1.

U V O D

Šta je akustika? Akustika je nauka o zvuku. Kao takva, akustika je deo fizike, ali ona se
proučava sa aspekta različitih oblasti ljudske delatnosti. Interesantni su, na primer, medicinski
aspekti, pravna regulativa (u vezi sa bukom), građevinska akustika, itd, a predmet naših
interesovanja u okviru ovog kursa će biti tzv. tehnička akustika. Sve ove oblasti se prepliću, a
akustiku ćemo upoznati kroz nekoliko nastavnih celina:

1. Fizička akustika – nastajanje i prostiranje zvuka

2. Fiziološka akustika – artikulacija i percepcija zvuka i uticaj na čoveka (psihofiziološka

akustika)

3. Akustika prostorija – akustička obrada prostorija (prilagođavanje nameni)

4. Zaštita od buke – tehničke mere i propisi

U literaturi se mogu sresti sinonimi, kao što je prostorna akustika umesto akustike prostorija, ili
arhitektonska umesto građevinske akustike. Sreće se i pojam psihološka akustika koji zajedno sa
fiziološkom akustikom predstavlja medicinske aspekte akustike.

Akustika je stara nauka. Naučno interesovanje za zvuk datira daleko u prošlost. Kao
nauka, akustika doživljava procvat tek sa pojavom elektrotehnike:

 elektroakustičkih pretvarača (mikrofona i zvučnika),

 uređaja za snimanje, prenos i reprodukciju zvuka,

 elektronskih mernih uređaja i opreme.

Takva akustika poznata je pod imenom elektroakustika. Elektroakustiku ćemo proučiti

kroz nekoliko nastavnih celina:

5. Elektro-akustičke analogije

6. Elektroakustički pretvarači – mikrofoni, zvučnici i slušalice

7. Elektroakustički uređaji – uređaji za manipulaciju zvukom i ozvučavanje

8. Snimanje i reprodukcija zvuka – mehaničko, magnetno i optičko; analogno i digitalno

9. Prenos zvuka – mono/stereo, AM/FM, analogno/digitalno, VoIP

Iz ovako pobrojanih tema očigledno je da je elektroinžinjer najpozvaniji da se bavi

tehničkom akustikom.

1-1
1-2 Akustika - skripta

Literatura:

[1] Osnovi tehničke akustike, Husnija Š. Kurtović, Naučna knjiga, Beograd, 1982. (ima više
izdanja)

[2] Zbirka rešenih zadataka iz tehničke akustike, Husnija Kurtović, Miomir Mijić, Naučna
knjiga, Beograd, 1987.

[3] Zbirka zadataka iz tehničke akustike, Edelenji Gabor, Petar Pravica, FTN Novi Sad, 1984.

Dakle, akustika je nauka o zvuku, pa će na početku biti reči o značaju zvuka, istoriji
akustike i elektroakustike i njihovoj primeni.

1.1 ZNAČAJ ZVUKA

Koja čula ima čovek? Čulo vida, čulo sluha, čulo dodira, mirisa, ukusa i čulo ravnoteže.
Čulo sluha ima specifičnu i veoma važnu ulogu u životu čoveka. Važno je za opstanak –
upozorava ga na opsanost koja dolazi sa bilo koje strane (nekada su to bile zveri, sada su npr.
automobili, avioni i sl.), a tu ulogu zadržava čak i kad čovek spava. Još veći značaj čula sluha je
u tome što omogućava ljudima da se sporazumevaju i komuniciraju govorom (ili drugim
zvukom: sirena, muzika). Šta je alternativa? Za sporazumevanje i komunikaciju među ljudima na
raspolaganju su još pantomima (gestovi i mimika) i, naravno, pismo. Zvuk ima veći domet od
pantomime. Glasom se mogu bolje izraziti, a čulom sluha osetiti, sve nijanse u osećanjima,
smisao i značenje poruke. Osim toga, uho1 je kroz pesmu i muziku od najranijih vremena
zadovoljavalo potrebu čoveka za nečim što prevazilazi golu egzistenciju. Možemo zaključiti da
je zvuk veoma važno sredstvo za prenos informacija, a uho moćan prijemnik takvih informacija.

Naučno interesovanje za zvučne pojave vezano je za muziku i muzičke instrumente, a

datira u doba razvijene grčko-rimske naučne delatnosti. Tada su već bili poznati zakoni o vezi
između visine tona i dužine žice, odnosno cevi, kao i neki zakoni o prostiranju i refleksiji zvuka.
Iz tog istorijskog doba su mnoga otvorena pozorišta (amfiteatri) sa veoma dobrom akustikom.
Jedan od najpoznatijih je amfiteatar pored Akropolja u Atini; tamo se i dan danas održavaju
koncerti. Srednji vek predstavlja stagnaciju u svim egzaktnim naukama, tako da se tek u XVII
veku dolazi do nekih fundamentalnih zakona, kao što je npr. veza između broja oscilacija i visine
tona, ili kolika je brzina prostiranja zvuka.

1
Uho kao personifikacija čula sluha.
Uvod 1-3

Razvoju akustike doprineli su direktno ili indirektno skoro svi poznati fizičari i
matematičari: Njutn, Lajbnic, Ojler, Lagranž, Bernuli, Dalamber, Laplas, Furije, Om, Herc i
drugi. Finale razvoja akustike zaključno sa XIX vekom imamo u delu lorda Rajlija (Rajleight)
Teorija zvuka iz 1877. god. koje predstavlja najznačajnije delo iz teorijske akustike.

1.2 AKUSTIKA I ELEKTROAKUSTIKA

XX vek obeležio je opšti razvoj tehnike do kojeg je došlo pre svega zahvaljujući razvoju
elektrotehnike. Posrednik između izvora zvuka i slušaoca više nije samo elastična sredina –
vazduh, nego i elektricitet, a time počinje nova era akustike – elektroakustika. Elektroakustika
je donela revolucionarne promene u načinu korišćenja zvučnih informacija: omogućeno je
snimanje zvuka i prenos na praktično neograničenu daljinu. Ove promene napravile su snažan
uticaj na mnoge oblasti ljudske delatnosti: brzo sporazumevanje govorom na daljinu – telefonija
– kao najznačajniji i najzastupljeniji vid komunikacije u poslovnom i društvenom životu, a za
kulturu i zabavni život od presudnog značaja su gramofoni, magnetofoni, ozvučenje, film, radio,
televizija, a danas sve više i računari, Internet i CD-i. Ali to nije sve; u mnogim drugim granama
nauke i tehnike, gde se ne radi neposredno o prenosu zvučnih informacija iz čujnog opsega,
elektroakustika je našla važnu primenu: muzika (instrumenti), lingvistika, automatsko
prepoznavanje govora, identifikacija i verifikacija govornika, konverzija teksta u govor –
veštačka sinteza govora, arhitektura (akustika prostorija), građevinarstvo i urbanizam (suzbijanje
buke), mašinstvo (otkrivanje defekata pomoću zvuka), primena ultrazvuka u industriji, plovidba i
ribarstvo (lociranje objekata pomoću ultrazvuka), medicina (primena ultrazvuka u dijagnostičke i
terapeutske svrhe), poljoprivreda i stočarstvo (razni biološki efekti) itd. U svim ovim oblastima
traži se saradnja i pomoć elektroakustičara.

Da bi još jednom sagledali gde se sreću akustika i elektroakustika pogledajmo sliku 1.

1-4 Akustika - skripta

šum ambijenta
 buka
direktan put  vetar
 ptice
zvučno
polje

SISTEM PRENOSA

MIKROFON ZVUČNIK
izvor zvuka slušalac
 čovek
 muzički elektroakustički pretvarači
instrument

Slika 1. Prenos zvuka od izvora do slušaoca

Akustika proučava nastajanje zvuka, prenos kroz elastičnu sredinu (npr. vazduh) i prijem
(percepciju) zvuka. Elektroakustika počinje od pretvarača koji zvučne pojave pretvara u
električne – mikrofon, a završava se pretvaračem koji električne signale pretvara ponovo u zvuk
– zvučnik. Između je sistem prenosa koji može biti samo linija kao kod Belovog telefona, a može
biti i složen sistem kao što je višekanalni stereo radio prenos ili čak kombinovani prenos zvuka i
podataka, npr. preko Interneta (VoIP – Voice over Internet Protocol). Osim toga sistem
prenosa može biti sistem za snimanje i reprodukciju.
 2. FIZIČKA AKUSTIKA

2.1 Osnovni pojmovi

Fizička akustika proučava nastajanje i prostiranje zvuka.

Zvuk nastaje kada dođe do određenog oscilovanja čestica neke elastične sredine. U
običnom smislu reči zvuk je ono što osećamo čulom sluha, pa se pod pojmom elastična sredina
obično podrazumeva vazduh, mada se zvuk po sličnim principima generiše i prostire i u
tečnostima pa i u čvrstim telima. Zvuka nema u vakuumu jer tamo nema šta da osciluje – nije
elastična sredina.

Zvučno polje je deo prostora u kojem egzistira zvuk. Osnovna veličina koja karakteriše
zvučno polje jeste zvučni pritisak – p, koji se kao i atmosferski pritisak ps izražava u paskalima
– Pa,2 ali je za 5-6 redova veličine manji. Atmosferski pritisak se kreće oko 1b (Bar), npr.
998mb, što je oko 105Pa, i ne menja se brzo u toku vremena. Zvučni pritisak je reda veličine b
i, za razliku od atmosferskog (statičkog) pritiska, okarakterisan je velikim brojem promena u
sekundi. Najslabiji zvuk koji čujemo je oko p0= 210-5Pa što je mnogo manje od atmosferskog
pritiska, a i najjači zvuk koji čovek može podneti je još uvek značajno manji od atmosferskog.
Javljaju se i veći zvučni pritisci, npr. kada avion probije zvučni zid. Osim zvučnog pritiska, u
praksi se često koristi intenzitet zvuka, veličina koja je direktno srazmerna sa p, a koja se
uobičajeno izražava kao nivo u dB.

Razlikuju se prirodni (sferni) talasi koji se radijalno šire od zvučnog izvora i u svim
pravcima u prostoru imaju iste karakteristike, i ravni zvučni talasi koji imaju ravne talasne
frontove, kao na slici 2. U praksi se javljaju samo sferni talasi, ali i oni, daleko3 od izvora a
lokalno posmatrano, liče na ravne talase.
klip

sila

Slika 2. Sferni i ravni zvučni talasi4

2
Pritisak je mera sile po jedinici površine: 1Pa = 1N/m2 = 10b
3
Izvor zvuka je obično dovoljno udaljen od uha pa se može reći da ono što mi slušamo ima karakteristike ravnog talasa.
4
Gušće linije simbolizuju oblasti sa većim zvučnim pritiskom.

2-1
2-2 Akustika - skripta

Talasni front je geometrijsko mesto tačaka sa istim talasnim stanjem.

Da bi pojasnili ove pojmove, posmatrajmo loptu koja se širi i skuplja po, npr. sinusnom
zakonu, kao na slici 3. Talasni front zvučnog polja (tačke jednakog zvučnog pritiska) širi se
radijalno u svim pravcima, kao kad ubacimo kamen u vodu: kamen rastera vodu oko sebe –
izdigne talas koji se radijalno širi po površini vode, zatim potone ostavljajući udubljenje iznad
sebe u koje se sjuri voda nazad, itd. Kod lopte koja pulsira uočavamo talasni front u obliku sfere
i vidimo da intenzitet zvučnog pritiska opada sa rastojanjem od izvora jer raste zapremina
zahvaćena zvučnim poljem. Na slici 3. punom linijom prikazana je promena pritiska u zavisnosti
od rastojanja od izvora zvuka, u jednom trenutku. U narednom trenutku maksimumi se odaljuju
od izvora i smanjuje im se intenzitet (isprekidana linija na slici 3.). Ustvari, čestice samo osciluju
oko ravnotežnog položaja, a prostire se pojava - zvuk i daje utisak kretanja. Evo nekoliko sličnih
primera: vetar preko pšeničnog polja, domine kad jedna drugu ruši, ili plovak na zatalasanoj vodi
osciluje gore-dole, a vrh talasa se kreće radijalno po površini i relativno mnogo brže.

Zvučno polje - trenutna fotografija

pt t = t0 = const
p = pt - ps
t = t0 + t

ps

p  ps  


x0 x

Slika 3. Promena zvučnog pritiska u funkciji rastojanja od zvučnog izvora

Fizička akustika 2-3

Elementi koji opisuju oscilovanje čestica elastične sredine u zvučnom polju su: brzina,
pomeraj i ubrzanje. Brzina čestice – v jeste sinusoidalna veličina koja je maksimalna (reda
veličine cm/s) kada je čestica u ravnotežnom položaju, a minimalna (tj. 0) kad je čestica
maksimalno udaljena od ravnotežnog položaja, slika 4. Pomeraj čestice je takođe sinusoidalna

veličina; u vazduhu i u tečnostima pomeraj je u pravcu

normalnom na pravac prostiranja zvučnog talasa (longitudinalni
talas, npr. plovak na vodi), a kod prostiranja zvuka kroz čvrsta v = d/dt
Slika 4. Oscilovanje čestica u
tela javljaju se i transferzalni talasi (u pravcu prostiranja zvuka). zvučnom polju

Talasna dužina –  je rastojanje između dva identična stanja u pravcu prostiranja

zvučnog talasa, što je na slici 3. označeno kao rastojanje između dva maksimuma.

Ako se promena zvučnog pritiska prati u jednoj tački u toku vremena, dobijamo zavisnost
kao na slici 5. Razmak izmeću dva identična stanja po vremenskoj osi jeste perioda promene
zvučnog pritiska – T. Ona definiše vremenski interval koji je potreban da se izvrši jedan ciklus
promene, jedna oscilacija. Broj oscilacija u jednoj sekundi naziva se frekvencija zvuka – f = 1/T.
U nekoj drugoj tački zvučnog polja, npr. dalje od izvora, zvučni pritisak menja se po istom
sinusnom zakonu, iste je frekvencije, eventualno je drugačije faze, a sigurno manje amplitude
(isprekidana linija na slici 5.).

Zvučna pojava se prostire konstantnom brzinom – c. Brina zvuka u vazduhu iznosi oko
340m/s, što je daleko više od brzine oscilovanja čestica v koja je reda cm/s. Tako je put koji
prevali zvučni talas frekvencije f za vreme jedne svoje periode T jednak talasnoj dužini
 = cT =c/f.
p
x = x0 = const
x = x0 + x

T
1.1.1 T

Slika 5. Promena zvučnog pritiska u toku vremena u jednoj tački zvučnog polja
2-4 Akustika - skripta

Da bi opisane promene u vazduhu naše uho registrovalo kao zvuk potrebno je da on bude
dovoljnog intenziteta i da se oscilacije čestica vazduha odvijaju 20 do 20.000 puta u sekundi, tj.
zvuk mora biti frekvencije 20Hz do 20kHz da bi ga čovek mogao čuti. Ispod tog čujnog opsega
je infrazvuk koji čovek ne čuje, ali oseća kao vibracije ako je dovoljnog intenziteta (npr.
zemljotres). Iznad čujnog područja je ultrazvuk koji neke životinje mogu da čuju (slepi miš,
delfin, psi i neke vrste ptica). Opsegu frekvencija od 20Hz do 20kHz odgovaraju talasne dužine
zvuka od približno 20m do 2cm. Tako zvuk sa učestanošću od 100 promena u sekundi ima
talasnu dužinu 100= c/f = 340/100 =3,4m, dakle, potrebno je 3,4 metra da bi se razvio zvučni
talas na 100Hz. 1000= 34cm, 10000= 3,4cm.

Spektar zvuka predstavlja frekvencijski sadržaj. Na osnovu spektra, tj. frekvencija

prisutnih u zvuku, razlikujemo jedan zvuk od drugoga. Na slici 6. prikazani su primeri prostog,
složenog i kontinualnog spektra. Prost ton je zvuk na jednoj učestanosti, npr. test ton. Složen ton
imamo kod muzičkih instrumenata i kod vokala. U ovakvim spektrima obično se uočava
harmonijska struktura; najniži harmonik nalazi se na osnovnoj učestanosti koja je niža kod
muških glasova, viša kod ženskih, a najviša kod dečijih, piskavih glasića. Viša osnovna
učestanost povlači razmaknutije harmonike i ukazuje da se radi o dečijem glasu. Dubok muški
glas imaće puno sabijenije harmonike na frekvencijskoj osi. Diskretan spektar može biti i
disharmoničan. Kontinualan spektar imaju šumovi, buka i konsonanti. Oblik obvojnice spektra
karakteriše boju zvuka.

p p

f f

p p

f f

Slika 6. Primeri spektara zvučnih signala

Fizička akustika 2-5

2.2 Akustička talasna jednačina

Zvučno polje okarakterisano je promenama zvučnog pritiska p, koja se kao pojava

prenosi konstantnom brzinom c, kroz elastičnu sredinu u kojoj osciluju čestice oko svog
ravnotežnog položaja brzinom v (sinusoidalna veličina).

Dakle, postoji čitav niz fizičkih veličina koje se odnose na jedan zvučni talas. Relaciju
između tih veličina uspostavlja akustička talasna jednačina. Ona se izvodi na osnovu tri
parcijalne diferencijalne jednačine:

1. Jednačina dinamičke ravnoteže – stavlja u relaciju promene p u prostoru sa promenom v u

vremenu (II Njutnov zakon).

2. Jednačina kontinuiteta – povezuje promenu brzine v u prostoru sa elastičnim promenama

elementarne zapremine vazduha.

3. Promena zapremine vazduha u zvučnom polju u adijabatskoj sredini – jednačina vezana

za termodinamičke procese u elastičnoj sredini koja povezuje relativnu promenu zapremine
vazduha (u adijabatskoj sredini) sa promenom zvučnog pritiska.

Akustička talasna jednačina biće izvedena za ravne i sferne zvučne talase.

2.2.1 Akustička talasna jednačina za ravne zvučne talase

Ravni zvučni talasi postoje u cevi idealno glatkih, krutih zidova (nema trenja, ne vibrira i
ne uzima zvučnu energiju), poprečnog preseka S, u kojoj osciluje klip pod dejstvom sile F, kao
na slici 7.

Posmatramo zapreminu dela cevi V = S x, u kojoj se nalazi određena masa vazduha
m =  V, na koji deluje pritisak različitog intenziteta sa jedne, odnosno sa druge strane.
2-6 Akustika - skripta

m    V

x x  x



F pt (x) V  S  x pt ( x  x) S



pt  S  p 
 pt  t x   S
x   
c  x 
f

Slika 7. Ravan zvučni talas

Ako je dimenzija zapremine x   dovoljan je prvi izvod da bi se aproksimirala razlika

pritisaka na masu vazduha u toj zapremini, pt(x) i pt(x+x), sl. 8

pt ( x)  2 pt ( x) 2 p ( x)
pt ( x  x)  pt ( x)  x  x  ...  pt ( x)  t x
x x 2
x

x x  x x

Slika 8. Promena pritiska u dve bliske tačke (x  ) aproksimira se linearnim priraštajem
Fizička akustika 2-7

2.2.1.1 Jednačina dinamičke ravnoteže

Različit pritisak na krajevima zapremine V = Sx prouzrokovaće kretanja mase

vazduha u toj zapremini, pa će doći do ravnoteže s inercijalnom silom pS = ma.

Rezultujuća sila (usled razlike p) na masu vazduha u zapremini V, a u smeru x-ose je:

 p  p p
pt S   pt  t x   S   t x  S   V jer je pt  ps  p i ps  const .
 x  x x

Ravnoteža sila (pS = ma) uspostavlja relaciju između zvučnog pritiska p i brzine oscilovanja
čestica v:

p dv
  V    V  .
x dt

Totalna promena brzine oscilovanja čestica elastične sredine v svodi se na parcijalnu promenu u
vremenu:

dv v v x v v v
     vx  
dt t x t t x t

Zanemarivanje promene brzine v duž x-ose opravdano je jer za npr. v  A  e j ( t -kx) , gde je
k   c talasni broj

v v
  v  k v
t x

v v v
v  k  v 2    v     v  jer je v  c.
x c t

Dakle, na osnovu ravnoteže sila pS = ma, dolazi se do jednačine

p v
   (1) JEDNAČINA DINAMIČKE RAVNOTEŽE
x t

Jednačina dinamičke ravnoteže uspostavlja relaciju između promene p u prostoru i

c
promene v u vremenu (pretpostavka x <<  = , kao i zanemareno trenje su korektniji za niske
f
i srednje frekvencije ).
2-8 Akustika - skripta

2.2.1.2 Jednačina kontinuiteta

x x  x

V

vdt  v 
v   x   dt
 x 

Slika 9. Elastične deformacije zapremine vazduha u zvučnom polju ravnog talasa

Uočena masa vazduha V koja se trenutno kreće (osciluje), brzinom v na mestu x, a

v
brzinom v   x na mestu x+x (razlika brzina u tačkama na rastojanju x << 
x
aproksimirana je linearnim priraštajem iz istih razloga kao kod pritiska na slici 8.).

Zbog različite brzine na krajevima, zapremina V u kojoj je uočena masa vazduha m, trpi
elastične promene – ne samo da se kreće (talasa, osciluje), nego se i deformiše.

x : d x  v x  dt

 v 
x  x : d xx   v x  x  x   dt
 x 

vx
dV   x  S  dt - apsolutna promena zapremine u kojoj je masa vazduha m
x

dV v
  dt (2) JEDNAČINA KONTINUITETA
V x

Relativna promena zapremine izražena preko promene brzine oscilovanja čestica u

prostoru naziva se jednačina kontinuiteta.
Fizička akustika 2-9

2.2.1.3 Relativna promena zapremine u adijabatskoj sredini

Dakle, pri prostiranju zvučnog talasa dolazi do sabijanja, ili širenja volumena
m
(zapremine) slojeva vazduha mase m = V. Ove promene gustine   direktno su
V
povezane sa promenom pritiska i/ili temperature (toplote):
pt  V  n  R  T nR = const (R je univezalna gasna konstanta)
Ako se radi o sporim promenama važiće izotermički zakon:
pt
 f (T )

Kod brzih promena, kao što je zvuk (20Hz – 20kHz) toplota nema vremena da pređe sa mesta
veće gustine na mesto manje gustine , pa važi, tzv. adijabatski zakon:
pt
 const  f (T ) , odnosno pt V   const .

Cp
 je odnos specifičnih toplota pri konstantnom pritisku i zapremini (u vazduhu je 1.4).
Cv
dV
Dakle, interesuje nas  ? za adijabatske promene. Totalni diferencijal je:
V
V   dpt  pt   V  1  dV  0

dV dV 1
   dp
V V pt  

pt  kg
c  pt      c 2   1.2 na 20C u vazduhu.
 m3

dV 1
  dp (3) PROMENA ZAPREMINE U ADIJABATSKOJ SREDINI
V   c2
Pritisak se menja na račun promene zapremine i obrnuto, a toplota se ne stiže razmenjivati zbog
brzih promena zvučnog pritiska.
Izrazi (2) i (3) izražavaju relativnu promenu zapremine uočene mase elastične sredine (vazduha),
jednom u funkciji razlike brzina oscilovanja čestica u zvučnom polju, a drugi put u funkciji
promene zvučnog pritiska. Izjednačavanjem (2) i (3) dobija se veza između promene pritiska u
vremenu i promene brzine u prostoru (obrnuto od (1)).
p v
   c2  (4) ZAKON ODRŽANJA MATERIJE
t x
Relacija koja povezuje totalnu promena p u vremenu i promena v u prostoru izražava zakon o
održanju materije koji uzima u obzir gasni zakon.
2-10 Akustika - skripta

dp p
Iskorišćena je slična aproksimacija za totalnu promenu zvučnog pritiska  koja se može
dt t
obrazložiti ponovo sa činjenicom da je v  c.
Iz jednačina (1) i (4) možemo eliminisati jednu od veličina, npr. v.

2 p  2v 
     2 p 2  p
2
x 2
x  t

c 
2 p  2v  t 2 x 2
   c 
2

t 2 x  t 
(5) AKUSTIČKA TALASNA JEDNAČINA ZA RAVNE TALASE
Akustička talasna jednačina daje vezu između promena zvučnog pritiska u vremenu i prostoru.

2.2.1.4 Rešavanje talasne jednačine za ravan talas

Rešavamo ustaljeno stanje (preskačemo prelazno stanje).

Pretpostavimo prostoperiodičnu promenu zvučnog pritiska u vremenu na mestu x
(posmatramo komponentu na učestanosti f ).
p( x, t )  p( x)  e j t (Kompleksna notacija je alat, a interesuje nas realna veličina p(x) = ?)
 

 2 p( x)  e j t
2
Na osnovu akustičke talasne jednačine (5)  
  p( x)  e j t
x 2
c 2


2 p

 k2  p  0 Homogena diferencijalna jednačina II reda  dva rešenja.
x 2



k Karakteristična jednačina: z 2  k 2  0 , z1, 2   jk
c
Partikularna rešenja su oblika ezx:
z 2  e zx  k 2  e zx  0
p( x)  C1  e  jkx  C2  e jkx


C1 i C2 moraju biti amplitude pritisaka:

p( x, t )  pˆ d e j ( t kx )  pˆ r e j ( t kx )
  

Prvi sabirak je progresivni talas jer je  t1  kx1  0  x1  c  t1 , pa sa proticanjem vremena

raste i položaj talasnog fronta (što je veće t, veće je i x).
Fizička akustika 2-11

Reflektovani talas se javlja ako postoji refleksija u zvučnom polju ravnog talasa; sa ili bez nje,
talasni front je ravan! Ako je cev u kojoj posmatramo ravan talas beskonačno duga i ako je
sredina homogena, neće doći do refleksije:

p( x, t )  pˆ  e j ( t kx )
 

Realni deo ove kompleksne notacije je:

  x 
p  pˆ cos( t  kx)  pˆ cos   t  
  c 

Uočavamo da amplituda nije funkcija od x, a faza jeste  snaga zvuka ne slabi (uz učinjene
pretpostavke), a menja se samo fazni stav. Argument kosinusne funkcije ukazuje na progresivni
karakter direktnog zvučnog talasa.

2.2.2 Specifična karakteristična akustička impedansa ravnih talasa

Osim što akustička talasna jednačina definiše relaciju između promene p u prostoru i
vremenu, veliki je značaj relacija do kojih se usput došlo. Posmatrajmo relacije (1) i (4):

p v
   (1) Jednačina dinamičke ravnoteže
x t

p v
   c2  (4) Zakon o održanju materije
t x

Slične relacije postoje između napona i struje na električnom vodu bez gubitaka:

u i
  L'
x t

u 1 i
 
t C ' x

L je podužna induktivnost

C je podužna kapacitivnost

ANALOGIJE:

p u v i   L' 1
  c2 
C'
2-12 Akustika - skripta

u L'
Karakteristična impedansa električnog voda: Z c  
i C'

Specifična karakteristična (karakteristika sredine) impedansa (zbog analogije) ravnog

zvučnog talasa:

p

Z sc    c  
 p i v su u fazi (karakteristika ravnih talasa)
1 v  

  c2

Za svako zvučno polje definiše se specifična akustička impedansa:

p
Zs  

v


2.2.3 Akustička talasna jednačina za sferne talase

Ravne talase imamo samo u idealnom zvukovodu. U prirodi se javljaju sferni talasi.

Sferni talasi se prostiru iz tačkastog izvora u svim pravcima, radijalno – to su prirodni

talasi (npr. pljesak dlan o dlan). Prelazimo na sferne koordinate, jer ako je koordinatni početak u
centru sfere, sve promene su funkcija samo od r (ne zavise od ugla i pravca).

pt
pt   r
r

pt r
r
pt
V
v dt

Slika 10. Sferni zvučni talas

pS = ma

p v
  r  4  r 2    4  r 2 r 
r t

p v
  JEDNAČINA DINAMIČKE RAVNOTEŽE (nepromenjena)
r t

Unutrašnja površ se promeni za 4  r 2 v  dt , a spoljašnja za

Fizička akustika 2-13

 v   (v  r 2 )
4  (r  r ) 2   v   r   dt  4  r 2  v  dt  4  r  dt
 r  r
Relativni priraštaj zapremine je:

dV 1 (v  r 2 ) 1
 2 dt   dp (ako su promene adijabatske)
V r r pt 

dp p  v 2  v 
   pt       jednačina koja govori o zakonu o održanju materije
dt t  r r 

Promene zvučnog pritiska p izazivaju promene zapremine V.

2 p  2 v  2 v  pt  v 2  v 
  p            , pri čemu je poslednji član zanemariv.
t  r t t  r  t  r r 
2 t

2 p  2v
   
r 2 t  r

 2 p 2 p 1  2 p
    
r 2 r r c 2 t 2

Posle kraćeg sređivanja izraza dobija se:

 2 (rp) 2  ( rp)
2
 c 
t 2 r 2

Dakle, isti oblik izraza kao kod ravnih talasa, samo se pojavljuje proizvod rastojanja i pritiska r p
umesto p.

Rešenje: p r  A  e j ( t kr )


A
p 
 e j ( t kr ) Zakon širenja pritiska p od izvora (za neograničenu površinu i sinusne
 r
promene)

pr  const  amplituda opada sa r zbog širenja pojave.

2.2.4 Specifična karakteristična akustička impedansa sfernih talasa

(analiza karaktera sfernih talasa)

Osim što amplituda opada sa povećanjem rastojanja, kod sfernih talasa p i v nisu u fazi,
tj. Z sc   .
2-14 Akustika - skripta

p v

  
    j v uz pretpostavku prostog tona i p.p. promene v  A  e j ( t -kx)
r t 

p A
1 1  jkr A j ( t kr )
v j  
  e uz korišćenje izraza p  
 e j ( t kr )
  r j r 2  r

 2
k  je talasni broj
c 

p
jkr
Z sc  
 c
v 1  jkr


k 2r 2 kr
  c  j c
1 k r2 2
1 k 2r 2
 Rs  jX s

kr
Z sc   c  e j
2 2
1 k r

1 X
tg   s
kr Rs

cos  cos 
sin  sin 
  cos 
cos 2  1
1
sin 2  sin 2 

Z sc    c  cos   e j

p
Dakle, odnos 
 const kao što je kod ravnih talasa, već postoji fazno kašnjenje , v u
v


odnosu na p (induktivna komponenta jer struja kasni za naponom, tj.

kr
Xs   c  0 , pa je to oblik jL).
1  k 2r 2

Treba uočiti da se k i r u izrazu za Zsc stalno pojavljuju u proizvodu kr

  f 2 
 k   2   , pa frekvencija i rastojanje od izvora (f i r) imaju istu ulogu.
 c c  
Fizička akustika 2-15

Kada je rastojanje r veliko u odnosu na talasnu dužinu, tj. kada je kr >> 1 impedansa
sfernih talasa postaje realna i dobija vrednost c (kao da je reč o ravnom talasu). Isti efekat
imamo i na manjim rastojanjima r, ali na višim f (iako pr = const ostaje). Daleko veće u
akustici znači 3-10 puta, pa se kr >> 1 svodi na r   . Tada je:

r
2  1 jer 2  (3  10)


Z sc
c

Rs
1
c
2
Xs

kr  1 kr  1 kr  1 kr
X s  Rs Rs  X s

Slika 11. Impedansa sfernog zvučnog talasa

c
Dakle, za r    je Zsc    c , kao kod ravnog talasa, ali ostaje pr = const.
f
Na kakvom rastojanju i sa kakvom greškom možemo sferni talas posmatrati kao ravan
talas (po pitanju prirode impedanse)?

Xs 1
Pri r = , tj. na rastojanju  od zvučnog izvora je tg      9 , a toliko
Rs 2
čovek ne zapaža (izobličenja impedanse u odnosu na =0 su svega 1%).

r=za bas znači 3m, a za flautu 30cm. Mikrofon treba udaljiti od klavira da bi se
pretvaračem (mikrofonom) skinula prava boja zvuka.

Ako pevač drži preblizu mikrofon, naročito na niskim frekvencijama (basovi), boja tona
nije ista ona na koju smo navikli: kad slušamo sa većeg rastojanja izgubi se fazna razlika p i v, i
zvuk dobija obeležja ravnog zvučnog talasa na mestu slušanja.
2-16 Akustika - skripta

2.3 Veličine koje opisuju zvučno polje i izvore zvuka

2.3.1 Intenzitet zvuka

Intenzitet zvuka je akustička energija koja u jedinici vremena prođe kroz jediničnu
površinu normalnu na pravac prostiranja talasa, tj. snaga po jedinici površine.

Intenzitet zvuka je J  pv cos  .

Analogna veličina intenzitetu zvuka, u elektrotehnici ima dimenzije električne snage.

Električna snaga je P  ui cos  .

U izrazu za akustičku snagu pojavljuje se i površina na koju deluje zvučni pritisak.

Pa  Fv cos 
Akustička snaga je
 Spv cos 

Pa
Odnos akustičke snage i te površine je intenzitet zvuka  J  pv cos  .
S

Intenzitet zvuka za ravne talase:

p2 p
J  pv   v 2  c jer je    c
c v

Intenzitet zvuka za sferne talase:

p
p2
J  pv cos   v  c  cos  
2 2
jer je 
  c  cos   e j
c v


Kad se intenzitet J izrazi preko p gubi se cos i zato se uvek ovaj izraz koristi.

p 2 Pa
J 
c S

isto je i za ravne i za sferne talase jer je to karakteristika u tački, bez obzira na izvor.

P   J dS (u cevi sa ravnim talasom P = JS)

S

Ako se izvor obuhvati zatvorenom površinom onda se dobija ukupna zvučna snaga izvora:

Pa   J dS .
S
Fizička akustika 2-17

Za sferni talas J = const na lopti:

J  4  r 2  Pa

Pa W 
J  m 2  intenzitet zvuka na rastojanju r od tačkastog izvora akustičke snage Pa.
4  r 2

Intenzitet sfernog talasa opada sa kvadratom rastojanja!

Pa
J  = 4 je pun prostorni ugao
r 2

Ako izvor zrači zvuk u polovinu prostornog ugla dobija se 2 puta veći intenzitet:

Pa
  2  J 
2r 2

Izvor iste snage u uglu zrači u     4 puta veći J(r)


Izvor iste snage u ćošku zrači u    8 puta veći J(r).
2

Zato ljudi suze ugao zračenja šakama oko usta kada se dovikuju (tada je ugao zračenja
još manji), ili šakom se usmeri zvuk u uho kada se ne čuje dobro.

Pa p2
J  J opada sa r 2 , p opada sa r, a sve zbog širenja talasnog fronta.
r 2  c

1 Pa   c
p  Kada znamo Pa možemo odrediti p na rastojanju r.
r 

Zvučni pritisak p je ono što se čuje, a ne intenzitet!

Sabiraju se intenziteti nezavisnih zvučnih izvora:

p p1 2  p 2 2  ... J = J1+J2+J3+…

To je statistički rezultat, a kod sinusoida se mora voditi računa o faznom stavu.

2.3.2 Zvučni protok

 Pa 
Uvodi se zbog težnje ka potpunoj analogiji sa P = u i cos  pv cos   J   .
 S 
2-18 Akustika - skripta

dV dx
q S  Sv ili
dt dt

 m3 
q   v  dS  
S  s 

v = const na sferi  q  Sv  4r 2 v

p  q p c 2 q
Za ravan talas:    
x S t t S x

p
c

  Zac akustička karakteristična impedansa (koristi se više od specifične).
q S


Definiše se uopšte

p

 Za akustička impedansa
q


Analogija je potpuna: P = p q cos, i prelazimo u elektrotehniku.

Kada se koja impedansa koristi?

Zsc - kada su date karakteristikeke sredina (,c) i tip zvučnog talasa

Za – kada se zvuk prostire u talasovodima i u kolima sa koncentrisanim parametrima

(Pored ove dve, sretaćemo se još i sa Zaz – impedansa zračenja – impedansa kojom je opterećen
zvučni izvor – povezuje zvučni izvor sa sredinom). Naime, akustički izvor mora biti snabdeven
energijom od izvora zvuka i opterećen impedansom zračenja. Npr. za loptu je:

p
Z sc 1  (kr0 ) 2 kr0 
Zaz  
  
2 
 c  j c 
q S izvora 4r0  1  (kr0 ) 2
1  (kr0 ) 2 
 r  r0

Zaz je impedansa prostora u koji izvor zrači zvuk, a r0 je poluprečnik sfere (izvora).

Energija se disipira na realnom delu impedanse zračenja, pa je Pa  q02  Raz .

Raz preuzima energiju koju zrači izvor i prenosi je na daljinu, a ne pretvara je u toplotu
kao kod struje.

Električni generator proizvodi električnu energiju koja se troši na realnom delu

impedanse kojom je generator opterećen.
Fizička akustika 2-19

Isto tako, izvor zvuka mora biti opterećen akustičkom impedansom – impedansom
zračenja. Naime, izvor zvuka zrači akustičku energiju u okolni prostor i ona se disipira na
realnom delu impedanse zračenja. Dakle, analogija je gotovo potpuna.

Suštinska razlika je što se ova energija ne pretvara u toplotu, kao kod običnog otpornika,
već se samo preuzima od izvora i prenosi na daljinu.

Zaz je Za prostora u koji izvor zrači.

2.3.3 Snaga zračenja

Po analogiji sa elektrotehnikom je

Pa  q02  Raz Raz  ReZ az 

1   ck 2 r0 2  ckr0 
Z az    j
4r0  1  k r0 1  k 2 r0 
2 2 2 2

ck 2
Pa  q0
2

4 (1  k 2 r0 )
2

Realni izvori zvuka: muzički instrumenti, čovek, zvučnik; mogu se u oblasti nižih f
 
analizirati kao tačkasti izvori jer je  d   za   (20m,2cm) .
 3

ck 2
kr0 << 1 (tačkasti izvor)  Pa  q0   f (r0 ) srazmerno je sa 
2

4
Snaga zračenja tačkastog izvora zavisi samo od protoka koji on stvara, a ne zavisi od
oblika površine koja stvara protok (obično je to membrana).

q0  S0  v0  S0  0

Isti protok se može postići sa manjim brzinama (manjim pomerajima) ukoliko je površina
membrane veća. Izvori malih dimenzija postići će određen protok samo uz veće pomeraje
aktivne površine (membrane) što nije tehnički lako ostvarivo.

ck 2  2  4
Pa  q0  S 0 v0  S0  0  f ( )
2 2 2 2 2

z zc zc
2-20 Akustika - skripta

zje prostorni ugao zračenja. Na višim frekvencijama dovoljan je i manji q0 za velike

snage. Na nižim frekvencijama potreban je veći q0 za velike snage, a to se praktično postiže
povećanjem dimenzija izvora. Npr. čelo, bas, fagot – niske frekvencije; a pištaljka se čuje i na
velikom stadionu.

Autor: prof. dr Vlado Delić

U Novom Sadu, februar 2008. godine