PČELARSKI LIST br 4, april 2012

1
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
2
 Zajedniĉki informativno- SADRŽAJ
edukativni ĉasopis
udruţenja pĉelara
IZDAVAĈ  UVODNA RIJEĈ 3 strana
„SELIMPEKS“ DO  PRIMJEDBE NA USVOJENI PRAVILNIK O
SREBRENIK NOVČANIM PODSTICAJIMA 4 strana
GLAVNI UREDNIK  NA POMOLU RJEŠENJE MISTERIJE NESTANKA
Pašezad Zukić PCELA U SAD 5,6 strana
REDAKCIJA  RADOVI U NAREDNOM PERIODU
Suljić Samir 7,8,9,10,11,12,13 strana
Emir Hifziefendić  BRZA ELIMINACIJA SLABIH PČELINJIH
Piragić Samir ZAJEDNICA NA PČELINJAKU 13,14,15 strana
Hasan Šabić  GOLI ROJ 16 strana
Izet Jusufović  PRIPREMA PČELINJIH DRUŠTAVA ZA LIPOVU
Hajrudin Ţivĉić
PAŠU 17,18 strana
Alija Zehić
 MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV
Safet Kahrimanović
Sadik Ĉamdţić
VAROE DESTRUKTOR
Zejnir Halilović ORGANSKIM SREDSTVIMA - II dio 19,20 strana
Dino Cerić  HELJDA IZDAŠNA LJETNA PAŠA 21,22,23 strana,
Nusret Sirćo  PRVI ŽIVINIČKI SAJAM PČELARSTVA, MEDA,
SARADNICI IZ ZDRAVE HRANE I EKO BILJA „MED ZA DUGI VEK“
INOSTRANSTVA - ŽIVINICE 2012 23,24,25,26,27 strana
Slobodan Jeftić  REANSON METODA 27,28 strana
Ivan Umeljić  ZIMSKO LETO 31,32 strana
Đoko Zeĉević  PČELARSKA PRAKSA I ZDRAVLJE 29,30 strana
Dragoslav Ilić-Šeš  KADA RIJEČI KAPLJU KAO NEKTAR 31 strana
Dragan Stekić  APITERAPIJA - POLEN 32, 33,34 strana
LEKTOR  SPONZORI I MALI OGLASI 35,36 strana
Moranjkić Ekrem
TEHNIĈKA OBRADA
Suljić Samir
SPONZORI UVODNA RIJEĈ UREDNIKA:
SPZ API MED SARAJEVO Poštovani pčelari, čitaoci časopisa ,,Pčelarski list,, srdačno Vas pozdravljam u
DOO „HERCEG“ svoje ime i u ime redakcije lista. Iza nas je veoma teška zima koja je uzela svoj
SREBRENIK danak pa su mnogi pčelari pretrpjeli velike gubitke. Zvanična imformacija je
DOO „PLASTEKS“ da na području Federacije BiH gubici u pčelarstvu iznose preko 30%. Možda je
GRAĈANICA ovo i jedno iskustvo više da u narednom periodu učinimo napor više da pčelinje
DOO „HIDROMONT“ zajednice pripremimo kao da je na pomolu zima stoljeća. Mnogi pčelinjaci su
SREBRENIK ostali opustošeni pa je ovo dobra prilika da na djelu pokažemo solidarnost
DOO prema onima koji su imali veliku štetu. Ja tu vidim udruženja kao glavni
„EUROCARGO LOGISTIC pokretač incijative za pomoć pčelarima. Znam iz iskustva da pčelare samo treba
BH“ GRAĈANICA organizovati i da uspjeh sigurno neće izostati.
DOO „PERSEL“ Nedavno su mnogi pčelari dobili novac od Ministarsva poljoprivrede kao
SREBRENIK pomoć , meĎutim mnogi su ostali i kratkih rukava iz razloga što nadležno
„MIRNA“ GRUPA ministarstvo nije ispoštovalo svoju odluku da podijeli pomoć i za pčelare koji
GRAĈANICA imaju od 20 do29 zajednica. Ja se nadam da takvog ponašanja od nadležnog
DOO „RADIJUS“
ministarstva u budućnosti neće biti. Što se tiče avog časopisa ovo je četverti broj
GRAĈANICA
po redu i sve više dobija na popularnosti što pokazuje i njegov tiraž. Pozivam
DOO „AGROPEST“
GRAĈANICA sva udruženja da se jave i uključe u ovaj projekat jer definitivno je ovo glasilo
DOO „BAUWOOD“ koje po svom konceptu obećava dobro informisanje i kvalitetnu edukaciju a
GRAĈANICA koliko će biti kvaliteta to najviše zavisi od nas samih koliko ćemo uzeti učešća
TIRAŢ putem tekstualnih priloga i slanjem raznih informacija.
860 primjeraka Na kraju Vam želim puno sreće, da Vam košnice budu pune meda i da
najozbiljnije shvatimo zimski period kao najkritičniji u čitavoj pčelarskoj
godini da nam se ne dogaĎaju stvari koje je moguće spriječiti.Medno Vam bilo.
Urednik , Pašezad Zukić
Mob: 062/185-681
Email:pasezadzukic@ hotmail.com
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
3
Autor teksta: Emir Hifziefendić
U.P.“Bagremovac“ Graĉanica
PRIMJEDBE NA USVOJENI PRAVILNIK O
NOVĈANIM PODRŠKAMA
U druţenja pĉelara Roj (Srebrenik),
Bagremovac (Graĉanica),
odrţanog sastanka 11.01.2012 god. sa
Lukavac
(Lukavac), Vrijesak (Ţivinice) su nakon
Kantonalnim ministrom poljoprivrede
vodoprivrede i šumarstva Imširom Škahićem
poslali primjedbe i sugestijena usvojeni
Pravilnik o novĉanim podrškama za 2011
godinu. U ovim primjedbama navedeno je da
model i naĉin poticaja koji je odreĊen
Pravilnikom mimo svakog rezona i realnog
ţivota.Novĉana podrška je bila uslovljena
dostavljanjem dokumenata o izvršenoj prodaji,
odnosno otkupu 15 kg meda po košnici.Niko se
nije zapitao da li naši klimatski uslovi iz godine
u godinu omogućavaju, a zakonodavac se nije
ni upustio da procijeni niti odredi koliki je to
poticaj za proizvodnju 1 kg meda. Samo se
pitamo kakva je logika predati u otkup koliĉinu
od 15 kg meda po jednoj pĉelinjoj zajednici da
bi se ostvario podsticaj u iznosu od 10 KM, a
kada se zna da se na kućnom pragu med
prodaje u iznosu od 15 pa i više KM. Pitamo se
da li ova zemlja ţeli podsticati ili uništiti
pĉelarsku proizvodnju.Za elaboraciju ove
tvrdnje navedeno je 8 argumenata i to:
1. U FBiH postoje svega tri pakirnice
meda koje otkupljuju med po
bagatelnim cijenama a nisu
osposobljene za veći obim realizacije.
2. Uobiĉajeno je da se i u
najsavremenijim zemljama (USA,
Japan, Njemaĉka, itd.) ova
ekskluzivna namirnica prodaje na
kućnom pragu preko 90%.
3. Opšte društvene koristi od polinacijske
djelatnosti pĉela je nekoliko puta veće
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
4.
od direktnih koristi koje ostvaruju
pĉelari vlasnici pĉela.
Pĉelarstvo je nisko akumulativna i
visoko riziĉna djelatnost u
profitabilnom smislu rijeĉi.
5. Iz izloţenog je lako zakljuĉiti da je
košnica pĉela kolosalno korisna zbog
oprašivaĉke djelatnosti i kad pĉelar-
vlasnik ne ostvari nikakav profit ili
pretrpi ekonomski gubitak tj. ne izvrca
ni gram meda.
6. Znanstvenici se nisu ni usudili da
izraĉunaju korist od pĉela za oĉuvanje
genetskog fonda takozvane „divlje
prirode“ jer se ulazi u podruĉje
nemogućeg i svemogućeg.
7. Pĉelinja zajednica (košnica pĉela) u
toku godine uzgoji od 150 000-200
000 jedinki i na taj naĉin obezbijedi
15-20 kg hrane biljnom i ţivotinjskom
svijetu, te na taj naĉin predstavlja
vaţnu kariku u lancu ukupnog ţivota.
8. Argumentima za poticaje treba dodatii
ĉinjenicu da FBiH podmiruje manje od
50% potreba u medu, a još manje u
drugim pĉelinjim proizvodima.
Na kraju, mislimo da je novĉanu podršku
pĉelarima za 2011. godinu moguće i
realno isplatiti na osnovu ranije donesenih
pravilnika iz prethodnih godina , a za
2012.godinu u saradnji sa pĉelarima iz ove
zemlje i na osnovu naših sugestija i
primjedbi saĉiniti realniji Pravilnik o
podsticaju u pĉelarstvu. Uz pĉelarski
pozdrav „Slatko nam svima bilo“.
4
Autor teksta: Preuzeto sa internet stranice “Discover magazine”
Preveo i obradio : Suljić Samir
Mob: 061-721-378 Email: suljic.samir@hotmail.com

NA POMOLU RJEŠENJE MISTERIJE

NESTANKA PĈELA U SAD

P
arazitski leteći insekti uoĉeni na pĉelu iznutra, a zaraţena radilica napušta
pĉelama, uzroci su napuštanja košnicu i umire u prirodi.
kolonije od strane Postoje stotine vrsta Apocephalus muha, a
pĉela radilica. Diljem Sjeverne najpoznatije su one što polaţu larve u tijelo
Amerike, pĉele su napuštale svoje košnice. mrava. Liĉinku poloţe na nogu mrava, zatim
Radilice su ĉesto pronaĊene mrtve, na migriraju na glavu i proţdiru tkivo iznutra.
odreĊenoj udaljenosti od košnica. U Izgubljen mrav luta besciljno tjednima, prije
meĊuvremenu, u košnici ostaje saće s medom nego što liĉinke oslobode enzime koje rastvare
i peludom i larvama zarobljene u svojim vezu izmeĊu mravlje glave i tijela. Glava
komorama. Postoji mnogo mogućih uzroka ove otpada i odrasle muhe izlaze iz njega.
pojave zvane "kolonija kolaps poremećaj" Apocephalus Borealis ima sliĉan naĉin operacija
(CCD). To ukljuĉuje razne viruse, ali ciljevi su joj pĉele a ne mravi. Andrew C.
jednostaniĉni parazit naziva Nosema apis, otkrio je ovu sklonost za pĉele pronalaskom
grinje Varroe destructor, izloţenost radilica koje su bile nasukane na svjetla od
pesticidima, ili kombinacija svih gore zgrade svoga fakulteta i na drugim mjestima
navedenih neprijatelja pĉela. Bilo koja ili sve od diljem San Francisco podruĉja. Radilica je bilo
tih ĉimbenika mogu objasniti zašto pĉele posvuda. To je bio napad parazita na pĉele u tri
umiru, ali pitanje je zašto radilice napuštaju okruga dje je univerzitet i analizom DNK
košnicu? Nauĉnik Andrew Core iz San Francisca parazita potvrdio da je vrsta koja napada pĉele
- State University je dao mogući odgovor, i bila ista koja ubija i bumbara. Kada je jezgra
sumnju na mogućeg krivca za CCD. On je pĉele zaraţenu muhom istu je izloţio u svom
dokazao da je parazitski leteći insekt- mušica, laboratoriju, te tom prilikom on je vidio iste
obiĉno poznat kod napada na bumbara, dogaĊaje koji su zadesile nesretne mrave.
takoĊer napada i pĉelu. Leteći insekt lat. Leteći napasnik pĉele leţe jaja u pĉelinje tijelo i
Apocephalus Borealis, polaţe do desetak jaja u tjedana kasnije, liĉinke prsnu i napadaju kukca
pĉele radilice. Njegove izleţene larve jedu u glavu. Zbog toga nas ne ĉudi da zaraţene
pĉele, sa do 13 liĉinki stavljenih u mozak, se

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

5
ponašaju malo dezorijentirano. One se kreću
poput zombija, lete u krugove i kad padnu
ĉesto ne mogu više ustati.
One takoĊer odustaju od svojih košnica.
Andrew C. je utvrdio da umirući kukci
doslovno glavu trpaju prema svjetlu. Veliki broj
njih postali su zarobljeni u svijetlećim tijelima.
Mnogi leteći kukci pokazuju sliĉne atrakcije, ali
pĉele će takoĊer krenuti prema svjetlu i kad je
hladno, kišovito, noću tj. kada drugi insekti
potraţe sklonište. Nije baš sasvim jasno zašto
pĉele odlaze iz košnice. To bi mogla biti da se
se promjena ponašanja dešava u letu, budući
da nekoliko parazita mogu promijeniti
ponašanje svog domaćina. S obzirom na takve
manipulacije, moţda promjena ponašanja pĉela
dok lete uslovljava dnevni ritam ili osjetljivost
na svjetlo.
Alternativno, pĉele mogu napustiti svoje
košnice kako bi izbjegle zarazu svoje kolonije.
Takav altruizam je ĉest meĊu socijalnim
insektima - bolesni mravi, koje su zaraţeni s
Slika gore: Apocephalus Borealis polaţe jaja u tijelo pĉele
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
gljivicama, ĉesto će napustiti gnijezdo i umrijeti
sami.
Ništa od toga ne znaĉi da je parazitska muha
jedini uzrok CCD-a. I drugi virusi i paraziti koji
su povezani s CCD-om su još uvijek vaţni.
Parazitska muha ĉak i moţe prenositi neke od
njih. Andrew Core je otkrio da je mnogo
mušica koju su testirane, pozitivne su na
Nosema parazit i "deformiranih krila virus"
(DMV). No, svakako, Andrew Core dokazi
sugeriraju da muhe igraju neku ulogu. Muha
napada pĉele najstroţe izmeĊu listopada i
sijeĉnja, a potom još jednom u kasno ljeto.
Andrew C. se nada da će pĉelari sada mnogo
da pomognu u mjerenju i praćenju širenja
muha. Najlakši naĉin je da se drţe svjetlosne
zamke u blizini košnica i provjere zarobljene
pĉele na parazitske liĉinke. Andrew C. će sam
pokušati saznati gdje parazitske muhe
napadaju pĉele, pronaći naĉine oko njihovog
zaustavljanja i uništavanja.
6
Autor teksta: Slobodan Jeftić
St Kostolac
Mob:065 387 42 Tel: 75012 248 063

RADOVI U NAREDNOM PERIODU

APRIL

A
pril je mesec kada su Fararovih plodišni prostor
pĉele aktivnije, unose povećava se dodavanjem
nektar cvetni prah i celih nastavaka. Ovom
vodu u košnice. prilikom vrši se i
Povećavaju se aktivnosti, razvrstavanje na proizvodna i
dolazi do povećavanja koliĉine pomoćna društva. Ako ima
legla, priprema se preraĊuje i dosta unosa polena a vidimo
konzerviše polen. Naš zadatak da nam se pojavljuje višak u
je da pratimo razvitak košnici, potrebno je postaviti
zajednice da proširujemo hvataĉe polena. Polen je
Tim naĉinom spreĉavamo
leglo praznim ramovima sa najkvalitetniji poĉetkom
bespotrebno ponovno
uraĊenim saćem, ne sezone kako godina odmiĉe
izvlaĉenje saća trutovskog,
dozvolimo blokadu polenom, i pada na kvalitetu.
već nam mlade pĉele rade na
ubacivanje satnih osnova ako
radiliĉkom saću, aprilu su
je dobra voćna paša radi
steĉeni uslovi za to imamo
upošljavanja mladih pĉela na
obimne paše, topola, kruška,
izgradnji voska. Unosom se
jabuka, uljana repica,
vrši posticaj da matica više
dţanarika, razni korovi,
zaleţe jajašca. Slabija društva
borovnica, brest. Sada je
pripojiti jaĉim, ali samo ako
pitanje ako je lepo vreme i
su zdrava.
pĉele opšte sa okolinom da li
treba razvojno prihranjivati
po meni ne, jer ima u prirodi
dovoljno i nektara a i polena, Jaka društva podsticati na
ali ako je vreme loše pĉele brţi razvoj ali stalna
treba stimulativno obazrivost mora biti prisutna
prihranjivati. Ukoliko se da ne uĊu u rojevni nagon.
pĉelihje društvo nalazi samo u Slaba društva se pripajaju
plodištu, a razvitak je poĉeo društvima srednje jaĉine koja
nagli istom treba dodati se stimulacijom dovode do
medište da ne doĊe do jakih društava. Uvek uzimati
Izkontrolisati zdravstveno rojenja, a izmeĊu satova sa maticu iz slabe zajednice
stanje pĉele. April je mesec leglom i pergom treba dodati spajanje vršiti preko
kada se postavlja ram po ram dva prazna rama se novinskog papira sa dva tela.
graĊevinak u biološkoj borbi satovima uraĊenim ili satnim Spajanje vršiti u veĉernje
protiv varoe, postavlja se u osnovama da ne doĊe do ĉasove, kada pĉele manje
leglo nikada na krajevima. Isti blokade legla. Od snage opšte sa okolinom. Uvek
se vadi 19 dan iz koga se zajednice moţe se uraditi i voditi raĉuna o zdravstvenom
vade ćelije viljuškom kada se preureĊenje, a to je gornji stanju zajednica.
završi opere se saće hladnom nastavak polu nastavak staviti Ako smo dobro i na vrijeme
vodom i vrati u košnicu. na mesto doljnjeg a doljnji uzimili pĉele, eliminisali vlagu
gore. Kod košnica LR i iz košnica i tretirali protiv

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

7
varoe pravilno i na vreme, zdravstvenom stanju pĉela
onda će se proljećni radovi na (da su pĉelinjaci pod
pĉelinjaku svesti na nekoliko nadzorom veterinarske
osnovnih postupaka, a to su: sluţbe), posebno ako se
rano postavljanje higijenskih planira selidba . Pĉelari koji se
pojilica, spreĉavanje rojenja, ozviljnije bave pĉelarstvom ili
proširivanje prostora u košnici to nameravaju , trebalo bi da
i zapošljavanje mladih pĉela se upoznaju sa uslovima za
na izgradnji voska. registaciju poljoprivrednih
pĉelarskih gazdinstava.
Pretopiti saće iz stradalih
društava, osim u sluĉaju
ameriĉke kuge kada pĉelinjak
podleţe veterinarskom
pregledu i uništavanju
obolelih društava uz
nadoknadu od strane drţave
ako je prijavljivanje bilo
blagovremeno. Zameniti saće
za voštane osnove.
Postavljanje higijenske Dezinfikovati košnice u kojima
pojilice na pĉelinjak prvi je i su stradala pĉelinja društva
najvaţniji postupak i treba ga tokom takozvanog zimskog
obaviti već prilikom prvog sna.
proĉisnog leta. Da ne bi pĉele
pile vodu bilo kakvog
kvaliteta i privikle se na
higijensku pojilicu dobro je u
pojilicu nasuti zaslaĊenu
vodu. Higijenska pojilica je
izuzetno bitna zbog
nozemoze. Postoje dva naĉina
na koji se spore nozemoze
prenose hranom i vodom.
Hranom mogu da se zaraze
samo pĉele u košnici, a potom Podsticajno prihranjivanje
se zaraza širi na pĉele u na više naĉina
cijelom pĉelinjaku.
Nozemozne pĉele su Već je reĉeno da je aprilsko
oslabljene, imaju smanjenu vreme nestabilno i je u mogućnosti, za vreme
resorpciju, pa se regrutuju u onemogućava iskorišćavanje
vodonoše. Jedna od mjera svake cvetnice. Veoma retko
borbe protiv ove bolesti je se dogodi da pĉele idu sa
postavljanje higijenskih cveta na cvet za vreme voćne
pojilica na udaljenosti od oko paše. Za njeno sukcesivno
petnaest metara od pĉelinjaka iskorišćavanje potrebno je
i mamljenje pĉela da ih sunĉano vreme, solidna
koriste. Uzeti uzorke uginulih vlaţnost vazduha, dublja
pĉela (ili legla ukoliko ima vlaţnost tla kao i povoljan
sumnje na bolest) i poslati u nivo temperature vazduha. S
nadleţni veterinarski institut. obzirom da to nije tako
Izvaditi potvrde o pĉelaru se nameće potreba
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
da na svaki naĉin, u tim
nestabilnim prirodnim
uslovima, pruţi adekvatnu
pomoć pĉelama, sa ciljem da
se ni po koju cenu ne zaustavi
ubrzani prolećni razvoj. Pĉelar
i tada (kao u uvek u toku
godine), mora da obezbedi da
pĉele kontinuirano donose
hranu sa strane pa bilo da
ona dolazi iz prirode ili iz tzv.
podsticajnog prihranjivanja.
Pĉelama, dakle, treba pruţiti
pomoć onda kada im je
potrebna. U ovom periodu ta
pomoć, pre svega, u
energetskoj hrani pruţa se na
nekoliko naĉina. U praksi se
primenjuje prihranjivanje
pĉela u malim dozama
mlakim šećernim sirupom
(1:1) svakodnevno u kasnijim
popodnevnim satima ili u
dozama 250 – 300 g svaki
drugi dan. To mogu postići
oni pĉelari kojima je pĉelinjak
u blizini. Ako je pĉelinjak
udaljen i u njemu postoji
pĉelarska kućica pĉelar, ako
kišnih i hladnih dana
preseljava se na pĉelinjak.
Pošto takvih uslova uglavnom
nema (pĉelar je u random
odnosu, nema pĉelarsku
kućicu…), onda za podsticajno
prihranjivanje pĉelar koristi
ram – hranilice. Ram
hranilica sa medno –
šećernim testom stavlja se u
medišni prostor a najbolje
rešenje je da ona nadje
8
mesto na severnoj strani pĉelinjim zajednicama da se nektara na bagremu izuzetan,
plodišta, ako za nju ima što pre razviju i iste same pĉele maticu
mesta. Ovu ĉvrstu hranu pripremimo za bagremovu
pĉele iskorišćavaju za svoju pašu.
ishranu, i to po pravilu, kada
ne opšte sa prirodom. Ipak,
pravu podsticajnu hranu u
ovom periodu predstavljaće
med u ramovima koji su izneti
iz plodišta u medište za
vreme prvog proširivanja
gnezda. Pĉele će je radije
privremeno blokiraju u
uzimati nego što će to biti
plodištu pa zbog toga ispod
sluĉaj sa veštaĉkom hranom.
Ko nema bagremovu pašu već plodišnog nastavka kod LR
Kod nukleusa i oplodnjaka
neku kasniju nema potrebe za košnice dodamo jedan
stavljaju se medno-šećerne
prihranom sem ako ne polunastavak sa 30.000
pogaĉe i to na satonoše. I
uvećava svoj pĉelinjak. ćelija, sa ciljem da se ne
ovom prilikom treba
smanji biološki maksimum
nedvosmisleno istaći da se
MAJ matice u polaganju jaja. Kad
pravo podsticajno
Došao nam je najlepši se unos nektara smanji,
prihranjivanje vrši prirodnom
prolećni mesec, u kom će se mlade (kućne) pĉele
hranom, odnosno
pokazati kako je pĉelar u prebacuju nektar iz plodišta u
dodavanjem ramova sa
prethodnim mesecima radio medište.
medom i pergom ili pak
dodavanjem kristalisanog na pĉelinjaku. Ali mi ne bi bili
meda na razliĉite naĉine. mi kad ne bi, zbog sujete,
izjavili da je proleće poranilo
ili zakasnilo kad govorimo o
pojavama koje teku drugaĉije
od uobiĉajenog ili oĉekivanog.
Ovom izjavom pojedini pĉelari
ţele opravdati sebe ako
poslove na pĉelinjaku nisu
blagovremeno i na vreme Ukoliko neka pĉelinja društva
uradili, i opravdati svoje pre bagremove paše ne
greške koje su naĉinili u radu dostignu jaĉinu od 50-60.000
Samo takva prihrana
sa pĉelinjim zajednicama. pĉela, ona se pojaĉavaju
maksimalno pomaţe pravi
Mnogi pĉelari su u dilemi izletnicama iz pomoćnih
razvoj svake pĉelinje
treba li ili ne treba društava, a kod dvojnih
zajednice. Svako
ograniĉavati maticu u vreme društava se pojaĉavaju
prihranjivanje ima svoje
glavne paše. oduzimanjem izletnica iz
prednosti i nedostatke,
Da li je ograniĉavanje matice gornjeg društva u korist
najbolje prihranjivanje je
kod jaĉih društava matiĉnom donjeg. Tako stvaramo jako
dodavanje ramova sa
rešetkom na jedan, plodišni pĉelinje društvo. Tako radimo
zatvorenim medom u zbeg.
nastavak 3-4 dana pre ako stavljamo matiĉnu
To je naĉin kojim ja radim i
bagremove paše opravdano, rešetku. Postoje pĉelari koji
nadam se da je jedan od
jer ostavljamo matici, u rade razreĊivanje ramova u
najboljih kada ima meda.
zavisnosti od tipa košnice, od medišnom delu bez stavljanja
Nedostatak kod toplog sirupa
60.000 do 90,000 ćelija u matiĉne rešetke stavljanjem
je taj što je uslov za
plodištu da nesmetano leţe i dva rama manje u medišni
izazivanje tuĊice.
odrţava pĉelinje društvo u deo. Takav naĉin rada je
Kod ovakvog stimulativnog
vrhunskoj formi? Ako je unos zastupljen kod DB12 sa
prihranjivanje pomaţemo

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

9
polumedišnim ramovima. postaju višak i skoro uvek od tipa košnice, matiĉna
Kod stvaranja jakih pĉelinjih teraju maticu u rojidbeni rešetka se stavlja
društava vrlo je bitno da nagon na poĉetku bagremove
pĉelari znaju i vode raĉuna na paše, što predstavlja
skladan prirodni odnos katastrofu u prinosu meda za
izmeĊu mladih (kućnih) pĉela vreme bagremove paše.
i izletnica, odnosno pĉela svih Ukoliko je izjednaĉavanje
doba starosti Odnos kućnih pĉelinjih društva obavljeno u
pĉela i izletnice treba biti 2:1 aprilu, u košnici su stvoreni
u korist kućnih pĉela. svi uslovi za proizvodnju
meda. Jaka pĉelinja društva
su puna pĉela. Takvo stanje u
košnici ne sme da ostane
na jedno ili dva tela. Ispod
dugo u skuĉenom prostoru ,
matiĉne rešetke ostaje matica
već im treba na vreme
sa leglom. Da ne bi traţili
povećati prostor.
maticu, košnicu drţimo
Neblagovremenim
otvorenu na suncu nekoliko
dodavanjem nastavaka u
minuta, ili je odozgo
košnici se javlja pojava
nadimimo, saĉekamo par
nagona za rojenjem, što u
Kućne pĉele (preraĊuju minuta i matica će sići dole.
vreme obilate paše nije ni
nektar u med, proizvode Kada matica siĊe stavljamo
malo prijatno, a ni
vosak, matiĉnu mleĉ, hrane matiĉnu rešetku na telo koje
ekonomiĉno. Zbog toga se
larve svih starosti, ĉiste ćelije, ţelimo u zavisnosti od tipa
nastavci i dodaju ranije, pre
odrţavaju temperaturu košnice. Pĉelar mora stalno
nego što pĉele doĊu u
ĉuvaju ulaz u košnicu od biti prisutan na pcelinjaku,
predrojevno stanje.
tuĊica i dr) Izletnica koja radi da bi proširivao gnezda sa
poslove van košnice, satnim osnovama ili
izloţenija je većim izgraĊenim saćem. Isto tako,
opasnostima i gubicima u da bi redovno isecao
prirodi u odnosu na kućne novoizgradjene "zaperke" na
pĉele i zato moramo posvetiti ramovima gradjevnjacima,
veću paţnju izletnicama, pošto pĉele u njima poklope
odnosno gubitke trutovsko leglo, za borbu
nadoknaĊujemo izletnicama iz protiv varoe. Samo prirodno
drugih pomoćnih društava i rojenje nije dobro u jakoj paši
tako odrţavamo biološku Nastavci se popunjavaju jer dolazi do pada radnog
celinu i sklad. Takvim radom i ramovima sa satnim elana i pada u prinosu
odrţavanjem odnosa 2:1 ili osnovama i delimiĉno nektara u košnici.
2:1,5 u korist kućnih pĉela, uraĊenim satovima, u Najraniji simptomi pripreme
iste će biti stalno zaposlene zavisnosti od toga ĉime pcelinjeg društva za rojenje
tako da neće moću doći do raspolaţemo. U nastavak se su izgradnja trutovskih ćelija i
rojevog nagona. Pĉelari moţe prebaciti jedan do dva odgajanje velike koliĉine
poĉetnici i neupućeni ĉine rama sa zatvorenim leglom iz trutovskog legla. Sledeći
najveću grešku kod plodišta, da bi pĉele brţe simptom, koji se javlja oko 15
pojaĉavanja društava, prešle u medišno telo. Kod dana posle polaganja jaja u
odnosno kod stvaranja jakih pĉelinjih zajednice koje su trutovske ćelije, jeste
društava pred pašu. Oni prezimele u dva tela, polaganje jajašca u prazne
pojaĉavanje rade sa proširenje se radi matiĉne ćelije na boĉnim i
ramovima zatvorenog legla i dodavanjem nastavka izmeĊu donjim rubovima satova.
tako povećavaju broj mladih dva tela. Na stavljeni Najsigurniji simptom da je
(kućnih) pĉela, a u nastavak, a sve u zavisnosti pĉelinje društvo ušlo u rojevo
nedostatku izletnica one stanje je momenat kada jako

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

10
uzbudjene rojne pĉele
nateraju maticu da polaţe
jaja u matiĉne ćelije, a
pogotovu kada su već
poklopljene larve u cvetova otvorio i poceo da
matiĉnjacirna. Posle pojave
otvorenih rojevih matiĉnjaka
pĉele se smiruju Kad pĉelinja
drustva uĊu u rojevo stanje,
njihova aktivnost jako opada,
što traje celih 15 do 20 dana,
pa i više. Mlade pĉele sve
manje hrane maticu i ona
polaze mali broj jaja ili ĉak
potpuno obustavlja polaganje.
Njen trbušĉić se istanjuje i
ona postaje lakša (da bi
mogla da leti sa rojem). Pĉele
letaĉice najĉešće stoje
pasivno na krajnjim satovima
ili se gomilaju na "bradi" oko
ulaza u košnicu ili ispod
poletne dasĉice.
Rojevo stanje se obiĉno javlja
u maju i junu, a nekad i u julu
i obiĉno pada u isto vreme
kada i glavna paša, što je
ĉesto uzrok da pĉele
propuste medobranje.
Luĉenje voska i izgradnja
satnih osnova takodje se
obustavIja. Šta nam je ĉiniti
pre svih tih pojava? Moramo
stalno proširivati košnicu i
ubacivati satne osnove za
izradu, a i realno je da u toku
godine pĉele izrade 1/3 satnih
osnova u jednoj zajednici.
Ako smo sve radili kako treba
i blagovremeno, ne moramo
se plašiti nego ĉekati bagrem
i nadati se, normalno, lepom
vremenu Bagrem najbolje
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
medi na tempeaturi iznad 24 proizvodnju rojeva i
stepena i kada noću uvećavanje pĉelinjaka, jer su
temperature nisu ispod 14C
Ne valja ako se veci broj
medi intenzivno, a kiša je
pala, pogotovo ako kiša
produţi 2-3 dana, i
temperatura noću padne
ispod 14 stepeni. Tada
nećemo biti zadovoljni, ali
moral ne treba gubiti, samo
napred, nikada ne stati, samo
se stekli povoljniji uslovi za
radom se sve postiţe, radom i
pĉelare sa povećanjem cene
upornošću. U sluĉaju da nema
meda. Ja ću ovde više da se
medobranja imaće rojeva koji
posvetim tom delu rada oko
su sada traţeni.
uvećanja zajednica rojenjem,
a i tim problemima koji se
JUNI
J
mogu javljati kod rojenja,
un je mesec kada će
nego kod spreĉavanja istog.
se videti šta nam je
Pĉelar profesionalac zna u
priroda darivala, što
svakoj situaciji da se snaĊe i
se tiĉe bagremovog
nedozvoljava sebi takav
meda i kako smo mi sami
luksuz, ĉak i da ulazi u
spremili zajednice za
situacije iz kojih nema lepog i
medobranje.
adekvatnog izlaza iz iste. Ali
postoje i drugi pĉelari i to
većina koja radi sa manjim
brojem košnica i sa manjim
iskustvom, kojima će ovde
biti predstavljeno nekoliko
naĉina za rojenje pĉela i
uvećanje pĉelinjaka. Zašto
više naĉina? Zato jer je svaki
za sebe specifiĉan i razliĉit od
Svi će se sada truditi da ne predhodnog, a na nama je da
dozvole da im zajednice doĊu odaberemo šta ţelimo i koji
u rojevo stanje i izgube radni nam je naĉin prihvatljiviji u
elan. Moramo shvatiti da i datom trenutku.
razmnoţavanje pĉelinjih
zajednica je jedan od PODELA
prevashodnih poslova, jer Kada smo iscedili med
time uvećavamo pĉelinjak,a i društva su dostigla
nedozvoljavamo opadanje maksimum razvoja. Imamo
ukupnog broja zajednica. U prazne košnice ili nukleuse i
junu profesionalni pĉelari trebamo uraditi podelu
trudiće se da što više pokupe pĉelinje zajednice na pola.
nektara livadskog ili od Kako? Za podelu se odaberu
svilenice kada je u punom najjaĉa zdrava društva, koja
cvetu u pola meseca. imaju po 8, 9 ili 10 rama
Poĉetnici, a i pĉelari sa malim legla, od 15 do 20 kg meda,
brojem košnica ići će na 15 do 17 ulice pĉele, 2, 3 ,4
11
rama perge. Podela se izvodi
popodne, kada postoji
intezivan let pĉela. Do košnice
ĉija se podela društva izvodi
postavlja se prazna košnica
iste boje.
Na nosaĉima stavi se košnica
prazna pored košnice koja će
se deliti na pola-
Iz gnezda se vadi i premešta
polovina ramova sa leglom,
medom, pergom i pĉelama
koje su na njima-
Prethodno se odluĉi kojem će
društvu pripasti matica.
Gnezda zatim ograniĉiti na po
jedan deo i obe pomaknuti
levo desno za po jedno 50 ,
60 cm od mesta gde je stajala
osnovna. Na taj naĉin pĉele
koje su bile napolju pri
povratku ne nalaze svoju
košnicu na mestu, pa ulaze
levo i desno u obe, ali ipak
veći je ulazak u košnicu u
kojoj je matica.
Ujutru treba dodati društvu
bez matice sparenu maticu u
matiĉni kavez.Ako ima mesta
sutra mogu košnice da se
razmaknu za još, ali i ne
mora.Primenom ovog metoda
oĉuva se biološka celovitost
svakog od društva. Ona imaju
dovoljno pĉela i leglo razliĉitih
starosti, te se ne narušava
njihov normalan ţivot.
Do jeseni oba društva se
dobro razviju i blagodareći
tome uspešno prezime.
Sledeće godine u novoj sezoni
ona su ravnopravni uĉesnici u
glavnoj paši.
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
STVARANJE NOVIH
DRUŠTAVA MLADOM
PĈELOM
Šta trebamo uraditi? Stavi se
prazna košnica ili nucleus na
neko prazno mesto
pĉelinjak. Zatim se uzmu
ramovi sa leglom i pĉelama i
prenesu u košnicu koju smo
spremili. Pĉele izletnice
vratiće se u svoju košnicu, a
preostale mlade pĉele
obrazovaće novo društvo,
kojem se dodaje sparena
matica ili zreo matiĉnjak.
Ramovi za obrazovanje novih
nuleusa uzimaju se samo iz
jakih pĉelinjih zajednica koja
imaju 8 , 9 rama sa leglom
15 , 16 ulica sa pĉelom.
Ovaj posao se obavlja
normalno po lepom i toplom
vremenu, kada su pĉele vrlo
aktivne. Društvo od koga će
se obrazovati drugo novo
društvo, ponovo pregledamo
da utvrdimo njegovo stanje.
Pošto pronaĊemo maticu
obeleţimo ramove koje ćemo
premestiti, a zatim stavljamo
u košnicu koju smo pre toga
stavili u pĉelinjak, tamo gde
je imalo prazno mesto, uzmu
se 2 rama srarog legla, 2
rama meda, 1 ram perge, sve
sa pĉelom. Sem toga uzmu se
još dva tri rama sa pĉelom i
stresu se u košnicu iz drugih
pĉelinjih zajednica.
Leto se suzi toliko da mogu
proći po jedna ili dve pĉele.
Do veĉeri stara pĉela se vrati
svom društvu, a nukleusu se
doda u veĉernje sate sparena
matica u matiĉni kavez ili zreo
matiĉnjak.Društvu od kojeg
se obrazuje nukleus, umesto
oduzetih ramova, daju se
ramovi sa satnim osnovama
za gradnju ili već izgraĊene
osnove.Nekoliko dana nakon
obrazovanja, izdvajanja, isti
se ojaĉa jednim ramom legla
razliĉite starosti, uzme se
opet iz neke jake pĉelinje
zajednice ali bez pĉele.
Taj postupak se ponavlja
u nekoliko puta dok se roj ne
razvije u normalnu pĉelinju
zajednicu koja će biti
spremna za suncokret.
Ovakvi rojevi obrazuju se po
završetku jaĉe prve prolećne
paše , bagrem i kada se
oĉekuje druga glavna paša,
koja poĉinje krajem juna i
poĉetkom jula.
Dokle god je razvitak pĉelinje
zajednice, nove i stare, ako
su u njoj ubaĉene satne
osnove, u zbegu drţati
obavezno ram sa medom kao
stimulativnu prihranu.Ako
negde ima unosa nektara
nema potrebe za drţanjem
rama sa medom u zbegu.
FORMIRANJE ROJA IZ
VIŠE PĈELINJIH
ZAJEDNICA
Takav naĉin uvećavanja je brz
razvitak pĉelinjih
novostvorenih zajednica, a da
se ne gubi ništa od zajednica
od kojih hoćemo da stvorimo
novu. Ako nam je potreban
roj za uvećanje ili za trţište,
ali stvoriti ga brzo i omogućiti
mu brz razvitak uradićemo
sledeće: Po lepom i vedrom
bez vetra danu u
popodnevnim ĉasovima iz
12
nekoliko društava uzećemo po
jedan -dva rama sa zrelim
leglom i pĉelom i stavljaćemo
u jednu košnicu ili nukleus, u
zavisnosti šta nam treba, tu
dodamo jedan ram sa medom
i pergom, istu pĉelu koju smo
ubacili posolimo sitnim
mlevenim šećerom i odozgo
poprskamo povidonom
razreĊenim sa vodom, da bi
pĉela bila smirena i da ne
dolazi do tuĉe iste.
Vodimo raĉuna da ne
uzmemo maticu iz ni jedne
zajednice. Uspeh se najbolje
postiţe kada takav roj ili da je
nazovem pĉelinja zajednica se
odnese dalje od pĉelinjaka
tako da se pĉela ne moţe
vrati u svoja matiĉna društva.
Sutradan izvrši se pregled
novostvorene zajednice, ubaci
se kavez sa sparenom
maticom, ali obavezno doda
ram u zbeg sa medom, da bi
se izazvao unos meda radi
lakšeg prijema matice, jer
imamo stariju pĉelu. Takvom
stimulacijom matica koja je
ubaĉena poĉeće ranije
zaleţanje i sigurnost prijema
je veća. Ako neko ima strah
od prijema moţe maticu
drţati u kavezu tri dana, pa
da proveri kako se pĉela
ponaša, ako ustanovi da je
sve u redu istu moţe pustiti,
pratiti, ako pĉela ne
sklupĉava maticu onda je sve
u redu. Ovaj naĉin je najbrţi i
najbezbolniji i ne ostavlja
posledice na zajednice iz
kojih uzimamo leglo.
U te iste zajednice iz kojih
smo uzeli leglo po ram dva
dodaćemo ili uraĊene ramove
ili ramove sa satnim
osnovama. Takvim radom
smanjili smo u znatnoj meri
nagon za rojenjem.

Autor teksta: Ĉamdţić Sadik

Kladanj
Tel.:035/631-302

BRZA ELIMINACIJA SLABIH ZAJEDNICA

NA PĈELINJAKU

N
a svakom pĉelinjaku, u proljeće, pri vrši na sledeći naĉin:-Prvo se ustanovi razlog
prvom pregledu, nailazimo na veći ili njihove slabosti. A razlozi mogu biti slijedeći
manji broj slabih zajednica. Naravno, a) brojĉano slabe uzimljene
pri kvalitetnom zazimljavanju, u b) jedan dio zajednice uginuo jer je dio
proljeće ćemo imati malo slabih zajednica. klubeta ostao bez hrane
Poduzimanje mjera na klasiĉan naĉin, za c) oslabio zbog zimovanja na lošoj
njihovo jaĉanje, je vrlo neracionalno. hrani(medljici i sliĉno)
Maksimalno utopljavanje i dugotrajno d) oštećena zajednica u toku zimovanja od
prihranjivanje sa malim koliĉinama hrane je miša koji je ušao u košnicu
danguban posao. A ta slaba društva ĉesto e) oslabio zbog biološki slabe
ojaĉaju tek pri završetku glavnih paša pa ih matice(nekvalitetne ili ostarjele)
onda treba prihranjvati za zazimljenje i onda f) oslabio zbog bolesti ili
ispada da je bilo jevtinije da su uginula u toku parazita(nozemoza, varoa itd.)
zime nego što su preţivjela kao slabići.
Eliminacija slabih zajednica na pĉelinjaku se

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

13

Kod zajednica pod: a,b,c i d radi se o
kvalitetnim maticama. Ako je zajednica
slaba zbog nozemoze, prvo se preseli na
ĉisto saće i iztretira kvalitetnim lijekom.
Ako je razlog brojĉane slabosti Ameriĉka
gnjiloća, zajednica se hitno uništi s
pomoću zapaljenog sumpora ili lovaĉkog
baruta pa se pĉele, saće i okviri spale a
ostala oprema: podnjaĉa, nastavci i
poklopna daska, ako su kvalitetni, izvrši
njihova rigorozna dezinfekcija let lampom
ili gasnim plamenikom a onda izvrši
raskuţba eksencijom. Tada se sve
zajednice na pĉelinjaku vrednuju ocjenama
od 1 do 5. A,onda se izvrši spajanje
zajednica sa peticama, dvojki sa
ĉetvorkama. Trice ostaju samostalne.
Spajanje se vrši na slijedeći naĉin: Pošto
kod mene, svi nastavci imaju okrugle
otvore preĉnika 25 mm, nad peticama i
ĉetvorkama se stave plastiĉne mreţe i na
njih se stave jedinice i dvice. Poslije
najmanje 24 h plastiĉne mreţe se zamijene
duplim matiĉnim rešetkama ili
jednostrukim matiĉnim rešetkama koje su
prekrivene plastiĉnom folijom, s tim da je
folija, od zadnje stranice kraća, za 3-5 cm.
Tada se pristupa uobiĉajnom stimulaciji
oplemenjenim sirupom ili pogaĉama.
Gornja slaba zajednica će od donje, jake
dobivati toplinu i potreban broj "babica" za
njegu legla, pa će slaba brzo ojaĉati. Otvor
na matiĉnoj rešetki je izuzetno loše
rješenje jer tada donja zajednica gubi
mnogo topline a gornja od te topline nema
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
nikakve koristi nego štete od prekomjerne
vlaţnosti. Isto pravilo vaţi i za uzimljavanje
slabih zajednica nad jakim, ako je izmeĊu
njih Snelgrova daska. Kada slabe zajednice
ojaĉaju, mogu se razdvojiti i odnijeti na
udaljenost od 5 km, kako nebi izgubile
izletnice. A moţe se izvršiti rotacija slabe i
jake zajednice po vertikali i onda pĉelariti
dvomatiĉno uz uvoĊenje Snelgrove
radjelne daske ispod zajednice koja se
naĊe na gornjoj poziciji. Po istoj metodi
mogu se eliminisati slabe zajednice u
drugoj polovini jula ili ranije, stim da
gornja slabija zajednica mora biti
razdvojena Snelgrovom daskom lil duplom
matiĉnom rešetkom ili jednostrukom
matiĉnom rešetkom koja je prekrivena
plastiĉnom folijom koja je kraća sa zadnje
strane 3-5 cm. I u ovom sluĉaju nipošto
ne ostavljajte otvore na Snelgrovoj dasci ili
matiĉnim rešetkama, nego koristite
pomenute okrugle otvore na nastavku
gornje zajednice. Ako tako ne uradite, biće
14
 vrlo problematiĉno zimovanje obje
zajednice iz već opisanih razloga.
avedena metoda brze eliminacije slabih
zajednica na pĉelinjaku bazirana je na
maksimi: Matica u toku 24 sata poloţi
onoliko jaja:
a) koliko pĉele radilice pripreme ćelija
b) koliki broj larvi mogu da ishrane
c) koliko legla mogu saĉuvati od hladnoće.

Autor teksta: Izet Hadţić

GOLI ROJ ( PAKETNI ROJ)

Š
ta je u stvari paketni
roj ili goli roj, pa
sama rijeĉ govori da
je to nešto što još
nije završeno, to je roj
napravljen na vještaĉki naĉin,
ne voljom pĉela nego voljom
pĉelara. Dakle, mi pĉelari ne
moramo ĉekati da roj izaĊe iz
košnice i da se negdje uhvani
na granu i poslije toga
stresemo u sanduk
(košnica), već to meţemo
napraviti u svako doba na
pĉelinjaku i kada se ukaţe
potreba, bio to prodajni roj ili
liĉna potreba za formiranje
novog društva. Najbitnije je u
ovom postupku imati jako
društvo osobito mladih pĉela
za poĉetak formiranja
paketnih rojeva a najbitnije je
vrijeme kada se pĉele
dovoljno razviju posebno
poslije bagremove paše. U
razvijenim zemljama zapada
ova metoda se praktikuje u
komercijalne svrhe, tako da
se ovakvi rojevi transportuju
iz Juzne Amerike u Sjevernu a
iz Sjeverne Amerike
Australiju i N.Zeland.
ŠTA JE POTREBNO IMATI ZA
OVAKAV SISTEM
1.OploĊenu maticu
2.Rojni sanduk
3.Limeni lijevak
4.Pĉelarska ĉetka
5.Pogaĉa
6.Spuţva 10x10 cm
7.Letvica 2 x 2 x 35 cm
8.Košnica ( ako sebi ţelimo
formirati društvo)
IZGLED SANDUKA ZA GOLI
ROJ
Ima više vrsta sanduĉića koji
se prave za ovu namjenu.
Najjednostavnija i najjefninija
varijanta je od tvrdog
kartona a restfur napravljen
od letvica 2 x 2 cm.
Kvalitetnija opcija je da se
napravi od lesonita a pogodan
je i za transport a svi ovi
jeftini sanduci raĉunaju se
kao nepovratna ambalaţa jer
mogu da transportuju
avionom. Za sopstvene
namjene preporuĉujem od
drveta napravljen nukleus s
tim da strane nisu od daske
u već od mreţice sa obje strane
( mreţica koju
upotrebljavamo u podnicama
za propadanje varoe). Sa
gornje srane su dva otvora
jedan je preĉnika fi 10 cm i
sluţi nam da punjenje
sanduka pĉelama pomoću
velikog limenog lijevka, a
drugi otvor preĉnika fi 5 cm
kroz njega ubacujemo maticu
koja je već u kafezu sa
pĉelama. Uloga matice je da
se u ovom sluĉaju formira
grozd pĉela budući roj a
najbitnije je neće se ukupĉati
i niti uginuti. Limenim lijevkom
punimo sanduk pĉelama. On
nema neku odreĊenu
dimenziju, samo donji dio
lijevka mora da odgovare
preĉniku od fi 10 cm da u

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

15
njega moţe ljevak ubaciti i
što više strm lijevak da kroz
njega što lakše propadaju
pĉele u rojni sanduk. Pored
lijevka potrebno je imati i
pĉelarsku ĉetku koja nam
sluţi za smetanje pĉela sa
ramova(najbitnije su pĉele sa
ramova sa otvorenim leglom)
Pogaĉe stavljamo preko
ţiĉane mreţe za pĉele koje su
gladne. Spruţva dimenzija 10
x 10 cm se natopi vodom i
postavi se pored pogaĉe da
bi ţedne pĉele mogle uzimati
vodu za svoje potrebe.
Letvica 2 x2 x 35 cm sluţe
nam da rojni sanduk poloţimo
na stranu gdje je ţica da je
sanduk odvojen od patosa
toliko da moţemo gurnuti
papirić sa dimom protiv
varoe. Košnica nam sluţi
samo u sluĉaju ako ţelim
formirati novo društvo za
sebe.
KAKO PUNITI ROJNI SANDUK
SA PĈELAMA
Kad punimo rojni sanduk sa
pĉelama, poţeljno je što više
mladih pĉela natresti, jer
trebaju toliko da ţive tako da
treba da odgoje buduće
mlade generacije pĉela. Kada
smo natresli dovoljan broj
pĉela u rojni sanduk (
napomena ovdje se mogu
uzet pĉele iz više sanduka i
ne postoji mogućnos
meĊusobnog sukoba ili
ubijanja meĊu njima). Neka
optimalna teţima je 1,200 kg
a moţe biti i nešto veća
teţina ali nije poţeljno praviti
lakši roj od od navedene
teţine jer bi u tom sluĉaju
teţe razvila do kraja ljeta
( ne pravi sirotinju). Kada
smo ovaj rojni sanduk
napunili pĉelama, potrebno ga
je skoloniti negdje u moţe preuzeti. Ako roj ostaje
hladovinu a poslije toga
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
ostavlja se na mirovanje
ĉitavu noć na mirno i tiho
mjesto. Poslije toga sanduk
poloţiti na stranu a pod njega
postaviti letvice tako da
moţemo pod njega staviti
dimni papirić protiv varoe i
zadimiti pĉele. Vrlo je vaţan
ovaj postupak tj. ĉišćene
pĉela protiv varoe. Sad nam
je prilika da oĉistimo skoro
100% pĉele od varoe, što je
ima ona se nalazi na pĉelama
jer nema legla niti ramova da
bi se varoa širila ili
eventualno poloţila jaja u
ćelije saća i tad smo mirni do
zaraze pĉelijeg društva. U
ovom sluĉaju mogu se
upotrebiti sva srestva protiv
varoe jer nema saća nema
meda i nema sraha
neţeljenim efektima i po meni
ovo je najefikasniji naĉin za
suzbijanje od varoe.Dakle ovo
sve dosad smo radili sa donje
strane rojnog sanduka. Sa
gornje strane rekli smo da
rojni sanduk ima sa obje
srane ţiĉane otvore za protok
vazduha. Pošto smo sanduk
poloţili na sranu gornja srana
nam je slobodna, te ćemo na
ovu sranu staviti bar pola
pogaĉe da pĉele mogu po
malo uzimati one koje su
gladne. Spuţvu natopiti
ĉistom vodom da mogu po
potrebi uzimati vodu i sve ovo
odloţiti na mirno i tiho mjesto
da prenoći. Sledeći dan
moţemo utvrditi kakvo je
stanje sa uništenom varoom,
ako utvrdimo da je ima puno
onda moţemo ponoviti
postupak uništavanja
preostale varoe. Ako je
društvo planirano za prodaju
moţemo obavijestiti
eventualnog kupca da ga
za naše potrebe onda
moţemo poĉeti pripremati
košnicu gdje ćemo ovaj roj
formirati( isto vaţi i za
kupca). Košnicicu postavimo
na mjesto gdje će ona stlno
biti svedno koja (LR, DB,AŢ )
u tu košnicu staviti ram sa
medom do kraja do njega
ram sa zdravim saćem novi u
kom nije bilo legla( da
iskljuĉimo mogućnost bolesti
ili jaja varoe)i do njega 4-5
ramova sa satnim osnovama (
ne brini se izvlaĉe vosak kao
da je prorodni roj) osataviti
mjesta za tri rama poslije
ćemo za 3-4 dana dotati
ramove sa satnim osnovama,
ovaj prazan prostor
ostavljamo radi lakšeg
istresanja pĉela iz rojnog
sanduka u košnicu. Kada
smo pĉele isresli iz rojnog
sanduka u košnicu onda
moţemo provjeriti jesu li
pĉele oslobodile maticu iz
kafeza u kom je ona dodata,
ako nisu moţemo kafez
prenijeti sa maticom staviti ga
u novu košnicu a pĉele će
maticu osloboditi iz kafeza.
Ovo društvo se razvija na isti
naĉin kao da ste sresli
društvo sa grane. Dakle,
prednos ovakvog pĉelarenja
je što vi kao pĉelar odluĉite
kad će te formirati novo
duštvo a drugo da se društvo
skoro 100% oĉisti od varoe.
16
Autor teksta: Suljkić Abid
Dedići, općina Srebrenik
Mob. 066/921-482

PRIPREMA PĈELINJIH DRUŠTAVA ZA

LIPOVU PAŠU

P
oslije bagremove paše, pĉelinja društva su tekuću godinu bi bila završena. Poznato je da
sva jaka, pa ĉak i ona društva koja su ušla pĉele imaju dva nagona:
u bagremovu pašu kao srednje jaka. Svaki 1. nagon za razmnoţavanjem ( rojenje)
ozbiljan pĉelar ima plan, kako i na koji 2. nagon za samo odrţavanjem (
naĉin najbolje iskoristiti tu masu pĉela. Neko će razvijanjem legla, skupljanje meda ,
proizvoditi matice, neko matiĉnu mlijeĉ, neko polena.)
planski proširivati, neko paketne rojeve. Pĉelar, Ova dva nagona se meĊusobno iskljuĉuju, tj.,
ne smije sebi dozvoliti da poslije bagremove ako nastupi nagon za rojenje, automatski se
paše bude pasivni posmatraĉ na pĉelinjaku i da iskljuĉuje ovaj drugi nagon za samo
prepusti inicijativu pĉelama i pĉelinjim odrţavanje. Ovo bi morali znati svi pĉelari a
društvima, jer bi se pĉelinja društva veoma posebno, oni pĉelari koji sjeĉenjem ili
brzo zarojila i izrojila. A kada se to dogodi, uništavanjem matiĉnjaka spreĉavaju rojenje I
proizvodnja bilo kakvih pĉelarskih proizvoda za tako apsolutno bespotrebno jalovo provode

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

17
dane na pĉelinjaku u najvećem jeku sezone.
Jer, ako su i sprijeĉili rojenje, ovaj drugi
nagon, nagon za samoodrţavanjem je utihnuo
ili sasvim nestao pa pred lipovu pašu imamo
društva koja su veoma slaba i oko kojih se
treba dobro pobrinuti da se advekatno
pripreme za zimu, odnosno, sljedeću pĉelarsku
godinu. Moţe li pĉelar dozvoliti sebi takav
luksuz da i više od mjesec dana ima društvo sa
rojevnim nagonom, tako da ono nema pravilan
razvoj, zaleganje matice, dovoljno meda.?
Odmah poslije bagremove paše pĉelari koji
namjeravaju proširivati svoj pĉelinjak vrše
plansko, vještaĉko razrojavanje pĉela. Najlakši
naĉin je dijeljenje društva na pola i dodavanje
oploĊene matice onom društvu koji nema
maticu. Pĉelari koji neće proširivati svoj
pĉelinjak mogu da upotrijebe svu svoju maštu I
znanje do lipove paše, s tim da moraju imati
odgovarajuću pĉelinjarsku opremu koju će
pratiti njihovu maštu. Na pĉelinjaku postoje
pĉelinja društva u kojima matica nema
sklonost ka rojenju, pa takva društva i ne treba
dirati ako se s njima ţeli ići samo na
proizvodnju meda, jer, dobra i kvalitetna
matica moţe uvijek zaposliti sve pĉele u
košnici, ĉak i u bespašnom periodu, tako da
one nemaju kada ni pomisliti na rojenje a
kamo li da uĉine tu glupost. A, kako prepoznati
na poletalci društvo koje planira rojenje ?
Ovdje treba reći samo dvije stvari koje moţe
vidjeti svaki pĉelar i bez naoĉala i bez
otvaranja košnice. Brada na kraju košnice u
obliku grozda govori da u košnici ima
besposlenih pĉela i ako takvo stanje potraje još
nekoliko dana, to društvo će se izrojiti u 90%
sluĉajeva, a ako je brada šiljasta ( trokutasta) i
na sredini košnice, tu je pitanje vremena kada
će roj izletjeti iz košnice, jer su matiĉnjaci
zaleţeni. Što je brada veća, bliţi je trenutak
izlaska roja iz košnice. Ovo su samo dva
najvidljivija znaka na poletaljci koji upućuju
pĉelaru jasan signal da mora odmah reagovati
ako ne ţeli izrojenu košnicu na svom
pĉelinjaku. Zarojeno društvo se moţe najlakše
podijeliti na dva dijela i to, na istoj podnjaĉi i
pod istim krovom, s nelgrovom daskom (
pregradna daska koja ima na sredini duplo
zamreţen otvor 10x10 cm). plodište se podijeli
na dva dijela u dva nastavka. Oba nastavka se
popune ramovima sa izgraĊenim saćem ili
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
ramovima iz medišta koji su manje popunjene
medom i po 1- 2 satne osnove.
Nastavak na podnjaĉi ostaje bez matice (
imaju matiĉnjaci ) a preko zadnjeg nastavka u
medištu se stavlja Snelgrova daska i na nju
nastavak sa maticom. U nastavku na podnjaĉi
će ostati sve izletnice i tu će se matica izleći,
oploditi i poĉeti razvijati leglo do lipove paše.
Nastavak sa maticom na vrhu košnice će ostati
bez izletnica i tu će pĉele same porušiti
matiĉnjake a matica će nastaviti polaganje
jaja. Ovom nastavku sa maticom treba kroz
petnaestak dana poduzeti izletnice i usmjeriti
ih u medište, da bi se iskljuĉila eventualna
pojava rojevnog nagona. Na ovaj naĉin,
zarojenom društvu smo iskljuĉili rojevni nagon,
što automatski ukljuĉuje nagon za
samoodrţanjem, što nam i jeste bio cilj, da
pred lipovu pašu imamo veoma jako društvo
koje će pašu iskoristiti maksimalno. Pred samu
lipovu pašu, vrcamo bagremov med I vraćamo
medišne nastavke, mlada rojevna matica na
podnjaĉi je ponijela i leglo se nalazi na 4-6
ramova. Sada staru maticu nastavke na vrhu
košnice, iznad Snelgrove daske, uklanjamo,
kao i Snelgrovu dasku a ramove sa leglom
spuštamo na podnjaĉu. Nije potrebno
izjednjaĉavati mirise, jer su mirisi u cijeloj
košnici već izjednjaĉeni. Ukoliko ima legla više
od jednog nastavka,ramove sa pokupljenim
leglom iz kojih izlaze pĉele treba staviti u drugi
nastavak iznad matiĉne rešetke. Kakva će biti
dalja sudbina mlade rojevne matice to će
odrediti svaki pĉelar invidualno, posle završene
lipove paše, neko će je ostaviti u pĉelinjem
društvu i dati joj povjerenje a veći broj pĉelara
će je zamjeniti mladom selekcionisanom i
provjerenom maticom.
18
Autor teksta: Presjednik skupštine pĉelara
Tuzlanskog kantona ALIJA ZEHIĆ,
Magistralni put 158, Ţivinice
Tel: 0038735775123 Mob: 061292074
E-mail: drzehic@hotmail.com

MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV

VAROE DESTRUKTOR ORGANSKIM
SREDSTVIMA – drugi dio

P
ĉelarim preko ĉetrdeset godina sa oksalnom kiselinom. Evo zašto mravljom
Farar košnicama i dobro pamtim kada kiselinom, po nekim
je varoa dosla na ove prostore. Od
tada se uspješno borim protiv ovog
napsnika pĉela. Moram napomenuti da mi je u
tome pomoglo da sam stalno pratio moderna
dostignuća evropskih i svjetskih struĉnjaka iz
oblasti pĉelinjih bolesti. Ĉesto sam
prisustvovao raznim seminarima,
predavanjima, svjetskim kongresima,
simpozijima u susjednim i evroskim zemljama.
Glavne smjernice mi je dao seminar u Republici
Hrvatskoj na otoku Krku 2001 godine ĉiji
organizator je bio GTZ Njemaĉka pod voĊstvom
prof. dr.Ralfa Bihlera, Agronomskog fakulteta iz
Zagreba pod voĊstvom prof. dr. Nikola Kezića i
mnogih evropskih struĉnjaka iz ove oblasti kao
što je prof . dr. Antonio Naneti iz Italije. Tema
seminara je bila borba protiv varoe destruktor
bez upotrebe hemijskih sredstava. Akcenat je nuĉnicima ubija varou u zatvorenom leglu,
dat nalijeĉenju biološkim metodama, prorodni je sastojak meda, ubija uzroĉnika
organskim kiselinama i eteriĉnim uljima. kreĉnog legla, nema rezistencije-otpornosti
Od te 2001 ja se borim protiv varoe iskljuĉivo varoe na mravlju kiselinu, vrši dezinfekciju
organskim sredstvima, jer su hemijska cijele košnice.
sredstva u Evropi davno zabranjena, zbog Ja ću ovdje navesti dva naĉina primjene
rezidua u pĉelinjim proizvodima. U prošlom mravlje kiseline, prvi je spuţvasta krpa, sunĊer
broju sam pisao kako to radim sa timolom, a a drugi je Formidol ploĉe gotov ĉeški pripravak.
sada ću opisati kako ja radim sa organskim Napominjem, kada se radi sa kiselinama,
kiselinama. Kako sam u prošlom broju pisao o obavezna je upotreba zaštitnih naoĉara i
ramu graĊevnjaku ovoga puta ću napomenuti rukavica.
da borba biloškim metodama sa ramom Kod nabavke mravlje kiseline voditi raĉuna da
graĊevnjakom idem od aprila do polovine jula. to bude od sigurnog proizvoĊaĉa, da na etiketi
Sa ramom graĊevnjakom uništavamo varou i stoji kada i gdje je proizvedena i u kojoj jaĉini.
dobivamo ĉisti djeviĉanski vosak. Ovoga puta Ja nabavljam kiselinu njemaĉke proizvodnje.
opisat ću svoj postupak u lijeĉenju mravljom i Kada završimo pašnu sezonu, polovinom jula,
skidamo medišnje nastavke, na poklopnoj

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

19
dasci-zbjegu, zatvaramo sve eventualne
otvore, a to isto uradimo na podnjaĉi,
pripremimo društva za stavljanje mravlje
kiseline.
Prva metoda sa spuţvastom krpom: na gornji
nastavak postavimo spuţvaste krpe 20x20x0,5
mravlja kiselina 60% a prije njene upotrebe
obavezno je staviti u zamrzivaĉ i dobro je
ohladiti. Pripremimo veterinarsku špricu i
crijevo od infuzije koje moţemo nabaviti u
apotekama (vrlo povoljno). Na flaši sa
kiselinom probušimo poklopac-ĉep, toliko kako
moţemo provući crijevo kroz poklopac a onda
crijevo provuĉemo do dna flaše i ostavimo
duţinu crijeva 5cm iznad ĉepa. Špricom
navlaĉimo ţeljenu koliĉinu mravlje kiseline a to
je za srednje jaka društva 20 mililitara a za
jaĉa društva 25 mililitara 60% mravlje kiseline.
Nakon toga sipamo kiselinu strogo na
spuţvastu krpu vrlo oprezno imajući u vidu da
nesmijemo nipošto prsnuti kiselinu van krpe.
Poslije toga vraćamo zbijeg na košnicu i
ostavljamo da kiselina djeluje dva dana.
Postupak se ponavlja 4 puta u razmaku po
ĉetiri dana. Kada potrošimo prvu flašu otaramo
sledeću i na nju stavljmo crijevo i poklopac sa
prve i tako redom, sa sljedećim flašama, na taj
naĉin izbjegavamo dodir sa kiselinom.
Pri primjeni mravlje kiseline, vodimo raĉuna da
temperature ne pada ispod 20 stepeni.
Druga metoda sa upotreba mravlje kiseline
odozdo ispod mreţe ili na podnjaĉu sa flumidol
ploĉom: Flumidol ploĉa je gotov ĉeški pripravak
sa natopljen sa 85% mravljom kiselinom sa
regulisanim isparavanjem. Kad se ploĉa
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
raspakuje vidjećemo odozgo foliju sa izbušenim
rupicama. Ploĉu postavljamona ispod mreţe na
podnjaĉu. Ploĉa ostaje tako dva dana da
djeluje a poslije toga vadimo ploĉu, odlijepimo
foliju sa rupicama i ponovo vraćamo ploĉu na
podnjaĉu i ostavljamo je još dva dana.
Postupak se ponavlja još jednom u razmaku od
7-10 dana. Ovaj ĉeški proizvod daje odliĉne
rezultate ima registrovano predstavništvo u
našoj zemlji. Upotreba oksalne kiseline.
Kiselinu pripremamo tako što prokuhamo vodu
i šećer u jednakim dijelovima 1:1, kada
napravimo sirup na 1 litar toplog sirupa
stavljamo 35 grama oksalne kiseline. Inaĉe
oksalnu kiselinu dajemo u kasnu jesen kada u
košnici nema legla i ona se daje samo jednom
godišnje, ne smije se tretman ponavljati. Moj
naĉin davanja oksalne kiseline je sljedeći: na
društvo koje zauzima dva LR nastavka pĉela
dajem 50 ml oksalne kiseline, na društvo koje
zauzima jedan pun LR nastavak dajem 40 ml a
na društvo koje zauzima 5,6 ramova pĉela
dajem 30 ml kiseline. Oksalnu kiselinu je
najbolje davati na +5 stepeni kada se pĉele
malo usklupĉe. Na veterinarskoj šprici trebamo
imati jedan produţetak i oksalnu kiselinu kapati
strogo niz ulice po pĉelama. Pĉele socijalnim
kontaktom-dodirom sve dobiju dio oksalne
kiseline. Pošto je tada sva varoa na pĉelama i
ona dodje u dodir sa oksalnom kiselinom koja
je ubija. Ako se pravilno postupi sa oksalnom
kiselinom uništava se 95-99% varoe a pĉelama
se ne nanosi šteta.Poštovane kolege pĉelari
ovaj naĉin borbe protiv varoe sam usvojio od
svjetskih nauĉnika a vama prenosim svoje
desetogodišnje iskustvo. Nemojte u svoje
košnice stavljati hemijske otrove kao što su
Amitraz i Flualinat ĉiniti pĉelinje proizvode
sumnjivim. Ovdje ću citirati dr. Nusreta Sirću
koji kaţe: “Kada okrenemo prvu vrcaljku, ko
nam prvi priĊe toj vrcaljki, to su naša djeca,
naši unuci, pa vodimo raĉuna da med kada
procuri iz te vrcaljke bude 100% ispravan, radi
nas, naših najdraţih i naših potrošaĉa”
Dovoljan je samo 1kg meda po jednoj košnici i
da nabavimo sve ove eko lijekove i da imamo
ekološki ĉiste proizvode. Za sve eventualne
nejasnoće stojim vam na raspolaganju.
20
Autor teksta: Prof. Đoko Zeĉević, dipl.oecc.
Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050;
http:brdsko-planinskopĉelarenje.com/forum/index.php

HELJDA IZDAŠNA LJETNA PAŠA

M
eĊu graĊanima a i pĉelarima, heljda je Razlog ovakve sjetve je što heljda strada na
velika nepoznanica.U to sam se temperature manjoj od -2 c, a takoĊe i
bezbroj puta uvjerio ovde, na temperatura iznad 25c joj ne odgovara? Kod
planinskim visovima Zlatara. U nas je zastupljena jednogodišnja , takozvana
sjećanju mi je dogaĊaj ,,obiĉna,,heljda. Radi informacije, ovde ću još
od prije petnaestak navesti nazive dveju vrsta koje su interesantne
godina kada je nekoliko za sjetvu a to su: Fagopurum cumosum Meisn
gošća ovdašnjih hotela -višegodišnja heljda, Fagopyrum tatarikum (L)
ušlo u komšijinu njivu Gaertn. - tatarska heljda.
prepunu šarolikog U svijetu je najzastupljenija obiĉna heljda, a
mirišljivog cvijeća ( kako istiĉe Mazza(1992), ova vrsta pokriva
heljda cvjeta u raznim preko 90% svjetskih površina zasijanim
bojama i nijansama od heljdom.
bijele-crvenkastih preko
ruţiĉastih, ljubiĉasto-
bjelkastih do ţućkasto-
zelenkastih cvetova), sa
namjerom da uberu najljepše cvetove.Veseli
ţagor i smijeh se odjednom pretvorio u vrisak
jedne od njih (ubod pĉelice), a moja
intervencija je tada bila neophodna. Zbog
interesovanja mnogih pĉelara odluĉih se da za
ĉitaoce vašeg lista napišem nekoliko podataka
o ovoj ,,sirotinjskoj,, ţitarici, danas veoma
cijenjenoj na našim trpezama i o medu
dobijenom od nje, koji u ponudi kupcima
U našoj zemlji su bile zastupljene domaće
nazvah ,,Kraljica planinskih visova,,
autohtone populacije heljde i neke visoko
Heljda se gajila u Kini još prije hiljadu godina.
rodne, preteţno iz
U ĉetrnaestom vijeku mongolski osvajaĉi
Rusije, a danas
prenijeli su je u Evropu. U Rusiji je veoma
postoje i sorte naših
zastupljena u sjetvi, tako da ĉini preko 90%
instituta, pa meĊu
svjetskih površina pod heljdom (prof.dr Đ.
najpoznatije spadaju:
Glamoĉlija,,,Posebno ratarstvo 2004,,)
bedija, golubica,
Iako zvaniĉna statistika ne beleţi podatke,
novosadska i siva
istraţivaĉi su ustanovili da se krajem prošlog
heljda. Golubica je
vijeka površina pod heljdom u svijetu
najrasprostrenjija u
udvostruĉila sa milon na dva miliona hektara.
brdsko-planinskim
U literaturi se navodi da postoji preko hiljadu
podruĉjima. Sjetva
vrsti heljde! Unekim dijelovima svijeta heljda
heljde se od davnina
je višegodišnja biljka. U Srbiji se gaji uglavnom
obavlja od
u brdsko- planinskim podruĉijma, a ima odliku
ţitarice dugog dana, tako da se sije u junu!

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

21
 kada glog procvjeta pa
do kraja juna. Sije se u
predjelima koje imaju
sjevernu padinu sa
manje jakog sunca na
pjeskovitim njivama.
Prilikom sjetve treba
znati da zemljište
mora biti suho. Sije se
ruĉno (najĉešće) ili
mašinski. Potrebna
koliĉina sjemena zavisi
od lokacije njive i naĉina sijanja. Kod ruĉnog
sijanja ona iznosi od 60kg do 80kg po hektaru.
Ţeleo bih ĉitaocima da prenesem najznaĉajnije
odlike heljde koje odreĊuju strukturu i sadrţaj
meda od ove divne ţitarice. Zbog povoljnog
hemijskog sastava, heljda je veoma pogodna
za ishranu dijabetiĉara i djece. Nutricionisti
istiĉu da pomaţe smanjenju koncetracije
šećera i masnoća u krvi, što doprinosi smanjaju
holesterola. TakoĊe zbog prisustva proteina,
pomaţe sniţenju visokog krvnog pritiska. Da
dalje ne nabrajam, moţe se izvesti opšta
konstatacija da je heljda ţitarica koja ima
znaĉajna ljekovita svojstva.
Ona pripada skupini medonosnih biljaka i
zavisno od vremena sjetve, moţe predstavljati
odliĉnu pĉelinju pašu tokom ljetnjeg jesenjeg
perioda, kada nema drugih medonosnih biljaka.
Cvjetovi su bogati nektarom i polenom, a
cvjetanje biljaka traje dugo, tako da pĉele u
povoljnim meteorološkim uslovima mogu sa
jednog hektara sakupiti do 300kg meda. Šta
pretpostavljaju povoljni meteorološki uslovi za
dobar nectar na heljdi? Prije svega povećana
vlaţnost vazduha, jer se povećava nektarnost
biljke, umjereno oblaĉan dan u vrijeme
cvjetanja, povremena sitna i blaga ljetnja
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
kiša-kupusara, pa se tada moţe desiti da pĉele
posjećuju cvjetove heljde po cijeli dan. Inaĉe,u
sunĉanim danima pĉele je posjećuju uglavnom
do 10, a najduţe 11 sati prije podne, spuštajući
se sve niţe i niţe niz boĉne grane stabljike,
zbog prisustva vlaţnosti u okruţenju biljke!
Prvi cvjetovi na heljdi pojavljuju se već 20
dana nakon nicanja biljke. U jednoj cvasti
cvjetovi se razvijaju 15-20 dana, a cijeloj biljci
do 60 dana. To nam govori da heljda cvjeta u
takozvana tri kola, pa je zbog toga i poznata
kao produţena pĉelinja paša. U ovoj kratkoj
analizi ove znaĉajne pĉelinje nektarice, treba
napomenuti da ima godina kada pĉele sa heljde
ne donesu skoro ništa od nektara! U prostoru
gdje se nalazi moj pĉelinjak (bilo je posijano
preko 11ha), u 2007 .godini nije uopšte bilo
unosa sa heljde (zbog jako toplih dana), ali
pĉele su donosile pollen i to samo do 9 sati
prije podne! Med od heljde je svijetlo-drap
boje, vrlo oštrog i jakog mirisa koji se
manifestuje kao ,,buke,, dobrog vina. Veoma
je traţen i dostiţe visoku cijenu, ĉak i do 10
eura po kilogramu. Na pĉelinjaku pri unosu
nektara od heljde razvija se dosta ĉudan miris
(ĉak i neprijatan!). Med ima odliĉne osobine za
prezimljavanje pĉelinjih zajednica. Blago se
kristališe i lako otvara u košnici, tako da je
veoma poţeljan kao zimska hrana pĉelama.
Cvjetanje heljde na ovim prostorima ĉesto se
završava krajem avgusta, pa je to razlog za
tvrdnju da će zimovanje pĉela proteći bez
problema, naravno kad su uslovi za
nektarisanje povoljni. U ovoj skraćenoj analizi
opisa heljde kao veoma izdašne ljetnje pĉelinje
paše u brdsko-planinskim podruĉjima, navešću
i podatak da njen med ima izrazitu prednost u
antioksidantnim svojstvima nad ostalim
livadskim i šumskim vrstama (osim
suncokreta), a to se moţe potkrepiti sljedećim
podacima:
22
Analiza meda od heljde pokazuje da je sadrţaj
ukupnih polifenola izraţen u miligramima
katehina po kilogramu meda(mg K/kg) iznosio
327,6mgK/kg, ukupna antioksidativna
aktivnost(FRAP-test) bila je 213,4 umol
Fe(II)/100g i ukazuje da odreĊeni sastojci
meda od heljde imaju antioksidantna svojstva.
Aktivnost protiv slobodnih radikala (DPPH-test)
pokazala je izraţenu sposobnost neutralizacije
slobodnih radikala, a iskazani procenat
inhibicije iznosi 71,6. Radi poreĊenja, kod
analize uzoraka livadskog meda ,sadrţaj
ukupnih polifenola kretao se u uskom opsegu
od 1074 do 1284mg katehina/kg, ukpna
antioksidativna aktivnost je iznosila od 113,98
do 138,94 umol Fe (II)/100gr, dok je
aktivnost protiv slobodnih radikala varirala od
25,7% do 30%.
Kao rezime moţemo navesti da je heljda
pĉelinja paša preteţno planinskih visova od
800 do 1400 metara n/m. Njen med je veoma
traţen i postiţe visoku cijenu, a pĉele na njemu
dobro zimuju.

Ţivĉić Hajrudin, predsjednik UP Vrijesak Ţivinice,

tel:062/851-925
www.prodajapcela.comeze.com
www.mojepcele.host56.com

PRVI ŢIVINIĈKI SAJAM PĈELARSTVA,

MEDA, ZDRAVE HRANE I EKO BILJA
“MED ZA DUG VEK” – ŢIVINICE 2012

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

23
O drţan je u srijedu 07.03.2012 godine u sportskoj dvorani u Ţivinicama.U inicijativni odbor za
organizaciju Prvog Ţiviniĉkog sajma pĉelarstva su ušli:

1. Ţivĉić Hajrudin, predsjednik udruţenja i ĉlanovi,

2. Avdo Smajić, tel:061/868-384
3. Hamdo Mulavdić, tel:061/597-613 ĉlan!
4. Mehmed Šljivić, tel: 061/495-460 i saradanici
5. Alija Osmanbegović, tel:061/391-754 i
6. Ibrahim Kikanović, sekretar udruţenja;

Sajam je trajao jedan dan, odnosno u terminu od 10-18 časova, sajmu su se odazvali izlagači iz dosta općina
širom BiH počev od Brčkog, Doboja, Ţepča, Zavidovića, Tuzle, Olova, Kladnja, Srebrenika, Lukavca, Tuzle,
Kalesije, Ţivinica, Sokolca, Priboja, Janje, Bosanskog Šamca, Bihaća i još drugih susjednih općina! Mi kao pčelari
iz Ţivinica smo posebno ponosni što je baš naše udruţenje organizovalo prvi Ţivinički sajam a pogotovo što je to
baš iz pčelarstva tj ono čime se i mi bavimo!Pored izlagaĉa manifestaciji su se odazvali predstavnici
općinske vlasti Ţivinice na ĉelu sa naĉelnikom općine gosp. mag. Hasanom Muratovićem,
predstavnici poljoprivredne komore Tuzla gosp. Suad Selimović, Vrtagić Idriz i predsjednici

većine naših kantonalnih općinskih

udruţenja sa podruĉja TK-a (Izet-
Lukavac, Pašezad-Srebrenik, Hasan-
Graĉanica, Safet-Sapna, Huso-Tuzla,
Mahmut-Tuzla te predsjednik
kantonalnog saveza pĉelara TK gosp.
Fehro i sekretarica kantonalnog saveza
gosp. Mubera.
Pored nabrojanih bilo je prisutnih i
pĉelara i predsjednika i sa drugih
kantona Zeniĉko–Dobojski, a neki koji
su najavili svoj dolazak i potvrdili nisu
uspjeli doći zbog sprijeĉenosti,
predsjednik Federalnog saveza pĉelara
BiH te predsjednik udruţenja pĉelara iz Goraţda gosp Sejo Deljo koji je
ujedno i ĉlan Federalnog saveza pĉelara BiH. Poslije sveĉanog dijela u
kome su uzeli uĉešća Limena glazba, J.U. Djeĉije obdanište sa
„Ţiviniĉkim pĉelicama“ kako sam ih liĉno prozvao od milja, te naše KUD
Ţivinice i J.U. MSŠ Ţivinice sa izvoĊenjem monodrame od strane
uĉenika Emira Ibrišimovića, je zapoĉeo program sajamskih
aktivnosti!
Sve sajamske aktivnosti su propraćene medijski od strane lokalne

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

24
televizije Ţivinice a reportaţe su napravljene i od televizije RTV TK-a i predstavnika televizije
Hayat, na ĉemu im se zahvaljujem. U sklopu sajma su odrţana i dva prigodna pĉelarska
predavanja za ovaj vremenski period kao što je predavanje na temu proljetnog razvoja, pripreme
društava za glavnu pašu i sprijeĉavanje rojenja, predavaĉ je bio velepĉelar gosp. Ismet Isić iz
Republike Srbije, te prikupljanje matiĉne mlijeĉi, ĉuvanje i upotreba iste, predavaĉ gosp. ing. Ferid
Velagić iz Tuzle, odnosno Janje!

Teme su bile interesantne osim pĉelarima ĉak i dijelom graĊanima općine kao i uĉenicima

poljoprivredne škole.

Na sajtu udruţenja pĉelara Vrijesak Ţivinice je postavljen gotovo komplet video materijal kako sa
predavanja isto tako i sa same sveĉanosti otvaranja pa koga zanima više o tome moţe pogledati na
našem sajtu www.upvrijesakzivinice.comli.com

Humanitarna akcija za djecu sa posebnim potrebama

U sklopu sajma je naravno pokrenuta i dobrovoljna humanitarna akcija prikupljanja meda i ostalih
pĉelinjih proizvoda za djecu sa posebnim potrebama! Akciji su se za sada odazvali sljedeći izlagaĉi
kao i pojedini naši pĉelari iako oĉekujemo još neke da će se ukljuĉiti u istu, jer je akcija još u toku:

Svima onima koji su podrţali ovu akciju se zahvaljujemo ispred udruţenja pĉelara i u ime onih
kojima je namijenjeno a to su djeca sa posebnim potrebama (kao što smo rekli):

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

25
 1. Ţivĉić Hajrudin ......... 1 kg meda i 300 gr meda u saću,
2. Pĉelinjak Ţivković .... 1 Kg meda i 15 Ljupko mehlema groţdana, tel: 065/352-961;
3. Midhat Dţafić ......... 1 Kg meda ... tel:061/704-541;
4. Husnija Majdanĉić .... 1 Kg meda ... tel:061/393-842;
5. Kikanović ibrahim ..... 1 Kg meda ... tel:061/644-515;
6. Pirić Hazim .............. 1 Kg meda ... tel:061/733-062;
7. Perić Vojislav ........... 1 Kg meda ... tel:061/643-369;
8. Sinanović Rejhan ..... 1 Kg meda ... tel:061/961-954;
9. Hamdo Mulavdić ...... 1 Kg meda ... tel:061/597-613;
10. Šehić Fehim ............. 1 Kg meda ... tel:061/756-242;
11. Hadţić Izet .............. 1 Kg meda ... tel:065/816-637;
12. Vuković Milorad ....... 1 Kg meda ... tel:065/847-348;
13. Osmanbegović Alija... 1 Kg meda ... tel:061/391-754;
14. Sirćo Nusret ............ 1 Kg meda ... tel:032/823-105;
15. Bajramović Kasim .... 1 Kg meda ... tel:061/761-895;
16. Alija Zehić ............... 1 Kg meda ... tel:061/292-074;
17. Šljivić Mehmed ........ 1 Kg meda ... tel:061/495-460;
18. Izet Husić ............... 1 Kg meda ... tel:061/681-100;
19. Smajić Avdo ............ 1 Kg meda ... tel:061/868-384;

Spisak svih onih koji su odazvali ovoj humanitarnoj akciji je takoĊe javno objavljen na našoj web
stranici udruţenja http://www.upvrijesakzivinice.comli.com/2_17_Spisak-dobrovoljnih-davalaca-meda-za-djecu-sa-
posebnim-potrebama-2012.html

PRVI ŽIVINIČKI SAJAM 2012, DONATORI

Još jednom se zahvaljujemo našim donatorima koji su nesebiĉno pomogli odrţavanje PRVOG
Ţiviniĉkog sajma meda, zdrave hrane i eko bilja pod nazivom „Med za dug vijek – Živinice
2012“!
U prilogu slijedi spisak donatora i iznosi donacija:
1. Općina Ţivinice, Naĉelnik općine, gosp. Mr. sci. Hasan Muratović, generalni sponzor,
2. "POLJO-HEMA" d.o.o. ŽIVINICE .......................... 100,00 KM
3. " NESAL COMPANY" d.o.o. ŽIVINICE .................... 100,00 KM
4. "ZH- ZOLA" d.o.o. Živinice ................................... 100,00 KM
5. MISTER ALEN LOJD TINKER Živinice .................... 100,00 KM

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

26
 6. BRČANINOVIĆ ESAD ......................................... 20,00 KM
7. "ZLATNA DOLINA" d.o.o. ŽIVINICE...................... 50,00 KM
8. "PROTECTION BH SECURITY" ŽIVINICE ............. 50,00 KM
9. TV Živinice, medijski sponzor,
10. GiPS PJ Živinice,
11. KUD Živinice,
12. JU Dječije obdanište Živinice,
13. Limena glazba Živinice
Autor teksta: Blaško Lovrinović
Bruchermuhlenstr.8
42781 Han Njemaĉka
REANSON METODA
M
etoda koju je sluĉajno otkrio pĉelar
walonac iz Belgije, a koriste je pĉelari
u Belgiji, Holandiji, Njemaĉkoj. Henri
Renson je iz Cheratte-Vise/Belgija,
ovu metodu zagovara od 1977, pĉelar koji
posjeduje u Belgiji oko 400 košnica i u sezoni
prodaje 500-1000 matica! Metoda je nastala u
nedostatku vremena hobi pĉelara i primjenjuje
se, u prilikama od negdje 20 aprila. Pošto
znamo da zimske pĉele dugo ţive zato sto
imaju masno tkivo koje se najviše troši pri
luĉenju mlijeĉi za ishranu mladih jajašca i larvi.
Ako se izvrši ograniĉavanje legla dobar dio
mladih pĉela nije opterećen uzgojem legla tako
da one prijevremeno postaju sabiraĉice. Po
nekim istraţivanjima, ţivotni vijek ovih pĉela
se produţava do 80 dana u vrijeme paše.
Svo prisutno leglo dobija optimalnu njegu, pa
pĉele koje se radjaju iz ovakvog legla budu
jako vitalne i zdrave. Odnos pĉela koje su
zauzete odgojem legla i sabiraĉica je 3-8
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
naspram 5-8. Kod ovakvih društava konstantno
je prisutno oko 25000 pĉela kao sabiraĉice
nektara i polena. Zbog manjeg prostora legla
manja je i potrošnja meda za odgoj, tako da se
sav višak nektara deponuje u medište.
Društvo se uzimi na dva nastavka dimenzija
nešto manjih od LR sa najmanje 15-18kg
hrane. U proljeće se vrši stimulacija
otvaranjem mednih ramova ili okretanjem
nastavaka.
Oko 20.04, ako je pĉelinja zajednica zaposjela
2 nastavka, stavlja se matiĉna rešetka izmedju
nastavaka, a zatim još jedna resetka na gornji
nastavak, a na nju mediste. Poslije par dana se
kontrolom ramova lako utvrdi gdje je matica.
Ako se nalazi dole, nastavcima se zamijene
mjesta tako da matica je sada u gornjem
nastavaku, ispod medišta. Krajni ramovi tog
nastavka zamijene ramovima koji su sa strana
zatvoreni sperploĉom ili slicnim materijalom,
stavi se ram gradjevnjak i ram sa zatvorenim
27
medom. Na ovaj nacin ostaje matici na
raspolaganje 6-7 ramova (35dm) za leglo. Bit
svega je da se leglo ograniĉi na oko 30000
ćelija ili 35dm. Ako uzmemo da kvadratni
decimetar saća sa obe strane broji oko 800
ćelija, moţe se izraĉunati koju dimenziju rama
imamo i koliko ostavljamo matici. Devet dana
nakon razdvajanja rešetkom, kontroliramo
donji nastavak na eventualne matiĉnjake, što
obiĉno nije sluĉaj. Ostatak sezone ovaj
nastavak se koristi za skladištenje polena i
privremeni smještaj nektara, i nije ga potrebno
kontrolirati. Od oduzetih ramova se mogu
praviti nukleusi ili nova društva ako se košnica
napuni ramovima iz više društava. Naravno
treba voditi raĉuna da se pĉelama da i ram sa
mladim larvama i eventualno prihrani.
Tokom pašne sezone, vrši se kontrola samo
gornjeg nastavka (6,7 ramova) u kojemu se
nalaze iskljuĉivo mlade pĉele koje su mirnije,
pa je rad sa pĉelinjim društvima jednostavniji.
Stare pĉele se nalaze u donjem nastavku koji
ne otvaramo. Eventualne matiĉnjake
uklanjamo, ili koristimo, ako su prisutni novi
duţe vremena, ovu maticu bi trebalo zamijeniti
novom, ili je ukloniti i pustiti da pĉelinja
zajednica uzgoji novu maticu.
Ovakve formirane pĉelinje zajednice sa mladim
maticama se ne roje, zbog ograniĉenog legla,
ili je rijetkost! Još jedana ĉinjenica koju
RENSON zahtjeva je da, su ova pĉelinja
drustva utopljena od marta! U ovim klimatskim
uslovima prosjeĉna temperatura u ovo vrijeme
je 5C vani, a kod pĉela na vanjskoj strani
klubeta je 12C, razlika je 7 C! U ljetu prosjeĉna
temperatura vani je 19C a za leglo pĉelama je
potrebno 36, razlika je 17C!!!!!! Vaţno je da
Autor: Hasan Šabić
UP Bagremovac Graĉanica
ZIMSKO LETO
V
Već je poĉela proizvodnja i upotreba
kvadratne podnjaĉe i odgovarajućih
nastavaka (korpusa) ĉija je svrha
pored ostalih prednosti da se zimi tijela
mogu zakrenuti za 90 stepeni tako da zrak sa
leta udara boĉno u okvire odnosno ulice.
To je ono što pĉele prirodno prave u košnicama
sa nepokretnim saćem (trnke, dubine i
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
matica ima 30000 ćelija na raspolaganju jer
inaĉe moze doći do pokušaja tihe smjene
matice. Ako ima više ćelija, dolazi do rojevnog
nagona. GraĊevnjak se redovno isjeca radi
suzbijanja varoe. Loša strana je da trutovi
mogu izlaziti napolje samo za vrijeme kontrole
društava.
Dobra matica zaleţe sve okvire sa vrha do dna
tako da nema uopšte ili ima vrlo malo meda u
ramovima u plodištu. Sa ovim treba voditi
raĉuna prilikom vrcanja, tako da u sluĉaju
naglog zahlaĊenja društvo ne gladuje. Nakon
zadnjeg vrcanja, pĉelinjoj zajednici se moraju
dodati ramovi sa medom. Krajem 6 ili
poĉetkom 7 mjeseca se ukloni matiĉna rešetka
izmedju nastavaka, kojima se mogu zamijeniti
mjesta. Obicno je donji nastavak dobro
napunjen polenom, što dobro doĊe matici za
proširenje legla i pripremu jakog zimskog
društva. Nakon zadnjeg vrcanja odmah se
pristupa borbi protiv varoe. Poĉetkom Jula, ko
radi ovu metodu mora da vodi paţnju da ne
zakasni da "oslobodi maticu", posto pĉele
sakupljaĉice u ovim uslovima ţive i do 80-85
dana, sto znaci maj, juni i poĉetak jula, da ne
izgubi iz vida da će tada doći do odumiranja
starih pĉela, i da treba na vrijeme da "oslobodi"
maticu, da bi poĉela sa leţenjem uz prisustvo
velike koliĉine polena u donjem, tj. sada
gornjem nastavku, društvo se veoma brzo
razvija, ima jos i 6 ramova legla, i sa unosom
sa vana moţe sebi da obezbjedi zimnicu sa
mladom neopterećenom pĉelom bez dodavanja
sećera!
dašĉare). Razlog što one to rade je nagonska
odbrana od hladnoće. U narodu je to poznato
pod nazivom na toplo- na hladno. Dakle, ovom
podnjaĉom i tijelima je moguće zakretati tijela
zajedno sa okvirima i pĉelama za 90 stepeni.
Time njima pravimo ono što su one ranije
same radile sa nepokretnim saćem. Ovdje
ţelim predloţiti nešto što sam sam probao sa
28
našim LR košnicama. Naime, bez ulaganja
moţemo postići sa njima ono što se moţe sa
kvadratnim tijelima. Potrebno je sa lijeve
strane dakle na boĉnoj letvici podnjaĉe u
sredini napraviti otvor veliĉine 7 * 20mm pri
dnu. Tako pripremljenu podnjaĉu zajedno sa
tijelima, dakle ĉitavu vašu košnicu u kojoj je
društvo zakrenuti za 90 stepeni udesno uz
prethodno zatvaranje leta u košnici (vidi sliku).
Leto
Autor teksta: Mujabašić Kasim
Tuzla
Mob:061-953-948
PĈELARSKA PRAKSA I ZDRAVLJE
C
ilj ovog teksta je svakako
popularizacija pĉelarstva uz ţelju da
objektivno i nepristrasno na ovu
temu.Primijećeno je da pĉelarska populacija
uglavnom zadrţava vitalnost i u poznim
godinama što nas upućuje na zakljuĉak da ova
djelatnost ima blagotvorno dejstvo na ljudski
organizam.Dobro je koristiti med i druge
pĉelinje proizvode u svrhu oĉuvanja zdravlja, a
još je bolje biti pĉelar. Zašto je to tako ?
Savremeni ţivot prepun ţurbe i obaveza kojima
je teško odgovoriti neminovno dovodi do stresa
koji je preduslov nastanka mnogih oboljenja.
Svijet pĉela nudi izvjesno utoĉište i moţe
pomoći u ponovnom uspostavljanju psihofiziĉke
ravnoteţe. Sam ambijent u kome se pĉelarska
praksa odvija povoljno djeluje na pĉelara.
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
Razlog za to, već je reĉeno, je suviše jaka zima
u kojoj smanjujemo direktan ulaz hladnog
zraka u ulice i ĉuvamo toplotu u košnici.
Slika“ Zimsko leto“
Svjeţ zrak, sunce, bujanje vegeteacije i fiziĉka
aktivnost doprinose stvaranju optimistiĉnog
ozraĉja. Postoji tvrdnja da je zrak oko
pĉelinjaka posebnog kvaliteta zbog isparenja
meda, propolisa te razliĉitih vrsta fitoncida te
doprinosi poboljšanju opšteg zdravstvenog
stanja. Rad sa otvorenom košnicom je naruĉito
interesantan kada govorimo o ovoj temi. Sam
pristup košnici ako je u skladu sa principima
"dobre pĉelarske prakse" usmjerava nas da
budemo smireni i bez nesmotrenih pokreta koji
bi eventualno uznemirili pĉele. Pĉele nam dakle
"nameću" svoja pravila igre te postajemo dio
njihovog svijeta što više koristi nama nego
njima. Prilikom samog rada na košnici izloţeni
smo djelovanju prije spomenutih isparenja, a u
sluĉaju povoljnih pašnih prilika bivamo
ispunjeni zadovoljstvom dok gledamo ramove
pune meda. U razgovoru meĊu pĉelarima moţe
29
se ĉuti reĉenica: "DoĊi da vidiš i nahraniš
dušu". U posljednje vrijeme sve više se priĉa o
piše o apitoksinoterapiju odnosno o lijeĉenju
pĉelinjim otrovom. Osim povoljnog uĉinka kod
reumatskih tegoba postiţu se dobri rezultati
kod oboljelih od multipla skleroze. Inaĉe kada
je rijeĉ o apiterapiji najveću primjenu je našla
u zemljama bivšeg istoĉnog bloka, a posebno u
Rusiji. U toku moje pĉelarske prakse primijetio
sam da se za vrijeme aktivnog rada sa pĉelama
moje opšte zdravstveno stanje popravlja pa
zato dopuštam odreĊen broj uboda. Ipak treba
reći da bi svaki pĉelar u svojoj "prvoj pomoći"
trebao imati sredstvo za sluĉaj burne alergijske
reakcije na ubod pĉele. U razgovoru sa
osobljem "urgentne medicine" saznao sam da
tableta šumećeg kalcijuma i bilo koji lijek za
alergiju predstavljaju sigurnu zaštitu od
neţeljenih posljedica. Nauĉnim istraţivanjima
je utvrĊeno da pĉelnji otrov pospješuje
cirkulaciju krvi i povećava koliĉinu kiseonika u
organizmu što pomaţe oboljelim tkivima.
Drugo vaţno svojstvo pĉelinjeg otrova je
ukalnjanje bola kod artritisa i sl. Pĉelinji otrov
stimuliše adrenalinske ţlijezde da proizvode
kortizol, hormon koji ima protivupalna
svojstva. Vezano za lijeĉenje pĉelinjim otrovom
citirat ću jedan pasus iz knjige "health and the
honey bee" od Charles Mraz: "Ako se odluĉite
da koristite pĉelinji otrov nemojte dozvoliti da
vas bilo šta obeshrabri. Terapija pĉelinjim
otrovom traţi mnogo strpljenja.To nije magija,
ĉarobna pilula, već sredstvo koje će pomoći da
se tijelo samo izlijeĉi." U novije vrijeme sve
veći broj ljudi pati od polenske alergije. Malo
njih zna da je rješenje za ovaj problem na
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
dohvat ruke. Upotreba meda sa lokaliteta na
kojem ţive moţe pomoći da ovu jako
neprijatnu alergiju stave pod kontrolu.
Polenova zrnca u medu su umrtvljenja i
organizam ih prihvata bez problema, a pri tom
izgraĊuje vlastite odbranbene mehanizme.
Ovaj mehanizam je sliĉan onom koji ima
vakcina protiv gripa.Eto još jednog razloga da
budete pĉelar pa makar i "hobista" sa nekoliko
košnica. Na kraju treba nešto reći o psiho
socijalnoj dimenziji pĉelarstva koja ima vaţnu
ulogu u sveukupnom pozitivnom djelovanju na
zdravlje ove populacije. Svaki iole ozbiljan
pĉelar zna da nema napretka u ovoj djelatnosti
ukoliko ne prati savremene pĉelarske trendove
koji imaju za cilj da nova saznanja uobliĉe u
"dobru pĉelarsku praksu". Aktivna
komunikacija sa lokalnim udruţenjima,
prisustvovanje predavanjima, sklapanje
prijateljstava sa razmjenom ideja i iskustava
pozitivno djeluju na mentalno zdravlje pĉelara
pojedinca.Istinski pĉelari su uglavnom vedrog
duha uvijek spremni da pomognu tako da
uprkos raznim problemima nastoje da stvore
pozitivno ozraĉje. Bez obzira na sve probleme
koji prate savremeno pĉelarstvo ipak je
privilegija biti pĉelar. Ovaj tekst je samo
pokušaj da se skrene paţnja na blagodati koje
nudi dobra pĉelarska praksa i nije rasvijetlio
sve njene korisne segmente. Za modernog
pĉelara je jako vaţno da zna da je najvaţnijeg
insekta na planeti koji je do juĉe ţivio slobodno
stavio pod svoju kontrolu i da zbog toga ima
veliku odgovornost spram budućnosti istog.
30
Autor: Dejan Ilić

KADA RIJEĈI KAPLJU KAO NEKTAR

jasne reĉenice, saopštavajući obilno iskustvo.
Poput pĉele, koja samo njoj znanoj putanji,
nepogrešivo stiţe do polena i nektara, autor
vještinom vrsnog filigrana, veze i prepliće
praktiĉne pĉelarske savjete. Rajko Radivojac ih
vješto rasporeĊuje poput nepogrešive simetrije
saća. Knjiga izvandernim skladom podsjeća na
košnicu u kojoj je sve u najboljem skladu,
mada sve što u njoj piše nije slatko kao med.
Neke konstatacije djeluju opominjujuće i
upozoravaju koliko smo zastranili dobrovoljno
se udaljavajući od majke prirode. Autor je
jasno i glasno ukazao na više primjera loše
pĉelarske prakse. I to je istina. I to je jedna od
vrijednosti ove knjige. U finom preplitanju
onoga šta radi ĉovjek, a šta radi pĉela, krije se
namjera iskusnog pĉelara da saopšti poruku
knjige. Ustvari, on opominje koliko se ogrezlo u
trci za profitabilnošću koja ĉesto zna imati
neugodne posljedice. Pĉele su dar prirode. One
u savremenoj ekonomiji imaju svoje mjesto i
ulogu. Sigurno je da zasluţuju daleko više
paţnje. Prije svega kao ĉudesni oprašivaĉi i
pomoćnici agronomima, apotekarima i dr. To je
autor spretno provukao “izmeĊu redova” tako
Za vašu biblioteku da ona ima i svoju ekonomsku, a istovrmeno i
ekološku dimenziju. Svaki redak u ovoj knjizi
sve više ubjeĊuje ĉitaoca da je mora proĉitati

P
do kraja, uz napomenu da ona nije da se
proĉita. Ona je da se proĉita i da joj se vraća.
oslije dobro primljene prve knjige Rajka U pitanju je, dakle, trajno dobro, knjiga
“zelenog pokreta”, kako danas nazivaju
Radivojca, uglednog pĉelara i aktuelnog udruţene borce za prirodne vrijednosti.
predsjednika Udruţenja pĉelara “Prva pĉela” iz
Prijedora, pod naslovom “Pĉelarstvo –
ilustrovani priruĉnik za poĉetnike” pred sudom
ĉitalaca našla se i druga knjiga istog autora
“Pĉelarstvo – ilustrovani priruĉnik za
napredne pĉelare”. Ova druga, ne samo što
je obimnija, nego je pisana nadahnuto i s
ljubavlju, ali znalaĉki, egzaktno i kritiĉki, što joj
daje posebnu vrijednost. Sakupljajući i
odabirajući sakupljena iskustva autor kao da
je sakupljao kamenĉiće od kojih je stvorio
prekrasan mozaik. Ĉitajući ovu knjigu, već
poslije prvog poglavlja, stiĉe se utisak kao
kada se toĉi nektar, kaplju rijeĉi i stapaju se u

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

31
Autor teksta: Preuzeto sa internet stranice - Apiterapija

APITERAPIJA - POLEN

P olen je izvor hranljivih materija koje su

pĉelama neophodne za odgajanje
legla, kao i za rast i razvoj odraslih
ĉlanova pĉelinje zajednice. Sa taĉke gledišta
Konzumirajući mešavinu razliĉitih tipova
polena, pĉele teţe da obezbede bolji nutritivni
balans i da razblaţe potencijalno toksiĉne
alkaloide ili druge toksine. Ako ima mogućnosti
pĉela, polen je najvaţnija materija u košnici. da bira, pĉela konzumira mešovitu polensku
Ranije su pĉelari i u Evropi i u Americi smatrali hranu (Schmidt, 1984) jer opstaje duţe kada
da je polen male komercijalne, odnosno se hrani mešavinom polena nego kada se hrani
ekonomske vrednosti, osim znaĉaja u polenom samo jedne biljne vrste. Hemijski
odrţavanju jakih, produktivnih pĉelinjih sastav:
društava. MeĊutim, poslednjih decenija, interes • Proteini predstavljaju glavni sastojak polena
za polenom drastiĉno se povećao, najpre u sa proseĉnim uĉešćem od oko 24%.
Istoĉnoj Evropi, zatim u Zapadnoj Evropi i • Ugljeni hidrati ĉine oko 27% polena i to su
Severnoj Americi. U Severnoj Americi, zbog uglavnom prosti šećeri fruktoza i glukoza.
popularisanja zdrave hrane i prirodnih Najveći deo šećera dodaju pĉele
dodataka hrani, interes za polenom je znatno izletnice u vidu nektara ili meda koje koriste da
porastao tokom 1970-tih i 1980-tih godina XX poveţu polenova zrnca i da omoguće da se
veka. Obzirom da pĉele sakupljaju polenova polen efikasno spakuje u korbikule (polenske
zrna sa velikog broja biljnih vrsta na datom korpice) na zadnjim
lokalitetu, polen koga pĉele unose u košnicu nogama pĉele.
predstavlja mešavinu polenovih zrna.
SEM)

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

32
• Lipidi - polen sadrţi u proseku samo 5%
masnoća, koje ulaze u sastav spoljnog omotaĉa
polenovih zrna.
• Minerali - polen sadrţi znatne koliĉine
kalijuma, kalcijuma i magnezijuma i visoke
nivoe gvoţĊa (140μg/g),
mangana (100μg/g), cinka (78μg/g) i bakra
(14μg/g).
• Vitamini - Polen je izvanredno je bogat
vitaminima B-grupe: kao što su niacin (B3 -
157μg/g), riboflavin (B2 - 18,6μg/g),
tiamin (B1 - 9,4μg/g), piridoksin (B6 - 9μg/g),
pantotenska kiselina (B5 - 28μg/g), folna
kiselina (5,2μg/g) i biotin (0,32μg/g). Neke
vrste polena, naroĉito polen trava, sadrţi i
skrob, koji moţe biti prisutan u
veoma velikom procentu, ĉak do 18%
teţine polena (Baker and baker, 1979; Schmidt
et al., 1989).
Polen je idealna, dobro izbalansirana hrana za
pĉele, ali, on nije “savršena hrana” za ljude.
Polen nije savršena hrana jer sadrţi relativno
veliku koliĉinu nesvarljivih materija, najviše Apiterapijska vrednost:
celulozu i karotenoidni polimer nazvan • za leĉenje hroniĉnih problema prostate
sporopolenin, koji obrazuju ĉvrste zaštitne Najbolje dokumentovano lekovito dejstvo
omotaĉe polena kod ljudi je nesumnjivo u leĉenju
polenovog zrna (unutrašnji i spoljašnji - intinu i problema prostate, ne samo infekcija
egzinu) i zato se dugo verovalo da ljudi ne i hipertrofija, već kod karcinoma prostate.
mogu da iskoriste hranljive sastojke polena. Korišćenje polenskih preparata smanjuje upale,
MeĊutim, eksperimentalno je dokazano da u nelagodnost i druge neprijatnosti koji prate
digestivnom sistemu sisara osmotski pritisak oboljenja prostate.
probija polenova zrna kroz germinativne pore i (Denis, 1966; Ask-Upmark, 1967; Hayashi et
time omogućava njihovo razlaganje Wang-a al., 1986).
(1987). Izvanredni izvor hranljivih materija za Ovi terapeutski efekti objašnjavaju se visokim
ljude jer: nivoima cinka, jer polen sadrţi izuzetno velike
• sadrţi preko 7,5 puta više gvoţĊa od koncentracije cinka. Kod ljudi cink je kljuĉni
govedine, hrane koja se inaĉe preporuĉuje kao element za funkcionisanje prostate.
dobar izvor gvoţĊa. Koncentracija
• izvanredno bogat karotenima, koji su cinka u prostati ne samo što je nekoliko puta
metaboliĉki prekursori vitamina A - u proseku, veća nego u ostalim tkivima, već izgleda da je
njihov sadrţaj je ĉak tri puta veći nego u povezana sa sposobnošću prostate da proizvodi
kupusu, koji se smatra odliĉnim izvorom tog antibakterijske faktore sperme.
vitamina. • Radioprotektivni efekat - oralno uneti polen
• predstavlja najbogatiji izvor vitamina B pomaţe u zaštiti od štetnih efekata X-zraka,
grupe, naroĉito niacina, riboflavina i tiamina, što je eksperimentalno dokazano
ĉija su koncentracije daleko veće na ţivotinjama i ljudima (Wang et al. 1984;
nego u svim ostalim namirnicama biljnog i Schmidt and Buchmann, 1992)
ţivotinjskog porekla. • Dokazani su izvesni bakteriostatski efekti
• izuzetno je bogat manganom, bakrom i polena, ali se to pripisuje enzimu glukozo-
cinkom, tako da se sa 30 do 100 grama polena oksidazi koji pĉela dodaje kada meša med ili
obezbeĊuje njihovo celokupno nektar sa polenom (Dustmann and Gunst,
dnevno sledovanje. 1982). Veći bakteriostatski efekat ispoljava

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

33
preraĊeni polen (perga) nego nepreraĊeni koje
su pĉele sakupile i spakovale u granule.
• za desenzibilizaciju pacijenata alergiĉnih na
polen
- subkutanim injektiranjem ekstrakata polena.
Nesumnjiva je korist polena u ishrani, naroĉito
siromašnoj ili neizbalansiranoj, jer sastav
polena, po sadrţaju svih hranljivih sastojaka,
minerala i vitamina (osim vit. D, K, E)
prevazilazi sve ostale namirnice.
• konzumiranje polena poboljšava fiziĉku
izdrţljivost,
• poboljšava opšte stanje i brzinu konverzije
hrane i kod ljudi i kod ţivotinja, tako da ga,
osim u svakodnevnoj ishrani, treba primenjivati
i kao dopunu terapije drugim lekovima.
OGRANIĈENJA:
Mogući negativni efekti konzumiranja polena
Najvaţnije negativne reakcije koje se javljaju
nakon
konzumiranja polena su:
• stomaĉne i gastrointestinalne tegobe i
• mogućnost pojave alergijske reakcije.
MeĊutim, nakon brojnih analiza, dokazano je
da konzumiranje polena nosi samo trivijalan
rizik za pojavu alergije, mnogo
manji od rizika koji nose kikiriki, mleko, jaja,
školjke i pšenica, tako da je mnogo više
opravdana briga o stomaĉnim i
gastrointestinalnim poremećajima koje izaziva
polen. Respiratorne alergije i anafilaktiĉke
reakcije se strogo razlikuju i po nastanku i po
tretmanu. Respiratorne alergije izazivaju
alergeni (u ovom sluĉaju polen) koji dolaze u
kontakt sa vlaţnim sluzavim membranama,
dok je anafilaksa u osnovi uvek izazvana
direktnim kontaktom alergena (kao sto su
penicilin, konjski serum, otrovi) sa krvlju. Osim
toga, dovoljan dokaz je ĉinjenica da polenska
groznica i respiratorne alergije ne izazivaju
anafilaktiĉke reakcije.
PRIMENA
Za pozitivno delovanje polena na organizam,
preduslov je redovno i dugotrajno uzimanje.
Preporuĉuje se korišćenje polena u vidu praha
dobijenog
mlevenjem dobro osušenog pĉelinjeg polena
kako bi se razbio celulozni omotaĉ polenovih
zrna koji organizam ĉoveka ne moţe da svari.
Samleveni polenov prah moţe se koristiti u
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
smeši sa medom, ili rastvoren u ĉaju, mleku,
soku.
Ukoliko polen nije samleven, nakon potapanja
u ĉaj, mleko ili mlaku vodu, treba ga ostaviti
nekoliko sati da bi polenova zrna nabubrela.
NAJBOLJE JE DAN UNAPRED PRIPREMITI
DNEVNO SLEDOVANJE PREPARATA SA
POLENOM I TO U KOMBINACIJI SA MEDOM JER
POD DEJSTVOM ENZIMA IZ MEDA POĈINJE
FERMENTACIJA, POVEĆAVA SE
PROPUSTLJIVOST EGZINE (OMOTAĈA)
POLENOVOG ZRNA I TIME
POVEĆAVA MOGUĆNOST ISKORIŠĆAVANJA
KORISNIH SASTOJAKA
POLENA.
Osim preparata koje svako moţe napraviti,
danas postoje i preparati polena u vidu tableta
i kapsula u kojima se, osim
polenovog praha, nalaze vit. C, liofilizovani
matiĉni mleĉ, prah ţen-šena.....+pirinĉani prah
(absorbent viška vlage). Minimalna dnevna
doza je 10-15 gr polena. Zdravim osobama se
preporuĉuje uzimanje 20 grama polena dnevno
(preventivno), a bolesnim, slabim i iscrpljenim
osobama 30
grama dnevno (terapijski) u trajanju od
najmanje mesec dana.
NAJJEDNOSTAVNIJI PREPARATI SA POLENOM:
• 250 gr meda se dobro izmeša sa 50 gr polena
– uzima se 2-3 kašiĉice dnevno izmeĊu obroka.
• 180 gr meda rastvori se u 800 ml vode i uz
stalno mešanje doda 50 gr polena. Ostaviti
nekoliko dana na sobnoj temperaturi. Uzimati
jednu ĉašu mešavine dnevno pre jela.
• 50 gr meda, 10 gr polena i 100 putera dobro
izmešati. Kod dece i rekonvalescenata primeniti
3 puta dnevno po jednu kašiĉicu.
• 10 gr polena, 1 gr mleĉa i 250 gr meda dobro
izmešati i uzimati 1 kašiĉicu 3 puta dnevno pre
jela.
• 10 gr polena i 50 gr meda rastvoriti u 0,5
litra mleka, ostaviti da stoji najmanje 1 sat i
popiti u toku dana.
• 1 kašiku polenovog praha izmešati u ĉaši
kiselog mleka ili jogurta, nakon sat vremena
popiti (blagotvorno deluje kod
bolesti srca, jetre, endokrinog sistema,
posebno sepreporuĉuje starijim osobama.
34
PČELARSKI LIST br 4, april 2012
35
 MALI OGLASI
PAŠEZAD ZUKIĆ – proizvodnja vrcaljki sa 4 i 6 okvira, pĉelarskih vaga, nosaĉa košnica, kliješta
za vaĊenje okvira i proizvodnja po narudţbi ruĉnih silikonskih presa za izradu satnih osnova
svih dimenzija sa vodenim hlaĊenjem - tinja telef. 070-214-619 i mob. 062-185-681
 VEJZOVIĆ ABDULAH prodajem 30 društava sa mladim maticama iz 2011 godine.
Kladanj 061-776998
SADIK ĈAMDŢIĆ - Prodajem u drugoj polovini aprila rojeve sa julskim maticama na 10 okvira. Tel:
035/621-302
OMEROVIĆ SALKO – proizvodnja drvenog programa iz oblasti pĉelarstva – BIKODŢE, mob. 061-
638-087
SAID NURIKIĆ – prodaja i prerada voska – GRAĈANICA, mob. 061-714-878
ESAD VIKALO – prodaja rojeva na okvirima – SLADNA VIKALI,
telef. 035-654-224 i mob. 061-687-835
FARUK MURATOVIĆ – proizvodnja i prodaja matiĉne mlijeĉi – 10g mat. ml.
+ 0,5 kg meda = 40,00 KM , GRAĈANICA, 035-704-268; mob. 062-284-207
IBRAHIM HUSKANOVIĆ - Prodajem rojeve na 5 ramova i starke na 1 ili 2 L-R nastavka. Cijena po
dogovoru. GRAĈANICA tel.: 062 001 051
MUHAREM TREPANIĆ - Prodajem sadnice medonosnog bilja (Evodija)
i vještaĉke rojeve na 5 i 10 L-Rramova sa selekcionisanim maticama
GRAĈANICA tel.:061 679 868
SAMIR SULJIĆ – prodaja svjeţe ubrane jagode u periodu od 15.05 – 15.06. 2012. g. Bjelave bb –
SREBRENIK, mob. 061-721-378

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

36