Универзитет у Београду

Филозофски факултет
Одељење за историју

СЕМИНАРСКИ РАД
КРАЉИЦА ДРАГА

Професор: Студент:

др Сузана Рајић Катарина Беширевић ИС 13/42

Београд, 2016.
 Увод
Краљица Драга Обреновић је била једна од најинтригантнијих жена у историји српског
народа. Није се истицала по пореклу, нити нарочито по образовању, ипак била је
довољно борбена и сналажљива да последње године свог живота проведе да врху
државе. У овом раду ће бити речи о младости Драге Луњевице, о удовици Драги
Машин, као и о најзначајнијем периоду живота ове даме као краљице и жене краља
Александра Обреновића.

Драга Машин

Драгин датум рођења изазивао је сумње још у време владавине Александра

Обреновића, њене године је довео у питање и руски посланик у Србији, Павле
Мансуров, а веровало се да је краљица старија у стварности него на папиру. Према
изводу из матичне књиге венчаних краљица је рођена 1866. године у Горњем
Милановцу.1 Драга Луњевица је имала три сестре и два брата и за све њих је била
изузетно везана, што је било веома упадљиво током њеног живота на двору. Панта
Луњевица, Драгин отац, био је високи државни чиновник и то је омогућило његовим
ћеркама да буду школоване, за разлику од већине девојака XIX века у Србији. Драга и
њена сестра Христина су након навршене основне школе четири године похађале и
Виши женски завод, Церманкин завод, у Београду где су девојчице училе веронауку,
српски, немачки и француски језик, као и природне науке и историју српског народа. 2
Драга је посебно интересовање показала за језике, а ову своју љубав ће покушати да
претвори и у занимање након што остане удовица.

Судбина коју је Панта Луњевица наметнуо својој седамнаестогодишњој ћерки била је

њена удаја за тридесетдвогодишњег инжењера Светозара Машина. Венчање се
одиграло 1883. године на Велику Госпојину у Саборној цркви у Београду. 3 Можда је
управо ова немоћ да се супротстави свом оцу око удаје била део Драгине одлучности,
након смрти Светозара Машина, да пеузме бригу о својој породици, верујући да ће
тиме постићи оно о чему је и сама маштала, а да неће цео живот провести у околности
какву јој је приредио отац. Вероватно да је Драга Машин донекле тежила славном

1
Ана Столић, Краљица Драга Обреновић, Београд 2009, 27.
2
Исто
3
Исто, 30.
животу, али сигурно никада није замислила себе у раскошним одајама краљевског
двора.

Године 1886, након краткотрајног брака, Драга Машин остаје удовица. Враћа се у кућу
својих родитеља где покушава да распореди своју и мајчину удовичку пензију зарад
бриге о целој породици.4 Овај период Драгиног живота, све док не постане дворска
дама краљице Наталије, обележен је њеном борбеношћу, упорношћу, па и својеврсним
феминизмом. Поменуто је већ раније у раду како је Драга исказивала интересовање за
стране језике, што је сада покушала да искористи како би добила посао наставника,
међутим, одбијена је. Бавила се превођењем, писала је кратке приче, понекад и песме
које је објављивала анонимно, а најдуже је сарађивала са часописом Домаћица, који је
издавало Београдско женско друштво, а у раду Друштва је учествовала од 1886. до
1891. године.5 Овај период живота јој је често замеран када је постала краљица, али
уосталом и цео њен живот након што је постала удовица, па све до њене смрти, био је
испуњен неприкладним понашањем, од којих је рад на овом часопису, са циљем да се
увећа умни рад женскиња6, вероватно најмање интригантан. Београдске госпође ће
касније радо ширити гласине о краљици и њеном сиромаштву док је још била госпођа
Машин, као и о њеној беди, позајмљивању ципела и одеће од пријатељица.

Дворска госпођа краљице Наталије

Драга Машин је можда мислила да је ово врхунац њеног живота, можда је веровала да
никада неће уживати виши статус од онога који је имала у периоду од 1892. до 1897.
године. Бити дворска дама једне краљице свакако је био живот о ком су девојке могле
да маштају; раскошни балови, елегантне хаљине, састанци са најугледнијим
политичарима, уметницима, па и владарима, све је то био део свакодневног живота
једне краљице, а самим тим и њене најближе помоћнице. Драга Машин је дошла до
положаја дворске даме или као бивша љубавница краља Милана или као девојка која је
замолила краљицу Наталију да је поведе са собом у Бијариц након краљичиног
прогонства из Београда.7 Тешко је веровати да краљица Наталија није знала неморалне
приче које су пратиле име Драге Машин када ју је прихватила за своју даму, ипак
4
Исто, 31.
5
Исто, 32.
6
Исто, 33.
7
Исто, 38.
одлучила је да пређе преко свих гласина и зближила се са својом новом помоћницом.
Драга је од средине 1891. године уживала положај дворске госпође, иако никада
званично није добила ту титулу, то је оно што је писало на њеним посетницама, Драга
Машин, рођена Луњевица, дворска госпођа Њ. В. краљице Наталије. 8 Драга Машин се
потпуно изменила- од сиромашне удовице која је молила за помоћ, али која је ипак
зрачила извесном љубазношћу, настала је дворска госпођа која је у високим круговима
научила да мистериозност привлачи више пажње.9

Оно што је Драга видела као свој најславнији период био је само корак ка упознавању
краља Александра Обреновића, а он је управо тај који ће живот ове удовице у
потпуности окренути. Улога краљице никако није занемарљива у односу њеног сина и
Драге. Извесно је да је Наталија веровала да ће преко своје дворске госпође стећи
тражену наклоност Александра, јер ипак, то је било кључно надметање између ње и
краља Милана- ко ће бити ближи њиховом сину јединцу. Године 1983. краљица и њена
дворска госпођа се селе у тек изграђену вилу, коју је Наталија назвала Сашино- није
било случајно што су Драгина и Александрова соба биле једна до друге.

Једно је сигурно, какви год да су били планови краљице мајке, она није ни помишљала
на венчање.

Љубавница

Иако је долазило до мањих несугласица између краљице и Драге, њихов однос није
прекинут све до 1897. године, када Наталијина дворска госпођа званично постаје
љубавница њеног сина. Љубавнице краљева биле су уобичајена појава на дворовима
европских владара, стога се, за сада, Драгин статус ни по чему није разликово од
статуса једне краљеве пратиље. Краљ Александар је сваки пут налазио прилику да буде
у близини Драге и да јој искаже своју наклоност, а његова упорност и залуђеност и
њена прорачунатост су управљали даљим животима овог пара, а самим тим и
унутрашњом и спољном политиком Краљевине Србије.

Драга се године 1897. враћа у Београд, а краљ Александар је ово дочекао са великим
нестрпљењем. Првобитно је становала код сестре Христине, да би се 1898. године

8
Исто, 39.
9
Исто, 43.
уселила у кућу на углу Зорине и Светосавске улице, а недуго затим и на угао Крунске и
Ресавске, у близини двора.10 Драгина и Александрова веза нија била никаква тајна за
јавност, ипак овај положај удовице Машин изазвао је многе сплетке, што њу није
спречило да настави да прима посете неких дипломата и политичара.

Краљ Милан је веровао да ће ова фаза у животу његовог сина убрзо бити готова, као
што би то обично и бивало, међутим, отац постаје узнемирен када се и сам уверава у
необично велику наклоност коју краљ Александар гаји према овој госпођи. 11 Покушаји
да се за краља нађе млада и прикладнија жена пропали су. Принцезе, кнегиње и девојке
угледног порекла тражене су готово на свим дворовима- у Петрограду, у Бечу, на
Цетињу, ипак ниједна од ових племићких дама није довољно окупирала пажњу краља
Александра. Краљица Наталија је била огорчена на своју бившу дворску госпођу и кад
год би се нашла у прилици да је јавно понизи, она би то урадила, без довољно свести да
види и свој удео у овом будућем скандалу.12

Однос краља Александра и Драге Машин у периоду између 1898. и 1900. године,
постајао је све приснији. Промене у Драгином понашању према њеном љубавнику
указују на то да је бивша дворска госпођа сасвим била свесва свог положаја. Драга је
напрасно кренула да се приближава краљу схватајући да је то сад део нове стратегије.
Њено интересовање за унутрашња дешавања у Краљевини Србији није нимало
узнемиравало краља, он јој је отворено писао о Скупштинама и састанцима са
различитим политичарима, а она није крила своју тежњу да га саветује. 13 Тако је Драга
Машин поред љубавнице полако била спремна да преузме и место савладарке.

Краљица Драга Обреновић

Крајем јула године 1900, венчали су се краљ Александар Обреновић и Драга Машин.

У јуну су постале извесне намере краља Александра да се ожени Драгом Машин. Он је

полако ширио то међу својим министрима, а ко се не би слагао са овом идејом, био је
смењиван. Ђорђе Генчић, министар унутрашњих дела и Боривоје Нешић, министар
грађевине покушали су да одврате Драгу од удаје за краља говорећи јој љубазно да је за
10
Исто, 51.
11
Исто, 55.
12
Исто.
13
Исто, 57.
краљево добро и за добро Краљевине боље да она напусти земљу. Драга је била
спремна да прихвати ову идеју, међутим Нешићева дрскост ироничном изјавом како би
она уопште и могла да буде краљица, одбацила је сваку шансу за одлазак будуће
невесте.14

Митрополит Инокентије је позван код краља на двор 19. јула када му је краљ саопштио
своје намере да се ожени Драгом Машин. Упркос неслагању са овим чином,
митрополит је краљу 21. јула дао свој благослов, под претхподном краљевом претњом
да ће бити смењен уколико не испуни његове жеље. Уз свој багослов Инокентије је
краљу предао и разлоге због којих се црква противи овом браку, као што су разлика у
годинама и чињеница да је будућа краљица била удовица. Наведени разлози
противљења нису били довољни краљу да одустане од овог брака, он је истог дана
издао Прокламацију о вередби у Српским новинама.15 Овај чин је узроковао абдикацију
краља Милана и министарску кризу (Краљевина је остала без владе) која је трајала два,
три дана.

Краљ је званично верио Драгу, у присуству митрополита и осталих званичника, 27. јула
1900. године. Руски цар је прихватио да буде кум на венчању, а с обзиром на његово
одсуство на церемонији га је представљао његов посланик у Краљевини, Мансуров.

Аустроугарска није била наклоњена овом браку, а и то је имало смисла. Краљ Милан се
у спољној политици готово у потпуности окретао Монархији, а како се он оштро
противио Драги Машин као краљици, то није било прихваћено ни на двору. Министри
који су били окренути Аустроугарској смењени су, а на њихово место доведени су они
који су били наклоњенији Русији. Веровало се да је проруска политика делом била
заслуга нове краљице, о њој се причало као о руском агенту (речи краља Милана,
Владану Ђорђевићу).16 Краљ Александар је дубоко веровао да ће се ускоро састати са
царем лично. Међутим како су руски званичници одлагали посету и како је 1902.
године, након наводне трудноће краљице Драге, цар одговорио Александру да ће га
примити једног дана, али самог, краљ је полако постао свестан реалне ситуације. 17 Ово
је удаљило краљевски пар.

14
Исто, 95.
15
Исто, 96-97.
16
Исто, 85.
17
Исто, 175.
Ипак, пре него што буде речи о могућности развода 1903. године, треба напоменути
неколико кључних ствари у вези са овим непопуларним браком. Краљица Драга није
била странкиња и није била племенитог порекла, она је била српкиња, чији се деда
истакао у устаничким борбама за независност. Овакво њено порекло било је идеално за
стварање култа какав је замислио краљевски пар. Драга Обреновић је требало да буде
приказана као краљица Српкиња, упоређивана са кнегињом Милицом, деспотицом
Јеленом и кнегињом Љубицом. Краљица је на државне празнике долазила обучена у
средњовековну властелинску одежду, како би народ увидео њено уважавање домаћих
вердности.18 Краљевски пар је даровао многе манастире и цркве, а краљица Драга је
нарочиту пажњу поклањала песницима и писцима. Била је врло блиска са Браниславом
Нушићем кога је поставила за управника Народног позоришта у Београду, а нарочито
интересовање је показала и за писца Бору Станковића, кога је планирала да пошаље на
усавршаање у неку од европских земаља.19

Након смрти краља Милана 1901. године, краљица Драга је смарала да нема више чега
да се плаши и да не постоји ништа што би могло да угрози њен положај на двору. Ипак,
по обичају краљица је сама створила највећу интригу која је вероватно и била један од
разлога њеног убиства. Одмах након венчања краљица је објавила да је трудна. Ову
изјаву су потписали дворски лекар Михаило Величковић и француски доктор Коле,
кога је краљица лично позвала да дође да изврши преглед. 20 Ова изјава је изазвала
сумњу у јавности, готово да су сви знали да краљица Драга није могла имати децу, ипак
лекари су дали извештај који потврђује њену трудноћу. Краљицин физички изглед који
се мењао из недеље у недељу готово да је потврђивао њене приче. Године 1901. преко
Беча у Србију стигли су руски лекари да се увере у причу краљевског пара и да
прегледају краљицу, а притисак звања нових лекара вероватно је потекао са царског
двора. Крајем априла 1901. године краљевском пару је саопштена вест коју су се обоје
надали да неће чути- краљица Драга није била у другом стању. 21 Ово је изазвало очај на
двору, а негодовање и мржњу ван њега. Народ је веровао да их је краљевски пар
обмануо како би веровали да су добили престолонаследника и тиме прекинули приче
које су кружиле о краљици. Ипак, постоји вероватноћа да је и сама краљица била
толико уверена у причу да ће имати дете да је заиста била дубоко погођена негативним
вестима.
18
Исто, 131-132.
19
Исто, 150-152.
20
Исто, 156.
21
Исто, 160.
И страна и домаћа штампа биле су испуњене скандалом који се одвијао на двору у
Краљевини Србији. У свему овоме су предњачиле аустријске новине у којима су се
појавиле и карикатуре краљевског пара.22

Године 1903. постојала је могућност развода. Краљ Александар је био мање привржен
својој супруги, што се видело и у јавности. Раније га ништа није спречавало да изрази
нежност према Драги и међу људима, али је временом постао хладнији. Веровало се да
је био спреман да прихватио предлоге о протеривању краљице из земље и разводу.
Краљица је требало да оде сама на лето 1903. у бању у Францесбаду на лечење. Чим би
прешла на аустроугарско тло требало је да буде објављена Прокламација која би јој
забранила повратак у земљу, а за тим би следио и развод. 23 Прозревши шта се спремало
на двору, краљица се трудила што више да одложи свој пут, а то ју је коштало живота.

Мајски преврат није био једина завера скована против краљевског пара, атентатима су
им претили још од венчања, али је био последња завера која је завршена убиством
краљевског пара и гашењем династије Обреновић. Године 1903, у ноћи између 10. и 11.
јуна, убијени су краљ Александар и краљица Драга Обреновић у гардероби у свом
двору.

Закључак

Краљица Драга Обреновић је у многоме утицала на политички, али и јавни живот у

Карљевини Србији крајем XIX и почетком XX века. Опчињеност краља Александра
дворском госпођем његове мајке утицала је на њега да промени ако треба и целу владу
због љубави ове жене. Претерана себичност краља Александра у одлуци да се ожени
удовицом Драгом Машин коштала их је обоје живота.

22
Исто, 163.
23
Исто, 189.
 Литература

Ана Столић, Краљица Драга Обреновић, Београд 2009.