POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 62125.

DECEMBAR 1998 ■ GODINA VII ■ CENA 8 DINARA

r
 Putnik. S: Marija Nikolić. K: Ljiljana
Anđelković. Kor: Izabela Bošković. I:
Dragan Marinković, Dušan Jovanović,
Ana Đorđević, Danica Krljar, Dragana
Zrnzević, Slađana Nestorović-Ristić,
Jovanka Andrić, Bojan Veljović,
Dušan-Duka Jovanović, Ljubodrag Si-
monović. Ana Sakić (12. decembar)
Teatar Kult, Beograd/Savez dram-
skih umetnika Srbije: Bez razlike. P:
Predrag Jerotijević. R: Predrag Štrbac.
S/K: Vasilija Živanić. Kom: Trip At 7.1:
Vladislav Mihailović, Mihajlo Jovano-
vić, Ana Jovanović, Slobodan Tešić,
Bojan Bajčetić (16. decembar)
Teatar Kult: Alo, ode mobilni. P:
Radivoje Bojičić. R: Radoslav Dorić. I:
Vladan Gajović (17. decembar)
Narodno pozorište Sombor: Zla že-
na. P: Jovan Sterija Popović. R/S: Lju-
boslav Majera. K: Vanja Popović.
Kom: Miroljub Aranđelović Rasinski.
I: Biljana Keskenović, Nenad Pećinar,
Anđelika Simić, Ivana Jovanović, Ra-
doje Čupić, Bora Nenić (18. decem­
bar)
Narodno pozorište Pirot: Novogori-
šnje zavrzlame. P: Tode Nikoletić.
R/S/K: Natalija Geleban. I: Tomislav
Mandić, Deana Kostić, Nenad Radova-
nović, Aleksandra Stojanović... (21.
decembar)
Srpsko narodno pozorište Novi
Sad: Mera za теги. P: Vilijam Šekspir.
R: Dejan Mijač. S: Mileta Leskovac. K:
Bojana Nikitović Baletić. Sp: Ivan Kle-
menc. I: Vojislav Brajović, Boris Isako-
vić, Stevan Gardinovački, Nebojša Sa-
vić, Srđan Timarov, Dragan Kojić, Mi-
lovan Filipović, Vasa Vrtipraški, Rade
Kojadinović, Stevan Šalajić, Božo Jaj-
čanin, Miroslav Fabri, Dragomir Pešić,
Dušan Slavkov Jakišić, Milan Šmit,
Novak Bilbija, Jasna Đuričić-Jankov,
Vera Gardinovački, Ksenija Martinov-
Pavlović, Gordana Đurđević-Dimić,
Jelena Antonijević (22. decembar)
Premijere u decembru Narodno pozorište Banja Luka:
ijanuaru Glumac. P: Edmund Kin. R/S: Miro­
slav Benka. K: Milica Grbić. Sp: Ivan
Klemenc. I: Miodrag Krivokapić, Neda
Pozorište lutaka »Pinokio«, Ze- Arnerić, Jelena Šneblić, Dobrica Aga-
mun: Petar Pan. P: Igor Bojović. R: tonović, Dragoslav Medojević, Boško
Dragoslav Todorović. S/K/Lt: Zorana Đurđević, Koviljka Šipka, Đorđe Mar-
Jovanović. Kom: Aleksandar Lokner. ković, Slobodan Velimirović, Goran
I: Zoran Miljković, Goran Popović, Jokić, Zoran Stanišić, Stevan Medoje-
Dragana Zrnić, Nela Nikolić, Nadežda vić, Danilo Popržen (22. decembar)
Damjanović, Zorana Milošaković, Bi- Zvezdara teatar: Kontejner sa pet
ljana Mihajlović, Dragiša Kosara, Zo­ zvezdica. P/R: Dušan Kovačević. S:
ran Todorović, Amela Vučenović (1. Nenad Brkić. K: Ljiljana Petrović.
decembar)
Kom: Dragutin Balaban. I: Branislav
Narodno pozorište Beograd: Koki- Lečić, Sandra Balaban (29. decembar)
ce. P: Ben Elton. Pr: Ivana Dimić. R: Narodno pozorište Priština (Drama
Dušan Petrović. S: Darko Nedeljković. na albanskom jeziku): Hvalisavac. P:
K: Ljiljana Orlić. Kom: Dragoljub Duri- Plaut. R: Aslan Hasaj. S: Šaban Abdu-
čić. I: Tihomir Stanić, Zoran Ćosić, le. K: Samka Feri. Kom: Dževdžet Ga-
Katarina Žutić, Aleksandra Nikolić, ši. I: Drita Begoli, Drita Krasnići, Đžej-
Ivan Jevtović, Nataša Ninković, Ana- ljane Godanci, Makfire Miftari, Selj-
stasija Radojković, Ljubinka Klarić, man Jusufi, Hisni Suljaj, Ljuan Jaha,
Zoran Maksić (8. decembar) Veton Osmani, Aslan Hasaj (prva po-
Malo pozorište »Duško Radović« lovina januara)
Beograd: Zverčice. P: Vojislav Donić.
R: Melita Bihali. S/K/Lt: Ksenija Ter-
zić. Kom:-Zoran Hristić. Kor: Sonja La-
patonov. I: Predrag Todorović, Slavica
Đorđević, Jovo Maksić, Aleksandra
Anđelković, Marijana Petrović, Slavica
Đorđević, Radica Marinković, Goran
Balančević, Melita Bihali (10. decem­
bar)
Narodno pozorište »Sterija« Vršac:
BoingBoing. P: Mark Gamoleti. R: Li-
lijana Ivanovic. S/K: Vanja Popović.
Kom: Aca Dogandžić. I: Loran Proko-
pić, Vanja Lazin, Ljiljana Josipović,
Dojna Andrejević, Sonja Radosavlje-
vić, Monika Boldovina (10. decembar)
Narodno pozorište Kikinda: Kada
lava boli zub. P: Ervin Lazar. R/S:
Dragan Ostojić. K: Nada Janković. Ms:
Dragan Jeremić. I: Dančika Đukačin,
Gorica Stanković, Slavoljub Matić,
Branislav Knežević, Gizela Kekenj, Li­
ka al Robei, Dragan Ostojić, Svetlana
Ostojić (15. decembar)
Kruševačko pozorište: Vilinska ko-
iija. P: Aleksandra Glovacki. R: David
Novi upravnik:
Goran Sultanović na dobrotvomoj
priredbi »Gluma vamaiglumcima«
vom Beogradskog dramskog, kako sa-
znajemo, počelo je sredinom meseca.
CfSTlTXAIZUUBUANE Tada je održan sastanak sindikata na
kome je kružila peticija za Krečkovi-
Iz Ljubljane, iz kreveta za koji ga je prikovao kasnojesenji grip, javio se
glumac Radko Polič. Upravo je dobio šezdeset prvi broj Ludusa, saznao iz ćevu ostavku. Skupu je prisustvovala i
njega da smo proslavili šesti rodendan pa je poželeo da se »iz sveg srca« pri- Ljiljana Blagojević, gradski sekretarza
druži čestitkama. »Jesam li prvi iz Slovenije?« kulturu, a bila je tu i nekolicina (neza-
Radko Polič je redovan čitalac naših riovina, što je kao važnu činjenicu dovoljnih?) od 114 clanova kolektiva.
(mogućnost da se obavesti o pozorišnim zbivanjima u sredini za koju je i Tih dana upravni odbor pozorista, ko-
emotivno i kreativno vezan) naglasio u nedavnom »Mostu Radija Slobodna jim predsedava Ivan Kovačević (člano-
Evropa«, kada je posredstvom Omera Karabega, opširno razgovarao sa svo- vi su Gorčin Stojanović, Vesna Cipčić,
jom beogradskom koleginicom Đurđijom Cvetić. Tom prilikom je, između Milena Pavlović i Dejan Vražalić),
ostalog, rekaao: »Najnormalnije je da postoji protok misli, protok stvarala- usvojio je godišnji obračun i prihvatio
štva. Dijalog je potreban, to je najnormalnija stvar na svetu. lako živim kao izveštaj o radu.
monah, meni je potreban dijalog, pa ja, ako ništa drugo, počnem da razgova-
ram sa onim drugim Radkom Poličem koji mi u tom trenutku smeta.« reći čin odigrao se na sednici
Polič nas je zamolio da budemo posrednici u prenošenju jedne njegove Skupštine grada Beograda kada
želje. Radko Polič, dakle, poručuje Zoji Todorić, producentkinji (nedovrše- se raspravljalo o budžetu za na-
nog) filma Janez, da se odriče svoga honorara u korist izgradnje Jugosloven- rednu godinu. Kao deus ex
skog dramskog pozorišta. Honorar bi, znači, trebalo prebaciti na račun Jugo- machina nastupio je odbornik
slovenskog dramskog. Vladimir Mihajlović (SPO) i za-
tražio da se dopuni dnevni rec,
odnosno raspravlja o ostavci
Teatar Kult: Oslobodenje. P: Nikolaj predstava, režija Dragoslava Todorovi- Stevana Koprivice i o Milošu
Velimirović. R: Nenad Ilić. K: Ljiljana ća, Pozorište lutaka »Pinokio«, Ze- Krečkoviću. Ne navodeći činje-
Dragović. Kom: Miloš Petrović. I: Pe­ mun). nice 1 ne dokumentujući zahtev, kao
tar Božović, Nebojša Dugalić, Milena Dvadeset treći Festival monodra- razloge za Krečkovićev odlazak pome-
Pavlović, Ister teatar (sredinom janua­ me i pantomime u Zemunu. Zlatna1 nuo je praznu salu, mali broj premije-
ra) kolajna »Maja Dimitrijević «: Mirjana ra i loše međuljudske odnose. Veći-
Beogradsko dramsko pozorište: Karanović za tumačenje uloge Eve1 nom glasova Krečković je razrešen du-
Rekviziter. P: Uglješa Šajtinac. R: Đor- Braun u istoimenom komadu Stefana znosti i na njegovo mesto postavljen
đe Marjanović. S: Todor Lalicki. K: Koldrica. Nagrada publike: Aleksan­ je glumac Goran Sultanović. Priča se
Dragica Pavlović. I: Vlastimir Đuza dra Nikolić (»Neželjeni efekti« Mirjane da je zbunjenom Krečkoviću Ivan Ko-
Stojiljković, Ljiljana Lašić, Marko Živić Ojdanić) ■ Z.H. vačević ovaj događaj objasnio rečima:
(21. januar) »SPO te ne smenjuje.«
Jugoslovensko dramsko pozorište: Sada već bivši upravnik teatra na
И!
Blifc P: Patrik Marber. R: Alisa Stoja- Crvenom krstu, koji je ostavio dve za-
nović. S: Darko Nedeljković. K: Zora počete predstave (Rekviziter i Rodo-
Mojsilović. Kom: Dragoljub Đuričić. I: ljupce) do daljnjeg ćuti. Izjave za
Vladica Milosavljević, Branislav Lečić, štampu ne daje dok ne dobije zvanični
Branka Katić, Nebojša Glogovac (29. dokument od Skupštine grada. An-
januar) sambl i ostali članovi pozorišta zbu-
IPIMW
Legenda: P - pisac, Pr - prevod, R - njeni su, bolje reći zatečeni upravnič-
reditelj, S - scenograf, K - kostimo- kom smenom.
graf, Kom - kompozitor, Lt - lutke, Sp Goran Sultanović je prvog radnog da­
- scenski pokret, Kor - koreografija,
na došao na posao. Stigao je i njegov
Ms - maske prethodnik. Obojica su, navodno, viđena
Na samom kraju godine u upravničkoj kancelariji, na sastanku.
Festivali
jedan upravnik Sa manje ožiijaka i bez mnogo buke
stigla je nova ličnost u Malo pozorište
Trideset prvi 31. Susret profesio- beogradskog pozorišta »Duško Radović«. To je Miroslav Alek-
nalnih lutkarskih pozorista Srbije (2 iznenada je smenjen, sić, reditelj sa dugogodišnjim eduka-
- 5. decembra). Prikazano je sedam
drugi je podneo ostavku, skom tivnim iskustvom u Dečjem dram-
predstava (Zrenjanin, Subotica, Niš, studiju Radio Beograda. Prvih
Zemun, Novi Sad, Beograd). Nagrade ' treći - kako stvari stoje - dana u zgradi na Tašmajdanu još nije
žirija (Donka Špiček, Nebojša Bradić,
Maša Jeremić): Zorana Milošaković i ide u penziju viđen, ali je zato tu i dalje Stevan Ko-
Milan Simić (»Janko Vrbnjak«, anima- privica koji je dobrovoljno sišao sa
cija), Tatjana Milenković (»Milena Sa- »trona« da bi se posvetio pisanju.
oslednjeg meseca 1998. došlo Od manevara aktuelne gradske vlasti
džak«, najbolji mladi glumac), Jugo­ je do talasanja u beogradskim najviše koristi ove godine imalo je Po-
slav Krajinov, Marta Aroksalaši, Sve­ pozorištima. Sudeći po potezi- zorištance »Puž«. Skupština grada stala
tlana Mihajlović, Miroslav Marković i
P
Гша gradske vlade u novu godi­ je iza ovog popularnog teatra za naj-
Marjana Petrović (glumci), Zoran Hri- nu ući će se sa burom. Skup- mlađe kao osnivač i okončala deceniju
stić (muzika), Maja Stud_en (dizajn
ština grada iznenada je razre- dug život »Puža« kao trajne radne za-
lutke i kostima), Nenad Živadinović šila dužnosti (smenila) uprav- jednice. Još jedino da pozorište dobije
(scenografija), Dejan Penčić Poljanski
nika Beogradskog dramskog svoju zgradu. Slobodanka-Caca Aleksić
(specijalna nagrada za istraživanje u pozorišta Miloša Krečkovića. jedina je žena upravnik pozorišta u Be-
oblasti lutkarstva), Dragoslav Todoro-
Ista skupština je u junu istog ogradu. Društvo joj, osim supruga i je-
vić (režija), Branislav Kravljanac (na­ Krečkovića imenovala za upravnika,
grada za ukupni doprinos lutkarstvu), dinog tekstopisca Branka Milićevića,
pošto je dve godine vršio tu dužnost.
pravi’ još šestoro zaposlenih. »Nekad
Petar Pan Igora Bojovića (najbolja Decembarsko »gibanje« pod kro-
Branko vodi glavnu red, a nekad ja. Do-
govaramo se. Skupština grada nam je
obećala još dva-tri radna mesta. Budu-
će kolege ćemo birati po tome kako se
uklapaju u našu malu porodicu.«
»Puž« je odahnuo kada je konačno i
na papiru osnovan, a Ijudima u Dado-
vu baš to se ne dopada. Ljiljana Blago-
jević je, kaže upravnik Dadova Vladi­
mir Mijović, najavila mogućnost da
Skupština grada preuzme osnivaćka
prava nad ovom institucijom koja se
četrdeset godina finansira iz gradskog
budžeta. »Njeno pismo imalo je pri-
zvuk ultimatuma. Ako ne prihvatimo
uslove, grad će prestati da nas finansi­
ra. Jedan od predloga gospođe Blago-
jević je da ovo pozorište postane pro-
fesionalno, iako Dadov već funkcioni-
se kao profesionalna ustanova. Druga
je stvar što oni verovatno žele da bira-
ju upravnike, a mi se boriino da ne
ugasimo alternativni amaterizam.«
Pred samo zaključenje ovog broja
Ludusa iz Politike smo saznali da
predstoji još jedna upravnička smena:
umesto Jovana Ćirilova na čelo Jugo-
slovenskog dramskog pozorišta treba-
lo bi da code dr Vladimir Jevtović,
profesor Fakulteta dramskih umetno- A
sti. Jovan Ćirilov, objašnjava Ljiljana 4
Blagojevic, po sili zakona mora u pen- f
ziju. ■ Maja Vukadinovic »
 umetnosti Srbije, Tihomir Stanić, no i uradeno za stvaranje srpske pozo­
budžetima, i onom republič-

predsednik Saveza dramskih umetni-
ka Srbije, predao je na čuvanje Muze-
ju njegovom direktoru, Miodragu Du-
kidu, originalni prsten Dobrice Miluti-
novića. Prsten je, kao što smo izvestili
u 60. broju Ludusa, nedavno prona-
đen u Zagrebu posle šezdeset godina.
Svedanost je bila dvostruka: iste vederi
obeleženo je četrdeset godina od osni-
vanja Muzeja (osnovan je 28. novem-
bra 1950, a otvoren 19. septembra
1953). Gosti su imali prilike da čuju
uzbudljiv tonski zapis govora koji je
Dobrica Milutinović održao na otvara-
nju Muzeja. Objavljujemo taj govor u
celini.
DmgoviiDrugarice,
Presredan sam Sto sam dcživeo dost
da izgovorim svedanu red povodom
Čestitka:
Kći Lenka i Rade Markovid
(Snimio Đorđe Tomić)
Faksimil govora
Dobrice Milutinovica
la Vida Ognjenovic. Naslovljeno je
»Klasik medu glumcima«.
Dobridin prsten, nagrada koja se do-
deljuje glumcu za životno delo, sada
već predstavlja jednu vrstu plemickog
grba koji se po zaslugama nasleduje u
velikoj glumadkoj porodici nadeg tea-
tra.
Žiri je ove godine jednoglasno odlu-
dio da to priznanje ponese Rade Mar­
kovid, klasik medu glumcima, umet-
nik dije klasidno majstorstvo godine
samo potvrduju. Svojom negovanom
pojavom, modemim shvaianjem pozo­
ridta i nadinom igre, Rade Markoyicje
svojedobno uneo nove, slobodnije to-
nove u glumadki izraz kod nas, oslo-
ridne umetnosti. Tek kad se pažljivo
zagleda i dobro proudi prijatne izlcžbe-
ne prostorije ove starinske node kuce,
kad se sagleda ogroman vremenski
raspon od prvih podetaka do nadih da-
na, modi de da se ocene napori nadih.
prethodnika u izgradivanju ove naj-
suptilnije umetnosti.
Theba svi da pomognemo da se sa-
kupi i izlcži sve ono dto kazuje istinu o
glumcu, dto daje pravu menu o njego-
vim umetničkim vrlinama i dto ga dini
narodnim umetnikom.
U ovu simpatidnu kucicu, a mate se
verovati da de glumci jednog dana do-
biti od svog naroda i Kudu pa i palatu.
treba da navradaju svi oni koji vole
svoju nacionalnu prodlost i, s tim u ve-
zi, prošlost svoga pozoridta. U nju na-
rodito treba da navradaju srpski glum­
ci, stariji i mladi, jer de medu ddrljivim
eksponatima modi da potraže sebe,
mczda dak i pronadu sebe. Mladima i
najmladima treba da bude životni cilj
da dostignu takvu slavu da jednoga
dana i njihove biste, portreti i fotogra-
fije vise ria ovim zidovima.
IU
kom i u onim gradskiin, do-
godine de biti manje novaca
za kulturu. Manje i za pozori-
šte. Tek da se zna. Ako je za
utehu, nije teško samo pozo-
rištu, još teže je drugima. Do
tog zaključka Boris Komnenid
došao je pre godinu i po kada
je jedan rudar u Trepdi, sede-
di s glumcima, rekao da je dobio 240
dinara plate, »a mi taman počeli da ku-
kamo kako smo jedva dobili 1.500«.
Glumac priznaje da se »malo sam sebi
smudio«; on ne radi u rudniku, po pri-
rodi posla angažuje se na različitim
stranama pa može sebi da obezbedi eg-
zistenciju. Uostalom, veli, glumci nisu
»od vitalnog značaja«. »Ako sutra pre-
stanemo da radimo, niko posebno ne-
će biti ugrožen. Od vitalnog znadaja su
škole i bolnice.« Komnenić računa s
tim da ovakvim stavom izaziva otpor
nekih svojih kolega.
Dara Džokić dopušta da je možda
hipersenzibilna, ali oseća da su ljudi
»utudeni i dotudeni spoljnim, društve-
nim okolnostima, a zatim i privatnim
situacijama koje proizilaze iz tog šireg
konteksta«. To što država prolazi kroz
najstrašnije kataklizme i lomove, ne
ostaje bez odraza na svakog pojedin-
ca. »Devedeset posto Srbije ne može
da podnese užas u kojem živimo.« Po-
sledice lomova glumica vidi u razbije-
nim porodicama i u Srbiji koja je »ili
pijana ili na bensedinima«.
Vesna Pedanac se, autorskim pro-
jektom O, kakav divan dan, posle pet-
naest godina vratila na scenu. Gde je
bila, šta je radila? »Ja sam nadokomja
glumica beogradskog glumišta. U po-
zorištu nisam igrala svih ovili godina,
a ne znam ni danas zašto se to dogodi-
lo. U podetku sam bila ljuta na sve
oko sebe, tražila sam objašnjenja za-
što me nema u podelama, mislila sam
da iza toga stoje lični razlozi, a onda
sam se smirila. Pokušala sam da gle-
dam dalje, okrenula sam se sebi i
osluškivala. Sa ove vremenske distan­
ce shvatam da niko nije imao neke lid-
ne razloge protiv mene i da je možda
tako trebalo da bude.«
Na SGenu se, posle pet godina, vrada
i Ljiljana Lašid. U Beogradskom dram-
skom igra u komadu Uglješe Sajtinca
Rekviziter koji režira Đorđe Marjano-
vić. Ni Lašićka ne zna zašto je toliko
dugo odustvovala, jedino sluti: »U go-
dinama sam kada više ne mogu da
igram mladu ženu, ali ni stariju osobu.
To, ipak, ne opravdava moju upravu.«
Greška vidi u repertoaru koji nije do-

n
bodio ga epskih i sevdalijskih nanosa,
ublažio socrealistidku poruku i vratio
scenskom stavu i govoru prirodnu to-
plinu, sjaj i ironiju.
Odigraoje obiman repertoar, na sto-
tine razliditih likova u pozoristu, na
filmu, televiziji i radiju, od kojih se
mnogi s pravom nalaze u antologiji
Četmaesti dobitnik nadeg pozoridta. Uloge je gradio studi-
najvišeg glumačkog ozno, madtovito, sigurno, sa scenskom
otmenoddu koju je davao i prostodu-
priznanja. Original
dnom Nikoletini Bursadu, i Šekspiro-
prstenapredat vim junacima, i Joakimu Vujidu, i ve-
načuvanje Muzeju necijanskom Duždu, bad kao i nekom
spadalu iz scenskog panoptikuma
pozorišne umetnosti Aleksandra Popovida.
Srbije Rade Markovid je videstruko uticao
na nad pozoridni život. Glumio je i redi-
vadeset trećeg decembra u rao. Bio je zvezda prvog modemog po-
Akademiji »Braća Karić« uru- zoridta u doba procvata propagandnog
čen je Dobridin prsten Radetu realizma, formirao je slobodnu trupu
voljno provokativan. »Mi se uljuljkuje-
mo u nekakvim gradanskim temama.
Dogada se Kosovo, a mi igramo pred- c=>
Vide sam ndgo srecan dto mogu da
otvaranja glumadke kuce - Muzeja po­
zoridne umetnosti. _ vam saopdtim da je ovim otvoren Mu- и
zej pozoridne umetnosti.
Muzej pozoridne umetnosti! Sta to
upravo znadi? Meni je ovakav muzej
mogao biti samo dalek i neostavrljiv
san. A da li su o njemu mogli ikad
madtati, u trenucima slave ili tuge,
moji veliki prethodnici: Toda Jovano­
vic', Milka Grgurova, Aleksa Badvan-
ski, Vela Nigrinova i Milorad Gavrilo­
vich Nisu mogli. Uslove za stvaranje
ovakve ustanove mogli su ostvariti tek
nadi dani. Da, ovo je tekovina na^ih
dana.
Ja sam ved razgledao Muzej.
Pred portretima i fotografijama To­

SALE
me i Milke, pred figurama i predmeti-
Markoviću. O tome da Marko- u vreme kad je pozoridni divot bio pod

D
ma Jelenske i Miloda Cvetida, pred dir-
viću pripadne najviše glumač- okriljem i strogom paskom dižave. Ot- Ijivim uspomenama o nadim dergari-
ko priznanje u Srbiji odlučio krivao je mlade pisce, provocirao pozo- ma-putujudim glumcima, ja sam se
je, jednoglasno, žiri u kojem ridnu udmalost. Snimao je filmove i te- zaplakao. Bio sam tronut umnom za-
su bili: Mira Stupica (predsed- levizijske drome, kod nas i u inostran- misli da se od glumadke umetnosti
nica), Marija Crnobori, Olive­ stvu, putovao, dobijao nagrade, a sa­ (avaj, tako prolazne!) saduva bar ne- Hronikapozorišnih
ra Markovid, Vida Ognjeno- da, kao profesor glume, prenosi stu- dto, samo ponedto, za vednost, za mla- zbivanja: Jesu li glumci
vid Ljuba Tadić, Ljubomir Draškid dentima
i svojaznanja. da pokoljenja. Jer ovo je Muzej o glum­ »od vitalnog značaja«?
Zoran Stošić, predstavnik Zlatare Maj- je to dinio i dini na svoj jedno-
Sve
cima koji su bili, zaglumce koji naila-
danpek. Nagradu dodeljuje Savez stavni, majstorski nadin, glumadki po- Upravničke smene.
ze ili de se tek roditi. Ovo je glumadki
dramskih umetnika Srbije, a do sada uzdano, a smelo i provokativno, po
su je dobili Ljuba Tadid, Mira Stupica, men svoga velikog dara i majstorstva.
panteon i u isti mah dkola ili bar to Papirnelađe
I zato kažemo sa zadovoljstvom i ra- treba da bude. Tek je ovakav Muzej
Mi a Aleksid, Zoran Radmilovid, Ne- mogao pokazati kako su duboke pozo­ na temeljima Pozorista
venka Urbanova, Rahela Feran, Dani­ dodću: Dobričin prsten je ove godine
pripao jednom klasiku medu glumci­ ridne tradicije kod Srba i kako je boga- na Terazijama. Zetski
lo Stojkovid, Branko Pleša, Manja Cr­ ta nada pozoridna kultura. domima 110,

3
nobori, Mata Miloševid, Ljiljana Kr- ma. Čestitamo. Posetioci de prosto biti zadivljeni Sta
Tridesetog novembra, na lepoj 1 dir-
ctid Petar Kralj i Olivera Markovid.
ljivoj svečanosti u Muzeju pozorišne je sve, podevdi od Srednjeg veka, rade- aDadov 40 godina
U ime žirija obrazloženje je sastavi-

stave koje se ne dotiču stvarnosti.«
* Pretpostavlja da je i njen politički an-
gažman uplašio reditelje. »Niko ne voli
da mu se glumac bavi politikom.«
Može li pozorište da promeni svet?
Miriana Karanovid je svojevremeno
mislila da može. Danas duboko veruje
da je ta promena moguća na neodeki-
vanim mestima. »Ne znam šta de moje
reči jednog dana da porode u glavi ne-
kog gledaoca. Možda nikad riedu sa-
znati šta sam uradila da promenim i
poboljšam svet. Pozorište nije najva-
žnija stvar na svetu, nema tu mod i si-
lu koju ima država ili institucija. Ali,
pozorište je meni najvažnija stvar na
svetu, a društvo bez pozorišta je siro-
mašno i obogaljeno.«
Vlastimir-Đuza Stojiljkovid, sa isku-
stvom drugih godina, primeduje: »Gle-
dajudi na potencijal koji danas ima,
mislim na glumce i reditelje, pozorište
je na daleko višem nivou nego ranije.
Ali, briga društva o pozorištu je ispod
svakog praga. Niko se danas ne uzbu-
đuje zbog pozorišta, svakog dana mo-
gu da vas zatvore. Nema para i - goto-
vo. Pozorište jeste jedna skupa zaba-
va, ali ne kao druge zabave koje nam
se događaju.«
11 |H Beogradu jedan upravnik raz-
I |g rešen je dužnosti, jedan je
Il f| podneo ostavku, jedan de, po
M sv°j prilici, biti penzionisan
■ i| P° sili zakona. Ali, o tome u
Il II posebnom tekstu u ovom Lu-
& dusu. Jugoslovensko dram-
* -X- sko, u skladu sa zimskim
Illi uslovima gradnje i taksom
od tri posto, i dalje raste. U
Pozorištu na Terazijama raste optimi-
zam. Sveži upravnik, glumac Svetislav
Bule Goncid, raduna da de teatar pre
početka novog milenijuma biti u svo-
joj zgradi! Da bi se to dogodilo, samo
je jedan uslov: da Skupština grada ko-
nadno odvoji novae za rekonstrukeiju,
to jest oko 25 miliona dinara. A toliko
je u gradskom budžetu predvideno za
opravke i popravke svih beogradskih
teatara u 1999. U meduvremenu, da bi
opomenuli na svoju situaeiju, umetni-
ci Pozorišta na Terazijama priredili su,
na vodenim temeljima svoje zgrade,
»grotesknu predstavu iznad bare na
sredini sale«. Dok se sviralo i pevalo, a
papirne lade plovile ostatkom nekog
praistorijskog okeana, svi prisutni (iz
gradske skupštine niko nije primeden)
bili su emotivno dirnuti, a Jagoš Mar-
kovid, lak na suzu, skoro se rasplakao.
U decembru je duveni Dadov
(Dramski atelje Doma omladine Vra-
dar) navršio detrdeset godina. Osnova-
li su ga Jovan Ristid, Zoran Ratkovid,
Mihailo Tošid i Momdilo Baljak. Radu­
na se da je od 1958. oko stotinu »da-
dovaca« ostalo profesionalno u pozo-
rištu i u medijima. »Slavimo u vreme
kada se sve vrednosti oko nas mere
novcem i neprofitabilne institueije
uništavaju - kaže sadašnji upravnik
Vladimir Mijovid. - Nema vide amater-
skih, alternativnih pozorišta: Simoni-
de, Desa, Ježa, Susreta, Teatra 13...
Amaterizam, ne u pogrdnom znade-
nju, vec kao afirmaeija zaljubljenosti
u ono što se radi, održava i danas Da­
dov u životu. Postoji, doduše, jedan
problem: odliv mozgova. Trenutno je
19 bivših dadovaca na raznim studija-
ma dramskih umetnosti, a kada bi se
svi bivši vratili svome jatu, imali bi-
smo najjade pozorište u Jugoslaviji.«
Pozorište »Bora Stankovid« u Vranju
ved je punu sezonu u profesionalnom
statusu koji je nekada imalo pa ga iz-
gubilo. Zgradu pozorišta podigao je
1892. godine Janda Jovanovid zvani
Baldžija, narodni poslanik. U podru-
mu su se tih godina skupljale komite,
kažu da je dolazio i Gavrilo Princip. U
vreme Kumanovske bitke Stab srpske
voiske bio je u pozoriSnoj sali. U toj
sali otvoren je i prvi ton-bioskop u
Vranju. Andra Popovid Daskal, stre-
ljan u Kragujevcu 1941, bio je uprav­
nik tada Gradskog pozorišta, a prvi
posleratni upravnik Ljubiša Ružid. Ra-
de Radivojevid vodi teatar ved detvrt
yeka. »Rekao sam gradskim ocima da
iskoriste dok još mogu da radim i da
pozorište postane profesionalno.
Amaterizam je od danas do sutra, a
profesionalno de trajati.« U vranjskom
pozorištu devetnaestoro je zaposlenih,
od toga osmoro glumaca. Stipendiraju
tri studenta glume. GodiSnje se da 150
predstava, a detrdesetak puta gostuju
druga pozorišta. Upravnik se hvali da
ima i »dobro odnegovanu publiku«
prema kojoj se kroji repertoar. Dvaput
je vise komedija nego drama.
U Nišu se pripremaju za prvi Bal-
kanski pozorišni festival, »Niške Dio-
nizije«, smotru najboljih ostvarenja
dela balkanskih autora. Marislav Radi-
savljevid režirade za tu priliku Euripi-
dovu Ipsipalu. Kako je Ipsipala sadu-
vana samo u fragmentima (trecina ori­
ginala), praznine je popunio heleni-
sta Eduard Dajd.
U Kraljevskom pozorištu na Cetinju,
Zetskom domu, odigrana je stota
predstava komada Raamile Vojvodic
Princeza Ksenija od Crne Gore, sa Mi-
rom Stupicom u glavnoj ulozi. Neka-
ko istovremeno slavio je i Zetski dom.
Ta prva pozorišna zgrada u Crnoj Gori
podignuta je pre 110 godina. Osnivad
ovog hrama kulture bio je kralj Nikola
I Petrovid. PozoriSna dvorana imala je
250 mesta i bila je veoma akustidna.
Kraljevsko pozorište otvoreno je Bal-
kanskom kraljicom, dramom svog
osnivada. Do Balkanskih ratova u Zet­
skom domu najviše je igran NjegoSev
Gorski vijenac, Cesta su bila gostova-
nja. Zdanje su u Prvom svetskom ratu
opustošili Austrijanci. Obnovljeno je
tridesetih, a ponovo rekonstruisano
pre Sest godina.
, ;z Podgorice javljaju da se u Crno-
gorskom narodnom pozorištu u
decembru radilo punom parom.
Na repertoaru: tri režije Milana
IgKaradžida (Molijerova Škola za že-
ne.Ženidba kralja Vukašina Igora
Bojovida i Novela od Ijubavi Steva-
na Koprivice), Montenegrini Rad-
g.J mile Vojvodid, Zločin i kazna Do-
stojevskog (režija Egona Savina),
Kako se ko roai Nikole I Petrovida (Bla-
gota Erakovid). Nušidevo Sumnjivo lice
(Jagoš Markovid). I pozorište Dodest
imaio je premijeru. Postmodernistidka
nikšidka bajka Nad tajnom radena je
po motivima istoimenog romana Bla-
gote Mitrida. Dramatizaciju je uradio i
predstavu režirao Slobodan Milatovid.
Posle uspeha u Podgorici Nad tajnom
de gostovati u NikSidu i u drugim erno-
gorskim gradovima.
Zoran Miler otvorio je izložbu foto-
grafija u foajeu druge galerije Narod-
nog pozorišta. Miler je od 1952. do
1958. fotografisao pozorišne umetnike
u zenitu njihovih umetnidkih karijera.
Izložio je pedeset portreta od kojin su
neki objavljivani i na naslovim strana-
ma svetskih pozorišnih dasopisa. »Svi
su voleli i vole da se.slikaju«, kaže Mi­
ler. Izložbe su priredile i Vukica Mika-
da i Vesna Pavlovid, obe poznate po-
zorišne fotografkinje.
Svojevremeno, odmah posle rata,
nove godine su dodekivane u radnim
organizaeijama, ali i u pozorištu. Bila
je to prilika da se publika svedano do-
tera i izglanca i još svedanije ude u te­
atar. Igralo se nešto lako i razgaljuju-
de, po mogudnosti s pevanjem i puca-
njem. Obicno se predstava završavala
pred ponod, pa su svi svima destitali i
bili izuzetno razdragani. Da li je bilo
posluženja? Ko bi se toga setio? Glum-
ci su obidno nastavljali da slave u po-
Na pedesetom rodendanu:
Aleksandra Jovićević, VarjaĐukić,
Ognjenka Milićević, Svetozar
Cvetković, Sergije Lukač, Ljiljana Kr-
Stic, Olga Savić (stoje sleva na de-
sno) iBranka Petrie
(Snimio Slobodan Saric)
zorištu, a publika se peške razilazila ministra Vlade FNRJ za nauku i kullu-
kućama. U to vreme pozorište je bila ru, 11. decembra 1948, Josip Broz Ti­
važna stvar od vitalnog značaja. to potpisao je Uredbu o osnivanju i
Pa, neka je sa srećom u poslednjoj delokrugu rada Akademije za pozori-
godini na kraju milenijuma. ® šnu umetnost. Akademija je osnovana
Zorica Paste iz preke potrebe za školovanim pozo-
Nd
rišnim kadrovima: pred rat Jugoslav^
je imala 24, a odmah posle rata 65
profesionalnih pozorišta. Pre rata ško-
lovalo se u nekoliko dvogodišnjih
srednjih glumadkih škola, akademiju
je imala jedino Ljubljana. Akademija
И
za pozorišnu umetnost bila je opšteju-
goslovenskog karaktera, školovala jc-
glumce, reditelje i pozorišne strudnja-
ke.Ved prvog januara 1949. za direkto-
ra je postavljen književnik Dušan Ma­
tić. Koji dan kasnije održan je prijem-
uunt
ni ispit. Nije zabeleženo koliko je bilo
kandidata, primljeno ih je 69. (Ovog
juna samo na katedri za glumu kom
kurisalo je više od 400 kandidata.) U
»školi za zvezde«, koja danas ima
osam katedri, do sada je diplomiralo
2.017 studenata, dvadesetoro je dokto-
Za pedeset godina riralo, a šezdeset četvoro magistriralo.
Prve tri klase glume vodili su Mata
na Fakultetu dramskih
Milošević, Jozo Laurenčić i Bojan Stu-
umetnosti (Akademiji za pica, a dve klase režije dr Hugo Klajn i
pozorišnu umetnost) Bojan Stupica. Glumci prve generaeije
diplomiralo je bili su, izmedu ostalih, Mihajlo Vikro-
rović, Olivera Marković, Vlastimir Da­
2.017 studenata, za Stojiljkovid, Maja Radojdevid-Beio-
dvadesetoro je vid, Olga Stanisavljevic, Vera Belogrlic,
Predrag Lakovid, Stojan Dedermid, Du-
doktoriralo, a šezdeset San Jakšić, Stole Aranđelović. Među
četvoro magistriralo prvim diplomiranim rediteljima su Sa-
voljub Stefanović Ravasi, Dejan Kosa-
novid, Vasilije Popovid, Milenko Misai-
lakultet dramskih umetnosti pro- lović, Ognjenka Milidevid, Miroslav
slavio je 11. decembra pedeset Belovid, Dimitrije Durkovid, Josip Le-
'godina od osnivanja. Dekan Lji­ šić, Minja Dedid.
F
ljana Mrkid-Popovid održala je Iz centra grada Akademija je izme-
svedarski govor, bez preterivanja štena na novobeogradsku ledinu. Ka­
i u pohvali i u zahvali. Najzaslu- da je 4. oktobra 1968. dekan Ognjenka
žnijima, pojedincima i instituci- Milidevid polagala kamen temeljac za '
jama, urudene su Velike zlatne novu zgradu, namera je bila da se sve
povelje ervene boje. Cast da prva detiri visoke umetničke škole, do
dobije priznanje pripala je profe- 1985, nadu na istom prostoru. U Novi
sorki Ognjenki Milidevid, prvoj ženi
Beograd preselila se samo Akademija
dekanu ove visoke škole. Ako je suditi zajoozorište.
po aplauzu, s punim pravom. U ime Sta bi prošlost bez budućnosti? U
nagradenih, nadahnuto se zahvalio budućnosti već traže svoje mesto Mi­
profesor Minja Dedid. Film o Akade- lan Tomin (FTV montaža), student
miji izmamio je uzdahe i nostalgidna generaeije 97/98, Andrija Šepetkovski,
sedanja na ljude kojih vide nema i vre- Vesna Stankovid, Stefan Sablid, Alek­
mena koja se nede vratiti. Bila je, kako sandar S. Jankovid, Aleksandar Kostić,
dolidi, i »priredba«. Svi su bili »nevidlji- Srdan Mirkovid, Ana Štambuk (dobit-
vi« izuzev bududih glumaca, studena- nici nagrada »Mata Milošević«, »Dr
ta sve cetiri godine. Otvoren je filmski i Branivoj Đorđević«, »Dr Hugo Klajn«,
televizijski studio, sedena je rodendan- »Josip Kulundžić«, »Vladeta Lukić«,
ska torta koja je jedva ušla kroz dupla »Slavko Vorkapić«, »Slobodan Setenić«
vrata, padao je veštački sneg.
i »Bojan Lukić«), ali i svi oni drugi le-
Na predlog Rodoljuba Colakovica.
№
№■
Onoje oko nas
i uporno potkazuje život.

I
Kao u kakvom
psihološkom trileru,
balansira izmedju
iluzija, utopije,
manijakalne depresije
epi su nam predeli. Dovoljno je
da krenete od Palica, pa zaobide-
te ka austro-ugarskom nasipu
protiv košave i najezde kod Opo­
va, zaopucate kroz Jojkicev Du-
navac (preskadudi Štuke), pa se
preko Dunava spustite ka Groc-
koj, obroncima Avale, pa još da-
вје ka Šumadiji i Macvi, skrenete
levo, sa medonosnim pdelama,
po valjevskom kraju, ili se, nadesno,
sa muflonima, uzverete uz Suvu pla-
ninu... Najbolje je da to uradite sami,
daleko od ljudi, onako - sad je to u
modi - globtroterski. Zašto? Jer svuda
dete naidi na nervozne, sitne duše,
okružene šljivikom, skrivene između
tora, pojata i poljskog klozeta.
Ima li igde vide kuknjave i zlovolje?
Pokažite jednog Srbina koji nema par-
nicu na sudu - sa komšilukom ili svoj-
tom. Pokažite još jednog koji nije pri-
pravan na trpljenje; trpeli su njegovi
preci vekovima, pa de i on malo da se
pritrpi. Pokažite narednog koji nede
pljuvati po uspešnom prijatelju - taj
ima para, lopov je, garant, Uperite pr-
stom na domadicu koja nede, videvši
lepu, ali jeftinu robu u izlogu, usklik;
nuti: Mora da je sa greškom! Ako pri
svemu tome uspete da odredite onog
retkog zvera koji veruje u zakon, a ne
u rupe u zakonu, dignite mu spome-
nik! . garac!« Isto to, mnogo reditije, govorio
Pravio je i gulaš za scenu:
Jezdimir ■ Dilko Veselinović
(Snimio Đorđe Tomić)
■ Ne verujemo kad nam kažu da smo
žbenica. »Nemogude!« Blagajnik pre-
ko ramena dobaci da oni novae u pa-
ketima dobijaju iz SDK. »1, šta sad da
radim? Ja to ne smem da primim.« To
reče službenica, a gospodin rezignira-
no sleže ramenima, uz konstataeiju da
tako nešto nije ni odekivao. »Zeleo
sam samo da vam pokažem šta ste mi
dali i da vas pitam: Sa du sad sa ovim,
da duvam za uspomenu?« Narod u re-
du se smeškao, svakom se u glavi mo-
tao onaj duveni usklik: »Vidi budalu,
što zadržava red kad je vec ispao ma-
kovima, medu prelepim predelima,
primedujemo samo tude mane, kuka-
mo za sažaljenjem, branimo ono cega
nema, navodnjavamo rodene opsesije.
takvi. Šta oni znaju, dobacujemo pre-
ko cujke, nazdravljajući oronulom šlji-
viku, polupraznoj pojati, omršavelom
toru i pretrpanom senkrupu.
A pozorište? Pa, ono je oko nas i, da radanju svake predstave, od prve dita- j ll|meno sa porodicom svrati
parafraziramo Duška Kovadevida,
uporno potkazuje život. Kao u ka-
kvom psihološkom trileru, balansira
izmedju iluzija, utopije, manijakalne
depresije. Samo što to niko ne želi ni
da vidi, još manje da napiše.
Dok krv ne udari u glavu i ne prora-
di »sikirče«. ■ Maša Jeremie
onih koji su spremni da radni vek Za ozbiljnije projekte, poput Majke
Hrabrosti i Amadeusa, imao je sveske
provedu u rekvizitarnici.
Tatjana Lukjanova ima obidaj da ka- u koje je upisivao šta je sve od rekvizi-
že: »Nema Dilka, nema predstave!« Za te neophodno. Danas u njegovoj »dru-
osamnaest godina scenskog života goj kući« nema »teških« predstava, pa
Harold i Mod propustio je samo tri iz- su i beleške tanje.
vođenja. Nije neobidno što prvakinja
Beogradskog dramskog »brine« o jed­ ," \ ilko Veselinovid, koji je 27 go-
nom rekviziteru. Dilko je prisustvovao • ft I dina bio šef rekvizite, povre-
de probe, i znao je sve replike napa­ V 'kao gledalac u Beogradsko
111 dramsko. Desi se da ga mladi
met. Kad glurnac zaboravi tekst, on
mu šapuće stojedi iza portala. »Ranije : * kolega zamoli da ga uvede u
su se rekviziteri i glumci družili. Sada I I -male tajne teatarskog zanata.
moje kolege i ne dodu na posao ili ra- < Iako mu je žao što glumci više
:; ' ■ ne druguju sa rekviziterima,
dije odu u bife. Ja sam ceo dan bio na
probama.« Rekviziter bi, veli, trebalo svoje naslednike uči da, dim
podne proba, budu neprekidno tu, da
da je u pozorištu od jutra do vederi,
narodito ako se pripremaju velike ne šetaju okolo. U tome se krije zlatno
predstave. Posla uvek ima. Naš sago- pravilo: kad glumci vide da rekviziteri

Otkad su se Srbi manje-više opn
smenili, pre jedno vek i po, vispreni i
duhoviti ljudi beležili su nacionalne
naravi i cudi. Domanovid je pisao o di-
novniku bez »karaktera«, Nušid ojie-
izvodljivim »deklaracijama«, a o dud-
№■
je pogled službenika banke. Drama vornik je imao obidaj da po povratku sede i pažljivo ih gledaju, znaju da de
ovakve tematike, uz drugi din o isledi- sa gostovanja prespava u rekvizitarni­ predstava biti dobra. ■
vanju, nikome ne bi delovala uverlji- ci i ujutru ode pravo na probu. I danas Maja Vukadinović
vo, još manje smešno. tadno zna gde se šta nalazi u sobidku
3. slika: Autobuska stanica, siva i pretrpanom posudem, svednjacima,
prljava, smrdljiva od nafte i putnika. stolicama, tkaninama... Tu su i dajnici, JlfiF

novatim zakonima obojica. Jakšićevi
likovi dobijali su batine po seoskim
mehanama kad bi želeli da sprede po-
rodidnu svađu, Veselinovićevi »juna-
ci« prošlog veka peli su se na društve-
noj i političkoj lestvici preko leševa,
bez trunke obzira ili savesti.
Narod navikao na harade i haračlije,
ćuti i gunđa u sebi, zaliva nervozu ne-
kad jabukovadom, danas šljivkom,
eleda svoja posla i traži kako i gde
može vise da zakine, te da dušne u sla-
mu I obavezno biva prevaren.
1. slika: »Kuku mene, zar ja da za-
kasnim... Kukala mi majka, dabogda
mi dete umrlo, crnu vunu isprela sebi
samoj, ludu glavu da pokrijem!«, cvi-
Okupljeni oko perona, ljudi dekaju au­
tobus. Među njima starija žena, obu-
dena u najbolje So ima, okicena naj-
lepšim primercima nakita koje pose-
duje (sitne minđuše, prstendid, lan-
dić), sveže ondulirane kose, cupka,
nervozno stiskajudi tašnu. Kraj nje
stariji dovek, razgovaraju. Svako ko ih
pogleda bio bi ubeden da su par. Od-
jednom, pojavljuju se šibicari. Počinje
igra: veSi prsti, brze ruke, okupljeni
narod se smeje. Čovek se upušta u
pustolovinu, dobija! Žena ga zaintere-
sovano posmatra. On e muva da se
ukljudi, ona se necka, judi se smeju.
Čovek, poSo je opet dobio, konstatuje
da ona sigurno nema novea. »Ko bre
МИШ
stare šerpe, pegle na ugalj koje je dav-
no doneo od kude. Stoji i šporet, pošto
jer rekviziter mora da skuva ono što de
se jesti na sceni. Veselinovic pamti da
je za Sablju dimiskiju. pravio gulaš, a
za Gospodu ministarku paladinke koji-
Kad glumci vide ma glavna glumica Radmila Savidevid
da rekviziteri sede nije našla mane. Panika ga je jedino
i pažljivo id gledaju, uhvatila kada je u Ivkovoj slavi neko
pojeo pilece pedenje koje je trebalo da
znaju da ce predstava se iznese na pozornicu. Posle je »me-
biti dobra sio« kaširane proizvode i nabavljao
hranu u prodavnici.
Jezdimir - Dilko Rekviziter mora da bude brz 1 snala-
Veselinović žljiv, Treba da prati sve Što se dešava
oko kulisa, ne sme da sedne. Glumcu
— re nekoliko godina Beograđa- može da zatreba rekvizita, mora se re-

nema pare! Ama imam, sa’ de da vi-
lela je starija žena u sred prodavmce.
diš, ima sve da vi kupim!« Razoropadi
Kletvu-tugovanku izrekla je zbog toga
se, izvadi pocepanu kovertu sa oko
štn niie na vreme došla u radnju da -
dopuni zalihe ulja. Narod se skupio t
sledao, odmahivao glavom u nevenci.
Takav tragidni jad na nasim scenama
niie viđen. (Bez uvrede, ali ne mogu
da odolim: i gospođa Crnobon bi se
divila ovoj tragidnoj egzaltaciji.J
2 slika: »Samo sam hteo ovo da
vam pokažem i vratiml«, rekao je
ozbiljni, pristojno odevem gospodm
šalterskoj službenici u banci, pruzaju-
Sći joj novčanicu od 50 dinara. »Sta s
tim?« »Pa, lažna je, vidite, A dobio
sam ie u štosu koji sam podigao u уа-
loj band.« »Lažna!«, zgranula se slu-
500 maraka, ocas posla ih izgubi. Kad
je poslednja dojde novdanica promeni-
la vlasnika, trgnu se i pode da kuka. U
to su svi nestali brzinom kojom su se
stvorili: i šibicari, i dovek koji je delo-
vao kao njen par. »Zvadu milieiju«, tu-
lila je ona, »šest meseci sam za to ra-
dila, deci da dam!« Ali pomodi niotku-
da, samo prezrivi smelt. Ulidni teatar?
Ah, ne. Mi na ulici insceniramo eliti-
stidke vizije Borhesa...
To je to. Naša svakodnevna psiho-
za naše dnevno pozoriSe. Lakoverne
inadžije, kakve nas je Bog dao, ved ve-
p
ne je oduševio Harvudov Gar- agovati ako se sludajno nešto polomi.
\derober. Beogradsko dramsko Dilko od posla nije stizao ni cigaretu
Ipozorište priprema Rekvizite- da zapali. Čekao je pauzu.
ra mladog Uglješ'e Šajtin- Tempo od sto predstava godisnje
veteran u ovoj profesiji je s lakodom
ca.scensku priču o još jed-
nom pozorišnom zanimanju. savladavao. Obaveza je bilo mnogo. I
Jezdimir-Dilko Veselinovid re- danas je to jedan od razloga što malo
kviziter je sa najdužim sta- ko pristaje da se za platu iz dva dela
_ žom baš u tom u teatru. Deset prihvati celodnevnog posla. »Ovim
godina je u penziji, jednom mesedno treba da se bave tapetar ili stolar.
uradi samo Harolda i Mod. To je Mnogo toga treba popraviti. Od drveta
predstava koju zna napamet. Za Re- sam pravio kasetofone i gramofone,
kvizitera je duo, a poslu kome je po- popravljao fotelje poinocu tutkala i
svetio više od tri decenije vratio bi se turpija. Za Krojačku radionicu trebalo
samo kada bi licno mogao da odabere je pedeset kostima da zakadim na pla­
najbliže saradnike. Teško je, malo je tan!«
 umanjujemo našom neborbenošću, va, nezaobilazni su belezi, i mednici, Meni čini cast So je ovakav reditelj re-
koji Mirkovićevoj rediteljskoj ruci osi- žirao dve moje drame.

ИШ
našom neambicioznošću i našom kre-
ativnom predajorn.« Osim Ludusa, pi- guravaju trajan spomen u nacional- Pozorišni reditelj Gradimir Mirković
smo je, saznajemo od naših sagovor- nom pozorišnom hramu, Sve su Mir- ostaje u istoriji Narodnog pozoriSa iu
nika, u celosti objavio još samo novo- kovićeve predstave građene na čvrstoj i istoriji pozoriSa Srbije kao jedan od
sadski Dnevnik, ali s komentarom sigurnoj rediteljskoj podlozi i viziji; kao nezaobilaznih pregalaca i vrhova. Dao
predsednika zrenjaninske opSine. neki neimar koji zida crkvu, ili slikar je ogroman doprinos pozorišnoj kul-
koji slika fresku, Mirković precizno, turi Srbije.

IVO
Predsednik je izjavio kako se boji da
se scena zrenjaninskog pozorišta kori- postepeno i uporno, gradi celinu pred­ Hvala mu i slava mu! a
sti u političke svrhe. stave, strogo i mudro birajući svoje sa- Zarko f^nanin
Šta se desilo? Desilo se, kažu mladi radnike, a posebno glumce, te osnovne
glumci, da je nova opSinska vlast pro- i najlepše plodove scene, dovodedi pri
menila upravni odbor i da je upravnik tom svaki detalj u sklad sa celinom
Rajačić odmah podneo neopozivu Njegove predstave, predstave. Tako su nastale i njegove
ostavku. Sporna su dva člana odbora. srezane čvrsto, kultne predstave: Nečista krv, sa čude-
Njihov izbor, navodi se u pismu, veći-
na zaposlenih oseća »kao uništenje ne gube već dobijaju snom Verom Čukić, Milanom Puzi-
ćem, Branislavom-Cigom Jerinićem i
pozoriSa u okviru kulturnog zatam- na lepoti u vremenu. Mikijem Manojlovićem, i Pelirtovo, sa
njenja našeg grada«. Jedan član je zre­ Gradimir Mirkovic glumcem gromadom Jovanom Miliće-
njaninski dramski pisac u poznim go- moćnim Branislavom-Cigom Je-
dinama, drugi je pozorišna šminkerka, • (1933-1998) vićem,
rinićem i zagonetnim Draganom Mak-
Pisac je od ranije u sudskom sporu sa simovićem.
pozoriSem. Šminkerka je prošle godi- Kadagorifovek U svom rediteljskom radu sa glum-
ne bila na čelu Srajka tehnike, u kojem Ceo svet se greje. cima Gradimir Mirković je pravi maj- Pričaje bez kraja,
je od sedamdesetak zaposlenih uče- Kad izgori bvek stor vajar, on bespoSedno dubi i odse-
stvovalo dvadesetak. Krajnov i Milišić Tad pepeo sveje. ca iver po iver, dok ne dobije puninu
asadvapočetka.
tvrde da pozorištu ne misle dobro, da ; Mo kaže pesnik. A i pesnici i po- lika koju je zamislio i koju želi. Zato Šta pozorište dobija time
su to upravo ljudi »koji su nas ometali ■zorišni umetnici, ovi drugi na- se njegove predstave, od premijere pa
da sezonu izguramo«. Skloni su da ve- ^₽ročito, nalik su na pticu feniks dok traju, a mnoge su trajale godina- što se vraća hrišćanskim
.ruju da je njihov izbor u upravni od­ i I koja se, ponovo, rada iz pepela i ma, drže, srezane čvrsto, ne gubeći temama? Povodom
bor učinjen s namerom. U svakom slu- j I iz sećanja. Reditelj Narodnog već dobijajući na lepoti u vremenu. predstave u Teatru Kalt,
čaju, čini im se da su moćni zato So i I pozoriSa Gradimir Mirković iz-
imaju »dobru zaleđinu«. Zato i mogu ■ goreo je stvarajući dobro pozo- koju sprema dakon
da presuduju iako su formalno u ma- ■ riSe; njegove predstave su uz- Nenad Ilić
njini (odbor ima pet članova). Kaže j I budivale i grejale srcca gledala-
V Milišić: »Kako su do sada sve odluke ■ ca, ne samo u tom pozoriSu, judi se u teškiin trenucima, kada
donete jednoglasno, pretpostavljam da nego širom Srbije i Jugoslavije. ih zadese nevolje, često obraćaju
se formalna većina jednostavno prikla- Stvaralačka vatra, koju je Mirković veri, tražeći objašnjenje, spas ili
nja manjini. Pitanje je koliko drugi čla- nosio i od koje je sagorevao, ostavila
novi imaju vremena da se bave pozori- je traga i u njegovim glumcima i u gle- bar utehu. Pozorište, budući
Sem i koliko to žele.« umetnost duboko vezana za sa-
daocima. dašnjost, takode traga za svojim
0 kakvim odlukama je reč? Prvo, do- Mirkovićev rediteljski dar i umeće
vedena su u pitanje kadrovska rešenja ostavili su vidan pečat u pozoriSima putem do vere. Pozorišnih pred-
Dragana Rajačića koji je u teatar doveo Zaječara, Niša i Beograda. Poseban tava s tom temom još je malo, a
kvalifikovane ljude, ne samo mlade di- uspeh i trag Gradimir Mirković je Sekretarijat za kulturu obri odgovori su retki. Priča je
plomirane glumce. »Dvadeset pet ljudi ostvario, i ostavio, na velikoj sceni Na­ Skupštine ez kraja, a sa dva početka.
je na proven«, precizira Milišić. Drugo, rodnog pozoriSa u Beogradu. Njegove v Početak prvi: opSehrišćanski. Hri-
upravni odbor je počeo da se upliće u režije dela svetskih i srpskih pisaca, grada Beograda šćanska crkva je na samom početku
repertoarsku politiku. S repertoara je osobito savremenih, uziduju se, ube- usrdno dariva svoje izgradila negativan stav prema teatru.
skinuta predstava M 70 koja je radena dljivo i časno, u moćnu i bogatu istori- jedine pozorišne novine. Razlozi za to bili su višestruki. Pozori­
prema tekstu mladog pisca Mirka Stoj- ju srpskog nacionalnog teatra. Nečista Se je proizašlo iz paganske kulture
kovida (dobitnika nagrade »Slobodan krv, Ivkovaslava.Pelinovo, Ljudi sačeti- »Ludus« uzvraća protiv koje se borilo lirišćanstvo. U
Selenic«). Navodno je skupa. A koSa to ri prsta, da pomenem četiri od ogrom- s blagodarnošću vreme nastanka hrišćanstva već je bi­
So u predstavi gostuje dvoje (odličnih) nog broja majstorski režiranih predsta- lo »dekadentno«: velikih tragičara i
Tako situaciju glumaca iz Novog Sada, Novak Bilbija i komediografa nije bilo, a publika se
и Narodnom pozorištu Gordana Đurđević. M 70 je poželeo da zadovoljavala jednostavnim i često
vidi selektor Sterijinog pozorja, načel- vulgarnim mimovima. Treće, možda
»Toša Jovanović« no je bilo ugovoreno gostovanje u No- najvažnije: u mimovima su se glumci
u Zrenjaninu осепјији vom Sadu, ali... upravni odbor je dru- često posprdno odnosili prema hri-
gačije odlučio. Sledila je još jedna odlu- šćanskim kultovima, a mim je prikazi-
mladi glumci Jugoslav ka. Skinuta je s repertoara Sterijina Že- van u okviru populističkog pozoriSa
Krajnov i Ljubiša Milišić. nidba i udadba. Spremili su je njih pe- koje je obuhvatalo i gladijatorske bor-
W7 toro mladih, svi sa
Učemujestvar? ru družine »Prometej«, ponudili je po- Akademije, u okvi­ be, i spaljivanje, i mučenje hrišćana.
Odnos crkve i pozoriSa nije promeni-
zoriSu, pozoriSe je ponudu prihvatilo, lo ni to So su se pojedini glumci odri-
ta se to događa u zrenjanin- uz uslov da se prihod deli po pola. cali profesije i predavali veri. Neki od
skom Narodnom pozoriSu »To- Predstava je, kažu, punila $alu, a onda njih su, kao Sveti Porfirije Glumac,
ša Jovanović«? Pitamo Jugosla- je neko upravnom odboru doturio (la- proglaseni za svece.

J
va Krajnova i Ljubišu Mifišića, žnu) informaciju da oni iz »Prometeja« Početak drugi: pozoriSe i crkva kod
dvojicu od četvoro mladih glu- uzimaju dva puta više para nego pozo­ Srba, doba prosvetiteljstva i romanti-
maca koji su početkom prošle riSe. zma. Srpska crkva i srpsko pozoriSe
sezone pravo sa novosadske Upravnik Rajačić je podneo ostav­ konstituišu se kao nacionalne ustano-
Akademije došli u Zrenjanin. ku, ostavka je usvojena, čeka se ime- ve da bi služile na »polzu narodnu«.
Kad smo razgovarali u jesen novanje vršioca dužnosti upravnika. Kako je moderno srpsko pozoriSe ot-
1997, i Krajnov, i Milišić, i Nata- U meduvremenu, igraju se tek dve počelo svoj život sa nacionalnom i
ša Ilin, i Aleksandar Bogdanovićpredstave
u nedeljno. Ranije je samo prosvetiteljskom funkcijom, iznieđu
glas su potvrđivali da su odlično pri-
nedelja bila »prazan« dan. Osim toga, njega i crkve uspostavljen je manje-
mljeni, da im je super i da veruju doda poslednjeg se časa ne zna Sa će
će dugo ostati u novoj sredini. Tek po- više harmoničan odnos, So je imalo i
koje večeri biti na repertoaru. Naši sa- mana. Kod nas, pre svega, niSa ne
stavljeni zrenjaninski upravnik, Dra­ govornici hoće da kažu da je situacija
gan Rajačić, nije mogao da im obeća naotična. A sve se dešava posle jedne može da prođe bez uplitanja politike.
bogzna Sa, osim da će puno raditi. izuzetno uspešne zrenjaninske sezo­ Vera je posmatrana u sklopu nacional­
»Mi mladi, naivni i ludi, zagrizli.« Ni- ne (čak devet premijera: pet na dram- nog pitanja. Politika je, tako, ušla na
su požalili. Igrali su puno, išli iz pred- skoj, četiri na lutkarskoj sceni). Dve mala vrata i dovela do PP sindroma:
stave u pređstavu. »Dok smo radili - predstave (dramska - Antigona i lut- patetika & politika (izraz Marte
veli Krajnov - sve je bilo lepo, svi smo karska - Igrajmo se Kandida) osvojile Frajnd).
bili složni, svi smo se voleli.« su na tri festivala sedam nagrada, An­
Šta se desilo? Čitalac je možda nešto tigona je proputovala Srbiju, video ju P sindrom provlači se kroz ceo
naslutio iz pisma koje smo objavili u je i Beograd u Ateljeu 212.1 posle sve- XIX vek 1, mutiran, ulazi u XX.
prošlom broju, a potpisalo ga je 47 ga? Odgovaraju Jugoslav Krajnov i U prvoj polovini ovog veka
članova kolektiva zrenianinskog pozo- Ljubiša Milišić: »Želeli smo da pomog- ж <;'pravi se otklon od nacionalnog
rišta. U pismu, izmeau ostalog, stoji nemo da se napravi jedno dobro po- ’ politike, So otvara prostor za
da se to pozoriSe »pred samim pra- zorište. Bili smo na dobrom putu.« Za- ^^» približavanje veri i hrišćan-
gom velikog jubileja, 160 godina vršetak razgovora potpuno je drugači- W5* sk°ra moralu kroz dramska
postojanja, nalazi pred kolapsom«, da ji od onoga u novembru 1997: »Ako do w dela Dragutina Ilića i Momčila
»provincijska, stranačka i vanstranač- kraja sezone ne budemo radili, inože ■ Nastasijevića. Nova kretanja
____.................. t u
ka, autistična i logorejska, sitnokom- se desiti da promenimo sredinu.« Za srpskoj drami toga doba prois-
binatorska i antikreativna klima pred sada se niSa ne radi, niti je posao u iz- tiču iz tada moderni^ tendencija
samim je gledalištem«. Šta preostaje? gledu. ■ m. R. evropske dramaturgije (simbolizam).
»Preostaje nam još samo jedno, uvere- Akcenat se stavlja na lično, psihološko
ni smo, koliko lično i mitsko iskuše- 1 na moraine dileme. Od Drugog svet-

nje, a to je da ni svoju umetnost, ni
svoju sredinu, ni svoje Pozorište ne
i
Izgoreoje stvarajući dobro pozorište: skog rata duhovnost i vera javljuju se
Gradimir Mirković sporadično i posredno, i to (nije li to
paradoks?) u dramama izrazitog umet-
nickog kvaliteta kakva je Savonorola

Jovana Hristića. Veliki kambek verske
teme doživljavaju sa ponovnim bude-
njem nacionalne svesti krajem osam-
desetih i početkom devedesetih. Ali, sa
starim ideiama vratile su se i stare
boljke, to jest PP sindrom.
Kakav je danas odnos vere i pozori-
šta? Možemo li očekivati kvalitetne,
zanimljive i provokativne predstave sa
verskim temama?
fcSSSŠS ; ogući uspeh i neuspeh ve-
8 ze savremenog pozorišta i
; vere počiva na trojstvu ko-
I je čine pisac, glumac i deo
ц sveštenstva naklonjen po-
zorištu. Pisci se prevas-
A ■<■''■>
hodno bave pitanjem: ima
A li umetnik pravo da menja
; kanonizovanu hrišćansku
' priču kako bi iskazao
sopstveno stanovište? Najviše intere-
sovanja pokazano je za lik Svetog Sa Sa-­
. ...........................
ve. Siniša ’ 'ekf
Kovačević je dao subjektiv-
no viđenje Svetog Save, a Jelica Zu-
panc u drami Divlja kupina nastoji da
prati kanonizovano viđenje svečevog
života, zapitana nad sudbinom usam-
ijnog intelektualca u surovoj stvarno-
sti i njegovim pravom da veru sačuva
kao lični doživljaj daleko od ulice i pa-
radne pompe. Nebojša Dugalić vidi u
veri mogućnost da se kroz ljudsko,
hrišćansko uzdiz emnost na razu-
mevanje i praštanje greha omogućuju
glumcu da dublje proživi lik koji tu-
mači. Ljude od crkve u našoj priči (reč
je o televizijskoj emisiji »Kolektivne
senke«) predstavljao je reditelj. Ne-
nad llić (sada dakon) priprema u Tea-
tru Kult predstavu o vladici Nikolaju
Velimiroviću, koja će se pozabaviti
večnim pitanjima u novom ruhu.
Kakav je odnos crkve i crkvene teo-
logije prema pozorištu? Da li bi morao
da pretrpi promene? Danas se, u okvi-
ru srpske pravoslavne crkve, ne izvo-
de pozorišne predstave (izuzmemo li,
donekle, svečanosti posvećene prosla-
vi Svetog Save, koje imaju pozorišni
oblik). Crkva, na svoj način, prihvata
druge umetnosti - muziku, slikarstvo,
vajarstvo, arhitekturu, primenjenu
umetnost - ali ne i teatar. Da li bi pri- Glumac kroz svoj
bližavanje pozorišta crkvi moglo da talenat-dar u Ijubavi
najavi transformaciju i osavremenjiva-
nje pristupa crkve vernicima? Kome komunicira sa Bogom
se takvo pozorište obraća? Prosečnom i drugim Ijudima.
znatiželjnom gledaocu ili verniku?
Ako se obraća prosečnom gledaocu, Manipulacija је,
treba li da ima misionarsku i prosveti- naravno, i tu moguća.
teljsku funkciju? Ako je namenjeno GovoriotacPorfirije,
vernicima, u kojoj meri treba (moral
da respektuje njihovo poimanje vere i iguman manastira Kovilj
koliko onda umetnici sebi mogu do-
pustiti slobode?
Negde iz potaje, iza projekta dako-
na Nenada Ilića, u kome jednu od ulo-
ga igra Nebojša Dugalić, raste i estet-
sko pitanje: da li nova tema, novi pro­
blem mogu da rode novu pozorišnu
tendenciju? Dugalić projekat vidi kao
pozorište suštine koje se svojom
i estetikom suprotstavlja vlad-
aimićem lićem pozorištu atrakcije.
I ta pozorište dobija time što^se
'?®ta što se
vraća hrišćanskim temama? Do-
bija zanimljive sižee, teme, pri­ ushićenjem govorio Nebojša Dugalić. brige, nedoumice, pitanja kao i njiho- tegorija, već dugotrajan proces.
. .V < ------ -~
&
de i likove, mogućnost da proči- Na liturgiji, čujem, bila Mirjana Joko- vi vršnjaci. Manastir je blizu dva veli­
sti i »stegne« jezik. Osim želje vić, svraćala Branka Katić, bio Sergej ka grada, Novog Sada i Beograda, pa govore dok spremaju predstavu i posle,
da se približi veri, pozorište - pq Trifunović, dolazili novosadski glum- je možda i zato tako posećen. Ipak, kada je igraju? Sve, kaže otac Porfirije,
mišljenju sagovornika u emisiji ci. Jednog jutra, krajem novembra, osnovni razlog što ljudi dolaze igu­ zavisi od toga šta je motiv onoga ko je
’»Kolektivne senke« (Marta odem i ja.
Frajnd, Boško Milin, Nenad Ilić,
Nebojša Dugalić ...) - treba da dosta radnika. U svečanom plavom nije shvatili život, što hoće da ga osmi- energija koja hoće da vlada, porobi
se
se oslobodi PP sindroma, a crkva da
nrevrednuje svoj stav i prema pozori-
štu i prema glumačkoj profesiji. Sušti- Susli­
na je u poznavanju i razumevanju ve­
re Koliko je pozorište, nakon pedeset
godina prećutkivanja religije sprem-
no da se upozna s njom? Koliko je cr­
kva spremna da toleriše umetmcke
eksperimente na svojoj dogmi? Za sa­
da ie sigurno da dobra volja postoji na
obe strane. Mogućnosti su razne. ma­
7 la pozorišta pri crkvama, profesional-
na pozorišta koja se bave verskim te-
mama, pozorišne radionice, pozorište
kao metod popularizacije vere, pozo-
rište kao deo verske nastave. ■
Marina Milivojević-Mađarev
Bez Ijubavi i vere nema puno života:
Otac Porfirije
(Sniinio Branko Lučić)
guće ukoliko u umetnosti gospodare
beskrili naturalizam, utilitarna tenden-
cioznost ili, pak, nemoćni estetizam.
Umetnost bi trebalo da se bavi i aktuel-
nim problemima, ali to treba da budu
samo povodi za sučeljavanje sa suštin-
skim problemima čovekovog života.
Ako je smisao umetnosti u tome da
raspravlja o moral noj, duhovnoj i sva-
koj drugoj krizi ovog veka, umetnost
se ne razlikuje od politike. Umetnost
je velika zato što je u stanju da razot-
krije laž i sujetu ovog sveta. Ona po-
stavlja čoveka na prag duhovnog.
I a kraju razgovora raspituje-
mo se o odnosu pravoslavne
crkve prema pozorištu: da li
ona ima ili je imala ambiva-
te'' lentan odnos prema teatru?
■j Pravoslavna crkva, kaže otac
I Porfirije, nikada nije imala iz-
I graden stav prema pozorištu,
tako što bi postavljala pravila
____ te.t
po kojima bi se vernici vlada-
li. U prvim vekovima hrišćanstva cr-
kva jeste imala negativan stav prema
pozorjštu, pošto je ono ismevalo cr-
4 kvu, Hrista, vernike. »Pravoslavna cr-
kva danas sigurno ima pozitivno mi-
šljenje o pozorištu. Gluma jeste dar, a
salonu ugošćuje nas iguman, otac rije i od drugih. Glumački poziv je po- nijedan dar ne treba a priori odbaciva-
Porfirije, tridesetsedmogodišnjak. ’ vezan sa iskušenjima sujete i gordosti,
ti. Glumac kroz svoj talenat-dar u lju-
Energičan. Završio je bogoslovski fa- a; to su velike prepreke za postizanje bavi komunicira sa Bogom i drugim
kultet, zamonašio se u Dečanima, i ravnoteže i harmonije ljudske ličnosti.
postdiplomske studije zgotovio u Ati- Čovek 1 koji ima veće darove ima i veća ljudima. Manipulacija je, naravno, i tu
ni. U Kovilj je stigao 1990, po blago- iskušenje. Kada njegov dar postane. rnoguća, a sve opet zavisi od glumca i
reditelja, od toga Šta je njihov motiv za
slovu svog duhovnog oca, episkopa prostor susreta sa Bogom i drugim čo- bavljenje glumom, odnosno režijom:
bačkog gospodina Irineja. Manastir je, vekom, i slava je uzvišenija.
đa li ljubav ili samoljublje i. slavolju-
kažu, preporođen. Iguman je ljubazan
domaćin, ali oprezan sagovornik. Raz- ' ma li sličnosti u traganju po sebi u blje.« ■ SnežanaMiletić
govor, koji će potrajati ova sata, često glumi i u veri? Ima, veruje otac
je prekidan zvonjavom mobilnog tele- ||| Porfirije, makar u smislu stavlja-
fona. Otac ga gotovo stidljivo izvlači nja sebe u službu nekog, odnosno Minis tars tvo za kulturu
ispod mantije, priča tiho. Nekoliko nečeg. Darovi su čoveku dati kao Srbije mcžda mate
puta priupituje jesmo li sigurni da je putevi ka Bogu i drugim ljudima,
on pravi sagovornik za temu. Jesmo, Ila opet su i mogućnost da čovek bez »Ludusa«,
potvrđujemo uglas fotoreporter Bran­ izade iz sebe, svog individuali- ali »Ludus« ne mtee
ko Lučić i ja. lil zma, egocentrizma. Ukoliko nisu
Iprožeti ljubavlju, podseća otac bez prilcžništva
guman, saznajemo, voli pozorište, Porfirije na reči apostola Pavla, gube Ministarstva
II .1
ali zbog obaveza u manastiru ne smisao. Ako postoji ljubav u temelju
stiže da vidi sve što bi želeo. Rado svakog dara, dar ima smisla, afirmati-
za kulturuSrbije.
в gleda dramske i operske predsta­ van je, vodi ka Bogu i ljudima. Prona- »Vrednost dam nije
ve, po preporuci ili na poziv prija- ći te darove u sebi, znači pronaći sebe,
telja, glumaca i reditelja. Poslednji osvestiti svoju ličnost, spoznati sebe. mera dara; njegova
jut je gledao Idiota u Narodnom »Stari imperativ, još iz delfskog proro- тега vrednosti je
jozorištu. Kako se oseća u teatru čišva, jest: spoznaj sebe!«. To, najpre,
<oji glumci doživljavaju kao neku znači otkriti svoje darove, dok se pod vrednost који imaza
svoju crkvu? Nema neki drugačiji osvešćivanjem podrazumeva sazreva- darivanoga«,
osećaj uzvišenosti. Doživljaj je isti kao nje čoveka u porodici, zajednici, pa i
i kada je na koncertu, pred slikom ili pozorištu... Glumac kroz likove koje
kaže stara tamilska
zZ
ašto manastir Kovilj toliko pri- igra može da otkrije razne nivoe svoje
vlači umetnike a posebno nad otvorenom knjigom. Pozorište do- ličnosti i svesti, da osvesti nesvesno. mudrost.
življava kao prostor u kojem kroz
glumce? Prvi put me to zain- Dešava se da kroz glumu još više pro-
trigiralo pre nekoliko godina, umetnost čovek pokušava da se bavi dubi svoje komplekse i nedoumice,
na kraju Sterijinog pozorja, najdubljim tajnama smisla života i po-
zato što sebe počinje da sagledava
nakon razgovora sa njegovim stojanja. Na pitanje zašto neke od tih kroz lik koji igra, pa u stvarnom živo-
apsolutnim glumačkim po- tajni glumci misle da će dokučiti odla-
tu počinje da ga oponaša. Nažalost,
bednikom Rastkom Lupulovi- zeći baš u manastir Kovilj a ne negde mali je broj onih kojima pode za ru-
ćem, đanas monahom Ilario- drugde, odgovara da u manastir ne
kom da se oslobode lika kada se spu-
nom. Glumac me ubeđivao dolaze samo mladi glumci, već i drugi sti zavesa, kaže otac Porfirije i dodaje
kako se iz ludila u kojem smo živeli mladi umetnici, književnici, slikari,
moglo skloniti u istinsku duhovnu muzičari.
oa- Dolazi puno mladih. Uosta- da je sretao glumce koji su kroz svoj
poziv i dar zaista stali na put osvešće-
zu: manastir Kovilj. 0 manastiru lom, je s manastirsko bratstvo dine uglav- nja. Osvešćenje, veli, nije statična ka-
nom mladi monasi koji su imali slične
A šta je s energijom o kojoj glumci
na pozornici. Ako je motiv glumca da
Manastir se renovira. U dvorištu je man vidi u tome što se bude iz ko- nametne sebe drugima, onda je to
šmarnog sna prolaznosti, što su ozbilj-
sle s obe strane groba. drugoga, da fascinira. Ako je, pak, mo­
Da li glumci iz Kovilja odlaze sreć- tiv ljubav, ta energija je usmerena na
niji? Prvo, ne dolaze oni ovde zato So susret sa đrugima koji su, podrazume-
su nesrećni, ispravlja nas otac Porfiri­ valo bi se, ličnosti ravne glumcu, pa se
je. U Kovilj dolaze zato što osećaju da onda izmedu njih razvija slobodna di-
bez Ijubavi i vere nema puno života. jalektika. Iz toga izlazi da bi terne koje
Oni koji su mislili da samo kroz slavu pozorište treba da razmatra u osnovi
mogu da dosegnu duhovni mir, smi­ morale da imaju ljubav. »Umetnost ima
sao i istinsku radost, brzo se uverava- ogromnu važnost, ali ona zavisi od
ju da ta slava, ma koliko lepa bila, no- svoje orijentacije, jer je istinita reč da
si u sebi izvesnu gorčinu. Po Božijem će lepota spasiti svet, da je savršena
promislu, gorčina slave neretko biva umetnost u svom trenutačnom zadat-
podsticaj za dublje traganje i pronala- ku dužna da ovaploti apsolutni ideal,
ženje novih vrednosti. Otac Porfirije ne samo u zamislima, nego u samoj
dodaje da zadovoljstvo, duhovni mir i stvarnosti da oduhotvori, da presazna
punoću glumci često nalaze teže i spo- naš stvarni život.« Ali, sve to nije mo-
 Breht, i nikad kraja:
Danica Ristovski
(Snimio Đorđe Tomić)
ntenzivirana je u poslednje vreme
i druga vrsta gostovanja. Utanaču-
ju se mahom u privatnom aran-
žmanu, po pravilu na poziv orga-
nizatora koji su nekoć posredovali
izmedu klubova Jugoslovena u
inostranstvu i ovdašnjih pozorišta,
ili estrade. Stare veza nisu preki­
nute, ponovo funkcionišu po uho-
modelu »tezgarenja« čiju
ciljnu grupu predstavljaju naši u svetu
kojih poslednjih godina ima više no
ranije, a čija je nostalgija za kućom i
domovinom žešća no lkada. Kategori-
ju »naših«, kao što je to i nekada bio
slučaj, čine predstavnici svih nacija i
nacionalnosti ranije Jugoslavije. Pozi-
vaju se u goste predstave s malim bro-
jem glumaca, najviše troje-četvoro,
zgodne za putovanje, bez dekora ili s
minimalnom scenografijom, podesne
za igranje i na nepodesnim scenama,
predstave koje po opisu odgovaraju
idealno zamišljenom prosexu ove i
prošle pozorišne sezone, dakle mali,
jednostavni i jeftini projekti. Mada ta
gostovanja ne računaju na one koji ne
razumeju naš jezik, ona nas, hteli to
ili ne, predstavljaju u svetu, pokazuju
da je naše pozorište još živo, dijagno-
stikuiu njegovo zdravstveno stanje.
Nažalost, nastupi naših pozorišnika u
Kako nas teatar inostranstvu često su prilika i da se ta-
reprezentuje u svetu mošnji gledaoci - naši i njihovi, sve-
jedno - uvere kako je iugoslovenski
■k osle Drugog svetskog rata na- teatar po mnogo čemu (ne samo zbog
l Bša su pozorišta trijumfalno po- rekvizite, dekora i tehničke opremlje-
D Shodila inostranstvo. Istini za nosti) dospeo na niske grane. Slaba je
. Bvoyu, prvi kontakti »naših« i uteha to što su glumci po pravilu jača
■^■»njihovih« bili su tada, pedese- strana ovakvih projekata, što se pone-
K
■ Wtih i šezdesetih godina, odre- kad u njima reflektuje ovdašnja poli-
L r-7 deni jasnim političkim, hlad- tička i društvena stvarnost, pa i to što
! I noratovskim kontekstom, jer publika pozitivno reaguje. Nije neka
■ su na Zapad iz Jugoslavije do- uteha ni to što se na ponekoj predstavi
■ lazili umetnici zemlje koja je pojave i jugoslovenski diplomatski
bila zanimljiva zato što nije pripadala predstavnici koji svojim prisustvom,
istočnom lageru. Oreol egzotike kojim makar i sa zakašnjenjem, pokušavaju
su isprva u svetu bili okruženi ovda- da pokažu kako je nekom uistinu sta­
šnji umetnici rasplinuo bi se čim bi se lo do utiska koji ćemo ostaviti pred je i
podigla zavesa. Iz tih vremena pamte drugima. ■ AleksandarMilosavljević lik
se tnjumf Jugoslovenskog dramskog
pozorišta u Parizu, ovacije koje je do-
№Ш
živeo Milivoje Živanović igrajući, kao
gost u ruskoj predstavi, Jegora Buličo-
va na sceni MHAT-a, uspešna gostova-
nja Opere beogradskog Narodnog po-
zorišta, jagma velikih scena za naše
baletske umetnike, svetske turneje
шн
Ateljea 212, pohvale koje su našim
glumcima ispisivala ugledna imena
jariske, njujorške ili moskovske kriti-
<e, laskave ocene koje su o našem tea-
tru izrekli strani intelektualci, pozori-
šni i dramski stvaraoci kada bi nam Na nedavno objavljenom ge,
došli u posetu, docnija redovna puto-
vanja JDP-a po svetu, pa i avanturis tič- CD Danica Ristovski
ka ali uspešna svetska lutanja Ristiće- peva dvadeset Brehtovih )ile za mene. Sećam s_e, jedne godine
vog KPGT-a,
Tako beše nekada, u doba kada se songova. Peva i živi sa etovali smo u Grčkoj. Šetamo Акгоро- У'' r |Psvakodnevno
Brehtom godinama. glumac
vodilo računa o tome da nas ozbiljni,
vredni i nadareni predstavljaju pred Ceka Majku Hrabrost Breht! Zastanem i prepoznam muziku
strancima. Sada, medutim, inostrana
gostovanje naših pozorišta - bez obzi-
ra na sve aktuelne priče o »neophod- Kritike su grozne ovoga jutra.
nosti probijanja blokade« i potrebi da Ono što je naročito mučno u
se celom svetu »saopšti prava istina o njima
nama« - ne prati pompa. 0 njima se Jeste veličanje koje prethodi
najčešće ćuti, osim kada u svet idu te-
porazu:
atri kao živi dokaz istine da umetnost »Režija je izvanredna, ali ruši voli Brehta i zamolila za autogram. trenutka mora da reaguje kao čovek
ne poznaje granice, tj. da umetnici komad.
prvi uspostavljaju ratom prekinute
Koncepcijaje duboko
kontakte i veze. 0 gostovanjima Jugo­ sniisljena, ali neodgovara.
slovenskog dramskog pozorišta, Ate­
Glumci su sjajni,
ljea 212 (koji predstave sa svog reper- ali ne dolaze do izražaja.«
toara redovno prikazuje u Beču), Bi-
Pročitao sam ujednoj staroj
tef teatra, beogradskog Narodnog i knjizi kako je,
somborskog pozorišta - u Nemačkoj,
Pre no što će odseći glavu
Austriji, Italiji, Grčkoj, Bosni (Mostar, engleskom kralju Čarlsu I,
Sarajevo), Makedoniji ili na Kipru -
naveliko je ovde pisano kao o uspehu
Izvršilac pogubljenja
progunđao:
Jugoslavije, iako su u pitanju turneje »Oprostite mi, sire.«
realizovane blagodareći ličnim kon-
Bertolt Breht
taktima, uglavnom mimo državnih in- Sa engleskog prevela
stitucija.
Danica Ristovski
traži međusobnu podršku. U odrede-
nim trenucima neko mora da živi za
onog drugog. Ja sam to prihvatila s ra-
došću. Ali, poželela sam da ponovo
počnem. Znala sam da taj početak
mora da bude nešto kao moja glumac-
ka lična karta, a ta karta je Breht.« La­
zar je, naravno, njena velika podrška.
Najveću tremu imala je kada je on gle-
dao Svakodnevno pozonste. »Kada mi
je rekao da je dobro, shvatila sam da
sam obavila dobar glumački posao,
bez obzira na to So godinama nisani
igrala.« Sledeći njen korak ka Brehtu
je uloga Majke Hrabrost, najpre u ra­
dio drami, a nada se ubrzo i u nekom
beogradskom pozorištu. Pre toga de,
21. januara, sa gostima u Muzeju ko-
noteke prirediti koncert na kojem de
pevati songove sa CD-a.
Šta osim Brehta još u pozorištu za-
nima Danicu Ristovski? »Drugačije po-
zorište.Volela bih ulogu u пекој ume-
besnoj komediji, Čeliova na brehtov-
ski nadin i, pre svega, antičke tragedi-
je, Antigonu, Medeju.« ■
Olivera Milosevic
ИН
Na kamernoj sceni
Moderne garaže reditelj
Bratislav Petković
ada smo gotovo prestali da se stavu s Brehtovim songovima od kojih napravioje, naosnovu
pitamo gde je nestala ta odlič- mnogi kod nas nisu bili poznati. Pred- dokumentame grade,
na glumica, pojavila se posle stava se zvala B.B. peva: o ljubaznosti
predstavu »Legija časti«
sedam godina u Svakodnev- ovoga sveta. Songove su poredali hro-
nom pozorištu. Sama, sa nološki, od onih koji govore o tome o sudbini Milunke Savić.
mnoštvom likova, govori o šta se stiče životom, preko onih koji
Ko je Milunka Savift
glumcu kao biću koje povezu- pevaju o ženskim likovima, koji se od-
je teatar i svakodnevni život. nose na rat, do »Balade o utopljenoj Prica Dejan Savkov,
Za ovu koloritnu, scenski devojci«. Završavalo se optimistički, s njen unuk
efektnu i upečatljivu predsta- nadom: songom o polivanju vrta.
vu jednog glumca sama je napravila U početku joj kod Brehta nije bilo ekada je dr Miloš Đurić, рго-
predložak, pa pozvala Ivanu Vujić bašdasve najjasnije, ali je osetila njego-
ie režira. Svaki Brehtov song jedan fesor na Katedri za svetsku
vu je
vezu sa Stanislavskim. »Breht ne književnost, udarivši silno ru-
l:,t iz naše svakodnevice: Gusarka
isključuje emociju iz svojih komada,
N
Dženi je dete ubica, Majka Hrabrost prosto od glumca traži malu podvalu, kom o sto, govorio studenti-
savremena poslovna žena, Madona da se poigra osećanjem. Ne dozvolja- ma: »Da vidim toga ko može
r simbol lažne vere i pop zvezda Mado­ va stopostotnu identifikaciju, ali je na da pravi ironiju od Majke Ju-
na, Surabaja Džoni transvestit... Scene neki način traži. I u svakom trenutku govića!« I zaista se neke teme
kojima povezuje likove jednostavne zahteva maksimum.« Svojoj deci ova- i neki likovi opiru svakoj vrsti
su i u njima, sa Brehtom, govori velike ko objašnjava šta je .fascinira kod književnog i scenskog isme-
životne istine. vanja. Obično im se život već
Brehta: »To je kao kad se nečeg mno- nasmejao.
Za Brehtovo delo Danica Ristovski go zanimljivog igrate, igrate, pretvara-
zainteresovala se na trećoj godini stu- te se da ste neko drugi, a onda je je- Milunka Savić, žena i ratnik »Gvo-
dija. Od tada mu se stalno vraća. Kako ^n od vas dvojice žedan pa prekine zdenog puka«, jedan od najodlikova-
kod nas nisu prevedeni svi njegovi ko- igru. Ode, popije vodu, vrati se i vi na- nijih vojnika Prvog svetskog rata, pre-
madi i pesme, molila je svakoga ko je stavite tamo gde ste stali.« cizni bombaš i, u isto vreme, požrtvo-
bio u prilici da joj iz sveta donese knji- vana sestra i majka, izgleda da svojim
ploče, programe. Znalci su joj pre- likom i sudbinom ulazi u red izabra-
vodili, a prevodila je i sama. »Informa- ЖВ1 0 Brehtu nikad kraja nih ljudi koji nam donose pročišćenu
ei81 ’>Breht J'e svoju teoriju epskog emociju. Na sceni od nešto više od de­
cije vezane za Brehta prosto su se le-
pozonšta zasnivao na uličnim set kvadratnih metara, gde je glumac
riz°rima, na onome što se
dešava oko nas
neprekidno u »krupnom« planu, lik
jem, kad kaže moj Lazar (Ristovski, Milunke Savić gradi Svetlana Bojko-
vW, On )e le P° zapazio
- prim. 0. M.): Slušaj, ovo je ||Г!" kodnevica večno pozorište da je sva- vić, a kao njen saborac pojavljuje se
ko-
ko­
je u malim isečcima treba pre- Vlastimir-Đuza Stojiljković. »Ne volim
iz Prosjadke opere. Saznamo da Berli­ ® baciti na scenu. Tako čovek ot- mistifikaciju, volim emociju«, kaže pi-
ner ansambl ima probu. Te večeri na « kriva i najlepše i najružnije sac i reditelj Petković. Njegova Milun-
neki volšeban način nabavimo karte. Strane sveta. U Brehtovom komadu ka i jeste emocionalno uzbudljiva.
Tako smo usred Akropolja gledali ka­ glumac sme i mora da zaplače onda Petković je u donjem prostoru svoje
ko Brehta igra čuveni Ekehard Sal. Po­ kada je to potrebno i ako za to ima Moderne garaže otkrio mesto za igru,
sle predstave otišla sam do njega, unutrašnje pokriće. Ali, već sledećee a u dokumentima trenutak drame. Na
predstavila se kao mlada glumica koja dan velike parade, kada Hruščov doia-
zi sa delegacijom u posetu Jugoslaviji,
koji kaže da on nije taj lik već neko
Covek me strpljivo saslušao i ostao u drugi. Imam ja mesta gde kod Brehta u jednoj kafani, pred toaletom, u slu-
čudu.« čajnom susretu dvoje ratnika iz Prvog
pla&m.« Nosi se idejom da sakupi sve
Prvi njen susret na sceni sa Breh­ Brehtove songove i pesme koje govore svetskoe rata, odvija se priča o strada-
tom bio je u Beogradskom dramskom RrpM1’ da s Л1та naPravi nešto kao nju i zaooravu. Iz svakog pokreta Sve-
pozorištu, u predstavi Veteras improvi- Brehtov omaž žem. Jedan od rezultata tlane Bojković i iz odmerene odsečno-
zujemo Pirandela, koju je režirao Pao­ sti njenog glasa izbija lik srpske se;
njenog temeljnog bavljenja Brehtom
lo Madeli. Nije ništa govorila, pevala je 1 nedavno objavljeni CD Breht i ia Ijanke i vojnika: portret plemenite i
je pet numera. Tri su bile Brehtovi ponosne žene. Ko je Milunka Savić?
na kojem peva 20 songova. To je prvi
songovi. »Nije slučajno Mađeli Piran­ Poput Bratislava Petkovića, a uz nje-
dela povezao sa Brehtom, a znao je i songovi^6 k°d MS Snima)U Brehtovi goyu pomoć, tragam za pricom onih
za moju ljubav prema tim songovima. koji su sa njom ziveli. U jednom od
U slučaju Danice i Lazara Ristov-
Paolo je izuzetan reditelj koji je obele- skog vah ona izreka: iza svakog uspe- novobeogradskih blokova stanuje nai-
žio jeđno pozorišno vreme u Beogra- šnog muškarca krije se jedna žena
mladi unuk Milunke Savić, Dejan Say; A
du, sa maštom koja do tada nije vide- tu neke istine. Odnos dvaju bića kov. Rastao je kod bake u njenoj kući V
na.« Predložila mu je da urade pred- »Ima koja se vole i poštuju u svakom poslu na Voždovcu i družio se s decom koju fl
je okupljala i pomagala da se školuju, "
 Od prostog, ljudskog materijala:
slušao ratne priče o hvatanju trideset no je umro od karcinoma grla, a Mi- Svetlana Bojković kao Milunka Savic
Bugara i smatrao svojom velikom du- lunka je nastavila da živi sa svoje četi- ii predstavi »Legija časti«
žnošću da otrči po hleb ili zalije baštu ri devojčice. Medu njima, kao i danas (SnimioĐorđe Tomic)
kad mu baka kaže. Baka je bila dobra, medu njihovom decom, nije se pravi-
a zapovedala je tako da ju je svako la razlika. Brinula je i o mnogim roda- ba beton mokrom krpom? Teško je
slušao. Nije trpela pogovor, niti se ko- cima koji su, posle, završavali fakulte- glumicu koioj pristaju skupocena ki-
ga plašila. Nikoga nije uvažavala, ali te. U gladnim godinama znala je da zna zamisliti u ruralnom izdanju.
nikog nije povredila. Sa ljudskom širi- svu decu povede na imanie koje je Ipak, suština glume pobeđuje žensku
nom prihvatila je odmah posle rata dobila za ratne zasluge kod Stepano- sujetu. U više muškom nego ženskom
austro-ugarskog oficira za zeta, kasni- vića. U ratu je stigla da se opismem, štrikanom džemperu, u vunenim sok-
је i jednog Bugarina. Odluke su joj bi­ ali su kasnije dosli neki drugi ljudi 1 nama, u jeftinoj obući za broj manjoj,
le nepredvidive, ali ispravne. zauzeli bolja mesta. Milunka i njeni u kariranoj suknji, prstiju crvenih od
živeli su od penzije, invalidnine za pisane i stvarne studi, Svetlana Bojko-
.mala je kćer Milenu, a usvojila je šest rana i dodataka na ordenje. Na- vić živi Milunku kao da je Milunka
još tri đevojčice i upisala ih u knji- bavila je i singericu, prvi model, i no- lično. Bliskost na koju primorava ka-
gu rođenih kao da su sve rođene ćima šila vojničke šinjele, dok su joj merna scena omogućava da^ se vidi
igjistog dana: Milka, Višnja i Zora. deca pomagala u prišivanju dugmića. svaka glumčeva bora, mladež, ali i -
»Imala je baka svoje čudne i često Ni jednog se posla nije libila. Unuk prevara. Svetlana, šta vam bi? Eej, Ce-
: neuhvatljive ideje. Nije bila obič- priča i sećanja svoje majke. Poverenje ■ < <■' ■.........
co! Međutim, duboko uživljena u lik,
; na.« Bila je netipična za seljanku ljudi u Milunku Savić bilo je toliko da
'' /' : • kao u molitvu, Svetlana Bojković biva
? iz Koprivnice na Kopaoniku. Na su devojčice kod »Pelivana« imale Milunka od prostog, ljudskog materi­
(otografijama, koje njen unuk ču- otvofen račun, pa su nekad i drugu jala, Milunka kojoj nemila sudbina ne-
Ova, odaje lik otmene dame, pravil- decu vodile na slatkiše. Na kraju rne- će oteti zahvalnost za to što je živa,
nih crta lica, jednostavno odevene po seca, kad bi Milunka išla da podmiri
Г' V ..
makakavtaj životbio.
Milunka je konkretni, đemagoski
međuratnoj modi i sa dugom niskom račun, one bi zbrisale u bioskop! Kad primer kako se život može odigravati
bisera oko vrata. Dejanu je i danas, je došao rat, decu je učila svome rat- ?ez ičega, samo uz čašicu ljute i jednu
dok se seća, neshvatljivo kako je nje- ničkom pravilu: »Ne uzimajte ništa. <afu, ali u prisustvu miline koju stvara
gova baka mogla biti ratnik. Kako je Ko uzme sa mrtvog, njegov je sledeći pošten, stvarno čovek kakav je njen
mogla poželeti da ode na bojište, pove- metak.” nekadašnji pretpostavljeni. Dijalog s
zom stegne grudi i predstavi^ se kao Dejan Savkov priča dogodovstinu sa
Milun? Ophodila se nežno i ženstve- mladićem koji je iz Milunkinog doma njim njena je najveća pokretačka sna-
no, ali je imala neobjašnjivu energiju završavao Ekonomski fakultet. Milun­ ga, te će ona i statična, skrštenih ruku,
koja ju je verovatno naterala da tako ka ga je hranila i odevala, sve do fa- odigrati bitke i zamahivanja bombom,
evocirajući eksplozije i ratnu gungulu.
nešto uradi. Verovatno nije puna istina kulteta. I nije primetila da je prerastao Jednako velike su njene civilne, utiša-
da je kao starija sestra htela da spasi godine kada se nose kratke pantalone, ne detonacije koje se događaju unu-
brata jedinca i umesto njega se prijavi- tra, u telu, u etapama, uz miris kafe 1
la u rat. uspomene koje greju. Iz tog plama po-
Iz mnoštva vizit-karti i razglednica krenuće se i ples njih dvoje kojima su
iz Liona, Pariza, Londona, Epinala, iz oteli sve izuzev emocija i malih ovo-
pisama na našem, engleskom ili fran- zemnih radosti. A u to spada i kafa u
cuskom jeziku, koji je takođe naučila, okrnjenoj šoljici, ritualni miris koji se
pojavljuje se svet počasti, zdravica i razvija »u živo«, vri u prisustvu elcda-
ordenja, primanja po Parizu, Grčkoj, dok jednog dana mladić nije došao sa i

KS
laca. Svetlana Bojković uspeva da od-
Tunisu, svet admirala Geprata, gene­ peticom u indeksu. »Mulac, pa zar ti ! glumi i antiherojstvo Milunkino, nje-
rate d’Eperea, doktora Arčibalda Raj- ne učiš?«, prekorela ga je, a on se nu gotovo ravnodušnost prema vlasti-
sa, Flore Sens... Među svima njima la- pravdao da je znao ali ga profesor nije tim podvizima.
ko se izdvoji njen skromni, trezveni ocenio prema znanju već prema nje-
lik. Nije dozvoljavala da se paradira govom neozbiljnom izgledu. Tad se ■ no što je za Milunkine savre-
njenim likom i klonila se mnogih sve- Milunka Savić ozbilino naljutila i, kao i-A 1 menike bila neviđena hra-
čanosti, kao što su one u vreme Dru- junak iz prvog borbenog reda, pošla '"Ч brost, za nju je časni, famili-
gog svetskog rata, u okupiranom Beo- na fakultet, dekanu. On ju je prepo- Ijarni gest; uniformu je obu-
gradu. Radije je brinula o deci. Njen znao, odmah pozvao profesora i na- И ' kla umesto brata kojeg nema
muž Veljko, poštanski službenik, ra- pravili su novi ispit. Momak je polo- - : ;; '.i oca kojeg nije litela da izgu-
žio. Milunka ništa nije rekla, ali ga vi­ bi. Petkovićev komad memo-
se nije oblačila kao dečarca. Pribijenauzzid, rijskog tipa, pisan iz pijeteta a
Nije trpela nepravdu. U njenoj Ko- n7. dva sjajna partners manje iz dramskih, zanatskih
privnici jednom se neki rodak osilio pobuda, traži da se priča od-
pa je puštao konje da pasu i po tudem igra Milunku. živi bez rekonstrukcije. Vremena,
pašnjaku, govoreći da mu je Milunka Svetlana Bojković okršaji, prijemi i balovi, odlikovanja,

I
dozvolila. Strašno ju je pogodilo lažlji- sve je to sad u evociranju, znači mora
vo skrivanje iza njenog im'ena pa je
odlučila da puca. »Ubila sam konja.« ------- zgled miris cimeta i vanile, na oči- se dočarati minimalističkim načinom,
Za nju koja je prešla Albaniju konj je šampita, Braca Petković bez rekvizite i scenografskiih iluzija.
je elaborirao storiju iz zabora- A to može odvažan glumac, jakog
bio najveće blago. va: pričao je o herojki Milunki moliva i obilatog životnog iskustva.
revrćući fotografije, Dejan, Savić, najpreciznijem zama- kao, recimo, Svetlana Bojković. ■
njegova žena i ja pokušavamo hu medu bombašima u srp- Branka Krilović
da prebrojimo oraene na nje­ skim ratovima. Pričao je Brati-
nim grudima: dve Legije časti, I Slav Petkovic, zaneto, s deti-
Karadordeva zvezda, Francu- ' njim divljenjem, ne obraćaju-
ski ratni krst sa zlatnom pal- ći pažnju na džinovski »paje-
movom granom... Ukupno ih ro« koji se upravo parkirao ispred nje-
je sedam. Neke čuva Dejan, govog poslastičarskog kombinata. Po-
drugi su kod najstarijeg unuka zorišnom entuzijasti očigledno nije
Ц Bobe. Dejan se seća da se ne- smetao susret novotalasnih ideala i se-
kad igrao u pesku sa tim ordenjem. ćanja na odlikovanu junakinju koja je
Bakino oružje, mnogo pisma i fotogra- karijeru zćivršila u klozetskom
fija, magnetofonska traka sa njenim predvorju. »Ceca se izgleda, baš veza-
glasom, sve je uništeno u Bobinom la za lik«, oduševljavao se Braca što je
Svetlana Bojković prihvatila ulogu Mi-
stanu na Slaviji, u požaru. Umesto
stvari ostalo je sećanje. lunke Savić u komadu Legion d hon-
S najmladim unukom odlaziila je u neur.
banju ili na Kopaonik, gde je njegova I zaista, na novoj, kamernoj sceni
dečačka mašta vodila bakine bitke iz- takozvane Moderne garaže pred pu-
bliku je izašla
nova. Ali je ova zmaj-žena već išla la- Orleanki. U publici priča o našoj Jovanki
ganim korakom. Jednom su se ipak dosta gospode u
uspeli i na visine Triglava, sve do gra- godinama, možda Milunkine ispisni-
nice leda i trave. Uz njen topao vuneni ce, možda generalice koje je, za razli-
džemper i snažnu, sigurnu pojavu de- ku od Milunke, stiglo sve ono zasluže-
čak se nije plašio. Mora biti da su ba­ no. Ili su, dolazeći kod Petkovića po
ka i unuk bili čudoljudima. slavsko žito, saznale za Milunku. No­
Dok je gledao predstavu, Dejanu va scena, uglavnom gledalište a manje
su, kaže, potekle suze. Svetlana Boj- scena, ne pruža mogućnost za tamo 1
ovamo, nije za mizanscenske egzibici-
ković je tako obradila Milunkin lik da je. Više je bina za velike glumce koji
je nesvesno poprimila mnogo od drža- su u stanju da bez velikih pomagala 1
nja i tona žene koje više nema. ■ dekorskih atrakcija publiku ubede u
JelenaKovačević
dramu. , , .
Šta će Svetlani Boiković da se, posle
silnih kostimiranih, građanskih ili
Ustavu voljno: Karmela osvajačica, stiska u hladnom
Milunka Savić
(Iz dokumentacije Dejana SavkovtcaJ prolazu za WC i pri torn sve vreme ri-

Rade Marković, glumac
Sagovomik Feliks Pašić
Fotografije Đorđa Tomića
Ne samo sto sam ostao
glumac, ja nisam ništa
drugo nego glumac.
Iskljucivo sam glumac.
Čak i kad spavam
pa seprobudim,
procuri mi neka ideja,
nekasumanuta stvar u
vezi s nekom ulogom.
Nekad nešto i zabeležim.
Ujutro vidim daje to
glupo, ali svejeano.
Hoću da kažem:
ta je opsesija potpuna.
Totalna opsesija
»Zadovoljan sam što živim baš a
ovom vremenu, pošto mi je raniji svet
bio užasno tuđ.«
oje to rekao? Ja?
Da.
Jeste moja misao, ali se
ne sećam kad sam to re­
kao.
Pre dvadeset dve godine.
Moj život se poklapa sa
dvadesetim vekom. A
dvadeseti vek je, čini mi
posle Dobričinog prstena, morao po-
se, najdramatičniji i, ponovo da odgovaram na pitanja. Po-
svojim špicevima, najne-
si zadovoljan što živiš u ovom vreme­
nu?
Sigurno. Jesam, stvarno jesam. Ne-
kako mi nije bilo teško da se snadem
u ovom vremenu. To je verovatno
zbog toga So imam fundament koji je
dosta stabilan. Ja sam Beogradanin.
Ja sam ovde rođen. I moji preci s maj-
čine strane su Beogradani. Nisam, da-
kle, kao onaj So dode u veliki grad i
pokušava da u njemu nade mesto, pa
mu čitav život prođe u grčevitom tra-
ženju uslonca za prste na nogama.
Kod mene ie to drukčije. Kad idem
Knez Mihailovom, ja idem svojom uli-
com. Ja se sećam Terazija kad su bile
jednospratne. Velike zgrade, koje se
već smatraju starim, nisu postojale.
Beograd je bio jednospratna varoš. Ja
sam s tim Beogradom rastao, nisam ni
primećivao kako se menja, odnosno
sve se to oko mene spontano dešava-
lo. Kad sam bio dete, pojavio se prvi
tdlefon, pojavio se prvi radio aparat.
Beograd još nije imao svoju radio sta-
nicu, nego sam na nekom malom kri-
stalu, sa slušalicama na ušima, tražio
određeno mesto pa kad ga nađem, ču-
jem recimo: »Perominstver Budapest«.
Tako se zvala stanica. Sećam se melo-
dija koje sam slušao preko tog radija...
Hoću da kažem: ja sam tu. Nisam tro-
šio svoju energiju, niti sam stvarao ne­
ki duševni napon grabljenjem da ne-
So osvojim. Otuda moja prividna mir-
noda.
Jelitoglumačkistav?
Pa, ja uvek moram da govorim iz te
mzieije. Ja sam samo to. A mirnoda
. e, naravno, privid. Šta se u meni do-
?ada, to je druga stvar. Ja sam od ma­
id nogu poneo neke velike bolove ko­
ji su ostali za ceo život, i doživeo sam
vrlo dramatične obrte. Ali se to u me­
ni samom i đogađalo i razrešavalo.
Koliko ti je gluma pomogla da te lo-
move u životu lakše prebrodiš?
Ne samo da mi je pomogla. Ja sam
do svoje lidnosti, do svog pogleda na
svet i do svog stava prema životu do-
šao kroz glumu. Gluma mi ispunjava
apsolutno celokupnu ličnost. Ja sam
to, i ništa drugo nisam u životu. I kad
sam dokon, meni tek tada, oslobode-
nom od dnevnih napora i napetosti,
počinju da vrve ideje ili rešenja za
probleme koje nisam mogao da rešim.
U glumi?
Da, uvek u tome. Gluma je danas,
bez ostatka, jedini moj sadržaj. Narav­
no, ona sada ima neki drugi vid. Nije
više grčevita, nije sa strahovima, nije
više sa velikim neizvesnostima i veli-
kim sumnjama. A sumnju u to što ra-
dim gajio sam celog života. Mislim da
je to normalno stanje glumca. Taman
posla kad bi glumac počeo da veruje
da je rešio enigmu kako se to radi. Do
poslednjega daha u tom pogledu ne
postoji spokojstvo... Sada radim iz či-
stog zadovoljstva. Mene više ne inte-
resuje ni pravljenje karijere, nije mi
stalo do publiciteta. Žao mi je So sam,
svakidašnje. Recitovao je zvonkim,
dosta visokim glasom koji je počeo
oštro da probija vazduh. Morao si da
se diviš i da se čudiš. Kao da nije naš
jezik, kao da je to neki nebeski jezik,
nešto nestvarno. Ali, kako je recitacija
odmicala, tako sam ja zaboravljao na
formu i udubljivao se u size, u temu. I
kad je na kraju rekao da je majka svo-
me detetu pružila i svoje srce, i kad
mu je u tom momentu zasuzilo oko,
bio sam toliko impresioniran da sam
se sav ugušio od neke emocije koja
me je prosto smlavila. Nisam čak mo­
gao ni da aplaudiram, gledao sam gde
cu da se denem, da se sakrijem od ve-
ličine utiska... Stvarno je bio mag.
Stvarno je bio fantastičan glumac.
Koje si glumce u detinjstvu voleo?
I isam išao mnogo u pozo-
j rište. Senzibilitet moje ge-
И I neracije ved je bio dr ukčiji
? od senzibiliteta prethod-
nih generacija. Ja sam sta-
sao pred sam rat. Naš
ideal bili su Gari Kuper,
IlH Pol Muni, Keri Grant,
Carls Louton. To su bili
glumci koje smo voleli.
< Od glumica naravno Gre-
tu Garbo, na prvom me-
■<: stu. I nije ni čudo So sam,
...... ulazeći
v* • v* ■ - V. u■ civi
svet glume,
ušao kao opozicija načinu igrania u
tadašnjem pozoriSu, ako smeirftako
da kažem... Išao sam u pozorište, ali
nisam visio na galeriji. Sećam se, reci-
mo, Elge od Gerharta Hauptmana, ko-
ju je režirao dr Erih Heel. Posle sam
upoznao doktora Hecla i postalo mi je
jasno zaSo mi se predstava dopala...
Kad sam počeo da se bavim pozori-
štem, to je bila neka vrsta opozieije
postojećem pozoriSu, a naročito
onom okupaeijskom. Čitava estetika
naše Grupe A sastojala se u tome da
pronađemo jedan drukeiji, neartifici-
jelni način za ispoljavanje emoeija,
bez ukrašene retorike, da to bude ne­
ka vrsta ispovesti, predavanja samoga
sebe publici, uspostavljanja neposred-
nog strujanja izmedu nas i publike.
Raaoš Novaković je od. Strahinje Pe-
trovića dobio prevod Sistema Stani-
slavskog, dao nam knjigu, mi smo je
pročitalii i inficirali se za ceo život...
Grupa A je formirana od dve grupe,
jedne koja je već imala nastupe pred
publikom, u kojoj su, između ostalih,
bili Olivera, Seva Bijelić, ja, i druge,
oko Radoša Novakovića, u kojoj su Di­
li Soja, Ljiljana Krstić, Bata Paskalje-
vić, Mića Tomić, oni koji su ved imali
&
Sistem u rukama. Kada je Radoš po- &
šao u partizane, tražio je da se te dve
grupe spoje. Kazao je: »Oni imaju ta-
lenta, a vi neSo znate teoretski, pa
spojite to.«
Kako ste proučavali »Sistem«?
Nama je od podetka bilo jasno da 1
proudavanjeSistema ne može biti teo-
retsko, da je on samo uputstvo za
praksu. Svi elementi koji čine glumač-
3
ku igru dobili su svoja imena. Gluma
je prestala da bude neSo mistično,
neobjašnjivo, nešto So se oslanja sa­

8i
slednjih pet godina ja nisam imao ni- mo na prvorođenu emociju, postala je
uravnoteženiji vek koji je
kakvog kontakta sa Sampom, sa jav-
čovekov razvitak doveo do apsurda, nešto So može da bude povod za tre-
nošću uopšte, i bilo mi je veoma pri- ning, za osposobljavanje tela, govor-
do mogudnosti da čovek samoga sebe
.
uniSi. Vek haosa, krajnjih proti-
vrečnosti, i u pozitivnom i u rušilač-
kom smislu. Da prste liže čovek koji
jatno. A sad sam morao. Ne bi bilo fer,
u odnosu na veličinu nagrade koju
sam dobio, da i dalje ćutim. Kad bu-
nog aparata i duše, za stvaranje glu-
mačkog elektriciteta koji je vrlo blizak
životu. Savremeni život, sa svim svo-
t
e
dem rekao sve So me budu pitali, jim komplikovanostima, opire se
se bavi dramom, koji traži materijala u opet ću da zaćutim.
sebi za izražavanje vremena u kome predstavijačkoj glumi, glumi velikih
živi. Ovo jeiedan fini pakao, pakao reči i velikih gestova, starinskoj retori-
Pretpostayljam da si na sceni gledao ci. Kako je mogude ulaziti u ponore
pun dramatike i obrta, pun zbivanja, onoga čije ime nagrada nosi, Dobricu
nasuprot nekakvom raju koji je, u Milutinovića. Ijudske duše ako dovek ne nauči da is-
stvari, dosadan. poljava sopstveni duševni život?
Samo jedanput sam u životu video
Dobricu na sceni, za vreme okupaeije. Ondaje došlo oslobođenje i Stani­
Tebe je tvoj sin jednom već oterao u Bila je neka dobrotvorna priredba.
raj. slavski je počeo da se tumači na sa-
Već je postojao oreol oko njegovog svim dnigačiji način...
Kako to misliš? imena. I pojavio se, onako markantan, Da, došlo je do nesporazuma, pa i
glumčina, pogledao u gledalište i po- do komičnih situacija, kada su ljudi,
Pa, u »Sabimom centru«. čeo da recituje jednu pesmu, sećam se
A da... Tek sad shvatam kako je to da se zvala »Majčino srce«. Sentimen- da bi govorili o svojim likovima, bili
bila smešna scena: ja ležim u mrtvač- talna pesma o beskrajnoj ljubavi maj- primorani da govore svoju biografiju.
kom sanduku, Olivera me oplakuje, a ke koja na kraju za svoje dete žrtvuje i To je potpuno pogrešno shvatanje si­
Goran stoji iza kamere i smeje se. stema Stanislavskog. A mi smo u Gru-
svoje srce, da mu svoje srce. Kad je pi A, čjni mi se, napipali njegovu zlat-
počeo da recituje, ja sam bio šokiran.
Da li bi i danas mogao da kažeš da To je bilo tako neobično, čudno, ne- nu žicu. Uslovno je zovem Grupa A,
pod tim podrazumevam i Akademsko
 MMU
Teško to mogu da ocenim... Zašto je
$ —- pozorište, i Beogradsko dramsko po- najmanje impulse, koje živi zajedno mene tako privlačio film u to vreme?
zorište, i Beogradsku đramsku druži- sa duhom. To je važno za glumca: ko- i
Zbog toga što u pozorištu još nije bilo
nu A. Uveren sam da je pobedilo shva- ordinacija između telesnoga i duhov- 1
tanje glumačke igre kao ispovedne, nog aparata, Zato gkimac celoga živo- inaše, savremene drame. Naši komadi
igre koja beskrajno liči na život. ta mora da vežba, da održava telesni : bili strani komadi. Ja sam igrao Te-
su
nesi Vilijamsa, Artura Milera, u koma-
Glumci koji to nisu prihvatili, koji se aparat da bi ovaj odgovarao na najma­ dima Salakrua, Anuja, drugih pisaca,
nisu menjali, koji nisu bili nezadovolj; nje impulse iznutra. Ima glumaca koji ali me to nije zadovoljavaTo. U Beo-
ni sobom, koji su još više utvrđivaali su izraziti i snažni u govoru, čak i u gradskom dramskom smo tražili da se
git svoju gradevinu zidanu na starim te- emocijama, ali ne umeju da ih pretvo- stvori domaći repertoar koji bi govorio
meljima, jednostavno su kao dinosau- re u jedan plastičan pozorišni znak o aktuelnim problemima ljudi tada,
rusi izumrli. koji se i okom može doživeti.
kao što se na filmu govorilo. Već su se
iwi Taj predratni gradanski Beograd do- pravili kritički filmovi. A mi smo u Be-
Rekao si jednom da sve što čoveku ogradskom dramskom igrali petog Te-
treba da se dogodi, dogodi mu se u de- živeoje lom dolaskom nove vlasti. Ka-
ko je u. tome prošla tvoja porodica? nesi Vilijamsa i četvrtog Artura Mile­
tinjstvu. ra. Na filmu sam imao mogućnosti da
emocionalnom smislu si- • Nije to jedini lom. Moja porodica se oprobam to što me je najviše zanima-
И gurno. Ja sam se mnogo lomila već u Prvom svetskom ratu, bi­ lo: biti glumac trenutka u kome živiš,
III promenio, i u shvatariji- lo je dosta lomova. Ali, to, srećom, nije biti turnac ljudskoga duha u tom peri-
ma, i u ponašanju, i u od- dramatično delovalo na moju duševnu
:№

■ odu. To me je privuklo filmu, a posle,

nosu prema ljudima, i u stabilnost. Srećom, nije bilo žrtava. Je-
' •

■■ i ■ 3

koncepciji života i sveta. ste, izgorela nam je kuća u ratu, ali to

naravno, i onaj glamur oko filma, na
kraju krajeva i novae. Kroz rat smo bi­
Ali sam, kao najdragoce- je materijalni gubitak koji nije bitan. li jako osiromašili, izgorelo nam je
nije blago, sačuvao emo- Presudno je ono što se dešava u čove- sve, tako da sam morao da krenem od
cije koje su me ophrvava- ku, kad se čovek slomi, kada se u nje- početka.
le kad sam bio dečko. Se- mu nešto prekine. Ta stabilnost dušev-
ćam se da sam čitavo de- na mnogo mi je pomogla u mom du- Majkajedugoživela?
tinjstvo proveo sa nekom gogodišnjem radu. Duboko sam ube- Devedeset dve godine.
ж vrstom kragne koja me je den da gluma počinje iz tišine. Gluma
gušila. A živeo sam u do- ne počinje iz nemira, iz buke. Samo u Koju si ertu od nje povukao?
brim uslovima. Moj otac je bio viši či- tišini i u fizičkoj slobodi tela može da Umetničku. I moj brat Branko i ja
novnik, šef blagajne Klasne lutrije. krene pravi doživljaj iz čoveka. imamo neki unapred odredeni put za-
Imao sam divnu majku. Umetnička
.Л’Л duša i izuzetan pevački talenat talenat. Nije Bio si, sigumo, u situacijama kada hvaljujući majci.
napravila karijeru zbog toga što se tu vrstu mira iz raznih razloga nisi
imao. Kako si onda igrao? Kojili se principa iz detinjstva diziš i
mlada udala, a trebalo je upravo da danas?
ide na konzervatorijum u Beč da usa- Doživljavao sam velike krize. Baš
Moju emocionalnu vezu sa detinj-
'■ vrsi solo pevanje. Imala je tri oktave sam u tvojoj emisiji o Cici Peroviću stvom ja sam razvijao i, zahvaljujući
raspon u pevanju... Pored jednog mir- čuo podatke koje je iznela njegova su­ sistemu Stanislavskog, poznavanju
detinjstva, ugodnog pruga. Kao da je govorila o nekim mo- metoda rada nad sobom, stalno čač-
noga, prijatnog detinjstva^
života u kući, bili smo gradanska po­ jim slučajevima. Desilo mi se, recimo, kao po svojoj prošlosti, ponova ozi-
rodica u pravom smislu te reči, pored da tri-četiri godine nisam mogao da vljavao sve bolove, sve strahove iz de­
svega toga, ja sam bio beskrajno ne- kročim na scenu. Nisam imao hra- tinjstva. A što se tiče onog spoljnog,
srećno aete. Tek sam naknadno ot- brosti da izgovorim jednu reč na sce- ima toliko razlike između onoga što
krio koji je uzrok te moje nesreće. ni, zbog toga što sam izgubio tlo pod sam nekad bio i što sam sad da neki
Moj otac, koji je bio čudan čovek, ja- nogama. Dešavalo mi se da idem Tera- nit, kad gledam neki svoj stari film,
ko čudan čovek, dobio je prvo sina, zijama i da mi se sve toliko ljulja da nosto imam odnos kao da gledam ne-
pa opet sina i, kad se nadao ćerki, ro- moram da se naslonim na zid kuće, <oga drugog. Sem toga, ja vrlo brzo
dio sam se ja. Sad mogu, onako figu- jer mi se činilo da ću da padnem. Do potiskujem, brišem sve ono što sam
rativno, da kažem da je on, kad me je te mere je bila ta kriza. To su valjda uradio, kao nešto što je pronađeno, što
video, digao pogled sa mene i više me one normalne, čovekove i umetnicke, je otkriveno, kao metod.
nije pogledao. Ostao sam bez oca. krize u četrdesetim ili ne znam kojim
Osim toga, kad je meni bilo četrnaest godinama... Onda sam se ponovo sku- Kad sam pomenuo principe, mislio
godina, otac nas je ostavio i otišao za pio i ušao u jedan drukciji, zreliji pe­ sam na principe moraine.
nekom ženom. A bio je uzor oca, vrlo riod. Postao sam đaleko stroži prema o je nešto drugo. Mislim da
strog, sav okrenut familiji. On je stra- samome sebi, nisam sebi vise dopu- nisam izneverio moraine
nac oio, iz Praga. Njegov otac, apote- štao neke gluposti koje sam radio u principe koji su mi usadeni u
каг, došao je na Balkan kao gastarbaj- »opasnim« godinama. КД' detinjstvu. Neke stvari su već
ter. U Pragu nije bilo dovoljno posla organski u meni, ja ih nisam
pa su ga uputili u Srbiju gde navodno Na koje gluposti misliš?
Na razne, i privatne. Tada sam se [
i /. * ni svestan, one deluju auto­
cveta apotekarski posao. I on je, ne- matski, od njih se ne može
gde 1880, došao u Zemun. Otac mi je razveo, doživljavao druge stresove. To pobeći. Onda bi čovek pobe-
pokazao parternu kuću na keju u ko- su bile duboke krize, ali one su uslov gao od samog sebe. Recimo,
joj su stanovali. Proveli su u Zemunu da se ude u period života u kome je često mi zameraju što nisam
godinu dana i onda je deda prešao u sve drukčije, da se upliva u onu širo-
;:-^х <

£
ku, mirnu reku. dovoljno komumkativan. Ali,
Јх« Beograd i počeo svoj apotekarski bi- to nije zbog toga sto ja to ne
cvx-xv.’><.<:ž-
znis... Kažem, taj čudni otac me je volim ili prezirem. Prosto ni­
napustio kad mi je bilo četrnaest go­ Da se vratimojoš malo posleratnom
' * g sam na taj način vaspitan. Ne
dina. Napustio je kuću, otišao je, kao Beogradu. Tadaje bilo važno pridobiti
: da nikada nismo bili zajedno. za Partiju decu. iz gradanskih porodi ­
■
A:: ’
'zz^vXvi'yja Ц !>**#< ca, je li tako?
■ •: % Je li se vratio? Da, bilo je. Kad sam počinjao da do-
Posle, kad je već bio star, posle svih bijam neki mali renome u Beograd-
Њ.
•ž lomova u životu. Dolazio je, ali je bio skom dramskom pozorištu, predlagali
'ч
sasvim drugi čovek, srušen. Naravno su da udem u Partiju. Odbio sam. Ni-
da sam ga primio i bio sam prema nje- kad nisam bio ni u jednoj partiji, niti
£/::

/<• '3 . " «• i'

mu vrlo blagonaklon. Već sam bio bih ikada bio. Da se glumac veže za
umetnik koji je sve to razumevao, koji nešto što je tako utilitarno, to je smrt
je preboleo sve te bolove, koji ill je sa- za njega. To je vezivanje ruku i nogu.
mo ostavio u sebi kao neizbrisivi
-
emocionalni trag, kao nešto što je Nisi imao problema zbog toga što
osnova za čitav moj emotivni život. nisi ušao u Partiju?
■ ■ 'Ć Osećao sam posledice. Recimo, po-
Odrastao si u gradanskom Beogra- slali su me u vojsku, mada nisam mo-
du, u gradanskoj porodici. Koliko je to rao da idem, na neko, kao, dosluže-
važno za moralnu čvrstinu čoveka? nje, i to u kažnjenički bataljon u Pri-
Veoma. Posmatram, recimo, došlja- lep. Posle sam saznao, ne zvanično -
ke koji doživljavaju velike lomove u ne znam da li sam to rekao Oliveri -
susretu sa Beogradom. Vrlo su nesi- da je to učinio neki general koji je bio
Z:

gurni, traže oslonca i više nego što im zaljubljen u Oliveru... Ostao sam u
je potrebno, osiguravaju se, osvajaju Prilepu tri-četiri meseca, rmbao, zavr-
t-fž'-:

sredinu po sredinu, kao Zilijen Sorel. šio obuku, a onda me je Radoš Nova-
jjAl

Troše na to ogromnu energiju. Moj ži- ković izvukao i odveo na Kopaonik da

vot je sasvim drukciji. Moj život je vr­ snimamo Daleko je sunce. Posle sam
lo miran, kao neka reka. snimao Sumnjivo lice, tako da sam
mesece do pune godine u vojsci pro­
в
у;' veo snimajući filmove.
Kao Dunav?
Ne, kao Sava. Sava je moja reka. Ja
W' sam na Savi proveo detinjstvo. Dosta Šta bi sgeneralom?
■
z* Љ
sam se bavio sportom. Plivao sam, zi- Ne znam. To je za mene ostala tajna.
mi se skijao. Baš sam se bavio spor­
tom. I mislim da je to dosta važno bilo Posle rata si naporedo i intenzivno
za kasnije. Interesantno, glumci bivši radio u pozoristu i na filmit. Da li je
sportisti imaju telo koje odgovara na jednoodtodvojetrpelo?
 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ иии
družim se mnogo sa glumcima. Vide pucanj, pale se svetla, gase se svetla... Kakav si profesor? Ceo rat je proveo u Splitu, iako je Sr-
se družim sa svojim studentima nego To je trajalo do dugo u nod. Onda, u ne­ Vrlo strog. Odmah stavim na znanje bin. Čak se nešto i bunio protiv Hrva-
sa glumcima. Verovatno zato So sma- kom trenutku - plotuni, grozni plotuni. svojim studentima da hoću da radim ta, ali ga nisu oterali. Interesantan
tram da je glumadki svet ved tu, mi ved I u krvavim čaršavima su izneli ta dva samo sa onima koji hoće da rade. Moj dečko.
jesmo familija. Jedan po jedan glu­ tela i bacili ih s balkona. To je moja maj­ odnos prema njima je do te mere
mac, moj partner, biva jedan po jedan ka gledala iza zavese. Onda je otac po- iskren i drugarski, na dubok način, da Imaš svoje uloge, imaš svoje studen-
moj prijatelj. Ali, da idem sa glumcima kupio porodicu, pa su sporednim pute- oni ostaju moji prijatelji za ceo život. te, imaš porodicu. Jesi li zadovoljan?
u bife, da prepridavamo stare viceve, vima pobegli u Balkansku ulicu gde je Imam kontakte sa svim studentima Jesam, ja sam zadovoljan čovek, ko-
da pijemo vinjake - to ne, to ne mogu. stanovala bakina familija... To je priča koji su izišli sa novosadske Akademije liko je uopšte moguće biti zadovoljan.
koju sam od majke duo kad sam bio de- i, evo sada, sa Akademije Karić. Našao sam neku ravnotežu, naravno u
To ne liči baš naglumačku prirodu. te. Pridala mi je da je Aleksandar jedan okviru okruženja u kome se nala-
Bad me briga. Ja sam ipak ostao Wasserkopf, vodena glava, tako su ga ■Jesu li uspeli? zim... Ja živim skoro ceo dvadeseti
glumac. Ne samo sto sam ostao glu­ zvali. Mrzeli su ga, i Dragu su mrzeli Više od devedeset odsto mojih stu- vek, bez dvadeset godina, neki sam
mac, ja nisam nidta drugo nego glu­ grozno. Tu pridu sam kao dete upio. I, denata je u angažmanu. Skoro polovi- mrav kome je jedina mogudnost da
mac. Iskljudivo sam glumac. Čak i kad kad sam dobio tekst, pomislio sam: Pa, na je u Beogradu, ostali su tamo oda- ostane radoznali posmatraač onoga
spavam pa se probudim, procuri mi ja znam doveka! Kao metak sam uleteo kle su došli, u Rijeci, u Splitu, Saraje- što se oko njega dedava. Vrlo sam ra­
neka ideja, neka sumanuta stvar u ve- u taj komad. Napravio sam ulogu ne vu, u Vojvodini, ili u inostranstvu. Ne- doznali posmatrač, i udesnik naravno,
zi s nekom ulogom. Nekad nedto i za- osetivši da sam je radio. nad Pervan, sin sarajevskog balet maj- ali udesnik na svoj način, u tom smi-
beležim. Ujutro vidim da je to glupo,
ali svejedno. Hodu da kažem: ta je op- stora i koreografa, postao je doktor slu da, pijudi žedno sve to So mi se
Pri tom je i Cmjanski bio vrlo zain- glume na Dejtonskom univerzitetu i u pruža kao koktel, hranim se duševno
sesija potpuna. Totalna opsesija. teresovan za to kako ćeš igrati. stalnom je angažmanu u dejtonskom da bih to posle na neki način mogao
Jeste. On je tada bio u emigraeiji. pozorištu. A nije govorio dobro engle- da ispoljim. Ved imam malo tu pticiju
Dolaze li ti likovi i a san? Pisao mi je pisma, davao mi je prepo-
Kako da ne. ski kad je otišao u Ameriku početkom perspektivu posmatracku, pa mogu
ruke kako da igram. rata. Željko Santrač je u Malmeu, u da na vreme uodim one bitne prome-
/, Jta ti kažu? Švedskoj, upravnik, rediteij i glumac u ne koje se dešavaju u ljudskoj duši i
Jesi li prihvatio preporuke? sopstvenom pozorištu. Švedska vlada da ih pretvorim u neki umetnicki
Plaze mi se. Smeju mi se So me to- Kako da ne, narodito za peti din. Ni­
liko mude. A stvarno me mude. Na ga dotira. Pozorište je sastavljeno od znak.
sam znao kako da ga rešim. A Crnjan- gastarbajtera iz raznih zemalja, koji su
prijatan način me muče, ali me mude. ski piše: »On je u tom momentu grom.
Ja odbolujem svaki lik. glumci. Jedno parče igraju na šved- Mcžeš li da se isključiš iz svega ovo-
On je u punom naponu, on se ne bo- skom, da bi publika razumela o čemu gcd
ji.« Znaci, nije ni Crnjanski njega je reč, a potom govori svako na svom To je nemogude. Ali, uzmi Sa sam
Jedno konvencionalno pitanje: kojeg shvatio kao beznadajnog tipa. Alek­ jeziku: Zeljko srpski, Kineskinja na ki- ja sve doživeo: dvadeset sedmi mart,
se lika u pozorištu najradije sećaš? sandar, stvarno, nije bio beznadajan neskom, Portugalka na portugal- nemačko bombardovanje, ameridko
c|> mogu da budem ono So nisam. U me­
ni postoji izvesna doza sramežljivosti i Ja sam od malih nogu
izvesna doza usamljenosti, So takode Često mi zameraju sto
potiče iz detinjstva. Sećam se da sam i poneo neke velike
u detinjstvu u odnosu na drugu decu nisam dovoljno
bolove koji su ostali za
bio malo usamljen, kao da nisam imao komunikativan. Ali, to
dovoljno hrabrosti da uletim u maticu ceo život, i doživeo sam
koja se vrti oko mene. Uvek sam osta- nije zbog toga što ja to
vrlo dramatične obrte.
jao nekako po strani. Više sam posma- ne volim Hi prezirem.
trao. Zbog toga nemam mnogo glasnih Ali se to u meni samom i Prosto nisam na taj
prijateljstava. Imam nekoliko intimnih događalo i razrešavalo
prijatelja koji su mi prijatelji već pola način vaspitan.
veka. To su prijateljstva koja se ne mo- Ne mogu da budem .
’u ni hiljadama kilometara rastojanja
joremetiti. Moj svet je razvejan po ce- Tek sad shvatam kako je ono sto nisam
oj zemljinoj kugli... Onda, na moju
gradansku orijentaeiju dosta je uticalo to bila smešna
vreme u kome sam odrastao, posle Pr-
vog svetskog rata. U moralnom smislu scena:
reči ono me je obavezivalo na čestit ži- ja lezim u mrtvačkom Vrlo sam srećan
vot, na poštenje, na skromnost, na sanduku, Olivera me u pozorištu. I vrlo sam
okrenutost prema radu, prema stvara- srećan u poslednje
laSyu. Učio sam školu koja je bila bes- oplakuje, a Goran stoji
krajno stroga: Drugu mušku gimnazi- iza kamere i smeje se vreme u svom uskom
)u. Meni je francuski predavala Fran- porodiaiom krugu.
cuskinja, nemački mi je predavao Ne-
mac, latinski mi je predavao Rus emi­ To su dva stabilna
grant, doktor nauka, matematiku mi je
Ja sam se mnogo osionca
predavao Tatomir Anđelić, kasnije
akademik, srpski mi je predavao Miloš u mome životu:
promenio,
Savković koji je poginuo kao komuni- i u shvatanjima, pozorištei porodica
sta, Boža Kovačević mi je predavao
srpski jedno vreme. To su bili kapaci- i u ponašanju,
teti, to su bile ličnosti. Zato smo mi, . i u odnosu prema
koji smo tada odrastali, solidne gra­
de... Moji prijatelji poSuju moju tišinu, ljudima, i u koncepciji Likovi mi dolaze u san.
tu moju neagresivnost u komunikaeiji života i sveta. Ali sam, Plaze mi se.
sa ljudima. Nikad me nećeš videti da Smeju mi se
trčim za rediteljima, da ih neSo animi- kao najdragocenije
ram da bill dobio neku ulogu, ili da blago, sačuvao emocije što me toliko muče.
skačem u kancelariju upravnika pozo- A stvarno me muče.
nSa da mu dam neki kompliment. To koje su me ophrvavale
ja ne mogu da radim. Ja se, recimo, ni- kad sam bio dečko Na prijatan način me
kada s tobom nisam intimno družio muce, ali me muče.
zato So si ti pozorišni kritičar. Ne mo­
gu da se družim s pozorišnim kritiča- Mogu da izdvojim dva lika iz prošlo-
rem da ne bih uticao na njegovu ob- sti i jedan iz ovin dana. Ono što sam vladar. Napravio je izvesne reforme, skom... Jedna giumica mi je kod Čuli-
o jektivnost u odnosu na mene. To je pronašao igrajudi Poca u Čekajući Go- narodito u ustavu, koje su bile vrlo ko- ja, u Milhajmu, Silvija Pinku, u cigan- bombardovanje, pa rusko oslobode-
moj iskreni, unutarnji stav. Zato posto­ doa mene je najedanput razvezalo kao risne za Srbiju... Pazi, ja govorim kao skom ansamblu Rahima Burhana Jod nje, pa sve So se dedavalo posle rata,
ji utisak o mojoj otudenosti od dru- glumca, otvorilo mi ditav jedan novi da govorim o sebi. Čitao sam u to vre­ jedna giumica mi je u angažmanu u u nasim životima i u pozoriSu... Kad
Sva. Ali, ako sam otuden od pozori- prostor. To je ono o demu smo ved go- me Slobodana Jovanovida. Nemackoj, Kmed se zove. Imaju dve u covek sve to doživi, počinje da posma-
snoga sveta, izvan pozoriSa imam ne- vorili: ta totalna plastika glumadka, taj Njujorku koje nešto pokušavaju, udate ra stvari, So bi se reklo, von oben. Sve
žne prijatelje, ljude koji su često vrlo čin u kome igra sve - od kose do stopa­ A uloga iz ovih vremena? su za naše, ali tamo je vrlo teško... Vr­ sto se dogada, ja sam doživeo. Sve se
jednostavni. Moj dobar prijatelj je de- la, kad govorni i dudevni aparat vibrira To je uloga u Mamcu. Nadao sam tu lo malo ih je koji nisu u angažmanu I ponavlja, u nekom novom ruhu. Sve
da Drago - nije deda, mfadi je od me­ na stotine nadina, kad se veliki intenzi- nedto So nisam nadao ni u jednom do- to mi je veoma drago. Znači da to So je ved viđeno, ja to znam.
ne - koga smo slučajno upoznali u se- tet smenjuje sa padovima velikim... Po- madem delu: takav jedan ponor, takav su dobih angažman nije slučajno
lu pored Mladenovca. Odlazim kod co i Aleksandar Obrenovid u Konaku. dudevni pad, takvu pustod dudevnu u Znači da neSo predstavljaju. ’ Jesi li srećan?
njega kući. To je već veliko prija- Posebno mi je to interesantno bilo zbog jednoj Iičnosti. To mene jako zanima: Ja sam sredan na dva nadina. Sre-
teljstvo koje se uspostavilo između toga So je moja majka sa svojom poro- ta kompleksnost ljudske dude, ta Šta svojim studentima kažeš na po- can sam u pozoriSu. Vrlo sam sre-
njegove i moje porodice. Domaćin, se- dicom stanovala preko puta dvora, u mnogostrukost naših unutradnjih tre- cetku.? H an u pozoriSu. I vrlo sam srećan u
ljak, izuzetno pametan čovek koji re- Kralja Milana ulici, tamo gde je sad perenja, ta do kraja neobjašnjiva i ne- NiSa posebno. Ali im nikad neću rnJ-x nje ,vreme u svom uskom po-
zonuje fantastično, koji mene uči kako ionaj prazan prostor izmedu Skupdtiine dorečena zbivanja u doveku, to So ka- reci da je u pozoriSu najvažnija reč oaicnom krugu. To su dva stabilna
da prirodnije, trezvenije, poSenije gle- :Srbije i robne kuće. Bila je to jedna du- rakteriše nadu sadadnju dudevnu situ- Do toga treba sami da dodu. ‘ osionca u mome životu: pozoriSe i
dam na stvari... Gajim velike simpatije |gadka prizemna kuda, pored nje ruski aciju... Meni je ogromno zadovoljstvo porodica. To dto imam derku od se-
prema velikom broju glumaca sa koji- iCrveni krst. Maja meseca devetsto trede da to igram. Mogu neke svoje stare JmaJ If tonta/cta sa studentima koji ^dina to mi mnogo znadi. Pro­
ma radim. Kada smo na poslu, to je, jprobudili su se - moja majka je imala bolove, neke stare ožiljke da zagre- su po btušoj Jugoslaviji? sto to doživljavam kao jednu reinkar-
stvarno, jedno ljubavisanje, jako prija- trinaest
I bem... Ali, ono So me danas pokrede, Imam nekog kontakta. Jedna je u nacjju. Počinjem da doživljavam se-
godina - i sa strahom posma-
tan odnos. Većina glumaca se iznenadi Itrali kako vojska upada u dvor, kako vi- So me dini srednim, u demu sam na- angažmanu u Rijeci, jedan je u Splitu • eJ°/ Jedanput ispočetka, zahvalju- ■ A
što sam ja tako neposredan. Ali, ne iču, zveckaju oružjem, čuje se poneld šao neki dublji smisao svog delovanja, iz Novog Sada je, nisu ga oterali. Sja- LmJ0? đetotu. To je dragoceno za 14
to je pedagodki rad. jan je glumac, Nikola Ivošević se zove emocijaki 1ZV°F °nih praV‘h’ čistih I/

no cirkus u Domu omladine, srušila
je, veruje, sve kanone. Krenuli su obr-
nutim redom: od ideje preko muzike
do celine, i postigli veliki uspeh. U Ži-
votinjskoj farmi povezali su dva princi-
pa, predložak sa fizičkim teatrom, i
njome, po Anjinom mišljenju, zaokru-
Deset predstava:
Anja Suša
(Snimio Đorđe Tomić)
moralnim ii psihološkim osobenosti-
ma?), ono na čemu nužno »pada«, a
na čemu »pada« i svaki drugi čovek od
pera, jeste, naravno, stil. Stavovi se
mogu menjati (oni su, dapače, relativ-
no kvarljiva roba), ali je način na koji
se iznose sasvim sigurno poslednji ba­
stion pojedinčeve pojedinačnosti. Ako
ovu genijalnu misao ne nadete autori-
zovanu u nekoj od »Pozorištarija« Jo­
vana Ćirilova, marljivog sakupljača
mudrosti i dfugih tričarija, slobodno
je možete pripisati meni.
Dakle, konačno smo, posle uvoda
sklonog digresiji, došli i do našeg glav-
nog predmeta: to nisu Vajld, fenomen
pozorišne kritike, ili moja malenkost,
već tekstovi o pozorištu (neću da po-
navljam isti verbalni geg, pa da do-
dam »i o drugim tričarijama«) Jovana
Ćirilova koje on objavljuje na stranica-
ma kulturnog dodatka Politike već de­
set godina i koji su pod istim naslo-
vom kao i rubrika, Pozorištarije, ne­
davno štampani u izdanju podgorič-
kog Oktoiha i Grada teatara Budve.
Ako je i bio dugačak, ovaj uvod sa­
nira svoj profesionalni put. Ono što je svim sigurno nije proizvoljan; napro­
dobro isplanirala obično je propadalo, tiv, pregnantno izražava moj osnovni
a uspesi su stizali sa drugih, neočeki- utisak o tekstovima Jovana Cirilova.
vanih strana. Mašta o velikom posve- Kakvu god temu da izabere - eruditnu
ćenom radu u trupi Torpedo. ■ ili trivijalnu, lokalnu ili kosmopolit-
Olivera Milosevic sku, ozbiljnu ili šaljivu, političku ili
pornografsku, lingvističku ili kulinar-
sku, istorijsku ili savremenu (naravno,
osnovi ćirilovljevske, igre kulturno-
istorijskih svođenja (aa ne kažem
podvodenja, mada bi se Jovanu sigur-
no svideo taj dvosmisleni jezički
obrt). Dakle, osim što je renesansna
ličnost petnaestog veka, Jovan je, pre
svega, pozorišno-avangardna ličnost
dvadesetog veka. Njegov uporni rad,
prvo kao saradnika Mire Trailović, a
onda i samostalni, na promovisanju
novih svetskih pozorišnih tendencija,
ona je magistralna linija u njegovoj vi-
šesmernoj (da ne kažemo opet rene-
sansnoj) duhovnoj aktivnosti, koja će
ostati ipred i pre svih drugih. Ta magi­
stralna linija oseća se i u njegovim
»pozorištarijama«, kad obrazlaže se-
lekciju Bitefa, sarkastično se podsme-
va okoštalim, višedecenijskim primed-
bama na račun festivala (najsimpatič-
nija je ona o srpskom zgražanju nad
prosipanjem dragocenog nam i oboža-
vanog brašna po pozornici i gledaoci-
ma), ili nas, povodom neke njihove
nove predstave ili teorijske rasprave o
pozorištu, podseća na stare i već le-
gendarne učesnike Bitefa.
Ako ni zbog čega drugog, a razloga
ima pregršt, zbog tog »podvođenja«
naše pozorišne stvarnosti pod širi,
evropski i svetski kulturni kontekst
naša sredina će morati da mu bude
zahvalna. Knjiga »Pozorištarije« ostaće
nedvosmisleni svedok dragocene ak­
tivnosti Jovana Ćirilova. □
Ivan Medenica
Preduzeie za trgovinu i zastupanje d.o.o.

№1
žili prvi ciklus. Sa Emo cirkusom go-

■H
stovali su na domaćim i inostranim fe-
stivalalima.Nisu mogli da se odazovu
svim pozivima. Za putovanja je potre-
ban novae kojeg nemaju.
Prva predstava u prvoj
života Lusi Kabrol londonskog
ljubavi, Dadovu. RSHiTeatra de komplisite, prikazana
»Torpedo« kao teatar a na Bitefu, presudno su uticala
na pozorišnu estetiku i ukus
posvećenih. ;5|i| anje Suše. »Čudi me kako je ma-
Voli Šekspirovu »Bum« li uticaj predstava sa Bitefa na
E a ovdašnja pozorišta. Dođe Lusi
i Čehovljev »Višnjik«. If Kabrol, svi se oduševe, pričaju
Anja Susa 11 kako je to genijalno, a onda se
j vrate u pozorišta i rade neke pot-
editeljka Anja Suša, pozorišni puno druge stvari. Apsolutno sam za
kritičar Ivan Medenica, glumi- to da postoje evrsta i stabilna reperto-
arska pozorišta, ali su kod nas izuzet-
ce Milena Pavlović i Milica Mi-
hajlović bili su đaci drugog no zanemarena ova druga, u svetu iz-
razreda VI beogradske gimna- uzetno negovana, alternativna. Razlo-
zije kada su, u mesnoj zajed- zi su razni. Glavni je taj što niko ništa
nici, prikazali prvu predstavu. ne ulaže u rad takvih trupa, što je ap-
»Tekst je napisao Medenica i s surd, a njihove prestave je lakše posla-
ti u svet, one govore jezikom univer-
predstavom smo se prijayili na
zalnijim od klasičnog. Osim toga, Beo:
udiciju u Dadovu. Primili su i
nas, bili smo presrećni. U Dadovu smo grad ima izuzetno malo pozorista 1
proveli srednjoškolske dane. Svi smo pozorišnog prostora pa i te malobroj-
bili glumci, uključujući i mene, pa čak ne trupe nemaju gde da rade.« Dobre
kritike i podrška pozorišnih znalaca
i Ivana Medenicu. Onda smo' se upisali
na Akademiju. Putevi su nas odveli na prijaju. Ali, to gotovo da nema uticaja
na poboljšanje uslova rada trupe Tor­
razne strane, ali se Dadov može sma- pedo. I dalje imaju velikih problema
trati mestom gde smo počeli.« Iako je
u Akademskom pozorištu počela kao oko zakazivanja izvodenja predstava,
uspešna glumica, Anja Susa se upisala sve se završava tapšanjima po ramenu
svaka je prevashodno i uvek - pozori-
šna!) - Cirilov, pozorišni kritičar i još
ponešto pride, uvek piše o sebi. Ovu DUNAV HYDRO
konstataeiju ne treba pogrešno shvati- Od prvog broja »Ludusa« lepa
ti. Jovan u svojim tekstovima trbuho- pisma pisali ste na lepom papiru
zbori na krajnje posredan i izrazito »Dunav papira«.
suptilan način. Drugim rečima, njego- Ne odlažite pern. Od pedeset
va ličnost se probija iza tekstova koji četvrtog broja »Ludusa« pišete
često nemaju nikakve veze sa njego- na istom, lepom papiru,
vom profesijom, umetničkim ili poli- samo s drugim zaglavljem:
tičkim sklonostima, upravo zahvalju- »Dunav hydro«.
jući njegovom specifičnom stilu, stilu Lepe reči »Ludusa« čitali ste
na lepom papiru
u izboru tema i u pristupu temama.
»Dunav papira«.
š Mpitana zašto navodno proga- Od sada ih čitate na istom, lepom
| III nja Jovana, jedna glumica po- papiru koji vam damje
litičar je nedavno iznenadeno »Dunav hydro«.
Ne, nija nikakva hidra progutala
Renesansna je ličnost f H|odgovorila: kako bi ona mo-
»Dunav papir«.
Г. tgla da proganja jednu takvu
petnaestog veka, I ftličnost, poslednju renesansnu Naš dobrotvorje, kao i »Ludus«,
ali samo jednim svojim : : osobu naše sredine! Hvala porastao: sada je to firma
ilJig Bogu, kad se kod nas izbaci razgranatih poslova. Ali, srce
delom. Drugim delom je S % jedna krilatica, pogotovo ako firme i dalje kuca za papir.
enciklopedijsko- je njen autor političar, pa ma- Voliteli da dobijate pisma?
»Ludus« je pismo koje vam šalje
prosvetiteljska ličnost kar i privremeni, ona postaje opšte do­
»Dunav hydro«.
bro, tako da nesrećni Jovan ostade
osamnaestog veka. »poslednja renesansna ličnost Srbije«
Pre svega je pozorišno- (mogla je mime duše da kaže i prva, s
obzirom na duboku ukorenjenost re-
avangardna ličnost nesanse u kulturno-istorijskom tkivu
dvadesetog veka. Srbije). Ova i.ronija odnosi se samo na
našu nacionalnu sklonost ka tvrdo-
Jovan Cirilov i njegove
kornim floskulama koje izvitoperuju
»Pozorištarije« činjenično stanje. Jovan sasvim sigur-
no jeste renesansna ličnost petnaestog

na režiju. Priznaje da je stidljiva, nema
glumački egzibicionizam.
U Dadov se vraća režijom na prvoj
godini Fakulteta dramskih umetnosti:
predstavom Pre početka rata sa Eskt-
0
i bez suštinske pomoći. veka, ali samo jednim svojim delom.
Anja bi volela da radi 1 velike klasic- skar Vajld je na jednom me-
. stu (čini mi se da je to bio Drugim delom on je podjednako, ako
ne komade, ali u Torpedu. Th su ljudi
sa kojima se na)bolje razurne. Voli Sek- uvod za Sliku Dorijana Greja)
inapisao da svaki kritičar piše
ne i više, enciklopedijsko-prosvetitelj-
ska ličnost osamnaestog veka. I tu se
■i
spirovu Bum i Cehovljev Višnjik. Za sa­ vraćamo na priču o stilu »pozorištari-
da je posebno zanimaju novi angloa- svoju autobiografiju. Na prvi fl :■

mima, sa ljubaviju i mučainom, svo-
jom adaptacijom Selindžerovih pripo-
vedaka i romana Lovac u raži, Svake
školske godine režirala je jednu pred­
stavu u Dadovu. »Bio je to jedini nacm
da, kao studenti, proverimo da li ume-
mo da napravimo celu predstavu.«
Trudila se da režira ono što voli. Orve-
lova Životinjska farma, koju potpisuje
sa Darjanom Mihajlovićem i trupom
Torpedo, deseta je profesionalna rezi-
ja Anje Suše, treca vaninstitucionalna
u trupi koju smatra značajnom. »Nas
petnaestak vezuje velika ljubav prema
onome što radimo. Nije nam lako, sve
radimo sami, bez stalnog prostora i
novca. Ogroman entuzijazam drzi nas
na okupu.« U avgustu prošle godine
izveli su na Belem Overleping, pred­
merički pisci. To ne znači da je u bu-
dućnosti neće zainteresovati nešto dru-
go Voli predstave Alise Stojanović, njen
autentični urbani senzibilitet i veliki
dar za kamerne forme. Preporučuje 1
predstave mladih reditelja Studija Beo-
gradskog dramskog pozorišta, predsta­
ve Dah teatra i Plavog pozonšta.
Iako najviše razmišlja i govori o tru­
pi Torpedo, radi i u drugim pozonšti-
ma. Nedavno je u Beogradskom dram-
skom, u njenoj režiji, premijerno jz-
vedena triler drama Ubice Entonija Se-
fera a u Teatru u podrumu Ateljea
212 režira diplomsku predstavu Milice
Mihajlović, svetsku pozorišnu prai-
zvedbu monodrame Gosti Ronalda
Harvuda. Pisana je za jednu britansku
Ipogled, još jedan od sjajnih,
larpurlartističkih paroksiza-
'ma veselog dendija. I zaista,
zar nije književnik taj koji do-
zvoljava da autobiografski
elementi udu u njegovo delo, dok kri-
tičar, naprotiv, hladno, sa distance i
bez ikakvoe subjektivnog upliva vivi-
secira to delo, i to, ako upražnjava za-
starelu metodu biografskog tumače-
nja, upravo s namerom da u njemu
destiluje onaj deo koji je »lično« pi-
ščev? Ali, to je zaista samo prvi po-
gled. Vajld je bio u pravu. Kritičar se
podjednako, ako ne i više, »odaje« od
onih o kojima piše, samo što je to oda-
vanje posredno i znatno suptilnije.
Ako u pogledu svojih estetičkih ili ide-
oloških preferenci i uspe da postigne
ja«: u izboru tenia, koje se kreću u
spomenutim krajnostima (politika
-pornografija, kulinarstvo - lingvisti-
ka, itd), Jovan pokazuje renesansnu
intelektualnu radoznalost i sveobu-
hvatnost, ali se zato u pristupu često
oseća prosvetiteljska sklonost ka enci-
klopedijskoj sistematizaciji i preci-
znim jezičkim definicijama. Prosveti­
teljska sklonost oseća se i u stalnim,
entuzijastičkim Jovanovim naporima
(cinik i pesimista bi dodao i iluzor-
nim) da kroz svoje »pozorištarije«
obaveštava našu, iz objektivnih (sank-
cije) ili subjektivnih (blakanski narci-
zam) razloga nedovoljno obaveštenu
pozorišnu javnost o novim teatarskim
tendencijama u svetu.
Kad govorimo o novim teatarskim

13
divu i prikazana samo na televizij!. tendencijama, nužno se nameće još
stavu koja se bavila novinskim vesti- Svesna da u pozorištu valja dugo toliku željenu objektivnost (zar i time,
ma iz erne hronike i bila bliska klasic- posredno, ne govori o nekim svojim jedno poredenje iz ove zabavne, u
trajati, prestala je da na dugi rok pla-
nom pozorišnom izrazu. Sledeća, Et-
 na makedonskom. On je Hludova
igrao epski, široko... Moj Hludov je
drugačiji.« Ništa novo za Tanasija
Uzunovića što igra negativca. Većina
njegovih uloga bila je s druge strane
dobra. »Stalno su mi u televizijskim
serijama davali da igram Nemce. Kao,
eto, plav sam. Kao da su svi Nemci
plavi! Jednu takvu ulogu sam odbio.
Kažem reditelju: Hoću da igram parti-
zana. Reditelj kaže: Ne može, to igra
Smoki! Kako se radnja dešavala u
mom južnjačkom kraju, nisam smeo
da se brukam pred zemljacima - kao
Nemac.« Kada je u Hvatanju. Draže
Mihailovića igrao četnika Japana, ulo­
gu koja mu je donela možda naiviše
popularnosti, još je bilo vreme kada
su partizani prikazivani kao rajska bi-
ća, a četnici kao pali s Marsa. »Za Win­
ce, to je bila kao borba kauboja i Indi-
janaca. Meni je bilo stalo da shvate da
su to momci iz istog sela. Na kraju,
daleko su im bili zanimljiviji četnici,
neuredni, sa bradurinama, nego ispe-
glani i očešljani partizani.«
U glumce je otišao gotovo slučajno,
iako ga je najstarija sestra navikavala
na pozorište još onda kada se odlazak
u teatar smatrao buižoaskom navikom.
»Da bi išao u pozorište, morao si lepo
da se obučeš i staviš kravatu, a to su,
kako se mislilo, radili samo buržuji.«
Upisao se u čuvenu nišku Školu za
likovnu umetnost koja je, preko noći,
političkom odlukom promenila ime u
Skola za primenjenu umetnost. Kao
svaW nadobudni junoša, smatrao je da
mu je Van Gog do kolena, a nova ori-
jentacija škole nije ga zanimala. Onda
su ga pozvali iz Kulturno-umetničkog
društva »Abrašević«. »ReWi su mi: Imaš
lep glas, što ne bi došao kod nas? Po-
slušao sam ih. Igrali smo razne pred-
stave, u jednoj me je video Hugo Klajn
i predložio da idem na Akademiju.«
Kad je diplomirao, obreo se u Jugo-
slovenskom dramskom pozorištu (ma-
»Stojanovski је Hludova da je prvobitno trebalo da bude Clan
igrao epski, široko. Ateljea). Glumac koji je ovenčan mno-
gim nagradama - Sterijinom, Oktobar-
Moj Hludov је drugačiji.« skom, »JoaWm Vujić« - posle niza za-
Tanasije Uzunović paženih uloga odjednom je, kaže, pre
uAteljeu 212, posle stao desetak godina u svom pozorištu »po-
nepoželjan u svim projektima ko­
»posnih« godina u svom, ji su nešto značili«. »Penzionisali« su
Jugoslovenskoni ga pre vremena. »Kao da ne postoji ni
jedan ujak, teča ili deda, iole znača-
dramskom pozorištu jan, koga bih mogao da igram.«
Pre pet godina pozvali su ga da u
ајога Hludova u Bekstvu rodnom Nišu igra Mitketa u Koštani.
Mihaila Bulgakova u Ate- Prihvatio je sa radošću, izmedu osta-
Ijeu 212 odnedavno igra log kao dug zavičaju. Nije ispalo kako
И
Tanasije Uzunović. Od pre- je dogovoreno. Uz mnogo rediteljsWh
mijere (u novembru 1997) izmena, neslaganja meau glumcima,
do kraja sezone tu ulogu je komad je ipak postavljen. Niškom po-
tumačio makedonski glu- zorištu predstava je, u dobroj meri,
mac Nenad Stojanovski ko- vratila ugled. Posle Sterijine nagrade
ji je, u naponu umetničke Koštana je krenula na svoj »put slave«:
snage, preminuo ovog leta. po Surdulici i sličnim mestima. »To je
Kako se Uzunović snašao u, kako sam meru. Ionako nisam bio za-
prevršilo
kaže, »tuđim pantalonama«? Dobro.
Pre svega, atmosfera u Ateljeu je, veli,
fantastična, prava pozorišna. Ceo an-
sambl Bekstva trudio se da mu pomog-
ne. »A mogli su i da mi ne pomognu,
da kažu: to je njegov problem.« Uspo-
mena na Stoj'anovskog još je živa. U pr-
уо vreme govorili su mu: Pazi, Nenad
je onuda koračao, ovako je govorio.
Uzunovićevo pitanje »zašto?« zbunilo
bi ih, pa su zajedno tražili drugačija re-
šenja. »Njihove prve reakcije nisu čud-
ne. Već su imali gotov komad. Uklopio
sam se, nadam se na obostrano zado-
voljstvo. Odgovornost je bila velika.
Glumac koji uskače prvo se trudi da ne
pokvari predstavu, a ako još nešto od
uloge napravi, to je čist ćar.«
Ni Stojanovski, saznao je Uzunović
od reditelja, nije bio prvobitan izbor.
Hludova je trebalo da igra Dragan Ni-
kolić. »I Nenad je, verovatno, imao
problem oko uloge. Igrati takav tekst
na tuđem jeziku pravi je podvig! Iako
je perfektno govorio srpski, mislio je
U dobroj atmosferi Ateljea 212:
Tanasije Uzunović
(Snimio Đorđe Tomić)
dovoljan. NiSW ansambl se vratio ste-
reotipnom načinu igranja. Izašao sam
iz predstave.«
Uzunović je, davno, u jednom inter-
vjuu izjavio da su njegova ljubav konji, a
da iz inata nikad neće sesti u kola. Da li
se i dalje drži tog principal »Kada sam
došao u Beograd, stanovao sam u krugu
dvojke. Kola mi nisu bila potrebna. Po-
tom sam se preselio, auto mi je postao
nužda, ali ja više nisam imao novca da ga
kupim. Ne, ne vozim kola, ali ni konje vi-
še ne jašem.« ■ Dragana Nikoletić
(Nastavak iz prošlog broja)
Sagovornid
Aleksandar, Aleksić Mija, Amidžić
Vladimir, Andrejević Mladen, Andrić
Radmila, Arsić Tihomir, Atlagić Ange­
lina, Bačić Ljubiša, Badurina Livio, Ba-
njac Mira, Babarci Laslo, Bazbi
Džordž, Beštić Slobodan, Bjelica Isido-
ra, Boiović Igor, Bošković Tanja,
Bošnjak Aleksandar, Buturović Mile,
Bradić Nebojša, Brajović Vojislav, Br-
kić Nenad, Brstina Branimir, Budimlić
Snežana, Butković Milutin, Calić Sveti-
slav, Cvetić Đurđija, Cvetković Sveto-
zar, Cvijanović Zoran, Čelebić Gojko,
Čerškov Boris, Čipčić Vesna, Čolić Ne­
nad, Čubrilo Branislav, Čukić Vera,
Čuli Roberto, Čuturilo Marina, Ćetko-
vić Vojin, Ćirilov Jovan, Dapčević Mi­
lutin, Denić Miomir, Diklić Bogdan,
Dimić Ivana, Dimitrijević Dragan, Do-
rid Kaća, Dorić Radoslav, Dragutinović
Ljiljana, Draškić Ljubomir, Dugalić Ne-
bojša, DukovsW Dejan, Đaja Aleksan­
dar, Đoković Dušan, ĐuWć Andreja,
Đukić Dragana, ĐuWć Vaija, Đurđević-
Dimić Gordana, Đuričić Dragoljub,
Đuričić-Jankov Jasna, Ejdus Prearag,
El Rub Omar Abu, Erceg Mira, Erak
Milan, Erić Zoran, Ferenc Peter,
Frejzer Dejvid, Gardinovački Stevan,
Gatalica Aleksandar, Glogovac Neboj-
ša, Glovacki Aleksandar, Glovacki
Uroš, Golumbovski Dušan, Goncić
Gordana, Govedarović Petar, Grujičić
Petar, Grastić Olja, Hadžibajramović
Hadžija, Hadžimanov Zafir, Hajdarho-
džić Izet, Harvud Ronald, Hristić Jo­
van, Ignjatović Nebojša, Janketić Mi­
hailo, Jeftić-Ničeva-Kostić Milena, Jeri-
nić Branislav Ciga, Jerković Zoran,
Jevtović Ivan, Jezdić Nenad, Jezerkić
Vesna, Joković Živomir, Jošić-Gajin nović Slobodan, Stojanovski Nenad,
Gordana, Jovanović Božana, Jovanovic Stupica Mira, Šelić Branka, Šerbedžija
Dragan Gagi, Jovanović Ksenija, Jova- Rade, Ševarlić Miladin, Šljapić Ljiljana,
nović Soja, Jovanović Verica, Jovanov- Šnajder Slobodan, Špiro Đerđ, Sušljik
ski Meto, KaćansM Vladislav, Karadžić Goran, Tabački Miodrag, Tabori Ge­
Milan, Karanović Mirjana, Kiralj Nina, org, Tadić Ljuba, Tajsen Herman, Ta-
Klaić Dragan, Klemenc Ivica, Kokoto- sić Čedomir, Todorović Anđelija, Todo-
vić Nada, Koljada Nikolaj, Koprivica rović Bora, Todorović Dragoslav Šilja,
Stevan, Kostić Nenad, Kostić Vojislav, Trifunović Boško, Trifunović Sergej,
Kotarac Slavko, Kovačević Daša, Kova- Udovički Lenka, Ulmanski Renata, Un-
čević Dušan, Kovačević Siniša, Kralj kovski Slobodan, Urošević Jevrem,
Petar, Krečković Miloš, Krivokapić Mi­ Van Heteren Adrijana, Varagić Draga­
odrag, Krstić Biljana, Kujundžić Mio­ na, Velimirović Danka, Vetal Torger,
drag, KuWć Žak, Kulundžić Marija, La- Velikie Dragan, Veselinović Branka,
bović Ljiljana, LalicW T. Vladimir, La- Viktjuk Roman, Vilson Robert, Vlaho-
licki Todor, Lalić Ivan, Lapatanov So­ vić Pavle, Vojvodić Radmila, Vragova
nja, Lazić Vladimir, Liješević Bratisla­ Svetlana, Vučković Tamara, Vukićević
va, Lokner Aleksandar, Lukjanova Ta­ Sonja, Vukotić Đorđe, Vuković Mima,
tjana, Lukšić Momir, Lupulović Rast- Vuković Ned, Vukojević Živko, Zabla-
ko, Ljubišić Nebojša, Mačković Tiho­ ćanski Milenko, Zarić Geroslav, Zec
mir, Madeli Paolo, Magi Tomislav, Ma- Petar, Zeremski Branisjav, Zuške Ste­
jera Ljuboslav, Mančić Anita, Manov fan, Žebeljan Isidora, Žerajjć Tatjana,
Paulina, Marković Goran, Marković Ja- Žigon Ivana, Žikić Dragan, Živojinović
goš, Marković Rade, Marković Rade Branimir
ти
Raša, Materić Mladen, Matić Dejan,
Mašić Slobodan, Memiš Nijaz, Mensur
Irfan, Mićanović Dragan, Mićunović
Branislav, Mihajlović Darijan, Mihajlo-
vić Milica, Mihić Gordan, Mijač Dejan,
Mijatovic Dubravka, Milićević Branko, ♦U Šau§)ilhausu u Bohumu (Nemač-
Milenković Radoslav, Milić Nikola, Mi- ka) održana je oktobru premijera novog
ladinović Bata, Milikić Biljana, Milivo- komada Slobodana Šnajdera Nevjesta
jević NiWta, Minić Isidora, Mišič Kse­ od vjetm. Dramu o hrvatskoj glumici re-
nija, Mladenović Kokan, Milošević Di- žirao je Werner Šreter (Schroeter).
jana, Milošević Mata, Moravčević Ni­ ♦Bijenalni regionalni sastanak po-
kola, Mujčinović Avdo, Nebls Džojs, zorišnih kompanija Latinske Amerike
Nekrošius Eimuntas, Nikić Dobrica i i Kariba, koji je u novembru trebalo
Novica, Nikitović Bojana, Ninković da se održi u Havani na Kubi, odložen
Slobodan Boda, Norin Leš, Obradović je u poslednjem trenutku, pošto nije
Minja, Obrenović Aleksandar, Ognja- dobio finansijsku podršku Uneska.
nović Aleksandar, Ognjenović Vida, ♦ UNESCO je 13. novembar 1998.
O’Lahlin Alister, Pajović Tanja, Pandur proglasio za Medunarodni dan panto­
Tomaž, Panić Ivan, Panic Petar, Pante- mime. Pre sto godina, 19. jula 1898,
lić Vasa, Pavić Jovica, Pavićević Borka, roden je veliki francuski pantomimi-
Pejčić Tomislav, Penčić Poljanski De- čar Etjen Dekru (Etienne Decroux,
ian, Perović Predrag Denja, Pervić Mu- 1898-1991). Tim povodom je u belgij-
harem, Petković Bratislav, Petronijević skom gradu Gentu održan simpozi-
Saša, Petrović Aleksandar, Petrović Bo- jum posvećen Dekruu.
ško, Petrović Dragan, Petrović Ljiljana, ♦U Sofiji (Bugarska) održan je od ok-
Petrov Petar, Popov Vasilije, Popovic tobra do decembra meseca drugi Me­
Aleksandar, Popović Branimir, Popo- dunarodni bijenale pozorišnog plakata
vić-Perišić Nada, Popovic Zora, Predan 98. Bijenale je imao takmičarski karak-
Vasja, ProWć Nenad, Prosen Irena, Ra- ter. Jedna od tema bila je: rat i mir.
dovanović Miodrag, Radović Dragan, ♦U Velingtonu (Novi Zeland) od 21.
Radović Savo, Radonjić Velibor Bucko, marta do 3. aprila 1999. godine održa-
Ranković Jasmina, Rapajić Svetozar, će se medunarodni festival pozori-
Razumovska Ljudmila, Ristanovski Ni­ šnog stvaralaštva žena, »Magdalena
kola, Ristić Dušan, Ristić Irena, Ristić projekt«. Organizator i inspirator je
Ljubiša, Romčević Nebojša, Ršumović Magdalena Aotearoa.
Ljubivoje, Sablić Jelisaveta, Sanader
♦Američku nagradu »Toni« za po-
Dura, Savin Egon, Sedlar Ljiljana, Sele- zorište (teatarski Oskar) za 1998, osim
nić Slobodan, Simović Ljubomir, Si- glumaca i reditelja, dobili su Centar
meunović dr Dragan, Smit Fern, Sofre- ITI (Medunarodni teatarski institut) u
nović Ana, Soldatović Voja, Srbljanović SAD i njena direktorka Marta Koanje
Biljana, Stamenković Vladimir, Stanić (Martha Coigney) koja je na čelu ove
Tihomir, Stanisavljević Miša, Stanko- ustanove već 32 godine. Predsednik
vić Srboljub, Stjuart Elen, Stefanović američkog ITI je dramski pisac Edvard
Ivana, Stefanović Mitar Mija, Stefanov- Olbi (Edvard Albee).
sW Blagoja, StefanovsW Goran, Stjepa-
♦Onazisova Fondacija sa sedištem
nović Bora, Stojanović Alisa, Stojano- u Grčkoj objavila je drugi medunarod­
vić Gorčin, Stojanović Radosav, Stoja- ni konkurs za originalnu dramu. U
propozicijama piše da će se uzimati u
obzir samo ona dramska dela koja ne
vređaju opšteprihvaćene humane
vrednosti i koje imaju širi značaj. Prva
nagrada iznosi 150 hiljada dolara, dru-
ga 100 hiljada, a treća 17 hiljada dola­
ra. Za podrobnija obaveštenja obratiti
se- Onassis Prize, 7 rue Eschinou (Pla-
kaj, 105 58 Athens, Greece, fax: (30)
^2 36 044, http://wunv.onassis.gr
♦U izdanju londonske kuće Rou­
tledge izašao je peti tom Svetske enci-
klopedije savremenog pozorišta Po-
svećen je teatru Azije i Pacifika.
♦Roberto Culi (Ciulli) režirao je u
no,vo) zgradi Teatra na Ruri (Theater
a.d. Ruhr) u Rafelbergparku svoj novi
projekat Herzstuck, Faust Margarita,
po tekstovima Hajnera Milera i Getea.
V« d VSaduguu, glavnom gradu drža-
ve Burkina Faso, od 24. do 31. oktobra
imedunarodni festival dram-
sKin i lutkarskih pozorišta. Učestvovali
su lutkari iz Cada, Malija, Togoa, Ga-
ne, domacina BurWno Faso i iz Belgije.
..♦U Mjnsku, glavnom gradu Beloru-
1
sije, odrzan je od 15. do 19. oktobra III
medunarodni festival monodrame.
ucestvovah su umetnici iz Rusije, Le- ■ <
tonije, Rumumje, Hrvatske, Nemačke,1 II1
JugSsT^e. Ci’ea- SMiCaKte
 Marijana Lovrida kao Kralja Filipa,
Mariju Crnobori kao kneginju Eboli,
Zorana Ristanovida kao Don Karlosa.
Na drugoj godini smo takoredi grupno
statirali u Gloriji Ranka Marinkovida.
Igrali smo narod u crkvi koji se moli.
»Zelim da bude molitva kao Sapat,
kao muzika.«
Kruna njegovog stvaralaštva bili su
Braća Karamazovi (1957) i nikad pre-
vaziđeni Branko PleSa kao Ivan Kara­
mazov; Moj suprug Bekim Fehmiu ka-
že da je predstavu gledao 40 puta, iz
portala. Velidanstvena premijera Kara-
mazovih kojoj prisustvuju i Lorens
Olivije i Vivijen Li. Uspeh predstave u
Beogradu potvrden je ovacijama koje
smo doživljavali gostujudi po svimve-
dim gradovima bivše nam domovine,
od Zagreba do Skoplja. Aplauz posle
monologa Branka Pleše zaustavljao bi
predstavu i desetak minuta.
Kritika je na dudan nadin ocenila
Karamazove. Ubrzo Tanhofer odlazi u
Dubrovnik, pa u Split. Ostajemo kao
napuštena deca. Pri kraju druge godi-
ne sa nama uglavnom rade Minja De-
did i Ljiljana Krstid.
Školski dani:
Marija Milutinović,
Danilo Stojkovid
Branka Petrie (odozgo na dole)
Grozio se lažnih emocija:
Tomislav Tanhofer kao Teramen
uRasinovoj »Fedri«, 1952.
»Glumac je kao svinja. Čim vidi bla-
to, uvalja se.« Nisam odmah razumela
dta je hteo da kaže, bilo mi je pomalo
grubo, posle sam shvatila. »Odkad se
bavim teatrom, postoji kriza pozoridta
i postojade uvek.« «Ali, država daje to­
liko novaca«, kažemo mi. »Ne dotira
razmažene vilinske kraljice, a ne ero-
tične, pohotljive žene. Kasnije je o to­
me pisao Jan Kot. Danas se Titanija
igra onako kako ju je napisao Šekspir,
kako su rekli Toka i Kot.
Zanimljivo je da je pogrešio u vezi s
Brehtom. Smatrao ga je prolaznom po-
javom koja de trajati 20 i i 30 godina.
Da li du ikad igrati u Tokinoj režiji? 1
evo, poziva me, Kad se obnavlja duve-
na Fedra sa Marijom Crnobori u glav-
noj ulozi, da odigram ulogu Panope
koju je igrala Bosiljka Boci. Odlazim na
probu. Gospoda Marija govori tekst Fe-
dre. Blaženka Katalinić, koja igra Eno-
nu, govori Marijin tekst, pa svoj. Marija
ne reaguje, strpljivo učestvuje u tom
duetu. Pretpostavljam da je shvatila da
je i Blaženka žarko želela da igra Fe-
dru, ali od toga nije pravila problem.
Po ko zna po Koji put bila je velika. A
Toka je sve primao sa skrivenim osme­
hom, ljubavlju i strpljenjem, mada je
ponekad znao da dođe na čas glume
smožden i bez energije. »0, kako me
Marija umorila. Jaka je kao vrag.«
Iz Splita je došao da režira Okova-
nogPrometeja, 1964, sa Jovanom Mili-
devidem u naslovnoj ulozi. Bila sam u
horu Okeanida. Sa dr Branom Dorde-
vićem uvežbali smo tekst. TeSko, kao
kad hor peva bez dirigenta. »Možete vi
i bolje.« Dodaje: »Uvek me pozivaju
kad treba da režiram Sto neko drugi
nede, ne zna, ili ne može.« Žao mi je
što se moja generacija malo ogledala u
klasidnoj literaturi. NaiSla su druga
vremena i dr ukdija literatura.
Prisnije kontakte smo uspostavili
kad je prestao da bude naš profesor.
Sedimo u Klubu književnika gde je de-
»Koje,
po vašem misljenju,
najveći glumac
koga ste gledalt?«
»PeraDobrinović.«
»Zašto?«
»Kad biste vi znali kako
je on u jednoj sceni
ušniravao cipele!«
Salon Jugoslovenskog dramskog
pozorišta. Ponovo je Toka došao iz
Splita. Zatidem ga u razgovoru sa Ma-
tom Miloševićem. Obradovana, prila-
zim i takoredi umesto pozdrava izgo-
varam: »Profesore kako imate lepe ci­
pele!« »Vidiš, nema ništa drugo da mi
kaže, nego da imam lepe cipele«, rede
pogledavši Matu. A onda, okrenuvši
se ka meni, izgovori tiho, skoro stro-
go: »Da mi tako nešto nikad vide nisi
rekla!« Prvi put sam primetila da me
je Tanhofer pogledao kao ženu, kao
ženku. Kad je ovih dana dula tu pridu,
Marija Crnobori se slatko nasmejala:
»Zar si poverovala u taj njegov po-
gled, on je to odglumio.« »0, gospodo
Marija, ne rudite mi iluziju, molim
Vas.«
BA' odela sam da ditam Stefana
Cvajga na njegovu preporuku.
flV'Proditala sam biografiju pe­
lf 5 Isnika Šelija. Na njegovo mr-
" - tvo telo, pored obale mora,
nailazi slucajno, jaduci na ko-
nju, njegov prijatelj Lord Baj-
ron. On se bavio i nekom nau-
kom koja je pokudavala da
uspostavi vezu izmedu izgle­
da usne duplje i karaktera doveka.
Naudnikm Bajronu nije mogao da
odoli a da ne zaviri u Selijeva usta.
Sledede vede. Opet Klub književnika,
opet smo s njim za stolom. Sve je pu-

UH
država pozoridte, ona dotira gledaoca no gostiju, atmosfera evropska, go-
koji ne može da plati visoku cenu eko- spodstvena: strani dopisnici, književ-
nomske ulaznice. Zapamtite!« Tako je nici, strani jezici, slikari, glumci, reži-
govorio Toka 1955. seri, operski pevaci, dahisti, tek pone-
Kaca Doric i ia pripremale smo dija- ki politidar. Hrana izvrsna. U takvom
log, mislim iz Molijera. Pokazale smo. ambiientu smo se izvanredno osedali.
Zna se kojezato kriv: Slušao je ozbiljno i tiho dobovao prsti- »Profesore, molim Vas, otvorite usta!«
miscuo. ma po stolu. »Nu, pa dobro.« To nu, »Zašto? Luda si, Branka.« »Molim Vas
Roden je pre sto godina. pa dobro pohvala je za trud, a onda otvorite, užasno mi je važno.« U tom
sledi analiza, uz osmeh. »Gledao sam dasu ima 70 godina. Profesor prista-
Moj profesor u dubokoj provineiji jednu predstavu, de. Otvara usta. Gledam i pozivam
Tomislav Tanhofer Perica skate. Podsetile ste me na glav- sve koji sede okolo da vide: zubi sko­
ne glumice iz tog komada.« Da se delo ro beli, svi na broju do jednog, bez
ledala sam ga samo jedanput, nije zvalo tako, sve bi delovalo drama- ijedne plombe, divnog oblika i raspo-
kao glumca, u Romen i Juliji tidnije, ovako smo se smejali. Kaca i ja reda, vilica pravilna, unutradnjost
u Jugoslovenskom dram- smo se provukle, ali smo zapamtile usne duplje - roze. Kao sto je bio oda-
skom pozorištu. Igrao je Kne- pouku. ravajudi profesor i dovek Tomislav

S
za koji miri zavadene porodi- Bio je izuzetno elokventan. Pamtim Tanhofer. ■ Branka Petrie
ce. Išla je cela moja glumadka jedno Steriiino pozorje, još u staroj
klasa. Neka mi oprosti njego- zgradi. Predstava je završena, publika
va sen, ali nas je malo razoda- polako izlazi. Podinje dijalog Toke 1
rao. Ko zna šta smo ocekivali. Mihiza. Jedan ide jednom stranom
Utešio nas je Bata Stojkovid: gledališta, drugi drugom, dobacuju re­
»On je izgleda podeo da se stidi glm plike preko iznenadenih gledalaca.
Mihiz malo podskakuje, upotrebljava
me. Dešava se, kad glumci postanu i A Toka, iako laganog hoda, kao
i ruke.
veliki reditelji.« Ali, ni za delić to nije brz u reakeiji, tempera-
umanjilo naše obožavanje Tanhofera podmladen, mentan, sonornog glasa, ubojitog du-
kao profesora, reditelja i napose dove- ha Bila sam odarana. Mihizom tako-
ka koga sam upoznala 1955, kad sam đe Doživljaj je bio isuviše jak da bih
postala njegov student, a ispratila na zapamtila i jednu redenicu, ill o demu
poslednji podinak u Splitu, 1971. su se sporili. Cinilo mi se da gledam
Toliko toga se secam, a još više se filozofsku školu antidkih Grka, nad-
ne sedam ali zna moja podsvest, ušlo metanje u govorništvu, kada se uziva
je u sliku uma mog, pa sam delom i u sebi, ali i u onom drugom. Ne je­
zbog toga takva kakva jesam. danput se to moglo duti i u salonu Ju:
Pre svega, bio je lep. Klasično lice. goslovenskog dramskog gde su sedeli Ne znam koga je viSe voleo: Mariju sto zalazio kad god bi dolazio u Beo­
Kosa srebrna i poduža. Gospodstveno Dedinac, Mata Milošević, Mira Crnobori, Miru Stupicu, Branka PleSu, grad. Bata Stojkovid i ja smo.^ne je­
držanje, glas dubok i sugestivan, ruke Belovid. Ivo Andrid je takode bio gost, Milana Ajvaza ili Ankicu Cvijanovid danput, gosti njegovog stola. »Sta želi
negovane. »Kako je Tanhofer tiho 1 ali je uglavnom dutao. »Po odlasku (njegovu studentkinju koja je u njego- profesor Tanhofer?«, pita uz osmeh,
skladno prevrtao stranice knjiga. Sve Tanhofera, salon nije više ono što je vim režijama u Splitu odigrala zavidan sa poštovanjem, svima znani gospar
što je radio bilo je u znaku lepote. Sve bio«, zapisao je Mira Belovid. klasični repertoar). »Ko je, po vašem Ivo. »Dobru rakiju i onaj vaš duveni
je to unosilo daroliju u njegove probe.« mišljenju, najvedi glumac koga ste gle- pašta fažol.« Malo se pogledasmo Bata
Tanhofer sa nama nije uspostavljao i ja. »Možda ste očekivali da du narudi-
Piše Mira Belović, a znam da ta daroli- nrisnije odnose, nismo osedali da ima dali?« »Pera Dobrinovid.« »Zašto?«
ja postoji do današnjeg dana u mom favorite ili da neku studentkinju gleda »Kad biste vi znali kako je on u jednoj ti gušdiju džigericu ili kavijar. Ja volim
sećanju. Ironičan sa osmehom. »Uvek drugim odima do profesorskim. Nije sceni ušniravao cipele’.« Tako nas je dobru, jednostavnu hranu.« Jednom
se trudio da smanji otpor doveka pre­ nas pozivao u stan na razgovor, da na neki nadin zbunjivao. S jedne Stra­ prilikom poželesmo da bude naš gost.
ma doveku«, seda se Bata Stojkovid. ne red, misao, prava emocija, a onda - Nije dozvolio, ali nam je dao savet ko­
nas bolje upozna, kao Sto je to dinio ga se sedamo do danaSnjeg dana.
Grozio se površnih rešenja, egzibi- Mata Milošević. uSniravanje cipela. Ali, to su sve koc-
cionizma, sentimentalnosti, lažnih kice koje moraju da se slože. Ako ne- »Uvek treba da plati stariji, i vi dete bi-
U toku naših studija, znadi dve go- ti stariji, pa dete pladati mladima, pa
emocija. »Kad srce zapišti, misao je dine, režirao je tri izuzetne predstave ka fali, onda nešto fali.
kriva.« Ne znam ni danas diji su to sti- Primao je klasu kad je radio DonKar »Ni jedna glumica koja đrži do sebe de to onda biti zanvalnost i meni.« Ni­
hovi, prvi put sam ih čula od Toke. To losa, kad smo, odaram, išli da gleda- ne bi trebalo da igra Titaniju u Snu let- ko ne pamti taj savet bolje od Bate
je bio njegov amanet nama Sto se tide mo Branka Plešu kao Markiza Pozu, nje nod.« U to vreme Titanije su bile Stojkovida.
glume.

и I ® iz Silikonske doline prate po- šem, još se nije dogodila premijera ko-
I«
иш
Pozćrišne aktuelnosti u
Amend: Rupa u ledu ili
тира u drami. Kritika u
klin, publika u ploču.
Feministkinje kopajupo
Brehtovoj biografiji
■ Wad su me pozvali da vidim Ko-
I ■ K mad o pecanju kroz led (The
■ ■ Ice-Fishing Play), setio sam se
III■ da je dobio prilično pohvalnu
I и kritiku u nedeljniku Sweekly,
I it \ pa sam pristao. Dramu je na-
■■ pisao Kevin Kling za koga ni-
IH ■ kad nisam čuo. Verujem da je
I I wnegde studirao pisanje drama
■ ЖШ je dobro proučio savreme-
nu ameridku dramaturgiju, pošto je
komad ameridki moderan, sa obave-
znom dozom magičnog realizma.
Početak je obedavao: glavni junak
sedi i peca kroz rupu u ledu negde u
Minesoti. Sa tranzistora dujemo da je
upravo najhladniji dan u sto godina, a
ovaj pije hladno pivo iz konzerve. On-
da upeca nešto, ne vidimo šta, pa ode
van scene, pa se vrati i shvatimo da
mu je kamiondid propao kroz led.
Krede jedna pirandelovska situacija,
po principu: može da bude, ali ne mo-
ra da znadi. Za ostale likove na kraju
saznamo da su zapravo ved mrtvi,
sem dva sveštenika, a Roni, glavni ju­
nak, sania da uhvati legendarnu mon­
strum ribu za koju se priča da odvaj-
kada živi u jezeru. Opet je nejasno šta
Familija: Admir Glamočak
i Jasna Diklić
u predstavi sarajevskog
Pozorista mladili
se zbiva, ali u programu lepo piše da stvari nije, a možda i jeste, mada ipak Eh, samo da je onaj momak. koji je vo u jedan sasvim drugadiji ambi-
Roni odluči da ode sa ovog sveta i to nije. Radnja se deSava na Menhetnu. pisao o drugom momku koji peca jen’t, ali, kada je red o publici, zapa-
tako što će cev puške staviti u usta, a Onda su u Teatru Artaud, u mom' kroz led na jezeru u Minesoti malo vi­ Ijen-istim žarom, nalazim se pred
za oroz privezati najlon sa udice, pa susedstvu, davali neki kao hepening se čitao Pristlija! ■ dvema predstavama koje na transfer-
kad riba trzne, puška de da opali... pod naslovom Srećan rođendan Bertol- Branko Dimitrijević zali kulture kao univerzalnog idioma
Mogli su pušku da daju meni i sve bi te Brehtu, ali samo dva puta pa nisam nude svoje slike jedne drugacije, ali
se završilo mnogo brže. stigao to da vidim. Davali su i filmove ipak univerzalno prepoznatljive stvar-
Pecanje sam gledao u gradu, a da po Brehtu i o Brehtu u Nemačkom nosti.
bih video bolje pozorište, morao sam kulturnom centru, ali ni to nisam vi­ Kolin Sero je u savremenoj francu-
da odem sto kilometara na jug, u Ma- deo. Breht je izuzetno popularan na skoj kulturi nezaobilazno ime: igra
untin Vju. Davali su Sporednu atrakci- ameridkim univerzitetima kao teoreti- (uloge od Šekspira do Pirandela), piše
ju (Side Show) od Bila Rasela (Rus­ čar, ali ga relativno malo igraju.’ Ameri i režira (Tri muškarca i bebaj. Izvrsni
sell). Na Brodveju je tom mjuziklu kri­ se nerado podsedaju da je nesretni bulevarski komad, dugogodišnji pari-
tika ispisala hvalospeve, ali kako nije Breht ovde imao vrlo loše trenutke: ski hit Zeko, Zeko (lapin, Lapin), nu-
imao publike, brzo je skinut s reperto- pošto je bežao kroz Evropu i Skandina- di nam jednu drugu francusku sliku,
ara. I ovde ista stvar: kritike odlične, viju, konadno je stigao u Ameriku, pa kroz tekst Zeke uoblicen u predstavi
ali publike nema. Možda je problem u su ga poslali u Holivud gde se ni Hak- Familija u Pozorištu mladih (drama-
tome Sto je tema za mjuzikl pomalo sli, Rome je engleski maternji jezik, ni­ turška obrada Ljubice Ostojid, režija
depresivna. Dakle, pre Sezdesetak go­ je snašao. Onda su nesretnog Brehta u Dina Mustafida). Treba li uopSe reći
dina živele su sijamske bliznakinje Hil­ vreme makartizma naterali da se izja- da se u Sarajevu, kao uostalom i u ve-
ton. Tekle su karijeru u varijeteima i Snjava pred senatskim komitetom za dim i bogatijiim gradovima, isti glum-
cirkusima, mada su obično takve »ne- antiameridku delatnost. Stenogram tog ci, naravno dobri, srednom sludajno-
slane Sale majke prirode« stavljane u ispitivanja jedno je od tužnijih Stiva šću uvek okupe oko dobrih i uspelih
poseban manji Sator da ih publika gle- koje sam imao priliku da ditam. projekata. Ovaj jeste takav.
da kao »sporednu atrakciju«. Sukob je Taman kad se mislilo da Breht mo­ Sa Sašom Gitrijem Predstava se odvija oko lika Majke
jednostavan: jedna sestra bi da posta- de kao mrtav malo da odahne, doko- koju izvrsno igra jedna od zvezda sa­
ne slavna, a druga bi da vodi miran po- pale su ga se feministički nastrojene i Kornejem u Parizu, rajevskog glumiSa, Jasna Diklic, maj­
rodidni život. Predstava je kvalitetna, biografičarke. Otkrilo se da je u Nju- sa Kolin Sero i Koltesom ke kao »paradigme doma i centra mi-
ima nekoliko dobrih pesama, tako da jorku bio neveran svojoj dugogodid- u Sarajevu. kro svijeta, obitelji« (Ljubica Ostojid).
se otegnuti drugi deo nekako preživi. njoj partnerki. Ona je to podnosila sto- Otud je familija, kao naše sigurno uto-
Ali, ni na premijeri sala nije bila puna. idki, ali joj sigurno nije bilo lako, jer je Šta maze umetnost? čište i mesto izvornoe razumevanja,
objekat Brehtove požude, kako lepo centar jednog sveta u Rome se prepo-
ISfe. ug° sam dekao da mi se uka- )iše, bila jedna »debela i ne tako do- ^■etiri razlidite predstave - dve znajemo i uvek nanovo regenerišemo.
že prilika da vidim nešto u rra glumica«. Da li bi autorka eseja jMpariske i dve sarajevske - viđe- Lik Zeke, po kome komad nosi ime,
San Hoze centru za scenske Brehtu oprostila da je svoju saputnicu O^lne u posledniih mesec dana ne- tumadi Admir Glamodak, za nijansu
umetnosti. Konacno sam do­ varao sa vitkom ženskom koja je uz to Ш maju, reklo bi se, nideg zajed- »preigrano«, i vodi nas u završnici
ll bio karte za Hot Mikado, pre- dobra glumica? ■ ničkog. Pisci su u sva detiri slu- predstave u svet vanzemaljaca iz ko-
radu operete Gilberta i Salive- I dok se ja potucam od Mauntin I ; čaja Francuzi , a predstave, u jeg Zeko i dolazi. Dakle, svetlost i
III Jna. S obzirom na to da su kar- Vjua do San Hozea, i tu i tamo do Ber- И širokom vremenskom rasponu vedrina utopije za celu familiju koja
te 35 do 50 dolara, hteo sam klija, propuštam važne stvari na dru- ^LJživota njihovih autora, partici- lakim korakom, u završnoj sceni, pre-
I da vidim i kako novi bogataši goj obali ovog kontinenta. Dok ovo pi- ^Mpiraju u onom So bi se general- koracuje granicu sveta haosa i patnji.
zorište. Mikado je i ranije »moderni- mada Plava soba (Blue Room) Dejvida
zovan«, a ovu preradu uradili su Dej- Hera (Hare) sa Nikol Kidman u glav-
vid Bel i Rob Bauman (Bowman). Te- noj ulozi. Žakazano je 111 predstava i
ško je redi da li su napravili dobar ili skoro sve karte su rasprodate. Da se
loš posao, pošto su i dalje najefektniji ne bi tapkalo, svaka osoba može da
^Pno moglo nazvati odredenim
mentalitetom, galskim duhom, speci-
fičnošću jednog kulturnog podneblja.
Pariz podetkom novembra. Veliki
broj sala i teatara, sve je puno i ima za
svačiji ukus. Veče na Monparnasu u
Imamo li prava da iskoradimo, i kako
to da udinimo?
Jll^asvim drugu vrstu dramskog
' ' naboja, opet na francuskom
iliFI tekstu Bernar-Mari Koltesa, ima
muzika i tekst. Scenografija i kostimi kupi samo šest karata. pozoriSu »Rive gauche« lako i vedro |||; ' nedavna premijera u Narod-
bili su odlični, a publika blagonaklo- se provodi uz Jednu noć sa Sašom Gi­ llli nom pozorištu: Ttaži se Roberto
na, kao Sto je i red od onih koji u po- |g| IH ije bilo gužve za Opasnu oku- trijem. Kao So rede autorka adaptacije || , Cuko (zbog ubistva oca, majke,
zorište ne zalaze baš često. No, kako f “ KU (Dangerous Corner) po- i izvrsna glumica Antea Sonjo: Pariz ч I gpolicijskog inspektora i malo-
je San Hoze sve bogatija sredina, treba Т/. Jmalo zaboravljenog engle- krase i likovi Sartra i Malroa, Arona i '' dobnog dječaka)... posljednji
očekivati da finansijska podrška teatru s skog pisca socijaliste Dž. B. Ženea, ali i jednog Saš? Gitrija dija je put viden u Narodnom pozori-
da neke rezultate. JI Pristlija (Priestley). Pristlija su umetnost življenja upravo i predmet wF štu u Sarajevu. Tako glasi puni
Da u podrSci teatru ne bi zaostao, I I. ' otkrili pre dve godine kad su njegovog dramskog rada. U pitanju su naziv poternice za Cukom, u original-
Berkli je najavio zidanje nove zgrade 13 " podeli da igraju njegov komad jednostavne mudrosti: znati živeti, nom rešenju pozorišnog plakata ved
takozvanog Berkli Repa. U sali de biti " Inspektor zove (An Inspector uprkos vedrim osmesima na licima, renomiranog Dizajn Trija Sarajevo...
600 mesta, a izgradnja de košati 17,5 Cails), a sada su zaigrali i nije jednostavna stvar... Ali uspeva, U glavnoj ulozi jedan od najmlađih
miliona dolara. Planirano je da teatar Okuku. (Opasnu okuku u Be- ako se potrudite, rekao bi Gitri. glumaca, Aleksandar Seksan. Niz pra-
2001. godine otvori Eshilova Orestija. ogradskom dramskom igrali su 1952, a Sledede vederi, drugi kvart (Madle­ tedih uloga, medu kojima treba svaka-
Tri dana posle Mikada evo me opet dramu Inspektor zove, pod naslovom na), drugo pozoriSe i veliki Pjer Kor- ko izdvojiti doajene Vladimira Joka-
u San Hozeu, ovoga puta da vidim Tri Inspektor je došao, u istom pozorištu nej. Njegov Sid, u režiji Toma D. Dua-
kišna dana (Three Days of Rain) od 1950. - Prim, urednika) Pristli je vrlo novida i Nadu Durevsku, kao i Eminu
reka, sa muzikom flamenka - Luisa Muftic. Rediteljski potpis: opet raladi
Ričarda Grinberga (Greenberg). Pred­ dobar pisac. Ova drama mu je iz 1932. de la Kareska... Ne nedostaje izvrsno
stava se davala u San Hoze Repu, a bo­ Iako su momci i devojke iz Exit teatra recitovanje drame strasti u strogim
i neumorni Dino Mustafid. Drama se
dogada u adaptiranom prostoru po-
lje da nije. Ni sam autor valjda nije bio uložili truda, predstava je ispala dosta aleksandrincima, ali, dudesno, brio zornice Narodnog pozorišta, uz ogra-
siguran kojim putem da krene, pa je i amaterska; ono So je vadi zapravo je flamenka i ritam gitara sjedinjuju du-
publiku tako vodao, na slepo, Sve je li- tekst. Pristii ume da konstruiše dramu, niden broj vrtecih stolica: improvizo-
še i tela izvrsne glumadko-igradke eki- vane galerije su svuda oko nas. Izbor
čilo na imitatore Pintera kojih je bilo da proizvodi napetost, zna tačno kada pe. Nema, dakle, stranih pisaca, ima
toliko sedamdesetih godina u Evropi i da spusti zavesu tako da publika nestr- muzike, možda suviše impresivan
samo zastarelih izvodenja. (Sead Barjaktarevic), ali zato izvrstan
osamdesetih u Americi: kao nešto u pljivo očekuje sledeću scenu. Vrativši se u kišno-snežno Saraje­
u funkciji radnje. Prida košmarna,
simbolidna i realisticna u isti mah, o
zlu u nama, ali i o bezazlenoj nevino-
sti u isti mah. Bilo bi trivijalno redi da
zlo pripada svetu iskustva, a nevinost
dežnji za majcinom posteljicom. Ali,
vrednost Koltesovog komada (1990),
koji su na scenu postavljali mnogi po-
znati reditelji i koji je takode bio je­
dan od pariskih hitova, jeste upravo u
yodenju dramske radnje kroz likove
kao poimove a ne kao pride, dakle
kroz odnose kao simbole - bilo da je
rec o majci, sestri, kurvi, policajcu ili
o otmenoj dami.
Niko nas ne može spasti od nas sa-
mih, neka je vrsta poruke predstave.
Za Roberta Cuka se ne zna da li je psi-
2°Pala’ °syetr»ik ili tek normalni pro-
dukt haoticnog sveta.
Utisci o predstavama nisu napisani
u nameri da nešto dokažu, niti pak da
ih samo zabeleže. Pre bih kazala da je
posredi jedno pitanje. Stvarno vam se
dine u najmanju ruku tautološkim pi-
tanja multikulturalnosti i »multi-'
uopšte (sarajevski intelektualni lajt-
motivi), kada se opet osvedodite u
stare dobre teze o doživljaju umetno­
sti kao univerzalne kategorije. Utoliko I f
bolje po umetnost, jer ona ne treba |д
msta da dokazuje, ved samo da nam IП
ааЈе- B Eleonora Prohić ■ >
 Nafrancuskom i ruskom:
Iz Cehovljeve »Svadbe«,

■u
u raiji Pjotra Fomenka

morska obala koju zapljuskuju »pravi«

a
talasi - stvara kid efekat zbog ostatka
dekora po kojem se glumci dosta ne-
spretno kredu. Nije jasna ni rediteljeva
ideja. Ne može se red da je glavni cilj
bio da se Geteov tekst duje na sceni (a
Pismo iz Panza: mizanscen ne ide mnogo dalje od to­
ga), pošto su, na primer, izostavljene
»Paviljon sbdzurima« Ifigenijine replike koje Gete posvećuie
nije stigao na Jesenji položaju žene. Ifigeniju tumadi Angela
Vinkler (Winkler) kojaje saradivala sa
festival, ali je prikazana Zadekom, Bondijem i Stajnom, a Ore-
osavremenjena Selarsova sta Martin Vutke, jedan od najpopu-
verzija te kineske opere. larnijih nemadkih glumaca mlade ge-
neracije.
Na okupu Lepaž, Sero, Medu rediteljima pedagozima na te-
Griber, Lupa, Fomenko stivalu de se u decembru nad i jedna
od najznačajnijih figura savremenog
poljskog teatra, Kristijan Lupa. Svršeni
esenji festival (Festival d’autom- studenti Instituta za pozorišne studije

IJ
ne) u Parizu ove godine predsta- u Krakovu izvode, u njegovoj režiji,
vlja više od trideset dramskih, Čehovljeve Tri sestre, a krakovski Stari
plesnih i muzidkih programa, i teatar Mesečarke, Lupinu adaptaciju
jednu izložbu. U prva dva (od tri drugog i trećeg dela istoimenog tro-
jesenja) festivalska meseca, izve­ tomnog romana Hermana Broha.
dena je vedina pozorišnih pred­ Francuska rediteljka Zili Brošan
stava. U izboru Mari Kolen (Julie Brochen) sa svojih šest (sada
(selektorke i plesnog programa) ved bivših) studentkinja Visoke nacio-
mogu se uociti dve tendencije: nalne škole za pozorišne tehnike i
programi vezani za Kinu, zemlju go- umetnost postavila je Ženski Dekame-
sta festivala, i predstavljanie znacajnih ron, adaptaciju istoimenog romana
evropskih reditelja. Svakako treba po- Julije Voznesenckaje koja daje red
menuti Geometriju čuda Kanadanina grupi trudnica u porodiljskom karan-
Robera Lepaža (Robert Lepage) i Ima- tinu, osamdesetih godina u Rusiji.
ginamu operetu francuskog pisca Va­ Rad na predstavi nastavljen je i posle
lera Novarine, u režiji Kloda Bišvalda, studija. »I kada napustimo školu mo-
kao jedini savreraeni dramski tekst na žemo da joj se vratimo i nanovo je
festivalu. osmislimo.« Suded po kritikama, to je
Lepaž je nosilac mnogih priznanja Brošanovoj pošlo za rukom.
za pozorište i za film. Od prvog redi-
teljskog uspeha, Cirkulacija (1984), шЛе last, but not the least; Fedra
postavio je Šekspira, Direnmata, Lika Bondija (Luc Bondy), kako
Strindberga, »solo predstave« (Igle i %tvari stoje, jedna je od najzapa-
opijum, Elsenor po Šekspirovom Ha- toaru klasici: Šekspir, Cehov, Gete, ženijih predstava na festivalu.
mletu), opere i autorske projekte. U Dašenjka, mlada koja ni Paviljon, na festivalu prikazuje Pi­ :
Bondi je postavio svog, prvog
Г ” ’ ’ * ---------------------------------

ter Selars (Peter Sellars) čije su moder- Ostrovski, Pirandelo. I reditelji su ved :T:<

Geometriji čuda povezuje savremeni- kod Čehova ima samo svojevrsni »živi klasici«: Šero (Chere- francuskog klasika,, trudeci se,’
_ o___
nizovane postavke Mocartovih opera I kao i:----- Нл
u prethodnim režijama, da
ke koji se nikada nisu sreli, ameridkog au), Griber, Lupa, Fomenko. Osim
arhitektu Rajta (Frank Lloyd Wright, dve kratke replike,
(Cost fan tutte, Don Žuan, Figarova I »na sceni uspostavi odredeni tok
ženidba) ostale zabeležene u pozori- dramskog teksta, za scenu je značajno
1869-1959) i ruskog filozofa Berdajeva ponavljaja tokom cele kombinovanje pedagoškog i umetnid- i harmoniju zahvaljujud kojima
šnim enciklopedijama. Novu muziku, Л§ publika nede nositi predstavu
(Nikolaj Aleksandrovid Berđajev, predstave, u venčanici delimidno inspirisanu originalnom kog rada. »Ukoliko je to avoje u vezi, &

1874-1948), okružujudi ih porodicom i pozorište živi; ako je razdvojeno, umi- kao krst«. Radeći sa francuskim glum-
partiturom, komponovao je Ten Dan.
udenicima da bi razvio tematiku ucite- i špic patikama: U »kineskom« programu našli su se i re«, kaže Pjotr Fomenko. cima, želeo je da stvori realistidnu Fe-
Ija i sledbenika, pojedinca i grupe. Te- »Je suis si heureuse« dru koju igra Valeri Drevij (Dreville).
Mulijan ili silazak u pakao, najstariji »Na sceni njena ljudska, fizidka bol
ma može da nam se svida ili ne, ali Le- (Ja sam tako srećna). oblik kineske opere iz XII veka, na Sgomenko je prikazao dve »stu-
paž odlidno vlada scenom. Struktura dentske« predstave. Vuci i ovce
ueuisNc« mora da bude verodostojna. Aleksan-
granici izmedu rituala i umetnosti, i Avininnu
iTijprlpni iiu Avinjonu drinac i deklamacija ne smeju da nas
je filmska (osim što predstava ima pa- Life on a string, savremena kineska ||FOstroyskog, izvedeni
uzu), sa »špicom« projektovanom na 1997 (Lu2iis 49), izašli su iz udalje od te patnje.« Premijerno izve
izve-­
opera Kia Kiaosonga.
platno u pozadini. Svet na sceni je u Ио na šest nezavisnih epizoda). Ova Drugo bitno usmerenje (festivala) je okvira »akademske radionice« i dena u Lozani u februaru, igrana u
stalnoj metamorfozi. Jedan isti deo međunarodno-međukontinentalna - naslede. Kako se odigrava smena ge- iigraju se ved*....................
;......... osam godina. Če- rQ_ Bedu i Nemadkoj, Fedra je bila raspro-
dekora bice radni sto arhitekte, sto za koprodukcija (festival Linkoln centra neracija na pozorišnim scenama? Ra- ■ hovljevu jednočinku Svadba Fo­ data tokom više od mesec dana. ■
rudavanje, krevet, klavir, automobil. 1 iz Njujorka, sidnejski i hongkonški fe­ dovi sa studentima Patrisa Šeroa, Kla- Hi.... menko je spremio sa novijim ge- Jana Diklić
glumci se, kao i scenski prostor, preo- stival, festival u Parizu, pozorište iz usaMikaela Gribera, Pjotra Fomenka i S neracijama moskovske akademi-
bražavaju, prelaze iz uloge u ulogu, Kana, hala »Vilet« u Parizu i šangajski Kristijana Lupe nalaze se u društvu S je »Gitis«. Dekor, kostim, muzi-
ali i iz individue u grupu koja savrše- sekretarijat za kulturu) predpremijer- značajnih ostvarenja: Rasinove »Fe- ka, a pre svega igra glumaca, scenski
no uigrano izvodi jednostavne koreo- no je izveđena u Šangaju, u junu. Od dre«, u reiiiji Lika Bondija, i Geteove pokret i dramaturška preciznost za-
grafije: vežbe Berđajeva za »harmo- tada ima problema (sa vlastima) da »Ifigenije na Tauridi« kojti postavlja služili su odlične kritike. Svakom liku
nidni razvoj doveka«. Gluma se krede izade iz zemlje: otkazano je gostova- Griber. (Iz specijalnog dodatka Monda Fomenko kao lajtmotiv daje jednu re-
od realistidnih scena i dijaloga do tele­ nje u Njujorku predviđeno za juli, a povodom Jesenjeg festivala) denicu. Tako će Dašenjka, mlada koja
snog simuliranja sudara gde savršeno zatim udešde na Jesenjem festivalu. Veliki reditelji kao pedagozi, to je kod Čehova ima samo dve kratke re­
kontrolisani pokret ima efekat uspore- Osavremenjenu (naravno skradenu) ideja selektora Mari Kolen. Na reper- plike, na sceni biti podjednako znadaj-
nog snimka, što je scena za pamdenje. verziju iste opere, pod naslovom Peo- na kao ostali likovi, ponavljajudi to­
kom cele predstave, u venčanici i špic
y /; 5. oetska snaga narodne mitolo- patikama: »Je suis si heureuse« (Ja
gije koia je vekovima stvarala sam tako sredna). Predstava je dovolj-
remek dela, na granici između no stabilna da su glumci, u stalnom
„ realističnog i fantastičnog, i osluškivanju publike, mogli sebi da
danas je izvor inspiracije za dopuste igru i na francuskom i ru­
mlade umetnike. Nit prenoše- skom jeziku.
nja znanja i veština kroz istori- Patris Šero prikazao je zavrsni rad
ju, u rukama novih generacija studenata trede godine glume Nacio-
umetnika koji rade na scena- nalnog konzervatorijuma u Parizu:
ma širom sveta, pruža nam kompilaciju Ričarda III i Henrija VI.
mogucnost da sagledamo osam veko- Predana igra mladih glumaca, uz mi­
va kineske opere. (Iz programa »Kina« nimum dekora i muzike, i odlidno
Jesenjeg festivala) osvetljenje, pomalo gubi na snazi
Najavljivan kao jedan od kulturnih zbog gotovo nepromenliivog mteziteta
dogadaja koji de obeležiti kraj veka, napetosti. Griber je takođe želeo da
Paviljon s bdurima nije stigao u Pariz. »oseti« mlade glumce. Sa studentima
Red je o remek delu kineske opere iz pariskog konzervatorijuma, u saradnji
perioda dinastije Ming, tadnije iz sa Mišelom Pikolijem (Michel Picco-
1598, na libreto jednog od najznadaj- li), radio je na nedovršenoj Pirandelo-
nijih pisaca tog vremena Tanga Ksian- voj drami Divovi s planine. Na 27. Je­
cua. Režirao ga je tridesetpetogodišnji senjem festivalu prikazana je i njego-
■ M Čen Ši Jeng koji od 1987. živi u Ameri- va Ifigenija na Tauridi, u februaru
I f ci. Paviljon se najverovatnije prvi put premijerno izvedena u Berlinu. Na pr-
I f izvodi u integralnoj verziji od oko vi pogled impresivna scenografija -
I f osamnaest sati (reditelj je operu pode-

f izmislili kako bi s vremena na
IIn
I or dine tri žene u tradicional-
nim odorama grdkih narikada.
Jedino jedna od njih govori.
Ali, i pored sve snage njene
tužbalice, u sedanju de nam
pre ostati lik bezglasne horist-
kinje koja zajedno sa Elek-
trom nedujno podnosi patnju,
biva svedokom svireposti co-
------ vedanstva i bogova i, na kraju,
za sobom zatvara vrata koja leševe de­
le od naših odiju. Iz programa sazna-
jemo da je ime ove mlade žene Mirja-
na Jokovid i da je jugoslovenska glu-
mica. Lepa nijansa predstave, imamo
li na umu da je po nekim izjavama
predstava upravo inspirisana ratnim
užasiraa na prostorima bivše Jugosla-
vije. Ne bad vesela, ali lepa nijansa.«
Tako se zavrdava jedna od kritika
hvaljene postavke Sofoklove Elektre u
kojoj, od kraja novembra sve do prole-
da, na Brodveju nastupa mlada beo-
gradska glumica. Komad se igra u ver­
ziji irskog dramatidara Franka Makgi-
nisa koji je, baš kao i pre dve godine u
kontroverznoj postavci Ibzenove Nore,
delotvorno žrtvovao poetsko zarad
svežih i okrepljujudih kolokvijaliza-
ma. Savremenim dekorom, koji više
podseda na skladište nego na kraljev-
ski dom, dominiraju zardala vrata u
dubini i ruševine nekadašnje blagova-
onice: izandale fotelje i ostaci masivne
trpeze koja se niide na preostalim no-
garima i preko koje sve vreme kaplje
sa tavanice.
Naslovnu ulogu igra britanska glu­
mica Zoi Vonamejker (Zoe Wana-
maker) koja je, tumadedi Elektru pro-
šle sezone u Londonu, dobila nagradu
Olivije. Ova sidušna žena napola izbri-
jane glave i dedijeg lica (a la Dulijeta
Masina), odevena u veliki i stari voj-
nidki šinjel koji je pripadao njenom
ocu Agamemnonu, kljudne momente
drame izvodi kao arije: cvili u odaju,
stenje u bolu, reži u izlivu jarosti - sve
u skladu sa verovanjem da je starogrč-
ki jezik na sceni bio »pevani« jezik.
Neki de je ipak upamtiti po nešto slo-
bodnijem mizanscenu: ova Elektra
pljuje na svoju sestru Hrisotemidu (jer
je ova izabrala da živi u blagodetima
majčinog dorna), lomi stolicu (pošto
sazna da Orest ipak nije mrtav), a u
jednom trenutku čak i poliže krv sa
majdinog leša (da bi osetila kakvog je
ukusa osveta).
IHilllK
Novi komad
Edvarda Olbija lift
na košmamu verziju
njegove drame
»Ko se boji Virdzinije
Vulf?«
I
I edate li se deteta iz Olbijevog sa-
da ved klasidnog prvenca? Sina
koji, kako se ispostavilo, nije ni
'rođen, ved su ga Marta i Džordž
: vreme predahnuli u svom ne-
presušnom gloženju? E pa, po-
[stojanje deteta neizvesno je i
posle trideset sedam godina, u
_ novoj Olbijevoj drami Komad o
bebi (The Play about the Baby), koja
je u septembru prvi put izvedena u
londonskom teatru Almeida, gde je
pre dve godine sa velikim uspehom
igrana obnovljena Virdžinija. Nova
drama ponovo se bavi igrama modi i
namernim razbijanjem životvornih
iluzija, ali je, vradajudi se svojim sta-
rim opsesijama, Olbi otišao još dalje,
nameradivši se, na tragu Pirandela,
Pristlija, Pintera i apsurdista, da žrtvu-
je naturalistidki okvir i razbije i samu
pozorišnu iluziju. Otuda je Komad o
bebi (a moglo bi da se kaže i Igra o be­
bi) igriviji i šašaviji od Virdzinije, ali i
kudikamo teži i zagonetniji, da se ne
kaže nerazumljiviji.
Sve se dešava u praznoj sobi sa ne-
koliko stolica. Ako to želimo, Džordža,
Martu, Nika i Hani možemo prepozna-
ti u Čoveku, Zeni, Momku i Devojci.
Mladi bracni par nedavno je dobio be-
bu i ona se, ako odi ne varaju, nalazi
pod cebencetom (iako se ne sazna
kako se zove, pa dak ni da li je dedak ili
devojdica). Ali, Momak i Devojka i da­
lje vode razuzdan, strastven život. Sen-
zualni, naivni i ravnodušni, polugoli se
jure i hvataju po sceni. Njihovo zado-
voljno egzistiranje prekida zloslutna
pojava dvoje dudljivih i cinidnih, na tre-
nutke veoma duhovitih, sredovednih
ljudi (kao da su iz nekog drugog koma­
da). Covek i Zena uhode mlade i ne da-
ju im mira. Gledaoci nede dobiti odgo-
vor zašto to dine, jer Olbi uprizoruje si-
tuacije krajnje tesKobe u kojima se gubi
svaka racionalnost, te ni mladi par ne
uspeva da shvati ko su dvoje starijih,
zašto ih uhode i šta su naumili.
Pitanja dobijaju kakav-takav odgo-
vor tek na kraju prvog dina, kada Co­
vek hladnokrvno i nedvosmisleno ka-
že: »Došli smo da vam uzmemo be-
bu.« Ali, nede oteti bebu, ved veru u
nju. Podlegavši elementarnom strahu,
mladi roditelji se priklanjaju verziji o
stvarnosti koju im namede stariji par i,
rastrojeni, na kraju su dak prisiljeni da
priznaju kako njihova beba, u stvari,
nije ni rodena.
»Odakle vam pravo da imate dete?«
mora da je pitanje od posebnog zna-
daja za Olbija koji je, kao što se zna,
usvojeno deto. Olbija, pre svega, pro-
vocira ideja o bebi kao izrazu kom-
Stari trikovi i opsesije:
Edvard. Olbi
formizma, Roditeljima dete ne pripa-
da, jer je samo personifikacija njihove
ljubavi. Kad verujemo samo u ono što
priželjkujemo, da li je onda i sama
stvarnost određena našim potrebama?
Kao i u prethodnom Olbijevom ko­
madu, Tri visoke žene, u kome je jed­
na ličnost dekomponovana u tri lika, i
ovde se stariji par može ogledati u
mladim, naivnim i impulsivnim oso-
bama, kakvi su i sami bili pre nego što
su podvrgnuti razjedajućem žrvnju
vremena. Da li je reč o zločesnoj zre-
losti koja, u bojazni od starosti, razara
mladenačke ideale i nevinost? (Nije
prvi put da nam Olbi sugeriše kako su
iluzije i fantazija droga od koje živi-
mo.) Ili su, pak, njih dvoje došli da
učine neko dobro, da Momka i Devoj-
ku bolje pripreme za roditeljstvo? Mo-
žda su to, u stvari, roditelji koji svoju
decu spredavaju da postanu roditelji?
A opet, posmatrani iz vizure mladoga
para, možda su projekcije života pro-
vedenog u cinizmu i razodaranju koje
ih deka u bududnosti?
Ocekivalo bi se da prirodna reakcija
gledaoca na muke mladog para budu
strah, saosecanje ili srdžba. Ako ništa,
ono bar da se zabrine za sudbinu be-
be. (U toku predstave dovek bi povre-
meno pomislio da jedan roditelj ne bi
mogao da napiše ovakav komad.) Ali
ton komada suzbija takva osecanja,
pošto je gledalac isuviše svestan pišče-
ve kalkulacije i njegovog insistiranja
na artificijelnosti i metateatralnosti
starijeg para. Na primer, Čovek se na­
kon pauze okrede publici i, istupajuci
iz lika, pita gledaoce da li im je prijao
predah, naglašavajudi pri tom da sao-
seda sa ženskim delom publike zbog
skudenosti ženskog toaleta! Čovek i
Zena su sveznajudi i imaju mod nad
sižeom komada, njime, štaviše, mani-
pulišu i »dopisuju« alternativne verzi-
je dogadaja i likova.
||eki napominju da je komad
111
■ t Ifspremište
. starih Olbijevih
----------------
,------ -----
kova i opsesija i majdan za
'' njegove biografe i proudavao-
■I ■
.............. - Povevši gle-
ce njegovih'dela.
daoce duboko u teško proboj-
ni lavirint, Olbi je po običaju
' tzgubio interes da ih iz njega
izvede ili da bar objasni nje-
______ Gledaoci
_ govu konstrukciju.
teško da “do kraja mogu biti sigurni u
to o demu je u komadu zaista red. Dra­
ma, u kojoj se vešto preplidu frivolnost
i ozbiljnost, zbunjuje ih, grize i opse-
da kao da je red o kakvom košmar-
nom snu. Jedino je lako predvideti da
ce na kraju biti otkriveno jedno veliko
ništa. Put prema tom ništa ipak je, ka-
žu, delo majstora. ■________ Lj.M.
cima nagrada Tajm auta. Ali, ni on ne
dobija nagradu za najbolji komad ili
za najboljeg dramskog pisca, ved tako-
redi za najboljeg glumca! Her je ove
godine debitovao kao glumac u jed­
nom od novih komada po imenu Via
Doloresa. Zvanicni naziv priznanja ko­
Pismo iz Londona: je je dobio je »Izvrsno postignude«.
Dva lista su već objavila Medu ostalim dobitnicima izdvojila
bih Džeraldinu Makeven. Jedna od
svoje liste najboljih primadona britanske scene nagradena
na britanskim scenama je za ulogu Starice u Joneskovim Stoli-
koju je igrala krajem 1997. Od
u 1998. Utešna nagrada cama svih nagradenih ova predstava, u ko-
za Nikol Kidman produkciji Royal Court Theatra i Tea-
tra de komplisite, a u novom-prevodu
krajem godine došlo je i vreme dramskog pisca Martina Krempa,
svođenja raduna o britanskim ostaje i moj favorit. U nedavnom raz-
teatarskim dostiignudima. Nije govoru Kremp mi je rekao da je, dok
to nikako jednostavan zadatak. je prevodio Stolice, neprestano radio
J
Usled neverovatno velikog broja sa glumcima i za glumce, želedi da
ovogodišnjih premijera, a zbog proizvede stimulativan i živ pozorišni
raznolikosti ukusa, nominacije i tekst.
pobednici variraju od dodeljiva- Sve u svemu, moglo bi se zakljuditi
da do dodeljivaca. Dva london- da su se ove godine u britanskom tea­
ska lista medu prvima su obja­ tru desile nepredvidive, ako uvek ne
vila svoje odluke: Ivning Standard baš originalne stvari. Dramski pisac je
(Evening Standard) i Tajm aut (Time izašao iz konvencionalne osame i
Out). stao na scenu, a u sludaju Hera dak
Čitaoci de se setiti u prošlom broju dobio nagradu. Ako su neke nagrade
spomenutih Marka Rejvenhila (Ra­ dodeljene po inerciji (Mark Rejven­
venhill), Dejvida Hera i Nikol Kidman. hil) ili iz kurtoazije (Nikol Kidman),
Ivning Standard je takode izdvojio ova valja se nadati da de konvencije nasta-
tri imena kao najznadajnija u 1998. viti da se menjaju u potrazi za uvek
Rejvenhil je ovogodišnji »dečko koji novim, savrdenijim i stimulativnijim
obećava« kao dramski pisac, a to zva- izrazom. и
nje je zaslužio dramom Tašna. Za naj- Duška Radosavljević Heaney
bolji dramski tekst ipak je proglašen
il ffi
Kopenhagen Majkla Frejna (Michael
Frayn) koji se nakon duze pauze, po-
svetivši se prevođenju Čehova, vratio
ИИИВ
pisanju autentičnih komada. Kopen­
hagen opisuje sujsret nuklearnih fizi-
čara Nilsa Bora i Vajnera Hajzenberga
u jeku Drugog svetskog rata. Što se
Nikol Kidman tiče, ona doduše nije
I italijansko pozorište ima svoje
odnela nagradu za najbolju glumicu - Oskare. Zovu se nagrade Ibi i dodelju-
ta čast je pripala Šinejd Kjuzak (Si­ jejh žiri od šezdesetak kritidara, prak-
nead Cusack) za ulogu Irkinje koja tično svih onih do čije se redi drži. Nji-
tri-
umire od alkoholizma u komadu Na- hovi glasovi su javni i krajem novem­
Sa gospa od Slajga Sebastijana Barija - bra se objavljuju u pozorišnom godi-
ali je dobila posebnu nagradu za glu- šnjaku Patalogo koji, u klimi nezva-
mačko ostvarenje u Plavoj sobi. Ame- nidnog, maltene porodidnog okuplja-
rički oskarovac Kevin Spejsi nagraden nja, nagrade i dodeljuje na promociji
je za ulogu u komadu Judžina O’Nila I svoga broja. Ovogodišnja, dvadeset
ledar dode. Na dodeli nagrada urednik prva dodela održana je u milanskom
Ivning Standarda ukazao je na značaj Piccolo teatru, za italijanske pozori-
filmskih zvezda na londonskoj pozori- šnike mestu ispunjenom dragim
šnoj sceni u vreme kad mladu publiku uspomenama. S posebnim se zanima-
sve više privlače film i televizija. »Na- njem odekivao prvi zvanidni dolazak
Sa mlada publika, koja de se radije u Milano Luke Ronkonija (reditelja
opredeliti za ekran nego za daske, ite- Braća Karamazovih, izvedenih u rim-
kako obrati pažnju kad se na pozorni- skom teatru Argentina, Ibi za najbolju
ci pojave zvezde kao što su Spejsi, predstavu), koji de od prvog januara
Kidmanova, Liiam Nison, Žiliijet Bi- rukovoditi Pikolom. Ronkoni je, uz-
noš ili Juan Makgregor.« gred, rekorder po dobijenim Ibijima,
Dejvid Her se nalazi među dobitni- zajedno sa rediteljem koji je i ove go­
dine proglasen za najboljeg - Federiko
Tjeci (Federico Tiezzi) dobio je nagra­
du za predstavu Scene iz Hamleta.
Najbolji glumac je Danriko Tedeski
(Gianrico Tedeschi), za ulogu u koma­
du Tomasa Bernharda Popravljivač
sveta, a najbolja glumica Iza Danijeli,
nagradena za citav korpus svojih ulo-
ga. Za najboljeg dramskog pisca pro­
glasen je Antonio Tarantino za Tetra-
logiju o ledenju, dok su specijalne na­
grade otišle u ruke lutkara Mima Kuti-
kija, reditelja Karla Čekija (za Šekspi-
rovu trilogiju u teatru Garibaldi) i
avangardne trupe Raffaello Sanzio (za
dečije pozorište, odnosno predstavu
Ivica i Marica). Konadno, najbolja ino-
strana predstava prikazana u Italiji u
sezoni 1997/98. jeste Hamlet litvan-
skog reditelja Eimuntasa Nekrošiusa.
Mnogi su bili iznenađeni što je žiri za-
obišao predstave koje je u protekloi
sezoni italijanska publika najbolje pri-
hvatila (prvu italijansku postavku
mj uzikla Briljantin ili Fejdoovu Damn
izMakslma).
Unovom broju Pataloga, osim pri-
kaza predstava, festivala, knjiga i po-
zorišnih dogadaja godine, mogu se
pronadi studije i polemike na raziidite
terne: najbolja stabile (stalna) pozori-
šta, rad Workcentra Jeržija Grotovskog
(koji se nalazi u italijanskom gradu | Д
Pontedera), irsko pozorište, nobelovac I •
Dario Fo i otkriće godine, nemadki re- I fl
ditelj Kristof Martaler. S I“

Bolonjski dnevnik
etnaesti novembar: Let za Mi-
Ж1апо pada oko podne. Spre-
WBmam se bez žurbe. Krajnji cilj
■ Bputa je Bolonja gde gostuje
■ЛОсИп teatret iz Holstenbroa. U
■ principu je ved dogovoreno da
Wr de Odin udestvovati na 33. Bi-
■ tefu. Krajem septembra gostu-
■ je u Latinskoj Americi, pa de­
al mo Bitef podeti nešto ranije,
ved 9. septembra. U avionu ditam pro­
gram predstave Mythos. Eudenio Bar­
ba je došao do saznanja da mit nije
nešto suprotno od istorije. Istorija su
izvrnuti ideali, pobeda sistema koja se
iznova ismeva utopiiama.
Predstava je stavljena u okvir bde-
nja na dan smrti revolucionara. Lidno-
sti helenskog mita okupljene su oko
njegovog leša. Mitska stvorenja prida-
ju laži koje su ih ucinile besmrtnima.
Surovi su, tragidni i vedri. Da li je i re-
volucija mit? Mit je prida kojoj nedo-
staje istina ili koja kondezuje istinu.
Revolucionar je priprosti latinoame-
ridki momak Guljermino Barbosa, po-
znat po tome što nikada nije odustao
od pobune. Propešačio je 25 hiljada
kilometara u revolucionarnom zano-
su. Barba je napravio neobican ekspe-
riment: uzeo je poeziju danskog pe-
snika Henrika Nordbranda i, uz nje-
govu dozvolu, slobodno varirao njene
teme.
Autobusom stižem do hotela koji se
nalazi u ulici sa najotmenijim bolonj-
skirn radnjama. Soba je prepuna kuti-
ja sa propagandnim materijalom Odin
teatreta. Ocigledno je do mog dolaska
služila kao privremeni biro Barbinog
pozorišta. Nijedan Evropejac ne bi
dirao te kutije. Ja sam ih dobro pregle-
dao. Onda me je podela gristi savest.
Pitao sam Robertu da li neke fotke
mogu uzeti za katalog Bitefa. »Ni go-
vora. Iben (jedna od veteranki Odina)
tek treba da ih izabere. Ostale de uni-
štiti.« Tako je kad pitaš!
Odlazim u pozorište gde Odin igra,
na domak hotela u Ulici nezavisnosti.
Arena del sol je u XVIII veku bila tea­
tar sa velikim otvorenim krovom. Ka-
snije je sala pokrivena. Ostalo je ime:
Arena na suncu. U foajeu dominira
velika reprodukcija gravire punog gle-
dališta, iz XVIII veka. Impresivno.
U pozorištu nalazim. Luciju, glavnog
organizatora Odina. Kada je Odin go-
stovao na Bitefu, ona jos nije bila nje-
gov clan. Bio je sa predstavom Ferai
(veorna rano), sa Domom moga oca,
Dodite i dan ce biti naš, Oksirinkusom
i valjda još sa nečim (Talabotom, šta
li?). Roberta je udata za najvišeg dlana
Odin teatreta, Jana Fersleva.
Predstava podinje u devet. Nikola
Savareze, Barbin intelektualni drug i
oslonac u finim razmišljanjima, sa ko-
jim je napravio sjajnu knjigu, i kod
nas izđatu, Rečnik pozorišne antropo-
logije, kaže da je Mythos jedna od naj-
jednostavnijih Barbinih predstava.
Igra se na izduženoj stazi po kojoj je
posut crni šljunak ili pesak. Nekakvim
grabuljama menjaju izgled poda, ispi-
sujudi putiće, kanale, znakove. Na dva
kraja nidu znani likovi iz helenske mi-
tologije i suprotstavljaju se mladom
1A revolucionarnom zanesenjaku koji
|1 pošto-poto hode da izmeni svet. Oka-
W menotine mita jade su od njega. Gubi
I bitku sa vednošdu, ali postaje i sam
tragidna lidnost ravna mitološkim ju-
nacima koji su ga skolili: Kasandri,
Medeji, Edipu, Odiseju, Dedalu, Orfe-
ju, Sizifu. Peva revolucionarne pesme
sa raznih meridijana, u koje svrstava i
rusku Kflćušu. Molim posle predstave
mladog glumca Kaja Bredolta, koga
takode prvi put vidim, da bar u Beo­
gradu ne kaže »KatuŠa«, inade de se
naš svet smejati u najozbiljnijem tre-
nutku.
Svi stari poznanici iz Odina ljube
me pri susretu: Torger, Roberta, Julija,
Euđenio. Da li me dodekuju po naški,
ili je to nova severnjadka ljubaznost,
novi stil medu danskim prijateljima?
Ljubili su me u oba obraza koliko god
sam se tokom detiri dana sa njima u
Bolonji sretao.
Na vederi, uz špagete bolonjeze (a
šta bih drugo u Bolonji jeo?), pridamo
o tome da li je revolucionar tragidni
junak. Da li je revolucionarni zanos
bio uzaludan? Nikola kaže da je to pi-
tanje koje Barba »šalje« na rešenje u
XXI vek. Pitam se kako de Beograd,
umoran od posledica revolucionarnih
zanosa, prihvatiti revolucionara kao
tragidnog junaka. U svakom sludaju,
nije loše da predstava bude prikazana
kao izazov vladajudem otporu pre-
vratništvu. Da li de gubitnik biti drag,
pa bio on poražen iz bilo kojih razloga
i iz bilo kog zanosa? Da li de imati raz-
umevanja za nepismenog revolucio­
nara koji treba da simboliše sve pre:
vratnike XX veka? Taj vek je u praksi
obeležen porazom levidarskih name-
ra. Da li je ta tema konadno skinuta sa
dnevnog reda? Barba je pobunjeniku
suprostavio velike, drevne i snažne
protivnike iza kojih stoje stoleda. A iza
njega samo jedan krhki, haotični XX
vek, vek pogrešnih ideologija, i oni’n
desnidarskih i levidarskih, koje umalo
nisu pobedile. Šta li sada pobeduje i
da li de to biti zauvek? Šta je u istoriji
bilo zauvek?
iawshf
Za dorudkom nema još nikog iz Odin
teatreta. Jutro u velikoj knjižari stra-
nih knjiga. Opažam da imam sve ma-
nje novca za knjige koje poželim. I
najomiljenije ostaju na rafu.
Kris Tore (Chris Torch) me pozvao
na rudak. Sve manje jedem mesa, pa
nisam skup gost. Prvi put se raspitu-
jem o njegovom poreklu. Amerikanac
je iz Klivlenda, poreklom Italijan. De-
da mu došao u SAD kao siromašm vr-
tlar. Treca je generacija i ne govori na-
rodito dobro italijanski. Molim da me
podseti kada smo se prvi put sreli. Ka-
že da je to bilo kada sam ja negde u
svetu, mislim u Italiji, gledao jednu
tužnu fazu Livinga. Livingovci su
uvladili publiku da zajednidki prave
Izgubljena bitka s večnošću:
Kaj Berdholt kao revolucionarni
zanesenjak u Barbinom »Mythosu«
(Snimio Jan Riisz)
rudku. Roberta protestuje što nije do-
bila slani pilav sa dovoljno »razgovet-
nim« ukusom jagoda. Uživa što nika-
da nisam čuo za to omiljeno jelo nje-
ne mame u Milanu
Gledam »balet« Oda u progress Ri-
tuali smrti. Mene, koji sam u posled-
nje vreme doživeo tolike smrti prijate-
lja i najbližih, predstava dira na pose­
ban nadin. Barbi kažem da je briljant-
no, ali morbidno. Samo što me nije
zgromio: »Ja pravim predstavu protiv
sujeverja, a ti u tome vidiš morbid-
nost 1« I ode nekuda. Nisam ga više vi­
deo. Dugujem mu objašnjenje o mojoj
posebnoj situaciji.
Zovu me opet na vederu. Ne mogu
još jednom da prihvatim njihovu lju-
baznost. A želeo bib i da budem sam,
makar i u sobi majušnoj kao kabina
spavadih kola.
Ležem malo nervozan. Sanjam da
sam u nekom stranom gradu. Kao, sti-
gla Bet Devis. Molim neidentifikovane
poznanike iz Amerike da me upozna-
ju sa njom. Veorna je ljubazna sa
mnom, iako sam slušao da je veliki
namdor.
radnji sa nameštajem, kao da ništa
predstavu. Kris je taman bio upoznao
Judit i Džulijana, i tih dana se teško
razboleo. Brinuli su se o njemu i tako
drugo ne rade nego samo stanuju.
Polazim na predstavu Teatra Rafae- taifikr
Loše spavam. Budim se oko pet.
su se zavoleli. Preporuduje mi da iz lo Sancio iz Cezene u sali »Link«.
Idem izvan srednjovekovnih zidina Idući po jutarnjem suncu na autobu-
Italije uzmem trupu Teatro della alba. sku stanicu, primedujem da je moj ele-
Vodi je Marko Martineli. Jude je bio Bolonje, preko mosta, mimo železnid-
ke stanice. Sasvim druga Bolonja. Pi- gantni rimski kaput ved pomalo iskr-
kod njega na probi Ibija sa Senegalci- zan. A zbog tog mantila u Bolonji su mi
ma. Kaže, izvrsni. Kasnije mi to potvr- tam nekog mladica u pustoj ulici gde
je »Link«. »Upravo ste tu. A šta se ve- se obraćali stranci, misled da sam do-
đuje i Barba. maći. Pitali bi za neku ulicu ili kafanu.
Predvece polazim u potragu za zda- čeras daje?« »Neka dečja predstava«,
kažem nemarno. Pokazalo se - gre- U avionu citam da je umro Žan Ma­
njima u kojima se u prošlosti odvijao re (Jean Marais), a nekoliko dana ka-
život najstarijeg univerziteta u svetu. ška! Prevarih doveka.
Imam osecanje nelagode, prvi put snije i Edviž Fejer (Edvige Feuillere),
Mradne ulice sa arkadama tipidnim za šokirana smrću svog partnera u Kok-
ovaj grad. Iz Bolonje svi pamte samo treba da se nadem sa rediteljem Ro-
meom Kastelučijem (Castelucci) i nje- toovom Dvoglavom orlu.
to i dva kriva tornja (vitki Torre Gari- U Milanu mi carinik, usred aero-
senda i Torre Asinelli, obložen radi re- govom saradnicom Kozetom Nikolini
(Cosetta Nicollini) kojima sam pred dromskog foajea/prepada s pitanjem
konstrukeije, kao da ga je pakovao da li imam strane valute, i koliko. Ka­
Kristo). septembarski Bitef u poslednjem tre-
nutku otkazao udešde predstave Julije ko sam se navikao na italijanske liilja-
Čitam Grad na staklenim nogama, darke, kažem da pri sebi imam petsto
novi roman Zorana Markovida. Taj tihi Cezar koju sam, na Uršulin predlog,
video u Cankarjevom domu u Ljublja- hiljada maraka. Gleda me zapanjeno.
momak je sav u erotskim nabojima u Kad se ispravim, pušta me da odem
autobiografskoj pridi iz nekadašnje ni. Nismo imali para, a malo sam se i
uplašio da Beograd nece prihvatiti kud sam pošao, na izlaz za ranorani-
knjižare u JDP.
umetnost anoreksidnih mršavica od lački avion.
kojih je jedna u meduvremenu izdah- U Beograd odlazim sa gorkim uku­
17. itovembaT nula. Medutim, Kozeta me dodekuje
dodekuje kulturno, kao da ništa nije
som u ustima. Ne znam ni sam zašto.
Predstava je stavljena u okvir bde-
Ustajem tek u devet, što je izuzetak iz- nja na dan smrti revolucionara. Lično-
uzetka. bilo.
U muzeju Dorda Morandija (1890- Gledacu zapravo rezultat trogodi- sti helenskog mita okupljene su oko
šnjeg rada s decom. To je poslednje njegovog leša. Mitska stvorenja priča-
1964), u zgradi Palazzo communale. ju laži koje su ih udinile besmrtnima
Morandi je iz Bolonje, pa je s pravom vede. Sledi rastanak. Deca prpizvode
zvuke udarajući u razne metalne ot- Šta li sada pobeduje i da li de to biti
ponos grada, kao i naudnik Galvani zauvek? Šta je u istoriji bilo zauvek? ■
(1737-1798) i izumitelj radija Markoni patke i predmete. Čudna, ali ne tako
kakofonidna muzika. Nešto što je mo- Jovan Ćirilov
(1906-1937). Morandi je za mene naj- SJ.__ ; VVI
vedi slikar mrtvih priroda u našem ve­
Posle predstave nalazim se sa fleg-
ku. Slikanje nepatetidne terne je, na-
spram snažnih mašina i muškaraca, matičnim, a naoditim Romeom. Ka-
žem mu svoju asocijaciju: »Mnoga od
bio njegov oblik otpora fašizmu. Zašto
veliko slikarstvo desto izgleda kao da ove dece biće sigurno živa na kraju
XXI veka. Ovo de im biti daleka lepa
su njegovi rezultati svakom na dohvat
ruke? Blede Morandijeve boje u ulju uspomena s kraja XX stoleća.« Romeo
je stvarna skica genija. Njegovo vreme
su nešto neponovljivo. Pejzaži su mu,
a prvi put ih vidim, manje zanimljivi. ga je shvatilo. Ja nisam baš sasvim. Ti-
pidna gradska mlada publika kakva se
Pejzaži Cuce Sokid slidni, a bolji. Re­
gio sam da u Beogradu sebi naslikam viđa kod nas u »Reksu« ili u Centru za
kulturnu dekontaminaciju.
varijaeiju na temu Morandija. U po­
sebnoj sobi su izložene boce i daše ko­
je ved godinama znam sa njegovih sli-
ka. To me je posebno uzbudilo. Licno I J, gwenhr
je gledao te flaše i posude, dodirivao Na dorudku sa Lucijom. Vec smo se
ih, slikao. sprijateljili. Dogovaramo se o gostova-
Pokušavam da odem u Ravenu, na nju u Beogradu.
probu kod Marka. Na stanici, na dis- »Tragovi u snegu« Roberte Karere,
pleju, ustanovim da voza nema. Šta je prepodnevna sjajna demonstracija
sad to? Čuveni italijanski sciopero, metode Odin teatreta. Duža nego što
štrajk? Autobusom bih stigao tek za su predstave ovog pozorišta, traje više
tri-detiri sata. A uvede moram na pred­ od dva sata. Raduje me što de biti pri-
stavu u »Link«. Propala stvar! kazana na Bitefu, u prepodnevnim sa-
U knjižari nalazim neku knjigu o tima. Nagovoricu sve pametne i ra-
modernom plesu. Mnogi najvedi kore- doznale glumce i profesore glume ra-
ografi iz te knjige bili su na Bitefu. Se- znih generacija da je svakako vide.
tam ulicama, tražim radnju sa pre- Mnogi de sa prezrenjem izostati. Na-
hrambenim proizvodima. Kod nas ih rodito je lep prikaz kako je Karera udi-
ima na svakom koraku, ovde ni jedne. la da peva neobidne pesme raznih na-
Samo radnje za odevanje i obuvanje, roda. Najteže joj je, kaže, bilo da naudi
jedna do druge, sa najboljom robom. neko »urlikanje« Pigmeja. Obedavam
Crno, sivo, belo, a o teget i braon ni da du u Beogradu nadi nadina da duje
pomena. Italijani kao da se samo obla- naše seljadko ojkanje a capella.
če. Šveđani, opet, imaju na stotine Opet sa Odinovcima, ovoga puta na
 I

Pre 360 godina dži Toma i Mitke (Koštana), a može mon Rostan (Edmond Rostand). Nje­ Pre 20 godina

OGM
bid da je najlepše igrao u ruskim reali- gova »herojska komedija« o gaskonj-
Osmog decembra 1638. umro je stičkim komadima: Gradonačelnika i skom kadetu i pesniku, Sirano de Ber- Četvrtog decembra 1978, u osam-
Ivan (Dživo) Gundulić, pisac Osmana Osipa [Revizor), Lebedeva [Ivanov), žerak, već na premijeri 1897. doživela deset prvoj godini, preminula je omi-
i Suza sina razmetnoga. Bio je miran i Mitriča [Carstvo mraka, L. Tolstoj). je veliki uspeh. Pisao je lirske stihove, Ijena beogradska glumica Ljubinka
zamišljen, okruglog lica i kosih očiju, Umro je u Beogradu, 18. decembra a od drama ostavio je Orlića, Roman- Bobić. Dvadeset pet dana pre smrti,
pa su ga prozvali Mačica. Sa devetna- 1934. tične duše, Šantekler, Daleku princezu 8. novembra, poslednji, 226. put odi-
Glumac je uvijek jedan est godina ušao je u Veliko veće. Pisao grala je Gospodu ministarku. Prosla-
Pre 90 godina i Samarićanku. Roden je u Marseju
a ulogaje mnogo je poeziju i tekstove za dubrovačko 1863. vile su je komične uloge, a glumaćki
prilazi uloga glumcu pozorište, tzv. složenja koja su na kar- Devetog decembra 1908. u beograd- ugled potvrdile uloge u ozbiljnom
nevalu igrali mladi plemići. Preradio skom Narodnom pozorištu Svetislav Pre 75 godina dramskom repertoaru, Hedviga u lb-
i pita: bi Г me mogo je i sastavio vise drama i pastorale Du­ Dinulović je predstavio Nušićevog Ha- Preminuo je dvadeset prvog decem­ zenovoj Divljoj patki ili Stana u Jakši-
bravka, Koraljku. od Šira i Posvetilište dži Loja, Pod maglom Alekse Šantića i bra 1923, u garderobi Srpskog narod- ćevom Stanoju Glavašu. Za pozorište
igrati maestralno ljuveno. Roden je 1589. u februaru, u Markovu sablju Jovana Đorđevića. nog pozorišta u Novom Sadu, pred je bila vezana gotovo verenički. Osim
vlastelinskoj četvrti Dubrovnika Luča- Kritiku Hadži Loje Milan Predić je za- ogledalom, sa poluzavršenom ma- svog, Narodnog pozorišta, druge kuće
igrati nonšalantno rica, u kući koje danas nema.
da ne bude dosadno vršio ovim rečima: »U njemu zaista skom sluge Jovana u Trifkovićevom gotovo da nije imala. Na vrhuncuglu-
Pre 200 godina nema ničega. Posle svega, mi smo Ljubavnom pismu. Upravo to veče tre- mačke slave oglasila se kao dramski
lose ni teatralno pisac komedijom Nasi maniri i s ne-
Dvadeset četvrtog decembra 1798. koliko komedija-vodvilja od kojih se
roden je Adam Mickijevič (Mickie- do danas na scenama održala Porodi-
glumac je bogus jartus wicz), poljski pesnik i revolucionar, ca Bio.
sa dva šašava lica tvorac romantične poeme Dedovi ili
dok jedno suze roni Praznik mrtvih. Delo liči na narodne Pre 5 godina
drugo mu iz kaprica misterije, јег je Mickijevič smalrao da Petog decembra 1993. umro Milan
se u drami može sjediniti sve narodno Đoković, odmereni i tihi čovek. Bio je
stvaralaštvo. direktor Drame beogradskog Narod­
namiguje levim okom Pre 180 godina nog pozorišta i upravnik Jugosloven-
s brcima suprostivo skog dramskog koje je za njegovo vre­
U Dubrovniku, šesnaestog decem­ me postavilo Zigonovog Hamleta, Ple-
nagovara drugu stranu bra 1818, roden je Matija Ban. Diplo­ šinog Tarelkina, Zlobin i kaznu Miro­
da ljube se u živo mata na Istoku, pesnik i dramski pi-
slava Belovića, Maričićevu Anabelu,
sac, u Beograd je došao za vaspitača
kćerke kralja Aleksandra Karađorđevi- Ristićevu Bubu u uhu... Napisao je
jerglumci supijanci ća. Voleo je Beograd i pisao je za beo- drame Brodolomnici, Dogovor kudu
sudbina im je to gradsku scenu. Od četrnaest njegovih gradi i Ljubav, a sa Rašom Plaovićem
drama, jedanaest je izvedeno u beo- Kad je sreda, petak je, Vode sa plani-
al’ mcžda u životu ne, Rastanak na mostu. Preveo je Si-
gradskom Narodnom pozorištu, a Mej-
to nije pravo zlo rima (1849) i Marta Posadnica (1871) stern Stanislavskog i drame Gorkog.
doživele su velik uspeh. Umro je u Be- Roden je 26. maja 1908. ■
јег nježni ti vladari ogradu 1903. Priredila Jelena Kovačević
trovači, ubojice Pre 165 godina
iz najranije dobi Šestog decembra 1833. roden je pe­
ne pamte svoje lice snik Jovan Jovanović Zmaj. U dram-
skom fahu oglasio se samo jednom, Godišnja pretplata 80 dinara
Goran Babić šaljivom jednočinkom Šaran. Bujni (deset brojeva)
satiričar latio se terne ženske emanci- Citko popunjenu uplatnicu pošaljite na
pacije i izvrgao ruglu mušku uobraže- adresu:
tlMOZWIIL. nOSt i površnost;
Pre 140 godina
Savez dramskih umetnika Srbije,
11000 Beograd, Terazije 26/1.
...u Beogradu u r Ziroračun 40806-678-2-10628
Jedanaestog decembra 1858. roden (sa naznakom pretplata na Ludus)
knjižarama: Antikvarijat je Vladimir Ivanovič Nemirovič-Dan- ili putem »mreže«:
Matice srpske (Knez čenko, uz Stanislavskog veliki reform-
Mihailova 40), ator ruskog .teatra. Ogledao se kao kri- uvereni da su ga glumci inogli sami Ljubinka Bobić kao Živka:
tičar i teoretičar, ali i u praktičnom ra- odigrati bez pomoći teksta piščevog.
Zadužbina Ilije M. »Gospođa ministarka«, Narodno
Kolarca (Studenski trg
5), Plato (Akademski
du, kao organizator, reditelj i pedagog
u MHAT-u. Živeo je do 1943.
Pre 135 godina
On, dakle, u stvari i ne postoji.« Hadži
Loja je, koliko se zna, izveden još sa­
mo dva puta, i to u Nišu: 1908. i 1913.
pozorište, oktobar 1964.
(Snimio Miroslav Krstić) LUPUS
plato 1), Stubovi kulture Tačno u ponoć trideset prvog de­ YU ISSN 0354-3137
Trinaestog decembra 1863. umro je cembra 1908. umrla je Vela Nigrinova. Pozorišne novine izlaze jednom
(Trg Republike 5), Tačka Fridrih Hebei (Christian Friedrich balo je da obeleži pedesetogodišnjicu mesečno (osim u julu i avgustu)
Više od dve i po decenije nosila je re- svoje glume. Savremenici su ga ovako
(Makedonska 22), Hebbel). Zanimale su ga biblijske te­ pertoar beogradskog Narodnog pozo- zapamtili: mali, dežmekast, okruglast, Izdaje
»Pavle Bihali« (Srpskih me [Judita, Marija Magdalena), le- rišta. Njena izrazita lepota namenila Savez dramskih umetnika Srbije,
gende i istorijske price (Goto i Genove- pupav, kratkih nogu, žabljeg lica, oči- Beograd, Terazije 26/1
vladara23), Centarza joj je uloge ljubavnica, ali je po svome ju volovskih. Ali, u toj pojavi preobra-
va, Irod i Marijamni, trilogija Nibelun- daru igrala dramske likove i tragetki- žavao se tako snažno i sa takvom su- Predsednik
kulturu »Stan grad« zi, Agnes Bernauer). Mada je pisao i nje. U početku su joj zamerali da ne Tihomir Stanić
gestijom da publika na sceni nikad ni­
(Kapetan Mišina 6a); komedije [Dijamant, Rubin), njegova poznaje srpski jezik, a potom »zazor- je videla dva puta isto lice. Istorija srp­ Telefoni 686-879 i 683-848
deia odlikuje pantragizam. U predgo- nu lepotu«. Igrala je uz Tošu Jovanovi- Telefaks 011/687-264
u Novom Sadu: voru za tragediju Julija kaže: »Vi radi-
skog pozorišta ne pamti većeg glumca
http://www.sdus.org.yu
ća i gospodstvenog Milorada Gavrilo- od Pere Dobrinovića. Četrdeset godina
»Miloš Crnjanski« je hoćete da se zgrada u kojoj bančite i vića Dezdemonu, Esmeraldu, Marga- „ e-mail: sdus@EUnet.yu
(Sutjeska 2), Most pijančite za to vreme sruši i ubije vas, stvaraće u jednoj kući, Srpskom na­ Ziro račun: 40806-678-2-'10628
ritu Gotje, Madam San-Žen i druge ju- rodnom pozorištu u Novom Sadu. Ro­
(Zmaj Jovina 22); nego da istrulele grede zamenite no- nakinje iz francuskog ili klasičnog den jel853. u Beogradu, na Tei;azija- Glavni i odgovomi urednik
vim.« Najuspelije mu je delo verovat- repertoara. Igrala je kod Nušića, Ive ma, u zgradi u kojoj se nalazila ber- Feliks Pašić
u Prištini: no Giges i njegov prsten. Roden je 18. Vojinovića i Dure Jakšića. Poslednji pasic@EUnet.yu
Pokrajinski kulturni marta 1813. berska radnja njegovog oca Jovana.
put na scenu je stala kao Teodora Vik- Uredništvo
centar (Kosovskih Devetnaestog decembra 1863. ro­ torijena Sardua. Od njene četiri sestre Pre 60 godina Svetlana Bojković (zamenik
den je u Moštanici kod Beograda Sve- i dva brata, dve sestre su takođe bile glavnog i odgovornog urednika),
brigada 14b). tolik Ranković. Za trideset pet godina Dvadeset petog decembra 1938.
Ivana Dimić, Vojislav llić (tehnički
glumice. Rodena je prvog novembra umro je češki pisac Karel Čapek. Osta­
života i osam godina književnog rada 1862. u Ljubljani. urednik), Ivan Medenica,
ovaj bogoslov po struci napisao je vise vio nain je vizionarske i utopističke
Pre 85 godina drame Tajna Makropulosa, Iz života Aleksandar Milosavljević,
satira, priča i romane Gorski car i Seo- Alisa Stojanović, Jovan Girilov
ska učiteljica. Oba romana su dramati- insekata (napisao sa bratom Joze-
Šestog decembra 1913. u Srpskom lomj, Ljubavna igra rakova, Adam- Art direktor
zovana i igrana na sceni. narodnom pozorištu u Novom Sadu Đorđe Ristić
tvorac, R.U.R. (Rosmusovski uniuver-
Pre 125 godina izvedena je Kosovska tragedija Žarka zalm roboti), Bela bolest, Mati, lirsku cedeum@opennet.org
Lazarevića. Pola godine ranije bila je komediju Razbojnik. Roden je 1890.
Dvadeset šestog decembra 1873. u beogradska premijera, a u obema Stampa Štamparija Borba,
Kladovu je roden Dimitrije Ginić. Glu- predstavama ulogu Kosovke devojke Pre 25 godina Beograd, Trg Nikole Pašića 7
mu je izučio čergareći sa putujućim i tumačila je Teodora Arsenović. Žarko Na osnovu Mišljenja Ministarstva
apostolskim pozorištima i radeći u ni- Lazarević (1885-1925) pisao je pesme Tridesetog decembra 1973. u Ate-
ljeu 212 postavljen je, u režiji Ljubo- kulture republike Srbije
škom »Sinđeliću«. Osnovao je pozori- i drame, igrao je u putujućim trupama (413-1218/93) pozorišne novine
šta u Mostaru, na Cetinju i vojničko i u Narodnom pozorištu u Beogradu. mira Draskica, Kovačevićev Radovan
r a?i°iU' e8enJdar[ni ulo§u z°^n »Ludus« oslobodene su poreza
pozorište za vreme Prvog svetskog Napisao je još dve drame Zalazak na promet Rešenjem Ministarstva
rata. Njegovi su likovi Žorž Danden, sunca i Ugašeno ognjište. Radmilovic je odigrao 299 puta, a po-
slednja predstava bila je pet dana pre za Informacije Republike Srbije
Argan [Uobraženi bolesnik, Molijer),
L.T.R. EXPORT-IMPORT Zorž Dival [Dama s kamelijama, Di­ Pre 80 godina no sto ce otići na Prvu hirursku, 9. jU- »Ludus« je upisan u Registar
ma Sin), Kir Janja, Hadži Zamfir, Ha- na 1985. Umro je u rano jutro 21. jula sredstava javnog informisanja pod
Drugog decembra 1918. umro je Ed- u pedeset drugoj godini. brojem 1459