Japan

Industijski I ekonomski uspeh leži na homogenoj kulturi i visokim standardima u

obrazovanju.
Fleksibilni, adaptivni i timski rad, visok nivo obrazovanja, kreativnost, radinost i
disciplina;
Koncept – just in time – snabdevanje proizvodnih traka tačno na vreme potrebnim
komponentamač, podela rada medju timovima, i optimalana razmeštaj rasploživih
resursa.
Nomunikacija – ispijanje sakea, slabe rakije napravljene od pirinča, veyano je ya
večernja okupljanja kolega posle završenog posla, gde samo ponekd prisustvuju i članovi
porodica. Žene su odvojene od muških kolega na poslu i daju im se jednostavniji poslovi
i skraćeno radno vreme.
Poslednjih god. Dolazi do promen, tj. Muška dominacija slabi kada je up itanju
indusrijska kulture posebno medju maldim generacijama jer žene zahtevaju od svojih
muževa da ostaju kod kuće posle posla i posvete se porodičnom životu.
„Japan sme da kaže NE“ – najprodavanija knjiga u Japanu krajem 80. god. Koja je bila
odgovor pritužbama Zapaa, a posebno SAD, koje su bile u vezi sa navodnom nelojalnom
konkurencijom japanske privrede na svetskom tržištu.
Akio Morita – Sony corporation – porduka knjige je da umesto što jadikuje – Zapad
treba a uči od Japana.
Learnig from Japan- učenje iz Japana – pokret kojim su američki i zapadnoevropski
provrednici i ekonomsisti stvorili braneći se od japanske privredne najezde a u nameri da
japanske faktroe uspeha prenesu u svoje organizacije.
TQM- total Quality Management
Karakteristike japanske industrijske kulture je u konfučijanizmu, koje je pre filozofija
života, nego religija, pošto govori o ovezemaljskom životu, a n onozemaljskom.
Okviri konfićijanizma dati su u 4 osnovna odnosa: oca prema sinu, učitelja prema
čueniku, muža prema ženi i vladara prema podanicima. Svi treba da slušaju svoje
nadredjene, mada su i nadredjeni subjekti u obavezi da nagradje podredjenost drugog
subjekta.
Piramidalni, formalno hijerarhijski odnos, pretvara se u konfučijanizam, koji se završava
potupnom posvećenošću zaposlenih poslu i kompaniji.
Šintoizam – učenje koje govori da je japanski car oličenje japanske države ali da je i
božiji sin. Cela japanska nacija odaje je caru, tj. Japanu.
Kofučijanizam – mikro plan, šintoizam na makroplanu davali su izvanredne rezultate u
korist Japana u globalnoj ekonomskoj utakmici.
Sajmon Hogart je dao naveo razlike izmedju japanske i zapande kultue:
 U japanu razvod braka je gotovo nepoznata pravan ali i životna kategorija
 Osećanje zajedništa, usko je povezano sa pojmom „nihonjinron“ što znači „biti
više nego Japanac“ (stranski ne mogu govoriti japanskim jezikom jer je to veština
koja se ne uči, već stiče rodjenjem).
 Japanski ekonomski uspesi u bliskoj prođlosti za Japance su znak da japanska
rasna hegemonija funkcioniše besprekorno
Kružoci kvaliteta kao i totalna kontrola kvaliteta mnogo su primereniji japanskom
socijalnom i kultrunom kontekstu, nego angloameričkom, Japan u priv plan stavlja
kvalitet u kontekst celokupne orgnaizacije.
Koncept elite – se ne zasniva na klasnoj podeljenosti ruštva, već na učinku i savršenstvu
kojem se teži.
Kultura rada-porodični duh zajedništva, grupisanja, osećaja pripadnosti.
Prilagodjavanje Japana Evropskoj Uniji podrazumeva ispunjenje nekoliko preduslova:
1. interkulturnu tolerantnost (eliminacija solidarnosti medju zaposlenima)
2. ženska ravnopravnost i jednakost u zapošljavanju (jednakost polova)
3. demokratizacija radnog života (japanska kulturana tradicija ne dopušta da
porodica prisustvuju poslvonim sstancima ili da idu na službena putovanja..ali se
to menja u poslednje vreme)
4. povećavanje kvaliteta radnog života, tj. Smanjenje broja radnih sati
Elitizam-razlike u prihodima roditelja direktno odražavaju izbor obrazovne institucije za
njihovu decu
Kružoci kvaliteta i just in time – kao okosnice proizvodnje kulture Japana biće
poražene finansijskom kulturom Zapada.
Interna internacionalizacija – uvodjenje proizvodnih pogona inostranih kompanija u
japansku privredu.
Nova diverzifikacija – napuštanje koncepta tyv. Homogene korporativne elitističke
kulture zaposlenih i prelazak na kulturu koja se zasniva na različitostima porekla
zaposlenih.
Obrazovni sistem- Japanci grešku smatraju osledicom nedostatka talenta.
Kaliografija- umetnost crtanja slova koja se uči već u detinjstvu i sa veoma malo
mogućnosti individualne interpretacije. Čenici se uključuju u sve aktivnosti u školi, npr.
čišćenje, orgnaiyacija ishrane, igre..što u velikoj meri razvija osećaj za grupni rad i
koopretivnost i sport.
Kritike obrazovnog sistema koji ako se ne promeni dovodi do:
 stvaranja uniformniog, jednoobraznog načina razmišljanja
 ruši individualnost i kreativnost
 razvija se tyv. Linearna pamet, gde se alternative smatraju najvećim zlom
 nema isticanja sopstvenog mišljenja
Konfučijanizam – svoren u staroj Kini; srž je učenje o ljudskom biću (ne o čoveku, već
o njegovoj suštini), njegovoj unapred odredjenoj sudbini kao i shvatanje suštine
života
Osnovi konfučijanske humane nauke se ogleda u sledećim principima:
 harmonija u društvenim odnosima
 kolektivizam i saradnja u interpersonalnim odnosima
 želja za učenjem i spoznajom (koje se zasniva na negovanju modela ponašanja
zasnovanog na humanizmu, poštovanju starijih ljudi, odanosti, osećaja za
zajednički i porodični život)
Najveći uticaj na konfučijanizam je imala zapadna kultura, koja je počela posle II sv.
rata.
Humani faktor –sprega dve kulture konfuč i zapadne.
Konfuč – se javlja u Japanu u 17 i 18 veku gde većina nije intimno prihvatila konfuč,
više formalno i to uglavnom kroz ritualno poštovanje starijih..
Meidji revolucija- Japan kreće u aktivnu kapitalističku transformaciju jer 19 i 20.veku
dolazi do intenzivnog uticaja zapadne civilizacije na Japan.
Japanski duh – specijalni kursevi iz ideologije gde su se naglašavali prioriteti japanskog
duha u odnosu na zapadnu mašina civilizaciu. Predstavlja kompbinaciju kofučijanstva i
šintoizma.
Tvorac japanskog kapitalizma – Šibuzava Eići- nove moralne norme koje su
opravdalavale trgovinu i ekonomske transakcije tj. Stvaranje profita. Eići je izvore
bogatstva video u stiktnom poštovanju principa humanizma i dužnosti.
Humanizam – ljubav prema ljudskom biću propovedan od strane komfučijanstva
eliminisao je barijeru izmedju višeg i nižeg, starijeg i mladjeg u mikro i
makrostrukturama druđtva i ekonomije.
U 80.tim godinama konfučijanstvo slabi, prodične zajendice paternalističkog tipa nestaju,
a zamenjuju ih tyv. Nuklearne porodice od 2-3 člana i princip potčinjavanja starijima
gubi na značaju.
Služenje državi kroz proizvodnju – osnovni princip radne motivacije.

Koreja – citdela konfučijanstva. Uvek je davalo otpor oficijelnim kanonima, za razliku

od japanske škole koja je uvek bila na liniji oficijelnog konfučijantva. Na Korejskom
poluostrvu, konfuč. Učenje se u potpunosti razlikovalo od onoga što su propovedali
vladini zvaničnici.
Karkateristike koreanskog konfučijanstva: humanističk moralne norme, ljubav prema
svim ljudima, ljubaznost i solidarnost.
Japanska kolonijalna dominacija – 1910-1945 – bilo je zabranjeno korišćenje
koreanskog jezika i kulturnih tekovina, a konfučijanski šintoizam proglašen je
zvaničnom ideologijom tzv. Korejske teritorije pod generalnom upravom.
Jedan od pristupa konfučijanstvu u Južnoj Koreji zasniva se na postavci da je to integralni
sistem ovog shvatanja, podeljen u 3 nivoa: doktrinalni, socio-politički i moralni.
1982. južnokorejska vlada usvojila je prvi petogodišnji plan gde je stvoren jedinstveni i
efikasni ekonomski sistem u kombinaciji konfučijasnkih kanona i savremenih
zapadnjačkih formi menadžmenta.
Ne postoji jasna defininicija japanskog menadžmenta, ali postoji nekoliko principa:
1. doživotno zaposlenje (samo 30% svih zaposlenih u stvarnosti)
2. sistem napredovanja i plata zasnovana na principu senioriteta (radno vreme
traje samo onoliko koliko je potrebno da bi se izvršio neki radni zadataka;
prisutno je pozajmljivanje radnika...)
3. organizacija sindikata na nivou kompanije (iako postoji više od 70000 samo je
30% radnika udruženo u njih; razlog za to je što zaposleni učestvuju u donošenju
odredjenih odluka, industrijski konfilkti se rešavaju u neformalnim razgovorima)
Karakterističan je participativni sistem odlučivanja tzv. Nemavaši koji omogućava da se
informacije kreću u svim pravcima i na svim nivoima u kompaniji pto svihm zaposlenima
stvara osećaj vaćnosti i odgovornosti.
Egalitarizam – opšta crta japanskog menadžmenta – zajedničko donošenje odluka.
Posle II sv. rada veliki broj japanskih poslodavaca angažovao je japansku mafiju
YAKUZA kako bi umanjila aktivnosti sindikata što je po nekihm autorima i još jedan
razlog malog broja članova sindikata.
Donošenje odluka – učestvuju svi zaposleni te je proces dosta usporen. Srednji nivo
menadćmenta ima pravo da proceni odluke donesene od top menadžmenta, ali može i da
odbija jer su oni ti na koji se primenjuje onaj princip dugovoročnog zapošljavanja.
Raspored poslovnih prostorija – u velikim prostorijama sede svi zajedno jer je namera
da se razmeni što više informacija u cilju donođenja što bolje odluke. Zasebne kancelarije
imaju samo najviši rukovodioci (predsednik kompanije, generalni direktor i izvršni
zamenik predsednika).
Pregovaranje – sastaju se ljudi istog ranga a ako se pošalje čovek nižeg ranga to se
smatra uvredljivim gestom.
Zakazivanje sastanaka – unapred uz ličnu preporuku. U nedostatku lične preporuke,
pismeno predstavljanje je obavezno. Tačnost na prvom susretu.
Vizitkarte – razmena na početku, gde japanci prvo kažu svoje prezime pa ime, a
zapadnjak prvo ime pa prezime. Prima se i predaje sa obe ruke, stoježi i predstavlja odraz
ličnog identiteta.
Uzajamno uvažavanje – klimanje glave 2 ili 3 puta, spuštenog pogleda, dok su đake
ispravljenih prstiju prislonjene na butine.
Tatami prostirkama – prvo se klekne i tek onda poklovi. Rukovanje tek posle klanjanja,
mada nije uopbičajeno za Japance.
Kontakt očima se izbegava.
Zvanična okupljanja – poštovanje starijih, niko ne kreće sa hranom i pićem pre starijih.
Na vrata se ulazi pre žene a žena ulazi prva samo ako nešto nije u redu sa njom. Nisu
naklonjeni poslovanju sa ženama.
Raspored sedenja – prema rangu i najbolje je mesto koje je najdalje od vrata a najbliže
niši sa hartiojom na kojoj je napisana pesma tokonomi.
Poslovni ručak- nije uobičajen jer je ručak vreme za opuđštanje i medjusobno
upoznavanje.
Druženja posle posla – uobičajena su, večeru plaća domaćin ali je prikladno i da stranac
kada pozove ima pravo da plati večeru. Posle se odlazi na kafu.
Poziv u kuću domaćina – velika čast gde je obavezno izuvanje cipela i obuvanje papuča,
a kad aje tatami prostirka, skidaju se i papuče.
Konzumiranje alkohola – uobičajeno, ali se ne pije iz flaše, a sipanje pića se prepušta
nekom drugom.
Napojnice – nisu uobičajene u Japanu.
Dogovor važi i bez pisane forme koja je samo formalnost. Potvrda ovoga je da u SAD
na 350 stanovnika dolazi 1 advokat, u GB na 800 a u Japanu na 9000.
Beleške na sastanku – poželjne ali ne crvenom hemijskom.
Oblačenje - muškarci klasična tamna odela, a žene kostime, mada ne i pantalone,
poželjne su cipele bez potpetica.
Pokloni – veoma značajni i Japanci na početku upoznavanja saznaju što više o porodici
poslovnog partnera da bi pripremili poklone za njih. Poželjni su sa logotipom kompanije
sa kojom se saradjuje. Ako je upakovan (ne sme bela boja jer simbolizuje smrt, kao i
brojevi 4 i 14 i paran broj poklona) otvara se po odlasku, a ako nije onda se komentariše
odmah. Ceremonija poklanjanja važnija je od samog poklona.
Prilikom potpisivanja ugovora priredjuje se svečanost.
KI NA
Zmaj koji spava –drugo ime Kine koji je dao Napoleon.
Najstarija civilizacija.
Sve što je otvkriveno do 17 veka dolazi iz Kine:prvi kompas, knjiga o dečijoj epilepsiji,
udžbenik o raku dojke itd. I sve je napisano pre 10 veka.
Kineska kultura počiva na konfučijanizmu, i razlikuju se 3etape razvoja:
1. agrarstvo – 2/3 kineza se bavi poljoprivredom
2. moralnost – odnosi su strogo hijerarhizovani
3. piktografsko pismo – deca uče da memorišu na hiljade piktografskih znakova ;
njihov način razmišljanja je da vide celinu a ne detalje.
4. strah od stranaca – kako je često bila meta osvajača, postoji nepoverenje prema
strancima.Kinezi veruju u dve stvari: prodicu i bankarske račune

Pre pregovaranja neophodno je poznavati sledeće elemente:

 lične veze – značajno je imati grupe prijatelja, rodjaka- pravo bogatstvo
 posrednik – lice koje počinje pregovoranje i mora biti prisutan jer je uvek
prisutno nepoverenje prema strancima.
 Socijalni status – za pregovaračkim stolom su uvek ljudi istog soc.
Statusa
 Medjusobna harmonija – smatraju da čovek bez osmeha ne treba da
otovri radnju
 Holističko razmišljanje – Kinezi pregovaračimapostavljajui veliki broj
pitanja i traže duge opise
 Štedljivost- koriste taktiku ćutanja kada pregovraju o novčanim iznosima
što same pregovarače čini veoma napetim.
 Čuvanje obraza – postavlja se čovek na odredjenoj hijerarhijskoj lestivi
na osnovu inteligenicje, pozicija, veština i dobrih medjuljudskih odnosa.
 Izdržljivost – pažljivo se pripremaju za pregovoranje, pripremaju pitanja
koja će postaviti na više različitih načina i spremni su d do kasno ostanu za
pregovračkim stolom.

Klimanje glavom ili klanjanje je uopbičajeni pozdrav u Kini i moguće je rukovanje

ukoliko kineski partner ponudi ruku.
Poštovanje satnice – zančajno
Predstavljanje partnera – zahteva formalizam, i korišćenje titula, vizitkartte se primaju
sa dve ruke i ne treba je odmah odložiti u džep već u posebnu kutiju za vizitkarte (ako je
štampana zlatnom bojom je pravi pogodak jer predstavlja boju prestiža i prosperiteta)
Gestikulaciju – treba izbegavati, kao i fizičke kontakte, izbegavati prst već koristiti dlan
ruke i nikako ne stavljati ruke na usta.
Štampani materijal, prezentacioni – najbolje je crno bela boja jer ostale boje imaju
negativno značenje.
Donošenje odluka – veoma sporo jer se konsultuuju sa svojim astrolozima kada je
pogodan datum donošenja važne odluke i veoma im je bitno koji je horoskopski znak
poslovnog partnera sa kojim će saradjivati. Ako nije pogodan, tražiće se posrednik sa
odgovorajućim.
Odevanje – konzervativna odela, a žene diskretni kostimi koji ne otkrivaju previše, bez
visokih štikli i bluzama sa kratkim rukavima.
Dolazak na ručak – pre zakazanog vremna ili na vreme. Za stolom se ne diskutuje o
poslu, niti treba početi sa jelom i pićem pre domaćina i treba probati iz kurtoazije sva
jela.
Poslovni doručak – nije deo poslovne kulture sem u nekim provincijama gde je «jutarnji
čaj» veoma popularan.
Večernji banketi – veoma popularni, od 05.30 – 06.30 traju i može biti poklon za
dobrodošlicu a li se ponekad očekuje od inostranog partnera da plati troškove banketa.
Za večerom – činija pirinča se drći blizu ustač mljackanje i podrigivanje za stolom je
prihvatljivo jer su to pokazatelji da je jelo bilo ukusno. Opijanje je deo učvršćivanja veza
i Kinezi sa sumnjom gledaju u svakoga ko odbije da učestvuje u ovom ritualu.
Pokloni - danas se primaju sa rezervom kao ilegalni čin. Ali ako se želi nekom nešto
pokloniti poželjno je to uraditi u kontekstu prijateljstva, a uobičajeno je da se poklon
odbije 3 puta pre poklanjanja i tada je neophodno nastaviti ljubazno ubedjivanje da se
poklon prihvati. Daje se sa dve ruke i mora biti umotan u ukrasni papir a odmotava se
kasnije. Poželjni pokloni: crvena, zlatna i žura boja, bro 8 – sreća, bogastvo i zdravlje i
klvalitetna naliv pera.
Izbegavati: satove, sandale od slame, maramice, bilo šta što je belo ili crno ili crno i belo,
plavo, broj 4, 73- simbolizuje sahranu a 84 – nesereću.
Uvijanje poklona u žuti papir ispisan crnim je onaj kji se daruje mrtvima.
«Feng šui»- koriste kako bi odredili mesto gde treba graditi kuću, okrenuti prozore, vrata,
kada započeti neki posao itd.