veé prikazuju odredene osnowne principe ii kriterjume za organizacijy { upravjanje kompanjom, odnosu na koj sé moze meriti uspeSnost poslovanja. Pored toga, ispunjenje zahteva standarda uverava potencijalnog kupca da isporuéilac ima bazu koja osigurava da ée njegovi zahtevi biti ispunjeni i takode, otklanja potrebu poéetnog ocenjivanja (provere) isporuéioca od strane kupca Ovi standardise koriste i primenjuju u skoro svim proizvodnim i usluznim delatnostima, od banaka i osiguravajuéin druétava, pa do vazdusnog saobracaja i proizvodnje automobila. Mnogi kupci vide u standardima moguénost da podignu nivo kvaliteta usluga | proizvoda koje kupuju, i kao pniliku da svojim isporuéiccima daju do znanja da staromodni principi postovanja vise ne vate. Isporucioci gledaju na registraciju (sertifkaciju) prema ISO 9000 kao na jedan od nagina da ostvare konkurentsku prednost, ali je ipak najveca korist od primene standarda u tome &to oni stvaraju osnovu za neprekidno poboljSanje kvaliteta u 'svim aspektima poslovanja. Sertifikacija, sama po sebi, sludi za javno deklarisanje da je _poslavanje organizo ano,_siruktuirano i da postoji sistem za upravijanje kvalitetom. U narednom periodu kupei Ce te: svojih isporuéilaca I idase orjentisu samo na pouzdane, odnosno sertifi kovane isporutioce. Vazno je da se shvate i reaini dometi standarda serije [SO 9000. Oni | nisu lek za sve bolesti preduzeéa.Neki pogresno oéekuju da Ge veé samim prilagodavanjem standradima postici odmah uspeh kao toliko hvaljeni Japanci. Ne sme se zaboraviti cinjenica da standardi /SO 9000 nisu_ ni postojali kada su Japanci napravili spektakularan skok u kvalitet. Mnogim japanskim kompanijama ovi standardi mozda ni sada nisu potrebni. Sama primena standarda /SO 9000.neée garantovati “svetsku klasu” proizvoda i usluga, posto oni zamena vagecim standardima koji se odnose na konkretan proizvod ili uslugu. Oni se sa njima dopunjuju komplementari su Cilj kompanije mora biti neprekidno poboljsanje proizvoda i usluga u skladu sa vazecim “tehnickim standardima” Standardi {SO 9000 predstavijaju okvir za kretanje ka ostvarivanju toga cilja. Razvoj standarada, i njihovo uvodenje u zemlje Evropske zajednice Mada ih je1992, godine Evropska zajednica pribvatila, standardi serije /SO 9000 nisu nikakav tajni plan Evrope za_spretavanje uvoza stranih_proizvoda. Standardi [SO 9000 ustvari potiéu od standarda kvaliteta ameri¢kog Ministarstva odbrane (MIL-Q9858) iz kasnih 1950-tih godina. British Standard Insitution (BSI) je prilagodio ove standarde i progirio podrugje njihove primene na ceo poslovni proces, a 1979. godine, ih objavio kao Gritish Standard 5750. The International Organization for Standardization-ISO (Internacionaina organizacija za standardizaciju) sa sedistem u Zenevi, preuzima i doraduje standarde 8S 5750, izdajudi ih 1987. godine, pod nazivom standardi 0. Mada su standarai 1S0 S606 thnicki evoluirali u Evropi, /SO standarde je usvojilo ija Slanica, tako da se moze govoriti o stvarno globaln standardu. Ono sto Evropu Gini predvodnikom | U razvoju 01 avin ste standarda, 1 ono &to je standard udinilo toliko vaznim za celokupno postovanje u mnogim zemijama, je to Sto je Evropska zajednica usvojila ove standarde kao zakon. interesantan je lanac dogadaja koji je doveo do znaéaja koji se standardima sada pridaje.Od 1975-80. godine SAD su se naSle u Cudu kada su Japanski kvalitetni i jeftiniji proizvodi preplavili njeno trzi8te. Amerikanci su uvideli da u odnosu na Japansku tehnologiju u jednom velikom broju proizvoda visoke tehnologije kasne za oko desetak godina, a u isto vreme evropska tehnologija je za americkom takode kasnila za desetak godina. Evropljani su shvatili da su trgovinske barijere izmedu njihovih zemalja velika smetnja njihovoj medusobnoj konkurentnosti i ekonomskom rastu. Jedna evropska kompanija morala je da se prilagodava zahtevima bar 12 razligitih standarda koji su vazili u razvijenim zemljama evrope. To je obeshrabrivalo proizvodace da trguju van njihovog domaéeg trziSta, i da iskoriste sve ekonomske prednosti velikog medunarodnog treista U junu 1985. godine u Milanu publikovanjem “Bele knjige” Evropljani su objavili svoje namere o trgovini bez barijera od 31.decembra 1992. godine. Niko nije ocekivao da e to biti lak zadatak i da €e to modi da se postigne bez mnogih kompromisa medu zemljama élanicama evropske zajednice. U “Beloj knjizi” su precizirane osnove postavke jedinstvenog unutraSnjeg trzista Evropske zajednice kroz: . 1 - uklanjanje fiziékih granica medu zemalja Glanica zajednice, Sto je znacilo da su unutrasnie granice zemalja Clanica postale spoljne granice EZ, 2 - uklanjanje tehni¢kih prepreka slobodnom kretanju lica, robe, i kapitala uvodenjem standarda 1SO 9000, 3 - uklanjanje poreskih barijera medu élanicama zajednice kroz njihovo ujednacavanje kao | uypdenje zajedniéke monete-evro. Za sposobne privrede ovo je znatilo pojednostavijen ulaz i nesmetano posiovanije unutar trzista Evropske unije, a za sve ostale to ce predstavijati nepremostivu barijeru. Zapravo, projekat-Evropa “92 je odgovor Evrope Japanu i Americi u podizanju nivoa kvaliteta i konkurentnosti proizvoda i usluga u kojima sistem kvaliteta [SO 9000 dobija centralno mesto a ovaj sistem kvaliteta kako sma veé rekli promovisan je u svetski priznat sistem kvaliteta. Evropa je usaglasila zahteve sa sa standardima /SO 9000. Proizvedi su podeljeni u dve osnovne klase, i to “propisani” i “nepropisani”. Propisani proizvodi su oni koji mogu imati uticaj na zdravije, bezbednost ili na okolinu, i za koje se zahteva da obavezno budu proizvedeni pod uslovima koje predvida /SO 9000, To su na primer: deéije igracke, sudovi pod pritiskom, konstrukcioni proizvodi, elektromagnetna kompatibilnost, uredaji na gas, medicinski uredaji, liftovi, zapaljivost nameStaja, zabavni parkovi i oprema za sajmove, oprema za koriS¢enje u eksplozivnim sredinama, medicinski uredaji itd. Ovo ne znaci da 1$O 9000 nije potreban za nepropisane proizvode. /SO 9000 je vrlo brzo postao minimatan zahtev 2a dobijanje posla, Za propisane ili nepropisane proizvode. Vrste standarda iSO 9000 Familija standarda /SO 9000 iz 1994. godine prestavijena je sa pet osnovnih standarada SO 9000 do /SO 9004. Standardi [SO 9001 do !SO 9003 primenjuju se u Kompanijama zavisno od podrudjanjihove aktivnosti. SO 9004 i familija ISO 9000-X su standardi koji daju speaifiéne sn odredene primene (Slika 14 ). 1SO $000 f oo 1 ISO 9001 1s0 9002 [ Iso 9003 180 9000-2 ‘Smemice IsO 9004 za primenu 809000-8 ISO 9004-2 memice 2a Sottver Usiuge 180 8000-4 1S0 9004-3 Smemice za Procesni pouzdanost material 150 80044 Pobolisanie kvaliteta TSO 9004-5 Planovi kvaliteta TSO 0604-6 Upravijanje projektom: (SO 80047 ravijanje kontiguragjom Slika 14 — Familija standarda !SO 9000 poktiva poslovne aktivnosti koje se odnose na nabavku, proizvodniu i ugradnju, u istom stepenu niove usagkagenosti kao sto to zahteva | standard (SO 9007, To prakliéno znaéi da. ako se isporutioca sa sertifikatom /SO 9007, posto 1002 ne zahteva over ktivnosti. Za razliku od predhodna dva standarada ISO 9003 pokriva samo proizvodni znatno nize zahteve u pogledu usaglaSenosti. Ovaj standard je u pri Eno} meri i kontraverzan u odnosu na celokupnu koncepciju standarda ISO 9000, i velo je mali broj kompanija koje se roces i postavlla opredeliuju da ga primene.Uostalom, kako imati poverenja u isporucioca koji ne kontrolige svoje aktivnosti nabavke.Slika 15 prikazuje odnose izmedu ova tri standarda Stepen usaglaSenosti ISO 9002 Slika 15 — Podrucje standarda ISO 9000 Standardi iz 1994. godine su egzistirali do kraja 2000. godine kada je izvrSena i usvojena promena strukture standarda kao Sto je to prikazano na siici 16. Ovi standardi su kod nas prevedeni 2001.godine. 150 8402 i —t—> 180 9000 4 sen dokaja © 150.9001 $ s09002 | »——L-> 150.9003 | {SO 9004 Slike 16 — Promena structure standarda nakon |SO 9001 ISO 9004 DOKUMENTI SISTEMA KVALITETA Dokumenti si liteta su podeljni u pet nivoa (Slika 17): Prvi nivo - POLITIKA KVALITETA daje odgover na pitanje “KO?” radi.Prva retenica standarda ISO 9000 glasi: Primarna preokupacija bilo koje kompanije mora da bude kvalitet n usluga. ~ -_ 37Drugi nivo - POSLOVNIK O KVALITETU daje_odgovor na pitanje "STA?" se radi,"GDE?" i "KAD?"To je dokument koji iskazuje politiku kvaliteta i opisuje sistem kvaliteta kompanije (JUS 180 9000). Treci nivo - PLANOVI KVALITETA daju odgovor na pitanje KO? je odgovoran, "KAKO?" se aktivnosti obavijaju i "KOJI?" planovi se pojavijuju. Plan kvaliteta je dokument kojim se utvrduje specifiéna praksa, resursi i redosled aktivnosti bitnih za odredeni proizvod, projekat ili ugovor (JUS ISO 9000). Cetvrti nivo — POSTUPCI | UPUTSTVA. daju odgovor na pitanje "KOJE?" dodatne informacije treba da imaju zaposleni na radnom mestu, posredno ili neposredno uticajne na kvalitet. Peti nivo — ZAPISI O KVALITETU, na papiru ili u bazama podataka raéunara nastaju kao rezultat sprovodenja sistema kvaliteta, kontrolisenja i inspekcije. Cuvaju se na utvrdenim mestima i za to utvrdenom vremenu. _ UPRAVLIANJE KVALITETOM POLITIKA KVALITETA © POSLOYNIK O KYALITETU 37), ODE EA) A /}| \ PLANOVIKVALITETA tu7 ©8886 HTM POSTUPCLLUPUTSTVA HAM ZAPISNIK O KVALITETU fT [ J UPRAVLJANJE PREDUZES ETING RALVOI KOMERCIJALNS POSLOVE PROILVODNIA UPRAVLJANJE NOVCANIM TOKOVIMA, oPpSTI POSLOVI INTEGRALNA SISTEMSKA PODRSKA OBEZBEDENJE KVALITETA Stika 17 — Dokumentacija | nivoi hijerarhije izrade dokumenata POJMOVI | PRIDRUZENE DEFINICIJE STANDARDA /SO 9000 Pojmovi i pridruzene definicije u standardu JUS /SO 9000:2001 zbog lakSeg prouéavanja grupisani su u deset osnovnih tematskih oblasti: a - kvalitet, pi ff a7 ~ menadzment, - organizacija, _. = proces i proizved,- karakteristike, - usaglagenost, - dokumentacija, - ispitivanje, - provera, i - obezbedenje kvaliteta memih procesa. Na ovom mestu ée mo dati samo neke od definicija sa kojima Ge mo se najéeSce susretati: Kvalitet - nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve. Zadovoljenje korisnika - misljenje korisnika 0 stepenu do kojeg su ispunjeni njegovi zahtevi Menadzment -kordinisane aktivnosti za vodenje organizacije i upravijanje njome. NajviSe rukovodstvo — osoba ili grupa Ijudi koja na najvisem nivou vodi organizaciju ili njome upravija. Cilj kvaliteta - ono Sto se tradi, ili Zeli postii u vezi sa kvalitetom Menadzment kvalitetom — kordinisane aktivnosti za vodenje organizacije u odnosu na kvalitet i upravijanje njome u tom smislu. Planiranje kvaliteta-deo menadzmenta kvalitetom,usresreden na uspostavijanje ciljeva kvaliteta i na utvrdivanje neophodnih operativnih procesa i odgovarajuéin resursa za ispunjavanje cilleva kvaliteta. Upravijanje kvalitetom - deo upravijanja kvalitetom, usmren na ispunjavanje zahteva kvaliteta, Poboljanje kvaliteta - deo menadzmenta kvalitetom, usresreden na poveéanje sposobnosti da se ispunjavaju zahtevi kvaliteta. Organizacija - grupa ljudi objekata pripadaju¢e opreme sa uspostsvljenim odgovornostima, oviaséenjima i odnosima. Proces - skup medusobno povezanih ili medusobno delujucih aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne. Proizvod — Rezultat procesa. Procedura ili Ppostupak - utvrdivanje naéina za obavijanje neke aktivnosti ili procesa. Karakteristika — osobina na osnovu koje se pravi razlika Karakteristika kvaliteta — svojstvena karakteristika proizvoda, procesa ili sisitema koja se odnosi na zahteve. Sledljivost — moguénost da se slede istorijat, primena ili lokacija onoga Sto se razmatra NeusaglaSenost — neispunjenost zahteva. UsaglaSenost — ispunjenost zahteva Nedostatak ili defekt — neispunjenost zahteva koji se odnose na predvidenu ili specificiranu upotrebu. Preventivne mere — mere za otklanjanje uzroka moguée neusaglaSenosti ili druge nezeljene moguée situacije, Ispravka ~ mere preduzete da bi se odstranila otkrivena neusaglaSenost. Skartiranje -mera sprovedena na neusaglaSenom proizvodu da se spreci njegova namenjena upotreba,Dorada — mere preduzete sa namerom da se neusaglaSeni proizvod uCini usaglasenim sa zahtevima. Preklasiranje — promena klase neusaglaSenog proizvoda u cilju usaglaSavanja sa zahtevima koji se razlikuju od podetnih. Popravka - mera sprovedena na neusaglaSenom proizvodu da se on uéin prihvatljivim za namenjenu upotrebu. oe Dokument - informacija i medijum na kojem se ona nalazi. Informacija — podaci od znataja. : Specifikacija — dokument kojim se iskazuju zahtevi Poslovnik o kvalitetu — dokument kojim se definiSe sistem menadzmenta kvalitetom organizacije Plan kvaliteta — dokumen kojim se, za specifiéni projekat, proizvod, proces ili ugovor, utvrduje koje sé procedure i odgovarajuéi resursi moraju primeniti, ko mora da ih primeni i kada. Zapis — dokument kojim se iskazuju dobijeni rezultati ili daju dokazi o izvr8enim aktivnostima Objektivan dokaz ~ podaci koji potvrduju ili istinitost necega. wh Verifikacija — potvrdivanje pruzanjem objektivnog dokaza da su specificirani zahtevi ispunjeni_, Validacija — potvrdivanje pruzanjem objektivnog dokaza da su ispunjeni zahtevi za specifiénu predvidenu upotrebu ili primenu. Ispitivanje — utvrdivanje jedne ili vise karakteristikas po proceduri. Provera — Sistematiéan, nezavisan i dokumentovan proces za dobijanje dokaza provere i njegovo objektivno vrednovanje, da bi se utvrdio stepen do kojega su ispunjeni kriterijumi provere Proveravaé — osoba koja poseduje osposobljenost da obavlja proveru. Zakljuéak provere — ishod provere tima proveravaca posle razmatranja ciljeva provere i svih nalaza provere. MENADZMENT | RAZVOJ SISTEMA KVALITETA re Razvoj kvaliteta je p povecavale i istovreno ‘su ‘bile pokretacka snaga za ‘razvoj kvaliteta proizvoda, usluga, rada, organizovania, uslova rad, i itd. Na a danaénjem stepenu Tazvoja covek Stiti 2dravie, pa bak i i Zivot ka ostvativanju uspesnog | posiovanja svake - organizacije vodi preko. razvoja kval kvaliteta Razvoj sistema kvaliteta se ne postize samo korigenjem najsavremeniiih magina, | tehnologije, automatizacije, itd., veé i stepenom primene odredenog iskustva, znanja i osposobljenosti svih zaposlenih koji, pored ostalog, uCestvuju u procesu upravijanja kvalitetom. Bez obzira na kvalitet moderne opreme i kvalitet kadra, pitanje kvaliteta neée_biti reseno ako se kadar ne pokrene da svoje pot ijalne mogunosti iskoristi za izvrSenje postavijenih zadataka. 40Uspe’no obavijanje poslovnin zadataka moguée je samo ako zaposleni budu motivisani za optimalno koriSenje individualnih osobina u okvirima preduzeéa. Ovo istiée znaéaj motivisanja i stimulisanja. Obezbedenje kvaliteta Totalno upravijanje kvalitetom- TQM, podrazumeva da se u okviru organizacije, i u okviru njenih funkcija - upravijanja, deluje po svim direktnim i indirekinim Giniocima koji defuju na izlazne elemente poslovnog sistema proizvode i usluge. Sadaénji standardi serije JUS ISO 9000 definisali su “obezbedenje kvaliteta” kao prvi korak na realizaciji totalnog upravijanja kvalitetom Definisanje koncepta obezbedenja kvaliteta bazira na sledecem: 1. pri uvodenju sistema kvaliteta prema standardima serije JUS /SO 9000 treba voditi raguna da se sistem kvaliteeta mora graditi da obezbedi kvalitet proizvoda i usluga 2. postavijanje modela sistema kvaliteta treba uraditi tak da se putem njega u prvoj fazi projektuje sistem kvaliteta koji zadovoljava zahteve JUS ISO 9000, a da se u daljim fazama putem njega ovaj sistem moie dalje dogradivati i razvijati, 3. pri izradi procedura potrebno je poéi od definisanja upravijackih procedura za osnovne objekte postovnog sistema a zatim na izradu procedura upravijanja kvalitetom i 4. definisanje kontroinih taéaka funkcionisanja sistema kvaliteta za menadiersku strukturu i to poéev od vrhovnog do operativnog manadiera. Organizacija eee Organizacija predstavija skup ulazno-iziaznih veligina gde se kroz proces u organizaciji ulazne veligine transformigu u izlazne, a pri Gemu se preko povraine sprege stalno uskladuju Zeljeni izlazi preko delovanja na ulaze i proces (Slika 18). ORGANIZAGIA LauoL kara | vioaehe “TRANSFORMACIONI eum ot MATERA PROCES =... 1 oureuti (POVRAINA EEA a] | ‘Slika 18 ~ SuStina operativnog upravijanja Izlazni elementi organizacije su proizvodi i usluge koje se prate preko atributa i to: cene, kvaliteta i rokova. Osnovna funkcija koji povezuje sve druge funkcije u okviru organizacije jeste funkcija upravijanja (funkeija menadzmenta). Ova funkcija predstavija jedinu funkciju koja se ne moze 41poistoveliti sa drugim funkeijama, a iz nje su delegirani njegovi delovi da upravijaju drugim funkcijama pa i funkcijom kvaliteta. Struktura organizacije ‘Struktura organizacije zavisi od od sledeih elemenata: 1. viste proizvoda, v 2. vrste tehnologija, 3. vrste viasnikih odnosa, 4, viste oblika organizovanja, 5. razvijenosti poslovnog sisteemai 6. modetiranja poslovnog sistema. Dobro struktuirana organizacija Cini jednu od najvznijih osnova da bi se uveo sistem kvaliteta kojim sé u ovoj fazi osigurava kvalitet, a u sledecoj fazi TQM. Ona se sastoji se iz veCeg i raznovrsnijeg broja funkcija, kao na primer: proizvodnje, upravijanja, razvoja, kvaliteta, ekonomike, finansija, marketinga, nabavke, prodaje, kadrova, informacion’ itd. Po pravilu svaka od funkcija ima jpS i po nekoliko oblasti delovanja - -_segmenata. Na primer, funkcija menadzmenta - upravijanja ima éetri segmenata: planranje, rukovodienje, organizovanje i odluivanje, ili, funkci kvaliteta se satstoji iz Getri segmenta: standardizacija, metrolog kvaliteta i tehnologija upravijanja kvalitetom. , kontrola Sistem kvaliteta predstavija skup ulazno izlaznih veligina koje,se posmatraju preko kvaliteta kao njegovih atributa, koji u procesu tj. preko kvaliteta procesa rada se transformige u Zeljene izlaze kvalitet proizvoda i kvalitet usluga. Sistemskim pristupom se omoguéava slede¢e: - da se prati kvalitet ulaza, - da se prati kvalitet procesa gde se vrSi transformacija ulaza u Zeljene izlaze, - da se prati kvalitet izlaza, i - da se putem povratne sprege stalno kroz delovanje na ulaze | procese dobije kvalitetetni Zeljeni izlazi Sistem kvaliteta 1. osigurava kvalitet, 2. upravija kvalitetom Veza izmedu sistema kvaliteta (kao jedne od funkclja) i drugih funkeija u okviru organmizacije data jena slici 19.Slika 19 — Veza izmedu funkelje kvaliteta i ostalih funkcija ‘Svaka organizacija ima svoj nivo kvaliteta koji u velikoj meri omoguéava onemoguéava brie i efikasnije uvodenje sistema kvaliteta. Utvrdivanje nivoa kvaliteta funkcija u okviru organizacije éini drugu osnovu na koju treba obratiti paznju. Ovo je znaéajno uraditi jer kod na&ih organizacija ne postoji veliki broj funkcija koji u njemu egzistiraju pa moze doi do opasnosti da dobro koncipiran sistem kvaliteta ne moze biti prinvaGen zbog nepostojanja ovih funkcija kao éto je prikazano na stici 20. Stika 20 — Organizacija u kojoj nisu struktuirane dve funkcije Primera radi u velikom broju organizacija koji su istrazivani ne postoji definisane funkcije: razvoja, marketinga, upravijanja i kadrovska. Polazeéi od saznanja da sistem kvaliteta kao funkcija organizacije ima zadatak da radi na obezbedenju kvaliteta, a potom na TQM to je neophodno da se u svakoj organizaciji utvrdi i njegov nivo kvaliteta. 43KVALITET | MENADZMENT Definicije menadzmenta Postoji ditav niz definicija menadémenta a neke od njih ce mo i navesti: “Menadzment je proces pianiranja, organizovanja, vodenja i kontrole svih Glanova organizacija i kori&éenje svih organizacionih resursa kako bi se ostvarili postavieni ciljevi". “Menadzment je u leksikonu za menadément definisan, kao skup altivnosti (poslova) vezanih za upravijanja preduzecem koriscenjem osnovnih upravijackih funkoija: planiranja, organizovanja, vodjenja i kontrole. Menadzment je proces usmeren na ostvarivanje ciljeva”. Enciklopedija profesionalnog menadzmenta posmatra menadzment kao integrisani proces kojim ovilaSéeni pojédinci stvaraju, odréavaju i operisu organizacijom u izboru i postizanju njenih ciljeva “Manadzment je sprovodenje kritiénih funkcija osnovnih za uspeh organizacije. Menadzment je sprovodjenje kritiénih mreza povezanih funkcionalnih odgovornosti, To nije niz aktivnosti, veé skup povezanih aktivnosti u jednu celinu. To je aktivnost u jednoj funkciji koja utiée na jednu ili vie drugih funkcija”. "Menadzment je koordinacija materijalnin i judskuh resursa radi postizanja cilia" “Menadzment je proces planiranja, organizovanja_rukovodenja i kontrole resursa za postizanje postavijenih ciljeva". *Menadzment je:proces kordiniranja individualnih i grupnih napora radi ostvarenja grupnih ciljeva”. Mesto i uloga menadzera u sistemu kvaliteta proizlazi iz definicije menadZmenta koja glasi: “Menadzment je skup aktivnosti (poslova) vezanih za upravijanje preduzecem, sprovodenjem jedne od osnovnih upravijackih funkeij "Pod pojmom menadimenta ponekad se podrazumeva skup struénjaka koji upravijaju preduzecem i odnose izmedju njih. Pri tome se menadzment deli na top-vrhovni, srednji i najnizi na nivou operativnih odnosa izvrsnih aktivnosti (operativni menadiment) " Uloga vrhovnog menadiera u upravijanju kvalitetom + shvati i prihvati da je sistem kvaliteta jedna od funkcija organizacije i da ga treba istrazivati i razvijati kao sve ostale funkcije, + shvati da u okviru organizacije, pored upravijanja drugim funkcijama mora upravijati kvalitetom, + shvati da sistem kvaliteta kao funkcija organizacije povezuje sve druge funkcije i omoguéava sredjivanje Gitave organizacije, + shvati da u okviru sistema kvaliteta ima odredjeni broj poslova i zadataka koje on sam mora da obavi, + shvati i prihvati da je zaduzen za sprovodjenje globainih aktivnosti iz programa razvoja i unapredjenja, sistema kvaliteta kao i drugih funkcija u okviru preduzeéa, i 44+ shvati i prihvati zahteve definisane u standardima JUS /SO 9000 i da su to zahtevi kojima se postize obezbedjenje kvaliteta u definisanom vremenu, ali da su oni podlozni izmenama i usavravanju. \_Da bi vrhovni menadzer obavio svoju ulogu neophodno je da: “v razume Sta se trazi od njega i ta on trazi od drugih, + ulvrdi Sta mu nedostaje u pogledu kadra, organizacije, tehnike, metoda, itd., + definiSe Sta e on obavijati za kadar i nagta e delovati da bi se izvrsilt drugi poslovi | zadaci, i + prvi uradi ono Sto mu je duznost, a ostale stimulige da urade svoje zadatke Upravijanje kvalitetom u poslovnom sistemu Shvatanje vrhovnih menadzera da je sistem kvaliteta jedna od funkcije organizacije omoguéava da se brée ili efikasnije radi na realizaciji standarda i razvoju sistema kvalliteta pocev od faze obezbednja kvaliteta (QA) prema fazi totalnog upravijanja kvalitetom (TQM). Da bi se sistem kvaliteta shvatio i prihvatio kao funkcija organizacije na sfici 21 data je piramida strukture menadzmenta u organizaciji pocev od deoniéara preko upravnog odbora do vrhovnog menadzeraa a preko njega do operativnog menadzera. skupitina deonitara Slika 21 - MenadZeri u posiovnom sistemu Skupstina deoniara bira upravni odbor a on postavija vrhovnog (top) menadZera, a on zatim postavija nize nivoe menadzera. U menadzerskoj piramidi organizacije svi menadzZeri, potev od vrhovnog menadzera do menadzera prvog reda, imaju svoje duznosti koje treba da obave u snimanju, projektovanju, uvodjenju i atestiranju sistema kvaliteta. Da bi se shvatila uloga menadzera u upravijanju kvalitetom na slici 22 data je veza izmedju funkcije upravijanja i ostalin funkcija u okviru organizacije. Funkcija menadZmenta ili upravijacka funkcija pripada menadzerskoj strukturi u okviru koje se obavijaju sve upravijake aktivnosti poecv od deonitara, upravnog odbora, vrhovnog menadzera, srednjeg menadzera do menadzera prvog reda. 45Preduzece FM- funkclja menadzmenta (funkeija upravijanja) FQ.-funkcija kvaliteta FL - F6-funkcije koja se konstituige u preduzecu Stika 22 ~ Veza izmedu funkcija menadzmenta i ostale funkcija Vrhovni menadzment Vrhovni menadzment objedinjuje globalne aktivnosti vezane za organizaciju i aktivnosti koje su vezane za sistem kvaliteta. To je menadzment koji na osnovu analiza informacija o uspeSnosti organizacije i kretanja organizacije u okruzenju formulige strategiju, Druga vaina uloga koju ima vrhovni menadZment je da koordinira rad srednjeg menadzmenta u formulisanju poslovne politike organizacije i u kontroli izvrSenja te poslovne politike Globaine aktivnosti vrhovnog menadzmenta vezane za sistem kvaliteta u organizacjji su: + definisanje misije organizacije, + definisanje strategkih ciljeva organizacije a u vezi te strategije i ciljeva upravijanja kvalitetom, i + definiganje tehnologije povezivanja srednjih menadZera na obavijanje aktivnosti uvodjenja atestiranja, razvoja i unapredjenja kvaliteta. Operativne aktivnosti vrhovnog menadzmenta vezane Za sistem kvaliteta u organizaciji su: + definisanje prirunika upravljanja kvalitom na nivou organizacije, * definisanje politike kvaliteta, + rad na organizovanju poslovnog sistema, + rad na modelu sistema na nivou poslovnog sistema, + rad na strukturi kvaliteta na nivou organizacije, i * izrada globainih procedura na povezivanju srednjih menadzera. Uloga srednjih menadzera u upravijanju kvalitetom Srednji menadZeri objedinjuju sve upravijatke aktivnosti kako na svom nivou tako i na nivou menadZera prvog reda. Menadizer iz funkcije kvaliteta nalazi se u Tiniji srednjin menadzera. Veza izmedu srednjih menadzera na liniji upravijanja kvalitetom moze da se objasni kada se funkcija kvaliteta stavi u centar i utvrdi veza izmedu njega i drugih funkcija a koji se ostvaruju preko srednjih menadzera. Ta veza je prikazana na slici 23. A 6 [ss]