Fakultet za medije i komunikacije

Univerzitet Singidunum

Departman za psihologiju

ANALIZA PORODIČNIH ODNOSA U FILMOVIMA

(esej)

Predmet: Istorija porodičnih odnosa

Profesor: dr Predrag J. Marković

Student: Nikki Đokić

Broj indeksa: 1187/2019

Datum: oktobar, 2020.

Izjava o validnosti rada:

Potvrđujem svojim potpisom da nisam pokušao da tuđi rad predstavim kao svoj, osim na
mestima gde je to izričito naznačeno, kao i da mi je poznato da ću u slučaju plagijata biti
isključen sa daljih studija. Poznato mi je i da Fakultet ima sva prava da raspolaže mojim radom.

_____________________________

(Potpis)
 Film “Sjaj u travi” režiran je od strane Elie Kazan. U pitanju je film koji je
najverovatnije jedan od prvih holivudskih filmova koji pruža uvid u teoriju koja podržava stav da
je tok vremena uticao na promene u tradiciji morala, te i kako je generacija za generacijom
postajala sve naprednija i naprednija u smislu oslobađanja od frustracija svake vrste, posebno
seksualnih frustracija, ne bismo li došli do filma “Američka lepota” gde nailazimo na
generacijsko mešanje gde je bilo kakav osećaj izopačenosti izostao.

U oba filma koja smo pomenuli vidimo mlade i njihov otpor prema stavovima roditelja
na svom putu ličnog rasta i praćenja sopstvenih seksualnosti. Može se takođe učiniti na prvi
pogled da je neki od likova u pomenutim filmovima zlog karaktera, ali to zaista nije tačno.

Mrs. Loomis, majka Deanie Loomis je verovatno svesna da je na pogrešan način

vaspitana, međutim ne zna kako da svoju ćerku drugačije. To je razlog zašto i stremi da joj
pronađe supruga koji je ekonomski stabilan, u cilju da joj bar jedandeo života bude ispunjen.
Ona je, naime, u svom braku potpuno nesrećna, kako je vaspitana kao klasičan tip devojke iz
komšiluka, Kanzasa, te ne može ni da nasluti da je sve vreme svedočila nesrećnoj ljubavi svojih
roditelja. Svoje dete savetuje da održi „moralnu čistoću“ do svog braka, ali je upozorava da ne
očekuje neko zadovoljstvo prilikom intimnih odnosa ni sa voljenom osobom. Sa druge strane,
otac veruje da njegova ćerka treba da prati svoj osećaj jer je svestan svoje lične nesreće te ne želi
da ona doživi ni sličan a kamoli isti scenario.

Potpuno drugačija porodična atmosfera vlada kod Buda Stampera. Otac mnogo očekuje
od sina u veri da je njegova dužnost da vaspitava muško dok je ženina dužnost da vaspitava
žensko dete, njihovu ćerku Ginny. Ako želimo da napravimo paralelu sa Mr. Loomisom, Ace
Stamper je osoba koja ne pridaje značaja onome što njegov sin želi jer duboko veruje da je on taj
koji najbolje zna štaje dobro za život sina.

U obe porodice, jedino što je strogo definisano je svakako pojam muškosti i ženskosti.

2
 Ako želimo da govorimo o Ginny, potrebno je napomenuti da je evidentna seksualna
tenzija između njenog oca i nje, pa po sredi imamo beg od incesta kroz bludne radnje sa
starijim,oženjenim osobama. Kako je glava ove porodice otac, majka Mrs. Stamper nema
podosta razrađenu ličnost u filmu, već je u ulozi staložene, mirne domaćice sa praksom
izbegavanja bilo kakvih sukoba.

Pitanje koje se samo nameće je kako se promenio odnos u porodicama od 1928. godine u
kojoj se odigrava radnja filma “Sjaj u travi”, do godine 1999., kada je objavljen film “Američka
lepota”, koji je režirao Sem Mendez?

U filmu “Američka lepota”, Lester Burnham na krajnje objektivan način posmatra

svoju porodicu, te ih vidi kao osobe na koje niti on ima uticaja, niti one imaju uticaja na njega.
Zadovoljstvo životom je nisko, skoro nepostojeće, polako ali sigurno se kreće ka depresiji i iako
je potpuno svestan da su njegove radnje poprilično podivljale, oseća da nema šta da izgubi niti za
čime da žali jer nema ni prijatelja a porodica svakako već ima mišljenje o njemu kao o poludeloj
osobi.

Porodica Burnham prikazana je klasična američka harmonična porodica prikazana kroz

porodične fotografije na zidovima i trivijalne razgovore za stolom sa roditeljima koji su
zaposleni. Nažalost veliki je broj porodica koji se može uporediti baš sa ovakvom slikom
porodice, sa jednim roditeljem opsednutim karijerom i detetom koje ne pokazuje
zainteresovanost za komunikacijom.

Jane Burnham, je, sa druge strane, osoba koja je veoma svesna situacije u kojoj se nalazi.
Oseća nesreću svog oca kao i želju da ima nešto više sa njenom drugaricom, međutim deluje kao
da je to ne dotiče previše što dokazuje da je potpuno prihvatila činjenicu da ne može uticati na
svoje roditelje i želi da svako ima svoj život. Jane takođe mnogo želi da ugradi implante u grudi
ali ne iz nastojanja da bude poželjnija već iz želje da učini muškarce mizernim kada shvate šta ne
mogu imati.

3
 Misli Lestera od drugarici svoje ćerke, Anđeli, spadaju u domen nečistog ali svakako ne i
izopačenog, jer on samo želi raditi ono što svi muškarci i rade, a to želi raditi sa najlepšom
ženom koju je ikada video. Kod njega očinski instikt nije toliko jak te on ni ne može posmatrati
Anđelu kao dete i ona svakako ne predstavlja rešenje njegovih problema ali predstavlja put ka
slobodi. Ističe se takođe i jedan od sporednih likova, Mr. Frank Fitts, veliki homofob koji iza
svog stava krije svoju homoseksualnost.

Epicentar oba filma je svakako seksualna frustracija što nam pokazuje koliko to jako
može uticati na psihu čoveka. Tih dvadesetih godina prošlog veka, bilo je čak i nemoralno
govoriti samo o tome, međutim ljudi su u sebi imali svesnost da tu leži koren njihove i depresije,
i bolesti, zatim agresije, ali i gubljenja uma.

Na primer, Bud Stamper nije pronalazio način da sa ovim izađe na kraj te je našao samo
trenutni filter, ali to ga je koštalo ljubavi sa Deanie. Ona je, pak, bila pod pritiskom majke kada
je shvatila da se ne isplati čekati, gde ubrzo gubi razum. Celog svog života skrivala je svoju
seksualnost, a sada pri prevelikoj želji za slobodom čak i protrčava kućom naga.

Osećaj koji je većina likova u filmovima imala nakon zadovoljenja svojih potreba ne
može se ni pojmiti. Lester je pri samoj pomisli na oslobođenje od muke napustio nevoljeni
posao, te je čak i izmenio osobine zbog kojih je sebe žalio i na koje se žalio, dok je njegova
supruga Carolyn Burnham postala srećnija i svesnija sebe, a Bud Stamper se izlečio od
depresije.

Ako želimo da govorimo o filmu ,,Razum i osećajnost’’ Anga Lija, moramo napomenuti
da velika književnica Jane Austin inspiraciju za svoje teme pronalazila u svetu engleske
provincijske aristokratije od kraja osamnaestog i početkom devetnaestog veka. Radnja sada prati
život tri potpuno drugačije sestre, Elinor pragmatične i ironične, Marijane pune izraženih
osećanja i strasti i Margarete koja je romantična i introvertna duša koja svoje vreme provodi u
kućici na drvetu, duboko maštajući.

4
 Ono što je veoma primetno u filmu je svakako polna diskriminacija kao i velika
neravnopravnost među polovima. Devetnaesti vek je svakako bio nosilac velikog broja
predrasuda. Imamo pojavu žene kao vladajuće u sferi privatnog, nasuprot vladajućih muškaraca
u sferi javnog, što automatski isključuje na jedan licimeran način, i opravdava pritom,
isključenost žena iz sfere javnog.

Sami događaji u filmu daju kao rezultat i ljubavnu priču između Elinor i Edvarda. Edvard
je brat žene njenog oca. On pokušava uzvratiti ljubav prema Elinor, ali na put tome staje Fani
koja ne voli Elinor, te na njeno insistiranje Edvard odlazi u London. Elinor pokušava da sakrije
šta oseća prema Edvardu dok se svim snagama trudi da kontroliše tok života koliko je to moguće
uz minimalne količine novca koliko tek da se preživi. Prikazan je i način na koji se zakon tada
odnosio prema figuri žene. Oduzimano je pravo ocu da nasledstvo ostali ćerkama, već je mogao
samo sinu ostaviti. ,,Kuće se nasleđuju od oca do sina, ne od oca do ćerki. Takav je zakon.”(Lee
& Thompson, 1995)1

Žene, dakle, nisu imale pravo na ličnu svojinu, zanimanje, pravo da same zarađuju za
život što je po svoj prilici moralo rezultirati time da su u potpunosti bile zavisne kako od svojih
očeva, tako kasnije i od muževa. Devojčice su od malena učili pismenosti, lepom ponašanju,
vođenju domaćinstva, finom vezu, sviranju instrumenta ili čak više instrumenata. (Abot, 2014).
Pomenuto savršeno ilustruje primer najmlađe, Margaret, kojoj majka govori i uči je da ako nema
šta prikladno reći, da svoja opažanja u tom slučaju svede na razgovore o vremenskim prilikama.
Sve ovo mlade su devojke bivale učene u cilju da se kasnije udaju.

Film “Džuno” nam prikazuje vrhunac modernog društva. Bitno je napomenuti da je u

pitanju veoma zanimljiva priča o šesnaestogodišnjoj devojci Džuno koja je dosta drugačija od
svojih vršnjaka u smislu da traga za životnim odgovorima dok se većina drugih bavi društvenim
mrežama i kupovinama. Najbitnije pitanje koje se nameće u njenim razmišljanjima tiče se toga
da li je moguće sresti osobu koju ćemo voleti do kraja svog života ?

Iz tolike radoznalosti stupa u intimne odnose sa svojim prijateljem Blekerom koji je inače
veoma skroman mladić, što rezultira neželjenom trudnoćom. S` obzirom da takva situacija nije
1 Citat preuzet iz filma “Razum i osećajnost”: "Houses go from father to son, not father to daughter. That's the law.”

5
laka za jednu adolescentkinju, Džuno sa svojom drugaricom Leom pokušava da pronađe rešenje.
Imaju opciju abortusa, od kojeg ona odustaje do poslednjeg trenutka. Druga opcija je potrega za
roditeljima koji bi bili idelni da usvoje njeno dete. Kako je i sama dete razvedenih roditelja koje
je pritom zapostavljeno od strane majke, koja ima praksu da sa Džuno stupa u kontakt jednom
godišnje kada joj i šalje-kaktus, ona traži za svoje dete par koji odiše kako ljubavlju tako i
poštovanjem.

Šok za Džuninu porodicu, ali i društvo, nije činjenica što je ona uopšte seksualno aktivna
u tim godinama, i to pre braka. Njena sloboda se ogleda u pravu da odluči sama o zadržavanju
deteta, ili ne. U celoj priči ima podršku oca i maćehe te pronalazi par Marka i Venesu Loring i sa
ocem odlazi kod njih u cilju dogovora.

Pomenuti par je još jedan odličan primer promena u rodnim i porodičnim odnosima. Ovaj
par okarakterisan je dominantnošću žene u porodici. Naime, u filmovima „Razum i osećajnost“ i
„Sjaj u travi“ žene su učili da budu poslušne prema muškarcu, a u ovom periodu svakako dolazi
do emancipacije žena. Kao što je izrečeno u filmu: ,,Ne primam naređenja. Ni tvoja, ni od jednog
drugog muškarca.” (Reitman & Cody, 2007)2

Ono što se događa je da Markova i Venesina veza dolazi do okončanja, te se njena želja
ostvarenja kao majke direktno kosi sa željama njenog muža koji se usmerava ka karijeri. Mark
tada priznaje Džuno da ne oseća ljubav prema Venesi i da želi da ode od nje, što rezultira
uništenjen Džuninih snova o idealu porodice koji je zamišljala za svoje još uvek nerođeno dete.

Po svemu sudeći neizbežan raspad braka čini da Džuno naglo odraste gde ona iz besa
prema Marku odlučuje da svoje dete poveri Vanesi. Nakon što razgovara sa ocem Džuno shvata
da je ona za razliku od odraslih osoba kojima je okružena, pronašla svoju drugu polovinu,
savršenu polovinu. Priznaje samoj sebi da beskrajno voli oca svog deteta, pa mu se vraća nakon
što svog tek rođenog sina predaje Vanesi.

2 Citat preuzet iz filma “Džuno”: ,,I don't take orders. Not from you and not from any man.”

6
 Iz ovog filma saznajemo koliko su adolescenti spremni ući u seksualni odnos potpuno
nespremni ali takođe mogu iznenaditi postupcima kada donose dobre odluke u ključnim
trenucima.

Film “Fanny and Alexander” datira iz 1982. godine od strane švedskog režisera i pisca
Ingmara Bergmana. Radnja filma odvija se u u Bergmanovom rodnom gradu. Mladić Alecander
Ekdahl živi sa svojom poprilično teatralnom porodicom. Dečak je čistog srca. Njegova mlađa
sestra, Fanny Ekdahl, je odlučna, sigurna u sebe, snažna, ali i odiše nekim posebnim mirom.
Veoma su povezani i bliski. Sestra ga doživljava kao svoje utočite. Majka Emelie Ekdahl,
podređena je volji i bahatosti starijih. Posle smrti Alexander-ovog oca, Emelie Ekdahl ubrzo
pada pod okrilje ruku sveštenika Edvarda. Ta osoba je ekvivalent za izgubljen i promašen život,
obuzet strahom, karakterno sličan gospodinu Fitts iz filma “American Beauty”, ali ih ne
povezuje isti problem.

Porodični odnosi u ovim filmovima jesu nekonvencionalni, međutim itekako supostojeći

među ljudima u savremenom svetu. Bez sumnje je jedna od najvećih promena u analiziranim
filmovima, upravo promena položaja žene u društvu.

Literatura

1. Abot, E. (2014). Istorija braka (I. Cvijanović i A. Luburić-Cvijanović, prev.). Novi Sad:
Geopoetika.
2. Lee, A. (Director), & Thompson, E. (Writer). (1995). Sense and sensibility [Motion
picture].
3. Reitman, J. (Director), & Cody, D. (Writer). (2007). Juno [Motion picture].