UDC: 621.311.243.
004
SOLARNE ELEKTRANE
SOLAR POWER PLANTS
Dr Dragan Stojićević, dipl. inž.
PD TEKO Kostolac
Ivan Stojićević, dipl. inž.
Goša – Montaža Velika Plana
REZIME
U radu je dat opšti prikaz i osnovvi principi
funkcionisanja solarnih elektrana, kao i vrste
njihovih konstrukcijskih i funkcionalnih izvedbi.
Ključne reči: Solarne elektrane, solarni tornjevi,
Heliostati, koncentrični solarni sistemi
UVOD
Solarne elektrane proizvode električnu energiju
pretvarajući Sunčevu energiju u visokotemperaturnu
toplotu, koristeći pokretna ogledala, dok se toplota
kanališe do konvencionalnih generatora. Elektrane
se sastoje iz dva dela:
deo koji sakuplja solarnu energiju i pretvara je
u toplotu i
deo koji pretvara toplotnu energiju u elek-
tričnu.
Solarne elektrane zasnovane na koncentraciji
Sunčeve energije mogu ostvariti snagu od 10 kW do
100MW u zavisnosti od aplikacije (izvedbe) i po-
treba. Neki sistemi koriste termalna skladišta za
vreme noćnog i oblačnog perioda. Ovakvi atributi,
kao i efikasnost konverzije (pretvaranja) energije,
čine solarna postrojenja atraktivnim izvorom obnov-
ljive energije širom sveta.
Postoje tri vrste koncentričnih solarnih sistema:
1. Koritasti,
2. Solarni tornjevi i
3. Tanjirasti.
Klasifikacija je izvedena po načinu sakupljanja
solarne energije.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 2 • 2008)
STRUČNI RAD
ABSTRACT
The paper is focused on basic functional principes of
Solar power plants and their diferent constructions
and working types.
Key words: Solar power plants, solar towers,
heliostat, concentrical solar systems
KORITASTI SISTEMI
Sunčeva energija se koncentriše po paraboli
koritastih reflektora (ogledala) na prijemnu cev koja
prolazi kroz koritastu površinu. Toplotna energija
prolazi kroz cev (radni medijum je ulje) i koristi se
za proizvodnju električne energije u konvencional-
nom parnom generatoru.
Kolektorska polja sadrže desetine paralelenih
redova koritastih kolektora postavljenih po osi (li-
niji) sever – jug. Ovakva konfiguracija omogućuje
da se prati kretanje Sunca od istoka do zapada tokom
dana i obezbeđuje konstantnu fokusiranost Sunčevih
zraka na prijemne cevi. Individualni koritasti sistemi
trenutno mogu da proizvedu oko 80 MW električne
energije.
Konstrukcija koritastih sistema može da sadrži i
termalno skladište, postavljeno pored prenosnika to-
plote na njegovoj toploj fazi (toplom delu), što
omogućuje generatoru nekoliko časova rada i posle
zalaska Sunca. Trenutno, parabolični koritasti siste-
mi predstavljaju hibride (mešovite sisteme), što zna-
či da koriste sagorevanje fosilnih goriva za dogre-
vanje solarnog izlaza tokom perioda smanjenog
Sunčevog zračenja. Takođe, koritasti sistemi mogu
biti integrisani sa postojećim termoelektranama.
41

Slika 1. Prikaz koritastog reflektora
Slika 2. Polje koritastih reflektora
Slika 3. Šematski prikaz rada koncentričnih koritastih
solarnih sistema
SISTEMI SOLARNIH TORNJEVA
Solarni tornjevi pretvaraju Sunčevu energiju u
električnu energiju tehnologijom koja se koristi
mnoštvom velikih ogledala koja prate Sunce (helio-
stati) radi fokusiranja sunčevih zraka na prijemnik
koji se nalazi na vrhu solarnog tornja.
42
Radni fluid se zagreva u prijemniku i koristi se
za stvaranje pare koja se koristi u konvencijalnim
turbinskim generatorima za proizvodnju električne
energije.
Ranije konstrukcije solarnih tornjeva koristile su
paru kao radni fluid, dok se u sadašnjim konstruk-
cijama koristi rastop nitratne soli zbog boljeg pre-
nosa toplote i skladišnih karakteristika. Pojedinačni
komercijalni sistemi su u mogućnosti da proizvedu
od 50 do 200 MW električne energije.
Koristi i mogućnosti primene
Solarni tornjevi nude širok spektar distributivnih
rešenja energetskih potreba, naročito u najboljim
uslovima eksploatacije. Kao i sve solarne tehnolo-
gije i oni koriste sunčeve zrake kao izvor i ne
emituju gasove koji dovode do efekta zelene bašte.
Oni su jedinstveni među solarnim sistemima po
mogućnosti efikasnog skladištenja solarne energije i
isporuci električne energije u distributivnu mrežu
kada je to potrebno, noću ili u oblačno vreme.
Jedan solarni toranjski sistem snage 100MW
koristi 1000 ha neplodne površine i za 12 časova
može proizvesti i akumulirati električnu energiju
koja podmiruje potrebe 50 000 domaćinstava.
Status tehnologije solarnih tornjeva
Tehnologija solarnih tornjeva uživa visok rejting
najviše zbog dva postrojenja u SAD. Postrojenje od
10 MW u Barstow – u u Kaliforniji je demonstriralo
širok spektar koristi i mogućnosti primene ove
tehnolgije, proizvevši 38 000 000 kWh u periodu
rada od 1982. do 1988.
Drugo, poboljšano postrojenje, demonstriralo je
prednosti korišćenja rastopa nitratne soli kao radnog
medijuma kroz njegove mogućnosti prenosa toplote i
mogućnosti skladištenja. Pokazane mogućnosti sa-
kupljanja sunčeve energije i isporuke električne ener-
gije, kao i mogućnost rada noću i u oblačnim
periodima, ogledaju se u neprkidnoj isporuci električ-
ne energije distributivnoj mreži 24 h dnevno, sedam
dana pre nego što oblačno vreme prekine proces.
Uspešnost ovih projekata je iniciralo intere-
sovanje za ove tehnologije širom sveta. U SAD je
oformljen konzorcijum u kome se nalaze i Bechtel i
Boeing koji teži popularizaciji i izgradnji ovakvih
postrojenja širom sveta.
Tehnologija je uspešno primenjena u Španiji,
Egiptu, Maroku i Italiji, a u izgradnji je i postrojenje
instalisane snage od 40 MW u SAD. Koncern takođe
teži izgradnji elektrane u pustinji Kalifornije snage
30 ÷ 50 MW, projektovane da smanji troškove eksp-
loatacije i održavanja a poveća efikasnost. Takvo
postrojenje će koštati 100.000.000 dolara i proizvo-
diće 1 kWh za 15 c sa tendencijom da vremenom ta
cena padne na 7 c, što bi dovelo do toga da ovakvo
postrojenje bude veoma ekonomično i brzo isplativo.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 2 • 2008)

Slika 5. Pogled na solarni toranj sa zemlje
između heliostata
Slika 7. Šema rada postrojenja solarnog tornja
TANJIRASTI SOLARNI SISTEMI (SFERNI)
Osnovni delovi ovih sistema su:
solarni koncentrator i
energetsko – izmenjivačka jedinica.
Tanjirasti (sferni) kolektor koji se najčešće nazi-
va koncentrator, osnovna je komponenta sistema. On
sakuplja sunčeve zrake i fokusira ih (koncentriše) na
malu površinu, što povećava efikasnost korišćenja.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 2 • 2008)
Slika 4. Izgled Solarnog
tornja i polja heliostata
(ogledala)
Slika 6. Upad sunčevih zraka na
prijemnik na vrhu solarnog tornja
Staklena ogledala reflektuju oko 92% upadnih sun-
čevih zraka. Koncentrator se okreće i prati kretanje
Sunca i konstantno reflektuje sunčeve zrake u ter-
malni prijemnik.
Energetska izmenjivačka jedinica sadrži termal-
ni prijemnik i generator. Termalni prijemnik predsta-
vlja spregu između koncentratora i generatora. Aps-
orbuje i koncentriše sunčeve zrake, pertvara ih u top-
43
lotnu energiju i tu toplotu prenosi do generatora.
Termalni prijemnik može biti snop cevi sa rashlad-
nim fluidom, najčešće sa hidrogenom i helijumom,
koji je u isto vreme prenosnik toplote i radni fluid
generatora.
Slika 8. Vrste izvedbi tanjirastih solarnih sistema
Generatorski sistem predstavlja podsistem koji
preuzima toplotnu (termalnu) energiju od termalnog
prijemnika i koristi je za proizvodnju električne
energije. Najčešće korišćeni tip motora je Stirling.
44
On koristi toplotu dobijenu iz spoljašnjeg izvora
(sunčevi zraci) za pokretanje klipova i proizvodnju
mehaničke energije, slično kao i motori sa unu-
trašnjim sagorevanjem. Mehanički rad se prenosi do
vratila motora, koje svojom rotacijom pokreće gene-
rator koji proizvodi električnu energiju.
Kao dodatak Stirligovom motoru dodaju se mi-
kro turbine i fotoelektrični koncentratori koji će u
budućnosti predstavljati mogući model pretvarača
energije u ovoj tehnologiji. Mikro turbine se trenu-
tno proizvode i distribuiraju za generatorske sisteme.
Ovakvi motori, koji su slični (ali mnogo manji)
avionskim motorima, takođe se mogu koristiti za
pokretanje električnog generatora. Fotoelektrični
izmenjivački sistemi nisu pravi motori, ali poseduju
poluprovodnički niz koji direktno vrši konverziju
sunčevih zraka u električnu energiju.
Tanjirasti (koncentrični) solarni sistemi su razvi-
jeni za spajanje sa globalnom mrežom, prenosne sis-
teme, napajanje proizvodnih sistema itd. Pojedinačni
sistemi ostvaruju snagu u opsegu od 9 do 25 kW i
mogu da funkcionišu nezavisno od postojeće električ-
ne mreže, uglavnom za pumpne sisteme i obezbeđe-
nje električne energije u ruralnim sredinama. Oni
predstavljaju prenosne sisteme sa lakom instalacijom,
relativno jednostavnom konstrukcijom i visokom
efikasnošću što ih čini konkurentnim konvencio-
nalnim sistemima za proizvodnju električne energije.
ZAKLJUČAK
Rad predstavlja prikaz solarnih tehnologija i
postrojenja, zasnovanih na najnovijim tehničko –
tehnološkim rešenjima. Evidentan je kontinualni
razvoj tehnologija i ideja na ovom polju koji se
odvija prvenstveno u razvijenim zemljama koje
pridaju značaj alternativnim izvorima energije i
njihovim prednostima.
Konstantno se unapređuju postojeći solarni
sistemi, vrši se njihova analiza rada, smanjuju
troškovi izgradnje, održavanja i eksploatacije, što
dovodi do smanjenja jedinične cene proizvedene
toplote, odnosno električne energije.
LITERATURA
1. Lambić, M., Stojićević, D., Solarna tehnika,
Srbija Solar, Zrenjanin, 2004.
2. Lambić, M., Solarni uređaji, Tehnička knjiga,
Beograd, 1987.
3. Stojićević, D., Ravni toplotni prijemnici sunčeve
energije, Srbija Solar, Zrenjanin, 2007.
4. www.theministryofnationalinfrastructures-
energy.com
5. www.concentringsolarpowerprogram.com
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 2 • 2008)