PRVO PITANJE:

1.Pojava, uspon I pad Napoleona (1761-1821)

Napoleon je rodjen u Ajaciju na Korzici, u porodici koja je pripadala nizem italijanskom plemstvu. U
ranom detinjstvu upisan je u vojnu skolu u Brijanu, a kada je maturirao primljen je u elitnu vojnu skolu
u Parizu “ L’école Royal Millitaire” gde je specijalizovao artiljeriju, i sa samo 16 god postao artiljerijski
potporucnik.

Uoci izbijanja revolucije bio je na Korzici. Podrzavao je jakobince. 1793. postavljen je za komadanta
artiljerijskih snaga (pri opsadi rojalistickoj grada Tulona). Uspenim napadom zauzeo je grad i
unapredjen je u brigadnog generala. 1795. uoci pobune protiv nacionalnog konventa,odbija napadace
i osigurava sebi znacajnu ulogu za vreme rezima Direktorijuma. 1796. vrsi uspesnu invaziju na Italiju,
gde je proterao Austrijance iz Lombardije i pobedio papsku vojsku. 1797. krece u pohod na Austriju i
iste godine potpisan je mir, Francuska dobija kontrolu nad severnom Italijom, Belgijom, Holandijom.
Potom osvaja i Veneciju. U ratovima je bio majstor spijunaze i obmane. 1798. krece u ekspediciju na
Egipat (gde su ukljuceni i naucnini, Sampolion koji je desifrovao hijeroglife). Uspesno se borio protiv
Egipcana i Britanaca. Iste godine je osvojio i Maltu. 1799. poveo je vojsku na otomansku provinciju
Siriju. 29. avgusta 1799. izvrsava drzavni udar i dolazi na vlast Konventa.

Sproveo je trajne reforme u administraciji, obrazovanju, finansijama. 1804. doneo je gradjanski

zakonik “Napoleonov kodeks”. U medjuvremenu, 1800. se vraca u Italiju da povrati vlast koju su
privremeno zaposeli Austrijanci i Rusi. 1802. potpisan je mir sa V. Britanijom, koji je bio kratkotrajan.
Neuspesno je pokusao da osvoji Haiti, i posto je uvideo da ne moze da odbrani posede u S.Americi,
prodao je Luizijanu, koju su kupile SAD. 1804. Neuspesan atentan na Napoleona, ovaj incident je
iskoristio da uvede opet monarhiju sa njim kao carem, da bi onemogucio bilo kakvu Burbonsku
restauraciju.

PRVO CARSTVO- Napoelon se krunisao 2. Decembra 1804. u Notr- Damu u Parizu, posto je papa
blagoslovio krunu Napoleon je sam se be krunisao, a potom i suprugu Zozefinu. 26. maja 1806.
krunisao se i za kralja Italije. Istovremeno formirala se koalicija protiv Napoleona (V. Britanija,
Austrija, Rusija), ali je Napoleon tajno usavsi u Prusku 20.okt naneo tezak poraz Austriji kod Ulma.
21okt velika pomorska bitka kod Trafalgara gde je general Nelson (VB) tesko porazio Napoleona.

1806. Napoleon pobedjuje Prusku kod Jene. Pored vojnih Napoleon je vodio i ekonomski
rat,pozivajuci na trgovacki bojkot Britanije-kontinentalni sistem. 1807. napada spaniju, na ciju strani
staje V. Britanija. Francuska vojska ima velike gubitke, ali Napoleon postavlja svog brata Zozefa za
kralja Spanije

1809. sukobi sa Austrijom,nakon cega se zeni austrijskom nadvojvotkinjom Marijom Lujzom. Od 1807.
do 1811. Odnosi Francuske i Rusije su bili dobri ali se od 1811. pogorsavaju.
24.juna 1812 otpocinje invazija na Rusiju. Francuzi u prvoj fazi rata napreduju, ali kako je dolazila zima
javili su se prvi problema u snabdevanju. U bitci kod Borodina, Napoleon pobedjuje ali se nalazio vec
duboko u Rusiji sa velikom nestasicom. Rusi su se sve vise povlacili, paleci sve za sobom, Napoleon
ulazi u Moskvu ali je to bila “pirova pobeda”. Prilikom povlacenja veliki deo armije umire od gladi i
zime-najveci Napoleonov gubitak. 1813. u bitci kod Lajpciga suocava se sa mnogo vecom koalicijonom
vojskom i dozivljava poraz. 31. marta 1814. zauzet je Pariz, Napoleon je abdicirao u korist svog sina
Napoleona II i prognan je na ostrvo Elbu.

PRVA RESTAURACIJA 1814-1815- Posle Napoleonovog izgnanstva na vlast dolaze rojalisti i restauracija
Luja XVIII (brat pogubljenog Luja XVI; sin Luja XVI, Luj XVII umro je jos kao decak posle revolucije).
Napoleon bezi sa Elbe 16. ferbruara 1815. , a u martu stize u Pariz gde prikuplja vojsku. Imao je upravu
od marta do juna i ovaj period je poznat kao –sent jours. 18. juna 1815. u bitci kod Vaterloa dozivljava
konacan poraz.

Prognan je na ostvro Sv. Jelena gde je i umro 5. maja 1821. Njegovi posmrtni ostatci su preneseni u
Francusku 1840., sahranje je u sarkofagu “Le Invalid” u Parizu.

DRUGA RESTAURACIJA 1813-1830 Posle konacnog Napoleonovog poraza, nastavlja se vladavina Luja
XVIII, pod kojim je Francuska osnazena. Luj XVIII je vladao pazljivo, prema zeljama podanika. Umire
1824. i nasledjuje ga brat Sarl X za vreme cije vladavine se vodi reakcionarna politika ultrarojalista,
krupnih zemljoposednika i svestenstva i plemstva, zbog kojih je revolucija i izbila.

JULSKA MONARHIJA 1830-1848- Apsolutisticko nacin vladavine, koji dovodi do nezadovoljstav i

konacno u Parizu 27,28, 29. jula 1830. ( tkz.“Trois Glorieuses”), dolazi do pobune; lokalne trupe verne
kralju nisu ostvarile pobedu, ovi dogadjaji su poznati i kao Julska monarhija. Revolucionari su dali
kralju ultimátum: abdikacija ili parlamentarna monarhija. Abdicirao je u korist sina Luja XIX, ali je i
pred nejga stavljen ultimátum, tako da on potpisuje abdikaciju u korist necaka Anrija V.Njegova vlast
je oborena odlukom parlamenta.

Na vlast konacno dolazi Luj-Filip,koji vlada od 1830-1848. On je bio sin Orleanskog vojvode, tako da
smena vlasti predstvalja i smenu dinastije Burbona u korist Orleana. Vladavina Luja-Filipa bila je
obelezena finansijskim spekulacijama, bogatstvom gradjanske klase,promasaja u spoljnoj politici.
Takodje dolazi do industrijske revolucije, ali i ekonomske krize zadnjih godina vlasti Luja-Filipa. Vecina
stanovnistva je zivela u losim uslovima. 22. februara 1848. gradjanstvo se pobunilo posto je vojska
pucala na demostrante i proglasena je:

DRUGA REPUBLIKA- posle demonstracija i izbora vesto koristeci situaciju,za predsednika je izabran
Napoleon III, necak Napoleona I. On je posle 1815. bio proteran,ucestvovao je u pobunama 1836. i
1840. da bi konacno dosao na vlast.On medjutim 1851. vrsi drzavni udar i sledece godine se
proglasava za cara-druga repiblika.
Krajem 1799. Godine vlada Direktorijuma pocinje da slabi I zapada u krizu. Posto u u narodu nije imala
podrsku, obraca se vojsci, otkrivajuci u tome svoju slabost. Tadasnja republikanska armija bila je puna
mladih i ambicioznih generala, afirmisanih u brojnim revolucionarnim ratovima. Najambicionizniji i
najvestiji medju njima, pobedonosni general iz ratova u Italiji i pohoda na Egipat, Napoleon
Bonaparta, izvrsava drzavni udar 9.11.1799. godine, uz podrsku Direktorijuma i proglasava se za prvog
konzula (1802.dozivotno postaje konzul)- ovlascen je da imenuje prvi sastava svih tela
(senat,zakonodavno telo.)

Nepunih pet godina kasnije Senat, Prvog konzula proizvodi ga u cara i plebiscitom ova odluka biva
potvrdjena i od strane naroda sa vise od 3,5miliona glasova “za” naspram samo 2500 “protiv”. Tako
nastaje ustav XII koji kaze da je drzavna vlast u rukama cara, s pravom da ga naslede zakoniti,
vambracni ili usvojeni potomci, kao i potomci njegove brace Zozefa i Luja. Ovo sve biva ozvaniceno u
katedralu Notre-Dame de Paris 02.12.1804. godine., kada papa Pije VII krunise Napoleona I i njegovu
zenu Zozefinu.

Neprestanim teskim osvajackim ratovima, Napoleon je sirio teritoriju francuskog carstva, koje je za
vreme njegove vladavine obuhvtilo skoro celu Evropu. Napoleon je sirio svoju teritoriju preko Pruske i
Poljske, da bi usao u Rusiju u bitci kod Fridlanda 1807., nakon koje je poveljom u Tilsitu uspostavljeno
privremeno primirje posle dve godine neprekidnog ratovanja. Medjutim, 1808. Napoleon ulazi u rat sa
Spanijom koji ce trajati 6 godina u znacajno oslabiti carstvo.

1810. Napoleon I se zeni Marijom-Lujzom Austrijskom s kojom 1811. dobija sina. 1812. Napoleon
krece u pohod na Rusiju koji ce dovesti do pocetka kraja carstva. 1813. Francuska je isterana iz
Nemacke ,a 1814. Austrijanci, Prusi I Rusi okupiraju zemlju nakon cega 6.4.1814.godine Napoleon I
abdicira I biva poslat na ostrvo Elbu.

Vladavina Napoleona I je u punom smislu bila vojna diktatura. Brojni ratovi su iscrpeli zemlju .
Ukidanje politicke slodobe, a policijski aparat na celu sa ministom Fukeom deluje bez osvrta na
zakone. Dolazi do cenzure stampe od 74 lista do kraja carstva ostalo je samo 4,a Napoleon je hteo da
ih svede na 1 “Journal Officiel”, broj pozorista je takodje smanjen i sveden na 4. Uveo je ORGANSKE
ZAKONE(podela na departmane i izmena sudstva), uveo je VANDREDNI TRIBUNAL(vrsio hapsenje ljudi
koji su mu odgovarali)

Pozitivne strane Napoleonove vladavine: Ucvrscuje gradjanska prava.Moderna administracija-

donosenje zakona-gradjanski zakonik,trgovacki zakonik itd.Gusta mreza modernih puteva, pocetak
pretvaranja Pariza u svetsku metropolu i grad svetlosti,izgradnja mostova. Reforma skolstva ucinio ga
je demokratskijim, insistirao je na obrazovanju gradjanstva i 1808. Osniva univerzitet,organizuje
Politehnicku skolu i u tim institucijama se stvara francuska gradjanska elita.
2/3/4/5/6Istorijski okviri od pada Napoleona do revolucije 1848.

Prva restaruracija (1814)

Nakon pada Napoleona na francuski presto dolaze Burboni, Luj XVIII brat kralja Luja XVI, koga je
pozvao Senat da se popne na tron sto je i ucionio 3.maja 1814. Posto strane sile nisu zelele povratak
starog rezima, napravljen je ustav inspirisan francuskim zakonima iz 1791. I 1795. godine, kao i
britanskim ustavom, tako se u Francuskoj po prvi put uspostavlja PARLAMENTARNI REZIM.

Teritorije Francuske bivaju svedene na one iz 1792. sa ponekim dodatnim teritorijama. Ako su
Francuzi bili ogorceni zbog ove odluke, cutali su jer su bili zahvalni kralju sto je stavio kraj na
dugogodisnje ratovanje I bolni period okupacije.

Medjutim mir ne traje dugo. Oni koji su bili prognani iz Francuske, posle 20.god se vracaju i traze
nazad svoja imanja. Svestenstvo zabranjuje nedelje radove i cak odbija da da poslednje pomazanje
vlasnicim “nacionalnih dobara”. Poveljom iz 1814.godine kralj trazi od naroda oprostaj pomirenje i
njom vraca neki deo revolucionarnih tekovina,kao i Napoleonovih dela. Marta 1815. Godine
Napoleon bezi sa Elbe i ponovo stupa na vlast ,a Luj XVIII bezi u Gent (Belgija) .

Druga restauracija (1815-1830)

Ovo je politicki rezim koji stupa na snagu nakon “100 dana” za vreme kratkotrajnog Napoleonovog
povratka na vlast. Luj XVIII se vraca na vlast 8.jula 1815 godine i formira vladu sa Taljeranom i Fuseom.
Potpisuje DRUGU PARISKU POVELJU koja je za Francusku bila jos nepovoljnija od prve jer joj je
oduzela jos teritorija. Luj XVIII pozajmljuje 100miliona franaka da bi platio razne troskove i dugove. Na
sve ovo dolazi i problema sa ultra-rojalistima koji sprovode “TERREUR BLANCHE” nad pristalicama
Napoleona i masakriraju ih. Kako su i zvanicnici bili protiv Napoleona, biraju ultrase u Parlamentu i oni
donose zakon kojim legalno hapse 70hiljada ljudi zbog politickih razloga.

STABILIZACIJA ZEMLJE-1816.godine u Parlament ulaze liberali i donose nove zakone, npr. Reorganizuju
vojsku tako da plemici ne mogu dobiti automatski cinove vise od oficira. Desol ukida cenzuru stampe i
podrzava ekonomski razvoj zemlje. Posto je konacno politicki stabilizovana Francuska pocinje i
ekonomski da jaca. Usled demografskog rasta javlja se i veci broj radne snage sto stvara razvijeno
unutrasnje trziste. Iako je poljoprivreda i dalje glavna, pocinje industrijska revolucija i 1820.godine
Lion postaje najveci industrijski grad na svetu. Medjutim ubistvo vojvode od Berija stavlja tacku na mir
1820.godine.

REAKCIJA ULTRASA-revoltirani ovim ultra rojalisti krecu u kampanju protiv predsednika vlade i
primoravaju ga da podnese ostavku. Na mesto predsednika vlade dolazi 1822.god Vijelon, koji ukida
opozicione nove, cisti Univerzitet, vraca svestenike na mesta predavaca.On i Satobrijan na mestu
ministra spoljnih poslova, uvlace Francusku u pohod na Spaniju, kako bi od nje ponovo nacinili
apsolutisticku monarhiju, sto i uspevaju 1823.god,parlament biva raspusten i ultrasi slave. Luj XVIII
umire 1824.godine ostavivsi ultrase same na prestolu.

VLADAVINA SARLA X- 1824.god dolazi na vlast,on je poglavar ultra-rojalista nostalgican za starim

rezimom. 1825.god donodi zakon o refundiranju emigranata, sto liberali ne odobravaju. Takodje ,
neguje odnose sa crkvom,uvodi zabranu razvoda,a 1828.god vracaju se jezuiti.

VIJELOV PAD-opozija se sastoji od liberala, istoricara, filozofa.Vijel odbija zakon o sputavanju stampe
1827.god i republikanci se bude i pokrecu casopise,organizuju udruzenja studenata itd. Na sve to
Vijelova stranka se deli na pola,sa Satobrijanom izbecenim iz vlade 1824.godine.Sarl X i njegov
ministar pokusavaju da reaguju. Raspustaju nacionalnu gardu sto je razbesnelo malu burzoaziju i
nateralo ih da se pridruze opoziciji.Gizo sprema kampanju iz koje kao pobednici izlaze liberali i
Satobrijan.Vijel podnosi ostavku u januaru 1828.godine.

PAD SARLA X-Moravsi da se slozi sa vecinom Sarl X postavlja za predsednika vlade vikonta od
Matiljaka, koji je bio liberal.Oduzeo je jezuitima pravo na upravljanje koledzima, ublazio je zakon o
cenzuri stampe, ali ultrasi su mu zamerali sto je suvise liberalan, a liberali sto vodi suvise plasljivu
politiku.1829.god daje ostavku i Sarl X na njegovo mesto dovodi Polinjaka,ultra-rojalistu koji dolazi u
sukobe sa liberalima. Pise se peticija protiv kraljeve politike koju potpisuju 221 od 402 poslanika. Sarl
X raspusta parlament i kriza se siri. Kralj izbore zakazuje za jul 1830.god,a da bi popravio ugled
rojalista organizuje pohod na Alzir.Iako uspesan pohod informacija o njegovom uspehu kasno stize do
naroda i liberali pobedjuju sa velikom razlikom. Kralj raspusta parlament, ukida slobidu stampe i
zakazuje nove izbore za septembar.Narpd ovo vidi kao drzavni udar i polako se sprema za “Trois
Glorieuses”.

27.jula 1830. Pocetak julske monarhoje.Novinari pozivaju ljude na ustanak,radnje i ateljei su

zatvoreni, a po citavom gradu nicu barikade.

28.jula 1830. Nakon tri dana borbe kraljeve pristalice se povlace zajedno sa kraljem u St-Claud.

Julska revolucija stavlja tacku na restauraciju, ali se borbe nastavljaju oko toga ko ce stupiti na vlast.
Republikanci ne uspevaju da se nametnu i na vlast dolazi Luj-Filip Orlanski ,a Sarl X abdicira 3.8.1830.

JULSKA MONARHIJA-proglasena 9.avgusta 1830. dovodi na vlast dinastiju Orleana. Julska monarhija
zapoceta barikadama 1830. god zavrsice barikadama rebruarske revolucije 1848.god sto ce biti kraj
kraljevsta u Fransuskoj, nasledice je drua republika. Vladavina Luja-Filipa smatra se trijumfom
burzoazije. Konacno su prekinute sve veze sa starim rezimom koje su jos bile na snazi tokom vladavine
njegovog prethodnika Sarla X. Nakon kraceg nereda koji je obelezio pocetak Druge republike (buna
radnika fabrike svile u Lionu 1831. i Parizu 1832.) Julska monarhija se stabilizovala. Sto se tice spoljne
politike doslo je to pomirenja sa Velikom Britanijom 1843. I do drugog talasa kolonizacije (severna
Afrika,Daleki istok,Pacifik).Julsku monarhiju karakterise napredak ekonomskog i intelektualnog zivota
vise negó politickog. Za 10-tak godina Francuska je postala sve razvijenija (razvoj tekstilne industrije i
metalurgije).1833. god ministar prosvete Francois Guizot,donodi zakon koji nalaze da svaka opstina u
Francuskoj moda da ima osnovnu skolu za decake,koja ce biti besplatna,za one koji ne mogu da plate
skolarinu. 1842.god donet je zakon o zeleznici sto je pomoglo ubrzanju industralizacije ali i olaksanju i
ubrzanju transporta putnika. Medjutim i pored ovog razvoja Francuska je u velikom zaostatku
naspram Engleske koja je na celu industrijske revolucije.1846.god rezim Julske monarhije zapada u
krizu.Na ekonomsku krizu 1847/1848 dolazi i politicka,liberale na celu sa Lafitom,nasledjuju
konzervativci na celu sa Gizoom.Luj- Filio i njegovi ministri odbijaju da prilagode drzavu dobu i
ekonomiji u kojoj se nalazi.U februaru 1848,god dolazi do masovnih protesta i kraljeva vojska puca na
protestante.Pariz ubrzo postaje zatrpan barikadama i 24.feb1848 kralj Luj-Filip abdicira i viva
proglasena Druga republika.

7.Drustveni knjizevni koreni francuskog romantizma

Iako se smatra da romantizam u Francuskoj zvanicno pocinje 1820.god pojavom Lamartinove zbirke
“Les méditations poétique”, mora se napomenuti da se koreni tog pokreta nalaze jos u u XVIII veku.

Poslednjih decenija XVIII veka i prvih decenija XIX veka u Nemackoj romantizam uzima maha kao
idealisticki pravac koji istice racionalno, prirodno nad mehanickim, osecanje nad razumom. Te ideje
nalaze odjeka i u Francuskoj. Hriscanski francuski romantizam ce takodje biti obelezen staranjem za
covekovu sudbinu i buducnost covecanstva.

Uzroci francuskog romantizma su:

1. Drustevno politicki-francuska revolucija kao pokret oslobodjenja koji je razbijao sve stege,
utire put romanticarskom pokretu, ciji je jedan od glavnih ciljeva oslobodjenje umetnosti, razvijanje
induvidualizma i rusenje drustvene hijerarhije. Napoleonova vlast favorizovala je pseudo-klasicnu
knjizevnost,se te s toga romantizam javlja kao reakcija na te zvanicno podrzavane stare teznje. Posle
nacionalne velicine koju uzdizu Napoleon i revolucija, javlja se povlacenje u sebe i okretanje licnom.

2. Filozofski uticaj-poslednjih decenija XVIII veka i prvih decenija XIX veka u Nemackoj
romantizam uzima maha u filozofiji, istice iracionalno nad racionalnim, intuiciju i osecanja nad
razumom (Seling,Fihte,Slajermaher). Braca Slegel kao opoziciju pojmu “klasicno”, razvili su termin
“romanticno” i njime oznacili knjizevnost Sekspira, spansku dramu i romanse,skotske balade.

3. Druge umetnosti-slikarstvo i muzika. Bojama se daje veci znacaj, kontrasti svetlog I tamnog.
Pisac i slikar Ezen Delakroa izrazito predstavlja nove teznje da ovaj pokret ozivi.Francuski kompozitor
Berlioz (symphonie fantastique) unosi nemiran duh i pomamu strasti. Muzicari najbolje docaravaju
omiljene romanticarske teme:nesrecne ljubavi,smrt,usamljenost,neshvaceni genije.

4. Knjizevni uzroci-neki poceci ovog pravca nalaze se josu u XVII veku u baroknoj
knjizevnosti(sklonost ja neobicnom i cudnom, prednost osecanju,za razliku od klasicne koja ostaje
verna razumu,redu i jasnoci).U XVIII veku osecanje pocinje vise sebi da krci put,vec u prvoj polovini
ovog veka, nasuprot racionalistima ,Marivoovim i Prevoovim delima osecanja i strasti igraju vidnu
ulogu.Takodje se razvija i ljubav prema prirodi ,kao drugi vid induvidualizma (pored osecanja),Ruso i
Bernard de Sen Pjer najavljuju romantizam (vole prirodu i egzotiku).Didro je propovedao slobodu
knjizevnih rodova, u pozoristu trazi mesavinu komicnog i tragicnog,kao sto ce ciniti romanticari.
Satobrijan iznad svih doprinosi razvoju romantizma interesovanjem za srednjovekovnu proslost,
osecanje prirode,sklonost ka melanholicnom raspolozenju, hriscanski spiritualizam.Njegov
stil(ziv,skladan,uzvisen) posebno je uticao na prozu romantizma.

Gospodja de Stal doprinela je razvoju romanticarske estetike, vatreni zanos, sklonost ka sanjarenju,
prevlasta maste i osecanja nad razumom, kult vitesta i srednjovekovnog duha.

Senakur (“Oberman”) i Konstan (“Adolf”)- ispovesti svog sentimentalnog zivota, izrazavajuci

neodredjeni nemir i neobjasnjivo zadovoljstvo

5. Strane knjizevnosti- Engleska Sekspir(jos u XVIII veku), Mekferson (poeme legendarnog

skotskog barda Osijana), Bajron, Valter Skot. Nemacka- Gete, Siler, Slegel (pecat na poeziju i dramu).
Spanija-Lope de Vega, Kalderon. Italija- Petratka, Dante, Mankoni, Leopardi. Juzni Sloveni- skromno
mesto u istoriji francuskog romantizma.

6. Narodna knjizevnost Juznih Slovena- Fortisov “Put u Dalmaciju” u kome daje prevod
“Hasanaginice”. 1819. U “La revue encyclopédique” prvi put se u Francuskoj govori o Vuku Karadzicu.
Prosper Merime objavljuje mistifikaciju iste poezije u malom delu “La Guzla: gde je samo
“Hasanaginica” autenticna. Forijel (1831-1832) drzi na Sorboni tecaj posvecen nasoj narodnoj poeziji.
Eliz Vojar- prevodi iz iste oblasti, Igo i Lamartin citali te prevode inspirisani njima. Interesovanje za
folklor , teznja ka upoznavanju stranih knjizevnosti i drugih naroda.

8.ODLIKE ROMANTIZMA

Vrhunac romantizma 1820-1850. Velika romanticarska bitka izmedju romanticara i klasicara 1823.,
zavrsava se 1830. Potpuno pobedom romanticara u vidu trijumfa Igoove predstave “Hernani”. Rec
“romantique” izvedena je od roman, upotrebljavala se jos u XVII ,a narocito u XVIII veku, pod uticajem
engleske reci “romantic”= retko, neobicno, uzbudljivo, fantasticno. U nastajanju romantizma u
Francuskoj veliku ulogu imaju kruzioci i manifesti. Salon Sarla Nodjea- biblioteka Arsenal, salón brace
Emila i Antonija Desana. Romantizam je nastao kao suprotnost klasiciznu.Romantizam pridaje vaznost
imaginaciju, i subjektivnom pristupu kreativnosti. Predromanticari- Gospodaj de Stak “O Nemackoj”
izlozeni Segelovi pogledi na knjizevnost

. Poezija dominira,pesnik je u prvom planu ,pisanje iz “ja” pozicije ,uvodjenje prirode (état d’âme),
teme su famozna trojka-ljubav, osecanja i priroda.Pozoriste- ukidanje tri jedinstav(sem radnje),drama
u stihu uvodjenje zanrova.Glavne karakteristike 1. Napustanje antickih uzora, 2.masta i osecajnost
zamenjuju razum, 3. Induvidualizam “ja”, 4. Sklonost ka istoriji (srednji vek, egzoticne zemlje),5
sloboda zanrova i stila. Nova osecanja-osecanja za prirodu, religioznost, interés za istoriju, nauku,
politicka moralna i socijalna pitanja. Religioznost- priblizavanje religiji (od koje su se udaljili u XVII i
XVIII veku),zahvaljujuci Satobrijanu “Genie du christianisme” i Lamartinu “Harmonies poétique et
religieuses”, “Jocelyn » , « La chute d’un ange », na pocetku veka. A i zbog interesa za drustvena
pitanja religija ponovo zadobija postovanje. Istorija, arheologija, nauka- okrenutost proslim
vekovima,narocito srednjim vekovima (Flobre “Salamba).Politicka, morlana, socijalna pitanja-
revolucija se prosiruje sa politickog na drustveni plan,posledice su budjenje nacionalne svesti. Smene
politickih i drustvenih ideja se odrazava i na knjizevnost, osecanja,stanja svesti. Pod carstvom “Mal du
siècle” Satorbijan, posle Julske revolucije 1830. osecanje razaranosti “Crveno i crno “ Stendal, posle
septembarske revolucije 1848. opsta depresija i apatija.

Romanticari prirodu dozivljavaju kao bezgranicnu, divlju, uzvisenu, slikovitu( kad bi se covek ponasao
“prirodno i nagonski” nestalo bi zla”). Romanticari obozavaju slobodu, moc, ljubav, snagu. Novo
poimanje lepote-estetika ruznog, mensaje tragicnog i komicnog, grotesknog i uzvisenog,realisticnog i
idealizovanog.Kao i knjizevnici njihovi likovi su nesrecni, neshvaceni. Teme romanticara si licne
preokupacije, pejzaz, daleki i nepoznati krajevi, nacionalno istorijske teme, mistika.

9.KNJIZEVNE VRSTE EPOHE ROMANTIZMA

Putopisi- a)Satobrijan 1811. “ Put od Pariza ka Jerusalimu”, 1826. “Put u Ameriku”.

b) Lamartin 1835. “Put na istok”, 1853. “Novi put na Istok”. c)Stendal “Napulj” , “Firenca”.

Eseji- a) Satorbijan 1793. “Eseji o revoluciji”, 1802. “Duh hriscanstva”, 1809. “Martyr”

b)Mme Stal 1800. “O knjizevnosti”, 1810. “O Nemackoj”

c) Stendal 1825. “Rasin i Sekspir”

Istorijsk dela- a) Lamartin 1847. “Istorija Zirodinaca”, 1854. “Istorija Rusije”, 1859. “Istorija Turske”,

b)Merime 1829. “Istorija vladavine Karla IX”

Autobiografije-a) Satobrijan 1848. “Memoari s one strane groba”

b)Konstan “Journal intime” “Le cachier rouge”

c) Lamartin 1849. « Ispovesti » , 1851 « Nove ispovesti »

d) Vinji « Dnevnik jednog pesnika »

e) Stendal « Uspomene jednog egotiste »

Pripovetke- Merime 1825. « Pozoriste Klare Gazul » , 1829 « Mateo Falkone » « Etrurska vaza » , 1834.
« Duse iz cistilista », 1837 « Ilska venera », 1840. “Kalauba”, 1845. “Karmen”, 1869 “Lokis”.

Poezija- a) Lamartin 1820. “Pesnicka razmisljanja”, 1823. “Nova razmisljanja”, 1830. “Pesnicke i
religiozne skladnosti” 1836. “Zoslen”, 1838. “Pad jednog andjela”, 1839. “Pesnicka uranjavanja”

b) Vinji 1822 “Pesme”, 1826. “Drevne i moderne pesme”, posthumno 1864. « Les Destinées »
c) Mise 1830. « Price iz Italije i Spanije », 1833. “ Pozoriste u naslonjaci”, 1840. “Noci”

d) Igo 1822. “Ode”, 1826-28. “Ode i balade”, 1829. “Orijentalke”, 1831-40. “Jesenje lisce”, “Pesme
sumraka”, “Unutrasnji glasovi”, “Zraci I senke”, 1853. “Kazne” (Odmazde), 1856. “Razmisljanja”, 1859.
“Legenda vekova”

Biografije- Stendal- “Zivot Hajdna”, “ Zivot Napoleona”, “Zivot Mocarta”

Romani- a) Satobrijan 1801 “Atala”, 1802 “Rene”, 1844 “La vie de Rancé”,

b) Stal 1802. “Delfina”, 1807. “Corinne”

c)Konstan 1815 “Delfina”, “Corinne”

d) Lamartin 1849. “Gracijela”, “Rafevel”

e)Vinji 1826”Sen Mar”, 1832. “ Stelo”, 1835. “ Robovanje i velicina vojnickog poziva”, 1912 “ Dafna”

f) Stendal 1827. “Armance”, 1830 “Crveno i crno”, 1839.” Parmski Kartuzijamski manastir”, 1894-1927
“Lisjen Leven” , “Lamijel”

g)Igo 1820. “Big Zargal”, 1823. “Han sa Islanda”, 1829. “Poslednji dan osudjenika” , 1831.
“Bogorodicna crkva”, 1862.”Jadnici”, 1869. “Covek koji se smeje”, 1874. “Devedeset treca”.

Pozoriste-a) Vinji 1827. Prepev “Romea i Julije”, 1829. “Mletacki crnac”, 1831. “Marsalica od Ankra”,
1835. “ Caterton”

b) Mise 1830. “Venecijaska noc”, 1833.” Pehar i usne” “O cemu sanjaju devojke”, “Marijanine cudi”,
1834” Sa ljubavlju se ne sali”, 1834. “Lorencaco”.

c) Igo- 1827. “Kromvel”, 1829.” Marion de Lorme”, 1830.” Ernani”, 1832. “Kralj se zabavlja”,
1833”Marija Tjudor”, “ Lukrecija Bordzija”, 1835.”Andjelo”, 1838. “Ruj Blas”, 1843.”Burgrofovi”.

10.POEZIJA FRANCUSKOG ROMANTIZMA

Bliskost sa antickom kulturom koja je drzala na okupu velike prethodnike na okupu pocinje da se
zanemaruje i odbacuje. Pogresno se smatra da romanticarski pesnik zeli da pobegne od stvarnosti, on
hoce da joj se priblizi, ali kao umetnik. Kod njih se vidi velika zelja za dopadanjem, pesnik hoce da
bude blizak svom narodu ,ali zeli i da prosiri krug citalaca. Neosporno je da se u romanticarskoj poeziji
promenilo mnogo u poredjenju sa ranijom poezijom , narocito poezijom XVIII veka koji je bio jedan od
slabijih epoha sto se tice poezije. Osnovni cilj romanticarskih pesnika je sloboda, originalnost, licna
obojenost. Poezija napusta dugacak stih radjen prema latinskim i grckim uzorima (ode , religiozne
himne),omiljen je aleksandrinac,odbacuje se sve sto bi moglo da bude dosadno i poznato.Pesnici
romantizma isticu svoje “ja”, kult samog sebe-egzocentricnost koju prethodne epohe knjizevnosti nisu
poznavale,isticanje svog “ja” i melanholije.”Ja” povisena samosvest, buntovnicka, stvaralacka, nije
uvek induvidualisticko.Vracanje u proslost pojedinih pesnika je neminovna posledica njihovog
oslanjanja na mastu.Opste mesto je naglasenost ljubavnog osecanja. Zbog ucestalosti i preteranosti
tog osecanja, na kraju se stekao utisak romanticnog preterivanja(poslednja epoha koja je pisala rec
“ljubav” velikim slovima). Dolazi do procvati romanticnog nadahnuca:lirska, epska, misaona, socijalna,
satiricna poezija.

11.PREGLED ROMANA U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA

Stal romanopisac i knjizevni teoreticar. Satobrijan, Senakur, Konstan (pretece).Romani: istorijski,

drustveni, seoski, sentimentalni i fantasticni.

1. Sentimentalni roman (le roman de moi) slican autobiografskom romanu,Satobrijan “Memoari

s one strane groba” 1848. Roman u prvom licu koji obelezava pocetak veka u kojem ce dominirati
ukus za ispovedanjem skrivene intime. Satobrija « Rene » 1802., Mme de Stal « Corinne » 1807,
Konstan »Adolf » 1816., Mise « La confession d’un enfant du siècle » 1836.

2. Le roman historique-romani u kojima se istice pisceva nostalgija,mesaju izmisljenji likovi i

cinjenice sa istorijskim likovima i dogadjajima. Balzak »Suani » 1829., Vinji « Cinq Mars » 1828., Igo «
Bogorodicna crkva u Parizu » 1831., Aleksandar Dima « Tri musketara » 1844.

3. Le roman réaliste- Stendal « Crveno i crno » 1830., « Parmski Kartuzijamski manastir » 1839., «
Lisjen Leven » posthumno objavljen, Balzak 91 roman klasirani u tri grupe : seoski zivot (« Cica Gorio »
i « Pukovnik Saber »), provincijski zivot (« Evgenija Grande » i « Izgubljene iluzije »),parisko zivot («
Cezar Biroto » i « Rodjaka Beta »),sve to u remek delu LJUDSKA KOMEDIjA.

4. Le roman social- Igo « Jadnici » 1862.

5. 13.Pripovetke u prvoj polovini XIX veka

Popularne su fantasticne novele zanr koji je Balzak uveo u francusku knjizevnost prevodom tekstova
Amadeusa Hofmana, 1829. Hofmanov uticaj se kasnije vidi i u delu Teofila Gotijea “Fantasticne
Price”,kod Merimea “Kolomba”(Korzika), “Mateo Falkone”( Korzika) i “Karmen”(Andaluzija) tri
pripovetke koje su bazirane na egzotizmu.

14.Tema prirode kod romanticara

Kod romanticara priroda ima centralno mesto,za njih priroda predstavlja utociste u koje beze od
civilizacije i teskoca zivljenja, manifestaciju bozanske velicine i poziv na meditaciju, u njihovim ocim
priroda je sloboda, mir i cistota.

Kod Vinija imamo koncepciju prirode sa divljim predelima, priroda u kojoj se ne mogu naci ljudski
tragovi.U tom smislu priroda postaje mesto za odmor i skloniste u koje se zaboravlja na drustvo i na
svaki trag mondenskog zivota.

U romanticarskom duhu je da se pre poveravaju prirodi negó dobro prijatelju. Tako u Lamartinovoj
poemi “Le Vallon” priroda predstavlja mesto za odmor i mir,daleko od ljudi i zbog toga postoji potreba
da se ona sacuva.
Za vecinu pesnika sa pocetka XIX veka, priroda je inkarnacija najvece dodirljivosti sa Bogom. Upravo
preko nje ono bozansko pokazuje svoju grandioznost. Osim kod Vinija po kome je Bog napustio ljude i
ostavio ih da sami madju srecu, vecina romanticara interpretira tu kompleksnost i velicanstvenist
prirode kao dokaz postojanja bozanskog Stvoritelja.

Kod Lamartina isto kao i kod Satobrijana, velicanstvenost prirode ukazuje na snagu i bozansku moc.
Igo, opet, nije dalkeo od panteizma u tom smislu da ima tendenciju da od prirode napravi ne vise
samo Bozji odraz, negó samog Boga. Bez sumnje, ovde vera u Boga dobija drugaciju formu, i cesto
evocirajuci prirodu i oslobadjajuci se od ovozemaljskih stega kao sto su ljubav i poetska inspiracija,
umetnici osecaju bozansku silu. Priroda je dakle svet, univerzum koji dozvoljava da se Bog pridruzi i
ublazi patnje i zivotna razocarenja.Romanticni pesnik projektuje svoju subjektivnost i svoje stanje
duse prirodi i njoj daje zivot,osecanje. U zavisnosti od raspolozenja citaoca, jedan pejzaz izgleda ili
prijateljski ili ravnodusan. Tako, opisati opisati prirodu za romanticare znaci uvek slusati otkucaje
svojih srca.

Jesen i zalasci sunca postaju slike pada nasih zivota, dok vetar koji oplakuje simbolizuje sopstvene
pesnikove emocije.U “Le Vallon” Lamartin evocira prirodu koja “te voli” i koja “te okruzuje”. Duboka
veza koja postoji izmedju te prirode zastitnice i osetljivosti pesnika otkriva se upotrebom reci koje
isticu adaptaciju “Suis le jour….suis l’ombre”

U pesmi “Tristess d”Olympia” Viktor Igo koristi vokabular rezervisan za ljudska bica, da bi opisao
prirodu. Razliciti elementi prirode su tako ozivljeni i utkana im je dusa i zelja: priroda zivi, ptice
pricaju.Slicno tome u Lamartinovoj pesmi “Jesen” pesnik uspostavlja emotivnu vezu izmedju pesnika i
prirode,pesnik pozdravlja prirodu kao ljudsko bice, zivi osobu i zahvalan joj je sto se slaze sa njegovim
osecanjima: jesenji pejzaz odgovara njegovom stanju duse.Simetricna struktura poslednje strofe
pokazuje tu paralelu izmedju duse i prirode.

Lamartin u pesmi “Le lac” predstavlja prirodu kao covekovog poverenika i pratioca. Veza izmedju
jezera I osecanja ljubavnika otkriva se kroz slike koje od prirode cine jedinstvo I spasonosno mesto. U
njegovim pesmama, priroda igra ulogu starog prijatelja kojem se pesnik poverava. Ritam godisnjih
doba poziva na razmisljanje o prolaznosti vremena, vecnost zemlje dovodi do razmatranja kratkoce
ljudskog postojanja.

Priroda daje lekcije o vecnosti kod Satorbijana, hrabrosti kod Misea, stocizma kod Vinjija I filozofije
kod Igoa.

Priroda je kod romanticara postal neka vrsta beskrajnosti:ona je vecna I ne stari, nasuprot
coveku.Tako u Lamartinovoj pesmi “Le lac” vecnost prirodnih elemenata naglasava moc upornosti te
prirode. Razmisljajuci o zalasku sunca Igo pokusava da predvidi smrt I starost.

Priroda je ogledalo koje pokazuje ljudsku dimenziju u svojoj smrtnosti, dok se ona stalno obnavlja i
izmice smrti. Romanticarima priroda pruza idealan okvir za izrazavanje odredjenih
osecanja:usamljenost, sentimentalno sanjarenje, sreca, ljubav. Pored toga, stvara ili podstice
odredjena raspolozenja kao sto su tuga, radost, ljubav, spokojstvo,strah, secanje i divljenje.
15.BIBLIJSKA INSPIRACIJA U FRAN. ROMANTICARSKOJ POEZIJI

Satobrijan- 1799 “O pesnickim i moralnim lepotama hriscanske vere i o njenoj prednosti”, 1800. “Duh
hriscanstva”

Lamartin-1838. “Pad jednog andjela”

Vinji- 1826. , “Drevne i moderne pesme”, Misticna knjiga- Mojsije,Eloa ili sestra andjela, Potop, 1864.
“Maslinove gore”(osnova je rec Sv. Agustina “Bog sopstvenog sina nije postedeo”)

16.LIK NAPOLEONA U KNJIZEVNOSTI

Napoleon je podrzavao pseudo klasicnu knjizevnost i zato se romantizam javlja kao bunt protiv
zvanicno podrzavanih normi. Proterivao je Mme Stal i zabranjivao njena dela. Posle nacionalne
velicine Napoleona, javlja se povlacenje u sebe.

B. Konstan 1813. “O duhu osvajanja i otimanja”-rasprava uperena protiv Napoleona

Satobrijan 1814. Pamflet “O Bonaparti”- protiv Napoleona, 1849. “Memoari s onu stranu groba”- neka
od poglavlja posvetio Bonaparti da se iskupi.

Igo 1826. “Ode i balade” pesma “O Bonaparti”, 1829. “Orijentalke” pesma “Lui” O Napoleonu I, 1862.
Jadnici-opis bitke kod Vaterloa, 1853. “Kazne” ispastanja –poredjenje Napoleona Velikog i Malog.

Lamartin 1823. “Nova razmisljanja” pesma “Bonaparti”

Merime “Zauzece Sanca”-francusko prusko rat.

Stendal 1929.“Napoleon” (objavljeno posthumno) jedna prica o vojnicima, 1830.” Crveno i Crno”-
Zilijen 0Sorel cuva Napoleonovu sliku i cita memoare sa Albe. Osvajao zene kao Napoleon
drzave,umro kao i Napoleon.Omiljenja knjiga “Dnevnik Sv. Jelene (pada u potok), 1839. “Parmski
Kartuzijamski manastir” (konfuzno opisana bitka na Vaterlou, Fabrisov idol je Napoleon).