ПОСТУПЦИ И ФАЗЕ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ГРАЂЕВИНСКОГ ОБЈЕКТА

дња грађевинских објеката представља дуготрајан, одговоран и скуп посао. Мора се

добро испланирати да се не би направиле грешке које  се касније веома тешко могу
отклонити.

Приликом изградње било ког објекта може се применити алгоритам од идеје до

реализације, који сте научили у петом разреду. Први корак у изградњи неког објекта
је идеја, на основу које архитекта црта скицу. Када је скица готова, архитекта или
грађевински инжењер црта технички цртеж (план), на основу којег се може изградити
објекат. Пут
од идеје до реализације одвија се у три фазе: планирање, пројектовање и извођење
грађевинских радова.
ИЗВОЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ
ПЛАНИРАЊЕ ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАДОВА
Планирање
Фирме, појединци или групе људи који финансирају изградњу објекта називају се
инвеститори. Када инвеститор одлучи да направи објекат, први корак је проналажење
локације на којој ће се тај објекат изградити. Инвеститор затим проверава
информације о грађевинској парцели*, то јест проверава да ли је на том месту
дозвољена градња и каква. То се може утврдити увидом у урбанистички план.

У изградњи грађевинских објеката разликују се три фазе:

 планирање

 пројектовање и 

 извођење грађевинских радова

 
1. ПЛАНИРАЊЕ
Инвеститор (наручилац градње) бира место на коме ће се објекат подигнути. У општини проверава да
ли је катастарска парцела на којој жели да гради урбанистичким планом предвиђена за такав објекат.

Планирање је прва фаза коју започиње инвеститор (наручилац градње) који жели да изгради
грађевински објекат (породична кућа, стамбена зграда, индустријска зграда...). Он бира место на
коме ће објекат бити подигнут. Потом одлази у општину где у катастарској управи проверавају да
ли је парцела на којој жели да гради свој објекат урбанистичким планом предвиђена за такав
објекат. Тек када добије сагласност, да може почети изградњу.

Пројектовање
Техничка документација је скуп пројеката који се израђују са графичким
прилозима и приказима свих потребних основа, пресека, детаља објекта и
текстуалним описом радова, као и пратећом правном документацијом. Техничку
документацију за изградњу објекта израђују овлашћени пројектанти и бирои. Они могу
бити архитекте и грађевински инжењери који се школују на грађевинским,
архитектонским и сродним факултетима, а грађевински радници похађају грaђeвинске
шкoле. Техничку документацију чине идејни пројекат (идејно решење), главни
пројекат и извођачки пројекат.
 Први корак у добијању грађевинске дозволе јесте прибављање локацијске дозволе.
За добијање локацијске дозволе, поред доказа о власништву грађевинске парцеле,
потребно је да се приложи и идејно решење објекта.

Идејно решење

Локацијска дозвола

Главни пројекат

Добијање грађевинске
дозволе

Извођачки пројекат
сл. 2.2. Алгоритам израде пројеката

Идејно решење објекта цртају пројектанти на захтев наручиоца посла

(инвеститора) како би на више цртежа приказали како објекат треба да изгледа.
Идejнo рeшeњe сe сaстojи oд грaфичког и тeкстуaлнoг дeлa. Графички део садржи
ситуациони план шире околине, ситуациони план градилишта, изглед објекта са све
четири стране света, основе, карактеристичне пресеке, фасаде, изглед крова. У
текстуалном делу налази се опис радова, врсте материјала које ће се користити,
трошкови и слично. Идејно решење за мање објекте ради се у размери 1:100, за веће
објекте 1:200, а обично се израђују и макете објекта.

сл. 2.3. Идејни пројекат Андрић града сл. 2.4. Идејни пројекат моста Борча–Земун

Ситуациони план шире околине (сл. 2.5) црта се у размери 1:1000. Он даје основне
податке о положају објекта на локацији и парцели у односу на постојеће објекте,
саобра- ћајнице, телефонску, електричну, водоводну и канализациону мрежу, као и
оријентацију објекта према странама света. У овом плану означава се место које је
одобрено за изградњу објекта.
 Ситуациони план градилишта (сл. 2.6) приказује парцелу са тачно нацртаним
објектом на жељеном месту, као и положај објекта у односу на стране света, улице,
тротоаре, стазе и прилазе. Овај цртеж се котира и црта у размери 1:200 или 1:500.
2000
 300
1400 300
C

Гpahиya пapyeлe

800
C KП913/1
KП909

Граница парцеле
Граница парцеле
KП911/1 KП913/2 1400

2465
810
KП910
KП911/2 KП913/3

Гpa ebиHCкa лиHиja

140
600
KП912
419 701 280

855
Kat. пap. 912
PeгyлayиoHa лиHиja

TpoTOap
7лиya

сл. 2.5. Ситуациони план шире околине сл. 2.6. Ситуациони план градилишта

Пoслe дoбиjaњa лoкaциjскe дoзвoлe пoтрeбнo je припрeмити кoмплeтну

прojeктну дoкумeнтaциjу, нa oснoву кoje сe дoбиja грaђeвинскa дoзвoлa.
Главни пројекат је најважнији пројекат и ради се графички и текстуално.
Садржи све детаље објекта (попречне пресеке, изглед, етаже, степеништа, разне
инсталације и
друго), ситуације, опис радова, прорачуне, пројекат заштите од пожара и трошкове израде
пројекта. Црта се у размери 1:100. На основу главног пројекта у урбанистичким заводима
издаје се грађевинска дозвола.
Пројекти инсталације су део главног пројекта, а цртају се у размери 1:100. Овај
пројекат црта се посебно за сваку врсту инсталације у грађевинарству (водоводну,
канализациону, електричну, телефонску, плинску).

сл. 2.7. Део главног пројекта

Када се добије грађевинска дозвола, на основу главног пројекта израђује се

извођачки пројекат, који детаљно приказује пресеке, димензије, материјале који се
користе за градњу, начин градње и друге потребне податке. Извођачки пројекат користе
пословође на
градилишту за извођење радова, а најчешће се црта у размери 1:50, у зависности од
објекта, а детаљи у крупнијој размери.
 Детаљни цртежи служе за допуну и даљу разраду извођачких
пројеката, то јест за јасније приказивање конструкција и израду
занатских грађевинских радова. Избор размере зависи од величине и
врсте конструкција или елемената који се приказују, а најчешће се
цртају у размери 1:20, 1:10, 1:5, 1:2, 1:1.

2. ПРОЈЕКТОВАЊЕ
Инвеститор прикупља сву техничку документацију неопходну за изградњу
грађевинског објекта, а затим подноси захтев за добијање грађевинске дозволе.

Грађевинска комисија излази на будуће градилиште и уколико је све у складу са

законом и прописима, доноси решење о дозвољеној градњи.

Техничка документација састоји се од: идејног, главног и извођачког

пројекта.
Када се израде сви пројекти инвеститор подноси захтев за добијање грађевинске
дозволе прилажући сву техничку документацију. Грађевинска комисија излази на
будуће градилиште, и уколико је све у складу са законом и прописима, доноси
решење о дозволи градње.
3. ИЗВОЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА

Трећа фаза је извођење грађевинских радова, уколико је добијена грађевинска

дозвола. Она обухвата:
 припремне радове-уређење градилишта, изградња привремених објеката,
довођење струје и воде на градилиште и сл.

 основне грађевинске радове - земљани, бетонски, зидарски,

армирачки, тесарски итд.
 инсталационе радове - развођење струје, водоводне, канализационе,
телефонске, гасне, кабловске и других инсталација

Извођење грађевинских радова

Након добијања грађевинске дозволе и урађеног извођачког пројекта
почиње извођење грађевинских радова. Извођење грађевинских
радова обухвата: припремне радове (уређење градилишта), основне
грађевинске радове (земљане, бетонске, армирачке, зидарске,
тесарске), завршне радове (молерско-фарбарске, столарске,
керамичке, паркетарске, лимарске) и инсталатерске радове (водовод,
канализација, струја, грејање). Изградњом грађевинског објекта
руководи пословођа или грађевински инжењер.
За извођење грађевинских радова ангажују се радници разних
профила у зависности од облика посла. На изради темеља, зидова,
стубова, степеништа, међуспратних конструкција и кровова
ангажују се тесари, зидари и армирачи. Завршне радове на
 грађевинским објектима обављају фасадери, керамичари,
водоинсталатери, електричари, столари, молери итд. Такође,
приликом извођења грађевинских радова користе се и разне
грађевинске машине, којима управљају руковаоци грађевинским
машинама.
На видном месту на градилишту мора бити истакнута табла која
садржи име инвеститора и пројектанта, назив и врсту грађевинског
објекта који се гради, назив овлашћеног
органа који је издао дозволу и датум издавања. Градилишта морају бити
обезбеђена ради спречавања недозвољеног приступа људи.

  завршне радове - столарски, керамички, паркетарски, лимарски,

молерски.