UDK 005.51:658.

286 ISSN 1820-8819

Singidunum Revija 2011, 8 (2): 168-172 Pregledni rad/Review paper

UTICAJ ERP SISTEMA NA URPAVLJANJE LANCIMA SNABDEVANJA

THE IMPACT OF ERP SYSTEMS ON SUPPLY CHAIN MANAGEMENT

Nenad Gligorića*, Ana Uzelacb, Sanja Vukovićc

Beohemija, Kumodraška 290, Beograd, Srbija
a

b
Saobraćajni fakultet, Vojvode Stepe 305, Beograd, Srbija
c
Raiffeisen banka a.d., Bulevar Zorana Đinđića 64a, Novi Beograd, Srbija

Rezime:
Upravljanje lancima snabdevanja nije novo polje istraživanja, ali sa aspekta efikasnosti
svakako može još dosta toga da se doprinese. Sistemi za upravljanje materijalom su
evoluirali u kompleksne Enterprise Resource Planning sisteme koji sa sobom nose
teret sistema sposobnih za upravljanje svim radnim procesima. Uticaj Enterprise
Resource Planning-a na objedinjeni Supply Chain Management lanac je pozitivan
sve dok je implementacija sistema dobro obavljena i dok su obuhvaćene sve po-
tencijalne promene i zahtevi unutar organizacije. Planiranjem transporta mogu se Ključne reči:
smanjiti troškovi poslovanja i unaprediti sistem distribucije. U radu je dat pregled upravljanje lancima
Enterprise Resource Planning-a i Supply Chain Management-a, kao i primer jednog snabdevanja,
predloga planiranja transporta, kako bi se sagledao njihov međusobni uticaj na distribucija,
poslovanje organizacije. transport.

1. UVOD 2. ERP SISTEMI

U današnjem poslovnom okruženju pojavljuje se Preteča ERP-a su Material Resource Planning (u

sve više zahteva na koje je potrebno odgovoriti, mada
prethodni poznati problemi u procesima lanaca snab-
devanja nisu uspešno rešeni. Jedna značajna prednost
Enterprise Resource Planning (u daljem tekstu ERP)
sistema za poslovanje organizacije jeste automatiza-
cija ključnih aktivnosti pri upravljanju lancima snab-
devanja korišćenjem najbolje prakse. Na ovaj način se
postiže bolja kontrola upravljanja, brže odlučivanje, i
velika redukcija poslovnih operativnih troškova. Me-
đutim, najbolja praksa se ne može iskoristiti kod svih
vrsta poslovanja.
Kada se ERP sistem u potpunosti implementira
u organizaciju, prednosti su iskazane preko reduk-
cije cikličnog vremena, bržim transakcijama, boljem
finansijskom menadžmentu; ukratko, doprinos je u
povezivanju cele organizacije u jednu kompaktnu ce-
linu, koja omogućava efikasnije i dinamičnije poslo-
vanje (Su i Yang, 2010).
daljem tekstu MRP) sistemi, a pojavljuju se prvi put
sedamdesetih godina 20. veka, kao zamena za manu-
elnu kontrolu zaliha i inventara. Ove sisteme uveliko
su prihvatile mnoge kompanije kako bi efikasnije iz-
vršavale radne procese. MRP sistemi su evoluirali u
mnogo sofisticiranije sisteme, koji su uključivali do-
datne mogućnosti dugoročnog, naprednijeg planiranja
materijala, kapaciteta, itd. Tako je nastao MRP II, koji
je integrisao planiranje materijala u relaciji sa određe-
nim poslovnim procesom, koji je postao efikasan alat
za planiranje u svim kompanijama koje su orijentisane
na proizvodnju.
Pored toga što su MRP II sistemi predstavljali logi-
čan napredak na polju planiranja i upravljanja materi-
jalom, kompanije su ubrzo uvidele potrebu razmatra-
nja produktivnosti i satisfakcije kupca. Pre svega, ovo
se odnosi na integrisanje finansija, unapređivanje pro-
cesa naručivanja, lokalne i globalne distribucije, analizu
prodaje i kontrolu kvaliteta (Xue et al. 2005).

168 * E-mail: nenad.gli@gmail.com

Gligorić N. i dr.  Uticaj ERP sistema na upravljanje lancima snabdevanja Singidunum r 2011  8 (2)  168-172
Jedan od problema koji je danas tema mnogih
studija, jeste implementacija sistema. Organizacije
postavljaju sebi pitanje: da li će im ERP doneti po-
boljšanje poslovnih procesa i da li će implementacija
proći na očekivanom nivou.
Pri implementaciji ERP sistema postoji veliki broj
faktora od koji zavisi uspeh - neke od njih su vrsta
impementacije, a često zanemaren i veoma važan fak-
tor je redosled implementacije modula. Zastupljeno
je mišljenje da standardan ERP sistem manje ili više
odgovara svim organizacijama i svim sektorima unu-
tar nje. Ova pretpostavka je pogrešna zbog toga što
su neke kompanije konkurentne na tržištu baš zbog
toga što imaju nekarakterističan spoj radnih procesa.
ERP sistemi se mogu nazvati strateškim investici-
jama, a njihov uspeh se meri uticajem na poslovanje
kompanije. U teoriji poslovni procesi se modifikuju
prema sistemu, pošto je kastomizacija sistema riskan-
tna i skupa. U praksi, međutim, dolazi do kontradik-
tornosti: menjaju se i poslovni procesi i ERP sistem za
vreme procesa implementacije. Kada se implementira
ERP sistem, potrebno je odlučiti koji će moduli biti
implementirani i u kojoj meri se koristi reinženjering
poslovnih procesa.
ERP eliminiše nasleđe prethodnih sistema koji
sadrže nekompatibilne podatke. Integrisani sistemi
obezbeđuju deljive podatke u okviru organizacije i
ove informacije mogu da se koriste za monitoring
poslovnih performansi.
Kompanije su u obavezi da razgraniče da li će ko-
ristiti interne ili eksterne resurse pri implementaciji,
koliko i koji moduli će biti implementirani u prvoj
fazi, i kojim redosledom će moduli biti implementi-
rani. Module koji su najbitniji za organizaciju najbolje
je implementirati na prvom mestu (Hallikainen et al.
2006).
3. KRITIČKI OSVRT NA TRENUTNO
STANJE ERP SISTEMA NA TRŽIŠTU
Na tržištu marketing je glavni vid komunikacije sa
ciljnim potrošačima, a primer dobre promocije jesu
kompanije koje reklamiraju svoja ERP rešenja budu-
ćim kupcima. Kako bi se bolje uvidela potreba uvo-
đenja sveukupnog rešenja za automatizaciju osnov-
nih procesa u preduzeće, potrebna je šira slika od one
koju plasiraju marketinške kampanje.
Kao najčešći problemi ERP-a u dinamičkom okru-
ženju javljaju se: dugotrajan proces implementacije,
nefleksibilnost, teškoće vezane za formiranje tima za
implementaciju, obuka zaposlenih, površni moduli,
nedostatak modula za planiranje sa podrškom za uve-
zivanje sa ostatkom sistema, itd.
Neki od problema nastali su kao rezultat loše po-
vezanosti na nivou podsistema koji su nezavisno na-
stali, a globalno se koriste objedinjujući sve procese u
kompaniji, povezani na razne načine. Unutar podsi-
stema rešenja za pojedine poslovne funkcije postoje
kao skup fiksnih parcijalnih rešenja bez generalizaci-
je, čime su neke poslovne aktivnosti samo delimično
dotaknute. Struktura ovih sistema često nije projek-
tovana, već je celokupno rešenje nastalo spajanjem
(kupljenih) podsistema i parcijalnih rešenja, za koje
se vremenom ukazala potreba, npr. kupovinom kon-
kurentske firme sa rešenjem za određenu funkciju,
koja se potom dodaje postojećem sistemu.
Nefleksibilnost je takođe velika mana, ako kori-
snik ne nađe u skupu ponuđenih parcijalnih rešenja
ono koje mu odgovara, mora se prilagođavati ponu-
đenom, jer su sistemi projektovani kao veliki skup
fiksnih varijanti, a ne kao elastičan sistem, koji se
može prilagođavati potrebama korisnika. Iako neki
procesi naizgled postoje, njihova funkcionalnost se
često postiže samo delimično u okviru drugih modu-
la (odvojena i diskretna proizvodnja), sa loše rešenom
strukturom i sadržajem baze podataka.
Podrška je jedna od osnovnih stavki koju je po-
trebno razmotriti pri izboru ERP-a, tako da u određe-
nim okolnostima ne treba porediti kvalitet i kvantitet,
već analizirati iskustvo i broj dostupnih partnera u
regionu.
Pre svega, potrebno je dobro razmotriti sopstvene
potrebe i prema tome uložiti u najoptimalnije rešenje
(uporediti potrebe sa cenom i benefitima). Marke-
INŽENJERSKI MENADŽMENT
tinški efekat je po pravilu najveći u slučaju kupovine
SAP-a.
Na prvom mestu potrebno je dobro definisati po-
slovne procese, organizaciju i odrediti unutrašnji tim,
sastavljen od glavnih menadžera kompanije koji ima-
ju viziju i žele da uvedu ERP. Tek nakon toga može
se pristupiti pravom izboru ERP rešenja jer je moguće
napraviti metriku ocenjivanja.
Pri uvođenju ERP sistema treba voditi računa o
sopstvenim potrebama, i biti orijentisan ka upotreb-
noj vrednosti koje ERP rešenje mora da pruži, broj
implementatora u regionu, cenu i lokalizaciju rešenja.
Pri implementaciji najbitnije su sledeće stavke:
◆◆ pripremljenost korisnika za uvođenje jednog
kompleksnog ERP rešenja tj. definisane po-
slovne procedure,
169
 Gligorić N. i dr.  Uticaj ERP sistema na upravljanje lancima snabdevanja Singidunum r 2011  8 (2)  168-172
◆◆ kvalitetni konsultanti, kako domaći tako i ino-
strani,
◆◆ odlučnost menadžmenta da podrži uvođenje
ERP rešenja sa stanovišta korišćenja resursa
(ovo je ujedno i najveći trošak, jer uvođenje
može da traje od 9 meseci pa do 3 godine u
zavisnosti od veličine firme i njene složenosti),
◆◆ iskustvo implementatora u prepoznavanju, re-
inženjeringu (ukoliko postoji potreba) poslov-
nih procesa, i njihovom pravilnom definisanju
u softveru.
Prema tome, iskustvo i kvalitet tima koji imple-
mentira sistem, direktno utiče na uspeh projekta. U
bivšoj Jugoslaviji, IBM je sedamdesetih godina proš-
log veka pokušao da uvede Comunication Oriented
PICS (u daljem tekstu COPICS) u veliki broj predu-
zeća, ali bez uspeha.
Slabosti ERP sistema prikrivaju se na razne načine
preko skupova parcijalnih rešenja, koja se predstavlja-
ju integrisani u sistem procesom „komponentizacije”,
best of breed, sintetičkim aplikacijama i sl.
Šansa u napretku leži u samim modifikovanim im-
plementacijama koje se kasnije mogu spojiti u jedan
kompletan paket, ali ovde se opet dovodi u pitanje
funkcionisanje međusobno povezanih različitih mo-
dula bez prethodnog projektovanja, i kompatibilnost
budućih verzija ako se projektovanje ne radi po pro-
tokolu.
4. UPRAVLJANJE LANCIMA
SNABDEVANJA
U tradicionalnom lancu snabdevanja kompanije
INŽENJERSKI MENADŽMENT
isporučuju robu iz postojećih zaliha. ERP omogućava
da se predvidi tražnja korišćenjem informacija o po-
trebama kupaca na taj način što je u svakom momen-
tu potrebna količina proizvoda u opticaju poznata. Da
bi se povećala efikasnost lanca isporuke, informacije
moraju pravovremeno da se razmenjuju između uče-
snika u lancu.
Osnovni problem kod SCM je planiranje proi-
zvodnje i distribucije. Kako bi se zadovoljila potra-
žnja, problem planiranja proizvodnje odnosi se na
pitanja ko će biti proizvođač, kada proizvoditi i koliko
proizvoditi za određene potrošače.
Planiranje distribucije je ključni proces odlučiva-
nja kanala za isporuku proizvoda od proizvođača do
potrošača. Zbog toga što su ovi problemi međusobno
povezani, potrebno je na njih delovati istovremeno.
170
Veliki broj organizacija teži ka tome da njihova IT
infrastruktura bude otvorena za integraciju sa do-
bavljačima, potrošačima i partnerima unutar lanca
snabdevanja. Postoji veliki broj predloga za realizaciju
ovog problema. Neki od pristupa zagovaraju sistem
proizvodnje zasnovan na agentima, koji omogućavaju
organizacijama da dinamički i uz smanjene troškove
integrišu, optimizuju, stimulišu i kontrolišu ne samo
sopstveni sistem proizvodnje, već i njihovu mrežu na-
bavke (Park et al. 2007).
Planiranje i kontrola kad je u pitanju Supply Cha-
in Management (u daljem tekstu SCM) predstavlja
projektovanje i koordinaciju informacija kako bi se
povećala prodaja, proizvodnja, potraživanje kupca i
planiranje resursa. Na ovaj način se omogućava pri-
stup bazi i deljenje informacija između članova lanca,
sve u cilju efikasnijeg poslovanja.
Jedan od ključnih delova SCM-a je distribucija,
odnosno transportovanje materijala i usluga. Dobro
projektovan transport direktno se odražava na efi-
kasnost, zbog čega je prepoznata potreba planiranja
transporta.
5. PLANIRANJE TRANSPORTA
Proces transporta je esencijalni deo lanca snab-
devanja jer obezbeđuje tok materijala koji povezuje
organizaciju sa dobavljačem i potrošačem (slika 1).
Moderan SCM koncept integriše transport, proi-
zvodnju i materijal. Struktura transportnog sistema
uglavnom zavisi od veličine jedne isporuke: velike
isporuke mogu da se distribuiraju direktno od izvora
do destinacije, preko jedne transportne jedinice, npr.
kamiona ili kontejnera. Male isporuke, s druge strane,
moraju se rasporediti unutar transportne mreže, gde
se jedna isporuka raščlanjava na više transportnih je-
dinica (ako je jedna transportna jedinica već rutirana
tom linijom distribucije).
Na ovaj način se povećava efikasnost transporta.
Isplativost jedne linije distribucije se meri i preko
iskorišćenosti kapaciteta jedne rute. Međutim, i pored
povećanja kapaciteta vozila kako bi se povećala ispla-
tivost rute, manje isporuke povećavaju troškove, zbog
velikog broja istovarnih mesta ili nedovoljne povratne
cene u odnosu ruta - utovar.
Pri upravljanju lancima snabdevanja odvijaju se
sledeći procesi:
◆◆ transport materijala od eksternog izvora ili od
sopstvenog izvora do mesta proizvodnje (iden-
tični slučajevi sa aspekta logistike),
Gligorić N. i dr.  Uticaj ERP sistema na upravljanje lancima snabdevanja Singidunum r 2011  8 (2)  168-172
◆◆ distribucija proizvoda od fabrike do potrošača.
(distribucioni sistem zavisi i od tipa materijala,
jer frekvencija isporuke nije ista u svim situa-
cijama).
Slika 1. Planiranje transporta
Izvor : Fleischmann (2005)
Planiranje transporta je najčešće odgovornost do-
bavljača. Izuzetak od ovog pravila je automobilska
industrija gde proizvođač kontroliše transport od
dobavljača prema sosptvenim potrebama (Fleisch-
mann, 2005). U radu je (Park et al. 2007) predložen
transportni algoritam baziran na agentima. Ovakav
sistem sastoji se od više entiteta - agenata, koji priku-
pljanju i međusobno razmenjuju informacije. Agenti
Slika 2. Višeagentski sistem
Izvor: Kelle i Akbulut (2005)
su podeljeni po ulogama na agente za distribuciju,
proizvodnju i nabavku (slika 2). Agent distribuci-
je sakuplja informacije o porudžbinama klijenta za
određeni vremenski period, i u realnom vremenu
beleži informacije u slučaju eventualne promene po-
rudžbine. Drugi agent, je agent proizvodnje koji prati
kapacitet proizvodnje, potencijal proizvodnje odre-
đenog proizvoda, vanredne aktivnosti u vidu kvara
na mašinama, itd.
Agent nabavke zadužen je za informacije o ka-
pacitetu isporuke, potencijala dobavljanja određe-
nog proizvoda, i praćenje promena u procesima u
određenom vremenskom periodu. Postoje dodatna
tri agenta: agent za upravljanje isporukom, agent za
upravljanje proizvodnjom i agent za upravljanje dis-
tribucijom. Ova tri agenta komuniciraju sa malopre
navedenim agentima pružajući im informacije koje
dolaze od posrednika. Posrednik je centralni agent u
ovom sistemu koji koordinira sa svim ostalim agen-
tima i kontroliše razmenu poruka.
Višeagentski sistem (slika 2) uključuje i dodatni
integrisani agent za SCM planiranje koji se koristi za
integrisano planiranje proizvodnje i distribucije. Per-
sonalizacija proizvoda kako bi odgovarao potreba-
ma pojedinca uključuje isporučivanje različitih roba
i usluga efikasno, brzo i po povoljnoj ceni.
ERP može da podrži masovnu personalizaciju
pod uslovom da je potrošač u mogućnosti da konfi-
guriše proizvod prema predefinisanim kombinacija-
ma. U ovom smislu je potreban modul koji prevodi
zahteve korisnika u izvršnu specifikaciju proizvoda
(Akkermans et al. 2003).
INŽENJERSKI MENADŽMENT
171
 Gligorić N. i dr.  Uticaj ERP sistema na upravljanje lancima snabdevanja Singidunum r 2011  8 (2)  168-172

6. INTEGRACIJA LANCA SNABDEVANJA Literatura

ERP software je fokusiran na integraciju unutraš-
njih tradicionalnih procesa poput prodaje, proizvod-
nje i upravljanje materijalom. Integracijom se podrža-
vaju različiti alati koji objedinjuju informacije o svim
učesnicima lanca.
Kada se dobije uvid u proizvodnju dobavljača i
raspored isporuke, kupac može da koristi podatke u
realnom vremenu, kako bi planirao sopstveni nivo
zaliha i plan proizvodnje. Deljenjem informacije o
trenutnom stanju porudžbine između članova lanca,
povećava se kvalitet usluga, ubrzava se ciklus plaćanja
i osigurava produktivnost (Kelle i Akbulut, 2005).
7. ZAKLJUČAK
Uticaj ERP-a na upravljanje lancima snabdeva-
nja može se sagledati kroz povećanje produktivno-
sti koja se uspostavlja integracijom svih delova lanca
snabdevanja. ERP sistemi omogućavaju organizaciji
da posebne oblasti poslovanja spoji u jednu sveobu-
hvatnu celinu. Na ovaj način je stvorena mogućnost
bolje kontrole i upravljanja u lancima snabdevanja.
Značaj ERP sistema za SCM je evidentan: smanjuju
se troškovi linija distribucije, planiranjem transporta
se niveliše ponavljanje ruta; postoji kompletan uvid
u stanje zaliha i potražnje kupca na osnovu čega se
predviđa potreban intenzitet procesa u lancu.
INŽENJERSKI MENADŽMENT
Akkermans, H.A., Bogerd, P., Yucesan, E., Wassenhove, L.N.
(2003) The impact of ERP on supply chain management: Ex-
ploratory findings from a European Delphi study. European
Journal of Operational Research. 146, 284-301.
Fleischmann, B. (2005) Distribution and Transport Planning.
In: Stadtler, H. and Kilger, C. (eds) Supply Chain Management
and Advanced Planning. 4th ed. Verlag: Springer, 229-244.
Hallikainen, P., Kimpimaki, H., Kivijarvi, H. (2006) Support-
ing the Module Sequencing Decision in the ERP Implementa-
tion Process. In: Proceedings of the 39th Hawaii International
Conference on System Sciences. Hawaii, 1-10.
Kelle, P., Akbulut, A. (2005) The role of ERP tools in supply
chain information sharing, cooperation, and cost optimiza-
tion. International Journal of Production Economics. 93-94,
41-52.
Park, B.J., Choi, H.R., Kang, M.H. (2007) Multi-agent Based
Integration of Production and Distribution Planning Using
Genetic Algorithm in the Supply Chain Management. In: Mel-
lin, P., Castillo, O., Gomez Ramirez, E., Kacprzyk, J., Pedrycz,
(eds) Analysis and Design of Intelligent Systems using Soft
Computing Techniques. Verlag: Springer, 696-706.
Su, Y., Yang, C. (2010) Why are enterprise resource planning
systems indispensable to supply chain management. In: Pro-
ceedings of European Journal of Operational Research, 81-94.
Xue, Y., Liang, H., Boulton, W.R., Snyder, C.A. (2005) ERP
implementation failures in China: Case studies with implica-
tions for ERP vendors. International journal od production
economics. 97 (3), 279-295.

Abstract:
Supply chain management is not a new field of research, but in terms of efficiency
there is certainly still a lot to be done. Material planning requirements have evolved
into complex Enterprise Resource Planning systems, that carry the burden of sys-
tems capable of managing all work processes. The impact of Enterprise Resource
Planning and Supply Chain Management in a unified chain is positive as long as
the implementation of the system is performed well, and as they cover all the po-
tential changes and demands within the organization. Transportation planning can Key words:
reduce business costs and improve distribution system. This paper is an overview of Supply chain management,
Enterprise Resource Planning and Supply Chain Management, through proposed Enterprise resource planning,
transportation planning model in order to comprehend their mutual influence on Distribution,
the organization business. Transport

Rad primljen: 9.5.2011.

Ispravka: 2.9.2011.
Rad prihvaćen: 3.9.2011.

172