Kader

Abdolah

D}AMIJSKA KUA
Prevod s holandskog Ivana Šepanovi Copyright © Kader Abdolah, 2005 Uitgeverij De Geuvs bv, Breda

All rights reserved

© Ovog izdanja dela i prevoda Grafi ki ateljeDERETAdo 4. juna 2013. godine

Naslov originala

HET HUIS VAN DE MOSKEE Kader Abdolah

Obrada: Miss Smila www.balkandownload.org

„Noen waal Galam wa ma jastaroen: Tako mi pera i onog što njime pišeš.“ Pero
M r a v i

Alef Lam Miem.Bila jednom jedna kua, stara kua, koja se zvala d~amijska kua.

Kua je bila velika, imala je trideset pet soba. Vekovima su tu ~ivele porodice u krvnom srodstvu koje su
bile u slu~bi d~amije.

Sve sobe su imale neku funkciju i odgovarajue ime, na primer: kupolska soba, opijumska soba, soba za pri
anje pri a, ilimska soba, bolesni ka soba, bakina soba, biblioteka i vranina soba.

Kua se nalazila iza d~amije, prilepljena uz nju. U jednom uglu unutrašnjeg dvorišta nalazilo se kameno
stepenište, koje je vodilo na krov preko koga se moglo otii u d~amiju.

Na sredini dvorišta bio je ribnjak, šestougaoni bazen gde su pre molitve umivali ruke i lice.

Kua je pru~ala uto ište porodicama trojice roaka: Age D~ana, trgovca koji je vodio tradicionalni bazar u
gradu, Alsaberija, imama kue, koji se nalazio na elu d~amije i Age Šod~e, mujezina d~amije.

Bilo je to jednog petka ujutru po etkom prolea. Sunce je sijalo prijatno, a vrt je mirisao na zemlju, drvee se
osulo mladim listiima. Biljke su dobijale prve pupoljke. Ptice su letele s grane na granu i pevale vrtu. Dve
bake su raš išavale osušene biljke od prošle zime, a deca su jurcala i skrivala se iza debelog drvea.

Odjednom se ispod starih zidina pojavi ogromno mnoštvo mrava i prekri stepenik kraj starog kedrovog
drveta mrkim pokretnim ogrta em. Hiljade mladih mrava koji su prvi put ugledali sunce i osetili na leima
njegovu toplotu tiskale su se i sudarale.

Kune ma ke le~ale su pored ribnjaka i s rastojanja zaprepašeno posmatrale pokretnu masu. Deca
prestadoše da se igraju i zagledaše se u udo koje se kretalo po stepeniku. Ptice više nisu pevale, ali su se
spuštale na grane nara i izvijale vratove pratei pogledom mrave.

„Hej, bake“, povikaše deca, „doite da vidite!“

Bake koje su poslovale na drugom kraju vrta nisu odgovorile. „Doite da vidite, milioni mrava!“, uzviknu
jedna od devoj ica. Bake prioše.

„Ovo još nikada nisam videla“, re e jedna.

„Ni ula ni videla“, re e druga baka.

Od zaprepašenja staviše ruke na usta. Masa mrava postajala je svakog

trena sve vea i ve je prekrila stepenik, pa se tuda više nije moglo prii ulaznim vratima.

Deca odjuriše u radnu sobu Age D~ana na drugom kraju unutrašnjeg dvorišta.

„Ago D~ane! Doite! Upomo! Mravi!“

Aga D~an razma e zavesu i pogleda napolje.

„Šta se to dešava?“

„Doite na as. Ubrzo više neemo moi da uemo u kuu, mravi su se uputili unutra, milioni mrava!“

„Dolazim!“

On prebaci preko lea duga ku halju abu, stavi šešir i poe s decom.

Aga D~an je svašta do~iveo u toj kui, ali takav prizor još nikada nije video.

„Ovo me podsea na Proroka“, re e deci, „mora da se dogaa nešto izuzetno, ina e ne bi tako masovno izašli.
Ako bolje oslušnemo, mo~emo ih uti kako razgovaraju. Ne razumemo njihov jezik. Prorok Sulejman je
umeo da razgovara s mravima, ja ne. Mislim da se ne im bave, da je to neka vrsta sve anosti, ili je zbog
prolea došlo do promena u mravinjaku.“

„Smisli nešto!“, re e Goleba, mlaa baka. „Vrati ih u mravinjak.“

Aga D~an kleknu, stavi nao are i stade da prou ava mrave izbliza.

Onda se umeša Golbana, starija baka: „Pro itaj suru o Sulejmanu kad razgovara s mravima koji su prekrili
itavu dolinu pa Sulejman i njegova vojska nisu mogli da prou. Ili uzmiAl Namal, suru u kojoj Prorok
razgovara s pticom Hodhod u trenutku kada mu ptica donosi ljubavno pismo kraljice od Sabe.“

Deca su radoznalo ekala da vide šta e Aga D~an uraditi. „itajAl Namalpre nego što bude prekasno i
zamoli mrave da se vrate u mravinjak.“

Deca pogledaše Agu D~ana.

„itaj ljubavno pismo, ili e ti mravi ui u kuu.“

Zavlada tišina.

„Donesi Koran“, promrmlja Aga D~an.

Jedan od de aka, Šahbal, odjuri prema ribnjaku, opra ruke, obrisa ih o krpu koja je visila na konopcu i
odjuri u radnu sobu Age D~ana. Vrati se s Koranom, koji pru~i Agi D~anu.

Tra~ei suruAl Namal,Aga D~an prelista knjigu i zaustavi se na stranici 377, povi se i po e da pevuši:

„Sulejman re e: ‘Waa gala yaa ayo hannas elmana manegh altair waa gala yaa ayo hannas wa waarthe
soleiman dawood wa gaale ya ayohannas olemana mantgal teir wa oteina men kolle sheean enna haza
lahowa alfazl almobien waa hashre soleiman djnoede men aldjen walens wal teir fahme yoezeoen hatta
eza atoe wa ella wa dannamal galat namalato ya ayohallnamal adgalo maskanajom la yahtamanakom
soleiman wa djannaho wa hom la yasharoenwaa.'“

Svi su gledali, svi su utali, svi su ekali da vide kako e se mravi ponašati.
Aga D~an je pevušio i duvao u mrave. Bake doneše greja za aj i baciše

esfand 1u vatru, od ega se napraviše dva obla ia mirisnog dima. Kleknuše pored Age D~ana na zemlju i
stadoše da duvaju dim na mrave, mrmljajui: „Sulejman, Sulejman, Sulejman, mravi, mravi, dolina, ptica
Hodhod, ptica Hodhod, kraljica, Saba, Saba, Saba, Sulejman, Sulejman, Hodhod, mravi, mravi, mravi,
mravi.“

Deca su napeto ekala šta e mravi uraditi.

Odjednom se mravi zaustaviše, izgledalo je kao da su stali da oslušnu, kao da su hteli da vide ko to pevuši
i ko razduvava po njima mirisni dim.

„A sada, deco, idite. Vraaju se. Ostavite ih na miru!“, re e Golbana.

Deca odoše na gornji sprat i kroz prozor nastaviše da gledaju da li e se mravi zaista vratiti.

Mnogo godina kasnije Šahbal je pri ao prijateljima svoja seanja na taj dan; tada je ve bio napustio zemlju i
~iveo je u tuini. Pri ao je da je sopstvenim o ima video kako su se mravi, poput dugih mrkih konopaca,
povukli u rupe starog zida posle itanja sure.

D~ a m i j s k a k u a

Alef Lam Raa.Godine su prolazile. Mravi više nikada nisu izašli u tolikom

mnoštvu iz starog zida. Dogaaj je ostao još samo u seanju kao uspomena. Bake su uve e, kao i obi no, bile
zaposlene u kuhinji. Uskoro e stii i Alsaberi, imam d~amije. Onda e ga pripremiti za ve ernju molitvu u
d~amiji.
Stara vrana prolete iznad kue i zagrakta. Pred kuom se zaustavi ko ija. Golbana otvori vrata i propusti
Alsaberija unutra.

Stari ko ijaš pozdravi baku i odveze se. Bio je poslednji ko ijaš, jer je opština zabranila kretanje konja po
gradu. Opština je dala ko ijašima taksije im su dobili voza ke dozvole. Ali jedan stari ko ijaš nije uspeo da
dobije voza ku dozvolu. Posredovanjem d~amije, dobio je od opštine dozvolu da radi za d~amiju kao ko
ijaš. Jer Alsaberi je smatrao da je taksi ne ist. Nije pristajalo imamu da se vozi taksijem kao obi an
graanin.

Alsaberi je nosio crn turban, što zna i da je Muhamedov potomak, i duga ku mrku abu, halju kakvu nose
duhovna lica. Upravo je prisustvovao bra noj ceremoniji u nekoj istaknutoj porodici, gde je blagoslovio
brak. Deca su znala da se imamu ne prilazi preblizu. Svake ve eri stotine ljudi bi stalo iza njega da se
moli. Niko nije smeo da ga dotakne pre molitve.

„Salam!“, uzviknuše deca.

„Salam!“, odgovori imam osmehujui se.

Kad bi deci doneo kesicu sa slatkišima, dao bi je jednoj od devoj ica. Onda bi deca odjurila i pustila imama
da produ~i u biblioteku. Ali kada su deca odrasla, nisu mu više tr ala u susret. Imam je davao kesu
bakama da sadr~inu razdele deci.

im je imam Alsaberi ušao u kuu, bake opraše ruke u ribnjaku. Obrisaše ih i odoše u biblioteku da imama
odvedu u kupatilo.

Sve se odvijalo u tišini. Jedna baka mu je pa~ljivo skinula turban i stavila ga na sto. Druga baka pomagala
mu je da skine molitvenu halju i onda ju je ka ila na vešalicu. Sam imam nije radio ništa. Nije doticao ak ni
svoju odeu. Bake su se esto ~alile Agi D~anu: "Ne mo~e to više tako. Nije ni normalno ni zdravo to što on
radi, što zahteva. U ovoj kui još nikada nismo imali takvog imama. Lepo je kad je ovek ist, ali on preteruje.
Ne dodiruje ni sopstvenu decu. I jede samo kašikom koju dr~i u d~epu. Nee tako izdr~ati još dugo.“

Bake su pri ale Agi D~anu sve što se dogaalo. I o tajnama kue o kojima niko drugi nije smeo da zna.

Bake zapravo nisu bile prave bake. Bile su slu~avke kue i ~ivele su tu više od šezdeset godina. Bile su
sasvim mlade kada ih je otac Age D~ana doveo u kuu, i tu su i ostale. Niko više nije znao odakle su,
nikada nisu pri ale o svojoj prošlosti. Nisu se udavale, ali svi su znali da su odr~avale tajnu veznu sa
stricem Age D~ana. Kada bi dolazio u posetu, bile su njegove.

Bake su pripadale kui isto kao stara vrana, kedrovo drvo i podrumi d~amije. Jedna je odgajila imama, a
druga Agu D~ana. Bile su pouzdanice Age D~ana i uvarke kunih obi aja.

Aga D~an je trgovao ilimima i posedovao je u gradu Sened~anu najstariju zgradu na bazaru, gde je za
njega radilo više od stotinu ljudi. Imao je u slu~bi sedam crta a koji su kreirali motive na ilimima.

Bazar je grad u gradu. U njega se sti~e kroz mnoge vratnice. Prava zbrka od ulica pokrivenih krovovima u
obliku kupola. Stotine prodavnica slepljenih jedne uz druge.

Bazari su vekovima bili najzna ajnija finansijska središta zemlje. U zgradama su se smestile hiljade
trgovaca, koji su uglavnom trgovali tkaninama, zlatom, ~itom, ilimima i obraenim metalom.

Trgovci ilimima uvek su imali presudnu ulogu u istoriji. Zbog jedinstvenog polo~aja, Aga D~an je imao
vodeu ulogu, kako u d~amiji, tako i na bazaru.

ilimi iz zdanja Age D~ana bili su ukrašeni neverovatnim figurama i nepoznatim bojama. ilimi koji su nosili
njegov znak vredeli su zlata. Stoga i nisu bili za svakoga. Posebni trgovci su ih mnogo unapred poru ivali
za sopstvene mušterije u Evropi i Americi.

Uzorci ilima bili su jedinstveni u svojoj vrsti. Niko nije znao kako se došlo do tih neponovljivih figura i
kako su izmišljene te predivne mešavine boja. U tome se krila snaga njegovog zdanja na bazaru i tajna
d~amijske kue.

Još nije bilo nastupilo vreme kad je svaka kua imala sopstveno kupatilo. U gradu je bilo nekoliko velikih
kupatila. Prema tradiciji, muškarci iz d~amijske kue odlazili su u najstarije kupatilo i tamo je postojalo
naro ito mesto za imama d~amije. Ali imam Alsaberi nije za to hteo ni da uje. Nije hteo ni da kro i tamo
gde su se desetine ljudi kupale. Razboleo bi se i na samu pomisao da se kree go meu ostalim muškarcima.

Zato je Aga D~an iznajmio zidara da u kui napravi kupatio za imama. Zidari su imali iskustvo samo s
tradicionalnim kupatilima. Zato je zidar iskopao rupu u sobi iza biblioteke i od nje napravio odli no
kupatilo za imama.
Tog dana Alsaberi je kao uvek, u dugim belim gaama, seo na kamen, a jedna od baka poli mu glavu toplom
vodom.

"Hladno“, uzviknu on, "hladno!“

Bake se nisu osvrtale na to. Goleba mu je sapunjala lea, a Golbana je sipala vodu po njegovim leima tako
polako da ni kapljica nije prsnula.

Pošto je sapun spran s njegovog tela, bake mu pomogoše da ue u kadu, koja nije bila duboka. On le~e i
nestade pod vodom prili no dugo. Kad je ponovo izašao, lice mu je bilo sivo. Bake mu pomogoše da ustane.
Odmah mu prebaciše veliki peškir preko ramena i struka i odvedoše ga do pei. On nerado skide mokre
gae i brzo obu e iste. One mu obrisaše glavu, navukoše mu košulju preko glave, uguraše ruke u rukave.
Onda ga odvedoše u biblioteku.

Smestiše ga u njegovu stolicu, proveriše mu nokte na svetlosti. Jedna baka mu je isekla uglove na noktima
ka~iprsta.

Onda ga obukoše, staviše mu turban na glavu, nao are na nos i obrisaše mu cipele krpom.

Sad je imam bio spremam da ide u d~amiju. Golbana ode do kedrovog drveta gde je visilo staro zvono i po
e da zvoni.

Zvonjava je bila namenjena vrataru d~amije. im bi za uo zvono, pojavio bi se na krovu, spustio se niza
stepenice, prošao pored gostinske sobe i produ~io u biblioteku.

Nikada nije video bake. One su se sklanjale iza polica s knjigama im bi ušao u biblioteku, ali on ih je ipak
uvek pozdravljao, a one bi uzvraale pozdrav iza ormana. Vratar je uzimao knjige koje je imam ostavio na
stolu i pratio ga do d~amije.

Vratar je uvek išao napred i pazio da ne isko i neki pas i napadne imama. Bio je imamov poverenik i jedini
osim baka koji je smeo da ga dotakne. Vratar je bio ist koliko i imam. Nikada nije išao u gradsko kupatilo.
Kod kue ga je ~ena kupala u velikom kablu.

Pred d~amijom je skupina ljudi ekala imama da bi ga otpratila do molitvenog mesta. Bili su to oni koji su
se molili uvek u prvom redu iza imama. im su videli da imam sti~e, uzviknuli su: „Neka je pozdravljen
prorok Muhamed!“

Stotine vernika koje su došle na molitvu u d~amiju ustadoše pred imamom i oslobodiše mu put.

On ode na svoje mesto i sede, a vratar spusti knjige na sto i pored njega.

Sad se još samo ekao mujezin, ovek koji je na najvišem pultu stare islamske propovedaonice u d~amiji po
eo da uzvikuje:„Allaho Akbar! Allaho Akbar! Hajje allal salat!Alah je veliki! Po~urite na molitvu!“

im bi se ispeo na propovedaonicu, svi su znali da je po ela molitva.

Mujezin je bio slepi Aga Šod~a, roak Age D~ana. Imao je lep glas. Tri puta dnevno peo se na jedan od
minareta d~amije i uzvikivao bi:„Hajje allal salat!Po~urite na molitvu!“

inio je to jednom ujutru, pre izlaska sunca, jednom ta no u podne i jednom uve e kad sunce zae. Niko ga
više nije zvao po imenu, dobio je po asno ime Mujezin. ak su ga i kod kue zvali Mujezin.

„Allaho Akbar!“, uzviknu on.

Svi ustadoše i okrenuše se prema Meki.

Normalno, slepac nije mogao biti mujezin, jer je morao videti kada se

imam klanja, kada temenom dodiruje zemlju i kada se opet uspravlja. Ali Agi Šod~i nije za to bio potreban
vid. Imam bi se molio nešto glasnije, što je bilo znak da se klanja ili temenom dodiruje zemlju.

Mujezin je imao etrnaestogodišnjeg sina koji se zvao Šahbal i kerku Šahin, koja je bila udata. }ena mu je
umrla od neke opake bolesti, ali Mujezin nije hteo da se ponovo ~eni. Odr~avao je vezu s nekoliko ~ena u
planini. Povremeno je obla io najbolju odeu, stavljao na glavu kapu, uzimao štap za šetnju i nestajao neko
vreme. Za vreme njegovog odsustvovanja mujezinov sin Šahbal bio je mujezin d~amije i onda se peo na
minaret i objavljivao azan, poziv na molitvu.

Posle molitve, nekoliko ljudi sa bazara odveli bi Alsaberija kui. Aga D~an je uvek ostajao još neko vreme u
d~amiji da razgovara s
Ijudima. Obi no je poslednji odlazio kui.

Te ve eri popri ao je malo s vratarom o popravci kupole. Kada je krenuo

kui, za u bratanca Šahbala kako ga doziva.

„Ago D~ane, mogu li da razgovaram s vama?“

„Naravno, sine.“

„Imate li vremena da odemo do reke?“

"Do reke? Ali kod kue nas ekaju. Treba da ve eramo.“ „Znam, ali ovo

je va~no.“

Otišli su do reke Sefidgani, koja je u blizini proticala mirno. „Ne znam

zapravo kako da po nem. Nemojte odmah da reagujete.“

„Ka~i, sine.“

"U pitanju je Mesec.“

„Mesec?“

"Ne Mesec ve televizija, i imam.“

„Televizija? Mesec? Imam? Šta to pokušavaš da mi ka~eš?“ „Mi, hou

rei imam, mora o svemu da zna ponešto. Mora da bude upoznat sa

stvarima koje se dešavaju oko njega. Alsaberi ita samo knjige iz svoje

biblioteke od pre ko zna koliko vekova. Ne ita novine. Ne zna ništa o... na

primer, o Mesecu.“

„Budi jasan, šta Alsaberi treba da zna o Mesecu?“

„Danas se svuda samo pri a o Mesecu. U školi, na bazaru, na ulici, samo

ne u našoj kui. Znate li šta e se malo kasnije dogoditi?“ „Šta e se

dogoditi?“

„Ve eras e se na Mesec iskrcati ovek i vi o tome ništa ne znate. Mo~da

vam to nije va~no, a ni Alsaberiju. Ali Amerikanci e svoju zastavu zabosti u

tlo Meseca, a gradski imam o tome ništa ne zna. Ništa nije pomenuo u svojoj

propovedi. Trebalo je ve eras da nešto ka~e, ali on o tome nema pojma. I to

nije dobro za našu d~amiju. U d~amiji se mora govoriti o stvarima iz

~ivota.“ Aga D~an pri eka malo.

„Problem je u tome što sam o tome ve razgovarao s Alsaberijem“,

produ~i Šahbal, "ali nije hteo ni da uje. On ne veruje u takve stvari.“ „Šta po tvom mišljenju treba
uraditi?“

„Ve eras se mo~e videti iskrcavanje na Mesec. Hteo bih da vi i imam

budete svedoci takvog istorijskog dogaaja.“

"Gde?“
"Na televiziji.“

„Moramo da gledamo televiziju?“, zaprepasti se Aga D~an. „Gradski

imam mora da gleda televiziju? Shvataš li šta si rekao, sine? Od same pojave

televizije upozoravali smo ljude s propovedaonice da ne smeju da slušaju

potkupljivog šaha, da ne gledaju Amerikance. A sada mi predla~eš da

buljimo u ameri ku zastavu. Znaš da smo protiv šaha i protiv Amerikanaca

koji su vratili šaha. Nema potrebe da u kui imamo šahovo lice i ameri ku

zastavu. Zašto hoeš da nas staviš pred televiziju? Televizija je ameri ko

sredstvo za sticanje moi, njome se oni bore protiv naše kulture i vere! uo

sam toliko neobi nih stvari o televiziji, o odvratnim programima kakve

mo~e da napravi samo bolestan um.“

„Uopšte nije istina to što ka~ete, ni u kom slu aju. Ima tamo tako mnogo

zanimljivih stvari, kao ve eras. Morate ih videti! Imam ih mora videti! Ako

smo protiv šaha i Amerikanaca, upravo zato moramo da gledamo njihovu

televiziju. Amerikanci ve eras putuju na Mesec. Vi ste najzna ajniji ovek u

gradu, morate to videti. Staviu na krov antenu.“

„Hoeš da staviš antenu na našu kuu? Sutra e nam se ceo grad

podsmevati. Svi e rei: jesi li video antenu na njihovoj kui?“ „Postaviu je tako da je niko nee primetiti.“

Šahbalovo pitanje je iznenadilo Agu D~ana. Mladi je znao šta se o tome misli u kui, a ipak se usudio da
izrazi svoje mišljenje. I to je bila jedna od osobina koju je Aga D~an veoma rano otkrio kod Šahbala. Zbog
toga se divio svom sinovcu.

Aga D~an je imao dve keri i sina. Sin je bio pet godina stariji od Šahbala, ali Aga D~an je u Šahbalu video
svog naslednika na bazaru.

Pokušao je da ga upozna s najva~nijim poslovima kue. Voleo ga je kao sopstvenog sina i odgajao ga je
tako da bi mu jednog dana prepustio voenje posla.

Šahbal je pravo iz škole odlazio na bazar, u radne prostorije Age D~ana. Ovaj ga je obaveštavao o svemu
što se dogaalo na bazaru.

Pri ao je Šahbalu o odlukama koje se spremao da donese i pitao ga za savet.

A sad mu Šahbal govori o televiziji i Mesecu. Aga D~an je slutio da ideja poti e od Nosrata, najmlaeg
brata Age D~ana, koji je ~iveo u Teheranu.

Kada su Aga D~an i Šahbal stigli kui, re e Aga D~an bakama: „Ješu sa imamom u biblioteci, hou da
razgovaram s njime. Neka nas niko ne uznemirava.“

On ode u biblioteku, gde je imam na zemlji, na svom ilimu, itao neku knjigu. Aga D~an sede pored njega i
upita ga šta ita.

„Knjigu o Hatid~i, Muhamedovoj ~eni; imala je tada tri hiijade kamila, što bi se reklo tri hiljade kombija,
u prevodu na savremeni ~ivot. Neizmerno bogatstvo. Sad to shvatam. Muhamed je bio mlad i siromašan.
Hatid~a je bila stara i bogata. Muhamedu su bile potrebne njene kamile, njeni kombiji, da bi otpo eo svoju
misiju“, re e imam osmehujui se.

„Ne mo~eš to tako objašnjavati“, re e Aga D~an.

„Što da ne? Svaka ~ena je ~elela Muhameda za mu~a, zašto bi odabrao staru udovicu Hatid~u? Bila je
skoro dvadeset godina starija od njega.“

Bake uneše dva okrugla poslu~avnika. Spustiše poslu~avnike na pod i nestadoše.

„Šahbal pri a o Mesecu“, re e Aga D~an za vreme jela, „smatra da to treba da gledamo.“

„Da gledamo Mesec?“, re e imam.

„Ka~e da gradski imam mora da bude upoznat s dogaajima u zemlji i u svetu. Zamera što ne itaš novine
ve samo stare knjige iz sopstvene biblioteke.“

Imam skide nao are, o isti ih ovlaš rubom bele gornje košulje i re e: „Šahbal mi je ve sve to rekao.“

„Slušaj, njegova kritika se ne odnosi samo na tebe ve i na mene, obojica se sve vreme bavimo samo
verom. D~amija mora da zna i za druge stvari. Na primer da e ljudi ve eras hodati po Mesecu.“

"Ne verujem u to“, re e imam.

„Smatram da ti to moraš videti. Donee u biblioteku televizor.“

„Potpuno si poludeo, Ago D~ane.“

„Bistar je i imam u njega poverenja. Ti dobro znaš da je to dobar momak. Neka to ostane meu nama, nee
dugo trajati. Odmah posle toga odnee televizor.“

„Ali ako ajatolasi u Komu doznaju da smo u kui imali televizor, odmah e...“

„Niko to nee doznati. To je naša kua i to je naš grad, mo~emo sami da odlu imo kako emo sreivati stvari.
Momak je u pravu. Ka~e da gotovo svi koji dolaze u d~amiju imaju televizor. Istina je i to da u našoj kui
televizija nije dozvoljena, ali se ne mo~emo zatvoriti u sobe i za~muriti pred onim što se dogaa u svetu.“

Iza zavese u kuhinji bake videše kako Šahbal po mraku unosi neku kutiju u biblioteku.

U biblioteci Šahbal pozdravi imama i Agu D~ana. Više ih i ne pogleda, otpakova mali televizor i stavi ga
na sto i kraj zida. Iz kutije izvadi duga ak kabl i uta e jedan kraj u televizor. Drugi kraj iznese napolje.
Pope se na krov, gde je pre toga namestio neku vrstu jednostavne privremene antene. Utaknu kabl u
antenu, dobro ga sakri i sie u biblioteku.

Onda zaklju a vrata biblioteke, stavi dve stolice ispred televizora i re e: „Mo~ete ovde da sednete ako
hoete.“

Dok su Aga D~an i imam sedali, Šahbal uklju i televizor i ugasi svetlo.

Zvuk podesi na tiše i napravi kratak uvod: „Ono što emo sad videti dešava se ovog trenutka u
svemiru.Apolo IIse pribli~ava Mesecu i spustie se na njega. Izuzetan trenutak. Gledajte, evo ga. O, bo~e!“

Imam i Aga D~an se saviše napred i zagledaše se uApolou trenutku kad je pokušavao da se spusti.
Nastade duboka tišina.

„Nešto se dešava u biblioteci“, re e Golbana Golebi, „nešto va~no, što ak ni mi ne smemo da vidimo.“

„Momak se popeo lestvicama na krov, stavio je nešto tamo i brzo se vratio. Ugasili su svetlost u biblioteci.
Šta li to tamo rade u mraku?“

Bake se po mraku tiho uputiše prema biblioteci.

„Gle! Neki gajtan vodi s krova unutra.“

„Gajtan?“

Prioše na prstima prozoru, ali zavese su bile dobro navu ene. Oprezno prooše pored prozora i uputiše se
prema vratima. Kroz pukotine blistala je tajanstvena srebrnasta svetlost.

Bake prisloniše uši na vrata.

„Nemogue“, uše imama.

"Neverovatno“, uše Agu D~ana.

Proviriše kroz klju aonicu i videše neobi nu svetlost koja je ispunjavala biblioteku.

Razo arane, vratiše se i nestadoše u tami unutrašnjeg dvorišta.

N o r o z

Sproleem je stigao Noroz, persijska Nova godina.

Prvobitno, Noroz je bio kraljevska sve anost kojom se slavio dolazak prolea samo na dvorovima prvih
persijskih kraljeva.

Ljudi su dve nedelje unapred po injali veliko spremanje i išenje kua. U znak dobrodošlice proleu, na
tanjirima su zasejavali ~ito, i tako je nastajao sabze2. Deci su kupovali novu odeu i obuu, da bi se išlo u
posetu rodbini, prvenstveno dedi i babi.

}ene su sve sreivale i tek kada sve završe, ostajalo bi im malo vremena za sebe.

U kui su bake i nekoliko pomonica istile i spr emale za Noroz. Stara frizerka je došla da ulepša ~ene u
kui. Ona ih je šišala, depilirala im obrve i lice.

Radila je to više od pedeset godina. Prvi put je došla da to radi kao devoj ica od deset-dvanaest godina.
Došla je s majkom. Kasnije, kada joj je mati umrla, preuzela je njen posao i postala je poverenica kue.

Onog dana kada je prvi put došla, muškarci nisu imali pristup jednom delu kue. Ceo dan se razlegao smeh
~ena, išle su po kui bez vela i tr karale bosonoge po unutrašnjem dvorištu. Bake su im ugaale nargilama,
limunadom i raznim slatkišima.
Frizerka im je pri ala glasine koje kru~e po gradu; odlazila je redovno u kue bogatih porodica i zato je
znala šta se dešava kod ~ena. Uvek je nosila sa sobom stari kofer s mirisima, bojom za kosu, šminkom,
makazicama i ukosnicama koje je mogla ponuditi na prodaju.

Njene stvar ice su bile lepe i druk ije od onih koje su se mogle kupiti na bazaru. Sin joj je radio u Kuvajtu
kao gastarbajter i svaki put kada se vraao kui, donosio je pun kofer neobi nih stvar ica za maj ine klijente.

Danas je došla poglavito zbog Fagri Sadat, ~ene Age D~ana. Fagri Sadat je bila ugledna ~ena u
krugovima bogatih porodica u gradu. Ponekad je pomagala bakama u kuhinji, šila je odeu za svoju decu, a
kada su deca bila mala, itala im je naglas. Zapravo, itanje knjiga joj je bilo glavno zanimanje. Pre svega
knjiga i ~enskih asopisa koje joj je dever Nosrat donosio iz Teherana.

Kada je vreme bilo lepo, hvatala je ptice. Uz pomo baka, donosila je iz podruma zamku u obliku korpe.
Bila je to velika trš ana korpa, napravljena specijalno za tamuz, jesen, koja je pri vršivana dugim u~etom
za duga ak štap. Fagri Sadat posipala je hranu za ptice po unutrašnjem dvorištu i onda bi sela pored
ribnjaka da eka ptice.

Ptice koje su stizale iz krajeva iza planina, sletale bi posle nekog vremena u unutrašnje dvorište. im bi
ptice, u potrazi za hranom, ušle u korpu, Fagri Sadat je povla ila u~e, zamka se zatvarala a ptice ostajale
zarobljene.

Fagri Sabat je uvala ptice nekoliko dana u sobi za ptice, hranila ih je, pri ala s njima, prou avala im perje,
pravila skice motiva na perima, a onda ih je puštala na slobodu.

Dok se bavila pticama, svi u kui pri ali su poluglasno.

Frizerka je upravo završila noge Fagri Sadat, kad stara vrana sede na rub krova. Zagrakta prodorno i
najavi svoje vesti.

Niko nije znao koliko je vrana stara, ali imala je sigurno sto godina, jer je Aga D~an o njoj nešto itao u
staroj arhivi d~amije. Vrana je bila deo kue, kao i kupola, minareti, krovovi, staro drvo i ribnjak iz koga je
pila vodu.

Fagri se ispravi i re e: „Šalam, vrano! Imaš li dobre vesti? Ko je na putu? Ko e doi?“

Pred ve e sti~e d~amijski vratar, a iza njega išao je imam Alsaberi u sve anoj odei. Obi no su dolazili na
glavna vrata, ali ovog puta su se uspeli stepenicama d~amije i preko ravnog krova ušli su u kuu. Mo~da
je to bilo u redu u prolee. Krovovi koji su bili ozidani specijalnom vrstom gline iz pustinje i mešavinom
pustinjskih biljaka, širili su u prolee prijatan miris.

„Imam li još vremena da malo dremnem? Ne oseam se dobro“, re e

Alsaberi bakama kada je stupio u unutrašnje dvorište.

„Da“, re e Golbana, „imate još pola sata. ekamo Agu D~ana. im

stigne, ješemo svi u velikoj odaji za proslave. U pono svi emo otii u

unutrašnje dvorište za novogodišnju molitvu. Posle emo prostrti nekoliko ilima. Ja u vas probuditi kad
bude vreme.“

Pred vratima se zaustavi taksi.

Deca izjuriše napolje.

„Stric Nosrat je stigao!“, uzviknuše.

Fagri Sadat otvori prozor svoje sobe na drugom spratu i vide da Nosrat

nije došao sam, s njim je bila mlada ~ena. Ona nabaci ador3i sie.

Kada je Nosrat ušao sa ~enom, nastade tišina. Mlada ~ena nije nosila ador ve samo maramu, pa joj se
video deo kose.

Bake nisu verovale svojim o ima.

„Kako se ta bitanga usuuje da dovede kui tako odevenu ~enu?“, re e Golbana.

„Ko je ona?“, upi ta Goleba.

„Pojma nemam. Neka drolja.“

Zinat Hanum, imamova ~ena, pridru~i se ostalima sa svojom kerkom Sedikom. Kao i slepi Mujezin.
Šahbal pogleda iza prozora ~enu. Smatrao je da je stric hrabar što je doveo takvu ~enu. Divio mu se što
se ne dr~i obi aja i što se stalno iznova opire drevnim zakonima kue.

Bilo je to prvi put u istoriji kue da je u nju stupila ~ena bez adora ili prigodnog vela.

Svi su je gledali. Treba li da po~ele ~eni dobrodošlicu ili ne? Šta e Aga D~an o svemu misliti?

Još se nije bilo ni smrklo, ali bake su u svetlosti fenjera videle da ~ena nosi providne najlonke kroz koje su
joj se videle noge.

Nasrin i Ensi, kerke Age D~ana, veselo poljubiše strica Nosrata.

"Da vam predstavim svoju verenicu Šadi.“

Šadi se osmehnu i pozdravi devoj ice.

„O, baš lepo!“, re e Nasrin, starija ki Age D~ana. „Kad si se verio, stri e? Zašto nas nisi obavestio?“

„Veren? Kako to veren?“, re e Golbana drugoj baki i navu e zavesu. „La~e, nee se taj nikada ni sa kime
o~eniti, tu teheransku droljicu doveo je da se malo zabavlja. Gde je Aga D~an? On to mora videti.“

Fagri Sadat poljubi Teheranku: „Šadi, baš lepo ime. Dobro nam došla u kuu.“

„Gde je Aga D~an? Gde je Mujezin?“, upita Nosrat. „Gde je imam? Gde je Šahbal?“

„Aga D~an još nije došao kui, ali Alsaberi mora da je u biblioteci“, re e imamova ~ena.

„Idem da ga iznenadim“, re e Nosrat i uputi se u biblioteku.

Fagri Sadat povede Šadi u gostinsku sobu, a devoj ice krenuše za njima.

Bake su u kuhinji ekale Agu D~ana. Motrile su na ulazna vrata i im je ušao, uzviknuše: „Nosrat je ovde!“

„Baš dobro, ta no ve e uo i Nove godine. Zna i, mlai brat me nije zaboravio. Naša svetkovina bie još
toplija“, re e on zadovoljno.

„Ali ima još nešto“, re e Golbana zabrinuto.

"Šta?“

„Doveo je neku ~enu.“

„Ka~e da mu je to verenica“, dodade Goleba.

„To je dobra vest. Kona no se opametio.“

„Ne raduj se prerano“, re e Golbana.

„}ena nema ador. Nosi samo malu maramu na glavi.

„I najlonke“, dodade Goleba tiho.

„Šta je to?“

„Najlonke su tanke duga ke providne arape. Kad ih nosiš, izgleda kao da nemaš ništa na nogama. Takvu
~enu je doveo u kuu. Sa uvaj nas, Bo~e. Sreom, bilo se ve smrklo kad su stigli. Zamisli da je po danu
prošao s njom pored d~amije, po celom gradu bi se sutra pri alo: u d~amijskoj kui nalazi se ~ena u
najlonkama!“

„Dosta sam uo“, re e Aga D~an mirno. „Razgovarau s njime. }elim da je srda no primite, dajte joj par obi
nih arapa. Dajte joj i ador ako sutra ~eli da ide u grad. Imate u kui lepih adora. Poklonite joj jedan.“

„Po mom mišljenju, nije mu verenica. Doveo je tek tako ~enu u kuu“, re e Golbana.

„To ne znamo“, re e Aga D~an. „Nadajmo se da mu je to verenica. Gde je on sad?“

„Mislim da je u biblioteci ili kod Mujezina u sobi.“

Aga D~an je znao da se njegov mlai brat ne moli, da je uvek bio protiv vere i obi aja u kui. Ali se sad
nadao da e se Nosrat, pošto je doveo ~enu u kuu, prilagoditi kui.

„Dobro je došao u kuu“, re e i uputi se u sobu slepog Mujezina.

„Ve era!“, uzviknu Golbana.

„De aci! Devoj ice! Na ve eru!“, uzviknu Goleba.

Svi odoše u odaju za proslave.

Sve ano odeveni muškarci uoše u odaju, ~ene su ve sve sedele na desnom kraju trpeze.

Fagri Sadat predstavi ~enu iz Teherana Agi D~anu, imamu i Mujezinu. „Dobro nam došla, keri!“, re e Aga
D~an. „Nismo znali da e Nosrat dovesti u kuu svoju verenicu, ina e bismo priredili slavlje. No dobro,
ionako je ve posebno slavlje što si s nama.“

Imam Alsaberi ju je pozdravio s rastojanja. Kada je ~enu predstavljala Mujezinu, Fagri Sadat re e smejui
se: „Kod nas je u gostima jedna ~ena iz Teherana, druk ija je nego ~ene iz našeg grada i sasvim druk ija
od ~ena iz planina s kojima si u vezi. Zove se Šadi i veoma je lepa. Ima lepe tamne o i, mrku kosu, blistave
bele zube i ljubak osmeh. I ve eras nosi beli ador sa zelenim cvetiima, koji je dobila od baka. Šta bi još
~eleo da znaš?“

„Zna i, lepa je!“, nasmeja se Mujezin. „Drugo i nisam o ekivao od Nosrata.“

Bake uoše s malim greja em u kome je gorela vatra i baciše esfand u vatru te se podi~e prijatan mirišljav
oblak. Devojke doneše jelo iz kuhinje.

„Zar neemo sa ekati Ahmada?“, upita Alsaberi.

"Ne zameri mi“, re e Aga D~an, „ali kad sam video Nosrata, zaboravio sam da ti ka~em. Ahmad mi je
telefonirao dok sam bio u bazaru. Ne dolazi. Prave svoje slavlje u Komu.“

Ahmad je Alsaberijev sin. Sedamnaest mu je godina i u i za imama kod velikog opunomoenika ajatolaha
Golpajeganija u Komu.

Bake su napravile izvrsnu novogodišnju ve eru i svi su se dugo zadr~ali kraj trpeze.

Posle ve ere izneti su slatkiši koji su spravljeni upravo za novogodišnju proslavu.

}ene su okru~ile Šadi i stale da se raspituju o Teheranu i teheranskim ~enama. Šadi je imala za njih
poklone, lak za nokte, karmin, najlonke, pomodne prslu ie. Muškarci, koji su primetiii da više nisu
po~eljni, povukoše se u gostinsku sobu.

Nešto pred pono jedna od baka re e: „Dame! Hoete li da se spremite za novogodišnju molitvu?“

Nosrat se sagnu prema Šadi.

„Kuda emo?“, re e ona.

„Sad e svi da se mole, ali meni to ništa ne zna i i zato ne u estvujem“,

prošapta joj na uho. „Odvešu te u kunu biblioteku.“

„Zašto, šta emo tamo?“

„Doznaeš ve“, re e on i uhvati je za ruku.

Nosrat vrsto dohvati Šadi za mišicu i oni se na prstima uputiše pored

kedra u biblioteku. Vrata je oprezno otvorio.

„Zašto ne upališ svetlo?“

„Ne pri aj tako glasno. Bake sve uju i vide. Ako primete da smo ovde,

odmah e se pojaviti kao dva duha“, re e on i odmah stade da joj otkop ava bluzu.
„Nemoj! Ne ovde“, prošapta ona i blago ga odgurnu.

On je obujmi oko struka, gurnu je uz orman s knjigama i podi~e joj suknju.

„Nemoj, ovde je tako zagušljivo.“

„Nije, uzbudljivo je, stari duh naše kue skriva se iza ovih ormana s knjigama. Sedam stotina godina imami
su se spremali za molitvu u ovoj odaji, to je sveto mesto, tu se mnogo šta dogodilo, ali ne i ovakvo nešto, i
ja hou da to s tobom uradim. Hou da dodam nešto lepo istoriji ove sobe.“

„O, Nosrate“, uzdahnu ona.

On upali sveu koja je stajala na imamovom stolu.

„Gde su svi?“, uzviknu Golbana s unutrašnjeg dvorišta. "Po~urite, imam je spreman!“

U dvorištu su razmotali dva velika ilima za molitvu. Nedostajali su samo Nosrat i njegova teheranska
~ena.

„Ka~em ti ja, on je pravi nitkov, ismeva d~amiju im mu se pru~i prilika, ali ja to neu dozvoliti, on mora da
doe na molitvu“, re e Golbana.

„Gde bi mogli da budu?“

Pogled im pade na biblioteku.

Tiho se tamo uputiše. Prozori biblioteke su podrhtavali.

Da se nisu prevarile?

Bake se uputiše ka vratima, ali se ne usudiše da ih otvore. Kleknuše oprezno ispred prozora, proviriše
unutra kroz razmak u zavesama i videše kako gori stara svea koju nikada nisu palile.

Prinesoše ruke o ima i još pa~ljivije pogledaše unutra.

Ormani s knjigama su se kretali u svetlosti svee. Trgoše se od onoga što su ugledale i zgledaše se.

Šta da rade? Da obaveste Agu D~ana?

Ne, nije razumno to uraditi na tako posebno ve e.

Šta onda da rade u vezi s tim neoprostivim grehom koji je Nosrat po inio u biblioteci?

Da ute! Sporazumeše se o ima.

Du~nost im je bila da ute, kako su i mnoge druge bake pre njih morale da ine. Trebalo je imati ogromno
srce da se u njega sakriju tolike tajne kue koje se ni sa kim ne dele. Stoga nisu ništa ni videle ni ule.

Imam otpo e molitvu. Svi su stajali iza njega u pravcu Meke. Bake se neprimetno priklju iše ~enama. U
kui zavlada tišina, ula se samo imamova molitva:

„Allah nuros smawat smawat waal arzo masalo nureh kamach kute fiha... On je svetlost.

Njegova svetlost li i na nišu sa svetiljkom.

Staklo je kao zvezda što zra i.

On pali ulje blagoslovenog maslinovog drveta.

Ulje daje svetlost gotovo samo od sebe.

Svetlost nad svetlošu.“

G a l g a l
Devoj ice iz kue su porasle i nekima je bilo vreme da se udaju. Ali kako da se udaju kad još niko nije
pokucao na vrata da ih zaprosi?

U Sened~anu nikada stranac ne pokuca na vrata da bi zaprosio ker, to esto radi provodad~ija. Skupina
starih ~ena koje se brinu o tome da muškarac stupi u vezu s nevestinom porodicom. To se obi no dešava u
hladne zimske ve eri.

Nekim porodicama nisu potrebne provodad~ije. }ene iz porodice se zaogrnu adorom, a muškarci stave
šešir. Neo ekivano zajedno odlaze porodici koja ima ker za udaju.

Porodice koje imaju kod kue odraslu ker uvek ra unaju na iznenadno kucanje na vratima. Zato je svako u
kui uvek spreman za posetioce.

Ve erima su se vodili dugi razgovori o zlatu i ilimima koje e mlada doneti kao miraz. I o kui, komadu
zemlje ili iznosu koji mlado~enja mora dati mladi ako se brak ne odr~i.

Kada se muškarci o tome dogovore, ~ene razgovaraju o ostalim stvarima, o mladinoj odei i o nakitu koji e
dobiti za vreme sve anosti.

}enski satovi su se upravo pojavili na bazaru u Sened~anu i zato je svaka mlada ~elela da ima pomodan
sat.

Ako se u takve ve eri kod suseda videlo svetlo iza prozora, znalo se da se tamo pregovara o ven anju. U
tim kuama su sobe bile tople, a prozori zamagljeni od dima iz nargila. Ali duge zimske noi plašile su
mnoge porodice koje su imale odraslu ker a znali su da niko nee pokucati na njihova vrata.

U d~amijskoj kui imamova ki Sedika bila je spremna za udaju.

ekali su u tišini. Mo~da e se neko oglasiti na vratima, mo~da e zazvoniti telefon. Ali zima je gotovo prošla
i još nije bilo nikoga.

Bilo je veoma teško za keri ove kue da nau odgovarajueg mu~a. Nije svako mogao da ih zaprosi. Za obi ne
devojke u gradu bilo je dovoljno muškaraca: mladi stolari, zidari, pekari, opštinski inovnici, u itelj i mladi
koji tek što je stigao na stanicu. Ali takvi ljudi nisu bili pogodni za keri d~amijske kue.

Šahov re~im je bio potkupljiv, stoga niko ko je radio za vlast nije mogao da zatra~i ruku tih devojaka. U
itelj? Taj bi mo~da i mogao. Zapravo, samo su sinovi istaknutih trgovaca bili pogodni.

Zima je prolazila i ~ene koje niko nije zaprosio znale su da treba da ekaju još godinu dana. Sreom, ~ivot
se ponekad ne povinuje tradiciji i bira sopstveni put. I tako jedne noi neko pokuca na vrata.

"Ko je to?“, uzviknu Šahbal, Mujezinov sin.

"Ja“, za u se samouveren muški glas s druge strane vrata.

Šahbal otvori vrata i ugleda mladog imama sa upadljivim crnim turbanom pod ~utom svetlošu fenjera.
Turban mu je stajao pomalo nakrivo, a sam je prijatno mirisao na ru~e. Duga imamska halja bila je tamna
i videlo se da je prvi put obu ena.

„Dobro ve e“, re e mladi imam.

„Dobro ve e“, odgovori Šahbal.

„Zovem se Muhamed Galgal“, re e imam.

„Drago mi je. Šta mogu da u inim za vas?“

„Hteo bih da govorim sa imamom Alsaberijem, ako mo~e.“

„Ne zamerite mi, kasno je i imam više ne ~eli posete. Mo~ete ga videti sutra u d~amiji.“

„Ali ja bih da govorim s njim.“

„Mogu li znati šta je u pitanju, mo~da vam mogu pomoi?“ „Dolazim zbog njegove kerke Sedike. Hteo bih
sa imamom da razgovaram o njoj.“

Na trenutak Šahbal nije znao kako da postupi. Onda se sabra i odgovori: „O tome morate razgovarati s
Agom D~anom. Rei u mu da ste ovde.“

„Sa ekau ovde“, re e imam.

Šahbal ostavi poluotvorena vrata i ode u radnu sobu Age D~ana, koji je upravo pisao.

„Pred vratima je mlad imam. Ka~e da je došao zbog Alsaberijeve keri.“

„Pred vratima?“

„Da. Ka~e da hoe da razgovara s imamom.“

„Znam li ga?“

„Ne bih rekao. Neki neobi an imam. O igledno nije iz grada. Miriše na ru~e.“

„Uvedi ga unutra“, re e Aga D~an dok je sreivao papire, a onda ustade.

„Dobro došli“, re e Šahbal imamu. "Uite.“

Uvede ga u sobu Age D~ana.

„Zovem se Muhamed Galgal. Dobro ve e! Da ne smetam?“, re e imam.

„Ne, nikako. Dobro došli! Sedite“, re e Aga D~an dok se rukovao s Galgalom.

Aga D~an primeti da je ovek zaista druk iji. Bilo mu je drago što je imam nosio crni turban. To je zna ilo
da je potomak proroka Muhameda.
Aga D~an je posedovao najstariji rodoslov te porodice. Napisan je na pergamentu i imena muškaraca
vode unazad do proroka Muhameda.

Rodoslov i prsten svetog imama Alija uvani su u posebnoj kutiji u staroj riznici u d~amiji.

„Hoete li aj?“, upita Aga D~an.

Uskoro se pojavi Golbana s poslu~avnikom na kojem su se nalazili aj i urme, i pru~i ga Šahbalu.

Mladi stavi na sto aše za aj i inijicu s urmama pred Galgala i htede da napusti sobu.

„Mo~eš da ostaneš“, re e mu Aga D~an.

On ode u ugao i sede.

Galgal stavi urmu u usta i otpi gutljaj aja. Onda tiho pro isti grlo i re e bez uvoda: „Došao sam da
zatra~im ruku kerke imama Alsaberija.“

Aga D~an koji se spremao da srkne aj vrati ašu i pogleda Šahbala. Nije o ekivao da e imam tako direktno
prei na temu, a naro ito što nije obi aj da muškarac dolazi sam u neku porodicu da prosi ker. Prema
tradiciji, o tome treba da govori otac budueg mlado~enje. Ali Aga D~an je bio iskusan ovek. Savladavši
se, re e: „Dobro ste došli, ali smem li vas pitati gde ~ivite i ime se trenutno bavite?“

„}ivim u Komu i završio sam školovanje za imama.“

„Kod kog ajatolaha ste studirali?“

„Kod velikog ajatolaha Almakija.“

„Almakija?“, re e Aga D~an iznenaeno. „Imao sam ast da li no upoznam ajatolaha.“

im je pomenuo ime Almaki, Aga D~an je odmah znao da je mladi imam pristalica revolucionarnih te~nji
protiv šaha. Ime Almaki bilo je sinonim za tajni religiozni otpor protiv šaha.

Meutim, mnogi mladi imami koji su studirali kod Almakija nisu se mešali u politiku, ali ve i samo to što ih
je on obrazovao moglo je pobuditi sumnju.

Aga D~an je nasluivao da mladi imam koji je malo nakrivio turban i stavio malo više mirisa ru~e nije
neutralan, ali nije rekao ništa.

„Šta trenutno radite? Imate li stalnu d~amiju u kojoj propovedate?“

„Ne, još ne, ali esto radim kao zamena u raznim d~amijama. Kad se neki imam razboli ili je na putu,
zamole me da doem.“ „Shvatam. To se i ovde dešava, ali mi imamo stalnu osobu koja to obavlja“, re e Aga
D~an. „Imama koji ~ivi u selu D~ird~a. Na njega se uvek mo~e ra unati kada je potrebno, odmah
dolazi.“ Aga D~an htede da upita gde mu ~ive roditelji i zašto nije poveo nikoga od rodbine ako je ve
došao da prosi Alsaberijevu ker.

Ali ne upita. Znao je da e mladi imam rei: "Ja sam odrastao i mogu sam da znam s kim ~elim da se
o~enim. Moje ime je Muhamed Galgal. I moj ajatolah je Almaki. Šta biste još hteli da znate?“

„Kako ste doznali za našu ker? Jeste li je ikada videli?“, upita Aga D~an.

"Ne, ali moja sestra ju je srela. Osim toga, ajatolah Almaki mi ju je preporu io, dao mi je pismo za vas.“ On
izvadi kovertu iz unutrašnjeg d~epa i pru~i je Agi D~anu.

Kada ima ajatolahovo pismo, Aga D~an nema više šta da ka~e. Ako ga je Almaki odobrio, nema više
mesta za diskusiju. Stvar je zaokru~ena.

Aga D~an otvori pismo s poštovanjem. Ajatolah je napisao sledee:

„U ime Alaha.

Sad kad vam je u poseti Galgal, pozdravljam vas. Wassalam.4

Almaki“

Bilo je ne eg u vezi s tim pismom, ali Aga D~an nije znao šta. Nije bilo u njemu ni odobravanja ni
odbijanja, samo potvrda. Ajatolah o igledno nije bio pod utiskom, ina e bi dao da se to primeti. Ali mladi
imam ipak je imao pismo od Almakija, i to je zna ilo mnogo. Aga D~an stavi pismo u fioku i re e: „Moram
da razmislim šta emo dalje da radimo. Hajde da se dogovorimo. Razgovarau sa imamom Alsaberijem i
njegovom keri o ovom susretu. Onda emo se zajedno dogovoriti i vi ete doi sa celom porodicom, s ocem.
Dogovoreno?“

"Dogovoreno“, re e Galgal.

Šahbal isprati Galgala i vrati se.

„Šta misliš, Šahbale?“, upita Aga D~an.

„Mislim da je druk iji, oštar. To mi se baš dopada.“

"U pravu si. To se vidi po na inu kako je seo za sto. Ne mo~e se porediti s

onim seoskim imamima. Ali imam svoje prigovore.“

„Kakve prigovore?“

„Strahovito je ambici ozan. Ajatolah nije ništa konkretno napisao o

njemu. Preporu io ga je, a zapravo nije na njega utrošio ni re . Galgal sigurno nije loš, ali je riskantan. Da
li je pogodan za našu d~amiju? Alsaberi je blag, ali ovaj momak je tvrd orah, ini mi se.“

„Šta time hoete da ka~ete?“

"Da li je Alsaberi još budan?“

Šahbal pogleda kroz zavesu napolje.

„Svetlo gori u biblioteci“, re e.

„Ovo neka zasad ostane meu nama, ~ene još ne moraju ništa da znaju“,

re e Aga D~an, pa napusti sobu da bi otišao u biblioteku. „Kako si proveo dan?“, upita Aga D~an.

"Obi no“, re e Alsaberi.

„Šta to itaš? “

„Knjigu o politi kim delima ajatolaha u poslednjih sto godina. Koliko vidim, nikada nisu mirovali, uvek su
nalazili nešto protiv ega su se bunili. Uvek su pronalazili na in da se domognu vlasti. Ova knjiga je kao
ogledalo u kome vidim sebe. Smatram da je politika dobra stvar, ali sam ne znam da sprovodim nikakvu
politiku. Mislim da nisam sposoban za takve stvari. Zbog toga oseam krivicu.“

Alsaberi je bio neuobi ajeno otvoren. Aga D~an oseti da je posetio imama u va~nom trenutku.

„Znam da Kom nije zadovoljan mnome. Ako nastavim da utim, bojim se da e ljudi otii u neku drugu
d~amiju i naša d~amija e opusteti.“

„Toga ne treba da se bojiš“, re e aga D~an, „naprotiv, doi e još više ljudi ako primete da se naša d~amija
ne bavi politikom. Ljudi koji poseuju našu d~amiju obi ni su ljudi sa ulice. D~amija je njihova kua, celog
~ivota dolaze ovamo, oni zapravo ne ~ele da brzo odu. Znaju te isuviše dobro i veoma te poštuju.“

„Ali bazar“, re e imam, „bazar je uvek bio centar politike. O tome piše u ovoj knjizi. Bazari su poslednjih
dvesta godina odigrali odlu ujuu ulogu i uvek su se koristili imamima kao oruem. Kad trgovci zatvore
bazar, svi znaju da se dogaa nešto neuobi ajeno, nešto zna ajno. Znam da bazar nije zadovoljan mnome.“

Aga D~an je odli no znao o emu govori imam. I sam nije bio zadovoljan Alsaberijem, ali ga nije mogao tek
tako ukloniti zato što ovek ima slab karakter. Alsaberi je sad imam d~amije i ostae to do smrti. Znao je da
se ljudi na bazaru ~ale, da trgovci o ekuju više ~ivotnosti iz d~amije, ali šta on da radi što Alsaberi nije
pogodan? Nedavno su ajatolasi pozvali Agu D~ana u Kom. Rekli su mu jasno da d~amija mora da popravi
svoj stav. Hteli su da uju ~albe na šaha, ali pre svega na Amerikance. Aga D~an im je obeao da e se
potruditi da d~amija bude aktivnija i aktuelnija, ali je dobro znao da Alsaberi nije neko ko e to uraditi.

Kom je bio centar šiitskog sveta. Svi veliki ajatolasi ~iveli su tamo i odatle upravljali svim d~amijama.
Sened~anska d~amija bila je jedna od najuglednijih d~amija u zemlji. Zato su ajatolasi o ekivali više
inicijative od te d~amije. Kom je postavljao pitanja, Kom je postavljao zahev, ali s Alsaberijem Aga D~an
nije mogao da izvrši promene u d~amiji. Mo~da im je zato Almaki poslao mladog imama.

Aga D~an promeni predmet razgovora i re e: „Imam za tebe iznenaenje. I dobro ide uz knjigu koju itaš.“

„Kakvo iznenaenje?“

„Neko je zatra~io ruku tvoje keri.“

"Ko je to?“

„Mlad imam iz Koma! Sledbenik ajatolaha Almakija.“

"Almakija?“, re e imam za ueno i spusti knjigu na ilim.

"Ne boji se politike, dobro je obu en, samouveren je i crni turban nosi malo nakrivo“, re e Aga D~an
osmehujui se.

„Kako je došao do nas? Hou rei do moje keri?“

„Svi u gradu znaju da imaš ker. I svako mo~e da zatra~i njenu ruku, ali mislim da taj mladi imam nije
došao samo zbog tvoje keri ve i zbog d~amije i propovedaonice.“

"Šta!“

„Dobro znaš da je uvek u pitanju politika kada iza ne ega stoji Almaki.“

„Moramo dobro razmisliti pre nego što mu odgovorimo. Mora biti sasvim jasno da li hoe našu ker ili
d~amiju.“

"To emo i uraditi, ali ja se ne bojim promena. I ja ne negiram stvari koje mi ne dou pod nos. Ne verujem u
slu aj. D~amija je u prošlosti imala nekoliko vatrenih imama. Idem pravo u Kom da li no porazgovaram s
Almakijem. Ako ga dobro oceni kao oveka, kao mu~a, dau pristanak. Telefonirau tvom sinu Ahmadu. Nije
u istoj imamskoj školi, ali sigurno zna Galgala.“

„Radi što god hoeš, ali budi oprezan. Moraš dobro paziti da to ne bude politi ko-verski brak. Ne dajem
svoju ker tek tako nekom imamu. Moramo biti sigurni da je dobar ovek. }elim da ima dobar brak. Ne
~elim da je dam ajatolasima.“

"Ne treba da se plašiš“, re e Aga D~an.

"U poslednje vreme ne oseam se dobro, esto me spopada tuga. Postao sam plašljiviji, ponekad ne znam o
emu bih mogao da govorim za vreme velike molitve petkom.“

„Umoran si, idi na nekoliko dana u D~ird~u. Povedi bake i lepo se odmori nedelju dana. I njima e to
dobro initi. Nisu davno nikuda išle. Mu iš sebe onim što si sam sebi nametnuo. Niko se ne umiva tako esto
kao ti, usamljen si, neeš tako izdr~ati još dugo. Idi u D~ird~u, mo~da eš uskoro imati slatkog unuka s
kojim eš povremeno moi da se zabaviš“, re e Aga D~an i osmehujui se napusti biblioteku.

Sledeeg dana Aga D~an je telefonirao u Kom i razgovarao s Ahmadom. „Poznaješ li Mohameda Galgala?“

„Odakle ga znate?“

„Zaprosio je ruku tvoje sestre.“

„Nije valjda!“, re e on zaprepašeno.

„Stvarno. Kakav je to ovek?“

„Veoma je poznat, ja ga li no ne poznajem. Zadrt je i o svemu ima svoje

mišljenje. Potpuno je druk iji od drugih imama. Ali pojma nemam šta još radi.“

„Šta misliš? Je li pogodan za tvoju sestru?“

„Šta da ka~em? Teško je rei, koliko znam, to je lepo graen jak momak. Moja sestra je znala samo oca kao
imama. Misli da su svi duhovnici takvi.“

„Za mene je jedino va~no da tvoja sestra bude s njime srena“, re e Aga D~an.
„Ka~em vam, on je dobar, lukav momak, ali da li e njoj biti dobro s njim ne usuujem se da ka~em.“

„Mislim da znam dovoljno, Ahmade.“

Posle toga telefonirao je u rezidenciju ajatolaha Almakija i zakazao je sastanak. U etvrtak, rano ujutru,
pred kuom se zaustavi voza Age D~ana i odveze ga na stanicu.

Aga D~an, u dugoj jakni i s kapom, izae iz automobila pred stanicom i smesta ue u ogroman hol. Direktor
stanice ga ugleda, ugasi cigaretu i krenu mu u susret.

„Dobro jutro. I blagosloven put!“, re e u tivo.

„Ensha Allah.Kako Bog ~eli“, re e Aga D~an.

Aga D~an e putovati dugim mrkim vozom koji je pola sata ranije krenuo sasvim s juga, iz Persijskog
zaliva, i na granici s Avganistanom uputio se prema istoku. Voz je na putu stao na još desetak stanica. Za
Agu D~ana bie to tro asovno putovanje.

U stani nom holu bilo je mnogo putnika i ljudi koji su ekali putnike. Stotine muškaraca sa šeširima, ~ena
u dugim jaknama i upadljivo mnogo ~ena bez adora.

Lice zemlje bilo se veoma promenilo, sve je to više primeivao kad putuje vozom. Ljudi koji su stizali s juga
bili su slobodniji i sasvim druk iji od ljudi iz Sened~ana. U vozu sreeš ~ene bez marame na glavi, a esto i
s golim rukama. }ene sa šeširima, ~ene s tašnama, koje puše. Aga D~an je znao da sve te promene poti u
od šaha, koji je bio ameri ki sluga. Amerika se bavila podrivanjem vere u zemlji i protiv toga se ništa nije
moglo u initi.

Šef stanice pozva Agu D~ana u svoju kancelariju, ponudi mu šolju sve~eg aja i kada je došlo vreme da
Aga D~an krene, odvede ga do posebnog kupea, koji je bio predvien za zna ajne putnike.

Posle tro asovnog putovanja pojavi se kupola groba svete Fatime. Voz ue u stanicu Koma. Kad se izae iz
voza, izgleda kao da si stigao u neki drugi svet. }ene imaju crne velove, a muškarci su bradati. Gde god
pogledaš, vidiš imame.

Aga D~an izae iz voza. Na sve strane uli su se mujezini na krovovima d~amija kako kroz zvu nike itaju
Koran. Nigde nijednog portreta šaha, svuda vise velika platna na kojima su ispisani tekstovi iz Korana.
Šahu nikada nee pasti na pamet da doe u taj grad. I nije bilo tog ameri kog diplomate koji se ikada usudio
da autom ili vozom proe kroz grad.

Kom je bio Vatikan šiita, najsvetiji grad u zemlji, gde je sahranjena sveta Fatima. Zlatna kupola njenog
groba svetlucala se poput dragog kamena nad centrom grada.

Aga D~an se odveze taksijem do d~amije ajatolaha Almakija. Ta no u podne izae iz taksija pred
d~amijom.

Ajatolah ga do eka sa svojim u enicima, mladim imamima koji ga otpratiše do molitvenog mesta. Aga
D~an se u tivo pokloni kad ugleda Almakija. Ajatolah mu pru~i ruku, Aga D~an se rukova, poe za njim do
molitvenog mesta i zauze mesto u prvom redu.

Kada se molitva završila, Aga D~an kleknu pored ajatolaha.

„Dobro nam došli. Kakve nam vesti donosite?“

„Pre svega hteo sam da vidim vaše blagosloveno lice, a drugo, došao sam zbog Muhameda Galgala.“

„Bio je moj najbolji u enik. I on ima moj blagoslov“, re e ajatolah.

„Onda znam dovoljno“, re e Aga D~an, poljubi ga u rame i ustade.

"Ali...“, re e ajatolah.

Aga D~an sede.

„On i dalje tra~i svoj put.“

„Šta ajatolah time hoe da ka~e?“, upita Aga D~an.

„Da ne sledi opor tek tako.“

"Shvatam“, re e Aga D~an.

„Neka je blagosloven brak i srean put“, re e ajatolah i ponovo pru~i ruku Agi D~anu.

Aga D~an je bio zadovoljan onim što je o Galgalu uo od ajatolaha, koji je dao svoje odobrenje, svoj
blagoslov. Ali u dubini duše još uvek je oseao nemir.

Kada je ve bio kod kue, pozva Šahbala u svoju sobu. „Šahbale, da li mo~eš da pozoveš Sediku?“

Kad je Sedika ula da Aga D~an ~eli da razgovara s njom, smesta je znala da je u pitanju nešto zna ajno.

„Sedi. Dobro si?“, upita Aga D~an.

„Da, dobro sam, sve je u redu.“

„Slušaj, keri. Neko te je zaprosio.“

Sedikino lice se zarumene. Brada joj klonu prema grudima. „On je imam.“

Ona pogleda Šahbala. On se osmehnu i re e: „Izuzetan mlad imam.“

Sedika se osmehnu.

„Bio sam u Komu i razgovarao sam s njegovim ajatolahom. Lepo je govorio o njemu. I tvoj brat ga je
odobrio. Šta ti misliš? Da

li ~eliš da se udaš za imama?“

Ona je utala.

„utanje nije odgovor na prosidbu“, re e Aga D~an, „hou odgovor.“

„To je zgodan imam. Nosi pomodnu islamsku halju i dobro o išene svetle cipele. Izgledu se nema šta
zameriti“, re e Šahbal osmehujui se.

Aga D~an se napravi kao da nije uo Šahbalovo objašnjenje, ali Sedika ga je dobro ula i ponovo se
osmehnula.

„Šta je tvoj odgovor? Hoemo li da razgovaramo s njegovom porodicom?“

„U inimo to“, re e ona tiho posle duge tišine.

„Moram da dodam nešto“, re e Aga D~an, „sasvim je druk iji od tvog oca. On je sledbenik ajatolaha
Almakija. Ka~e li ti to ime nešto?“

Sedika pogleda Šahbala.

„Nije seoski imam“, re e Šahbal.

„Bie ponekad burno i ponekad e ~ivot biti te~ak“, re e Aga D~an. „Šta misliš, mo~eš li tako da ~iviš?“

Ona razmisli i re e: "A šta vi mislite?“

"S jedne strane je ast voditi takav ~ivot, s druge strane mo~e da bude pakao ako ti ne odgovara“, re e
Aga D~an.

„Mogu li prvo da razgovaram s njime?“

"Naravno“, re e Aga D~an.

Nedelju dana kasnije uvede Šahbal imama Galgala u gostinsku sobu, gde je ve stajala inija s voem i sve~
aj.

Onda ode po Sediku i predstavi je Galgalu.

Ona pozdravi Galgala i ostade da stoji kraj zidnog ogledala. On je zamoli da sedne. Ona opusti veo, tako
da joj se lice bolje videlo.

Šahbal ih ostavi same i lagano zatvori za sobom vrata.

Bake su stajale kraj ribnjaka i sve pomno pratile. Fagri Sadat, ~ena Age D~ana, videla je Galgala kroz
prozor na drugom spratu. Zinat Hanum, Alsaberijeva ~ena, molila se u svojoj sobi za zdrav brak svoje
keri. Više nije mogla u initi, jer je nikada niko nije pitao za mišljenje. Njena procena stvari nije se ra
unala. Fagri Sadat bila je ta koja je u kui odlu ivala.

Keri Age D~ana skrivale su se iza zavesa da bi mogle da se dive Galgalu kad bude napuštao gostinsku
sobu.

Sastanak Galgala i budue neveste trajao je skoro sat, a onda su se vrata gostinske sobe otvorila i Sedika je
izašla. Izgledala je srena, pogledala je bake i uputila se na gornji sprat.

Šahbal provede Galgala kroz unutrašnje dvorište.

"To su bake naše kue.“

Fahri Sadat sie.

„}ena Age D~ana, kraljica ove kue“, re e Šahbal osmehujui se.

Galgal je pozdravi i ne pogledavši je. Devojke su se jedna po jedna upoznale s Galgalom. Kada je sve
upoznao, Šahbal ga povede na bazar, da bi ponovo mogao da razgovara s Agom D~anom.

Nekoliko dana kasnije Aga D~an je primio Galgala i njegovog oca u radnoj sobi. I Alsaberi je bio prisutan.
Njihov razgovor se razlikovao od tradicionalnog bra nog razgovora i nije bilo ni pomena o zlatu i novcu.
Mlada e dati mlado~enji primerak Korana sa zlatnim omotom i roditeljsku kuu e napustiti s belim velom i
zbirkom pesama srednjovekovnog pesnika Hafiza. Ali poznato je da bogate porodice u gradu ne odašilju
keri praznih ruku u novu kuu. Podrazumeva se da e joj dati sve što joj je potrebno. Onda se razgovor vodio
o d~amiji, biblioteci, knjigama, starim podrumima ispod d~amije, slepom Mujezinu i naravno starom
kedrovom drvetu kue, i na kraju je odreen dan svadbe.

„Mobarak ensha Allah,sreno, blagosloveno“, rekoše muškarci i rukovaše se.

U tom trenutku je Sedika ušla sa srebrnim poslu~avnikom i pet srebrnih šoljica za aj.

Ven anje e se obaviti na roendan svete Fatime. Bio je to jedan od najlepših dana. Trebalo je da bude blago
toplo vreme, ali vetar koji je stizao iz planina donosio je prijatno osve~enje. Dobijaš ~elju da svoju
nevestu podigneš i s njome se zavu eš pod tanko letnje ebe. U to doba godine gotovo svi su spavali na
krovovima. Mogli su se videti providni šatori za spavanje svuda po krovovima. Bili su to šatori u kojima su
spavale mlade i mlado~enje.

I priredie se prikladna svetkovina, na koju e biti pozvane najzna ajnije porodice u gradu. Nee to biti tek
tako neko ven anje, ta udaje se ki imama Alsaberija. I mlado~enja nije tamo neki u itelj ili inovnik iz
gradskog stale~a. Nije ak ni trgovac ve imam s tamnim turbanom, koji je došao iz Koma.

A r u s i
Osvanuo je dan svadbe, arusi.

Zinat Hanum pozva ker k sebi, zatvori vrata, poljubi je i upita: „Jesi li zadovoljna što se udaješ za
Galgala?"

"Ne znam...“

„Moraš da si zadovoljna, zgodan je momak i tvoj otac ka~e da je ambiciozan.“

„Upravo zato se bojim.“

„I ja sam se bojala kada sam se udavala za tvog oca, sve devojke se boje kad odjednom moraju da odu s
nepoznatim ovekom, ali im budete zajedno, nestae i straha. Svaka devojka mora na kraju da se uda i
napusti o evu kuu.“

Zinat Hanum tešila je ker umirujuim re ima, ali u dubini duše i ona se dvoumila. Nije znala zašto.
Odjednom su iskrsla sva ru~na seanja od nekada, ali ne dozvoli da Sedika išta primeti.

„Još uvek ne mogu da verujem“, re e.

„Šta ne mo~eš da veruješ?“

„Naprosto da si toliko odrasla, da se udaješ i ubrzo odlaziš od kue.“

„Zašto zvu iš tako tu~no?“

Zinati potekoše suze.

„Suze su zbog tvoje sree“, re e i poljubi ker.

Od trenutka kada se Sedika rodila, Zinat se plašila da e je izgubiti. Plašila se da iznenada ne umre, u
krevetu, u vrtu, kraj ribnjaka.

Sedikino detinjstvo sastojalo se od crnih godina za Zinat. U to vreme strah je više nije ostavljao na miru.
Nou se nije usuivala da ode u krevet zbog groznih nonih mora.

Zinat Hanum je bila roaka imama Alsaberija, i bilo joj je šesnaest godina kad se udala. Prvo je dobila ker
Ozru, koja je bila pet godina starija od Sedike i u osamnaestoj se udala za nekog od Zinatine rodbine.
Ozra je imala troje dece i ~ivela je s mu~em u Kašanu.

Onda je Zinat rodila sina Abasa. Na de aka su odmah giedali kao na uzdanicu porodice, on e kasnije
naslediti Alsaberija u d~amiji. Ali jednog toplog letnjeg dana dogodi se nešto u~asno dok je s njim bila
sama u kui.

De ak je upravo nau io da hoda, pa je posrui zadovoljno tr kao po kui za ma kama. U jednom trenutku
Zinat je otišla u svoju sobu i potpuno zaboravila na dete. Tek kad je ula tišinu, pogleda kroz prozor, ali
nigde ne vide Abasa. Sjuri se niza stepenice i vide ma ke kako sede pored ribnjaka, a u vodi pluta
sinovljevo telo. Vrištei, pokuša da izvu e dete iz vode. Nekoliko ljudi koji su uli Zinatino vrištanje pojaviše
se na krovu d~amije i pohitaše joj u pomo. Uhvatiše dete za trbuh, ali uzalud. Zinat vrišti. Uhvatiše dete
za noge i protresoše ga u vazduhu, ali to ništa ne pomo~e. Zinat vrišti. Zapališe vatru i podigoše dete
iznad toplog plamena. Ali bilo je prekasno. Zinat vrišti. Ljudi polo~iše dete na zemlju i pokriše ga
Zinatinim velom. Abas, uzdanica kue, bio je mrtav.

Niko ništa nije prebacivao Zinati zbog onog što se dogodilo, ali ona se u šoku povukla u svoju sobu.

Aga D~an je svraao do nje i govorio joj: „Zinat, ja sam se pokorio bo~joj volji. I ti to moraš uraditi.“

U kui se više nije govorilo o Abasu. U tišini su plakali mesecima, ali se o tome nije govorilo. Zinat je to
utanje do~ivljavala kao kaznu, tešku kaznu.

Godinu dana kasnije, ostala je trudna sa Sedikom. Napustila je sobu i pomagala je bakama u kuhinji. Tek
dve godine kasnije, posle Ahmadovog roenja, Zinat se ispravi i vrati se uobi ajenom ~ivotu.

Da li je to imalo veze s nesreom ili ne, tek Zinat nije više našla svoje mesto u kui. }ivela je u senci Fagri
Sadat. Oseala se kao drugorazredna ~ena.

Da se tako nešto desilo Fagri Sadat, Aga D~an bi bio kraj nje i u inio bi sve što je u njegovoj moi da joj
ubla~i bol.

Ali Alsaberi je bio slabi, on nikada nije prebacio Zinati, ali je nikada nije podr~ao u tim teškim godinama.
Nikada je nije zagrlio, niti joj se obratio lepom re ju. I kada te sopstveni mu~ ne priznaje, onda to nee initi
ni ostali. Ako te roeni mu~ ne primeuje, nee to initi ni drugi. Upravo kao sada. Njena ki se udaje i niko
nije tra~io njenu saglasnost.

„Nije va~no“, re e Zinat ogledalu dok je brisala suze, „doi e i moje vreme.“

U kui je bila gu~va. U unutrašnjem dvorištu oka ena je velika zavesa koja se koristi u d~amiji da se
muškarci i ~ene razdvoje za vreme molitve.

Prostrti su skupi ilimi, a ljudi iz d~amije su prekrili zidove kue tapiserijama sa vedrim svetim tekstovima.

Na granama drvea visio je zeleni saten na kome je odštampana poezija velikana. Pozvan je najpoznatiji
peva svetih tekstova iz Koma. Kada bi pevao neku ritmi ku suru iz Korana, ostavljao je na svakoga
neizbrisiv utisak.

Aga D~an je obukao novo odelo i bio je kod brija a. Voleo je novu lepu odeu i zahvaljujui Fagri Sadat bio je
jedan od retkih trgovaca na bazaru koji je posveivao vreme svom izgledu. Sluga na bazaru starao se da
mu cipele uvek budu iste, a bake su mu peglale košulje. Fagri Sadat ga je ponekad zadirkivala: „Ti si
najzgodniji ovek u gradu. Kada si sve~e obrijan i staviš šešir na glavu, niko ne bi poverovao da napamet
znaš Koran.“

Imam je još uvek sedeo u biblioteci. Kasnije, kada svi dou, pojavie se na trenutak, a onda e se vratiti
svojim knjigama.

Slavlje je po elo, rodbina i istaknute li nosti grada postepeno su stizali. Muškarci su odlazili u desni deo
dvorišta gde se nalazio stari kedar i zauzimali stolice oko ribnjaka. }ene su odlazile dalje, nestajale iza
velike zavese i sedele u lepom mirisnom vrtu o kojem se dobro starao kuni vrtlar Am Ramazan. Niko nije
poveo decu, što nije bilo uobi ajeno. Normalno, deca su bila prvi gosti, ali u ovoj izuzetnoj prilici ne. Gosti
su poslu~eni ajem i divnim pekarskim poslasticama. I muškarcima i ~enama šake su poprskane ru~inim
mirisom.

Svi su bili radoznali da vide Galgala, naro ito ~ene.

Pred vratima se zaustavi auto i iz njega izae gradona elnik. Aga D~an ga pozdravi. Muškarci ustadoše
kada je ušao u unutrašnje dvorište i smestio se kod ribnjaka.

Pred vratima se zaustavi i drugi auto, i svi su znali da je to mlado~enja. Aga D~an do eka Galgala i
odvede ga do mesta gde je sedeo gradona elnik.

On ustade da estita Galgalu, ali se mladi imam napravi kao da ga ne vidi i ne zna. Smatrao je da je
gradona elnik sluga šaha i nikada ne bi seo pored njega, a kamoli da se rukuje s njime. Gradona elnik
sede i ništa ne re e. Aga D~an je tog asa razgovarao s nekim i nije video šta se dogodilo izmeu Galgala i
gradona elnika.

Oko tri sata sti~e mati ar s dva bradata pomonika. Svaki je nosio veliku registarsku knjigu ispod ruke. Oni
sedoše tamo gde e posle biti potpisana ven anica.

Odmah staviše knjige na sto i otvoriše zvani ni obred. Tog trenutka iza zavese nastade ~agor, ~ene su
uzvikivale:„Salam baar Fateme, salam baar Fateme.Budi pozdravljena, Fatimo, keri proroka Muhameda.“

Svi shvatiše da je mlada stigla i da sedi za stolom gde su mati ari bili zauzeti pisanjem.

Mlada je bila lepša nego ikada. Bila je u mle noj haljini i nosila je bledozeleni veo sa ru~i astim cvetiima.
Stavila je oprezno malo maskare i moglo se videti da je uklonila red dla ica iz obrva. Tako je izgledala pre
kao mlada ~ena nego kao devojka.

ovek iz mati nog ureda zatra~i od mlade krštenicu. Aga D~an izvadi nekoliko papira iz unutrašnjeg
d~epa i pru~i ih. ovek sve zapisa strpljivo u veliku knjigu i zatra~i dokumenta i od Galgala.

Galgal stade da pretra~uje d~epove, ali ništa ne izvadi; popri a tiho s ocem. Ovaj pogleda u svoju torbu.
Svi su ga gledali i o ekivali da vide dokumenta, ali on ih nije imao kod sebe. „Zaboravio sam dokumenta“,
re e Galgal.

}ene su burno negodovale s druge strane zavese.

To je bilo nešto neuobi ajeno.

Mati ar re e: „Imate li nešto drugo za legitimisanje?“

Galgal ponovo pretra~i d~epove, tiho popri a s ocem. Ne, nije imao nikakvu legitimaciju.

Opet nastade ~agor s obe strane zavese. Aga D~an pogleda gradona elnika i pro ita u njegovim o ima
nepoverenje. Pogleda nekoliko uglednih ljudi s bazara, niko to ne odobri. Kako je mogue da je Galgal
mislio da se ~eni, a nije imao odgovarajua dokumenta? Svi su ekali reakciju Age D~ana. Ovaj se bojao da
je Galgal namerno zaboravio dokumenta. Mo~da je time hteo da porodicu satera uza zid i o~eni se
njihovom keri bez zvani nih dokumenata. To se mo~da radi na selu, seoski imam pro ita ven anu suru,
mlada ka~e da, mlado~enja ka~e da, i tako muškarac dobije ulaznicu za ~enin krevet. Pri takvom ven
anju muškarac je slobodan da ima još nekoliko ~ena. Ali takva ven anja se više nisu dogaala u gradu, a
poglavito ne u istaknutoj porodici kao što je porodica Age D~ana.

„Mo~da si dokumenta ostavio kod oca“, re e Aga D~an Galgalu.

„Ne, nisam. Ostala su u Komu.“

Aga D~an sede pored gradona elnika da porazgovara.

„U pravu ste“, re e gradona elnik, "ne smete to dozvoliti!“ Onda Aga D~an prie Alsaberiju, koji je upravo
napustio biblioteku i stajao je pored kedra s vratarem d~amije.

„Ne ide kako treba“, re e Aga D~an, „mora da ode po svoja dokumenta.“

„Onda mora da ide u Kom i nee se vratiti pre ponoi. Mo~da je sasvim razumno da se pro ita bra na sura.
Posle toga mo~e da ode u Kom i donese papire.“

"Ne, jer kad se sura pro ita, stvar je gotova. Onda ni naša ki ni mi tu više ništa ne mo~emo. Ako je
odvede, ostajemo praznih ruku. Ti to znaš bolje od mene.“

"U pravu si. Neka donese dokumenta“, odgovori Alsaberi i vrati se u biblioteku.

Aga D~an prie mati arima i re e: „Bez dokumenata nema ven anja!“ Svi su uglas pri ali.

Aga D~an prie Galgalu i re e mirno: „ekam. ekamo. Mo~ete lepo da

odete u Kom po svoje papire.“

Galgal nije o ekivao takvu reakciju.

„Ali to nije mogue! Sada nema vozova za Kom. A nemam poverenja u

autobuse."

"Ja u to ve srediti“, re e Aga D~an.

On ponovo prie gradona elniku i porazgovara s njime. Gradona elnik

klimnu glavom nekoliko puta u znak slaganja.

„Sve je sredeno“, re e Aga D~an, „dolazi po vas d~ip, gradona elnikov

voza e vas odvesti. Imam strpljenja, ali morate po~uriti.“ Galgal nije

mogao da progovori ni re . Ustade i ljutito se uputi vratima da sa eka d~ip.

Na trenutak se Agi D~anu u ini da mu je u o ima pro itao nešto zlo i

prosto, kao da mu je odjednom spala maska i lice se pokazalo u pravoj boji.

Nije bilo predvieno da gosti ostanu na ru ku. Ali Aga D~an se obrati prisutnima: „Nemojte mi zameriti. To
se mo~e dogoditi, pozivam vas u restoran na ru ak.“ I on smesta posla Šahbala u restoran preko puta
d~amije da sve sredi.

Fagri Sadat pozva mu~a u svoju sobu, htela je da razgovara s njim. „Zar ne misliš da si postupio suviše
oštro?“

„Mo~da ne bi trebalo da to ka~em, ali ne verujem mu.“

„Ve sad?“

"On nije obi an imam, oštar je, samo nisam o ekivao da e doi bez

dokumenata. Ima neki plan, nešto smišlja, ali ne znam šta.“

"Vi muškarci uvek nešto smišljate, kakav plan?“

„Sad je sve gotovo i on je ve na putu za Kom. Moramo biti strpljivi.“ „Uvek je tako, muškarci odlu uju, a
~ene moraju da su strpljive.“ „Nije ta no. Neu tek tako pustiti ker ove kue da ode. Mislio sam da

eš ti to razumeti.“

„Razumem ja, ali šta da ka~em ~enama?“, re e ona ne pogledavši ga. „Znaš dobro šta treba da ka~eš
~enama. Primaj ih, jedi s njima, osmehuj

se, poka~i da si iznad svega ovog što se dešava i budi strpljiva.“

U pola jedanaest još nije bilo ni traga od Galgala. Gosti su završili ru ak. Sluge su po ko zna koji put
donosile sve~ aj. Nargile su išle iz ruke u ruku. Gradona elnik, koji je bio odsutan nekoliko sati, bio se
vratio. Ljudi iz bazara prošetaše posle ru ka pored reke. Pokazivali su Agi D~anu svoje razumevanje
situacije: i oni bi uradili isto.

Šahbal je bio na krovu d~amije i motrio je na ulicu.

Kada je kona no ugledao auto, dao je znak Agi D~anu.

D~ip se ubrzo zaustavi pred vratima.

Galgal izae iz njega, uputi se pravo prema mati aru i demonstrativno

spusti dokumenta ispred njega na sto.

Imam uzviknu:"Sa lawat baar Mohammad.“5

Svi uzviknuše:"Sa lawat baar Mohammad.“

Aga D~an se osmehnu. Ljudi s bazara se vratiše iz šetnje. Peva se oglasi:

„Tako mi noi što zaogre!

Tako mi dana što se pomalja! Tako mi Sunca i svetlosti jutra! Tako mi Meseca što ga prati!

Tako mi dana što obasjava!

Tako mi neba i onog što ga stvori! Tako mi zemlje i onog koji je stvori! Tako mi duše i onog koji je uobli i!“

M a h i h a6

Galgal je odveo nevestu u Kom, ali niko nije znao gde stanuju. Porodica nije o ekivala da e svoju adresu
dr~ati u tajnosti, ali se o tome nije više razgovaralo.

„Nije va~no“, re e Aga D~an, „vrata naše kue uvek su za njih otvorena.“

Galgal je završio imamsko obrazovanje, ali još nije imao d~amiju. Da je bio stalni imam neke d~amije,
mogao bi da ~ivi samostalno, u protivnom, zavisio je od skromne imamske pomoi koju je dobijao od
ajatolaha.

Aga D~an je heo da ga finansijski podr~ava, ali Galgal je to odbio. Ipak mu je pomogao. Koristei se svojim
mnogobrojnim vezama, znao je uvek da pronae d~amiju u kojoj je Galgal mogao da nastupa kao
privremen imam.

Sedika je povremeno dolazila kui, ali Galgal joj nije dozvoljavao da ka~e gde stanuje. Ponekad bi se ~alila
majci na novu kuu. Da je suviše mala i da je atmosfera pomalo hladna i da joj nikako ne polazi za rukom
da stupi u vezu sa susedima.

„U Komu je sve tako druk ije“, rekla je majci, „svako stanuje u sopstvenoj kui sa svojom porodicom, vrata
su zaklju ana, a zavese uvek navu ene.“

„Takve stvari spadaju u novi ~ivot, pogotovu kada se preseliš u strani grad, a naro ito u tako pobo~an
grad kao što je Kom.

Galgal je još mlad, tek što je završio školovanje i još nema svoju d~amiju.“

„Sve ja to shvatam, ali Galgal je sasvim druk iji od svih drugih muškaraca koje znam, druk iji od oca, druk
iji od Age D~ana, druk iji od strica Nosrata. Ne znam koliko mogu da mu se pribli~im. Veoma je teško
razgovarati s njime. Ponekad zavlada takva tišina kada je k od kue da se prestrašim, ništa ne govori, a ja
ne znam šta bih mu rekla.“

"Ne smeš da porediš ~ivot u ovoj kui sa ~ivotom u svojoj kui. Ova kua je stara i vekovima je imala
ustaljeni ritam. Ali tvoja kua je kua mladog imama bez istorije. Moraš da napraviš sopstvenu kuu, da
uneseš u nju toplinu i stupiš u vezu sa susedima i mu~u poka~eš svoju ljubav i poštovanje.“

„Lako je to rei, majko, da, mogu mu pru~iti ljubav, ali pitanje je da li on ~eli tu ljubav.“

„Zašto je ne bi ~eleo?“

"Ne znam!“

Kada je dolazila kui, Sediku su uvek do ekivali s ljubavlju. Svi su joj kupovali odeu i cipele i davali joj
novac i vraali je u Kom s punim torbama.

Kada bi Galgal kao privremeni imam odlazio u drugi grad, slao je Sediku u roditeljski dom, a kada bi se
vraao, dolazio bi po nju. Ponekad bi odlazili još istog dana, a ponekad bi ostajali i po nedelju dana. Onda bi
noivali u kupolskoj sobi.

Ta soba je imala balkon i sa drvenim rešetkama, na kojem se ovek mogao diviti senkama kupole na
suprotnom zidu. To je bio onaj zid iz koga su svojevremeno izmileli mravi.

Pre osam stotina godina, kad je kua sagraena, arhitekt je tu sobu namenio poglavito imamu d~amije. Tu
se sunce poigravalo senkama sve dok se ne bi smrklo. Na zid je padala samo senka kupole, nešto kasnije
videli su se i obrisi minareta, a još kasnije nestala bi kupola i ostajali su samo minareti. Ponekad bi se u
svetlosti predve erja bogatoj bojama ukazala na zidu senka goluba, stare vrane ili ma aka. U ta predve
erja su d~amijske ma ke sedele na balkonu i buljile u skupine slepih miševa koji su bu no proletali iznad
ribnjaka.

Kada je vreme bilo lepo, na balkonu se moglo prostrti ilim e, staviti na njega nekoliko jastuka i tu se italo
ili se pio aj. Gost koji je odsedao u kupolskoj sobi imao je punu slobodu. Za Galgala je to bilo idealno
mesto kada je dolazio u posetu. Ostajao je unutra ceo dan, bake su mu donosile jelo i više niko mu nije
smetao.

Galgal je jedino sa Šahbalom imao dobar kontakt i esto je pozivao mladia da s njime jede. Šahbal ga je od
samog po etka smatrao zanimljivim. Susreo se s mnogim imamima, ali Galgal je imao nešto što drugi
imami nisu imali. Imao je nove ideje i govorio je o uzbudljivim stvarima. Šahbal ga je rado slušao i
diskutovao s njim.

Galgal je bio o svemu obavešten. Pri ao je o Americi kao da je tu zemlju znao kao svoj dlan, objašnjavao je
kako su se Amerikanci domogli moi u njihovoj domovini i kako vladaju iza kulisa. Ispri ao je kako su
Amerikanci prvi put ušli u zemlju: „Bilo je to ovako, Amerika je bila velika supersila i htela je da se koristi
našom zemljom kao vojnom bazom protiv Sovjetskog Saveza. Ali Mosadek, izabrani premijer, bio je
liberalan ovek, nacionalisti ki predsednik, i nije ~eleo da to Amerikancima dozvoli. Amerikanci nisu više
mogli da ekaju, bojali su se da e Sovjetski Savez pozvati Mosadeka u Moskvu i oja ati njegov antiameri ki
stav. Onda je CIA smislila dr~avni udar, i šah je to odobrio. Odlu eno je da se izvrši atentat na Mosadeka.
Moskva je to otkrila i odmah je obavestila Mosadeka. On je uhapsio grupu proameri kih oficira koji su
nameravali da izvrše dr~avni udar i naredio da se zauzme šahova palata. Agenti CIA uspeli su u
poslednjem trenutku da helikopterom spasu šaha. Odleteo je lova kim avionom u Ameriku.“

„Zanimljivo. Ništa od svega nisam znao“, rekao je Šahbal.

"O takvim stvarima ne piše u školskim ud~benicima. Predaju vam la~nu istoriju“, rekao je Šahbal.

„I šta je dalje bilo?“

„Americi je bio potreban Iran da bi bila svetska sila. Iran je strateška ta ka na Srednjem istoku i sa
Sovjetskim Savezom ima granicu dugu dve hiljade kilometara. Zato su smislili drugi dr~avni udar. CIA je
stupila u vezu s generalima iranske vojske. Dva dana kasnije, kada su svi mislili da je sve prošlo, Mosadek
je uhapšen. Na svim zna ajnim raskrsnicama u Teheranu nalazili su se ameri ki tenkovi, a parlament je bio
okupiran. Onda su poslali stotine razbojnika i kurvi, koji su nosili iznad glave šahovu sliku. Sledeeg dana,
okru~en skupinom agenata CIA, šah je vraen u palatu. Šah je marioneta, on se mora oterati, a s njime i
Amerikanci.“

Šahbal se sav naje~io od ubedljivog, vatrenog Galgalovog obrazlaganja.

Sledeeg puta kada su zajedno jeli na balkonu, Galgal mu je ispri ao o jakom otporu ajatolaha protiv
re~ima i o istorijskom otporu ajatolaha Homeinija, koji je šaha i Amerikance proglasio neprijateljima.
Toga dana su mnogi mladi imami pogubljeni, a još više ih je uhapšeno. Homeini je oteran u progonstvo.

Šahbal je u kui esto uo ime Homeini, ali nije gotovo ništa znao o njemu. Bilo mu je otprilike sedam godina
kada su se sve te stvari dogodile. Galgal je obeao da e mu sledeeg puta doneti tajnu knjigu gde je ta no
napisana nedavna istorija otpora ajatolaha.

Te ve eri je Galgal rekao nešto o emu Šahbal nikada nije razmišljao na takav na in: „Niko se više ne plaši
zatvora, to je neka vrsta univerziteta, naro ito za mlade aktiviste.“

Bio je to sasvim druk iji pristup. Šahbal je video zatvor kao mesto gde dospevaju samo zlo inci.

„Politi ki zatvorenici su nešto sasvim drugo nego obi ni zatvorenici“, re e Galgal, "to su ljudi koji se bore
protiv re~ima, ljudi koji se stide prisustva ameri ke CIA u zemlji. To su najinteligentniji ljudi, koji ~ele da
uzmu u svoje ruke sudbinu domovine. Oni koji ~ele da donesu radikalne promene u politi ki sistem.
Re~im ih hapsi i dr~i u posebnom delu zatvora. Ali su u vezi jedni s drugima. Ponekad ih je u jednoj eliji
po desetorica, ponekad i dvadesetorica. U zatvoru ima svakojakih tipova: studenata, umetnika, imama,
politi ara, voa, u itelja, pa ak i ljudi s novim idejama. Oni razgovaraju, diskutuju jedni s drugima i na taj na
in se elija pretvara u univerzitet gde se nau e mnoge stvari. Mo~eš li da zamisliš šta se dešava kada se u
jednoj eliji nae toliko inteligentnih ljudi? Ponekad ueš u eliju kao jagnje, a izaeš iz nje kao lav. Znam
mnoge koji se tamo nalaze, prijatelji, mladi imami i lanovi levih ili desnih ilegalnih pokreta. Jesi li ikada uo
za njih?“

"Ne.“

„Šta radiš ovde?“

„Na šta misliš?“

„Mislim: u ovoj kui i u ovom gradu.“

„Ništa naro ito. Odlazim u školu i u d~amiju.“

Galgal odmahnu glavom i re e: „Znao sam, ništa nee postati od ovog grada. To je grad slabia. U celoj
zemlji ljudi lagano okreu šahu leda, ali Sened~an bla~eno spava. Šta i da se o ekuje od grada gde je
imam d~ome

d~amije7takav slabi? Šta radi taj Alsaberi po ceo dan? Ništa! Samo dopušta da mu bake peru muda. Prava
šteta za tu divnu veliku istorijsku d~amiju, koja ima sjajnu istoriju. Vreme je da u nju doe vatreni
govornik. Shvataš li o emu govorim?“

Šahbal je u~ivao u Galgalovim re ima. Smatrao ga je velikim, a sebe siušnim, hteo je da postavlja pitanja,
ali se ne usudi, plašio se da ne ka~e neku glupost.

Te ve eri utao je gotovo sve vreme, ali kada je krenuo u svoju sobu, odjednom re e: „Hou da ti nešto
poka~em.“

„Šta to?“

„Svoje pri e. Pišem“, re e on oklevajui.

„Baš zanimljivo. Daj mi da vidim. Imaš li ih ovde? Pro itaj mi nešto.“

„Ne znam da li je dobro.“

„O tome ti ništa ne mogu rei, ali što se time baviš ve je po sebi dobro. Idi donesi svoje delo.“

Šahbal ode i vrati se brzo s tri sveske koje skromno pru~i Galgalu.

"Pa ti si dosta napisao, vidim ve“, re e Galgal zapanjeno i po e da prelistava sveske. „Ve sam pri našem
prvom susretu video da si bistar momak. Odaberi jednu od pri a i pro itaj mi je.“

„Nikome ih još nisam pokazao“, re e Šahbal dok je prelistavao svoje sveske. Kada je našao stranicu koju
tra~i, re e: „Ne usuujem se, ali potrudi u se.“ I on po e da ita:

„Rano ujutru, kada sam otišao do ribnjaka da se umijem pred molitvu, prvi put videh da u o evoj sobi ne
gori svetlo. Uvek se budio pre mene, odlazio do ribnjaka, ali tog jutra sve je izgledalo druk ije. Ribice koje
obi no plivaju po vodi kad me vide, sada su sve le~ale mirno, uperenih repova prema meni. I po vodi su
plutale šarene krljušti. I bilo j e krvi na jednom kamenu ribnjaka. Odmah sam znao da nešto nije u redu i
otr ao sam smesta u o evu sobu, gurnuo vrata i upalio svetlo...“

„Veoma dobro! Ne treba dalje da itaš, sam u to uraditi. Imaš dara, ostavi sveske. Prou iu ih“, re e Galgal i
ustade.

On ode u unutrašnje dvorište, prie ribnjaku, pogleda ribe koje su spavale u vodi pod svetlošu fenjera. U
biblioteci je gorelo svetlo. Imamova senka padala je na zavesu. Tiho otvori vrata, izae napolje i uputi se ka
reci.

A b a
Dvorište je bilo prekriveno snegom, bilo je pet sati po podne, lagano se

smrkavalo i duvao je leden vetar. Kao uvek, bake unesoše u kupatilo peškire i istu odeu za Alsaberija, da
bi ga okupale pred molitvu.

Mada su rano ujutru zalo~ile pe, u kupatilu je još uvek bilo hladno.

„Ovako više ne mo~e, potpuno je neodgovoran“, ~alila se Golbana, „mora u gradsko kupatilo, ina e e se
još i razboleti.“

Bilo je to izuzetno ve e, seanje na ve e kada je umro sveti Ali.

Ali je bio etvrti kalif islama. Upravo se molio u d~amiji, sa stotinama vernika iza sebe. Ebne Molgam doe i
stade iza njega. Molio se sa Alijem i ekao da ovaj završi. Kad je Ali završio, Ebne Molgam isuka ma i
raspali Alija posred glave. Ali pade. Tog trenutka se islam raspao na dva dela: šiite i sunite.

Siiti su izabrali za vou Hasana, najstarijeg Alijevog sina, kao njegovog naslednika. Suniti su imali drugog
kandidata. Siiti su se vekovima dizali protiv sunita. Ali je pao, no postao je velika ljubav šiita. etrnaest
vekova posle njegove smrti još uvek se tuguje za Alijem isto kao onog dana kada je ubijen.

Ve eras e d~amija biti prepuna. Alsaberi se dobro pripremio i ~eleo je da odr~i nešto novo: hteo je ve
eras, posle etrnaest vekova neprijateljstva izmeu šiita i sunita, da govori o pomirenju.

„Dosta je bilo neprijateljstva! Mi smo braa!“, ve~bao je celog dana pred ogledalom. „Pru~am vam ruku.
Rukujem se s vama srda no, prijateljstva radi i za jedinstvo islama.“

Nije razgovarao s Agom D~anom o svom govoru, hteo je da ga iznenadi. Kada je ranije zapo injao
razgovor o toj temi, Aga D~an je rekao: "To nema smisla. U našem gradu nema sunita.“ Ali bilo sunita u
gradu ili ne, bilo da suniti uju ili ne, ve eras je hteo da ispri a nešto novo, nešto što nijedan imam dosada
nije rekao.

Bake su stavile velika korita s toplom vodom na blagu vatru i ekale su Alsaberija.

Imam je utonuo u misli, opipao je vodu rukom i oprezno ušao u kadu. Obema rukama se dr~ao za rub
kade, a onda je nestao pod vodom. Kada je izronio, uzviknuo je: „Suniti, rukujem se s vama! Braa smo!
Braa! Hladno, o, što je hladno, brrr!“

Jedna baka mu poli glavu toplom vodom, a druga po e da ga sapuna i trlja. Za to vreme Alsaberi je ve~bao
svoj govor, drhtei od hladnoe: „Islam je u opasnosti! Moramo da ostavimo iza sebe stare razmirice.
Moramo da se borimo rame uz rame protiv zajedni kog neprijatelja! Brrr!“

Još se dvoumio da li da u poslednjim re ima govora napravi izmenu: „Protiv svakog zajedni kog
neprijatelja!“

Bila je to dvosmislena re enica, jer na šta je mislio s tim „protiv zajedni kog neprijatelja“? Na šaha?
Amerikance? Kad bi se usudio da to ka~e, bio bi to njegov najvatreniji govor, ali on je oklevao.

„Gotovo!“, re e jedna od baka.

On se uspravi i spusti desnu nogu na peškir na podu, ali pošto se nije vrsto dr~ao za rub, okliznu se i pade
na pod još uvek s levom nogom u kadi.

„Smrt!“, uzviknu on prestrašeno.

Bake, koje su bile prisebne, pomogoše mu da se podigne i pokušaše da ga vrate u kadu. Pošto je pao na
zemlju, opet je bio prljav za molitvu. Ali tog asa pojavi se d~amijska ma ka iza pei. Prestrašena
Alsaberijevim sna~nim uzvikom, ma ka upade u kadu, pree preko golih imamovih nogu, isko i i izjuri
napolje. Ma ka je dodirnula imamove vla~ne gole noge. Ve sama pomisao na to! Kupatilo je bilo ne isto,
voda je bila ne ista, peškiri su bili ne isti, bake su bile ne iste i to upravo one noi kada je sveti Ali umro.

One noi kada je hteo da odr~i svoj jedinstveni govor. Šta sad da radi? Gde da se o isti za moiitvu koja se
pribli~avaia? Ljudi ga ve ekaju u d~amiji.

„Alah!“, uzviknu stegnutog grla, pa izjuri go napolje u mrak prema ribnjaku.

„Ne, nemoj!“, uzviknu Golbana. „Pada sneg. Nemoj!“

Alsaberi se baci u ribnjak i nestade ispod vode.

Crvene ribice u svetlosti fenjera zbrisaše na drugi kraj ribnjaka, d~amijska vrana zagrakta, bake pohitaše
u podrum i vratiše se s istim peškirima.

„Sad je bilo dosta!“, uzviknu Goleba.

„Izlazi, molim te!“, pridru~i joj se Golbana.

Alsaberi se pojavi iznad vode, a onda ponovo potonu.

„Smesta izlazi!“

Alsaberi uspe nekako da ustane.

Malo je gubio ravnote~u, ali se sabra i prie bakama. One ga zaogrnuše peškirima i Golbana krenu prva
prema biblioteci da poja a vatru. Goleba nestade u podrumu da donese još peškira.

Pe je bila vrela, dodatni peškiri su ugrejani, ali gde je Alsaberi?

„Mora da je otišao u spavau sobu.“

„Alsaberi!“, viknu Golbana.

„uvaj ga, Bo~e! Zaboga, gde je? Alsaberi!“

Crvene ribice u ribnjaku su se zbile. Vrana je graktala bez prestanka, d~amijske ma ke su sedele na ivici
krova, bake su tr ale prema ribnjaku. Alsaberi je le~ao ispru~en na zemlji, na snegu, a ~uta svetlost
fenjera obasjavala mu je lice. O i su bile sklopljene. Na usnama se zamrznuo osmeh.

„Alsaberi!“, vrisnuše bake.

U kui nije bilo nikoga, svi su ve biii u d~amiji. Bake pojuriše stepenicama na krov d~amije. Ma ke odsko
iše. S levog minareta, gde uvek stoji Mujezin, viknuše iz sve snage: „Alsaberi je otišao!“

Ljudi iz d~amije uše glasove baka. Mujezin se pope na krov; pratilo ga je nekoliko ljudi sa bazara.
Spustiše se niza stepenice i uputiše se ka ribnjaku. im je vratar d~amije video Alsaberija kako le~i na
zemlji, on uzviknu:

„Enna lellah!“8

Svi su shvatili da je Alsaberi zaista umro.

Ljudi ga odvukoše u biblioteku, a bake prestadoše da pla u. Pošto je sad

smrt bila prisutna, znale su da se moraju uzdr~ati. Znale su svoje du~nosti i nestale su iza ormana s
knjigama. Iz starog ormana izvadiše beo aršav i pru~iše ga vrataru. Bila je to pokrov-halja koju je imam
nekada doneo iz Meke. Vratar razvi pokrov, prebaci ga preko leša, pevušei tiho.

Uto sti~e i Aga D~an.

„Enna lellah!“,rekoše ljudi uglas.

„Enna lellah“,re e Aga D~an vladajui sobom.

On kle e pored mrtvaca, oprezno sma e pokrov u stranu i pogleda Alsaberijevo lice, poljubi ga u elo i navu
e mu platno preko lica.

Odjednom se u dovratku pojavi prebledela Zinat. Ona se s velom pribli~i mrtvacu pla ui i sru i se kraj
njega.

Bake je podigoše i odvedoše je.

U unutrašnjem dvorištu uli su se glasovi. Bili su to ljudi iz d~amije.

Aga D~an napusti biblioteku i ode u dvorište. Vest se odmah pronela gradom. Pored ribnjaka su ve stajali
ljudi s mrtva kim kov egom da u njega stave imama i odnesu ga u d~amiju.

Na krovu se pojavi sedam ljudi koji istovremeno uzviknuše:

„Hajje allal salat.“

Ko je to uo, znao je da je preminuo d~amijski imam. Osim pekara i apotekara, sve radnje u gradu se
zatvoriše i svi pohitaše u d~amiju. Od policijskih automobila se napravi povorka, a gradona elnikova kola
se zaustaviše pred d~amijom.

Bila je to blagoslovena smrt, rekoše svi, jer je Alsaberi preminuo upravo na dan smrti svetog Alija.

U devet uve e sanduk je uzdignut na postolje pored d~amijskog ribnjaka. Odlu eno je da sanduk tu ostane
do sledeeg dana, da bi ljudi mogli da se oproste od imama, a i da bi rodbina iz udaljenih gradova mogla da
doe.

Aga D~an se vrati kui; morao je da dovede imama koji e odr~ati posmrtnu molitvu. U stvari, trebalo bi da
to bude Ahmad, Alsaber ijev sin i naslednik, ali on još nije bio završio školovanje za imama. Drugi imam
koji je za taj zadatak dolazio u obzir bio je Galgal, zet pokojnog imama. Ali Aga D~an nije imao njegov
telefon i nije znao njegovu adresu, a bilo je i pitanje da li e stii na vreme.

„Potreban nam je sutra rano ujutru“, re e Aga D~an Šahbalu.

„Pre svega moramo pronai Sediku. Mora da zna da joj je otac umro“, re e Šahbal.

„U iniu sve što mogu. Telefonirau ajatolahu Almakiju u Kom. Sad je jedinstvena prilika za Galgala da
poka~e svoje dobre strane, ceo grad e biti prisutan i svi e ~eleti da se upoznaju s njime. Telefonirau
svima koje znam u Komu.“

Sledeeg dana ode Aga D~an u d~amiju da sredi poslednje pripreme. Onda su stigle hiljade vernika iz
susednih sela, i njemu je bio potreban vi an imam. Za svaku sigurnost poslao je vest i imamu iz sela
D~ird~a i upozorio ga da se pripremi za molitvu. Bio je to zapravo stalni zamenik Alsaberija u slu aju
potrebe.

Aga D~an je upravo pri ao s vratarem kad se pred d~amijom zaustavi taksi. On smesta prepoznade
Galgalov crni turban i ugleda Sediku.

Aga D~an to vide kao gest pomirenja i prihvatanja odanosti prema Agi D~anu što se ti e d~amije. Jer
otkad se za vreme svadbe pokazalo da Galgal nije poneo dokumenta i Aga D~an ga vratio u Kom, Galgal
nije rado razgovarao s Agom D~anom. Sada je blago pognuo glavu. Aga D~an to primeti i odgovori na
dostojan na in: „Ponosim se tobom i ~elim da budeš imam naše d~amije do dana kada e Ahmad naslediti
svog oca. Sla~eš li se?“

„Sla~em se“, re e Galgal.

Aga D~an ga poljubi u turban, Galgal zauzvrat poljubi Agu D~ana u rame.

„Idi u kuu i odmori se malo. Posle e doi ljudi s bazara da te vode u d~amiju. Šahbal e te obavestiti kad
bude vreme.“

U kui je bila gu~va, stigli su mnogobrojni gosti. Bake su imale pune ruke posla. One po~uriše u kuhinju
kada je imam Galgal ušao u kuu. Uneše vatru, crvene jabuke i ogledalo da ga pozdrave kao imama kue.

U dvanaest sati su na ulici ispred d~amije rasprostrti ilimi za molitvu. Kov eg s Alsaberijem je iznet i
spušten na svilen ilim. Hiljade ljudi je stajalo i ekalo Galgala. Skupina istaknutih Ijudi s bazara otpratila je
Galgala do kov ega, gde je trebalo da odr~i molitvu.

Slepi Mujezin, koji je stajao na krovu d~amije, uzviknu: "Allaho Akbar!“ Svi stadoše iza Galgala.

Imam Galgal opusti završetak crnog turbana i pritisnu ga na grudi u

znak ~alosti, okrenu se prema Meki i zapeva:

"O, ti zaogrnut odeom!

Ostani samo na as posle cele noi

Polovinu toga ili nešto manje Ili nešto više Tako ti noi koja okree lea

Poslali smo ti glasnika

Kao što smo poslali glasnika Firaunu

O, ti što sve zaogreš! Ustani! I upozori! Tako ti mese ine

Tako ti jutra što blista.“

P o r o d i c a
Prema tradiciji, Alsaberiju je etrnaest dana posle smrti odr~an pomen.

Rodbina koja ~ivi u udaljenim gradovima i nije stigla da prisustvuje sahrani, sada je stigla, i svi su ostali
nedelju dana u gostima. Takvi skupovi bili su jedinstveni.

Svi su jeli zajedno i ostajali u skupinama po razli itim odajama do duboko u no i pri ali.

Jedan od gostiju bio je Kazem Han, stari stric Age D~ana. Bio je najstariji muškarac u porodici i uvek se
prema svima odnosio s poštovanjem i ljubavlju.

Nikada nije dolazio sam ve uvek s grupom seljana. I nikad nije dolazio seoskim autobusom ili taksijem.
Ranije je dolazio na konju, sa skupinom jaha a. Kasnije, kada je ostario, dolazio je u grad d~ipom.

Kazem Han je uvek izlazio iz d~ipa pred d~amijom i onda ulazio, otresao prašinu s odee u unutrašnjem
dvorištu i tamo prao ruke i lice. Onda bi se popeo d~amijskim stepenicima na krov. Tamo bi postojao,
skinuo bi šešir i pozdravio rode koje su stajale u gnezdu visoko na jednom od minareta. Pozdravio bi i
staru vranu.

„Salam, vrano“, re e, podi~e šešir i sie u unutrašnje dvorište kue.

Kad su muškarci videli Kazema Hana kako stoji na krovu, pohitaše ka stepeništu da ga pozdrave. Uskoro
ga, kao nekog starog kralja, ljudi okru~iše u opijumskoj sobi, gde je za njega pripremljen opijumski pribor
sa sve~om vatrom.

}ene i deca su obo~avali Kazema Hana. Uvek je u d~epu imao pesmu za ~ene i nov anice za decu. Bio je
seoski pesnik na glasu, neobi an ovek koji ~ivi u planini. Nekada je bio o~enjen, ali mu je ~ena umrla
mlada. Još uvek je ~iveo sam, no mnoge su ga ~ene primale s ljubavlju.
Jeo je malo, izgledao je zdrav i u~ivao je u ~ivotu. Sve je uradio, sve je do~iveo i mnogo izgubio, ali tri
stvari u njegovom ~ivotu ostale su nepromenjene: ljubav prema poeziji, opijumu i ~enama.

im je ušao, bake ostaviše sve i po eše s pripremama da mu ugaaju. Uglavnom su oseale kada e doi. Prvo
što su tada radile bilo je da otvore vrata i prozore opijumske sobe da bi se prostorija izvetrila.

Onda pristaviše njegov ajnik i spremiše ašu za aj da ga odmah mogu poslu~iti sve~im ajem. im je ušao,
staviše njegovu specijalnu lulu za opijum u vreo pepeo. Isekoše opijumske zamotuljke na komadie i staviše
ih na kineski porcelanski tanjiri. A on ih pozdravi persijskom po asnom re i za gospou:"Hanum!“

Kada bi uzviknuo "hanum“, obe bake bi ušle u njegovu sobu, ali nikada istovremeno, uvek jedna po jedna.
Ako bi prvo ušla Golbana, Goleba je bdela kraj vrata. I obrnuto.

Tako je uvek bilo. Poznavale su Kazema Hana još iz rane mladosti, kao slu~avke koje su dovedene iz
planina: i odmah su obe pripale Kazemu Hanu, jer koja mu je mlada ~ena mogla odoleti? Ve za vreme
prve posete, kada je stupio u kuu, odmah se namerio na obe mlade slu~avke i primao ih je uve e na
smenu u krevet.

Vreme provedeno s Kazemom Hanom bilo je najsrenije vreme koje su bake imale u kui. Kada su bile
mlade, uvek bi sijale kada bi došao, i tr ale bi po unutrašnjem dvorištu i pevale u kuhinji dok su obavljale
posla.

Otkako su ostarile, nije se više ulo njihovo kikotanje u kuhinji, ali ako se dobro pogleda, video se osmeh na
njihovim licima i u kui se mogao osetiti divan miris ru~a.

Pošto se odmorio, nešto pojeo i nasladio opijumom, Kazem Han ustade i poe u unutrašnje dvorište da
pozdravi ostale. Prvo prie starom kedru, lupnu ga štapom, pogleda mu grane, opipa mu listove i uputi se
onda ribnjaku i pro ita tamo svoju najnoviju pesmu:

„Delaraaie delaraaie delaraa

Samman ghaddi boland bala delara... Oblaci liju ljubavne suze,

Vrt je kao draga što se smeje, Gromovi zvu e kao tu~balice Koje sam oglasio u taj rani as.“

Deca mu pojuriše u susret kad ga ugledaše kraj ribnjaka. On ih pomazi po glavama i pro ita novu pesmu
koju je napisao za njih:

„Gluv ovek pomisli: Mogu još malo da spavam Dok karavan ne doe Karavan doe

proe kao oblak

ali on to i ne primeti.“

I da bi razumeli njegovu pesmu, on dade kratko objašnjenje: „Gluv ovek je simbol za Ijude koji ne cene
vreme. A karavan je simbol vremena koje brzo prolazi.“

Posle završetka itanja pesama svako dete dobi po nov i. Devoj icama iz kue posveti posebnu pa~nju. Onda
su mogle da ga poljube i svaka je dobijala dodatnu crvenu nov anicu.

Onda su ~ene bile na redu i ~ena Age D~ana Fagri Sadat dobi najveu pa~nju. Uvek je za nju, lepoticu
kue, imao pesmu. On joj gurnu pesmu u ruke, a Fagri Sadat je osmehujui se sakri u halje.

„Te o i pogaaju dušu kao udar bi a

Takve su da vidiš zeleno kao jabuka

Tvoje trepavice su mi orobile srce

Tvoja usta govore istinu ali trepavice je kradu Tra~iš nagradu za ono što si ukrala

Baš udno: ja, poharani, treba da le im?“

D~amijske ma ke su ludovale za opijumom Kazema Hana. Uvek bi se poreale na rubu krova d~amije i
pomno su ga posmatrale. im bi krenuo u opijumsku sobu, skakale su sa zida da ga sa ekaju pred vratima.
On bi pušio i duvao dim prema njima. Ma ke su u~ivale u divnom opijumskom dimu.

Pošto je u podne dremnuo, Kazem Han kao obi no ode u podrum, u posetu Mujezinu koji je tamo pravio
grn ariju.
Tamo je pio aj i razgovarao s Mujezinom.

„Pozdravljam te, Mujezine!“, uzviknu pesni kim tonom kad je ušao u radionicu. Mujezin ustade, ali pošto
su mu ruke bile u glini sve do lakta, on ostade pred svojom skalamerijom.

„Kako si?“

„Dobro.“

„A kako ti je sin Šahbal?“

„I on je dobro.“

„A kerka?“

„Ona vodi svoj ~ivot. Ima sad svoju porodicu.“

Mujezin je gotovo sve primeivao veoma osetljivim ušima i oštrim ulom mirisa. Govorilo se da nije slep, da
iza crnih nao ara sve vidi, ali bio je od roenja slep. Uvek je nosio crne nao are koje mu je Nosrat donosio iz
Teherana, uvek je na glavi imao šešir i hodao je pravo sa svojim štapom.

„Kako tvoj sat?“, upita Kazem Han. „Radi li još uvek?“

„Da, sreom“, odgovori Mujezin osmehujui se.

Mujezin je posedovao neobi an dar, uvek je znao koliko je sati. Vreme je bilo njegova nadarenost. Imao je
sat u glavi koji je radio ta no. I to su znali svi u gradu.

„Koliko je sati, Mujezine?“, pitali bi ga ljudi u prolazu.

I on je uvek rekao ta no vreme. Naro ito su de aci i devoj ice voleli da ga pitaju za vreme kad bi ga negde
sreli.

„Znate li koliko je sati, gospodine Mujezine?“ I nasmejali bi se kada bi rekao ta no vreme. Oseao je kao
svoju du~nost da taj bo~anski dar deli s ljudima.

Mujezin je bio zvani ni mujezin d~amije. Ali ostali deo vremena radio je u podrumu kao grn ar. To nije bio
ni njegov posao, ni njegov hobi, bio je to njegov ~ivot. Bez gline ne bi znao šta e sa ~ivotom.

Sin Šahbal bi s vremena na vreme odnosio njegove proizvode na bazar i isporu ivao ih u neku prodavnicu
gde su ih prodavali.

Mujezin je bio jedini tradicionalni grn ar u kraju. Mo~da su se zato kupovali njegovi lonci, vaze i inijice.

Velike saksije koje su stajale na ulazu u unutrašnje dvorište d~amije takoe su bile njegova rukotvorina.
Kao i velike vaze u vrtu bazarskog trga, gde je u prolee bilo crvenih muškatli.

Pravljenje grn arije štitilo ga je od jednoli nosti svakodnevice, ali bilo je nešto što je njegovom ~ivotu
davalo još više sadr~aja. Bio je to mali radio u unutrašnjem d~epu.

Radio je bio zabranjen u kui, smatrao se za nešto ne isto. Pravi vernik nikada nije ni dodirnuo radio, to je
bilo glasilo šaha. Radio nije išao uz d~amijsku kuu, ali Mujezin je sakrio radio u odeu, pa je gotovo bio
deo njegovog tela.

Nosrat mu je dao radio.

Nosrat je bio nešto posebno, niko nije znao ime se zapravo bavi u Teheranu. Neki su govorili da radi u
bioskopu, nešto o emu niko u kui nije hteo da govori. Drugi su govorili da zarauje hleb kao fotograf. Svi su
voleli Nosrata, uvek je imao nešto novo da ispri a, donosio je nove stvari u kuu i zaprepašivao je svakog
svojim neobi nim ~ivotom. Ukuanima je otkrivao neku drugu stranu ~ivota.

Jednom, kada se u prolee vratio kui, Nosrat primeti kako Mujezin u rano jutro odlazi na reku. Upita se šta
tamo radi. Nosrat ga je sledei put pratio na rastojanju da Mujezin ne bi uo korake.

On pree most i nae se na drugoj obali reke, proe pored vinograda i ~itnih polja. Bio je još mrak, ali svakog
trenutka trebalo je da svane. Nastavi dalje prema bademovim vonjacima, gde su se grane drvea osule
mnoštvom cvetova. U jednom trenutku Nosrat ga izgubi iz vida.
Zae meu drvee, ali ga ne nae. Zastade kod jednog drveta. Vladala je mrtva tišina, a onda grunu svetlost i
hiljade ptica zapevaše istovremeno. Bio je to veli anstven do~ivljaj. Odjednom ugleda Mujezina usred
stotina bademovih drveta kako nagnute glave sluša ptice.

Vazduh je bio zasien jakim mirisima bademovih cvetova, a ptice su se divile jutru pevajui. Mujezin je sa
štapom stajao meu drveem i slušao ih.

Kada su prvi snopovi zlataste svetlosti dodirnuli bademe, ptice zautaše, uskomešaše se i istovremeno
poleteše prema planinama. Kada su odletele, Mujezin se vrati kui.

Uve e ga Nosrat poseti u sobi.

„Mujezine, imaš li malo vremena?“

„Ui. Za tebe uvek imam vremena.“

„Hou nešto da ti poka~em, da uješ nešto.“

On izvadi iz d~epa radio, gurnu utika u zid. Upali se zelena lampica. Nosrat stade da okree dugme tra~ei
muziku. Odjednom se razle~e muzika po celoj kui. Nosrat zatvori vrata i re e tiho: „Dobro slušaj.“

Mujezin je pa~ljivo slušao, gotovo se videlo kako ulji uši i tra~i zvuk. Kada se muzika završila, on duboko
udahnu i upita: „Šta je to bilo?“

„Simfonija! Ono što si jutros uo meu bademima takoe je bila simfonija, simfonija ptica. A ovo što si sad uo
je simfonija koju je ovek napravio. Video sam te jutros kako stojiš izmeu drvea i slušaš ptice. Mislim da ti
je potrebna ovakva muzika.“

Kada je sledei put došao kui, doneo je Mujezinu mali d~epni radio. Kasno uve e stavio mu je radio u ruke.

„Sad mo~eš i danju i nou da slušaš muziku, a i vesti i druge ljude.“

„Radio u ovoj kui? Šta da ka~em Agi D~anu?“

„Odrastao si ovek, strpaj ga u d~ep na jakni i nikom ni re , ti ne moraš nikome da objašnjavaš šta radiš!
Imam još nešto za tebe, nešto što niko u gradu Sened~anu još nije video“, re e i dade mu neke ~ice.

„To su slušalice, staviš ih u uši i slušaš svoj radio. Ustani malo, namestiu ti ih.“

Mujezin se kolebao. Nosrat mu stavi radio u unutrašnji d~ep, provu e mu slušalice ispod d~empera, stavi
mu ih u uši i uklju i radio.

„uješ li?“

„Da! ujem.“

„Sjajno! I pazi dobro, ako te iko išta pita, samo uti.“

Otada je Mujezin svuda išao sa slušalicama u ušima i kad bi ga neko upitao šta to ima u ušima, nije
odgovarao. Posle nekog vremena svi se navikoše na njegove slušalice i svima su izgledale kao neka vrsta
produ~etka njegovih tamnih nao ara.

Povodom Alsaberijeve smrti, svi muškarci iz porodice okupili su se u opijumskoj sobi oko pribora Kazema
Hana i pušili su s njim.

Bake su donele iz podrumskih kutija sedam opijumskih lula i stavile ih u

topao pepeo pred muškarce. Pušili su opijum, pili aj, trpali par e kandid~a9 u obraz i seali se Alsaberija
dok se opijumski dim iz njihovih usta dizao i izlazio napolje kroz poluotvoren prozor.

}ene su sedele u trpezariji i pušile na nargile. Samo Zinat nije bila prisutna. Posle smrti Alsaberija
redovno je odlazila u d~amijsku biblioteku i tamo je satima itala. Aga D~an je to znao i ostavljao ju je da
na miru bude u ~alosti.

Pred ve e su muškarci zajedno prošetali pored reke, a onda su otišli u d~amiju da slušaju Galgala.

Poslednjih nedelja Galgal je svakog petka dr~ao u d~amiji propoved, ali to su sve bili uobi ajeni govori
upoznavanja. Namerno je birao neutralne teme. ekao je strpljivo dobar trenutak da poka~e bazaru kako
ume da se koristi propovedaonicom kada je potrebno. Ali još nije bilo vreme za to, morao je još neko
vreme da miruje dok senka Alsaberijeve smrti ne izbledi i ljudi postepeno po nu da imaju u njega
poverenje. Ve eras e govoriti o Alsaberiju i uglavnom o dugoj istoriji d~amije. Prethodno je uzeo od Age
D~ana potrebna dokumenta i sve dobro prou io.

Posle šetnje muškarci pred molitvu umiše lica i ruke u ribnjaku i krenuše u d~amiju da bi stigli na vreme.
Bila je tradicija da muškarci iz kue sa ekuju goste na vratima d~amije.

Mada su bake upozorile ~ene da moraju na vreme da budu u d~amiji, one su još uvek sedele u trpezariji i
pile aj, jele voe i pušile na nargile. Pošto su upravo dobile poslednje upozorenje od Age D~ana, bake
prooše pored sobe i uzviknuše uvreeno: "Molitva, dame. Molitva, dame. Stotine ~ena u d~amiji ekaju na
vas, a vi ovde pušite na nargile. Po~urite! Doi e po vas Aga D~an.“

Fagri Sadat spusti crni veo. Ostale ~ene krenuše za njom u d~amiju. Zinat sti~e iz biblioteke i priklju i se
povorci.

Jedino još nije stigao Nosrat.

Ali on uvek stigne neo ekivano. Nije telefonirao, nije kucao na vrata, odjednom bi se našao usred
unutrašnjeg dvorišta pored ribnjaka, ili bi prošao pored svih soba da uhvati fotografijom nešto u neo
ekivanom trenutku.

Nije prisustvovao sahrani Alsaberija, nije bio telefonski dostupan, a telegram je primio prekasno. Ali je
obavestio Agu D~ana da e ve eras stii na vreme.

Pošto su svi otišli u d~amiju i u kui je zavladao mir, bake umiše ruke i lica i sedoše na klupu ispod fenjera
kraj ribnjaka.

„Više mi se uopšte ne ide u d~amiju“, re e Golbana.

„Hajde da se ovde malo odmorimo pre nego što se svi vrate“, odgovori Goleba.

Posle Alsaberijeve smrti nisu više morale da spremaju biblioteku, niti su imale bilo kakve veze s Galgalom,
i zato se nisu usuivale da kro e u biblioteku kada je bio prisutan. Dok je Alsaberi bio ~iv, biblioteka je bila
njihov privatni prostor, ali Galgal im je oduzeo to mesto. Zato nisu podnosile Galgala i eznule su za danom
kad e Alsaberijev sin završiti imamske studije i kada e biti posveen za imama d~amije.

„Alsaberi je bio kao biser koji nam je ispao iz ruku“, re e Goleba. „Galgal je drzak, hoda kroz kuu kao
sultan, dr~i svakog na odstojanju i ak ne ide da sedi s muškarcima. Tako uobra~enog imama nismo još
nikada imali u kui. Ide u biblioteku i o ekuje da ak i Kazem Han doe da ga pozdravi. Aga D~an je to znao
još prvog dana, bilo je pametno od njega što ga je poslao u Kom po dokumenta.“

U dubini duše bake su bile veoma povreene, i sad pošto je Alsaberi umro, bile su sve više svesne da se
bli~i i njihova smrt. Dani su još uvek proticali dobro, još uvek su bile zauzete oko Alsaberijeve smrti, ali
šta e raditi kada svi ti gosti odu?

Otkada se Galgal uselio u biblioteku, bile su prinuene da ceo dan i celo ve e sede same u kuhinji, a to nisu
~elele. Nisu volele kuhinju, bez biblioteke kua je za njih bila mrtva.

Nekoliko puta su se rešavale da odu Agi D~anu i ka~u šta im le~i na srcu, ali su znale da od toga nee biti
nikakve koristi, da je imamova smrt za njih ujedno i kraj jednog ~ivotnog perioda.

Ponekad su odlazile u imamovo prazno kupatilo i tamo plakale u tišini.

Kazem Han im je bio još jedina nada u kui, ali i on je ostario, i njemu se bli~io smrtni as. Kad bude otišao,
za njih e se svetlo zauvek ugasiti.

Bake su dugo sedele na klupi i utale. Nebo je bilo vedro i zvezde stadoše da se pojavljuju jedna za
drugom. uše pištanje slepih miševa. Ako bi neko ko ne poznaje kuu stajao na krovu d~amije i gledao
ribnjak, verovatno bi pomislio da su dve ~ene statue koje su deo ribnjaka.

Mo~da bi i zaspale tu da tišinu nije nešto narušilo. Goleba je ula neki zvuk u pomr ini iza drvea.

„uješ li i ti?“, upita tiho Golbana.

Pomisliše da je mo~da Kazem Han ostao u sobi, da nije otišao u d~amiju.

Prioše oprezno opijumskoj sobi, ali vrata su bila zatvorena. U unutrašnjem dvorištu se u tiho ~ensko
kikotanje.
„Šta je to?“

One stadoše iza starog kedra i po eše da pa~ljivo osluškuju none zvuke. }ena se ponovo zakikota i vrata
jedne od gostinskih soba se otvoriše.

"Pa to je stvarno Nosrat!“, prošapta Goleba.

"Zaboga!“

Onda jasno ugledaše siluetu u svetlu sobe, prepoznaše Nosratovu senku.

„Kada li je stigao, kako ga nismo videle? I ko li je ta ~ena?“, re e Goleba.

}ena zaogrnuta crim velom pojavi se na as u zelenkastoj svetlosti d~amijskih minareta i nestade u pomr
ini.

„Mo~da je to ona teheranska ~ena?“

"Ne, ta propalica nikada ne ostaje dugo s nekom ~enom. Teheranska ~ena je bila mala, a ova je visoka i
nosi veo. To je druga ~ena.“ „Šta da radimo?“

„Ništa ne shvatam.“

Nosrat se udalji sa ~enom prema stepenicama koje vode u d~amiju. „Hajde, dušo“, re e on.

"Ne, ne mogu, ne smem“, re e ~ena kikoui se.

"Ne boj se, niko nas ne vidi, svi su na molitvi i kua je prazna“, re e Nosrat.

"Ne, ne idem, suviše je visoko“, re e ~ena.

„Zašto hoe da je odvede na krov?“, upita Golbana.

"To ni sam avo ne zna“, odgovori Goleba.

Zavlada tišina i nešto kasnije oni se pojaviše na krovu. Bake tiho odoše do stepeništa, oprezno se popeše
na krov, dovukoše se etvoronoške do kupole i sakriše se iza nje.

Nosrat otvori kapak na minaretu.Tuda se uzanim stepeništem moglo stii do vrha minareta.

"Ne smem!“, uzviknu ~ena.

"Ne boj se, bie to nezaboravan do~ivljaj. Obeala si da eš poi sa mnom. Doi, odvešu te navrh minareta,
ljubiu te tamo, na samom vrhu. I tamo u te uzeti u svetoj zelenoj svetlosti“, re e Nosrat tiho.

"Ne idem tamo, neko e nas videti.“

"Ne treba da se bojiš, kad tamo stignemo, niko nas ne mo~e videti.“

On pomo~e ~eni da se popne kroz otvor dok je ona ponavljala smejui se: „Neu, ne smem, ne ~elim.“

Kada je stala na prvi stepenik minareta, provu e se kroz otvor na minaretu, a on iznutra spusti kapak.

Sakrivene iza kupole, bake se zaprepašeno zgledaše.

„Gospode, smiluj se!“, promrmljaše obe.

Nosrat i ~ena potpuno nestadoše gore u zelenoj svetlosti. Njihove senke padoše na zid na drugoj strani
d~amije.

Vetar se poigravao crnim ~eninim velom kao da je crna zastava koja leprša iznad minareta.

"Nemoj“, prošapta ~ena. I pošto se nalazila gore, glas joj odjeknu sna~no iznad d~amije.

Velika Nosratova senka ritmi ki se kretala po zidu. Bake staviše ruke na usta i zadrhtaše od onoga što su
gledale. U jednom trenutku on gurnu ~enu na ivicu minareta, a ona se nervozno nasmeja: „Pašu, nemoj!“

Njen smeh odjeknu u d~amiji, ali nestade u Galgalovoj propovedi koja se širila kroz zvu nik. }ena na as
uzdahnu. Onda zavlada neo ekivana tišina i senke iš ezoše.

Bake se lagano odvukoše do stepenica i sioše. U svojim sobama prostreše molitvene ilime, staviše velove i
brzo se okrenuše prema Meki.

P r o p o v ed

Prvih meseci Galgal je mirovao u d~amiji, znao je da su agenti tajne slu~be prisutni za vreme njegovih
propovedi da bi otkrili kakve su mu namere.

U svakodnevnom ~ivotu nije bio u stanju da uspostavi kontakte i ljudi su ga znali kao nepristupa nog
krutog imama. Ali im bi se popeo na propovedaonicu, pretvarao se u sasvim drugog oveka. Govorio je
duhovito, esto se osmehivao i koristio se mnogo humorom, pa su ga ljudi slušali sa zadovoljstvom.

U prvim govorima pri ao je prvenstveno o neutralnim temama, esto je iz Korana uzimao neku suru i trudio
se da tekst osvetli s pripoveda ke i istorijske strane.

Ponekad bi išao korak dalje, i pri ao o moi jezika i poetskoj prozi sura. Davao je primere i melodi no itao
aje10svojim lepim glasom.

Publika je u~ivala u njegovim interpretacijama. Veina posetilaca d~amije nije mogla da ita Koran, a
kamoli da ga razume.

Koran je napisan na arapskom, a jezik u zemlji je bio persijski, koji je sasvim druk iji od arapskog.
Pogotovu što je Koran napisan jezikom koji je star hiljadu etiri stotine godina, a sure su bile krcate
istorijskim ukazivanjima koja se nisu mogla razumeti bez stru nog znanja.
Ali Galgal je poznavao dobro sadr~aj sura i umeo je obi nim Ijudima da objasni tekst na udesno
jednostavan na in.

Agenti tajne slu~be nalazili su da je duhovit i bili su njime zadovoljni. Slali su pozitivne izveštaje o
njegovim propovedima.

I bazar je bio njime zadovoljan. Ljudi su hvalili njegovo poznavanje istorije i veštinu prevoenja starih
tekstova. Neki su od Galgala o ekivali zapravo više, i to su povremeno davali do znaja Agi D~anu. „On je
samo privremeni imam“, rekao bi Aga D~an, „ne mogu da zahtevam suviše, kroz godinu-dve, kada
Alsaberijev sin završi školovanje za imama, imaemo stalnog imama i znaemo na emu smo.“ Bazar se ipak
~alio. Galgal je poznavao ljudsku dušu i umeo je da ih pridobije novim iznenaujuim temama koje je
donosio. Ponekad je pri ao o stvarima za koje trgovci s bazara nikada nisu uli.

Nedavno je pri ao o pticama selicama, tema koja još nikada nije pomenuta u d~amiji. Pri ao je kako se
selice uvek vraaju kui ili u staro gnezdo. I da mladunci znaju da se kona no vrate u roditeljsko gnezdo
posle leta u nepoznatom pravcu.

Vernici su ga slušali s divljenjem kada je pri ao o moi u svetu mrava i o njihovoj bri~ljivo organizovanoj
zajednici. Pokazivao im je tragove Gospodnje moi.

Aga D~an mu se divio zbog sve~eg pogleda na stvari i bilo mu je drago što je Galgal svojim savremenim
temama privukao i mlade u d~amiju.

Primetio je kako za vreme propovedi petkom u d~amiju dolazi sve više mladia i devojaka.

Galgal je znao pomalo engleski, mada taj jezik nije govorio dobro, i mogao je da razume engleske
tekstove. Kupio je neki britanski nau ni asopis i provodio je sate u biblioteci odgonetajui uz re nik neki
lanak. Onda je tome dodavao sopstveno mišljenje i napravio od toga zanimljivu propoved.

U jednoj drugoj propovedi govorio je o avionima i istoriji letenja. Pohvalio je Amerikance, brau Vilbura i
Orvila Rajta, zbog hrabrog pokušaja da lete kao ptice, ali je odmah dodao da Amerikanci nisu bili prvi koji
su hteli da lete ve Persijanci.

Rekao je kroz šalu kako Amerikanci ~ele da se sve prvi put dogodilo u njihovo j zemlji.

„Amerika je po ela da leti pre pedeset-šezdeset godina, ali koreni istorije letenja le~e duboko u našem
tlu“, re e on. „Nekada je jedan od najstarijih persijskih vladara Namrud odlu io da leti. Bio je toliko moan
da je mislio kako sve mo~e. Da mo~e ak da se takmi i s Bogom. Naredio je u enim ljudima svoga doba da
naprave ureaj kojim e leteti. Izmislili su nešto spektakularno, neku vrstu prastarog aviona, neku vrstu ko
ija. etiri mona orla vezana su za etiri ugla kraljevske trš ane stolice. Namrud je dohvatio ma i seo u
stolicu. Iznad glava orlova obešeno je sve~e meso. Orlovi mahnuše krilima i pokušaše da dohvate meso.
Tako su podigli ko iju i bio je to prvi avion.“

Jednom je Galgal govorio o Ajnštajnu i njegovoj teoriji brzine svetlosti. Niko od prisutnih nikada nije uo za
Ajnštajna, ak niko nije znao da svetlost ima brzinu od trista hiljada kilometara u sekundi.

Galgal, koji je bio upoznat s neznanjem svojih slušalaca, po e govor engleskim citatom da bi napravio
utisak. Mo~da je bio prvi imam u zemlji koji se u propovedi poslu~io engleskim jezikom. On re e:
„Ajnštajn kaza: ‘Jednu stvar sam sigurno nau io u svom dugom ~ivotu, a to je da je sva naša nauka u
odnosu na stvarnost primitivna i detinjasta - a ipak to je ono najdragocenije što imamo.’“

Nije preveo niti objasnio šta to zna i, ali je ispri ao o teoriji svetlosti ono što je sam o tome shvatio:
„Zamislite da imamo avion koji leti brzinom od tri stotine hiljada kilometara u sekundi. Zamislite da avion
stoji na krovu d~amije spreman za poletanje sa skupinom putnika. Zamislite da smo odabrali dve skupine,
jednu ine de aci izmeu dvanaest i petnaest godina, a drugu devoj ice istog uzrasta.

„Devoj ice ostaju u d~amiji, a de ake šaljemo na krov d~amije da budu putnici aviona.

„Pilot stavlja u pogon motore, avion se pokree i odnosi de ake u svemir. Ne zaboravite da avion leti
brzinom svetlosti. Pazite sad dobro: ako de aci tri sata lete i ponovo se spuste na krov d~amije, prema
njihovim satovima leteli su tri sata. De aci izlaze iz aviona, silaze u odaju za molitvu. Kad razmaknu
zavesu da pogledaju devoj ice, ne mogu da veruju svojim o ima. Sve devoj ice su ostarile i pretvorile se u
bezube starice.“

Ljudi se zgledaju, ne shvataju o emu im govori. Kako je mogue da su devoj ice ostarile dok su de aci leteli?

„Svetlost, brzina svetlosti. Va~i sasvim druk ija logika kad se leti brzinom svetlosti. Otuda izrazi:
Gospodnji putevi, mo nad moi, svetlost nad svetlošu“, objasni Galgal.
U meduvremenu je Galgal postao poznat u gradu i njegova popularnost rasla je sve više kod mladih. Naro
ito su se ~ene zanimale za njega.

Mada je bio o~enjen, stalno su ga po hodnicima d~amije saletale mlade ~ene u crnim velovima. Davale
su mu ljubavna pisma. On ih nije ni gledao, ali je pisma gurao u halju.

„Vi ste zgodan imam“, re e jedna ~ena kad se na trenutak našla u hodniku sama s njime.

„Htela bih da s tobom poletim u svemir u Ajnštajnovom avionu“, re e druga ~ena dok je prolazila pored
njega.

„Mirišeš lepo, gde kupuješ parfem?“, upita mlada ~ena u mraku, ne pokazujui mu lice.

„Lepo ti stoji tako nakrivljen turban“, prošapta neka ~ena.

U d~amiji su muškarci i ~ene bili razdvojeni zavesom koja je išla preko sredine molitvene odaje.
Propovedaonica je bila podignuta izmeu muškarca i ~ena. Mlade ~ene uglavnom su sedele u prvom redu,
tako da su mogle bolje da vide Galgala kad govori. Galgal je u~ivao u pa~nji koja mu je ukazivana i ekao
je strpljivo dan roenja proroka Muhameda. Onda e moi da poka~e svoje pravo lice. Jer, po tradiciji, tada
se govorilo o suštinskim stvarima. Nije bio slu aj što su se gotovo svi istorijski dogaaji u svetom gradu
Komu dešavali baš na taj dan. Svi su se pitali šta e Galgal pri ati tog dana.

Na dan Prorokovog roenja, uz pratnju Age D~ana i Šahbala, Galgal stupi u molitvenu odaju. Zauze svoje
mesto i posle kratke tišine otpo e melodi nu suru Al Zalzala:

„Eza zolzolet alarzo zalzala...

Kada zemlja zadrhti od potresa, I ljudi budu nalik razletelim leptirima, A planine raš ešljanoj vuni,

I ti se upitaš:

Šta je toj zemlji?

Hoe li da najavi svoje vesti?“

Ton Galgalovog glasa bio je druk iji nego obi no, re i su mu zvu ale sna~nije nego ikad.

D~amija je bila puna i svi su ga slušali pa~ljivo. On nastavi: „Imam Alsaberi ve neko vreme nije s nama,
ali d~amija je ostala.

"I mi emo svi, s vremenom, otii, a d~amija e ostati.

"Da li je to ta no? Hoe li d~amija ostati zauvek? Nee, ak ni d~amija nee ve no ostati. Imami odlaze,
d~amije odlaze, ono što ostaje je glas.“

Ljudi se zgledaše. Aga D~an pogleda Šahbala i re e: „Šta on to govori? Glas ostaje? Šta hoe da ka~e?“

Ali Galgal je bio u pravu, pomisli Aga D~an. Alsaberi je ve zaboravljen, nije ostala nijedna njegova re , jer
nije imao šta da ka~e. Alsaberijev otac bio je sasvim druk iji, zapa~en je kao imam vatrenih govora, neko
ko je hteo da odreuje, menja, neko ko se usuivao da stvari imenuje. U vreme kada je bio imam kue, dr~ao
je grad u svojim rukama i znao je da pokrene ceo bazar kao jedinku. Alsaberijev otac je ve desetine godina
mrtav, ali njegov glas je ostao, njegov glas je još uvek ~iveo u seanju grada.

Jednom je na Muhamedov dan roenja odr~ao vatren govor protiv Reze Hana, šahovog oca, posle toga je
zabranjen veo i vojnici su odvodili u policiju ~ene s velom. Alsaberijev otac je bio uhapšen i proteran u
grad Kašan. Posle toga je policija zakucala vrata d~amije letvama.

Agi D~anu se taj dan ukaza pred o ima kao da je bio ju e.

Odjednom se pred vratima d~amije stvorio vojni automobil iz kojeg isko iše naoru~ani vojnici. A onda se
pojavi i d~ip u kome je sedeo naoru~an oficir. On izae iz d~ipa ste~ui štap ispod ruke, ue u d~amiju i
uputi se u cipelama u molitveni prostor da uhapsi starog imama i odvede ga u zatvor.

Aga D~an, koji je u to vreme bio sasvim mlad ovek i upravo je preuzeo voenje d~amije, prie pribrano
oficiru i re e: „Ako napustite d~amiju, imam e sam izai i poi e s vama, ako neete, bojim se da e biti velike
gu~ve. Upozoreni ste.“

Rekao je to tako jasno i odlu no da nije bilo mesta dvoumljenju. Oficir pogleda vernike koji su okru~ili
imama. On shvati poruku, pritisnu Agi D~anu štap na grudi i re e: „Ti eš mi dovesti imama. ekam
napolju!“ On napusti molitvenu odaju i ostade pred vratima.

Aga D~an isprati starog imama, koji je išao uzdignute glave do oficirevog d~ipa a desetine vernika su išli
za njima.

Oficir ustupi imamu mesto u d~ipu, a sam sede za volan.

Istog asa vojnici isteraše vernike iz d~amije i zakucaše letvama vrata.

Tek tri godine kasnije, kada su Britanci naterali Rezu Hana da napusti zemlju i ode u Egipat, d~amija je
ponovo otvorena.

Aga D~an se osmehnu ekajui napeto šta e Galgal dalje rei. Galgal je uutao i neko vreme u tišini gledao
publiku. Odjednom, bez ikakve veze sa prethodnom temom on re e: „Amerika!“

Kao da je u mirnu publiku bacio kamen, odjednom nastade ~amor na obe strane zavese, jer je Amerika
bila zabranjena tema u d~amijama. Re je imala te~ak politi ki naboj. Amerika nije bila Amerika koju zna
ceo svet, Amerika nije bila vredna pomena, bila je direktan neprijatelj islama.

Mladi šah tek što je pobegao iz zemlje i to bi bilo kraj dinastije stare dve i po hiljade godina, ali ga je CIA
ameri kim dr~avnim udarom vratila u zemlju. Otada ajatolasi nazivaju Ameriku satanom i u d~amijama je
zavladao antiameri ki stav.

Ako imam izgovori re "Amerika“, onda mo~e da ima samo jednu nameru, a to je: „Dole satana! Dole
Amerika!“

„Vremena su se promenila. Reza Han je otišao, nestao, ali je Amerika svuda prisutna. U Teheranu, u
Komu“, re e Galgal glasno.

Rekao je nešto, a zapravo nije rekao ništa. On je samo najavio nevinu istinu: „Vremena su se promenila.
Amerika je svuda prisutna!“

Mudri ljudi iz grada odmeriše njegove re i kao zlato i primetiše da je pravi lisac od govornika. Znao je
kojim redom da izgovara svoje re i da bi zvu ale napeto.

Galgal pogleda ljude. Ljudi su ekali sledeu re , svi su mu gledali u usta. On prekinu tišinu i re e samo dve
re i:

„Alah Alah!“

Te dve slobodne re i mogle su da zna e toliko mnogo stvari. Kada se ovek ne em divi, ka~e: „Alah Alah!“
Kad se nae u nevolji, vi e: „Alah Alah!“

Ali Galgal je te re i upotrebio u sasvim drugom kontekstu. Pošto je re i Kom i Amerika upotrebio u istoj re
enici, uzvik je dobio naglašeno zna enje. Kom! Amerika! Alah Alah. Izgledalo je kao da je ispalio dva hica u
d~amiji.

Galgal promeni tok svog govora i pree na suruAl Fath:

„Vidiš ih gde se klanjaju, padaju ni ice Tako su opisani

U Tavri11a u Ind~ilu12

opisani su kao seme koje klija i postaje ja e. Onda bubri

i stabljika mu o vrsne

na radost seja ima.“

Aga D~an pogleda Šahbala.

Galgal se ne zadr~a dugo kodAl Fatha, neupadljivo prede na aju13Al Rum:

"I pora~eni su Rimljani

u susednoj zemlji

ali posle tog poraza e pobediti. Pre ili kasnije.

I toga dana ete se veseliti. On je moan.“

Time završi svoj govor.

Bila je to dvosmislena propoved, svako ju je mogao tuma iti na svoj na in. Govorio je tako da tajna slu~ba
nije mogla da preduzme ništa protiv njega.

Po eo je prorokom Muhamedom, izustio je re Amerika i pri ao o propasti Rimljana. Bilo je jasno da još ne
~eli da ka~e šta je sa svim tim hteo da postigne i na šta je ciljao.

Aga D~an vide da d~amija ide u susret uzbudljivim vremenima, nešto što je tako dugo o ekivao.

Galgal ustade i napusti propovedaonicu. Stotine vernika ustade pred njim. Aga D~an mu prie, uhvati ga
za ruku, poljubi ga u levo rame i ponosno ga izvede.

B i o s k o p

Godaja to boesideie hitj gah

Labbe sorge fame zani

mast ra?

Be pestane

kaelsh zadi
dast ra?

Gospode, jesi li ikada

poljubio crvene usne

pale ~ene?

Jesi li joj ikada

dotakao nezrele grudi?

Ta pesma je le~ala na Galgalovom radnom stolu. Aga D~an, koji je slu ajno prošao tuda, uze je i pro ita.
Nije mogao da veruje šta ita.

„Godaja to boesideie hitj gah.“

Pesma je bila zaprepašujua. Gospod, ljubljenje, pala ~ena, nezrele grudi, i sve to na kancelarijskom stolu
imama Galgala.

Ime pesnika nalazilo se dole u uglu: Nosrat Rahamani, ali Aga D~an još nikada nije uo za to ime.

Ko li je to?

Ko se usudio da na papir stavi takve bogohulne stvari?

„Sve se izmi e iz ruku“, promrmlja Aga D~an. Šah sve to podsti e, ali šta e Galgalu to ubre? I zašto to
donosi u biblioteku?

Na stolu je bilo nekoliko pesama. Aga D~an po e jednu da ita. Bila je to upe atljiva pesma, napisala ju je
~ena:

„Moje ~edne usne

tra~e tvoje

Skini mi odeu

Zagrli me

Evo mojih usana

Evo mog vrata i vrelih grudi Evo mog mekog tela! “

On u Galgalove korake na unutrašnjem dvorištu; nee moi da pro ita pesmu. Brzo je stavi na pisai sto, prie
ormanu s knjigama i napravi se kao da nešto tra~i.

Kad je Galgal ušao, Aga D~an izvu e neku knjigu iz ormana. Brzo napusti biblioteku i zamišljeno ode u
svoju sob u.

Nije mogao da se oslobodi pesme, ostala mu je u mislima. Više nije mogao da se usredsredi na svoj rad:

„Evo mojih usana

Evo mog vrata i vrelih grudi Evo mog mekog tela! “

Ko li je ta pesnikinja?

Zar se zemlja toliko promenila da ~ene mogu tako slobodno da govore o sebi?

Zar se zemlja toliko promenila da ~ene tako intimno govore o svom telu i skrivenim oseanjima?

I kako to da on to nije primetio?

Gde su te ~ene? Zašto ih ne sree? Kako izgledaju? I gde ~ive? Sve u Teheranu?

Sve je to zbog šaha i Amerikanaca. Ameri ka kultura nadire u kue preko radija, televizije, filma.

Re~im ini sve što mo~e da izvu e omladinu iz d~amija i da od nje napravi pristalice šaha i njegovih ideja.
Šah je po eo sbelom revolucijom.Izdao je tanku knji~icu u kojoj se nalaze njegovi ideali u vezi s
otad~binom. Hteo je da pobedi nepismenost, zato je slao mlade ~ene u sela da tamo rade kao u iteljice.
One su skinule veo, stavile na glavu kapu i pele su se po planinama kao šahovi vojnici da u zaba enim
selima grade škole.

Da, sve se promenilo i Aga D~an to nije video ili nije hteo da vidi. Šahu je bilo veoma stalo da zemlju
industrijalizuje i zato su mnogi strani investitori dobili dozvolu da podi~u fabrike u Teheranu i drugim
velikim gradovima. Tako je i Sened~an bio podvrgnut tom novom razvoju.

Desetine japanskih i evropskih preduzetnika koristilo se tom prilikom. Nedaleko od grada podignuta je
fabrika traktora gde e uskoro raditi stotine mladih ljudi iz grada i okolnih sela.

Fabriku e voditi veliki japanski proizvoa traktora,Micubiši.Planirano je da se pravi neka vrsta malog
traktora kojim e moi da se koriste i seljaci u planinama. Dr~ava e svakom seljaku dati po traktor i tako
eMicubiši vezati seljake za šaha.

Ne, Aga D~an nije bio upoznat sa svim stvarima, nikada nije slušao radio, niti je ikada imao televizor.
Trebalo je da vidi na televiziji šahovu ~enu Farah Dibu da bi shvatio šta se dešava u zemlji.

Veoma se trudila da ~enama u zemlji omogui nov pogled na svet koji ih okru~uje. Aga D~an nije znao da
je ~ene veoma vole, ak i one koje svaki dan odlaze u d~amiju.

Ona je bila trea šahova ~ena i s njom je imao prvog sina, prestolonaslednika. Prve dve ~ene nisu mogle
da mu daju sinove. Farah Dibu je upoznao u Parizu. Tamo je studirala i šah ju je upoznao na nekoj
proslavi.

Sada je bila kraljica i ~elela je da ~enama poboljša ~ivot, da ih izvu e iz kuhinje.

Zasada je sve išlo kako je šah ~eleo i inilo se da je uspeo da ajatolahe zadr~i u d~amijama.

Tako je Farah Diba s mirom putovala svakog meseca u Pariz. Tamo je kupovala u uvenim buticima gde se
obla e holivudske zvezde.

Dok jeNjujork Tajmsnjenu zemlju nazivao oazom mira, Farah Diba je ugovarala operaciju svog persijskog
nosa u nekoj francuskoj klinici. I vratila se u domovinu s francuskim nosem i novom frizurom.

Nijedne novine se nisu usudile da pišu o njenom nosu, ali frizuru su odmah prihvatile sve ~ene u zemlji
koje su odlazile frizerima. Svi su pri ali o njenomcoupe; ak je i Fagri Sadat, ~ena Age D~ana, ošišala kosu
u stilu farahi (prema Farah), a Aga D~an to nije ni primetio.

U Sened~anu se pripremalo otvaranje ~enske klinike. Prema najnovijim statistikama, ispostavilo se da

~ene u verskim gradovima i selima imaju više problema sa ~enskim bolestima od drugih ~ena, ali nisu
dozvoljavale da ih pregledaju muški lekari. Zato su vlasti odlu ile da u verskim gradovima otvore klinike u
kojima e raditi samo lekarke. Klinika u Sened~anu trebalo je da bude prva i najvea ~enska klinika u
zemlji.

Kraljevska kancelarija Farah Dibe podr~avala je te planove i trebalo je da Farah li no doe u Sened~an i
otvori kliniku.

Galgal je pratio sve što se dešavalo u zemlji i postepeno je po eo da u svojim propovedima govori o
svakodnevnom ~ivotu u gradu. Nedavno je kritikovao gradona elnika što grad još uvek nema dobru
biblioteku i kako kiosci prodaju omladini jevtine prevedene ameri ke roman ie kao literaturu.

Jednom drugom prilikom osuo je vatru na malo gradsko pozorište zato što prikazuje komad u kojem se
ismeva imam. Komad je bio namenjen u enicima, svakog dana dolazila je u pozorište neka škola s grupom
u enika. Galgal je pobesneo: "To je bruka za asni grad Sened~an. Kako se neko usuuje da imama stavi na
pozornicu kako bi zasmejavao omladinu? Upozoravam bazar: po ela je lukava ofanziva protiv islama u
ovom gradu. Jeste li zavirili u školske torbe svoje dece i videli kakvim im se bogohulnim idejama pune
glave? Jeste li upoznati kakva se zatrovana poezija pru~a vašim kerima kao literatura? Ruke su mi
zadrhtale kada sam došao do nekoliko takvih pesama. Iz poštovanja prema našim ~enama ovde iza
zavese, neu više ništa rei o sadr~ini tih pesama. Našoj veri je objavljen rat. Ne treba se igrati vatrom.
Upozoravam sve! Ne inite to!“

Gradona elnik je uo teške re i iz d~amije. Da bi izbegao eskalaciju, dao je pozorištu nalog da se komad
više ne izvodi.

Incident tek što je prošao, a ve se pri alo kako grad treba da dobije bioskop.
Neki bioskopski preduzetnik iz Teherana, koji je posedovao nekoliko velikih bioskopa, kupio je
sened~ansko kupatilo koje više nije radilo da bi od njega napravio bioskop. Bila je to monumentalna
zgrada, jedinstveno mesto za kulturne delatnosti, pravo mesto za bioskop.

Galgal je odmah obavestio gradona elnika da u pobo~nom gradu Sened~anu bioskop uopšte nije
prihvatljiv, ali gradona elnik mu je saopštio da opština s time nema veze i da je o tome odlu eno u
Teheranu. Kraljevska kancelarija za kulturu je taj plan podr~ala kao poseban projekt, a Farah Diba je to li
no odobrila.

Kada je sopstvenik budueg bioskopa uo da e Farah Diba doi u Sened~an na otvaranje ~enske klinike, dao
se na posao da sve sredi u vezi s bioskopom kako bi je mogao pozvati na otvaranje.

Stupio je u vezu s Teheranom i sredio da Farah otvori bioskop uve e onog dana kada bude u poseti
Sened~anu. Ali pošto je Sened~an bio pobo~an grad, vest je uvana kao tajna do poslednjeg trenutka.

Jednog sun anog etvrtka iznad grada se pojavi veliki helikopter, koji napravi tri kruga nad bazarom. U
enici su stajali s obe strane ulica kojima e se ubrzo provesti Farah Diba u otvorenom automobilu do
klinike.

U enici su klicali, tapšali i uzvikivali: „Djavid sjah, ~iveo šah!“ Istovremeno proleteše tri mlaznjaka.
Ostaviše za sobom tri pruge dima u bojama dr~avne zastave. Desetine agenata u civilu umeša se u masu,
a na svim uli nim uglovima nalazili su se vojni kamioni puni vojnika, spremni da svaki znak nereda unište
u za etku.

Farah Diba je mahala osmehujui se narodu. Sve~ povetarac poigravao se njenom kosom, iz nje je zra ila
mo.

Dok je prolazila, u iteljice i slu~benice klinike skinule su velove da poka~u kako imaju istu frizuru kao
ona, uzbueno su uzvikivale i mahale velovima.

Kamere su snimale sve da bi se posle na televiziji moglo videti kako su ~ene pobo~nog grada Sened~ana
slušale Farah Dibu i kako su je prigrlile kao svoj uzor.

Bilo je to njeno prvo putovanje u neki religiozni grad. Za re~im je to bio pokazatelj u kolikoj meri se mo~e
uspeti u pridobijanju antire~imskog pobo~nog grada. Ispostavilo se da je sve išlo dobro, suviše dobro, pa
televizija nije htela da eka osam sati uve e s emitovanjem izveštaja o tom putovanju, ve je odmah u šest
sati, za vreme vesti, podnela prvi izveštaj. Dogaaj je odmah shvaen kao pobeda re~ima nad ajatolasima.
Ali je nešto previeno, nešto što u prvom trenutku nije izgledalo va~no.

Nekoliko mladih ~ena iz Sened~ana, koje e kao bolni arke raditi u novoj klinici, stajalo je u belim
providnim bolni arskim mantilima s kratkim rukavima ispred vrata klinike. Kada je Farah Diba izašla iz
kraljevskog auta, novinari krenuše. Kamere se usmeriše na ~ene. One uru iše kraljici prekrasan buket
cvea i pokloniše se s poštovanjem. Ali pošto su im bele bolni ke uniforme bile providne, videle su se plave
gaice. Bazar se šokirao i Galgal, koji je uo tu vest, nije više mogao da jede.

Pobesneo je, smatrao je da je to šamar namenjen ajatolasima i namerna uvreda upuena bazaru. Incident
se desio u gradu u kome je on bio imam d~ome d~amije. Morae odmah da reaguje u svom govoru.

Pred ve e zazvoni telefon Age D~ana. Neko iz Koma hteo je da govori s Galgalom. Bio je to kratak
razgovor, jer Galgal nije ništa rekao, samo je slušao i zaklju io: "Ne, nisam znao. Da, shvatam. Dobro,
znam sad dovoljno. Vi isto.“

Aga D~an nije shvatio o emu se pri alo i nije upitao Galgala s kime je razgovarao. Kada je kasnije
pogledao kroz prozor u biblioteku, vide kako Galgal uznemireno hoda gore-dole.

Na televiziji je pomenuto kako se Farah Diba posle otvaranja klinike vratila u Teheran, ali u stvari nije još
bila otišla. Odletela je u staru istorijsku tvravu van grada.

Tvrava na rubu pustinje bila je pretvorena u gostionicu. Bila je to neka vrsta karavansaraja na Putu svile,
gde su nekada noivali putnici i trgovci.

Pošto je Farah Diba u Parizu studirala arhitekturu, rukovodila je restauracijom izvesnog broja zgrada od
istorijskog zna aja u zemlji. Pre svega, posvetila je veliku pa~nju obnovi te tvrave.

Kasnije te ve eri vratie se u Sened~an na otvaranje bioskopa.

Sopstvenik bioskopa poru io je iz Teherana za tu priliku novi ameri ki ljubavni film, koji još nije prikazan
nigde u zemlji. Nije nikoga obavestio o kraljevskoj poseti, samo je rekao da e prisustvovati nekoliko zna
ajnih gostiju iz Teherana.
Kada je Farah Diba sela za sto u staroj tvravi da se okrepi jelom i malo odmori, Galgal je obavio tajni
razgovor iz sobe Age D~ana. Šapatom je razgovarao s nekim u Komu.

U sedam sati bio je spreman da ide u d~amiju. Šahbal, koji je došao da ga isprati do d~amije, primeti da
je uznemiren.

„Nešto se desilo?“

"Ne, zašto pitaš?“, odgovori Galgal dok su napuštali biblioteku.

„O emu eš pri ati?“

„Nisam još sasvim siguran, ali prisustvo one kurve mi je zadalo posla.“

Šahbal htede da upita: „Koje kurve?“, ali još nikada nije izgovorio re "kurva“.

„Gde je Aga D~an?“, upita Galgal. „U d~amiji.“

Uoše u d~amiju, molitveno mesto bilo je puno, bilo je više ljudi nego obi no. Verovatno ih je zanimalo kako
e njihov imam reagovati na posetu Farah Dibe.

Galgal se pribrano pope na propovedaonicu, sede i po e mirno da pri a o d~amiji i ulozi imama. O d~amiji
kao srcu grada i imamu kao budnoj savesti vernika u gradu.

Ne napravi nikakvu primedbu u vezi s otvarenjem klinike, niti pomenu televizijski prenos posete Farah
Dibe. On se ustremi na bioskop.

"Pazite“, uzviknu on pretei uzdignuta prsta. „Pazite u šta se petljate!“

Onda pouta neko vreme.

„U ime d~amije“, re e dalje, „u ime grada, u ime bazara, molim vas, upozoravam vas da to ne inite.
Zaustavite svoje avolje planove. Sened~an nije mesto za širenje ameri ke kulture. Nije mesto za greh.
Zaustavite se! Ina e emo to zaustaviti!“

„Allaho Akbar!“, uzviknu neko.

„Allaho Akbar!“, uzviknuše svi vernici.

Niko nije znao šta je Galgal hteo da ka~e svojom propovedi, ali su shvatili da tako pokazuje svoj bes
protiv ~enske klinike.

Ljudi iz bazara pogledaše zadivljeno Agu D~ana; cenili su Galgalovu reakciju.

Aga D~an se takoe njime ponosio, ali je bio svestan da Galgal nee još dugo izdr~ati u Sened~anu. Bio je
suviše ambiciozan da ostane imam d~amije, njemu je bilo potrebno prostora, uskoro e zidovi d~amije po
eti da ga guše. Ali ova d~amija je bila za njega dobar po etak.

Sopstvenik bioskopa bio je siguran da e Galgal govoriti protiv njegovog bioskopa u d~amiji, ali se nije
bojao njegove izjave. Znao je da e ga zaštititi tajna slu~ba gradske policije za vreme otvaranja bioskopa.
Bio je etvrtak uve e i on je bio zadovoljan što su za vreme otvaranja njegovog bioskopa vernici u d~amiji i
slušaju Galgala. Tako e moi da na miru do eka Farah Dibu.

Ali o igledno nije dovoljno dobro poznavao svoje protivnike, jer Galgal je bio dobro obavešten i znao je u
koliko je ta no sati otvaranje bioskopa.

Galgal pogleda na sat, vreme se bli~ilo, ali on se zabavljao, gladio je bradu i osmehivao se. Aga D~an
pomisli da je Galgal završio pri u i da e bioskop pomenuti drugi put. Da je dovoljno što ga je pomenuo kao
opasnost. Ali Galgal ga iznenadi vatrenom suromAbi Lahab o~eni kojoj se Bog gnevno obratio. Po e
mirno:

„Proklete bile ruke Abija Lahaba! Proklet bio Abi Lahab!

Proklet bio njegov imetak!

Prokleta bila ~ena Abija Lahaba! Abi Lahab koji je nosio vatru! Njegova ~ena koja je nosila drva! U~e o
vrat ~eni Abija Lahaba. Proklet bio Abi Lahab!“

Aga D~an ostade na as bez daha; odjednom bi svestan kako Galgal ima na umu nešto mnogo više nego što
su puke pretnje.
Abi Lahab je bio Muhamedov stric, brat njegovog oca. I bio je zakleti neprijatelj Muhameda i Korana.

Za vreme objave islama, one noi kad je Muhamed odr~ao monicima Meke govor kako bi ih ubedio u svoju
misiju, Abi Lahab je izvreao Muhameda i napustio skup. }ena Abija Lahaba uradila je isto, izvreala je
Muhameda i govorila je o Koranu neprili nim re ima. I nisu se zaustavili, nastavili su svoje neprijateljsko
delanje na bazaru, u školama, da bi prognali Koran i Alaha. Muhamed, koji je mnogo patio zbog toga, nije
ih mogao zaustaviti. Jedne noi mu se otkrila sura Abi Lahab:

„ Tabat jada Abi Lahab! U~e o vrat.

}eni Abija Lahaba! Proklet bio Abi Lahab!“

Kad je neko citirao Abija Lahaba, svi bi odmah shvatili svu ozbiljnost situacije. Galgal nastavi:

„Proklet neka je ovek koji je kupio od grada staro kupatilo. „Proklet neka je ovek koji je staro kupatilo
pretvorio u bioskop. „Prokleta neka su vrata kupatila.

„Prokleti neka su ljudi koji su se okupili u tom kupatilu. „I u~e neka je o vratu njihovih ~ena koje se nau u
tom kupatilu.“

Aga D~an nije više dizao glavu, nije više gledao Galgala. Gledao je figure na ilimu na kome je sedeo i inilo
mu se da ga Galgal vrsto dr~i i sna~no mu gura glavu nadole.

Galgal ga je iznenadio, i ma koliko bio zadovoljan, oseao je neku zadršku. Zašto mu Galgal nije rekao da e
govoriti o bioskopu? I zašto odjednom taj oštri ton? Da li je dobro za d~amiju to što je uradio? Šta e grad
o svemu tome misliti, oseati? Ali nije bilo vremena da se razmišlja o tome. On duboko udahnu, podi~e
glavu i pogleda oko sebe.

U d~amiji je vladala mrtva tišina, svako je gledao pa~ljivo Galgala. "Ja sam opštinu još davno upozorio,
kao i novog vlasnika kupatila, ali nisu hteli da slušaju. Otišli su tako daleko da e ve eras u kupatilu
prikazivati grešan ameri ki film. Upravo ve eras! Znate li koji je dan danas?

„Dan smrti svete Fatime!

„Ja, Galgal, imam d~amije, zabranjujem to.

„Ja, Galgal, imam d~ome d~amije, zabranjujem ulazak u taj bioskop!

„Ja, Galgal, s Koranom u ruci, zakovau vrata tog grešnog mesta“, re e on dok mu je Koran štr ao iz d~epa.

Masa povika:„Allaho Akbar! Allaho Akbar!. Allaho Akbar!“

„Na kupatilo!“, uzviknu Galgal.

On ustade i po~uri da sie s govornice.

Masa je stajala ispred njega.

Aga D~an, koji nije o ekivao ovakav obrt, stajao je kao ukopan. Oseao je da ga je Galgal prevario, kako
imam preuzima vostvo. Ali još nije bilo prekasno. Aga D~an je bio iskusniji od Galgala. Mora da pokuša da
ponovo uzme uzde u svoje ruke i sa uva ime d~amije. Galgal nije bio va~an, samo je d~amija bila va~na.
On ustade i potr a za Galgalom, dobacivši Šahbalu: „Tr i! Ne puštaj ga samog. Idi s njim!“

Napetost je bila tolika da više ništa nije mogao dr~ati pod kontrolom.

Ja to mogu,re e Aga D~an u sebi,ja sam jedini koji moze da zadr~i ovaj haos.

Galgal je ve jurio prema bioskopu dr~ei Koran iznad glave. Vernici su ga pratili vi ui„Allaho Akbar“.

Agenti tajne slu~be, savladani ovom invazijom, pojuriše smušeno kroz mrak, vi ui u svoje radio-telefone:
„Upomo! Bioskop je u opasnosti!“

Sa zakašnjenjem pojaviše se dva policijska auta, ali agenti još nisu shvatali šta se dešava i kuda juri ta
masa ljudi.

Nekoliko vojnih kamiona punih vojnika blokiralo je put ka bioskopu. Naoru~ani vojnici isko iše iz kamiona
i napraviše zid da bi zaustavili demonstrante.
Iznad bioskopa kru~io je helikopter. Spustio se usred kupatilskog trga da pokupi Farah Dibu.

Gradona elnikov auto se zaustavi na ulazu u bioskop. Gradona elnik smesta izae i potr a prema
demonstrantima, dr~ei ruke iznad glave. U masi je tra~io Agu D~ana, a kad ga je našao, uzviknu:

„Šta to, zaboga, radiš? Upao si u klopku! Zadr~i te ljude pre nego što doe do krvoprolia!“

„Ma šta to pri aš? Opština više ne sluša d~amiju. Uvredila je svakog u gradu dolaskom bioskopa i sad mi
ti pretiš krvoproliem.“

„Ne, ne, nisi me shvatio, ne pretim ti, molim te za pomo, sve se otelo iz ruku. Ne mogu to glasno da
ka~em.“ Onda prošapta: „Farah Diba je u bioskopu. Veruj mi, ako se ljudi još pribli~e bioskopu, vojska e
pucati. U ini nešto! Zadr~i ih!“

Naoru~ani vojnici zadr~ali su demonstrante, a neki oficir je viknuo u zvu nik koji je dr~ao: „Vratite se!
Ne prilazite bli~e!“ Galgal nije slušao; dr~ei Koran iznad glave, proe pored oficira, pokuša da se probije,
ali oficir mu prie i zadr~a ga.

„Nazad, kad ka~em!“, uzviknu on. „Ina e u pucati.“

„Samo ti pucaj!“, uzviknu Galgal i produ~i.

Oficir ga povu e za okovratnik, prinese glavu Galgalovom uhu i viknu:

„Ako se ne vratiš, smai u ti taj turban i uzeu ga!“ Te re i pogodiše Galgala; on oštro gurnu oficira, koji se
zatetura i gotovo pade. Oficir potegnu pištolj. Aga D~an se brzo umeša. On povu e Galgala u stranu i
viknu Šahbalu:

„Odvedi ga!“

Ali Galgal ne htede da ide, otr~e se Agi D~anu i jurnu na oficira. Aga D~an uspe na vreme da ga š epa:
„Sad je dosta! Prestani!“ Galgal odgurnu Agu D~ana i pojuri napred, ali ga Aga D~an ga ponovo zadr~a,
dohvati ga za okovratnik i viknu: „Nikad ne zaboravi da ja odlu ujem!“

Onda uze zvu nik iz oficirovih ruku i viknu: „Dobri ljudi! Smirite se! Slušajte. Imam dobre vesti!“

Zavlada tišina.

„Upravo sam razgovarao s gradona elnikom. Opština odustaje od svoje namere. Nee biti bioskopa u
gradu. Vratite se u d~amiju!“

„Allaho Akbar!“, uzviknu masa.

Dogaaj je ostavio dubok utisak. Ljudi su još dugo stajali ispred d~amije i Aga D~an je time bio zadovoljan.

D~amija se upustila u ozbiljnu akciju, a on je bio u stanju da spre i krvoprolie. Bio je to direktan napad iz
neo ekivanog ugla protiv šahovih planova i sna~an šamar njegovom premijeru. Hteo je da verskim
gradovima oduzme mo i da im pru~i la~nu zapadnu kulturu. Sutra e u svim novinama pisati: Pobuna u
Sened~anu!

D~ome d~amija iz Sened~ana povratila je svoj zna aj. Ajatolasi iz Koma e to veoma ceniti, a imami širom
zemlje pri ae o proteklom dogaaju.

Bila je pono, svi su otišli kui, d~amija je bila prazna, vratar je zaklju ao vrata. Aga D~an je sedeo u radnoj
sobi i pisao: „Posle zatišja, naša d~amija je ponovo povratila ugled. Mo~da se vraamo na stari put.“

Još uvek je pisao kad se pred d~amijom zaustaviše dva automobila. Jedan ostade pred d~amijom, drugi
ugasi svetla i lagano se uveze u prilaz kui.

Izaoše tri agenta u civilu. Voza ostade u autu. Glavni agent prie vratima i zazvoni; druga dvojica ostadoše
kraj auta.

Aga D~an u zvono i oseti opasnost. Ra unao je s time da e policija sutra ujutru doi na bazar, ali ne da e
usred noi biti na vratima.

I bake su ule zvono; znale su da se dešava nešto neuobi ajeno i da ne smeju da izau ve moraju da ekaju šta
e Aga D~an uraditi.

Šahbal, koji je takoe uo zvono, smesta ode u sobu Age D~ana.

"To je verovatno policija“, re e Aga D~an tiho, „upozori Galgala! Mora da ode! Odvedi ga preko krova!“

Galgal je o ekivao agente, bio je još u biblioteci kad je zazvonilo na ulaznim vratima. Smesta je ugasio
svetlo, napustio biblioteku i na prstima se uputio prema stepeništu.

Aga D~an obu e jaknu, stavi šešir i izae na unutrašnje dvorište. Vide Galgalovu siluetu kod stepeništa. Pri
eka malo da ovaj nestane u mraku.

Zvono se ponovo oglasi.

"Dolazim!“, uzviknu prilazei vratima.

}ene su sve posmatrale iza zavesa.

"Ko je to?“, uzviknu Aga D~an pre nego što je otvorio vrata.

"Otvori!“

On otvori vrata. Pri svetlosti fenjera ugleda agenta kraj auta.

Odmah mu je bilo jasno da su to agenti tajne slu~be. Obi ni gradski agent ne bi se usudio da dolazi tako
usred noi. Bili su to verovatno novi agenti, ili su došli iz nekog drugog kraja. Video je to po njihovom
dr~anju. Nisu znali Agu D~ana, niti su ga pozdravili.

„Šta tra~ite usred noi pred mojim vratima?“

„Tra~imo imama! Mora da poe s nama!“, re e jedan dok je pokazivao policijsku legitimaciju.

Iz njegovih grubih re i Aga D~an oseti ozbiljnost situacije. Da bi dobio malo u vremenu, on izae i zatvori
za sobom vrata.

„Imam nije kod kue“, re e on. „Ako je nešto hitno, mo~ete s njime razgovarati sutra uve e u d~amiji.“

Glavni agent, koji nije o ekivao da e Aga D~an zatvoriti za sobom vrata, viknu nespretno: „Otvori ta
vrata!“

"Ne tako glasno, agente, svi spavaju“, re e Aga D~an.

„Otvori vrata“, re e agent lupajui pesnicom o vrata.

„Pazi kako se ponašaš, agente! Upravo sam rekao da imam nije kod kue. Otišao je! A otišao zna i otišao!
Sutra uve e bie u d~amiji. Razumeš? Ili ne razumeš?“, dreknu Aga D~an kako bi Galgal mogao da mu uje
glas.

„Otvori vrata ili u pucati u njih“, re e agent i otkop a dugme na navlaci crnog pištolja.

Odjednom dotr a jedan od agenata u uli icu i povika: "Na krovu d~amije je! Uhvatimo ga!“

Agenti se odmah popeše preko vrata na zid; zaustaviše se na as na krovu, a onda potr aše prema
minaretima.

Aga D~an otvori vrata i htede da se i on popne stepenicima na krov, ali jedan od agenata viknu: "Ti ostani
tu!“

Aga D~an se uputi u gostinsku sobu, ostade ispod drvea u mraku i stade sve da posmatra.

„Video sam neku senku iza kupole!“, uzviknu agent na ulici.

„Ruke uvis, izlazi!“, uzviknu glavni agent na krovu.

Aga D~an pomisli da su uhvatili Galgala i uputi se prema starom kedru da bi bolje video krov. U zelenoj
svetlosti minareta vide glavnog agenta kako nastupa s pištoljem uperenim u kupolu, ali ne vide Galgala.

„Nema ovde nikoga!“, doviknu agentu na ulici.

„Video sam senku, nije daleko!“, odvrati agent.

Aga D~an oseti olakšanje, ue u svetlo fenjera kraj ribnjaka i uzviknu: „Agenti, senka koju ste malopre
videli je senka vratara d~amije. Ne komplikujte stvar. Vratar je upravo bio kod mene kada ste došli. Niko
ne mo~e da pobegne preko krova kad su agenti na ulici. To bih voleo da vidim.“ I on se uputi ka
stepenicama da bi se popeo na krov.

„Rekao sam ti da je imam otišao“, re e glavnom agentu kad je bio na krovu. „Otišao je u Kom nonim
vozom na neki razgovor. Mo~eš da telefoniraš u stani nu biletarnicu, ako hoeš. Ve su ga esto viali. Ne
moraš da pogoršavaš stvari. Osim kupole i minareta nema na krovu ništa više. Pogledaj još malo pa se
gubi! uješ li me!“

Glavni agent nije reagovao, samo je d~epnom lampom osvetljavao razna mesta na krovu.

„Gubi se s tim prljavim cipelama s krova d~amije i izlazi iz moje kue!“, viknu Aga D~an dok mu je
pokazivao stepenice.

Agenti sioše niza stepenice i ponovo se naoše u unutrašnjem dvorištu.

„Nikada se još stranac nije usudio da kro i u ovu kuu, a sad su etiri bitange tek tako upale u nju. Dosta je
bilo, gubite se svi!“

Ali oštar ton Age D~ana nije ostavio nikakav utisak na policajca. On naredi ostalim agentima: „Pretra~ite
sve sobe, odmah!“

Agenti drsko jurnuše u sobe.

"Šahbale!“, uzviknu Aga D~an.

Ne dobi odgovor.

„Telefoniraj gradona elniku!“, uzviknu ponovo, iako je znao da je Šahbal otišao s Galgalom.

On odjuri u radnu sobu, potra~i meu papirima gradona elnikov broj telefona i okrenu broj anik.

„Izbaci te nitkove iz moje kue, ina e u uzeti pušku iz podruma i sve u ih pobiti! “

Agenti izvukoše slepog Mujezina iz njegove sobe i sve pretra~iše.

"Kopilad!“, uzviknu Mujezin. „Baš ste kopilad! Gubite se iz moje sobe! Gubite se iz kue!“

Vrata biblioteke su bila zaklju ana.

"Klju !“, uzviknu glavni agent.

„Nema klju a!“, viknu Aga D~an s druge strane unutrašnjeg dvorišta.

„Daj klju ina e u provaliti vrata!“

Bake se pojaviše iz mraka, otvoriše vrata biblioteke i upališe svetlo.

Jedan od agenata htede u cipelama da ue.

„Skini cipele, bitango“, viknu Golbana.

On ne posluša.

„Skini cipele, bitango“, viknu Goleba.

Agent koji je o igledno bio pod utiskom starosti biblioteke ne ue, ali ostade u vratima da gleda stare
ormane s knjigama i imamov starinski radni sto, a onda izae.

Drugi agenti uoše u mra nu ilimsku sobu. Na zidu je visio dopola iš vori an ilim. Pogledaše iza ilima i
otvoriše velike stare ormane i pobacaše kalemove s vunom na zemlju. Onda napustiše odaju i uputiše se u
opijumsku sobu.

Zazvoni telefon glavnog agenta, on otr a do ribnjaka i po e s nekim da razgovara. Minut kasnije vrati se i
re e: „Momci, idemo!“

Agenti se okupiše u unutrašnjem dvorištu, zatvoriše za sobom vrata i udaljiše se.

Aga D~an zaklju a vrata i pogasi svetla.

„Ima li nešto za jelo? Gladan sam i ~edan!“, re e bakama.

Upravo je seo, kad Šahbal ue.

„Gde je?“

"U d~amiji.“

"U d~amiji?“

"U starom podrumu s grobovima. Vratar je sve sredio“, re e Šahbal. „Bezbedan je u d~amiji, ali agenti e
se vratiti. Nee dugo potrajati.

Dr~ae d~amiju na oku. Moramo ga nekako poslati u Kom. Kad posle vratar otvori za jutarnju molitvu,
upaše u d~amiju i tada neemo moi da ih spre imo. Moramo nai na in da mu pomognemo da pobegne.“

Tog asa uoše bake sa srebrnim poslu~avnikom. Štaviše malu istu pamu nu salvetu na radni sto Age
D~ana i spustiše ukrašen porcelanski tanjir na kome je bilo sira i hleba. Štaviše pa~ljivo na sto starinski
ajnik sa zlatnim rubovima iz koga se pušio mirisni aj i aše, pa se udaljiše. Aga D~an pogleda Šahbala i
nasmeši se.

„Koliko se vidi, vaša je reakcija odobrena“, primeti Šahbal dok je sipao aj.

„Sedi da jedemo. Imamo još mnogo toga da uradimo, noas nema spavanja.“

Pošto su jeli, Aga D~an ode do spremišta svoje radne sobe i vrati se s nekoliko stvari. Stavi na sto pred
Šahbala makaze, šešir i odelo. „Imam plan. Malo posle stau na ulazna vrata d~amije, kao da nekoga
ekam. Znam da agenti iz svojih auta sve dr~e na oku, zato u pokušati da privu em njihovu pa~nju. Ti eš
uzeti makaze i ovo odelo i preko krova eš ui u d~amiju. Pomoi eš Galgalu da skrati bradu i zamolieš ga da
obu e ovo odelo i stavi šešir. Kad sunce grane, ljudi e doi na molitvu. O ekujem da e biti više ljudi nego obi
no, posle ju erašnjeg dogaaja. Kad ljudi posle molitve krenu kui, izaite iza mene iz d~amije. Ostalo u ja
srediti. Je li jasno?“

"Jasno.“

Tog ranog jutra nije bilo hladno, ali je kroz grad duvao sve~ vetar s planina. Aga D~an ode po dogovoru
do d~amije i vide da svetli lampa na uli noj svetiljci koja je ve dugo bila razbijena. Vratar je ve više puta
odlazio u opštinsko odeljenje za elektri nu rasvetu, ali elektri ar nikada nije došao da zameni sijalicu. Sam
Aga D~an je nekoliko puta telefonirao direktoru, ali nikada nije mogao da ga dobije.

Nikoga nije bilo na ulici, samo su nešto dalje stajala dva oveka i pušila. Kada su videli Agu D~ana kako ih
gleda, oni se povukoše u tamu.

Auto sa etiri osobe proe pored d~amije, okrenu se i ponovo proe, ali se ne zaustavi.

Ljudi koji su stajali u mraku izaoše na svetlost fenjera. Krenuše pušei prema Agi D~anu i prooše pored
njega ne pozdravivši ga. Nisu bili ljudi iz grada, ina e bi i u mraku poznali Agu D~ana i pozdravili bi ga.

Dok je tu stajao, ponovo je bio svestan koliko se grad poslednjih godina izmenio iz osnove. Rukovoenje
gradom došlo je u ruke stranaca. Do pre nekoliko godina svi autoriteti u gradu bili su ljudi koje je
poznavao, ljudi iz dobrih gradskih porodica, sinovi trgovaca sa bazara. I kad bi on, Aga D~an, ušao u neku
od upravnih ustanova, odmah bi ga primio direktor. Nove direktore nije poznavao. Sve su to bili ljudi koji
nisu hteli da odr~avaju vezu s d~amijom. Nosili su uska odela, leptir-mašne i pušili su debele cigare.
Grad kao da je bio rascepljen; na jednoj strani bili su tradicionalni ljudi, stare zgrade i bazar, a na drugoj
strani novi direktori, novi agenti, moderne zgrade, pozorišta, bioskopi. Ranije je bio u stanju da sve reši
jednim pokretom ruke, sada mu nije polazilo za rukom da mu promene pregorelu sijalicu pred kuom.

Tek sad je Aga D~an shvatio gradona elnikovo upozorenje: „Imaj u vidu, Ago D~ane! Ne mogu ti više
pomagati kao nekada!“

On oseti strah, mada se normalno nije lako dao uplašiti. Još pre nekoliko sati mislio je kako e sve na kraju
ipak ispasti dobro, ak i kad su agenti hteli da uhapse Galgala. Bio je siguran da e uspeti da oslobodi
Galgala i da e ga odvesti kui ako telefonira šefu policije, ali sad je znao da je pogrešio.

inilo se da mu je potreban sve~ planinski povetarac da bi mogao jasnije da misli i bolje sagleda stvari.
Onda mu sinu da je i Galgal stranac, a uz to i neko u koga se ne mo~e imati poverenje. Ko je on, zapravo?
Potpuno nepoznat ovek, koji je došao iz Koma da zatra~i ruku njihove keri. A dalje? Dalje ništa više nije
znao o njemu.
Planinski vazduh je u inio svoje, koprena s njegovih o iju nestade i sve odjednom postade druk ije. Galgal
je skovao opasan plan, znao je da Farah Diba dolazi u bioskop, ali mu ništa nije rekao. Flteo je da napravi
katastrofu u gradu, namamio je neuke vernike iz d~amije u bioskop kako bi Farah Diba upala u zamku,
hteo je da prevrne zemlju naglavce i da napravi svetske novosti. I Aga D~an to ništa nije primetio. Sva je
srea što je na vreme uspeo da omete Galgala. Galgal ga je uvredio i eto sad je u starom podrumu s
grobnicama. Njegova sudbina bila je u rukama Age D~ana. Zamolio je Šahbala da podse e Galgalu bradu.

Mada je bilo hladno, elo mu se obli znojem. Da bi razgonio strah, po e da pevuši:

„Tako mi jutarnjeg svetla

Tako mi noi kad vlada mir!

Nije te napustio.

Zar te nije našao kao siro e i pokazao ti put? Našao te ubogog i obogatio te?

Zar ti nije skinuo teret s plea

Koji te je pritiskao?

Uveao ti je ugled, što uvek ide s teškoama.“

On se osvrnu oko sebe i vide da se razdanjuje. Ljudi su u ogromnom broju pristizali u d~amiju. Oseti neko
olakšanje, ispravi se i ue u d~amiju.

Još nikada nije bila takva gu~va za jutarnju molitvu, a još je ljudi pristizalo. Aga D~an to nije uo, ali drugi
ljudi su uli na radiju kako je u Sened~anu izbio neki mete~, kako je neki fanati an imam podigao grad
naglavce.

Sve jutarnje vesti bavile su se kraljevskom posetom klinici i prisustvom Farah Dibe u novom bioskopu. Tu
i tamo naba eno je kako je imam mobilisao vernike iz d~amije s veoma sumnjivim namerama.

Zato su svi pohrlili u d~amiju da do~ive ostatak nereda.

Vratar d~amije se pojavi, prie Agi D~anu i pozdravi ga. Aga D~an poe malo s njim da se dogovore još
jednom o svemu. Kada su se vratili u d~amiju, Aga D~an ode krišom u podrum, pravo do starih grobnica.
Šahbal iskrsnu iz pomr ine.

„Gde je?“, upita Aga D~an.

"U spremištu.“

„Idi gore i zamoli oca da po ne sa azanom14“

On se uputi ka spremištu, otvori vrata oprezno: „Ja sam.“

U oskudnoj svetlosti svee Galgal je bio neprepoznatljiv. Bio je u odelu sa

šeširom na glavi, kratko podšišane brade.

„Policija sve ini da te uhvati. I ti znaš bolje nego ja zašto. A ja u u initi

sve da ti pomognem da pobegneš, ali moram ti rei da nisam zadovoljan

tom tvojom akcijom. Imam oseanje da si me izdao. Morao si da mi ka~eš šta

nameravaš, ali to svesno nisi u inio. No, nije sad vreme da se govori o

takvim stvarima. Posle, kad se završi molitva, Šahbal e doi po tebe.

Napustieš d~amiju s ljudima. Vratarev neak e te ekati s motorom na

trgu. Kad tamo stignemo, sedi iza njega na motor i on e te odvesti u selo

Vartje. Imam iz Vartjea poslae te u Kašan, a imam iz Kašana sredie ti put

do Koma. Evo ti i nešto novca. Idem sad“, re e Aga D~an i izae ne

sa ekavši Galgalovo reagovanje.

Hteo je da mu se oštrije obrati, hteo je da ka~e: „Planirao si da sve staviš

na kocku, grad, d~amiju, kuu i porodicu. Proigrao si moje poverenje. Od

samog po etka sam shvatao da ne treba da ti verujem, no dobro, sve je

sreom dobro prošlo. Sada idi, zasada te više neu videti.“ Ali nije to u inio,

bio je srean što je savladao bes i ubla~io re i.

U trenutku kad je Aga D~an stigao u prostor za molitvu, svi ljudi

ustadoše; znalo se da je policija prethodne noi upala u kuu i da je Galgal

pobegao.

Jedan od najuglednijih Ijudi s bazara odvede Agu D~ana do mesta s koga

se imam obraa ljudima.

„Bie mi posle potrebna tvoja pomo“, prošapta Aga D~an, „sad je

odlu ujui trenutak za d~amiju. Galgal je u opasnosti. Ja u voditi molitvu,

to nije normalno u redu, ali situacija to zahteva. Hou posle da ostanete i svi

zajedno krenemo na bazar.“

Pošto je to rekao, Aga D~an krenu prema propovedaonici, pope se prva

tri stepenika i uzviknu: „Ljudi, danas neemo imati imama za vreme

molitve. Imam Galgal morao je hitno da ode u Kom. Znam da se to ne radi,

ali danas u ja uzeti imamovo mesto. Jutarnja molitva je kratka, sledite me!“ Na as nastade ~amor u
d~amiji, ali kad se Mujezin oglasi sa:„Hajje allal

salat“,zavlada tišina i svi se okrenuše prema Meki.

Jutarnja molitva je najkraa molitva dana i sadr~i dva ustajanja, dva

klanjanja i dva spuštanja temena na tlo.

Posle molitve, Ijudi sve ano prioše Agi D~anu da ga isprate napolje.

Kada su stigli na unutrašnje dvorište, vide Aga D~an Šahbala i Galgala kako

dolaze iz podruma i pridru~uju se masi. Aga D~an je ve zamolio sasvim

malu skupinu da ga otprati do bazara, ali mnogi su o igledno shvatili

ozbiljnost situacije i sada su išli u tišini iza Age D~ana.

Na sve strane stajali su policajci koji nisu shvatali šta se dešava i zašto

masa ljudi mirno ide u pravcu bazara.

Vratarev bratanac ekao je spreman na motoru na uglu bazarskog trga,

ispod stuba sa svetiljkom. Galgal se izdvoji iz mnoštva, uputi se motoru i

sede pozadi. Šahbal pri eka još koji trenutak da motor potpuno nestane iz

vidokruga. Onda se uputi u masu, prie Agi D~anu i prošapta: „Otišao je.“
P t i c e

Ha Miem.Jesen je upravo prošla. Sedika je otišla u Kom da bi bila s mu~em

pre nego što stigne zima. Prvi sneg je pokrio planinske vrhove. Kud god pogledaš, vidiš kako beli vrhovi
štr e iznad sela. U kui se nije više esto govorilo o Galgalu. Svi su bili zauzeti drugim stvarima; uskoro e se
vratiti ptice selice. Mo~da e meu njima biti neka naro ita.

Kad se probudio, re e Aga D~an ~eni: „Fagri, opet sam sanjao nešto lepo. Stalno sam u vezi sa svojim
mrtvima, ti to ne veruješ, ve eras sam video svog oca. Više se i ne seam kada je umro, ali mi esto dolazi u
snove. To su snovi koje ne mogu da objasnim. Sve se dešava u odreenoj atmosferi u odgovarajuem
okru~enju. U snu od noas otac je umro i mi smo ga nosili na groblje, i sahranili smo ga, ali kada sam se
vratio kui, on je i dalje le~ao na krevetu ispod belog aršava. Znao sam da je to moj otac, kao i da smo ga
ve sahranili. Kleknuo sam pored njegovog kreveta i osetio da nije mrtav, da e ustati. U jednom trenutku on
se pokrenu i promoli glavu iz aršava. Pokuša da se pridigne i sedne, pohitam mu u pomo, dam mu štap za
šetanje i pru~im mu šešir. Onda on napusti sobu, ode oprezno do ribnjaka, sedne na klupu i zagleda se u
ribice.“

„Misliš na njega, misliš neprestano na mrtve“, re e Fahgri Sadat, „zato ih tako esto sanjaš“

„Ne mislim na njih. Da, ponekad mislim na oca, ali sanjam sve mrtve, ak i ljude koje nisam poznavao, na
primer o evog oca, ili oca o evog oca. To je baš udno. Danju sam u svetu ~ivih, nou sam u svetu mrtvih.“

„Mo~da je to zbog d~amijskih vesti koje sam praviš.“

On ustade i prie prozoru.

„Fagri Sadat!“, uzviknu odjednom.

„Šta se desilo?“

„Izašlo je sunce tamuza15!“

Fagri Sadat pogleda sunce koje se kao crveni luk nadnosilo nad ~utom planinom Zardkuh.

„Svaki dan gledam vrh Zardkuha, ali sunce ne dolazi. Mislila sam da ga ove godine više neemo zajedno
gledati“, re e Fagri Sadat.

"U poslednje vreme sam se u mislima mnogo bavio Galgalom, pa sam tamuz potpuno zaboravio.“

Zima je stigla. Odjednom je poslednjeg dana jeseni ili prvog dana zime zasijalo crveno sunce iznad
Zardkuha: sunce tamuza. Tamuz zna i leto.

U Sened~anu se uvek ekao taj neo ekivano blagi dan. Ptice selice su znale za tu pojavu još pre ljudi. Tog
dana su preletele osne~ene planine. Dolazile su iz hladnih rusko-azijskih oblasti, od davnina su išle Putem
svile, gde je vazduh bio najtopliji, i preletale su iz jednog daha veliki deo pustinje. Kad bi stigle u
Sened~an, ve su prevalile najte~i deo puta. Odatle su postepeno odlazile na toplija mesta, dok na kraju
ne bi stigle u svoja gnezda u starim urminim drvetima kraj Persijskog zaliva.

Dan tamuza bio je zna ajan dan za porodicu. Taj dan je va~an i za bazar i nacionalnu trgovinu ilimima.
Fagri Sadat i bake ostajale bi kod kue da hvataju ptice.

Kua je nalazila nadahnue za boje i figure ilima iz perja ptica selica.

Vreme je nau ilo ukuane da uvek ima bar nekoliko ptica meu tim selicama koje imaju upadljive boje i
nepoznat uzorak perja.

Niko nije znao kako je Aga D~an dolazio do tih neponovljivih figura na ilimima i kako su izmišljene te
predivne mešavine boja. Bila je to tajna kue. I ~ene iz kue su se vekovima time bavile.

Danas su se bake, kao svih tih godina, odmah dale na posao. Izvadile su iz podruma stare pletene klopke i
stavile su ih u unutrašnje dvoriše na stranu biblioteke i opijumske sobe.

Kada su selice napustile pustinju i doletele u Sened~an, letele su uglavnom prema minaretima d~amije,
gde su uvek boravile etiri rode. Po dve na svakom minaretu. Niko nije znao kada su stare rode uginule i
kada su mlade rode nasledile gnezda. Aii uvek su bile tu. Pripadale su duhu Sened~ana i selice su još iz
daljine uvek videle te rode koje su bile prvi znak grada.

Kada bi ptice stigle u grad, proletele bi larmajui nekoliko krugova, a onda bi se spustile na d~amijski
krov. Stara vrana sedela je na kupoli i posmatrala je sve.

Vratar je ve unapred posuo pšenicu po krovu. Svi u gradu znali su da ptice dobijaju vodu i ~ito na
d~amiji, ali niko nije znao da je Fagri Sadat postavila zamke.

Sedela je u stolici pored ribnjaka i dr~ala u rukama kanape od zamki. Bake su se sakrile iza zavese u
biblioteci i virile su oprezno kroz razmake.

Skupina ptica se spusti pored zamki gde je stavljena hrana i jedui išle su sve dalje i stizale su pod korpu,
gde je bilo suvog gro~a.

im bi se ptice našle ispod korpe, Fagri Sadat je povla ila kanap. Korpa bi pala i ptice su bile zarobljene.
Bake su istr ale na dvorište.

Obe su odmah kleknule kraj prve zamke.

Ulov je doneo sedam novih vrsta. Ptice staviše u sedam posebnih kaveza i odnesoše ih u sobu Age D~ana.

Kada je pao mrak, Aga D~an se vrati kui i uputi se pravo u radnu sobu, gde su ga ekale Fagri Sadat i
bake.

„I kako ste provele dan? Jeste li uhvatile nešto naro ito?“

„Ptice su predivne, videle smo danas mnoge izbliza“, odgovori Fagri Sadat.

„Baš sam radoznao, gde su bake?“, upita on.

„Odmah e do i“, odgovori Fagri. Onda su u etvoro radili do ranog jutra.

Golbana je izvadila jednu od ptica iz kaveza i stavila joj preko glave crnu kapicu da se ptica ne bi uplašila
jakog svetla i mirno stajala na stolu.

Aga D~an je pa~ljivo prou avao krila i perje ptice.

„Ova ima predivno perje, ali na~alost nije izuzetno“, re e on dok je vrhom olovke pokazivao šare Fagri
Sadat.

„Hoete da pogledate na as?“, re e bakama.

One staviše nao are, primaknuše se i pogledaše perje. „Boje su druk ije, ali je šara poznata“, re e Golbana.
Ona preuze pticu od Age D~ana, vrati je u kavez, uhvati sledeu i pru~i mu je.

„O, ovo perje je fantasti no, vidite li te figurice ovde na vrhu ovog pera? Crvene i zelene linije se prepliu.
Mislim da e naši crta i moi ovo da iskoriste za crta kim stolom.“

Fagri Sadat prou i perca kroz uveli avajue staklo: „Zaista su izuzetna, sjaj ih ini još lepšim. Kako to da
svaka od ovih ptica ima sasvim druk ije perje? Sve su to jedinstveni uzorci.“

Aga D~an pogleda kroz Fagrinu lupu i klimnu glavom: „Izdvoj ovu.“

Tako su ispitali još dve ptice, ali zaklju iše da one ne pru~aju ništa izuzetno. Bake doneše sledeu pticu.
Odmah je bilo jasno da je ona nešto posebno. Ptica nije htela da miruje. Borila se da se oslobodi. „Ova je
baš jaka. Perje joj je guše nego što je uobi ajeno, gledajte samo“, re e Golbana.

„Ova ptica je zaista nešto posebno, njene pegice su predivne i blistaju kao mali plavi dragulji“, slo~i se
Golbana.

„Videla sam ih jednom po danu“, re e Fagri Sadat, "ali sad na stolu, pod ovim svetlom, izgleda mnogo
lepše.“

„Umetni ko delo!“, uzviknu Aga D~an. „Odakle sva ta lepota?“

Fagri Sadat uze olovku, pogleda kroz lupu i po e da precrtava figurice na pti ijem perju. Kada je završila,
bake donesoše paletu i etkicu. Nisu bile svesne da su umetnice. Ovaj posao su smatrale samo
produ~enjem tradicije kue, neim što je u vezi s ilimima i kuom. Htele su da naprave najlepše ilime na
celom Srednjem istoku. Smatrale su to svojom du~nošu i nisu o tome razmišljale. Fagri Sadat nacrta
figurice i pokuša da na papir prenese udne boje perja. Slikala je tankim etkicama, prstima, i uz savete
baka.

„Probaj ovu boju, Fagri, ovu tamnoplavu, pored te svetlozelene, ne mešaj ih, povuci tanke linije preko
plave“, re e Goleba.

Fagri je radila ta no ono što su joj bake govorile.

„Ali htela bih ovaj ljubi asti sjaj. Kako da u tepihu izvedemo tamni Ijubi asti sjaj pomou vunenih niti?“, re e
ona.

„Na platnu to nikako neeš moi da naslikaš“, re e Aga D~an. „Boja se ponaša druk ije od vune.“

„Donesite na as kalemove“, re e Fagri Sadat bakama.

One odoše u ilimsku sobu i doneše nekoliko kalemova vune i staviše ih na sto.

„Mogu li dobiti par e plave vune?“

„Mislim da neeš uspeti s malim par etom“, primeti Aga D~an, „moraš uzeti itav rukohvat plave vune i
onda da je kombinuješ s tankim crvenim nitima.“

On stavi mnogo plave vune na sto i pokuša da crvene niti pomeša sa plavim. „Vidiš?“

„Ne“, odgovori Fagri.

„ekaj malo“, re e Golbana i uplete još crvenih niti u plavu vunu.

„A sad?“

„Po inje da li i“, re e Fagri.

„Taj utisak nikada neemo moi da dobijemo na stolu, tek e se dobro videti na ilimu. Kad se posle hiljade
crvenih niti iš vori a s plavima, doi e u tkanju do izra~aja ta ljubi asta boja kao nešto neuhvatljivo. Uvek
tako biva. Pogledaj još jednom kroz lupu to perje. Ako ga pogledaš sasvim iz blizine, vidiš samo talas
plavih dla ica i desetine crvenih i zelenkastoljubi astih, posle sve ide samo od sebe“, re e Aga D~an.

Oni se utei zgledaše.

„Ne usuujem se još da poka~em svoje zadovoljstvo, ali mislim da smo došli do ne ega“, re e on.

Fagri Sadat dovrši crte~, a Aga D~an sredi beleške koje je napravio. Bake vratiše kalemove u podrum i
raspremiše radnu sobu.

Kad su drugi bili tako zaposleni, Zinat je radila u kuhinji. Dodavala je hranu iza vrata bakama. I skupila je
ostatak porodice u trpezariju. Da bi u kui bio mir, pri ala bi im neku pri u. Svi su voleli da je slušaju kako
pri a i Zinat je u~ivala u ukazanoj pa~nji. Sve eše su je molili da im ispri a neku pri u. S vremenom je bila
u tome sve bolja.

Rano ujutru, im je granulo sunce, bake su odnele ptice u unutrašnje dvorište kraj ribnjaka, pošto su ga
prethodno po istile. Nahranile su ih i dale im vodu. Poljubile su ih u glavice i pustile ih da odlete.

Ptice napraviše polukrug iznad d~amije i uputiše se ka jugu. Odleteše brzo da bi sustigle ostale.

Ako budu letele bez prestanka, videe pred ve e Persijski zaliv, gde je bilo toplo i gde su se velike ajkule
kao neki udni amci kretale po vodi.

D ~ a n e š i n
Moje ~edne usne

Tra~e tvoje

Strgni mi odeu

Zagrli me

Evo mojih usana

Evo mog vrata i vrelih grudi

Evo mog mekog tela

Aga D~an je sakrio pesmu u fioku svog radnog stola na bazaru pošto ju je prethodno uvao neko vreme u
unutrašnjem d~epu. Nekoliko puta hteo je da je baci u korpu za ubre, ali nije to u inio. Mada je to bila
grešna pesma, nešto ga je stalno gonilo da je ponovo pro ita. I protiv njegove volje pesma mu se urezala u
pamenje, tako da ju je znao napamet.

Znao je na desetine klasi nih pesama, ali ta pesma je bila nešto drugo, nije ga napuštala, stalno su mu
njene re i bile navrh jezika. Kako se neka ~ena usudila da takve re i stavi na papir? Kako li se zove?

Pesnikinja se zvala Faruh Farohzad i u to vreme bila je ve veoma poznata u Teheranu. Bila je to mlada
lepa ~ena koja je svojom prvom knjigom podigla mnogo prašine. Jedna od njenih pesama ak je izazvala
zemljotres u svetu tradicionalne muške poezije:

Zagledah se u njegove o i
Gde se skrivala tajna

Srce mi zalupa

Od njegovih upitnih o iju

Alah, Alah

Njegove usne

Iznuivale su e~nju Na mojim usnama

I ja rekoh:

}elim te

O, bo~e, po inih greh

Moje nago telo

Utonu u njegovu postelju Udari o njegove

grudi

Jedni su je videli kao novu blistavu zvezdu na nebu persijske poezije, drugi su je videli kao kurvu koja
svoje telo prodaje i u krevetu i na papiru.

U Komu je ajatolah oštro napao izdava a što je objavio tako bogohulne stihove. I u jednoj od svojih
propovedi upotrebio je knjigu kao dokaz da sluge re~ima na taj na in podrivaju islam.

„Oni vreaju naše ~ene“, uzviknuo je, „naše keri nisu više bezbedne u ovoj grešnoj zemlji!“

Teheran je bio neosetljiv na takve ubode, Teheran je imao svoje planove. Novine su bile pune takvih stvari,
a u bioskopima su se pojavljivale na platnu ~ene s ogromnim grudima i u oskudnom rublju.

Farah Diba je svakog dana otvarala nov kulturni centar, gde su devojke golih nogu igrale, a mlade ~ene u
njenom prisustvu itale pesme o svom telu.

Aga D~an, koji je pesmu Faruh Farohzad upravo strpao u fioku meu svoje papire, ponovo je izvadi i
pomisli:Ova pesma spada zapravo u moje d~amijske vesti, staviu je u svoju svesku.

Onda se za u kucanje na vratima i sluga ue.

„Imam je stigao, mo~e li da ue?“, upita on.

Aga D~an se seti da ima dogovor s D~anešinom, stalnim rezervnim imamom. On ponovo strpa pesmu u
fioku i odgovori:

„Uvedi ga.“

Bio je to prvi put da Aga D~an prima tog imama u svom zdanju u bazaru.

oveku je bilo pedesetak godina, slepoo nice su mu bile sede, brada takoe. Po njegovom nespretnom
dr~anju videlo se da je to seoski imam.

„Sedite“, re e Aga D~an i pokaza na stolicu za pisaim stolom.

Imam sede skromno i skloni ruke u halju. Sluga donese aj na srebrnom poslu~avniku i ponudi ga
okoladom iz elegantne šarene kutije.

Imam uze okoladicu, strpa je smesta u usta i stade da ~vae.

Videlo se da je pod utiskom gotovo kraljevske radne prostorije, s ko~nim nameštajem, stilskim stolicama,
s velikim kristalnim lusterom i velikim radnim stolom za kojim je sedeo Aga D~an, vlasnik svih ilimarskih
kua po selima i u gradu.

On je bio stalni imam d~amije u planinskom selu D~ird~a.

Aga D~an je imao u njega poverenja.

Ranije, kad je imam Alsaberi bio bolestan ili je morao da ide na put, zamenjivao ga je D~anešin, ali to je
uvek bilo samo nakratko. Pošto je Galgal pobegao, verovatno e dugo odsustvovati. Aga D~an ga je smesta
pozvao, odmah posle Galgalovog bekstva, i poslao je po njega d~ip da bi odmah odr~ao ve ernju molitvu.

Za vreme svog boravka noie u gostinskoj sobi d~amije, ali pošto je bilo u izgledu da e du~e vreme ~iveti
u d~amiji, bie mu potrebne još razne druge stvari. Zato ga je Aga D~an pozvao da se o svemu dogovore.

„Kako je?“, upita Aga D~an.

„Dobro,alhamado lellah16“

"A kako porodica, ~ena, deca, zar im ne smeta što treba da ostanete du~e?“

„}ene se uvek ~ale, ali ja u redovno odlaziti kui na jedan dan.“

„Jeste li zadovoljni d~amijom?“

„Jesam, ako ste vi zadovoljni.“

„Zadovoljan sam...“

Neko kucnu na vrata.

"Napred!“

Ue sedam staraca s nao arima i u radnoj odei. Najstariji razvi po stolu obojen papir na kome se video
motiv za ilim i re e: „Evo prvog rezultata; vidite da ljubi asta boja na skici sija kao laka magla. Ali mislim
da e to na ilimu biti bolje.“

Aga D~an stade da prou ava crte~ dok se sedam staraca naginjalo i gledalo s njime.

„Neverovatno, nisam to o ekivao!“, re e on. „Upravo ono što sam ~eleo. Neu du~e da ekam, ako mo~ete
to da uradite, još danas u to registrovati. Hoe li uspeti?“

„U iniemo sve što mo~emo“, rekoše ljudi i izaoše. "Oprostite“, re e Aga D~an imamu, "ve nedeljama ekam
da to naprave. To su moji crta i. Oni su originalni kreatori ilima. Pravi su arobnjaci. Poznati su na celom
srednjem istoku. ilimi koji se naprave prema njihovim crte~ima vrede zlata. Dobro, da se vratimo na naš
razgovor, vi ~elite da ostanete kod nas du~e?“

"Da.“

„Znate da e to trajati godinu-dve, jer Alsaberijev sin još nije završio školovanje za imama.“

„Poznato mi je, ali to smatram kao lepu priliku. Oduvek sam ~eleo da budem imam d~amije u gradu, ali
nije mi nikada uspelo da vodim gradsku d~amiju. Zato sam veoma zadovoljan ovom prilikom, ali to neu
moi bez vaše pomoi.“

„Ništa ne brinite, pomoi u vam.“

„Hvala. Hou rei: propoved na selu je nešto sasvim drugo od one u gradu. U selu se pri a o obi nim
svakodnevnim stvarima, kravama, sto noj hrani. U gradu se mora govoriti o velikim stvarima, na primer, o
politici. Zanima me da govorim o takvim stvarima, da govorim monije kad su u d~amiji zna ajni ljudi.
Rado bih da govorim povišenim tonom, ~elim da me slušaoci slušaju s divljenjem.“ Aga D~an se
osmehnu, shvatio je na šta imam misli, ali, iskreno re eno, nije to video u njemu. Nije imao odgovarajue
dr~anje, elasti ne re eni ne obrte i nije imao potrebnu harizmu. Bio je seoski imam s velikim rukama i
velikim elom. Treba da si Galgal da bi pridobio i starce i mlade ~ene.

„Sve e to doi na svoje mesto“, re e Aga D~an, „ali mislim da nije loše u ovo zbunjujue vreme, posle
Alsaberijeve smrti i Galgalovog bekstva, da se u d~amiji povrati mir. Mo~e se i u gradu sasvim lepo pri
ati o drveu, o biljkama i o svom iskustvu na selu, o takvim stvarima graani rado pri aju. Budite ono što ste
i tada e sve od sebe ii dobro.“

Imam se osmehnu i obori glavu na grudi.

„Zaista tako mislim“, re e Aga D~an, „i baš me zanima šta ete nam pri ati u etvrtak uve e. Pri ajte, na
primer, o D~ird~i, o planinama, o bademovim drvetima, retkim divokozama i o šafranu. Ako imate neka
pitanja, mo~ete me uvek potra~iti preko vratara. Ja sam ga ve zamolio da se postara o osnovnim stvarima
u vezi s vašim boravkom. Ima li nešto što biste hteli da znate?“

„Ne, nema ništa.“

Sluga ue i izvede imama.

Uve e, dok je le~ao u krevetu s Fagri Sadat, Aga D~an po e iznenada da se smeje.

„Šta ti je?“, upita Fagri Sadat.

„Ništa. Setio sam se našeg imama. Jednostavan je i ambiciozan, ali ne zna kako da ostvari svoje snove.“

„I zato mu se podsmevaš?“

„Ne, nikako, cenim što ~eli da zna više. Samo su mu ruke i mišii suviše grubi.“

„Ne smeš tako da govoriš!“, re e Fagri Sadat osmehujui se.

„U pravu si, ali govorim iz iskustva, moraš nešto da imaš, boca nije dovoljna, u boci mora da bude i duh.
Neu više ništa rei, samo još ovo: naherio je malo svoj turban i rekao: ‘Hteo bih da govorim povišenim
tonom’“, re e Aga D~an i prasnu u smeh. „Ismevaš ga“, re e Fagri Sadat.

„Ne, ne ismevam ga, pomalo sam srean, sve e biti kako se o ekuje. S d~amijom je sve u redu, imam
odgovara, na poslu ide dobro i nova kreacija je gotova, zaista je ispala sjajno. Imam gomilu novih ugovora
i tr~ište o ekuje napeto naše nove ilime. Svi e ih dobiti, bie to lepa godina. Uz to, svi su zdravi, pa šta
bismo još hteli?“ On se okrenu i spusti šaku na grudi Fagri Sadat i re e: „I ja te imam i sad te ~elim, šta
ovek mo~e više da po~eli?“

Fagri Sadat mu blago odgurnu ruku, okrenu se napola, nale~ui na njega leima. On gurnu ruku u njenu
spavaicu i ne~no joj pomazi guzove i re e tiho: „Skini sve. }elim te nagu.“

Fagri Sadat navu e prekriva preko glave i re e: „Jesi li poludeo, šta je to gospodin pojeo kad me hoe
nagu?“

On gurnu šake meu njene tople butine i prošapta:

„Moje ~edne usne

Tra~e tvoje

Skini mi odeu

Zagrli me

Evo mojih usana

Evo mog vrata i grudi što gore Evo mog mekog tela.“

„Šta to govoriš?“, re e Fagri Sadat zapanjeno, zbaci pokriva e sa sebe i sede.

„To je moderna pesma“, re e on, poljubi je u vrat i skide joj pa~ljivo odeu, pomo~e joj da legne na lea i
prošapta:

„Govoriu ti tu pesmu, a ti je ponavljaj za mnom?“

„Neu, plašiš me, šta ~eliš?“

„Tebe ~elim.“

Fagri Sadat zatvori o i.

Z i n a t
IAlah se zaljubi u ono što je sazdao. Bio je zaljubljen u zvezde, u Mle ni

put, u Sunce, u Mesec, a najviše u svoju divnu zemlju.

„Bio je toliko ponosan na zemlju te po~ele da tamo ~ivi. Ali kako, kako bi

mogao tamo da ~ivi?”

„Odjednom, jedne noi, sinu mu nešto lepo.”

„On zamoili svog glasnika D~ibraila da ode na zemlju i donese ilova u. „D~ibrail donese ilova u.”

„Alah napravi oveka. Upravo kako je ~eleo.”

„Zatra~i od duha da se naseli u telu oveka. Duh odbi. Veoma je sebe

cenio i nije hteo da ue u telo napravljeno od ilova e.”

„Duh odbi.”

„‘Ui u Njegovo ime u telo’, re e D~ibrail.”

„‘Kad se ve pominje Njegovo ime, u iniu to’, re e duh.” „Duh nerado ue u ovekovo telo. Dok je duh prolazio
kroz grudi, ovek

se iznenada uspravi. Ali nije mogao da odr~i ravnote~u i pade.” „‘Taj nema strpljenja’, re e Alah
osmehujui se D~ibrailu.” „ovek dobi ime Adam!”
„Adam je sedam dana sedeo tamo gde je sedeo i ekao je. Alah mu posla

stolicu od crvenog zlata17sa ugraenim dragim kamenjem. I odeu od svile.

I krunu.”

„Adam se odenu, stavi krunu i sede na stolicu.”

„Aneli poneše na ramenima Adama u stolici i spustiše ga na zemlju. U

to vreme svet je bio star dvanaest hiljada etrdeset godina.“

Bila je to pri a koju je jedne srede uve e Zinat ispri ala na aroban na in porodici na okupu.

Sredom uve e pri ale su se pri e. Ukuani su ve erali zajedno, a posle ve ere slušali su Zinat.

Bake su napunile inijice orasima, upalile nekoliko svea i ugasile svetlo.

Ispostavilo se da je Zinat Hanum nadareni pripoveda . Toplina njenog glasa primoravala je na slušanje. Pri
ala je pri e iz starih knjiga, naro ito iz knjiga koje su pru~ale opširno tuma enje tekstova Korana. Koran je
trezvena i sugestivna knjiga; u pri ama se nije mnogo ulazilo u pojedinosti. Zato su napisane mnoge knjige
koje su opširno objašnjavale sugestivne pri e i Zinat je u tim knjigama nalazila teme za svoje pripovedanje.

Zinat je bila mirna i pomalo odsutna ~ena. Niko nije znao da je krila u sebi dar za pripovedanje. A onda je
jednom tek tako ispri ala deci kratku pri u.

Kada joj se sin Abas utopio, Zinat se povukla u svoju sobu. Tek kad je bila u drugom stanju sa Sedikom,
izlazila je esto napolje i mogla se videti u unutrašnjem dvorištu. Odlazila je u kuhinju i pomagala je
bakama.

Posle Sedikinog roenja strahovito se bojala da više nee spavati. U to doba bake su uvek bile u njenoj
blizini. Bile su njene poverenice i podrška. Sedele su kraj nje sve dok ne bi zaspala.

Kada je rodila Ahmada, njeni svekoliki strahovi su se povratili. Jednog dana ona spusti malog Ahmada u
Golbanino krilo i re e: „uvaj ga! Bojim se da i njega ne izgubim. Idem u d~amiju, oseam potrebu da se
molim.“

Otada je Zinat svakog dana odlazila u d~amiju.

Alsaberi se svojevremeno bio povukao u sopstveni svet u biblioteci i nije ga zanimao ~ivot ~ene i dece.

Zinatina deca smatrala su Agu D~ana za muškarca kue, zato su ga svi nazivali ocem.

Posle Alsaberijeve smrti, Zinat je provodila sve vreme u d~amiji. Svi su mislili da Zinat sedi u d~amijskoj
biblioteci da bi nekako u sebi prebolevala gubitak mu~a, ali ona je odlazila tamo da bi se pripremila za
novu fazu ~ivota.

Isprva je esto bila sama u d~amiji, ali kasnije se upoznala sa nekoliko ~ena na verskim sastancima.

Kao da se nešto udno dogodilo sa Zinat Hanum posle mu~evljeve smrti. Odjednom se ne ega oslobodila,
ali šta je to bilo niko nije mogao rei. Ranije se oseala kao balon koji se upetljao u grane drveta, ali sad se
odjednom oslobodila drveta i podigla visoko. Od tog oseanja bilo joj je divno, ali istovremeno bila je i
uplašena. im je po eo letnji raspust, ona pokupi decu i potra~i mir u velikoj roditeljskoj kui u planinama.

Zinat nikad nije gledala Alsaberija kao pravog muškarca, kao mu~a. Bio je više imam d~amije nego otac
porodice.

Ako bi uporedila svoj brak s brakom Fagri Sadat, Zinat nije imala nikakav porodi ni ~ivot. Bila je samo
~ena koja je rodila sina naslednika za kuu.

Fagri Sadat imala je Agu D~ana i vodila je pravi ~ivot. Zinat je ~ivela na gornjem spratu. Kasno uve e,
kada bi prolazila pored Fagrine sobe, videla je Agu D~ana kako le~i pored Fagri u ~ukastocrvenoj
svetlosti none svetiljke. I ponekad nou ula je kako se Fagri kikoe.

Ali Alsaberi nikada nije dolazio da legne pored Zinat. Spavao je s njom samo kad mu je bila potrebna. A
nije mu esto bila potrebna.

Posle Ahmadovog roenja, Alsaberi više nikada nije posetio Zinat u krevetu.
Zinat je prihvatila da je Fagri glavna ~ena kue. }ene poslovnih ljudi primale su Fagri kao princezu, a za
Zinat se niko nije zanimao.

Fagri je bila ~ena koja j e do ekivala ptice. I bila je ~ena s kojom se delila tajna ilima. A Zinat je za
ukuane morala da priprema hranu.

Tako je to bilo i sve se dešavalo van njene volje i ~elje. Zinat se bila pomirila sa sudbinom i našla je mir u
molitvi. Ali znala je da ~ivot nee doveka tei tako. Znala je da e jednog dana postati vidljiva. Da e tada svi
rei: „Vidi, eno ide Zinat.“

Kada je Zinat odlazila na verske skupove, ponašala se kao u enik, ali s vremenom je okupila oko sebe
istomišljenice. Posveivala je sve više pa~nje tim ~enama i objašnjavala im je verske tekstove.

Imale su u nju poverenja. Slušale su je i primale su njene savete.

Zinat je bila srena zbog svog novog polo~aja. Ali još nije pronašla potpuni mir. Još uvek je tragala za ne
im.

Kada se jednog popodneva vraala iz amama, ona ode u d~amiju. Bilo je kasno i u to doba obi no nije bilo
nikoga. Ona ode do praznog molitvenog mesta i vrati se. Opra ruke u ribnjaku i pljusnu vodu po licu.

Šta je tra~ila u d~amiji u to kasno popodne, kada je vreme za molitvu bilo još daleko? Zašto je oprala
ruke u ribnjaku? Upravo je stigla iz hamama i nije bilo potrebno.

Iza nje se iznenada pojavi privremeni imam, koji je stanovao u d~amiji. Ona se tr~e.

„Salam eleikum,Zinat Hanum!“, re e on.

Zinat re e salam ne okreui se. Obrisa lice velom i izlete iz d~amije, be~ei od svojih grešnih misli u
prometnu ulicu.

Prethodne noi, dok je le~ala u postelji, i protiv svoje volje mislila je na imama.

esto je ve mislila na njega, ali ovoga puta misao je bila veoma jaka, nije mogla da je se otrese. Bilo je to
prvi put da je mislila na drugog muškarca. Od njene šesnaeste godine Alsaberi je za nju bio jedini. Njemu
je dala svoj ~ivot, drugi muškarci nisu postojali. Da bi odvratila misli od imama, navu e pokriva preko
glave i promrmlja:

„Hol auzo de rabben nas Malaken nas

Ellahen nas

Zaštita

Zaštita.

Zaštita protiv zla

Skrivenog šapta a

Koji unutar mene šapue On je d~in18

On je d~in

On je d~in

Kralj ljudi

Zaštita,

zaštita.“

Kada je ponovo le~ala mirno, imam joj se u mislima pojavi kraj kreveta. Gledao ju je. Pogled mu pree s
lica na njene grudi. Alsaberi je nikada nije tako gledao.

Zinat rukama pokri grudi. Prošapta nešto, nešto što bi moglo biti po etak dobre pesme, nešto što joj je
izašlo iz samog srca. Nije ništa znala o poeziji pesnikinja koje su nedavno podigle naglavce Teheran, o
pesmama koje govore o njihovim oseanjima i njihovim telima. Ina e bi odmah uzela olovku da sopstvene re
i stavi na papir:
„Neko e doi

Neko ko me gleda

Ko pita:

Hoeš ii za mene

da skineš veo?

Hoeš li mi Pokazati kosu?“

Zinat nije ta no znala kada joj je imam prvi put došao u misli. Viala ga je, razgovarala je s njime o verskim
tekstovima, tra~ila mu je savet u vezi s pitanjima koja su joj ~ene postavljale i na koja nije znala da
odgovori. On ju je primao posle molitve u molitvenoj prostoriji, savetovao je i nalazio vremena da odgovori
na njena pitanja.

Ve ga je esto sretala napolju kad je šetao po unutrašnjem dvorištu d~amije i pušio cigaretu.

Nije ga tra~ila, ali ga je svuda viala, inilo se da uvek zna kada ona odlazi u d~amiju. Jer im bi ušla u neki
od mra nih hodnika d~amije, videla bi ga kako tamo stoji.

Ponekad, kad je prolazila pored njegove sobe, primetila bi da su vrata odškrinuta i da sedi bez turbana i
ita Koran. Nije htela da gleda u njegovu sobu, ali nije mogla da odoli iskušenju, pogledala bi, a on je uvek
hvatao njen pogled. Oseala je da je namerno zbog nje dr~ao otvorena vrata.

Mogla je naravno da razgovara s njime, jer je sad bio imam d~amije koji je došao da zamenjuje njenog
pokojnog mu~a i sina Ahmada, koji je još u io za imama u Komu.

Nije bila jedina koja je dolazila u njegovu sobu, dolazile su i druge ~ene. Jedan od zadataka imama bio je
da prima ~ene, da ih sluša i savetuje. Ali prilikom drugog razgovora Zinat primeti kako se specijalno zbog
nje

namirisao. Bio je to miris "meka“, kako su ga zvali. Prepoznala je miris jer je i njen pokojni mu~ imao
jednu od tih bo ica iz Meke. Bio je to miris koji se koristi samo za naro ite prilike.

Imam je sedeo u svojoj stolici. Zinat je sedela preko puta njega i vrata su bila odškrinuta. Bio je obi aj da
su vrata malo otvorena kad je kod njega neka ~ena.

}ene su uvek pri ale o li nim problemima sa imamom d~amije, o stvarima koje nisu mogle da ka~u
mu~evima ili lekaru. Ali Zinat je dolazila zbog tekstova koje nije shvatala.

Jedne ve eri ga je posetila posle molitve da razgovaraju o ajama iz sure Al Adijat.Shvatala je suru, ali je
mislila, oseala, da se u suštini teksta krije nešto dublje, tajnovitije, što nije shvatala i što nije mogla da
doku i.

Imam kao obi no sede naspram nje. Zinat stavi Koran na sto, potra~i suru i pru~i mu knjigu.

Imam stavi nao are i po e da vu e prst po ajama.

„Hoete li to da pro itate? Voleo bih da to ujem vašim glasom“, re e on. I on blago gurnu knjigu prema njoj.

Ona po e oklevajui da ita.

„Tako mi konja

Što u trku dahu

Što iskre kopitima

I jutrom nasru

Pa podi~u prašinu

I razbijaju borbeni poredak.“

„U pravu ste“, re e on, „ova pesma ima skriveno zna enje. Dok ste je itali, shvatio sam na šta ste mislili.
Vaš glas me je naterao da pa~ljivo slušam, da duboko razmislim. Vi ste izuzetna ~ena, ~ene kao što ste vi
r etko sreem. Dok sam vas slušao, išao sam s tim konjima što u trku dahu, što iskre kopitima. Tu suru sam
itao više puta, ali ovo je prvi put da sam je do~iveo tako duboko. A to je zbog vas!“
Zinat je gutala njegove re i kao što pesak u pustinji guta neo ekivane kapi kiše. A njegova poslednja re
enica u inila je svoje.

Nou, dok je le~ala u postelji, mislila je na njega: „A to je zbog vas!“

Ona oseti neku toplinu, neku prodornost u njegovim re ima: „Poslali ste me s konjima u trku što iskre
kopitima.“

Ona upali svetlo, stade pred ogledalo i pogleda svoju kosu; nije više bila crna, ali ni seda. Pogleda obrve;
još uvek su bile crne, mrke o i bile su umorne, ali su te noi imale neki neobi an sjaj. Vrhovima prstiju dota
e lice i stavi ruku na usta. Mo~da je ostarila, ali po~ele da opet sve po ne.

Morala je da povrati deo godina izgubljenih u toj kui.

Ipak, Zinat nije poseivala imama neko vreme i izbegavala ga je kad bi ga srela. Sve dok joj jednom iz pomr
ine ne re e: „Zinat Hanum! Zašto više ne svraate? Stalno mislim na vaša pitanja.“

Tri dana kasnije Zinat je ponovo sedela naspram njega i govorila o svom tuma enju nekog teksta, a on ju
je utei gledao i slušao, ali odjednom, neo ekivano, on je prekide i re e spokojno: „Zinat Hanum, o i vam
gore kao dve svee u noi kad razgovarate sa mnom, hou rei kad objašnjavate tekst.“

Zinat se napravi da ga nije ula i nastavi, ali više nije mogla da se usredsredi. Imam više ništa ne re e i
nastavi da se ponaša kao svaki drugi imam kada mu neka ~ena govori o svojim problemima. Znao je da
mora da eka još neko vreme pre nego što e Zinat hteti da uje ostatak njegovih re i.

Ali nije morao dugo da eka, jer dve ve eri kasnije srete Zinat u svom hodniku.

„Doite, ve eras slu ajno nemam šta da radim, dosaujem se. Imate li kod sebe neki tekst?“

Zinat sede i po e da ita doneti tekst. On je slušao.

„Znate lepo da pripovedate“, re e on. „Budite mrtve re i u ~ivot, ujem to, oseam to, vidim to na vašim
usnama.“ I on pokaza na njene usne, pri emu joj rukom gotovo dota e donju usnu.

Zinat spakova kofer i ode u D~ird~u u o evu kuu na nedelju dana da izbije iz glave misli na imama.

Tamo je dobro razmislila. Nije ~elela ništa s imamom. Bio je ve o~enjen, imao je decu, a osim toga
propovedao je u d~amiji gde e njen sin kroz koju godinu biti imam. Ali kada se vratila kui, sve se desilo
druk ije.

Stajala je na bazaru pred izlogom neke zlatare kad odjednom ugleda u staklu imama; stajao je iza nje i
šaputao je: „Zinat Hanum. Nedostajali ste mi. Stolica u mojoj sobi na kojoj ste sedeli je prazna.“

Zinat ne re e ništa, ak se i ne osvrnu, stajala je leima prema njemu i slušala.

Glas mu je bio mono privla an. Ipak nije otišla dva dana u d~amiju ni na jutarnju ni na ve ernju molitvu.
Ali du~e nije mogla da izdr~i. Kada je vratar zaklju ao vrata d~amije, ona nama e crni veo i preko krova
ode u d~amiju.

Proe pored imamove sobe i uputi se u molitvenu odaju.

„Jesi li to ti, Zinat?“, re e imam mirno iz svoje sobe.

"Ja sam, došla sam da uzmem knjigu iz d~amije.“

„Mo~eš da svratiš ako hoeš, upravo sam skuvao aj.“

Zinat produ~i u molitvenu odaju i pronae knjigu, uze je i krenu nazad. „Nou uvek ujem tvoje korake“, re e
imam iz svoje sobe. Zinat ue u njegovu sobu, sede na stolicu i stavi knjigu na sto.

Imam ustade. Tiho zatvori vrata i zaklju a ih. Upali sveu, stavi je na sto i ugasi lampu.

Zinat je i dalje sedela i ekala.

On uze Koran, potra~i suru Enkahto, suru koju itaš kada ~eliš da spavaš sa ~enom koja nije tvoja
zakonita ~ena. Kada bude pro itao Enkahto i Zinat izgovorila "gabelto“ (sla~em se), mogao je odmah da
je razodene.

On po e tiho da govori suru.

Zinat sklopi o i.

„Enkahto wa zawadjto“19, pevao je imam pognut.

Zinat je utala.

„Enkahto wa zawadjto“,otpeva on drugi put.

Zinat je utala.

„Enkahto wa zavadjto“,otpeva on i trei put.

„Gabelto“,re e Zinat lagano i pusti veo da joj padne preko ramena. Imam stavi Koran na sto. Dodirnu joj
usne i pree rukom preko njenog

toplog vrata.

a b a

Samo što su se probudile, bake dohvatiše kante za polivanje i metle i tiho

se iskradoše napolje. Poliše zemlju vodom i po eše da iste. Zaboravile su koliko im je bilo godina kada su s
metlom po injale da iste ulaznu stazu, ali to su inile zato što su htele da odu u Meku. I to su radile u potaji.

Hodo asni ko putovanje u Meku bilo je san miliona muslimana, ali to nije bilo za svakoga, samo bogati
vernici su mogli da odu u Meku.
Bake nisu imale ni prebijene pare, nikada nisu mislile na novac i novac im nije ni bio poreban, jer je u kui
sve sreivano za njih. Ali još od detinjstva su znale da onaj ko nije bogat ipak mo~e da ode u Meku, a to se
posti~e išenjem. Meutim, postojala su tri uslova u vezi s time. Prvo, moraš dvadeset godina u zoru, pre
izlaska sunca, da po istiš ulaznu stazu. Drugo, niko ne sme da te vidi. Tree, niko ne sme saznati tvoju
tajnu.

Onda e se poslednjeg dana pojaviti prorok Hezra, koji je ~iveo mnogo pre Muhameda, Ise, Mose,
Ibrahima, Jakoba i Davuda.

Ali kako e Hezra za nekoga organizovati put u Meku ostaje tajna izmeu starog proroka i onoga ko isti.

Kada se navršilo dvadeset godina kako bake iste, prorok se nije pojavio. Mo~da su uradile nešto
pogrešno, mo~da nisu dobro brojale godine. Ili su se jednom uspavale i po ele nešto kasnije da iste, ili ih
je neko video i shvatio njihovu tajnu.

Tako su ponovo po ele da iste sledeih dvadeset godina. Mo~da to više i nije imalo smisla, ali šta su drugo
mogle? Cilj da jednom odu u Meku davao je smisao njihovim ~ivotima. To ih je dr~alo. }ivele su u nadi da
e se još jednom probuditi kako bi još jedan dan ekale prorokov dolazak.

Prema njihovom ra unanju završile su drugu turu, ali još uvek nije bilo ni traga ni glasa od proroka.

Kada su prvi put ispunile dvadeset godina, imale su još snage da odu u Meku. Ali kada su po ele drugu
turu, znale su da e biti veoma stare ako stignu do kraja druge ture, i da nee imati dovoljno snage da
preduzmu to sveto putešestvije. Ali nastavile su i dalje da iste.

Nekoliko dana kasnije, sedele su tu~ne u mraku na zemlji u ilimskoj sobi.

„Kad bi nam neko oduzeo metlu, pale bismo mrtve“, re e Golbana, „ne mo~emo više da prestanemo sa
išenjem. Moramo da nastavimo. Kad više ne budemo mogle, otpuziemo do vrata.“ „Mislim da smo ipak
uradile nešto pogrešno“, re e Goleba, „mo~da smo opet pogrešno brojale.“

„Nemogue. Svake godine smo stavile krsti ovde na zid. Izbroj ih. Odavno smo ispunile dvadeset godina.“

„Mo~da se ipak nismo pridr~avale nekog pravila.“

„Kakva pravila? Nema nikakvih pravila. Ustati rano, istiti i dr~ati jezik za zubima.“

„Mislim da znam šta je u pitanju.“

„Uvek nešto prigovaraš, šta je sad?“

„Napravile smo veliku grešku. Obe“, re e Golbana.

„Kakvu grešku?“

„Nismo smele nikome rei svoju tajnu“, re e ona.

„I nismo.“

„Ipak jesmo. Rekle smo svoju tajnu jedna drugoj. Ti znaš moju tajnu, ja znam tvoju. A to nije smelo, to nije
smelo! Nisam smela znati tvoju tajnu, ni ti moju. To je sve trebalo da se dešava ponaosob.“

„Umukni, molim te.“

Bile su zajedno odlu ile da zajedno iste prilaznu stazu, da zajedno sretnu proroka Hezru i da zajedno
putuju u Meku, ali sad je odjednom sve ispalo druk ije.

Sedele su tako u mraku u sobi za ilime, tu~ne i stopljene. inilo se da im nema spasa. Metle su im ispale iz
ruku.

Nisu više bile ljudska bia ve dve seni u mra noj ilimskoj sobi. Vrana graknu i naruši tišinu., Pojavi se lud a
Godsi. Ona pogleda u ilimsku sobu i re e: „ula sam bake. Gde su bake? Ili nisam dobro ula? Ipak sam
dobro ula!“

Bake se trgoše i ustadoše. Ako ih je luda Godsi ula, svima e to ispri ati, jer jedino ime se bavi jeste
prenošenje tuih tajni.

„Kako je, Godsi?“, upitaše obazrivo.

„Dobro!“

„A kako je mati?“

"Dobro!“

"A sestra?“

„Sestra? Ona je luda. Poludela je.“

„Hoeš nešto da jedeš, Godsi?“, upita Golbana i povede je u kuhinju ne bi li nekako saznala da li je zaista
ula njihov razgovor. Ali kad je stigla do kuhinje, Godsi se okrenu i izae.

"Godsi?“, uzviknuše bake, ali ona je ve nestala.

Koliko je godina imala Godsi?

Trideset? etrdeset? Starija, mlaa? Niko to nije znao.

U svakom slu aju, izgledala je mlada, mlada i luda.

Poticala je iz tradicionalne porodice, i njen otac je bio dalji roak Age

D~ana. ovek je bio bogat, plemi koji je posedovao nekoliko sela. Ali nešto nije bilo u redu u njegovoj
porodici. Svi su poludeli.

}ena mu je dobila psihi ke probleme kada je rodila prvo dete, i više se nije oporavila. Sin mu je roen
malouman, najstarija ki nije bila normalna, a Godsi je lutala gradom kao pas.

Kada je mu~ umro, nije bilo nikog da dr~i porodicu na okupu. Samo se Aga D~an zanimao za njih, s
vremena na vreme sreivao im je ponešto i redovno ih je poseivao.

}iveli su još uvek u roditeljskoj kui. Kad je mati posle mnogo vremena morala da ide na bazar zbog ne eg
neophodnog, izlazila je kao neka stara princeza. Po na inu hoda videlo se da poti e iz bogate porodice, ali
ako se bolje pogleda, videlo se da joj mozak ne radi dobro. Godsi i starija sestra pratile su je kada je
morala da ide u grad. Kada je trebalo prei ulicu, sestre su istr avale i blokirale ulicu, pa više nisu mogli
proi ni pokrivena kola, ni auto, ni autobus, ak ni bicikl, dok majka ne pree ulicu nogu pred nogu.

Godsin brat se zvao Hašem. Bio je stariji od nje i uvek je izlazio odeven kao pukovnik, sa štapom preko
ruke.

Uniforma mu je uvek bila ista, a nacionalni persijski bronzani lav blistao je na vojni koj kapi. Od ranog
jutra do ve eri bio je na bazarskim vratnicama na stra~i. Ako bi pored njega prošao policajac, pozdravio bi
ga smesta. Ceo dan stajao je mirno. Niko nije obraao pa~nju na njega, a deca mu nisu dosaivala. Bazar ga
je prihvatio kao spomenik. im bi na bazaru video Agu D~ana, pozdravio bi ga vojni ki: „Poooozdrav!“

I kada Aga D~an napustio bazar, on bi uradio isto. Posle tog pozdrava, Aga D~an bi mu uvek prišao,
rukovao se i malo popri ao. „Kako je, Hašeme?“

„Dobro!“

„A mati?“

„Dobro!“

„A sestra?“

„Dobro!“

„Pozdravi majku. Ako sam vam potreban, odmah pošalji Godsi k meni.“

„Uradiu to sigurno.“

„Vrlo dobro“, re e Aga D~an.

Godsi je takorei sve znala.

„Ima li nešto novo, Godsi?“, pitali su je svi koji su je sretali. Moraš je uvek prvo lepo upitati kako je mati,
kako je sestra, ina e ne reaguje.
I nije pri ala tek tako. Moraš joj prvo dati malo sitniša, koji je trpala u usta i onda je tek pri ala svoje
novosti: „Stari Hasem je umro, Mirijam je dobila ker icu i Sultanova kokoška ima sedam pilia.“

Godsi je po injala jutro s praznim ustima. Onda je hodala od kue do kue i pri ala je šta ima novo. Hodala je
sve dok u ustima nije više bilo mesta za nov ie, pa nije više mogla da govori.

Šta je radila s novcem, niko nije znao. Ka~u da ga je stavljala u tegle i skrivala ih u podrum, jer ako bi
mati saznala da prosi, u svom ludilu bi odmah pala mrtva.

„Godsi“, govorio je uvek Aga D~an, "ti si iz dobre porodice, ti si dama, ne mo~eš svuda tek tako da
ulaziš.“

Ali ona to nije slušala i ulazila je svuda gde su vrata bila otklju ana.

Nikada nije sedala, upadala je u sobe, slušala šta pri aju i odlazila u sledeu kuu. Na taj na in je dolazila do
svojih novosti.

Ponekad je prelazila most i odlazila na drugu stranu reke, u vinograde.

„To nikako ne smeš da radiš!“, rekao joj je Aga D~an jasno. „Mlada ~ena nema šta da tra~i u
vinogradima.“

„Neu više“, rekla je poslušno, ali ipak je to radila.

Prešla bi most i uputila se pravo u vinograde, gde su se motali sumnjivi muškarci, ljudi koji su joj trpali u
usta punu šaku ~utih nov ia.

Kada bi je neki ovek video da dolazi, poveo bi je ispod drvea. Stavljao bi joj u usta nekoliko nov ia i po
injao da je ljubi i Godsi ništa ne bi rekla. Opipavao je njene pune grudi, a Godsi nije reagovala. Gurao je
ruke ispod njene odee i dodirivao joj telo, a Godsi se nije pokretala, ali im bi joj povukao gaice nadole,
otrgla bi se i odjurila preko mosta.

Godsi je redovno odlazila Agi D~anu na bazar. Sluga Am Ramazan nije je zadr~avao kad Aga D~an nije
imao posetu. Sedala je u stolicu kraj pisaeg stola.

„aj za Godsi Hanum!“, uzviknuo bi uvek Aga D~an.

Sluga bi joj doneo ašu aja i malo okolade na srebrnom poslu~avniku. „Imaš li neke novosti za mene?“,
upitao bi Aga D~an.

Godsi bi se malo nagnula napred i tiho mu ispri ala ono što je htela. „Prešla sam most i otišla sam u
vinograde“, re e ona.

„Opet?“

„Tamo su bila dva oveka. vrsto su me uhvatili. Vrištala sam i vrištala

tako jako, a oni su onda pobegli prema planinama.“

„Nisam li ti rekao da ne smeš tamo da odlaziš? Ako to još jednom uradiš,

otii u tvojoj majci i razgovarau s njom o tome. Ne smeš to više raditi.

uješ li me?“

„Neu više.“

„Odli no. Imaš li još nešto da mi ka~eš?“

„Da“, re e ona i ispri a iz daha svoju vest: „Agent Rohani bije svoju ~enu

svake noi i puši one gadosti, a obuar je zatvorio majku u kokošarnik i ona

pla e jer hoe da izae, a Azam Azam uvek nosi no~ sa sobom kad ide s

mu~em u krevet i magarac Ama Ramazana je bolestan i bake su htele da idu

u Meku, ali on se nije pojavio, ve dva puta nije došao i bake pla u.“ „Šta to pri aš o bakama? Ko se nije
pojavio?“, upita Aga D~an. „Prorok Hezra, ve se dva puta nije pojavio.“
Aga D~an se prenu.

„Šta to pri aš? Šta hoeš da ka~eš?“

„Moram da idem“, re e ona.

Onda se uspravi, strpa par e okolade u usta, uze gutljaj aja i brzo

izae.

„ekaj malo!“, uzviknu Aga D~an.

Uve e ispri a Aga D~an svojoj ~eni kako je Godsi svraala. „Šta ti je ispri ala?“

„Sve same gluposti, sve je pomešala.“

„Znam. Izmišlja mnogo, kao naša Zinat Hanum.“

"Ah, nemoj je porediti sa Zinat, Godsi je luda.“

„Pogrešno si me razumeo, ne poredim ve samo ka~em da ne mo~e da

sedi na jednom mestu i glava joj je puna fantazija.“

„To je ta no, ali Godsine pri e su sve same izmišljotine.“

„Izmišljotine ili ne, pri a lepo, samo ne ispri a sve. uješ samo deo

celine i ona sve izmeša i zato je sve još uzbudljivije. Šta ti je danas ispri ala?“

Aga D~an razmisli malo; bake su mu se muvale po glavi celog dana, ali nije hteo da to ispri a Fagri.

„Naljutila me je, opet je išla na drugu stranu reke“, re e on. „Ka~e da su je uhvatila dva oveka i da je
toliko vrištala te su je pustili i pobegli u planine.“

„Gospode, opet ti ljudi. Bojim se da joj nešto ne urade, i ako joj se nešto desi, sve e ti se sru iti na plea, to
dobro znaš. Mo~da bi trebalo da s njom jednom porazgovaram i uplašim je, tako da e se kloniti tih
momaka.“

„Ispri ala je kako je magarac Ama Ramazana bolestan i da Azam Azam nosi no~ sa sobom kada ide s
mu~em u krevet.“

Fagri Sadat se nasmeja: „Šta je time htela da ka~e?“

„Ne znam. Izmišlja sve te pri e, svuda ulazi, nešto vidi i od toga napravi pri u. Verovatno je videla no~ u
krevetu Azam Azam, ili nešto drugo. Ispri ala je kako policajac Rohani bije ~enu svake noi.“

„To je sasvim verovatno, moraš nešto u initi za tu jadnu ~enu. Taj se drogira i pokvaren je. Ispri aj to
Zinati. Ona je u vezi s tim svetom u d~amiji. Mo~da mo~e da sredi takve stvari. Mogla bi da ode toj ~eni
i vidi šta se dešava. Moraš to posigurno ispri ati Zinati. Šta još ima?“

„Obuar zatvorio majku u kokošinjac, rekla je.“

„To nikako ne ide. Ko još stavlja staru majku u kokošinjac?“

„Ljudi ponekad mogu da budu tako surovi da su spremni na svašta.“

„Zamoli Zinat da i tamo svrati, mo~da e videti šta je istina.“ „Godsi pamti stvari koje na nju ostave utisak
i onda ih na svoj na in pri a, ali kada ti to ispri a, vidiš stvari druk ije. Mislim da uvek hoe da ispri a nešto
zna ajno kad doe, nešto što ne mo~e da ka~e drugima. Ali u pravu si, fantazira kao i Zinat, samo postoji
razlika: Zinat pri a stare pri e. Godsi uzme deli stvarnosti i ispreda oko njega pri u. U njenim
izmišljotinama uvek ima dosta istine, to hou da ka~em.“

Fagri Sadat mu stavi glavu na grudi, sklopi o i i re e: „Neu više ništa da ujem o Godsi u krevetu, pri aj mi
nešto drugo, nešto lepo, nešto drago... Ne ~alim se, ali više mi uopšte ne poklanjaš vreme. Pre smo esto
odlazili nekuda zajedno, vodio si me u Mašad, tamo smo noivali blizu groba imama Reze. Vodio si me u
Isfahan, ali ve godinama nismo nikuda išli, ti putuješ sam, a ja ostajem kod kue. Ponekad mislim da sam
ostarila, a ti...“
„Rekla je još nešto, druk ije.“

„Slušaš li ti mene? Još uvek pri aš o Godsi?“

„Rekla je nešto o proroku Hezri, kako je bake ostavio na cedilu.“

„Ko je ostavio bake na cedilu?“, re e Fagri i sede.

„Prorok Hezra! To su bile Godsine re i. I to nisu tek tako nevezane re i, mora da je ula bake kako
razgovaraju. Mislim da imaju neku tajnu.“

„Zašto to misliš?

„Naprosto oseam. Godsi je rekla: ‘Hezra nije došao, ve dva puta nije došao i bake su plakale.’“

Odjednom shvati kako je godinama viao bake rano ujutru s metlom u rukama, ali mu nikada nije palo na
pamet da rade nešto u potaji.

U osvit zore Aga D~an napusti krevet, prie prozoru i po e da motri na vrata bakinih soba.

Vrata se ubrzo otvoriše i one se pojaviše kao dve utvare s metlama u rukama.

Cele noi mislio je na njih i sada je znao šta treba da uradi. Nasmešio se i vratio u krevet.

Pogled mu pade na gole noge Fagri Sadat, video se deo gaica boje nara pod svetlom none lampe. Bila je u
pravu, posveivao joj je sve manje vremena i ve davno nisu nikuda putovali zajedno. Nije joj više kupovao li
ne poklone kada bi se vraao s puta. Kao da je bilo pre sto godina kada joj je iz Damaska doneo kutiju s
gaicama u sedam razli itih boja. On se oprezno uvu e pod pokriva , zagrli je i polako joj sma e gaice.

„Nemoj!“, re e Fagri pospano.

Kao i uvek, on ne posluša ve nastavi ono što je po eo. „Nemoj!“, re e ona ponovo tiho.

Posle nije rekla više ništa.

E q r a !
Posle nekog vremena, dok su bake ponovo istile, uše neobi an zvuk koji

je dolazio iz uli ice. Pogledaše u pomr inu, ali ništa ne videše. Nastaviše da iste. Onda zanjiska konj.
Ponovo se zagledaše u pomr inu oko sebe, ali njihove o i ne videše ništa.

„Jesi li i ti ula konja?“, re e Golbana.

„Jesam, i ula sam konjska kopita“, re e Goleba.

Zvuk se pribli~avao. Bake se vrsto uhvatiše za ruke, zagledaše se u

uli icu i primiriše se. Pojavi se crni konj u svetlosti uli ne svetiljke. Arapin u beloj halji sedeo je visoko u
sedlu. Bake se pokloniše tiho i s poštovanjem.

Konjanik uzviknu na arapskom: „Jaaa ajoohaaaal nabieeee waaa salaaaaamooo namazooo Hezra waal
Mekkaaa!“

Mada nisu znale arapski, odmah su znale o emu konjanik govori. Re i Meka i Hezra su rekle sve.

One se ponovo pokloniše Arapinu na konju.

„Waa ennnie waa djaleha“,produ~i jaha , „ivaaa ennnie jaaa Golbana. Waaa ennnie jaaa Goleba!“

Bake zadrhtaše od uzbuenja. Konjanik im se obraao devoja kim imenima. Jesu li to dobro ule?

„Jaaa ejjo haaannabieee. Eqraaa esmiiieee, Golbana!“, re e jaha .

Ne, nisu se prevarile. Jaha sad re e jasno: „Golbana!“

Šta sad treba da rade?

Golbana koraknu napred i pognu glavu. Jaha izvadi kovertu iz d~epa i pru~i joj.

Golbana oprezno prie i uze kovertu.

„Goleba!“, uzviknu jaha .

Druga baka koraknu napred, te i ona dobi kovertu.

"Waaa enna lellaaah. Waaa Alllaaaho samaaad“,re e jaha , trgnu uzde, okrenu se i nestade.

Osvanu dan. Bake su stajale zapanjene s kovertama u rukama. Nisu se usuivale da se pomere s mesta,
bojei se da je ono što su sad do~ivele bio samo san. Ali to nije bio san, jer vrana sede na rub uli ne
svetiljke i stade da grake iz sve snage.

Onda se vratiše u svoju sobu, zaklju aše vrata, upališe svetlo i otvoriše koverte. Obe su dobile isto pismo,
ali nisu mogle da itaju prorokov rukopis; verovatno su pisma bila napisana nekim tajnovitim jezikom.
Pisma moraju odmah odneti nekome, ali kome. Agi D~anu? Fagri Sadat? Zinat Hanum? Ne.

„Hajde da pitamo Šahbala šta to zna i“, re e Goleba.

One odoše do njegove sobe.

„Budi se! Još si u krevetu? Još se nisi pomolio? Sram te bilo. Rei u Agi D~anu kako se izle~avaš kao neki
grešnik.Eqvar,evo! Pro itaj nam ova pisma“, re e Golbana.

Šahbal pospano prou i pismo: „Mogu da ga pro itam, ali ne razumem šta piše. Napisano je na arapskom.“

Najbolje da kasnije ipak poka~u pismo Agi D~anu, ali on je bio otišao u D~ird~u, a one nisu mogle da sa
ekaju da se vrati. Prebaciše veo preko lica i uputiše se u d~amiju da poka~u pisma imamu.

Imam je upravo završio jutarnju molitvu i vratio se u svoju sobu da još jedan sat odspava. Kada je uo
kucanje na vratima, on pomisli da je to Zinat i re e pospano: "Ui!“

Bake uoše. Imam re e zaprepašeno: „Šta ima novo, gospoe? Šta mogu da u inim za vas?“

„Dobile smo pismo, zapravo dva pisma, hoete li da nam ih pro itate?“

„Sa zadovoljstvom. Sedite.“

One mu pru~iše pisma.

On dohvati turban koji je stajao na nonom sto iu, stavi ga na glavu, sede u duga koj pamu noj halji na
svoju stolicu i re e: „Sedite, gospoe. Samo da stavim nao are.“

On stavi nao are i po e da ita: „Arapsko pismo?“

„Zar ne mo~ete da ga pro itate?“, upita Golbana.

„Trebalo bi da mogu da ga pro itam, ali ja ne itam svaki dan pisma na arapskom. Naravno, itam Koran, ali
jezik Korana je druk iji, to je Gospodnji jezik. Koran itam i razumem ga, ali ako mi date arapske novine, ne
znam da li bih razumeo šta itam. Eto, da ka~em jasnije, ako bih danas otišao u Meku, pitam se da li bih
mogao da pri am s Ijudima na ulici. ekajte, na pismu ima neka adresa. Morate li nekuda da idete? Kako
ste uopšte došle do ovih pisama? Koliko se vidi, to su sasvim zvani na dokumenta. Tu je i neko ime: Had~i
Aga Mustafa Mohad~er.“

„Onda mogu da odem k njemu. Znamo Had~i Agu Mustafu Mohad~era“, re e Golbana, „on radi na
bazaru.“

„Izgleda da je sad sve jasno. Morate posigurno otii tom had~iji.

Wassalam!20“

Bake od sree nisu više mogle da sede, te zgrabiše pisma iz njegovih

ruku.
im su izašle, htedoše da se odmah zapute na bazar, ali Golbana re e:

„Mislim da je još rano za bazar, pri ekajmo da se sunce još malo digne. Osim

toga, bilo bi pametno da se bolje obu emo kad krenemo s tim zna ajnim

pismima na bazar.“

U kui je odjednom sve izgledalo druk ije. Kua se kupala u suncu. inilo se kao da se sve osmehuje i da svi
znaju njihovu tajnu. Staro drvo je verovatno ulo konjski topot, a ribnjak je preuzeo Hezrin glas.

Cvee u vrtu gledalo je s divljenjem bake, a sunce je blistalo na oknima biblioteke, vrana napravi krug
iznad njihovih glava i zagrakta veselo. „Hvala, hvala, vrano“, prošaptaše bake. Stare crvene ribice
iskakale su u vazduh. „Hvala, hvala“, rekoše bake.

„ujem vesele korake. Šta se to lepo dogodilo?“, re e Mujezin u svojoj grn arskoj radionici u podrumu.

Golbana i Goleba su sišle u podrum da ga pozdrave. Stajao je za radnim stolom i mesio je glinu da bi je
razmekšao.

Da li smeju da mu ka~u? Smeju li da mu ispri aju bar deo tajne? Ne, prvo moraju da odu Had~i Mustafi.
Tek e onda znati da li se zaista stari san kona no ostvario.

„Dobro jutro!“, uzviknuše bake veselo.

„Dobro jutro, gospoe, znam da imate nešto lepo da mi ispri ate“, re e Mujezin.

„Ta no, imamo nešto lepo da ispri amo“, re e Goleba, ali joj Golbana upade u re : „Mujezine, kakve divne
vaze. Rekla bih da su sve nove.“

„Ne morate da preterujete, celog ~ivota pravim lonce i vaze, danas ih naprosto vidite druk ije.“

Bake se zgledaše i nasmešiše se.

„Upravo smo dobile dobru vest, ueš je ve jednom, a onda eš moi da je vikneš s krova d~amije.“

„Kakva tajanstvenost“, re e Mujezin.

Bake se popeše podrumskim stepenicima kao mlade devojke i vratiše se u unutrašnje dvorište.

Od sree nisu znale šta da rade, kuda da idu, do koga da svrate. Videše Fagri Sadat kako ide u kuhinju.
Nespretno joj mahnuše, nešto što ina e nikada ranije ne bi uradile. Proe stara d~amijska ma ka i one potr
aše za njom. Ma ka koja još nikada nije do~ivela nešto sli no, pobe~e na krov.

Bake obukoše sve anu odeu, staviše malo pudera na obraze, zaogrnuše se svojim najlepšim crnim
velovima, izaoše i uputiše se na bazar.

Had~i Mustafa je bio stari prijatelj Age D~ana, moan ovek u gradu koji je imao ekskluzivno pravo
organizovanja dalekih verskih putovanja i hodo aša u Kabal, Nad~af, Medinu, Damask i Meku.

Kancelarija mu je bila nasred bazara i svakog dana su je poseivale stotine buduih hodo asnika - had~ija da
ugovore svoja putovanja. Bake uoše u zgradu, ali nisu morale da ekaju u redu kao ostali hodo asnici,
svaka je nosila svoje pismo Had~i Mustafi.

One pogledaše kroz prozor u njegovu radnu sobu i odmah ga prepoznaše, mada su ga samo jednom videle
u d~amiji. Sedeo je za stolom i telefonirao. Kad ih je ugledao, mahnu im da uu. One oprezno otvoriše
vrata.

„Šta mogu da u inim za vas?“, upita Had~i im je završio telefoniranje.

Bake mu istovremeno pru~iše pisma.

„Imamo za vas poruku“, re e Golbana.

On stavi nao are, otvori jedno od pisama i po e da ga pa~ljivo ita, dok

je povremeno bacao na njih pogled preko nao ara. Kada je pro itao oba pisma, ostade jedan minut da
mirno sedi, s nao arima na nosu. Bake se pogledaše upitno.
On vrati pisma u koverte, pritisnu ih s poštovanjem na elo i stavi ih u fioku.

„Sedite“, re e sve ano.

Bake sedoše u dve starinske ko~ne fotelje koje su se nalazile pored stola.

Had~i Mustafa pogleda u svoje spise, pribele~i nešto i pozva neki tajanstven telefonski broj. Onda izae iz
kancelarije bez re i i ostavi bake da ekaju. Posle etvrt sata on se vrati i izvadi ogromnu knjigu iz mrkog
arhivskog ormana. Otvori knjigu i re e sve ano: "Golbana.“

„To sam ja“, re e jedna baka i ustade.

On stavi pred nju starinsko jastu e s mastilom i re e joj: „Molim vas, pritisnite prst ovde, a onda ovde na
svesku.“

Golbana pritisnu prst uzdrhtalom rukom na mesta koja joj je Had~i pokazao.

„Mo~ete da sednete“, re e on.

Onda pribele~i nešto i re e: "Goleba.“

„To sam ja“, re e druga baka uzdrhtalim glasom i ustade.

„Prvo prtitisnite ovde, a onda ovde, molim vas.“

Ona pritisnu prst na mastiljavo jastu e, a onda na mesto koje joj je Had~i pokazao vrhom pera.

„Koja je vaša adresa?“, upita on.

„D~amijska kua“, odgovori Golbana.

„Obe ~ivite tamo?“

„Da“, odgovori ona.

Kada je završio pisanje, on udari nekoliko pe ata u svo ju svesku, ustade i re e: „Poite za mnom.“

Bake krenuše za njim kroz neki hodnik, onda prooše kroz neku usku sobu, onda kroz veu prostoriju, a na
kraju kroz polumra an hodnik, sve dok se Had~i ne zaustavi pred jednim vratima. On izvadi klju iz d~epa,
otvori vrata i re e: „Skinite cipele i produ~ite dalje.“

Golbana i Goleba uoše u neobi nu odaju gde su na zidovima visile duga ke trake tkanine sa svetim
tekstovima i gde su se do tavanice dizale drvene police sa stotinama pohabanih ~utomrkih kofera. Poznati
miris knjiga i ko~e davao je sobi svetu atmosferu. Na zemlji je le~ao ilim koji je pokrivao ceo pod.

U jednom zidu bila je niša s gomilom registarskih knjiga. Odozgo su bile prekrivene debelim slojem
prašine.

Bakama su ruke drhtale ispod velova. One skidoše cipele i produ~iše dalje.

„Sedite“, re e Had~ija i pokaza dve stolice kraj starog drvenog stola.

Iznad stola je visio ogroman luster sa sedam poludogorelih svea. Srca baka se ispuniše nadom.

„Ono što smo do sada uradili, ono što smo jedni drugima rekli i ono što smo dosada videli, ostae meu
nama. Ako neko nešto uje o ovoj tajni, ugovor e biti raskinut“, re e Had~i naglašavajui.

„To nam je potpuno jasno“, re e Golbana.

On nestade iza zavese i vrati se s dva potpuno nova ~utomrka ko~na kofera sa slikom abe. Spusti kofere
tako zvani no pred bake da se ove umalo ne onesvestiše od uzbuenja.

Had~i sede naspram baka.

„I kod kue e sigurno mnogo ispitivati“, re e on mirno, „ali vi neete odgovarati na pitanja. Naglašavam:
neete odgovarati.“

„Shvatamo“, re e Golbana nepomi na.

„Na dan roenja svete Fatime biete obe s ovim koferima pred bazarom“, re e Had~i.

„U redu“, re e Golbana.

„Ako imate pitanja, mo~ete ih sad postaviti, jer kad posle odete, nema više mesta za pitanja“, re e on.

Bake se pogledaše nesigurno. Imaju li pitanja? Ne, nisu imale pitanja.

„O, ipak ima nešto, kada ta no treba da budemo pred bazarom?“, upita Golbana oklevajui.

„Rano ujutru, pre izlaska sunca“, re e Had~i.

Goleba je imala pitanje, ali se nije usuivala da ga postavi, zato ga šapnu Golbani na uho.

„Ne zamerite mi“, re e Golbana, "ali mi nismo dobile od vas nikakav dokument. Mo~da bi bilo dobro da
nešto ipak dobijemo, neki papir, na primer, na kome su naša imena.“

„Koferi!“, re e Had~i. „Oni su dokument. I vaša imena su na njima!“

One smesta pogledaše kofere i zapanjiše se kad su na njima ugledale svoja imena ispisana velikim slovima
na papiru ispod plasti nog odeljka na strani kofera.

„Pazi, stvarno!“, re e Golbana i pogleda ljutito Golebu zbog neprili nog pitanja.

"I na dan puta e vam biti uru ena putna dokumenta“, re e Had~i. „Ima li još pitanja?“

Bake se pogledaše, ne, nije više bilo pitanja.

Sijale su od sree, osmeh su prikrivale velom; uzeše kofere, napustiše zgradu i uputiše se na bazar.

Kod kue su kofere sakrile u jedan od starih sanduka u podrumu i pravile se kao da se ništa nije dogodilo,
ali tajna ih je teško pritiskala. Nisu od toga mogle da spavaju i dugo su le~ale budne u krevetu. Dani su
postali du~i, a noi su se inile beskrajne. Hoe li se to zaista dogoditi? Hoe li doi dan kad e koferi biti
spakovani da bi putovanje otpo elo? Da li e fizi ki moi da izdr~e tako dug put?

Bojale su se da nee do~iveti taj dan, da e dogoditi neka nesrea, da e slomiti nogu ili umreti. Ali kad su bile
strpljive etrdeset dugih godina, izdr~ae još nekoliko meseci

R i z n i c a
O, ti što si kao utvrda!

Ustani i upozori.

Slavi ga.

O isti svoje haljine.

Grozota, kloni je se.

ekaj strpljivo.

Pojaviše se sedam muškaraca, etvorica su nosila na ramenima veliku trš anu korpu na dvema motkama,
ostali su išli ispred njih. Bili su to seljani iz D~ird~e i oni su nosili Kazema Hana kui u trš anoj korpi.

Jedan od ljudi kucnu na vrata, ali potraja pre nego što ih je Goleba otvorila.

„Gospodo?“, upita zaprepašeno kada je videla korpu.

„Doneli smo Kazema Hana“, re e jedan, pokazujui na korpu što je visila o ramenima ljudi.

„Golbana! Kazem Han!“, uzviknu Goleba zabrinuto. im je ugledala korpu, Golbana je znala šta treba da
radi. Ona odvede ljude u opijumsku sobu. Tamo su Kazema Hana pa~ljivo izvadili iz korpe i polo~ili ga na
postelju. O i su mu bile zatvorene, lice prebledelo i bio je veoma oslabio. Onda izaoše iz sobe i odoše do
ribnjaka da tamo popuše lulu. Goleba je tiho plakala, a Golbana je sve sreivala. Ona ga pokri ebetom, stavi
malo ogledalo i Koran na policu iznad njegove glave i ode u kuhinju da za seljane postavi sto za doru ak.
Stavi na sto kotili s ajem, sir, hleb, d~em, iniju s voem, i uzviknu: „Gospodo, doite na doru ak!“
U meuvremenu pristi~e i Aga D~an. On se uputi pravo u opijumsku sobu. Vide Kazema Hana kako le~i u
krevetu i bi mu jasno da nema smisla voditi ga u bolnicu. On se vrati u kuhinju da pozdravi seljane.

Svi ustadoše, a jedan ispri a šta se dogodilo: „Nije ga bilo nekoliko dana u ajd~inici. Mislili smo da je na
putu. Jedne noi uli smo njegovog konja i pomislismo da se vratio, ali konj nije prestajao da njišti. Otišli
smo pravo u kuu i videli ga kako polumrtav le~i u krevetu. Sledeeg dana smo ga odmah stavili u korpu i
seli u autobus.“

„Hvala vam mnogo, i veoma cenim to što ste u inili za mog strica“, odgovori Aga D~an.

Uve e stavi stolicu pored kreveta Kazema Hana. Dugo je Aga D~an sedeo kraj njega. Mirno mu je itao
suruAl Fateha.

Kazem Han je bio duh kue, ali spadao je u one ljude koji ne mogu da se ve~u za kuu i d~amiju. Bio je
upravo ono što Aga D~an nije mogao biti. Aga D~an je bio muškarac kue, d~amije i bazara, i imao je
mnoge odgovornosti u gradu, ali Kazem Han je bio slobodan kao ptica i sada je umirao kao ptica. Stare
ptice padnu odjednom iz vazduha, polo~e glavu na tlo, sklope o i i više se ne probude. Kazem Han je bio
pesnik koji nije znao za granice. Sve je probao, stvari o kojima se Aga D~an nije usuivao ni da misli.

Aga D~an je potra~io u njegovom unutrašnjem d~epu zbirku pesama. I tra~ei poslednju pesmu, prelista
celu knji~icu. Kada ju je pronašao, pro ita tiho:

„Ako ta slatka usta, taj pehar vina,

da, sve, završi u nepostojanju,

razmisli, dok te ima, ti si samo ono

što eš jednom biti: ništa. Manje ne mo~eš biti.“

Ve sedamdeset godina uvek je neko pripremao pribor za opijum im bi Kazem Han stigao. Sada to više nije
bilo potrebno.

U kuhinji su sedele bake, razgovarale su i tiho plakale. Više nije bilo oveka koga su obe volele. Kada su ga
prvi put srele? Pre pola veka, kada su bile mlade devojke i kada je pesnik Kazem Han jednog dana ujahao
na konju u unutrašnje dvorište. Nikada još nisu bile ule neku pesmu. Nekoliko dana kasnije, napisao je
dve pesme. Jednu za Golbanu, drugu za Golebu. Pesme su govorile o njihovim o ima, dugim pletenicama,
osmesima, njihovim rukama koje su bile prijatno tople kada su palile vatru za opijumski pribor. Kada je
sledeeg puta došao, obe su bile njegove, zauvek.

Na vratima se pojavi Am Ramazan. On se brinuo o vrtu i svako predve erje posetio bi Mujezina u
radionici. Vodio je ra una o zalihama grn arije i poru ivao bi za njega sve~u glinu kada je bilo potrebno.
Am Ramazan je ~iveo sam, ~ena mu je bila umrla i nije imao dece. Imao je samo magarca kojim je
zaraivao hleb. Vadio je pesak iz reke i prevozio ga na magarcu mušterijama.

Am Ramazan tiho pozdravi Agu D~ana, a ovaj uzvrati pozdrav i dade mu znak da ue.

„Slušaj, Kazem Han neko vreme nije pušio opijum. Telo mu je nemirno. Bake e pripremiti za njega pribor.
Ti bi mogao da pušiš opijum i dim duvaš u njegovo lice, to bi ga umirilo.“

Am Ramazan je bio povremeni puša opijuma; sam nije mogao platiti opijum. Ali bio je zadovoljan molbom
Age D~ana, jer je znao da je Kazem Han pušio najbolji planinski opijum. Onaj koji je ponekad pušio kod
prijatelja bio je mrk i pomalo je smrdeo, ali ovaj koji je Kazem Han pušio bio je ~utomrk i mirisao je na
divlje planinsko cvee.

Aga D~an dohvati pola smotuljka opijuma i dade ga Amu Ramazanu. On ga odmah strpa u d~ep i izae da
pomogne oko vatre.

Ubrzo je ušla Goleba nosei greja s plavi asto u~arenim ugljevljem i ibrikom s ajem. Suznih o iju pogleda
Kazema Hana i stavi greja na pod. Am Ramazan stavi lulu u topli pepeo i isecka smotuljak opijuma.

Kada se lula ugrejala, stavi iglom komadi opijuma na kraj lule, uhvati pincetom usijani komadi uglja i
prinese ga opijumu. Onda po e polako da puši i sve dublje udiše. Na trenutak zaboravi da puši za Kazema
Hana, ali im mu pogled pade na Agu D~ana, on se di~e s lulom u levoj, a pincetom i usijanim ugljenom u
desnoj ruci.

Na~e se nad Kazemom Hanom, prinese u~areni ugljen opijumu u luli, po e da puši, udahnu duboko i
dunu dim u star evo lice.
Pušio je pola sata strpljivo, a u sobi se nadnosio tamnoplavi oblak dima.

Onda se otvoriše vrata. Ue luda Godsi. Bake pokušaše da je zadr~e, ali Aga D~an dade rukom znak da je
ostave na miru. Ona prie krevetu, na~e se, pogleda u lice Kazema Hana, promrmlja nešto i izae ne rekavši
ni re Agi D~anu.

„Dosta je bilo“, re e Golbana Amu Ramazanu, „molim vas svi napustite sobu pa da Kazemu Hanu pro
itamo iz Korana.“ Aga D~an, koji je bio malo pospan od opijumskog dima, ustade i napusti sobu s Amom
Ramazanom.

Goleba uze Koran i sede na zemlju pored Golbane. Nisu imale problema da itaju obi ne knjige, ali itanje
Korana išlo je sporije. Sreom, znale su nekoliko sura napamet. Golbana otvori knjigu, pogleda stranicu, ali
po e napamet da govori suru. Goleba je ponavljala njene re i:

„Tako mi pera

I onog što njime pišeš,

Vlasnike vrtova smo stavili na probu. Ujutru su vikali jedni drugima: Idite rano na svoju zemlju,

Ako ~elite ranu berbu.

I oni odoše rano

Ali kad su to rekli, rekoše:

Zalutali smo,

Ne, orobljeni smo!“

Onda prinese usta njegovom uhu i prošapta: „Kazeme Hane, po eo si svoj put. Mi emo za tobom. Imamo
tajnu koju još nikom nismo rekle, ali rei emo je tebi. Uskoro idemo u Meku, sve je sredio prorok Hezra.
Imale smo nameru da odemo u D~ird~u da se pozdravimo s tobom. Ljubim te, Kazeme Hane, ljubimo te
obe. Bile smo srene s tobom.“

Obe poljubiše Kazema Hana u elo i napustiše sobu.

Tree ve eri primeti Aga D~an da se primi e smrtni as Kazema Hana; on ode sam u sobu i zatvori vrata,
poljubi strica u elo i prošapta: „Sad mo~eš da odeš ako hoeš. Uvek emo misliti na tebe i ja u u riznici
uvati tvoje cipele i pesme. Sedim kraj tebe, dr~im ti ruku.“

Šahbal tiho ue i ostade kraj vrata.

„Molim te donesi ašu tamnog aja i kaši icu“, re e Aga D~an. On stavi fino nase en opijum u aj koji je
Šahbal doneo i promeša

kaši icom. "Evo“, re e on Šahbalu, „stavljaj mu to kaši icom u usta, njegovo telo to tra~i... Tako e duh moi
mirnije da napusti telo.“

Šahbal je pa~ljivo, kaši icu po kaši icu, stavljao ~utomrku masu Kazemu Hanu u usta.

Aga D~an stavi ruku na golo rame svog strica i re e: „On odlazi.“ Sa~e se i poljubi ga u elo. Zivot polako
iste e iz starca. „Otišao je“, re e tu~na glasa, „hoeš li da obavestiš kuu?“

Bake stigoše prve u sobu, izjaviše sau eše Agi D~anu i ostadoše da stoje mirno. Onda stigoše Fagri, Zinat i
Mujezin. Aga D~an uze cipele i zbirku pesama Kazema Hana i uputi se kroz pomr inu prema d~amiji.

D~amija je imala riznicu, tajno mesto u podrumu s grobovima gde su se vekovima uvale vredne stvari iz
kue.

Pergamenti, akta, pisma i li ne stvari preminulih imama iz prošlosti i sadašnjosti. Takoe stotine svezaka s
d~amijskim vestima, koje su vodei Ijudi kue, kao Aga D~an, tu uvali proteklih vekova. Sve je bilo
rasporeeno i hronološkim redom stavljeno u sanduke.

Riznica je bila zlatni rudnik istorijskih podataka. U arhivima se mo~e nai istorija zemlje kada je u pitanju
vera. Tu se nalazio veliki broj privatnih stvari stanovnika kue.

I arhiv i predmeti trebalo bi zapravo da budu izlo~eni u nekom muzeju, ali oni su inili jedinstven i pre
svega li ni deo d~amijske kue.
Vodei ovek kue nosio je uvek sa sobom klju eve riznice.

Osim Age D~ana, za riznicu i njen sadr~aj znao je još samo Šahbal. Aga D~an mu je ispri ao o svesci.

„Samo Bog zna kad emo umreti. Ali kad umrem, klju je tvoj. Ti eš to upisati u svesku. I ti eš odlu ivati šta
e se dogoditi“, rekao je Šahbalu.

Bilo mu je dvadeset kada je prvi put ušao u riznicu.

Kad mu je otac umro, uzeo je fenjer i usred noi spustio se u d~amijski podrum s grobnicama. Uzdrhtale
ruke stavio je klju u staru bravu, otvorio je vrata i ušao.

inilo mu se da sanja, jer je prostorija imala sve kao normalna soba. Na podu je bio stari ilim boje nara. Na
njemu je stajala stolica i sto na kojem je le~ala otvorena knjiga. Pored nje guš ije pero u mastionici. Du~
zida bilo je na desetine cipela prekrivenih finim slojem prašine i na svakom paru visila je cedulja s
imenom vlasnika. Bile su to cipele preminulih imama. Naspram reda cipela bilo je nekoliko vešalica i na
svakoj je visila molitvena halja i crni turban imama. Pored nekih vešalica nalazio se još i štap za šetnju i
kutija u kojoj su se nalazile li ne stvari imama i zna ajni dokumenti iz njegovog doba.

Aga D~an nije ta no znao koliko su stare d~amija i kua, ali ako bi to po~eleo, mogao bi lako da sazna.
Mogao je s lampom da proe pored vešalica i zae u dubinu odaje, gde se verovatno nalazio najstariji
sanduk i prva knjiga s podacima o d~amiji. Sasvim je verovatno da je u sanduku bio i crte~ kue i d~amije.
U dnu sobe bio je tamni hodnik. Aga D~an je nasluivao da tu ima još mnogo skrivenih mesta, u kojima se
nalazi mnogo starih sanduka. Htede da pogleda, podi~e fenjer i vide da se visoko na zidu nalazi niz
pergamenata s tekstovima. Svetlost je bila suviše slaba da bi se razaznalo ega sve još ima. Kada je hteo da
ue u hodnik, vide da na tepihu le~i deblji sloj prašine nego na kov ezima, odei i stvarima. O igledno u
proteklom veku niko nije išao dalje od mesta na kome je stajao. Stoga nije trebalo ni da Aga D~an kro i
korak dalje.

Izgledalo je kao da je sve zape aeno slojem prašine i pe at se nije smeo polomiti. Tako je ~eleo da proe
pored halja i prou i imena starih imama i stanara kue. Ko su oni bili? Kakvu su vrstu odee nosili? Kakvo su
prstenje imali na prstima? Htede da otvori jedan od sanduka i pogleda stvari, pomiriše odeu i da stavi
prstenje na svoj prst i da pro ita iz sveske neku d~amijsku vest. O emu li se pisalo u to doba? Šta se
dogaalo u kui, u d~amiji i na bazaru? Kakve su boje bile prve ribice u ribnjaku? I koje je drvo stajalo na
mestu današnjeg kedra na sredini unutrašnjeg dvorišta? I kakva vrana je bila prethodnik naše vrane?
Po~ele da u podrumu provede nedelje, mesece, i napravi putešestvije u daleku prošlost. Da nae odgovore
na svoja pitanja. Ali to nije bilo mogue, riznica je bila tajna skrivena u tami, tajna koja pripada d~amiji,
Koranu i izgubljenom vremenu.

Nema pristupa u vreme koje je prošlo. Aga D~an je to shvatio i ugušio radoznalost. On spusti pesme
Kazema Hana u sanduk, priklju i njegove cipele u red ostalih cipela i ugasi lampu.

Kazem Han je napisao u testamentu da ne ~eli da ga sahrane u podrumu d~amije. Zato su seljani
potra~ili lepo mesto da ga sahrane u selu. Odabrali su vrh brega naspram njegove kue, gde se u prolee
staro bademovo drvo osipalo cvetovima.

Sledeeg dana dooše desetine seljana u grad da odnesu telo svog pesnika u D~ird~u.

Aga D~an, Fagri Sadat, Zinam Hanum, Mujezin i bake pošli su s njima.

Ta no etrnaest dana posle smrti Kazema Hana osvanuo je dan kada su bake krenule na put u Meku. Posle
jutarnje molitve staviše velove, uzeše kofere i zaustaviše se kod ribnjaka.

„Idemo!“, uzviknu Golbana.

„Idemo na put svog ~ivota!“, uzviknu Goleba.

Bake su se uvek plašile da njihov ugovor mo~e biti raskinut ako iko

sazna njihovu tajnu. Ali danas nisu više mogle da izdr~e napetost. Mujezin je bio prvi koji ih je uo. Smesta
je došao u njihovu sobu i uzviknuo: „Kuda ste to krenule?“

„U Meku!“, odgovoriše.

„Stvarno, u Meku?“, upita on.

„Ne smemo više da ka~emo, Mujezine, veruj nam.“

On dota e njihove kofere; bili su to sveti aba-koferi. Onda uzviknu:

„Bake idu u Meku!“ Svi su o igledno ve bili budni, jer kada je Aga D~an upalio svetiljke u unutrašnjem
dvorištu, svi se pojaviše u sve anoj odei. Smejali su se i plakali, zagrlili su bake i ne~no ih izljubili.

Fagri Sadat prie nosei upaljeni greja s mirišljavim esfandom, a njene keri Nasrin i Ensi pratile su je s
ogledalom i crvenim jabukama. Zinat Hanum donese prema tradiciji posudu s vodom kao znak za srean
put.

Šahbal donese starinski Koran iz biblioteke i pru~i knjigu Agi D~anu. Golbana i Goleba uzeše kofere. Aga
D~an ih poljubi i isprati do vrata.

Zinat prosu za njima vodu. Svi su plakali kao da se bake više nee vratiti kui.

S a j e h21

Aga D~an je nekoliko puta primetio da Zinat nou izlazi iz sobe, ali nije znao kuda ide. Njena soba bila je
na drugom spratu i kada je silazila, morala je proi pored sobe Age D~ana i Fagri.

Kasno te ve eri, dok je Aga D~an itao u radnoj sobi, u vrata stepeništa na gornjem spratu. Pomisli da je to
Fagri, ali kada više nije uo korake, on proviri kroz zavesu i vide kako se neko kree u mraku.

Otvori vrata i stupi u unutrašnje dvorište. Mo~da je to Zinat, ali šta tu tra~i tako kasno?

On se vrati u sobu. Vrana iznenada graknu. Vranino upozorenje podseti Agu D~ana na ~enu iz Sarandiba.

Bio jednom neki trgovac iz Sarandiba. Imao je ~enu koja se zvala D~amis. Niko nije verovao da je ikada
postojala lepša ~ena. Lice joj je sijalo kao dan pobede, a kosa joj je bila tako tamna i tako duga kao no u
kojoj ekaš dragu osobu koja nee doi.

D~amis je imala tajnu vezu s uvenim slikarem koji je etkicom pravio arolije. Odlazila je k njemu u tajnosti
i zajedno su napravili jednu od najlepših persijskih noi". Jedne noi ona mu re e: „Postaje sve te~e da
dolazim i još te~e da ekam jednu takvu no. Izmisli nešto da mogu da se budim kraj tebe, jer ti si umetnik,
zar ne?“

„Znam šta u“, re e umetnik, „napraviu ti veo koji je s jedne strane svetao kao zornja a u vodi, a s druge
strane crn kao no. Nou eš ogrnuti crnu stranu vela i doi eš mi kao deo noi. Ujutru eš veo okrenuti na
svetlu stranu i otii eš kui kao deo jutra.“

Kada su bake otišle, u kui je zavladala nova faza. Potpuno je nestao ritam koji su one dale kui. Moglo se
videti po starom kunom satu, koji je odjednom stao. Dok su bake bile u kui, kuhinja je bila ~iva;
d~amijska vrana graktala je kada neko doe u posetu i biblioteka je uvek bila raspremljena, ali to vreme je
prošlo.

Ujutru su bake budile decu i pomagale Fagri Sadat da sredi svoju sobu. Obaveštavale su Agu D~ana o
svemu što se dešavalo u kui i vodile su ra una o Mujezinovoj grn ariji. Ali niko u kui nije preuzeo te
poslove.

Niko nije mogao da ispuni njihovo prazno mesto. Da su tu bile, odavno bi ve pratile Zinat na krovu.

Aga D~an je bio zadovoljan privremenim imamom. Radio je svoj posao s velikim oduševljenjem i izgledao
je srean. Za vreme prvog razgovora s njime, Aga D~an je primetio da je imam ambiciozan, ali nije bio
siguran u njegove kvalitete.

Još uvek nije pri ao ni o emu drugom osim o seoskim stvarima, ali radio je to dobro. Poslednji put je oštro
kritikovao ministarstvo za poljoprivredu zbog kratkovidih planova u vezi sa siromašnim selima.

Još nikada nije bio u Teheranu, ali u jednoj propovedi napravio je primedbu na nešto iz mesnih novina: „U
Teheranu svako ima telefon u kui, kako ujem, ali hiljade sela u planinama nemaju ni jedan jedini telefon. U
Teheranu mo~eš odmah da telefoniraš hitnoj pomoi kad pose eš prst u kuhinji, ali šta ja da radim kad mi
otac le~i smrtno bolestan? Upozoravam Teheran da razmisli. Bog je napravio ljude jednakima.“

Policija i tajna slu~ba reagovale su s osmehom na taj nedu~ni napad. Cenili su to, takva kritika se
podr~ava od srca.

Imamove primedbe postajale su polako sve popularnije i pominjane su u mesnoj štampi. Aga D~an je bio
zadovoljan i davao mu je više prostora. Jednom, kada se u novinama pojavila slika i deo govora, jedan od
kolega rekao je Agi D~anu: „Naivan je, ali esto ume da bude oštar iz neo ekivanog ugla.“

Još se nikada nije dogodilo da se slika imama pojavi u štampi. Novine su poslale u d~amiju specijalnog
fotografa, koji je fotografisao imama na krovu izmeu dva minareta.

Kada je imam sledeeg dana video svoju sliku u novinama, nije mogao da se smiri itavog dana. Njegov san
se ostvario. Bio je to san iz mladosti da odr~i govor u velikoj d~amiji. Sada su njegov govor i slika bili u
novinama i on je odjednom postao poznata li nost u Sened~anu.

Prema šariji22, Zinat i imam nisu radili ništa pogrešno, i zato nije trebalo da se plaše. Kad vernik negde
du~e boravi i daleko je od svoje zakonite

supruge, mo~e da ima drugu ~enu kao sige23. Ali imam je znao da veoma rizikuje sa Zinat i da e ga Aga
D~an smesta izbaciti iz kue ako dozna za njih.

Zinat se stidela svog polo~aja druge ~ene. Stidela se što odlazi u krevet s imamom d~amije u kojoj je
sahranjen njen mu~ i još desetine drugih imama. }eleo je da je ima svako ve e, ali ona je odbijala, bojei se
da e to otkriti Aga D~an.

Kada bi ga videla danju, nije mogla da veruje da s njime spava i da je on razodeva. Ali po mraku sve je bilo
druk ije, onda ga nije videla, oseala je samo njegove ruke, ramena, lea i njegove pokrete u krevet u; bio je
jak kao konj.

im bi završili, Zinat bi se uvila u veo i brzo otišla. Nije više ~elela da išta ima s njim, niti da uje re od
njega. Ali ve sledee noi, kad bi ugasila svetlo i legla, nedostajalo joj je njegovo telo.

Njen pokojni mu~ Alsaberi nikada joj nije poljubio grudi, nikada joj nije kao ~ivotinja grickao guzove, a
privremeni imam ju je dovodio do vrhunskog u~ivanja u kome se zaboravljala.

Nedavno ju je odveo u podrumsku grobnicu, razodenuo je i vodio s njom ljubav na tvrdim, hladnim
nadgrobnim plo ama. Bunila se jer nije htela to da radi na grobovima, ali pošto je bio uporan, samo ga je
zagrlila i prepustila mu se.

Neu to više nikada raditi, neu se više nikada vratiti tom oveku , odlu ivala je Zinat svaki put kada se vraala
kui.Bilo je lepo, imala sam sreu da još niko ništa nije otkrio. Moram prestati i prestau. Otii u malo od kue.
Otii u u Kom, svojoj kerki, i ostau neko vreme kod nje. Otii u na grob svete Fatime da se pokajem i
zatra~im oproštaj. Spakovau kofer i otii u.

Ali ona to ne u ini i opet se uputi imamu.

Imam je uo kako se tiho kree stepenicama. Ona na as nestade u mraku stepeništa, ali trenutak kasnije ve
je prala ruke u ribnjaku d~amije i pljuskala lice vodom.

Imam htede da je ponovo uzme na grobovima, ali ona odbi. Kad ju je š epao sna~nim ru erdama i glavu joj
zario meu grudi, ona se predade. On je podi~e sa zemlje, otvori vrata podruma nogom i spusti se niza
stepenice.

U dubini mra nog podijuma on upali sveu na jednom od nadgrobnih kamenova. Skide joj odeu, cipele,
kratke arape i povede je bosonogu prema svetlosti svee. Polo~i imamsku halju na grob pored svee. Neo
ekivano, kao nekom arolijom, imao je u ruci grozd crnog gro~a, koji joj stavi na gole grudi i stade da ga
odatle jede. Sok iz gro~a slivao joj se niz grudi i trbuh, on ga je lizao, a Zinat je gotovo umirala od
zadovoljstva.

Bili su toliko zaneti sobom da nisu ni primetili kako je neko s lampom prošao pored podrumskih prozora.

Imam je bio potpuno opijen sokom i Zinatom, glasno je recitovaoAl Falagdok je le~ao na njoj:

„Tra~im od Njega zaštitu Gospodara jutarnjeg osvita Od zla koje je sam stvorio I protiv zla tamne noi Što
nastaje...“

On je govorio, a Zinat je slušala sklopljenih o iju. Tako ne primetiše da neko s lampom silazi u podrum.

U jednom trenutku ugledaše svetlost i uše bat koraka. Zinat odgurnu imama, dohvati crni veo i nestade u
pomr ini.

Imam se osvrnu i vide siluetu s baterijskom lampom iznad glave.

„Pakuj kofer, imame!“

H a d ~ i
Aga D~an dovede novog privremenog imama, starog imama iz Saruha.

On je obavljao svoju du~nost mirno i polako i naj eše je govorio o ~ivotu svetaca. Aga D~an je bio njime
zadovoljan. Nije bilo loše da d~amija malo miruje.

Prooše tri meseca i doe vreme da se hodo asnici koji su otišli u Meku vrate kui.

Aga D~an je ~eleo da u ast povratka baka priredi slavlje kome bi prisustvovala sva rodbina.

Povratak hodo asnika uvek je bio poseban dogaaj. Kua se tada ukrašavala obojenim svetlima, po
unutrašnjem dvorištu prostirani su ilimi i prinošena je ~rtva. Nedelju dana dolazili bi lanovi rodbine,
poznanici i susedi da estitaju hodo asnicima i svi su do ekivani sa sve arskim jelima. Za vreme jednog
takvog mehmonija24 hodo asnik dobija po asni naziv had~i, ako je u pitanju muškarac, i had~ika, ako je u
pitanju ~ena. Ta titula se onda mogla zauvek nositi s ponosom.

Aga D~an je napisao pismo svom bratu Nosratu:

„Dragi brate, u poslednje vreme mnogo si odsutan, dolazi kui malo eše. Za povratak baka sve sam pozvao,
voleo bih da i ti doeš, pokušaj da na vreme budeš kod kue. One su svoj ~ivot ulo~ile u našu kuu, du~nost
ti je da budeš prisutan na najva~nijoj sve anosti u njihovom ~ivotu. Nedostaješ svima u kui. Do skorog
vienja.“

Nekoliko dana kasnije, Nosrat je telefonirao: „}ao m i je, ne mogu da doem, imam va~an sastanak, ali
obeavam da u doi kasnije, nadoknadiu bakama.“

Upravo one ve eri kada je trebalo da bake stignu, Nosrat je morao da ode u najvee teheransko pozorište u
Lalezarskoj ulici, gde je trebalo da peva Mahvaš. Imao je ugovor s pozorištem za seriju umetni kih
fotografija uvene teheranske peva ice. Bio je to veoma va~an zadatak koji je posigurno hteo da obavi,
njegovo ime kao umetnika time e se pritvrditi kad napravi nekoliko njenih lepih portreta.

Mahvaš je bila zvezda koja je izmenila teheranske noi; nije bio u pitanju samo njen glas ve i pokreti ruku,
grudi i guzova. Bila je to ~ena iz snova svih persijskih muškaraca. Bila je simbol vremenskog perioda
kada su ~ene slobodno ostavljale veo kod kue i bez njega izlazile.

Muškarci su umirali od e~nje kad su gledali Mahvaš kako peva na pozornici. O aravala ih je kretanjem
golih ruku i grudi koje su štr ale iz dekoltea. Padali su u o ajanje zbog njenih visokih potpetica, blistavih
uskih sukanja i crvenog karmina. Ona je otkrila tajnu tradicionalnih persijskih ~ena masi muškaraca koji
su zbog nje odlazili u pozorište. Vlasnici teheranskih pozorišta do ekivali su je kao boginju, a fotografi su
se rojili oko nje.

Bila je prva ~ena u domaoj istoriji koja je na pozornici prikazivala guzove i grudi u pretesnoj odei. Izdizala
je gole puna ke ruke i vrtela pozamašnom zadnjicom. U jednom trenutku podigla bi dupe ukoso i zapevala
erotski:

„Dishab ke az Hend oe ma dám ba machine Benz oe ma dám djone man bego

in koen kadje?

Sino kad sam se iz Indije vratila kui

i naravno vratila se

u mercedes bencu

budi jednom iskren

i reci mi

da l' mi dupe stoji nakrivo?“

„Ne, ne, ko je to rekao?“, uzviknuli bi ljudi presreno. „Madar shoehar, moja svekrva!“ odvratila bi ona.
„Ba to ladje...ljubomorna je na tvoje dupe!“, uzviknuli bi muškarci.

Svakog dana je u novinama bila njena fotografija, ali još nikad nijedan fotograf nije napravio njen li ni
portret. Nosrat, koji je dobro stajao s gazdom pozorištaMolanruh, ubedio ga je da mu dozvoli da napravi
nekoliko njenih portreta koji e odoleti zubu vremena.

Ona e ga do ekati u svom stanu samo zato što joj je re eno da je taj fotograf druk iji od ostalih, da to ne
radi zbog novca ve zbog nje.

U trenutku kada je Nosrat stupio u Mahvašin stan, Aga D~an se vozio prema stanici da do eka bake.
Pored njega je sedela Fagri Sadat, a iza njih išla je povorka automobila s lanovima porodice i s
prijateljima.

Voz samo što nije ušao u stanicu. Bio je pun hodo asnika iz Meke. Svi su bili ve tri nedelje na putu; prvo su
iz Meke krenuli autobusom za Medinu, gde je sahranjen prorok Muhamed, onda su napustili Saudijsku
Arabiju, da bi u Iraku posetili svete gradove Nad~af i Karbalu. U Karbali je sahranjen sveti Husein, a u
Nad~afu sveti Ali. Na kraju su brodom prešli grani nu reku Arvandrud, da bi se vozom vratili u domovinu.

Svi su mislili na bake, naro ito su mladi bili radosni što se vraaju. Trebalo je da im donesu tradicionalne
poklone iz Meke.

Satove koji nou sijaju kao mali fenjeri i budilnike koji izgovaraju svete tekstove. Donee prstenje i
narukvice za devojke, a kaiševe sa izrekama za de ake. Pokloni iz Meke bili su nezaboravne uspomene
koje su svi voleli; nisu to bili obi ni darovi iz radnje, bili su to pokloni iz grada Meke, gde se nalazi prava
bo~ja kua, Caba. Grada u kome je Muhamed roen i gde je nekad Hadid~a, najbogatija ~ena Meke, imala
tri hiljade kamila.

Voz koji samo što nije stigao bio je specijalan voz, koji je prolazio pored svih zna ajnih gradova i putnike
iskrcavao na stanicama. }eleznica je posveivala izuzetnu pa~nu ureenju kupea. Zeleno je boja islama,
tako da su vagoni bili iskieni zelenim zastavicama i na prozorima su visile zelene tkanine sa svetim
tekstovima, a had~ije i had~ike su nosili zelene šalove.

Voz je dugo zvi~dao pre nego što bi stigao u grad i ulazio je u stanicu s jakim prednjim svetlima. im bi se
voz zaustavio, vojna muzika bi zatreštala dobrodošlicu.

Automobil Age D~ana zaustavi se na stani nom trgu. Šef stanice u sve anoj uniformi pozdravi ga gore na
stepe nicama. On sa eka da svi lanovi porodice stignu i odvede ih u stani nu salu, gde je do ekivao
specijalne goste. Poslu~en im je aj i kola ii na poslu~avnicima koji su napravljeni specijalno za ~elezni ku
stanicu. D~amijski peva i pevali su melodi ne verske tekstove s mikrofonom u ruci. Starice su nosile greja
e na koje su sipale esfand, pa se na sve strane širio mirišljav dim. Porodice su svakoga astile slatkišima i
bezalkoholnim piima, a stani ni slu~benici išli su unaokolo i prskali posetioce ru~inom vodicom iz
srebrnih posuda.

Onda u stanicu ude voz u kojem je trebalo da su i bake. Stotine hodo asnika mahalo je kroz prozore
zelenim šalovima masi na peronu. Tri kupea u kojima su se nalazili hodo asnici iz Sened~ana i okolnih
sela zaustaviše se ta no pred stani nim holom. Had~ije i had~ike stadoše da izlaze s velikim koferima, a
šef stanice ih pozdravi kroz zvu nik.

„Gde su bake?“, primeti Fagri Sadat.

„Verovatno su još uvek u vozu“, re e Zinat Hanum. „Znaš ve njih, prvo treba sve lepo pospremiti i ostaviti
uredan kupe.“

„Šahbale, hoeš na as da vidiš šta je s njima?“, upita Aga D~an. „Bojim se da voz ne krene dalje, a one su
još u kupeu.“ Šahbal potra~i bake, ali nije ih našao.

„Nema ih!“, viknu kroz prozor.

„Idi brzo u druge kupee i pogledaj, mo~da su zalutale.“

Voz je bio veoma duga ak i Šahbal je jurio iz vagona u vagon. Aga D~an obavesti šefa stanice: „Još nema
mojih putnica, verovatno su u pogrešnom kupeu, mo~da i ne znaju da ovde treba da izau.“

Šef stanice zabele~i imena, ode u kancelariju i uzviknu: „Va~no obaveštenje! Poruka za had~ike Golbanu
i Golebu. One moraju da izau iz voza. Ponavljam: had~ike Golbana i Goleba! Izaite!“

Ni posle deset minuta od baka ne bi ni traga ni glasa.

Šahbal dojuri: „Pogledao sam sve kupee, nema ih. Mo~da su izašle ranije, u nekom drugom gradu.“

Hodo asnici su se razilazili i peron je bio sve prazniji. Mašinovoa ue, vrata vagona se zatvoriše.

Glas šefa stanice razle~e se još jednom: „Hitna poruka! Gospoa Golbana i gospoa Goleba, mole se da se
jave direkciji!“ Kondukter pri eka još koji asak, onda pogleda na sat i zviznu. Voz krenu, napusti stanicu i
ostavi za sobom Agu D~ana s celom porodicom na peronu.

Nedelju dana telefonirao je Aga D~an uz pomo šefa stanice u sve postaje izmeu Arvanruda i Sened~ana,
ali niko nije video bake.

Posetio je sve had~ije i had~ike koji su se upravo vratili iz Meke, ali nije uo nikakve vesti. Dve starice su
poslednji put viene u Meki i mo~da su otišle s nekim drugim karavanom.

Aga D~an nije mogao da do eka zvani ni izveštaj vodi a iz putne organizacije, ali oni su se vraali tek kroz
nekoliko nedelja, kad završe sve administrativne poslove.

Normalno leti nije padala kiša, ali se nad gradom nadnese nekoliko tamnih oblaka koji su pristizali iz
pravca pustinje. Kiša je upravo po ela da pada kad neko pokuca na vrata.

Šahbal upali svetlo, otvori vrata i vide Had~i Mustafu, oveka koji je organizovao hodo aš a, s dva kofera.

„Dobro ve e, da li je Aga D~an kod kue?“, upita Had~i Mustafa.

„Samo trenutak. Da ga obavestim.“

Šahbal nestade, pa se smesta vrati da odvede Had~i Mustafu u sobu Age D~ana.

Tamo Had~i Mustafa spusti kofere i zagrli Agu D~ana.

„Još nikada nisam do~iveo nešto sli no“, re e on odmah. „Veoma udna pri a. Ne znam da li mogu rei da je
to blagoslov ili tragedija. Blagoslov ako su našle put do bo~je kue, tragedija ako se nalaze negde drugde“,
nastavi on tu~no.

„Šta se ta no dogodilo?“

„Evo njihovih kofera. Bake su nestale u Meki kao dve kapi vode u pustinji. Svuda sam ih tra~io, u Meki, u
svim policijskim stanicama, u bolnicama, u d~amijama, ali nigde ni traga od njih, ama baš nikakvog traga.
Do poslednjeg dana bile su u karavanu i bilo im je dobro, bile su zdrave i srene. Ali desilo se nešto neobi
no: sat pre odlaska iz Meke u Medinu, svratile su do mene, stavile kofere pored mog pisaeg stola, spustile
velove i izašle bez re i. Pomislio sam kako ~ele još jednom da odu do tr~nice i kupe još koji suvenir, ali se
više nisu vratile. Evo njihovih kofera. Strašno mi je ~ao, mo~da je trebalo da ih više dr~im na oku.
Izvinite, u iniu sve što je u mojoj moi. Obaveštavau vas o svemu.“

Had~i Mustafa ode, a Aga D~an ostade sam sa Šahbalom.

„Ne verujem da su se izgubile ili da su zalutale u Meki“, re e on

Šahbalu.

„Šta mislite da je u pitanju?“

„Sakrile su se iza starih svetih zavesa u abi. Više nisu htele da se vrate

kui.“

„Zašto bi se sakrivale?“, re e Šahbal zaprepašen.

„Htele su da umru u Meki, to je najlepša smrt koju musliman mo~e da

zamisli. Mislim da su zaklju ile da su na završetku ~ivota. Našle su se pred izborom: ku i, i tamo da ekaju
obi nu smrt, ili umreti u abi, u bo~joj kui. Ako ovek umre u abi, odlazi pravo u raj. Reci mi šta bi odabrao
da si bio na njihovom mestu?“ "Ne mogu da verujem da su namerno ostale. Otkud vam to?“ „Ima nešto što
ne umem da ti objasnim. }ivele su u našoj kui najmanje pedeset godina, pedeset godina slušale su stare
pri e, sad su ~elele da naprave svoju pri u.“

Šahbal se osmehnu.

„Hajde, otvorimo kofere. Mo~da ima unutra pismo“, re e Aga D~an. Šahbal otvori kofere. Bili su puni
poklona: satovi, zlatne narukvice,

prstenje i raznobojna odea koja je svetlucala pri svetlosti lampe, sve sami divni pokloni iz Meke za
ukuane.

„Ovo je dokaz“, re e Aga D~an. "U koferima nema njihovih stvari, ak nisu stavile ni svoje pogrebne halje.
Svako sanja da iz Meke donese pogrebnu halju, to je prva kupovina had~ija. U takvoj halji te sahranjuju.
One ih imaju na sebi, verovatno su ih obukle ispod odee.“

„Stvarno?“, re e Šahbal. „Šta sad treba da ka~emo ostalima?“ „Istinu. Stavi, molim te, kofere iza pisaeg
stola i sve pozovi.“ Šahbal uradi kako mu je re eno i pozva sve ukuane.

„Had~i Mustafa je malopre bio ovde“, re e Aga D~an kada su se svi okupili, "ali, na~alost, nije imao ništa
novo da ka~e. On je u svakodnevnoj vezi s policijom u Meki, i ako nešto sazna, odmah e nam javiti.“

Svi su bili potreseni i slušali su Agu D~ana u tišini.

„Zna i li to da ih nikada više neemo videti?“, upita Nasrin, najstarija ki

Age D~ana.

„Nemaju kuda da odu. Policija ih mora pronai“, re e D~avad, sin Age

D~ana.

„Znam, Had~i Mustafa je sve u inio što je mogao. Ko zna, mo~da su sele

u voz za neki drugi grad. Milioni ljudi odlaze u Meku, mo~e biti toliko

razloga. Ali bake su uradile nešto veoma lepo.

Poslale su vam poklone po Had~i Mustafi. I to je po mom mišljenju

dokaz da im je dobro. Šahbale, kofere!“, re e Aga D~an.

Šahbal stavi kofere na pisai sto i otvori ih. Svi su bili iznenaeni tolikim

sjajem i lepotom. Satovi, budilnici, zlatne ogrlice, papu e, trake za kosu, mirisi, raznobojni velovi, predivne
bluze i torbice. I na svakom poklonu nalazila se cedulja s imenom onoga kome je poklon namenjen. Nasrin
i Ensi, keri Age D~ana, dobile su vesele bluze, a njegov sin D~avad dobio je kapu i sat, Fagri Sadat dobila
je kutiju za šminku, Mujezin štap na sklapanje, nešto što još niko nije video. Zinat Hanum dobila je zbirku
pesama pesnika iz Meke, Aga D~an nalivpero s likom svetog Alija, Šahbal sat i veliki komad tamnoplave
tkanine s finim belim prugama, od kojeg mo~e da napravi

odelo.

Svi su bili zadovoljni, svi su se divili dobrom ukusu baka i bu no su

razgovarali o poklonima. Odjednom se napolju za u neki krik. Neka ~ena

vrisnu, a neki drugi ~enski glas ju je glasno grdio. Nikada se ne uje kako se

~ene svaaju, bilo je to nešto neobi no. Na krovu suseda stajale su dve ~ene

na strani biblioteke i svaale se.

„To su dve ~ene Had~i Šišegara“, re e Zinat Hanum.

Had~i Šišegar imao je otprilike šezdeset godina. Otišao je kad i bake u Meku i vratio se. Bio je trgovac
staklom i imao je veliku prodavnicu na bazaru.

Had~i je imao dve ~ene; starija se zvala Akram, a mlaa Tala.

Sa Akram imao je sedam keri, ali hteo je da ima i sina, zato je dugo tra~io drugu ~enu.

Na kraju je našao mladu ~enu i o~enio se njome, a onda se ispostavilo da ona ne mo~e da ima decu.

„Nemoj! Ne udaraj me! }ao mi je. Nisam znala, zaista nisam znala“, molila je Tala.

Akram nije prestajala, vikala je i vukla je Talu za kosu, i udarala je.

„Nemoj! Nisam uradila ništa loše. Tvoja deca su i moja deca, preklinjem te, nemoj više!“

Zinat Hanum, koja je stigla preko krova, stade izmeu njih.

„Šta je to? Zašto se svaate?“

„Onako“, re e Tala, mlaa Had~ijina ~ena.

„Zašto te onda udara? I zašto se, pobogu, svaate na krovu?“

„Had~i je kod kue, zato, i on ima posetu“, re e ona. "I ja... ja sam...“

„Šta si ti?“

"Trudna“, re e ona tiho.

Akram, starija Had~ijina ~ena nestade u mraku pla ui.

„Tala je trudna!“, viknu Zinat.

„Mobarak! Mobarak!“, uzviknuše keri Age D~ana iz pomr ine unutrašnjeg dvorišta.

Kada je Had~i bio u Meki, molio je Boga u abi da mu podari sina. Bog mu je podario blizance, dva sina.

U d~amijskoj kui proticali su meseci. O bakama nisu ništa uli

P o v r a t a k
Kad je Šahbal ujutru otišao u kuhinju da doru kuje, vide ~enu s koferom kako sedi na klupi pored
ribnjaka. Tek kada je pustila da joj veo sklizne na ramena, on je prepoznade.

„Jesi li to ti, Sedika?“

Kad je Galgal dan posle dogaaja u bioskopu pobegao, Sedika je otišla u Kom da bi bila s njime. Otada nije
više dolazila kui.

Zinat je zagrli, poljubi, i upita šta se desilo, zašto se vratila kui tako tu~na. Sedika joj spusti glavu na
rame i zaplaka, ali ne re e više ništa.

Zinat je znala da joj ki nije srena s Galgalom, da joj nije pru~io normalan porodi an ~ivot, da nikoga nije
mogla da prima u kui i da je stalno ~ivela u strahu od njega.

Bio je esto odsutan, ostavljao ju je samu, nikada nije govorio s njom šta radi i nije smela ništa da pri a
svojoj porodici.

Nestao je osmeh koji je uvek titrao na njenim usnama. Lice joj je bilo prekriveno senkom tuge.

„Šta se desilo?“

Sedika ne re e ništa.

„Jesi li mo~da pobegla?“

„Jeste li se svaali?“
Ona odmahnu odre no glavom.

„Ispri aj mi onda šta se desilo.“

Ali ona ne re e ništa.

Sedika je šetala po unutrašnjem dvorištu i razmišljala o onome što se dogodilo u poslednje vreme.

Galgal je otišao pre nekoliko meseci i ostavio ju je samu kod kue, nije znala gde je ni kada e se vratiti.
Jednog dana zatekla je njegovo pismo u kome je pisalo: „Zasad se ne vraam kui, verovatno u dugo
odsustvovati. Vrati se svojoj porodici. Ne smeš o ovome ni sa kim razgovarati.“

Sedika je utala, ali svima je bilo jasno da je uništeni brak bio razlog njenog povratka kui. Mu ilo ju je jedno
pitanje. }eli li uopšte da se vrati kui ako se on ikada vrati? Natrag u onu u~asnu kuu u Komu? }eli li da
opet ~ivi s njime? }eli li da ponovo s njim deli postelju? Ali znala je da kao ~ena nema izbora. Morae da
se vrati ako bude ~eleo da mu bude u kui.

Ne, više mu se ne vraam, pomisli,a ako me prinudi, vrištau sve dok svi posetioci d~amije ne dou na krov.

Ode u kuhinju i oseti prazninu koja je ostala iza baka.

Dok su bake još tu bile, kuhinja je uvek bila uredna, ali sada ništa nije stajalo na svom mestu i svuda je
vladao nered. Kofa za otpatke bila je puna, a teglice sa za inima koje su imale svoje mesto u kredencu
nalazile su se po svim policama. Nestao je divan miris sve~eg voa koje je stajalo u iniji na sudoperi.
Sedika po e da sreuje kuhinju. Iznese kofu s ubretom, opra teglice od za ina i vrati ih na policu. Raspremi
lonce i šerpe, po isti pod, opra prozore i zali cvee.

Onda stavi lonac na vatru i po e da kuva.

Kad su svi uve e došli, videše svetlo u kuhinji, a iz nje se širio prijatan miris jela.

Sedika postavi sto u trpezariji i posle mnogo vremena porodica je ponovo ve erala zajedno.

Niko nije postavljao pitanja, niti je govorio o Galgalu, svi su znali da e Aga D~an razgovarati s njom kada
bude bilo potrebno.

Svi su u~ivali u ve eri i rekli kako im je nedostajalo tako lepo jelo. Posle ve ere, Sedika je ostala da radi u
kuhinji. Kad je bila gotova s pranjem sudova, sede na as pored prozora i zagleda se napolje u mrak, gde je
još uvek le~ao njen kofer pored ribnjaka. Zinat ju je pozvala da bude s njom u sobi, ali Sedika odbi
ponudu.

Pogledala se u starom kuhinjskom ogledalu u kojem su se bake uvek ogledale. Oveštalo ogledalo joj re e
kako je otpo ela novu ~ivotnu fazu. Celog dana se dvoumila, ali sada više nije. Ona se uspravi, ugasi
kuhinjsko svetlo i krenu u podrum.

„Ko je to?“, upita Mujezin.

Ona se tr~e.

„Jesi li to ti, Sedika? ujem li dobro?“

„Da, ja sam.“

„Malo sam se dvoumio, koraci ti zvu e druk ije, gotovo te nisam prepoznao. Šta tra~iš ovde usred noi?“

„Neki klju . Mora da se nalazi u jednom od starih sanduka.“

„Kakav klju ?“

„Klju sobe pored d~amijskih stepenica, to je ona soba izmeu stepenica i radne sobe Age D~ana.“

„Moraš li da imaš baš taj klju ?“

Tra~ila je klju po starim sanducima, ali nije mogla da ga nae.

„Pogledaj ispod svoda, tamo ima još jedan sanduk, uzmi fenjer, ina e neeš ništa videti“, re e Mujezin.

U niši se nalazio ru ni fenjer, pored njega kutija šibica. Sedika upali sveu u fenjeru i prie sanduku, stade
da tra~i, ali ni tu nije bilo klju a.
„Znam gde ima još jedan sanduk, ovde, u ovom ormanu. Mo~da je klju tu“, re e Mujezin.

Ona upali svetlo u radionici i vide Mujezina kako stoji pored svoje pei i bavi se jednom vazom.

"Pazi“, re e on, „tamo sam upravo spustio nekoliko vaza.“

Ona se oprezno provu e izmeu tek pe enih vaza, prie ormanu i otvori ga.

Bilo je tu nekoliko starih jakni i štapova za šetanje.

„Našla?“

„Ne, tu samo visi odea.“

„Mora da je tu, uo sam zveket klju a kada su bake još tu bile i raspremale sanduk.“

Ona ispremešta jakne. Odjednom, u prigušeni zvuk klju a. „Našla si ga“, re e Mujezin.

Sedika se vrati na unutrašnje dvorište, proe pored sobe Age D~ana, stade pored tree sobe. Isproba klju
jedan po jedan u bravi. Jedan klju je odgovarao, ali nije hteo da se okree.

Ona se vrati u podrum po Mujezina. On sunu malo ulja u bravu, pokuša ponovo da okrene klju , ali nije
uspelo.

„Više se i ne seam kada je ta soba poslednji put korišena. I brava i klju su zarali“, re e on.

Htede da upita: Zašto baš sad hoeš da otklju aš tu sobu tako usred noi? Ako ti se spava, najbolje je da
odeš u gostinsku sobu. Ali umesto da to ka~e, on dodade još ulja u bravu i pokuša još jednom da je otklju
a.

„Sad ve ide bolje, evo, okree se, ekaj na as, još je zaglavljen, treba da ga malo lupnem ekiem, ali svi
spavaju, bojim se da nekog ne probudim.“

Ipak ode u svoju sobu i donese eki. On lupnu bravu nekoliko puta i gurnu je nadole.

„Uspelo! Uopšte ne shvatam šta eš u toj sobi tako kasno“, re e on, ali ne sa eka njen odgovor, ode u svoju
sobu i zatvori vrata.

Sedika tiho gurnu vrata.

Soba je bila mra na. Ona potra~i prekida za svetlo, ali nije radio. Uze ru ni fenjer iz podruma i vrati se u
sobu. Sve je bilo prekriveno belim aršavima, ak i ilim koji je bio na podu. Tanki sloj prašine le~ao je na
aršavima. Pa~ljivo skide aršave i iznese ih napolje.

Bio je tu krevet i pored njega staro ogledalo. Na vešalici je visio veo, a ispod nje je stajalo nekoliko pari
papu a. Na sto iu pored kreveta nalazio se ešalj, pudrijera i torbica za šminku. Na zid preko puta kreveta
u vršeno je nekoliko dasaka, na kojima su se nalazile knjige. Na pei je stajala šolja za aj.

Ona donese dva ista aršava iz perionice, uze svoj kofer, ue u sobu, stavi kofer pored ormana, zate~e aršav
preko kreveta, uvu e se pod ebad, sklopi o i i utonu u san.

Ujutru rano videše je svi kako posluje po sobi. Istresla je ilim i oprala prozore. Šahbal je sproveo nov
elektri ni vod u njenu sobu.

Uve e se videla svetlost iza obojenih stakala sobe kraj stepeništa i na tlo je padala crvena, zelena i ~uta
svetlost.

Jedne noi, kada je Sedika stajala u otvoru vrata a crvena, zelena i ~uta svetlost se rasipala po njenom
trbuhu, napisa Aga D~an u svoju svesku: „Sedika je trudna.“

G e r i l a
Na vratnicama bazara policajci su se bavili lepljenjem velikih crno-belih

portreta po zidovima. etiri portreta ljudi s br iima i nao arima. Ispod portreta stajao je tekst: „Pobegli
zatvorenici! Naoru~ani komunisti!

Ko dojavi nešto o njima dobie nagradu od deset hiljada tomana25.“ Mesne novine objavile su na prvoj
strani slike odbeglih zatvorenika: "U

gradu su etvorica opasnih terorista.“

Kod vratnica bazara bila je gu~va, ljudi su stajali u skupinama i pri ali,

nisu ništa znali o komunizmu, jedino da su komunisti opasni ljudi koji ne

veruju u Boga.

U novinama se nalazio intervju sa pastirom koji misli da je video begunce iz zatvora.

"Da li su imali oru~je?“, upita novinar.

"Da, jahali su na konjima i imali su tofang26o ramenu.“

„Gde si ih sreo?“

„Nisam ja nikog sreo, skupljao sam svoje stado i tr ao sam za kozom.

Odjednom ugledam etiri jaha a, odmah mi bude jasno da su stranci. Sedeli su u sedlu kao sultani, ne viaju
se takvi ljudi esto u planinama.“ „Jesi li razgovarao s njima?“

„Isprva nisam, posle jesam, nisam im video lica, peli su se uz planinu i video sam im samo lea. Išli su
prema vrhu. Mislim da su hteli da odu na drugu stranu planine, na granicu s Avganistanom. Odjednom se
jedan od njih okrenu, dojaha do mene i upita me da li hou da im dam hleba i mleka.“

„Dao si im hleba i mleka?“

„Da, ali nisam znao da su komunisti, ina e to ne bih uradio.“ „Zar ga nisi upitao ko je?“

„Ne, ne pitaju se ljudi odmah im ih vidiš ko su i šta su. Uzeo sam posudu i potra~io kozu da je pomuzem.“

„Šta je rekao kada si mu dao mleka i hleba?“

„Pru~io mi je ruku, rukovao se sa mnom i rekao: ‘Ne zameri mi, nemam da ti platim.’“

„Je li još nešto rekao?“

„Da, da e zapamtiti moje lice.“

„Šta je hteo time da ka~e?“

„Pojma nemam, ali sledeeg dana video sam njihove fotografije u seoskoj ~andarmeriji. etvorica terorista.
A ja im dao svoj hleb.“

Obi ni ljudi nisu ta no znali šta se dešava, ali oni koji su u potaji slušali persijski Radio Moskva, znali su
sve.

etiri oveka koja su bila u bekstvu bila su etiri lana levi arskog ilegalnog pokreta. Pre nekoliko godina za
vreme nekog ustanka bili su uhapšeni u šumama severne provincije Somal.

Bili su voe takozvane šumske grupe. Taj levi antiameri ki gerilski pokret pokušavao je da u severnim
šumama podigne ustanak protiv šaha.

Veina ljudi koji su ~iveli u planinama ~iveli su u bedi. U selima nije bilo škola, lekara, telefona. Farahan,
rodno mesto Hamida Ašrafa, nije privuklo nimalo pa~nje vlasti, koja je zanemarivala selo zbog politi ke
aktivnosti Ašrafa.

Hamid Ašraf je studirao prirodne nauke na teheranskom univerzitetu. Taj univerzitet je bio uzavrelo
gnezdo svih levih grupacija u zemlji. Ašraf je bio jedan od mladih voa koji su napustili tradicionalnu
komunisti ku partiju Tudeh. Osnovao je ilegalni pokret, koji se zvao Fadai i koji se oru~ano borio protiv
šaha.

Seljani su po tradiciji bili protivnici re~ima, selo je bilo poznato kao Crveno selo i meštani su biii ponosni
na Ašrafa i glas koji ih je pratio.

Nigde u selima nije bilo radija, ali u Crvenom selu slušao se Radio Moskva.

im su uli da je Ašraf pobegao iz zatvora, oni raširiše vest u planini.

Stanovnici Crvenog sela rekli su da je intervju glupost i da takav pastir ne postoji. Da je sve to samo ista
la~ policije i tajne slu~be. Ali drugi su govorili da se pastir pojavio zahvaljujui Crvenom selu da bi se
policija skrenula s pravog puta.

Svud u zemlji simpatizeri levih pokrta su pri ali o selu i svako je na svoj na in od njega pravio selo iz
snova. Govorilo se da su svi stanovnici komunisti, da im se na praznike iznad vrata vijore zastave i da se
šahovi ~andarmi nikada nisu usuivali da uu u selo.

Gotovo svi odrasli seljani u planini bili su nepismeni, ali pri a se da su svi ljudi u Crvenom selu znali da
pišu i itaju, da su simpatizeri dolazili u potaji u selo i u ili ljude da itaju.

Radio Amerika pustio je reporta~u o bekstvu Hamida Ašrafa. Pretpostavljali su da su seljani pru~ili
skrovište Hamidu i njegovim drugarima.

Sledeeg dana upalo je u selo etrnaest oklopnih kola, koja su iz vazduha pratili helikopteri. U planini još
nikada niko nije video helikopter izbliza, planinci su prekinuli poslove i popeli se na uzvišenja da gledaju
helikoptere.

Helikopteri su leteli nisko i mogli su se videti naoru~ani policajci. U selu su ljudi širom otvorili vrata da bi
spre ili da ih policija razvaljuje, a u znak protesta popeli su se na krovove.
Agenti su pretra~ili sve kue i ispitivali meštane na krovovima. Uništili su mnoga vrata i prevrnuli selo
naglavce, ali nije bilo ni traga od pobeglih gerilaca.

Ipak su uhapsili grupu mladih ljudi koji nisu mogli da doka~u da ~ive u selu ili da tu imaju rodbinu. Tek
kad je pao mrak, prestali su da pretra~uju i otišli su iz sela.

Te noi Šahbal se nije vratio kui. Mujezin, koji je na svom d~epnom radiju uo vesti, dobro se zabrinuo.
Otišao je Agi D~anu i upozorio ga da mu se sin nije vratio kui.

Aga D~an je video portrete pobeglih gerilaca na bazarskom trgu i znao je za bekstvo Hamida Ašrafa.
Dobro je znao Crveno selo, jer je tamo imao nekoliko kua koje su za njega vori ale ilime. I seljani su znali
za njega i poštovali su ga, ali on nikada nije ni pomislio da bi Šahbal mogao da bude umešan u komunisti
ke rabote koje su se tamo odvijale. ekao ga je do kasno u no, ali Šahbal se nije vratio.

„Imaš li ideju kuda je mogao da od e?“, upita Mujezina. „Jutros je svratio u podrum i rekao da e se kasno
vratiti, ali nisam o ekivao da e to biti tako kasno.“

„Mo~da je glupo da tako nešto ka~em, ali šta misliš, da li bi mogao imati nešto s Farahanom?“

„S Crvenim selom?“

„Policija je upala masovno u selo, uo sam na bazaru, i mnogi su

uhapšeni.“

„Kakve to veze ima sa Šahbalom?“, upita Mujezin zaprepašeno. „Sada sve ima veze sa sva im. Celog dana
su u gradu nemiri, ljudi

pri aju samo o Crvenom selu. No, dobro. Sad je pono. Ostaje nam jedino da ekamo. Ne smemo se uspani
iti, najbolje je da odemo na spavanje, videemo šta e doneti jutro.“

Mujezin ne re e više ništa i uputi se u svoju sobu. Odjednom Agi D~anu sinu nešto.

„ekaj na as!“, uzviknu on. „Zamisli da je ipak bio u selu, zamisli da su ga uhapsili. Ako je tako, moramo
smesta da pretra~imo njegove stvari pre nego što policija to uradi. Onda su ve pronašli put do naše kue.“

Aga D~an ode u Šahbalovu sobu i po e da pregleda njegove stvari. Na svoje zaprepašenje, pronae gomilu
knjiga ispod kreveta i u ormanu za odeu. Bile su to knjige kakvih nema u njihovoj biblioteci. Romani,
kratke pri e, moderna poezija. Bilo je i zabranjenih knjiga, gde se šahov re~im oštro kritikuje kao
produ~ena ruka ameri kog imperijalizma.

On prelista knjige, ali nije imao dovoljno vremena da sve dobro prou i. Morao je da po~uri. On ih potrpa u
d~ak i odvu e ih po mraku do reke. Šahbal nije došao kui te noi, a ni policija nije došla na vrata.

Sledeeg jutra Aga D~an ode na posao kao uvek, kao da se ništa nije dogodilo. Oko deset sati zazvoni
telefon. Bio je to šef policije, koji odmah pozva Agu D~ana da doe u policiju.

Aga D~an stavi šešir na glavu, pozva šofera da ga odveze. U policiji mirno sede na stolicu koju mu je
ponudio šef.

„Uhapsili smo vašeg bratanca i skupinu stranaca“, re e šef. „Uhapsili?“, upita Aga D~an mirno. "A zašto?“

„Uhvatili smo ga u Crvenom selu. Imao je u d~epu d~epni radio i knjigu.“

„Šta nije u redu s radiom? Danas svako ima radio.“

„Radio je bio stavljen na Moskvu.“

„Vi o igledno niste obavešteni da on stanuje u d~amijskoj kui. U našoj kui nije potrebno da se sluša
Moskva.“

„I ja verujem da u vašoj kui nema potrebe da se sluša Moskva, zato sam vas i pozvao da doete.“

„Hvala vam, veoma to cenim“, re e Aga D~an.

„Moje pitanje je šta je tra~io u tom selu.“

„U Farahanu imamo nekoliko ilimarskih kua, u kojima za nas rade desetine seljana. Redovno šaljem svoje
ljude u inspekciju. Šahbal je u tom svojstvu otišao u selo.“

„Ali knjiga koju smo našli kod njega je zabranjena“, re e šef policije.

„Koja je to knjiga?“

„O ruskoj revoluciji.“

„Zašto ka~ete da je ilegalna?“

„Zato što je od Maksima Gorkog.“

„Ko je taj Maksim Gorki?“

„Ruski pisac. Kad takvu knjigu naemo kod nekog studenta, taj dobije obavezno šest meseci zatvora, ali vaš
bratanac ima sreu što vas znamo. Potrebni smo jedni drugima u gradu i zato ga ovog puta puštam. Zbog
vas, samo zbog vas.“

„Hvala vam i jasno mi je sve što ka~ete. Kod kue u s njim porazgovarati, opomenuu ga“, re e Aga D~an i
ustade.

Nešto kasnije Šahbal je bio kod kue. Aga D~an ga pozva u svoju sobu. „Imaš radio i slušaš Moskvu. Šta to
treba da zna i? Zašto to nisam znao?“ „Policija malo preteruje. Danas svako ima televizor u kui, a
pogotovu

radio. Ljudi mogu da slušaju sve. Ja slušam sve stanice, Moskvu, Ameriku,

BBC, ali i naše radio-programe.“

„Našli su ti u d~epu komunisti ku knjigu.“

„Ono što sam itao je roman, pri a, knjige su knjige, i to nema veze. Šef

policije ne mo~e da propisuje koju u knjigu da itam!“

„Ali on to dobro radi, jer te je uhapsio!“

„On mo~e da me uhapsi, ali ne mo~e nametati svoju volju.“ „Šta si radio usred noi u Crvenom selu?“

„To je nešto drugo. Trebalo je da vam to ranije ispri am, ali sam oklevao.

Nije dobar trenutak da o tome pri amo, bojim se da u vas povrediti. Ali, istovremeno, utanje je podjednako
loša stvar.“ „Ispri aj mi, Šahbale.“

„Ve sam du~e vreme u nedoumici. Ona sve više raste i zauzima sve više prostora u mojoj glavi.“

„Zbog ega si u nedoumici?“

„Zbog svega. Neu rei, jer još uvek se dvoumim, da li shvatate šta hou da ka~em? Ja, ja više ne mogu da
odlazim u d~amiju.“

„Ali ti odlaziš u d~amiju, vidim te tamo, uvek si prisutan.“

"Ne govorim o svojoj fizi koj prisutnosti, ja sam odsutan, moja glava misli druge stvari kad god se
okrenem prema Meki.“

„Kakve druge stvari?“

„Ne usuujem se da ih glasno pomenem. Zato mislim da je bolje da se distanciram od d~amije i molitve.“

„Dvoumljenje je ljudsko, ne treba odmah da se plašiš kad se dvoumljenje javi.“

„Mislim da sam prošao fazu dvoumljenja, izgubio sam veru, ne oseam se kod kue u d~amiji“, re e Šahbal
iz jednog daha.

Aga D~an duboko utonu u stolicu i Šahbal vide kako je posegnuo rukom u unutrašnji d~ep gde mu se
nalazi d~epni Koran.

„}ao mi je što vam nanosim bol“, re e Šahbal tiho.

„To što ka~eš zaista mi nanosi bol, ali i ja sam imao takav period u ~ivotu“, re e Aga D~an. „Proi e, to obi
no ima veze sa uzrastom. U moje vreme nije još bilo radija, televizije i takvih knjiga. Te stvari ostavljaju
tako dubok utisak na tebe, ali ja se ne plašim jer ti nisam dao ni jedan jedini pogrešan primer zbog kojeg
bi morao da negiraš Boga. Ne mogu ništa da uradim, ekam. Ali jednu stvar ne mogu da zaboravim. Nisam
pogrešio, verujem u tebe, imam u tebe poverenja. Dvoumljenje spada u ~ivot. Sad sam umoran, odoh da
se odmaram. Neki drugi put emo o tome razgovarati.“

Sa suzama u o ima Šahbal krenu prema vratima, ali ga Aga D~an iznenadi pitanjem: „Znaš li mo~da
nešto više o tim odbeglim gerilcima?“

„Ne!“, odgovori Šahbal, ali je Aga D~an osetio u njegovom glasu da nešto krije.

Rano ujutru Aga D~an krenu na bazar i na ulici srete ludu Godsi. „Kako si, Godsi?“

„Dobro!“

„Kako ti je majka?“

„Dobro“, re e ona.

„Imaš li za mene neke novosti?“

„Moširijeva kerka ide ulicom gologuza.“

Nije shvatio šta je htela da ka~e. Moširi je najbogatiji trgovac ilimima na

bazaru. Ima ker od dvadeset etiri godine koja je duševno bolesna, zato su je stalno dr~ali kod kue i nisu
joj dozvoljavali da izlazi.

„Šta se dogodilo s Moširijevom kerkom? Hoeš li još jednom da mi ka~eš?“, upita Aga D~an.

Godsi isturi glavu i prošapta: „Oko tvoje d~amije se vrzmaju duhovi.“ „Duhovi? Gologuza? Hajde, Godsi.
Moraš mi više rei!“ Ali ona nestade u prvoj kui gde su vrata bila otvorena.

Policija je primila dojavu da se u d~amijskom podrumu sa grobovima dešavaju sumnjive rabote. Mislilo se
da se tamo kriju gerilci.

Uve e su se dva agenta preobukla u mlade imame. Ušli su u d~amiju i zauzeli mesto iza starog imama.

Kada je završena molitva, ostali su da sede i stupili su u razgovor s imamom. Ispri ali su kako dolaze iz
Isfahana na putu u sveti grad Kom i da tra~e neko prenoište u Sened~anu.

Imam ih pozva na popiju aj u njegovoj sobi. Ispri a im kako je on privremeni imam i da e sin pokojnog
Alsaberija naslediti oca kroz godinu dana, kada završi studije. Agenti popiše aj dok su sve vreme
posmatrali unutrašnjost d~amije.

„}ivi li još neko ovde, ili ste sami?“

„}ivim sam u d~amiji, ali vratar je uvek prisutan, d~amija je njegov ~ivot, cenim to što on radi. Radi za
desetoricu. Dolazi veoma rano i uve e se vraa kui.“

„ini mi se da sam uo glasove iz podruma“, re e jedan agent koji je s izgovorom izašao iz sobe.

„D~amija je stara, strašno stara i ima mnoge tajne. Nemojte me pitati ko odlazi u podrum i ko iz njega
izlazi. To je tako sa starim d~amijama. Ponekad ujem udne zvuke ili korake usred noi, nejasne glasove,
d~amija vodi sopstveni ~ivot. Kad ovek ovde spava, ne sme da sluša glasove, mora da zagnjuri glavu u
jastuke i sklopi o i.“

Krajem ve eri uše korake u unutrašnjem dvorištu, ustadoše, oprostiše se, sakriše se u pomr ini i privukoše
se kamenom prozoru kroz koji se moglo gledati u podrum.

Prilika sa sveom u ruci sie u podrum. Izgledalo je kao da nešto tra~i. Mo~da je obavljala i neki obred.
Dr~ala je nešto u levoj ruci, nije se moglo jasno videti šta je radila. Prilika je razgovarala s nekim ili sa
sobom i nestala je u mraku; ulo se kako se vrata otvaraju i prilika je nestala.

Agenti se tiho spustiše u podrum, sioše niza stepenice i primiriše se jedan kraj drugog, osluškujui tišinu.
Ne usudiše se da upale d~epne lampe i produ~iše kroz podrum do mesta gde je prilika nestala. Morali su
da paze da se ne sapletu na grobove. Blizu vrata uše nejasan glas, ispod vrata se videlo ~uto svetlo.
Agenti stadoše pred vrata. Glas ili glasovi bili su nejasni, izgledalo je kao da neko ita glasno neki tekst ili
nešto pri a. Agenti prisloniše uši uz vrata i uše isprekidane re enice od kojih ništa ne razumeše:

„Podoj ga

kada se bojiš za njega, baci ga onda u more ne boj se

i ne tuguj;

vratiemo ti ga.“

Odjednom uše jak vrisak ~ene. Oni se zgledaše, spopade ih strah; nisu znali da li je krik dolazio iz
podruma ili iz d~amije.

}ena koja je vrisnula bila je Sedika. Stajala je pored ribnjaka kad oseti strahovit bol. Bol je išao od trbuha
do lea, kao da ju je nešto probolo, od ega je uhvati vrtoglavica. Vrisnu i pade na zemlju. Aga D~an, Fagri,
Zinat i Mujezin bili su na nekom manjem hodo ašu u susednom selu i vraali su se tek sledeeg jutra. Šahbal
je uo Sedikin krik. On odjuri je do ribnjaka, podi~e je i unese u sobu. U svetlosti sobe vide krv na podu.
On pozva Nasrinu, najstariju ker Age D~ana. „Telefoniraj doktoru! Ja u pozvati babicu.“ On sede na bicikl
i po e da vozi što je br~e mogao prema reci.

Kada je babica stigla i videla Sediku, ona re e: „Stvar je ozbiljna, mora da doe doktor, ja sama ništa ne
mogu.“

„Doktor samo što nije stigao“, re e Nasrina. „Sa ekaemo ga.“

Sedika nije više mogla da izdr~i, vrištala je tako strašno da babica još jednom pokuša da izvu e bebu.

„Beba hoe da da izae, ali ne uspeva. Ništa ne vidim po ovakvom svetlu. Nasrina, donesi lampu i mnogo
istih peškira!“

Nasrina pohita u jednu od soba i vrati se s lampom i gomilom peškira.

„Osvetli ovde, ne budi tako kruta, saberi se!“

Nasrina prie korak, ali ne pogleda Sediku; dr~ala je lampu iznad babi ine glave. „Mislim da je doktor
stigao“, re e ona.

„Uuti i dr~i tu lampu mirno!“

Pred vratima se zaustavi auto. Nasrinine ruke zadrhtaše, ona po e nešto da peva. Babica je hrabrila
Sediku da se napinje ja e i da diše.

„Beba se okrenula, ne mo~e da izae, nee uspeti.“ Tog trenutka Sedika ispusti strašan krik i onesvesti se.

Doktor ue u sobu.

„Ti doktori sti~u uvek prekasno!“, uzviknu babica ljutito. „Uvek spavaju kao topovi, ti doktori.“

Uz pomo babice i Nasrininog pevušenja, doktor je nekoliko sati kasnije uspeo da izvu e bebu.

„De ak je!“ Babica je dr~ala dete naglavce. „Ali nešto nije u redu.“ Ona protrese bebu sna~no nekoliko
puta. Odjednom beba zaplaka. „Hvala bogu.“

Doktor pride Sediki, izvadi iz torbe stetoskop i oslušnu joj srce.

„Iscrpljena je, ali je dobro“, re e on i prie babici koja je kupala bebu u kadici koju je pripremila Nasrina.

„Nešto nije u redu s njegovim leima“, re e babica i polo~i bebu pa~ljivo na stomak.

Doktor stavi nao are i prstom pree po bebinoj ki mi i stade da prou ava.

„Postoji ozbiljno odstupanje“, promrmlja.

„Da, primetila sam“, uzdahnu babica.

Doktor ode.
„Mati spava, a i beba“, re e babica Nasrini. „}ao mi je što sam bila tako oštra, takva situacija je uvek
nezgodna. Idem da odspavam nekoliko sati, pa u se vratiti rano ujutru. Nešto nije u redu s bebom, doktor
e sutra telefonirati Agi D~anu.“

U kui je ponovo zavladao mir. U Sedikinoj sobi je još uvek gorelo svetlo i obojena svetlost padala je kroz
okna na plo ice unutrašnjeg dvorišta.

Šahbal je bio pod utiskom svega što se dogodilo te noi. Ranije, kada se u kui rodi dete, Aga D~an bi pro
itao citat neke melodi ne sure bebi na uho, jer jedna izreka proroka Muhameda glasi: „Prve re i koje dete
uje zauvek se ure~u u njegovo pamenje, kao kad se re enica ukleše u stenu.“

Šahbal ode u biblioteku. Uze najstariji Koran iz ormana i tiho ode u Sedikinu sobu. Ona je spavala
dubokim snom, a beba je le~ala u krevetiu pored zida. On otvori Koran i potra~i neku melodi nu suru, ali
se predomisli, pa stavi knjigu u nišu. Na~e se iznad krevetia i po e da novoroen etu šapue pesmu
poznatog savremenog pesnika Ahmada Šamloa:

„Baar zaminje sorbie sobh Saket

Sawaran baar asb

En baad bar jalhaje shan U olovno sivo jutro nepokretan

jaha na konju,

u grivi vetar.

Gospode,

jaha i ne smeju da miruju kada ih sti~e opasnost.“

Beba otvori o i.

G u š t e r
Gušteru je bilo ve godinu dana. Puzio je oko ribnjaka u unutrašnjem dvorištu. Prvi put se toliko udaljio od
svoje sobe; igrao se vodom.

U prvo vreme svi su ga dr~ali na oku, ali s vremenom niko to više nije radio. Posmatrao je crvene ribice u
vodi, koje su ga gledale pogledom koji ništa ne govori. On je ustima pravio pokrete kao da zeva i kikotao
se; bio je zadovoljan. Puzio je još bli~e i odjednom je upao u vodu. Svi se prestrašiše. Sedika pojuri ka
vodi da ga izvadi, ali Gušer to nije ~eleo, kretao se gipko kroz vodu i pratio je ribice.

Šahbal ue u ribnjak i izvadi Guštera. Onda ga predade Sediki. Ona ga odnese pla ui u sobu.

Gušter je bio sin Sedike i Galgala. Dete je roeno s manom na leima, zato nije mogao da sedi. Rastao je
brzo i bio je vrlo rano pokretljiv. Kao neki veliki gušter puzio je ispod kreveta i ispod pokriva a. Ubrzo je
osvojio put do unutrašnjeg dvorišta i tamo je puzio meu biljkama. Kasnije se ispostavilo da ne govori.

Deci Age D~ana se nije svialo kada bi se uvukao u njihovu sobu i pod jorgane. Uvek su zaklju avala vrata
svojih soba. Stidela su se odbojnosti koju su oseala prema njemu, ali tu se ništa nije moglo. Trebalo je
vremena da se naviknu na dete koje je više li ilo na ~ivotinju nego na ljudsko bie koje bi ovek uzeo u naru
je. Ali dete je odabralo svoje ljude: im bi videlo Ama Ramazana kako ulazi, brzo bi mu puzilo u susret.

Am Ramazan ga je podizao, stavljao ga sebi na ramena i šetao s njime po unutrašnjem dvorištu; pokazivao
mu je d~amijsko cvee, drvee, vranu i ma ke.

Gušter se oseao lepo i pored Mujezina, puzio je kroz njegovu sobu i le~ao ispod kreveta.

„Jesi li to ti, mališa, ili je to ma ka?“, pitao bi Mujezin smejui se.

De ak je uzimao Mujezinov štap za šetnju i davao ga je Mujezinu i tako ga pozivao u šetnju. Mujezin je
šetao po unutrašnjem dvorištu, a de ak ga je pratio.

Niko ne zna ko je detetu dao nadimak Gušter. Aga D~an je izri ito upozorio decu da re „gušter“ nikada ne
smeju izustiti, ali nadimak je toliko odgovarao da se tu ništa nije moglo.

Aga D~an mu je odabrao lepo zvani no ime Sed~ed Mohamad. Dete nije reagovalo na to ime, ali ako uje
„Gušter", brzo bi dopuzilo do onoga ko ga je dozivao.

Pripadao je podjednako svetu ma aka, pilia i riba kao i svetu ljudi.

I svi su to prihvatali, a njegova mati se više nije opirala. Videla je to kao svoju sudbinu.

Galgal je nestao iz njihovih ~ivota, ali se vratio u pojavi Guštera. Dete je imalo Galgalovo lice. Uvla ilo se
u Sedikin krevet, vuklo se po njenom telu, nije ga htela, ali tu ništa nije mogla, morala je da ga podnosi.

Zinat Hanum, gušterova baka, plakala je u potaji kada je gledala unuka kako puzi po unutrašnjem
dvorištu. Bila je pobo~na i brinula se o sudbini i dobrobiti drugih pobo~nih ~ena, ali je mislila da ju je
Bog kaznio tim detetom. Kaznio zato što nikada nije dobro uvala svog sina Abasa, koji se zbog toga utopio.
I zbog velikog greha koji je po inila u d~amiji. Uradila je nešto što nijedna ~ena na njenom mestu ne bi
uradila. Privremeni imam je eznuo za njom kako muškarac samo mo~e da ezne za ~enom, u podrumskoj
grobnici.

Morala je sad da ~nje ono što je posejala: Guštera.

Dan kada je Gušter upao u ribnjak bio je veoma zna ajan dan za kuu.

Ahmad, sin pokojnog Alsaberija, završio je kona no školovanje za imama u Komu i vratio se kui da bi
nasledio oca kao imam.

Kroz nekoliko dana trebalo je da bude sve ana zakletva i lanovi porodice su pristigli sa svih strana. Bilo je
to slavlje kakvo se retko do~ivi. Bie to po etak novog perioda za grad, odnosi d~amije i bazara e se
promeniti. Svi su se pitali kako e Ahmad voditi d~amiju.

Aga D~an je prethodne nedelje bio u Komu da prisustvuje Ahmadovom „primanju halje“.

Prenoio je tamo da bi s Ahmadom na miru razgovarao o njegovoj zakletvi i zna aju njegovog poziva kao
imama d~amije.

Aga D~an je smatrao da Ahmad nema iskustva, ali je mlad, zgodan imam, uvek je bio u urednoj odei, išao
je pravo, upotrebljavao je parfem i nosio manje-više pomodan turban.

Povrh svega, imao je sna~an glas, pri ao je zanimljivo i pevao napamet melodi no i nadareno koranske
tekstove. Vreme e pokazati koliko e dalje biti pogodan.

Ahmad je dan ranije stigao s koferom i Aga D~an ga je smesta odveo u biblioteku da s njim porazgovara o
govoru za sve anost posveivanja, ali je Ahmad imao pre a posla. On spusti kofer na sto, otvori ga, izvadi
lepu novu imamsku halju i potra~i vešalicu gde bi je oka io.

„Zašto nemamo ovde vešalicu?“, upita razdra~ljivo.

„Odeu mo~eš da oka iš u svojoj sobi“, odgovori Aga D~an. Ahmad gurnu olovku meu daske ormana za
knjige i oka i halju. Onda

izvadi privatne stvari iz kofera i re e: „Gde mogu da ih stavim? Potreban mi je orman u biblioteci.“

„Svoje stvari mo~eš da dr~iš u svojoj sobi“, re e Aga D~an strpljivo.

„Hou da su ovde“, odgovori Ahmad.

Aga D~an vide kako uopšte nije vreme da se razgovara s Ahmadom.

„Mislim da bi trebalo da se lepo odmoriš. Sutra emo nastaviti razgovor u mojoj radnoj sobi“, re e on i
napusti biblioteku.

Kasno te noi on zapisa u d~amijski dnevnik: „Sutra nastupa novi imam. Ahmad je stigao, po njemu se vidi
da su se vremena promenila, on je toliko druk iji od svog oca i drugih imama koje sam znao. Ne smem
sumnjati u njegove sposobnosti, mlad je i mo~e što god hoe, ali sa sigurnošu mogu rei sledee: imamo u
kui šarmantnog imama. Drag mi je i zanima me kuda e nas povesti.“
U petak u deset sati bazar se zatvori. Hiljade ljudi pohrliše na sve anu molitvu polaganja zakletve. Bio je
to jednostavan ali ipak sve an dogaaj kad se novi imam posveuje. Molitva treba da bude obavljena napolju,
ispred d~amije, gde su prostrte desetine velikih ilima.

Na sve strane su se muvali policajci, a u bo nim ulicama bilo je nekoliko vojnih kamiona s naoru~anim
vojnicima. To je bilo nezamislivo za Sened~an.

Za protekle dve-tri godine situacija u zemlji se iz osnova promenila. Na teheranskom univerzitetu studenti
su demonstrirali protiv šaha i vikali

„Dole Amerika!“, što je postalo stalna parola.

Re~im se bojao nereda.

Aga D~an još jednom proveri sve s Ahmadom, stavi šešir na glavu, izae

iz kue i uputi se u d~amiju.

„Blagosloven dan!“, re e sused Had~i Šišegar, koji je sa svojim

blizancima krenuo u d~amiju.

„Ako to Bog dozvoli!“, odvrati Aga D~an veselo.

„Stojim vam danas na raspolaganju ako u ne em mogu da budem od

pomoi“, re e Sišegar.

„Sve je sreeno. Ali ipak vam hvala na ponudi. Vaši blizanci?“ „Da, danas deca rastu brzo, vaš sin takoe“, re
e on.

"To je ta no, D~avad je postao mlad ovek.“

Aga D~an vide ludu Godsi kako izlazi iz neke kue.

„Lepo je što te opet vidim, Godsi. Dolazi li i tvoja mati na sve anost?“,

upita Aga D~an.

„Kupila je ak nov crn veo.“

„Radujem se što dolazi“, re e Aga D~an.

„Ali nee doi.“

„A zašto?“

„Izgubila je novi veo“, re e Godsi.

„Izgubila veo? Tako brzo? Da ga nisi ti mo~da negde zaturila?“, re e on

osmehujui se.

„Ne, nisam to ja uradila.“

„Kako je onda nestao njen novi veo tako odjednom?“

„Ne znam. Tra~ila ga je cele noi, ali nije mogla da ga nae.“ „Nai e ga sigurno na vreme pa e doi“, re e Aga
D~an i produ~i put. „Moširijeva luda kerka hoda unaokolo gologuza, to je sino radila“,

prošapta Godsi.

„Znaš li šta bi trebalo da uradiš“, re e joj Aga D~an. "Da odeš u našu

kuu. Ahmad je obukao novu imamsku halju, on e ti dati nov i, samo

po~uri!“

Godsi ue u kuu, a Aga D~an izae na ulicu gde je ve mnoštvo ljudi

ekalo sve anost.

Iz mase se izdvoji ovek s kamerom na ramenu i uperi aparat u Agu

D~ana. „Izgledate tako elegantno s tim šeširom i u tom prugastom

tamnoplavom odelu“, re e kamerman.

„Jesi li to ti, Nosrate?“, upita Aga D~an radosno. „Pojma nemaš koliko si

me obradovao, ve sam mislio da neeš doi. Kada si stigao?“

„Upravo ovog trenutka, ve ernjim vozom.“

Gradona elnik se rukova s Agom D~anom, estita mu.

„Šta tra~e ovde ti vojni kamioni?“, upita Aga D~an.

„To daje vei sjaj svetkovini“, re e gradona elnik. I poe sa Agom

D~anom prema vratima d~amije, gde su stajali šef policije, predstavnici

~andarmerije, funkcioneri provincije, direktor bolnice i rektori škola. Nosrat je išao za Agom D~anom
radujui se punobrojnom prisustvu

gradskih vlasti, ali je istovremeno bio i zaprepašen. Nekada se

podrazumevalo da prisustvuju d~amijskim sve anostima, ali poslednjih

godina tu su se sve manje mogli videti. Zato Aga D~an i nije o ekivao da e

doi. Što je najzanimljivije, nije nikoga od njih znao, bila su to sve sama

nova lica.

Nosrat je snimao Agu D~ana dok je razgovarao sa šefom policije.

Odjednom prie luda Godsi, povu e ga za rukav i šapnu mu: „Majka ne

mo~e da dode, ukraden joj je crni veo, a Moširijeva luda kerka hoda

ulicama gologuza.“

Aga D~an pozva Šahbala: „Šahbale, molim te, odvedi Godsi ~enama.“ U daljini se pojavi povorka crnih
mercedesa.

Aga D~an upozori Mujezina da je stigao stari ajatolah Golpajehani. „Allaho Akbar!", uzviknu Mujezin.

Masa se pridru~i:„Salle alla Mohammad wa alle Mohammad! Neka je

pozdravljen Muhamed i njegovi potomci.“

Nosrat ode na krov da bi sve dobro mogao da snimi.

Ajatolah Golpajehani bio je jedan od najuglednijih ajatolaha. Došao je iz

Koma da bi podr~ao Ahmadovo posveivanje.

Aga D~an i predstavnici gradske vlasti prioše automobilu da pozdrave

ajatolaha. Pratila ih je skupina u enika.

Aga D~an pomo~e ajatolahu da izae iz auta, dade mu svoj štap, poljubi

ga, prihvati ga za ruku i povede prema stolici koja ga je ekala. Godsi se ponovo pojavi.

„Šahbale!“, povika Aga D~an nestrpljivo.

Šahbal odvede Godsi, koja se glasno bunila.

Pošto je ajatolah stigao, ceremonija je mogla da po ne.

Ahmad se pojavi na pragu d~amije, uz pratnju šest mladih imama. Mujezin uzviknu: „Allaho Akbar!“

Ahmad s pratiocima prie ajatolahu, kleknu pored njega i poljubi mu ruku. Ajatolah polo~i lako ruku na
crni Ahmadov turban i zapeva:

„Gol aoezo berabel falag Men sharre ma galagh... Tvorac osvita dana

protiv zla noi

Kad svanjava

I protiv zla ~ena

Što duvaju u pupoljke.“

Aga D~an mu pru~i staru tradicionalnu halju za in posveivanja, koju je izvadio iz riznice d~amije. Bila je
ukrašena dragim kamenjem. Svi imami d~amije tokom proteklih vekova nosili su je za vreme svog
posveivanja.

Ahmad uze halju i uputi se prema starom molitvenom ilimu. Aga D~an i stari ajatolah ostadoše nešto dalje
iza njega. Ostali su sledili.

„Allaho Akbar“,ponavljao je Mujezin.

Ahmad se okrenu prema Meki i po e svoju prvu zvani nu molitvu.

Ta no tog trenutka pojavi se mlada ~ena iz uli ice preko puta d~amije. Nosila je nov crni veo i crvene
cipele s visokim potpeticama. Ona se uputi ka Ahmadu, stade pored njega.

Aga D~an je vide, ali nije mogao da prekine molitvu i da je otpošalje napolje. }ena sma e veo i isturi
desnu nogu. Noga je bila gola. Ahmad sklopi o i i pokuša da se usredsredi na molitvu.

„Allaho Akbar!“,uzviknu Aga D~an da bi je oterao, ali ona se ne pomeri.

}ena se okrenu oko sebe, a njen crni veo je poigravao i lepršao, pa su joj se videle gole noge. Bila je
potpuno gola.

„Allaho Akbar!“

Stari ajatolah, koji se molio zatvorenih o iju, toliko je duboko utonuo u molitvu da nije ništa primetio. Tek
kada je Aga D~an po trei put uzviknuo „Allaho Akbar!“,on otvori o i. Ali pošto je bio skinuo nao are, video
je samo nejasnu crnu sablast. }ena sma e veo preko grudi i ponovo se ponosito okrenu oko sebe. Aga
D~an prestade da se moli i prie ~eni, ispru~i ruku da bi joj prebacio veo preko glave, ali ona ispusti veo i
gola otr a. Aga D~an krenu nekoliko koraka za njom, uhvati je oko pojasa. Šahbal dobaci Agi D~anu crni
veo, on ga uhvati u letu i jednim pokretom ga prebaci preko ~ene i povika: "Fagri!“

Fagri Sadat prie tr ei i izvede ~enu u deo gde su se ~ene molile.

Zahvaljujui Ahmadovoj pribranosti, molitva je proticala i ljudi su ga pratili.

Pošto je Aga D~an dotakao golu ~enu, nije više mogao da prisustvuje molitvi, te izade iz d~amije i ode
prema ribnjaku. On, koji još nikada nije pogledao drugu ~enu, bio je uhvatio golu ~enu oko struka. Sada
je oseao toplinu njenih mekih grudi na rukama. On skide jaknu, zavrnu rukave, kle e pored ribnjaka i
zaroni ruke do laktova u sve~u vodu.

To nije bilo dovoljno. On se tako kle ei nagnu i zaroni glavu do vrata u vodu i tako ostade dugo pod vodom.
Kada je izvukao glavu iz vode, duboko udahnu, uspravi se, obrisa lice maramicom, navu e jaknu i mirno
izae.

Nasrat je sve snimio.

O p i j u m
Svetlost je ponovo gorela iza prozora biblioteke.

Povremeno bi tu bilo i sukoba, uglavnom zbog zahteva koje je postavljao imam.

Fagri Sadat je imala slu~avku, koju je dovela iz D~ird~e da poma~e Sediki koja više nije mogla sve da
postigne otkad je imala Guštera.

Slu~avka se zvala Zara, bila je spretna i ubrzo se starala o svemu.

Samo je kuvanje i dalje bilo Sedikin posao, ono ju je smirivalo i davalo joj oseanje da je kod kue. Svoje
vreme je posveivala pripremanju jela.

Otkad je u kui bio stalni imam, svi su primeivali koliko su bake bile nezamenljive. One su sve rešavale i
sreivale u tišini, kua je funkcionisala kao sat, ali sada ni pet ~ena nije uspevalo da uhvati taj ritam.

Zinat Hanum pokušala je nekoliko puta da uzme u slu~bu Azam Azam, ~enu koja je nekada no~em
pretila svom mu~u, ali Fagri Sadat nije htela ni da uje za to.

Meutim, otkad je tu bila Zara, kua je ponovo radila kao sat. Devojka je bila veoma marljiva, ali povu ena i
stidljiva, toliko stidljiva da sagovornika nikada nije gledala u o i.

„Dobro je što je stidljiva“, re e Zinat, „ina e bi moglo biti problema, jer u kui ima mladih ljudi.“

Zara je bila lepa devojka, ta nije mlada ~ena, jer je imala dvadeset jednu godinu. Bilo joj je šesnaest
godina kada su je udali za starijeg oveka. Kada i posle etiri godine nije ostala trudna, mu~ ju je vratio
roditeljima.
Njena porodica je bila veoma srena što ki mo~e da radi kao slu~avka i nadali su se da e tamo ostati dugo.

Nekada su bake trošile veliki deo vremena na imama Alsaberija. Ahmadu nije bila potrebna takva vrsta
pomoi.

Zara je sve sreivala utke, niko nije ni primeivao njeno prisustvo, nikome nije smetala. Ulazila je oprezno u
sobe, sve je spremala, odnosila tanjire, pomagala Sediki oko Guštera, prala prozore, hranila ribice, istila
suvo liše i svraala u podrum da vidi da li je porebna Mujezinu.

Brisala je prašinu s Ahmadovog pisaeg stola, presvla ila njegovu posteljinu i peglala mu košulje.

Kad bi se posle jutarnje molitve vratio kui, ponovo bi se zavla io u krevet pod jorgan i spavao do dvanaest
sati, ponekad i do dva sata po podne, nešto što nikada nijedan imam kue nije radio. Zapravo, ostajao je u
krevetu sve dok Zara ne bi kucnula na vrata i rekla: „Ru ak je gotov, imame!“

Svakog jutra, pre nego što bi ustao i spremio se za molitvu, donosila mu je u krevet hleb, maslac i med.
Kucnula bi lako na vrata i prošaptala: „Jeste li ve budni?“

"Ui!“, uzviknuo bi Ahmad ispod pokriva a. Ona bi stidljivo spustila poslu~avnik na sto kraj kreveta i izašla.

Ahmad je bio zadovoljan Zarom.

Kad ga je Zara jednom probudila da bi otišao u d~amiju, ostao je predugo u krevetu i ponovo zaspao. Kad
ga je po drugi put probudila, on se brzo obu e i izjuri napolje. Odjednom se zaustavi kod ribnjaka, kleknu
pored odvoda vode i pomokri se. Zara ga je s u~asavanjem posmatrala; to niko nije smeo da radi, pa ni
on. Zara je znala da to niko ne sme da sazna.

Jednom, kad mu je donela doru ak i poslu~avnik spustila na sto i kraj kreveta, Ahmad je dohvati za ruku i
lako je povu e u krevet. Devojka se malo opirala, ali mu se na kraju prepusti. On je uhvati oko struka i uvu
e je pod pokriva . Ona brzo privu e noge i stisnu butine.

„Enkahto wa zawadjto“, prošapta joj Ahmad brzo na uho ispod pokriva a. Zara je utala.

„Enkahto wa zawadjto“,prošapta Ahmad ponovo.

Zara je utala.

„Enkahto wa zawadjto“,prošapta Ahmad po trei put.

"Gabelto“,re e Zara tiho i primi ga.

Malo kasnije, ona ustade iz kreveta, stavi veo i re e tiho: „Kasno je.

Morate u d~amiju.“

Za vreme molitve petkom d~amija je bila prepuna mladih ~ena koje su dolazile posebno zbog Ahmada.

On je imao sasvim druk iji na in govora nego njegov otac ili Galgal. Pokušavao je da politiku preradi na
zanimljiv na in u svojim besedama. Nije pobuivao strah, ali je podsticao publiku.

Koliko je tajna slu~ba mogla da prati, nije imao nikakve veze s verskim pokretima u Komu. Pre je bio neko
ko u~iva u ~ivotu nego buntovnik, ali još nije bilo jasno kako e se razvijati dalje i koliko e njegov polo~aj
imama u gradu uticati na njegov karakter.

U jednoj od beseda govorio je o jednoj islamskoj dr~avi u kojoj se Koran morao primenjivati u društvu kao
kamen temeljac. Ali nije išao dalje od toga i nije objasnio šta je ta no hteo da ka~e. Izgledalo je kao da je
bacio kamen da bi premerio dubinu vode.

U jednoj drugoj propovedi napravio je veli anstven potez. Neo ekivano je pomenuo ime velikog ajatolaha
Homeinija. U inio je to tako nedu~no da niko nije znao da li je bilo namerno ili slu ajno.

Ali Aga D~an je primetio da Ahmad gaji simpatije prema Homeiniju.

Ajatolah Homeini bio je vatreni protivnik šaha; u poslednjoj besedi je rekao: „Šah je poni~enje. Stidimo se
zbog tog oveka, nije on šah ve ameri ki sluga.“

Posle tog govora u Komu su izbili veliki neredi, ljudi su izašli na ulice i uzvikivali parole protiv šaha.
Vojska je nastupila i d~amija u kojoj je Homeini odr~ao svoj govor bila je opkoljena. Stotine mladih
imama izvadilo je puške iz podruma d~amije i popelo se na njen krov. Nastale su uli ne borbe.
Desetine imama je nastradalo, a mnogi su uhapšeni. Vojska je slomila otpor i u ajatolahov stan došao je
general da li no uhapsi ajatolaha.

Skupina imama koja je uvala ajatolaha zadr~ala je generala; morao je prvo da skine izme, ina e mu ne bi
odobrili pristup u ajatolahovu radnu sobu. General je znao da mu u tom slu aju ni ameri ka vojska ne
mo~e pomoi. Zato skide izme.

"I kapu!“, re e jedan od stra~ara.

General skide i kapu, stavi je ispod ruke i ue u sobu. On pognu glavu i re e: „Imam nareenje da vas
uhapsim!“

Još istog dana Homeini je prognan, šah ga je poslao u Irak. Odatle e više godina kasnije povesti veliku
revoluciju protiv Amerikanaca i šahovog kraljevstva, da bi ih uništio.

U to vreme niko se nije usuivao da pomene njegovo ime, nije bilo govora o Homeiniju. Ali sada se
povremeno ulo njegovo ime tu i tamo. Rasturani su pamfleti o njemu, u Komu su se ponovo pojavile
njegove slike, koje su ka ene na zidove d~amija.

Homeini je bio prognan, ali njegov duh je sna~no ~iveo u telima mladih imama i oni su se koristili svim
sredstvima da odr~e slavu oko njegovog imena.

Ahmad je polako postajao sve poznatiji, ak i u drugim gradovima. esto su ga pozivali da i tamo dr~i
besede. Nedavno je odr~ao govor u Homeinu, rodnom mestu Homeinija.

Ta kratka putovanja davala su boju njegovim besedama; nedu~no je pri ao svojim slušaocima: „Nedavno
sam bio u Isfahanu, to je blistav grad, pozdravljam Isfahance. Sledee odredište bio je Kašan. Kašan je
poznat po divnim ljudima. Pozdravljam Kašance. Prošle nedelje bio sam u Homeinu, prvi put sam bio u
tom svetom selu. Homein je jedinstveno mesto, tamo ~ive sjajni ljudi, pozdravljam Homeince.“

On je mislio na stanovnike Homeina, ali svi su to preveli na svoj na in i uzviknuli su:„Salam baar
Khomeini!“

Aga D~an je sijao od zadovoljstva. Znao je da Ahmad nije napravio slu ajnu opasku ve da je to bilo
namerno, neka vrsta naloga iz Koma.

Aga D~an je dobio obaveštenje iz Koma kako je Galgal ilegalno otišao u Irak da bi se pridru~io
Homeiniju.

Galgal je bio lukav, nije otišao u Irak tek tako. O igledno je oseao da e se Homeini jednom domoi vlasti da
bi ostvario svoj stari san o nastajanju islamske republike.

Aga D~an je tek sad shvatio zašto je Galgal doveo ~enu i dete u nezavidan polo~aj.

Na ulici se još ništa nije primeivalo što bi ukazivalo na promenu vlasti ili na predstojeu revoluciju. Šah je
pro~ivljavao najlepše godine svoje vladavine, nedavno je u intervjuu zaTajmsrekao da se osea dobro i da
je njegova zemlja oaza mira.

Amerika se plašila Sovjetskog Saveza i nije bilo pogodnije li nosti od šaha da vlada dr~avom. Uvek je prvi
kupovao najmodernije avione i oru~je od Amerike i stavljao je veliki deo dohotka od nacionalne nafte u
ameri ke banke.

Bio je ubeen da je najbolji iranski dr~avnik za Amerikance, zato je ra unao na punu podršku i bio je
siguran da nikada nee zapasti u škripac. Nije video razlog da se brine zbog nekog kao što je Homeini, koji
je prognan u Irak.

Zato je na miru i s ubeenjem pripremao sina da ga jednog dana nasledi.

Dok se Ahmad bavio d~amijskom delatnošu, Šahbal je otišao na teheranski univerzitet. Hteo je da studira
persijsku knji~evnost, ali Aga D~an ga je odvratio, savetujui ga: „Persijsku knji~evnost mo~eš i sam da
studiraš, za to ti nije potreban fakultet. Talentovan si, studiraj matematiku, tehniku ili nešto u vezi s
poslovanjem. Ima dovoljno starih klasi ara u našoj biblioteci, kui je potreban moderan duh.“

Kada je kona no došao as da napusti kuu i ode u Teheran, Aga D~an ga je autom odvezao na stanicu.

„Ima nekoliko stvari koje ne znam da li treba da vam ka~em“, re e Šahbal Agi D~anu u autu.

„Kakve stvari?“, upita Aga D~an.

„Video sam Ahmada nekoliko puta na krovu d~amije kako puši iza kupole. Njegova je stvar da li puši ili
ne, ali njegove cigarete mirišu druk ije i ne prili e zvanju imama. Osim toga, redovno odlazi sa strancima
da u potaji puši opijum. Mislim da to treba da znate.“

„Dobro je što si mi to rekao“, re e Aga D~an, „videu šta mogu da uradim. Ima li još nešto što treba da
znam?“

„Zapravo ne, osim što je veoma osetljiv na ~ene. Video sam ga jednom kako sa ~enama ide dalje nego što
se o ekuje od imama.“

„I ja sam to primetio. Mora da bude oprezan, imamo mnogo neprijatelja u gradu.“

Na stanici otprati Šahbala utei do voza.

Otkad je Šahbal razgovarao s Agom D~anom o veri i svojim sumnjama, nisu više pri ali o tome. Aga D~an
je nekoliko puta pokušavao da zapo ne o tome razgovor, ali je primetio da to Šahbal ne ~eli. Zato ga je
ostavljao na miru. Kad su stigli na peron, Aga D~an htede da mu ka~e kako mora da bude obazriv na
fakultetu, ali Šahbal mu ne pru~i priliku. On zagrli Agu D~ana, poljubi ga i ue u voz.

Aga D~an ostade na peronu dok voz nije krenuo i nestao iz vida.

Aga D~an je dr~ao Ahmada dobro na oku.

Jedne ve eri kada je Zara u neobi no vreme ušla s poslu~avnikom u biblioteku gde je Ahmad itao, Aga
D~an poe odmah za njom. Kroz razmak u zavesi vide kako se devojka naginje nad poslu~avnikom na
kome je stajala aša s ajem i tanjiri s urmama i stavlja sve to na pisai sto. Ahmad gurnu ruku u devoj inu
bluzu, a ona ostade mirna, puštajui ga da radi šta je naumio. On se uspravi, podi~e joj suknju i gurnu je
na jedan od ormana s knjigama.

Sledeeg jutra pozva Aga D~an Zaru u svoju radnu sobu.

"Sedi“, re e on s prijateljskim pokretom.

Ona stidljivo sede.

„Rei u ti to ovako: veoma sam zadovoljan poslom koji ovde obavljaš.

Bolja devojka se ne mo~e po~eleti. Ali izbegavaj Ahmada ili pakuj svoj kofer! Je li to jasno?“

Zara se prestraši od oštrog tona Age D~ana i ne uspe ništa da ka~e.

„Je li jasno?“, ponovi on.

Ona uzdr~ano klimnu glavom.

„Šta si odlu ila? Ostaješ li ili da te pošaljem roditeljima?“

"Ostajem“, re e Zara uzdrhtala glasa.

„Odli no. Mo~eš da nastaviš svoj posao. Potrebnija si Mujezinu, posveti mu više vremena kada ponekad
nemaš šta da radiš. Sad mo~eš da ideš.“

Uve e posle molitve Aga D~an pozva Ahmada da prošetaju pored reke. Dok su u sumrak šetali du~ vode,
posle kratkog uvoda, obrati se Ahmadu veoma oštro. Jasno mu dade na znanje da njegovo bedno
ponašanje prema ~enama nee tolerisati i da opijum ne ide uz d~amiju. I ako Ahmad ne namerava da ga
posluša, veoma e mu ograni iti slobode.

Ahmad je utei slušao Agu D~ana.

„Imaš li nešto da mi ka~eš?“

Ahmad ni tada ne odgovori.

Nekoliko dana kasnije upita Aga D~an oca najstarijeg trgovca ilimima u gradu da li mo~e da zatra~i ruku
njegove keri za Ahmada.

Mesec dana kasnije nevestina porodica je priredila veliko slavlje. Oko ponoi nevesta je ko ijom dovedena u
kuu. Dobila je jednu od soba na gornjem spratu, ali za sedam svadbenih noi pripremljena je gostinska
soba.

Ahmad dobi slobodnih nedelju dana, a porodica ode na odmor u D~ird~u da bi Ahmad i nevesta ostali
sami.

Ahmad je nosio široku pamu nu odeu da bi se gipko kretao. Ponašao se kao princ koji je svoju mladu
nevestu doveo u zamak.

Njegova ~ena zvala se Samira, bilo joj je osamnaest godina i posedovala je klasi nu lepotu. Prve bra ne
noi Ahmad ju je potpuno o arao i vodio je s njom ljubav sve do ranog jutra; tek kad je svanulo, zaspao je.

Oko jedan sat po podne Am Ramazan mu je u opijumskoj sobi pripremio kraljevski opijumski pribor.

Ahmad je li no zamolio Ama Ramazana da ga sedam dana snabdeva opijumom, jer opijum pobuuje mušku
po~udu. Kad pušiš, posle mo~eš du~e da vodiš ljubav.

Kada bi popušio etvrt rolnice opijuma, odlazio je gore i zavla io se pod jorgan svoje mlade koja je još
spavala.

Samira je rodila kerku Masudu. Svi su voleli dete, ali kua je ekala sina koji e jednog dana naslediti
Ahmada.

D~amija je dalje bila veoma poseena, a Ahmad je dr~ao uzbudljive propovedi. Bio je sjajan pripoveda ,
govorio je o monim stvarima u vezi s pri ama iz Korana. Odvla io je slušaoce u daleku prošlost svojim
arobnim re ima, u vremena kada je ~iveo prorok Muhamed i kada je vodio ljubav na krovu sa svojom
veoma mladom Ajšom.

Muhamed je u to vreme zabranio uli ne svira e; nijedan musliman nije smeo da ih sluša. Kad je s mladom
Ajšom sedeo na krovu, odjednom za u muziku na ulici. „Hou da gledam, hou da gledam, hou da gledam,
hou da gledam“, ponavljala je Ajša.

Ljubav je pobedila, Muhamed se sa~e i Ajša mu sede na lea i pogleda muzikante preko ivice krova.

Niko još nikada nije pri ao takve pri e u d~amiji, ali Ahmad je uvek nalazio nešto zanimljivo što bi
zanimalo vernike.

Zapravo, nije trebalo da bude imam ve pripoveda , glumac koji na bazarskom trgu o arava narod svojim
pri ama.

Sve eše je odlazio na put u va~ne verske gradove, kao što su Kašan, Arak, Hamadan i Isfahan, i ostajao je
ponekad i nedelju dana.

Svaki put vraao se s dve torbe; jedna torba bila je puna novca i zlata, a druga krcata ljubavnih i li nih
poklona kao što su gaice, arapice, parfemi, sapuni, potkošulje, prstenje, koje su mu ~ene u velovima
krišom davale.

Mada je Agi D~anu obeao da nee pušiti opijum, pušio je na tajnim mestima u gradu.

Da bi se domogao više slobode, prihvatao je što je mogue više poziva i preduzimao je daleka putovanja. Tu
Aga D~an nije više mogao da ga nadgleda. Upoznavao se s ljudima koji su ga odvodili u svoje krugove gde
se pušilo do zore i spavalo sa ~enama.

Tu slobodu nije imao u Sened~anu, zato je došao u vezu s podzemljem grada. Ali nije znao da mu je tajna
slu~ba postavila zamku.

Pušenje opijuma bilo je ve godinu dana zabranjeno. Zavisnici su putem registracije u opštini dobijali dva
puta mese no pola legalne rolnice opijuma u apoteci, ali Ahmad je dobijao koliko je hteo u podzemnom
svetu.

Kada je jedne noi s još dvojicom muškaraca u prisustvu nekoliko ~ena pušio opijum u nekom kunom
podrumu u Sened~anu, upade nekoliko agenata. Smesta napraviše nekoliko fotografija s Ahmadom kako
sedi pored opijumskog pribora s dve ~ene bez vela. Agenti dodaše još nekoliko ilegalnih rolnica opijuma
pored pribora, sve podrobno islikaše i odvukoše Ahmada s lisicama na rukama na tajno mesto gde ga je
ekao agent.

Ahmad nije imao šta da ispri a. Znao je da je upao u zamku iz koje se nije moglo jednostavno izvui.

„Mo~ete ve eras da spavate u svom krevetu i sutra ujutru odete u d~amiju pod jednim uslovom“, re e
agent.
„Kakvim uslovom?“, upita Ahmad uzdrhtalim glasom.

„Da odsada budemo u prijateljskoj vezi. Razumete šta hou da ka~em.“

„Ne razumem šta hoete da ka~ete.“

„Ako ne razumete, onda e stvari biti malo slo~enije i morau da vas pošaljem pravo u zatvor, gde ete za
doru ak dobiti novine sa svojim fotografijama na prvoj stranici. Onda ete sve sigurno dobro shvatiti.“

No je bila duga. Ahmad je ne ujno plakao. Nije o ekivao da e ~ivot odjednom pokazati tako zastrašujue
lice.

Kada je kona no svanulo, agent ue u eliju; fotografije su ve bile razvijene, on ih pokaza Ahmadu i re e:
„Šta emo da radimo? Hoemo li da ih po podne objavimo ili emo zajedno sesti za sto?“

Ahmad nije imao izlaza ako slike s njim, ~enama bez vela i opijumskim rolnicama budu izašle u novinama.
S njime e sve biti gotovo, a i nanee štetu kui. Zato ode s agentom u kancelariju, gde mu je ponuena stolica
i formular koji je morao da ispuni. Agent re e: „Ako se dobro razumemo, biemo gotovi za pet minuta i ja u
vas li no odvesti kui. Ono što mi ~elimo veoma je jednostavno, treba eše da ste u vezi s Komom i da nam
dajete potrebna obaveštenja. To je sve.“

Pola sata kasnije agent odveze Ahmada svojim autom do d~amije i ostavi ga pred ulazom.

„uemo se“, re e agent i odveze se.

Nekoliko meseci ništa se nije dogodilo. Ahmad se ponada da je tajna slu~ba htela samo da ga zaplaši i da
ga dr~i pod nadzorom. Nisu još zaboravili Galgala i njegovu akciju protiv bioskopa i haos za vreme posete
Farah Dibe. Verovatno su hteli da se svete i da Ahmada manje-više dr~e kao taoca.

Nadao se da su odustali od plana da ga upotrebe kao infiltranta, jer on nikada nee moi da postane
obaveštajac. Potkazivanje nije nešto ime bi mogao da se bavi, nije odgovaralo njegovom polo~aju
gradskog imama. Šta bi zapravo trebalo da dojavi ako bi se zaista moralo?

Shvatio je da je tajna slu~ba na taj na in ~elela da mu zapuši usta i to je uspelo jer više se nije usuivao da
išta ka~e u vezi s Komom ili šahom. Oprezno je po eo ponovo da bude srean u srcu i strah je postepeno iš
ileo iz njegovog tela. Ali jedne ve eri, tek što se završila slu~ba, agent tajne slu~be kle e kraj njega u
molitvenom prostoru.

„Kako ste?“, upita sa zastrašujuim osmehom.

Ahmad prestrašeno pogleda da li Aga D~an još uvek sedi u redu iza njega, ali ga nije bilo.

„Šta hoete?“, upita tiho agenta.

„Znate da su tamo u Komu ponovo neke gu~ve. Hoemo da odete na put i svratite kod ajatolaha i
pogledate šta se zapravo dešava. Imate moj telefon, pretpostavljam.“

„Da, još uvek ga imam“, odgovori Ahmad sav crven u licu, stavi elo na tlo i napravi se kao da se i dalje
moli.

Kada je ustao, agenta više nije bilo. On uzdrhtalom rukom zaogrnu abu preko ramena, ustade i ode
pognut kui kao neko koga trese groznica.

Kada je ušao u kuu, uputi se pravo u sobu Age D~ana, pade na kolena i re e:

„Ago D~ane, spasite me! Upao sam u klopku.“

Iznenaen ovakvom neo ekivanom predstavom, Aga D~an ga pogleda mirno.

„Fotografisali su me, nedoli ne fotografije pored opijumskog pribora i ~ena. Sada hoe da me pošalju u
Kom kao obaveštajca. Ako to ne uradim, fotografije e objaviti u novinama.“

Aga D~an koji je sve o ekivao samo ne to, ostade neko vreme bez re i u stolici.

„Gde?“, upita kona no.

„U jednom podrumu u gradu.“

„Opijum ne mora da bude problem, ali ko su te ~ene?“ „Nezakonite

~ene, siege.“

„Tajna slu~ba nam se sveti. Jesi li ikada s njima radio, jesi li ranije

saraivao s njima?“

"Ne! Nikada!“, odgovori Ahmad.

„Jesi li ikada dao neko obaveštenje?“

"Ne! Nikada ni re !“

"Ponoviu“, re e Aga D~an naglašavajui, „jesi li im nešto ispri ao?“ „Nisam ništa ispri ao, nisam ništa
uradio“, re e Ahmad. „Imaš sreu što

im ništa nisi ispri ao i što nisi saraivao s njima, ina e bih te smesta izbacio

iz kue. Ali nije još prekasno, mislim da štetu još mo~emo da ograni imo. Ti

utiš, a ja te sledeih meseci ne puštam. Idem smesta da vidim šta mogu da

u inim. Potrebni smo im za o uvanje mira u gradu, zato nisu slike

objavljene u novinama, ~ele da nas ucenjuju tim slikama. Ti utiš i stalno si

pored mene šta god da se dogodi.“

„Moram vam još nešto rei“, re e Ahmad. „Ako ne pušim, ne mogu da

dr~im propoved. }ao mi je što vam sad nanosim bol.“

„Ovo mi više nanosi bol“, re e Aga D~an o~alošeno. „Greška koju svako

mo~e da napravi, ali opijum vidim kao uvredu, kao poni~enje svih nas. Ne

mogu da podnesem što imam naše d~amije ne mo~e da dr~i propoved bez

opijuma. Zaista mi nanosiš bol, povreuješ me. Zato ne sklapam nikakav

kompromis s tobom, moraš to promeniti. Ako je potrebno, zatvoriu te u

kavez. Zasad ne smeš napolje ni korak bez moje dozvole!“

Sledeeg dana Aga D~an otkaza sve Ahmadove sastanke i uspostavi

kontakt s porodi nim lekarom.

Pravo iz lekarske ordinacije on bez najave ode u kancelariju tajne slu~be

i zatra~i da ga primi šef. Bio je primljen i pošto se smestio u veliku mrku

ko~nu fotelju, pokazaše mu Ahmadove fotografije. Bio je prinuen na

dogovor sa šefom. Odr~avae u d~amiji vei mir otkad su u Komu neredi. U

zamenu za to šef e zadr~ati fotografije u svojoj fioci.

Uve e Aga D~an otvori svoju svesku.

„Imam naše d~amije je opijumski zavisnik. ekaju nas teška vremena.“

M i r n e g o d i n e
Proe dosta vremena u miru.

Aga D~an je dr~ao Ahmada pod nadzorom strogim pravilima. Nije mu dozvoljavao da bez pratnje ide u
druge gradove i dr~i besede sve dok nije bio siguran da se Ahmad oslobodio opijuma.

Mada je dogaaj u vezi s fotografijama davno prošao, Aga D~an je smatrao da je to bilo prekretnica za
d~amiju.

Šahbal je bar jednom mese no dolazio kui, ali s vremenom po eo je da dolazi sve ree. Ponekad je
telefonirao Agi D~anu u bazar, ali uvek poslovno: „Kako ste? Sve je kako treba?“

„Ko to mo~e da ka~e? Svet se promenio, mladiu. Potreban nam je ovek s novim idejama. Oseam da sam
suviše ostario.“ "Vi stari? Niste uopšte stari!“

„Mo~da ne star, ali starinski. Sa zastarelim bazarskim idejama ne mo~e se više konkurisati u trgova kom
svetu. Dobro u i, potreban si mi. Kada doeš kui, razgovaraemo o tome.“

Ali kada je Šahbal dolazio kui, bilo je uglavnom ve kasno. Odlazio je sledee ve eri nonim vozom, tako da
nije bilo vremena za razgovor o trgovini ilimima i o bazaru.

Šahbal to nije rekao Agi D~anu, ali ga trgovina nimalo nije zanimala, a ni ilimi. Na fakultetu je postao lan
levog ilegalnog studentskog pokreta. Bile su to druk ije veze nego one koje je nekad uspostavio u
Crvenom selu.

Na fakultetu je odmah prihvaen u redakciji tajnih studentskih novina. Oseao se kao kod kue. Imao je oštro
pero i u poreenju s kolegama studentima ponašao se odraslo. Ubrzo se gledalo na njega kao na nekoga ko
mo~e da bude voa.
Ali nije se samo Šahbal promenio. Sve se promenilo. Nekada je bazar imao va~nu ulogu u gradu, ali više
ne. Persijski ilimi nisu više bili veoma va~an faktor u ekonomiji i politici. Gas i nafta su preuzeli to mesto.

Nekada je Aga D~an imao veliku mo na bazaru, vlasti su ga se uvek plašile; sada su postali tako drski da
su poslali agenta u d~amiju i hteli imama da iskoriste kao doušnika. Ranije je gradona elnik najmanje
jednom nedeljno telefonirao na bazar da bi odr~ao ravnote~u izmeu bazara i ostalog dela grada. Ali novi
gradona elnik nije se ak ni predstavio, a kamoli da je telefonirao. Pozvao je odreen broj trgovaca s bazara
i to je zna ilo da je re~im odlu io da uništi jedinstvo bazara. Bazar je po eo da gubi svoj dominantni
polo~aj kao proizvoa ilima. U gradu su se pojavile mnoge nove fabrike ilima, koji su mirisali na plastiku i
za koje je pravljena gotovo neprekidna reklama.

Još pre nekoliko godina televizijska antena na krovu u Sened~anu bila je tabu, ali to vreme je prošlo.
Kada je neki preduzetnik hteo da stari gradski amam pretvori u bioskop, neko kao Galgal mogao je da
podigne na noge sve vermke u gradu i protera ak i Farah Dibu. Ali nedavno je neko kupio staru gara~u u
centru i kao nekom arolijom pretvorio je u savremeni bioskop. Svako ve e stotine mladih stajale su u redu
ne bi li se domogle karata.

U grad su stigle tolike privla ne stvari da je prekinut kontakt bazara i mlade generacije. Do pre nekoliko
godina mladi su odlazili na bazar kada su hteli da prošetaju. Ali nisu to više radili. Opština je napravila lep
bulevar, gde su mladii i devojke za vreme ve ernje molitve jeli sladoled i šetali ispod drvea u oskudnoj
svetlosti neonskih natpisa.

Šah je kona no osvojio grad. Njegovi posteri visili su na svim upravnim zgradama i njegov glas se uo na
svim radio-stanicama.

Ranije bi trgovac sakrivao radio ispod tezge, bojei se da ne izgubi mušterije. Ali sada trgovci dr~e radio
na vidljivom mestu na tezgi, tako da svako mo~e da sluša. ak su i na bazaru neki veliki tradicionalni
trgovci ilimima oka ili šahove portrete na svoje zgrade. Do pre nekoliko godina takve stvari su bile
nezamislive, ali sada se sve tako brzo menjalo da se grad više nije mogao prepoznati.

Bazarski trg nije više bio centar grada ve bulevar na kome se usred ribnjaka nalazio veliki spomenik šaha
na konju.

Šahov glas stigao je u skoro sve kue Sened~ana. ak ni d~amijska kua starih zidova nije bila u stanju da ga
zaustavi.

Kad je šah negde dr~ao nov govor, opština je postavljala d~ip na vratnice d~amije i emitovala je odatle
govor kroz velike zvu nike; tada se šahov glas razlegao kroz unutrašnje dvorište. Fagri Sadat nije shvatala
zašto Aga D~an uti, a Ahmad se ne buni.

Kad je nešto pre toga šah posetio grob prvog persijskog kralja Kira, izgovorio je krupne re i: „Kire! Kralju
nad kraljevima! Spavaj mirno, jer ja sam budan!“

Nedelju dana stajao je d~ip pred d~amijom, a zvu nik je ponavljao poruku dan i no.

„Kakvi teški dani! Kakve teške noi. Ogromno poni~enje za sve nas, ali ja tu ništa ne mogu! Više se od
stida ne usuujem da uem u d~amiju“, pisao je Aga D~an u svoju svesku.

Ne, više niko nije bio u stanju da zadr~i šaha van kue, ak je i vetar unosio u kuu plakate s njegovim likom,
koje je helikopter bacao nad gradom.

Gušter je pokupio nekoliko i odneo ih je Agi D~anu u sobu.

Dok je Aga D~an stajao u unutrašnjem dvorištu, za u glasnu muziku koja je dopirala iz kue Had~i
Šišegara. Muzika u kui vernika Šišegara? Mora da se dešavalo nešto naro ito. Pogled mu pade na
televizijsku antenu na Šišegarevom krovu. Televizijska antena na krovu jednog od najcenjenijih trgovaca
na bazaru? Da nije pogrešio?

U Had~ijevoj kui bila je gu~va.

Aga D~an se oprezno pope na krov Had~i Šišegara da vidi šta se dešava. Ne, nije pogrešio, na krovu je
stajala duga ka aiuminijumska antena. Had~i je hteo da sa sinovima u estvuje u svim novim dogaajima.
Bio je

pozvan na slavlje povodom stupanja novog gradona elnika na du~nost, gde su sve zvanice dobile
besplatno veliki šahov portret da ga ponesu kui. Portret je stajao u pozlaenom ramu iznad kamina, ta no
iznad mesta gde se nalazio televizor.

Ali zašto se ula tako glasna muzika?

Aga D~an ode oprezno do ivice krova i pogleda u Had~ijino unutrašnje dvorište.

Tamo je bilo slavlje i bila se okupila mnogobrojna rodbina i prijatelji. Bilo je toplo ve e, suviše toplo da se
sedi unutra. U unutrašnjem dvorištu Had~ijine kue, pored ribnjaka, na velikom drvenom krevetu le~ali su
njegovi sinovi u dugim belim košuljama, jedan pored drugog. Grupa uli nih muzikanata svirala je
nespretno neku ritmi ku ameri ku melodiju, a nekoliko muškaraca je igralo dr~ei se za ruke.

Koliko se moglo videti, Had~i je sinove obrezao i to se sad proslavlja. Mati obrezanih blizanaca spustila je
veo na ramena. Na glavi je imala labavo povezanu maramu i veselo je razgovarala s gostima. Prva ~ena
sa sedam keri nije biia prisutna.

Na sve strane stajale su posude s kola iima i slatkišima, a deca su jurcala unaokolo po velikom
unutrašnjem dvorištu kue. Had~i je pri ao sa svima, delio kola ie, uzeo je fotoaparat iz ruku fotografa i
slikao svoje obrezane sinove. Ve ko zna koji put prilazio je krevetu sa sinovima i uzvikivao je: „Slikaj nas!“
Nešto kasnije ušao je u dnevnu sobu s dvojicom ljudi i ubrzo je izašao s ogromnim televizorom koji je li io
na orman. Televizor postaviše pored ribnjaka, ispod drveta gde su le~ali sinovi. Had~i uklju i televizor, na
kome se pojavi grupa teheranskih igra ica. Svi se okupiše oko teievizora i stadoše da zadivljeno bulje u
igra ice.

Aga D~an se udalji, stade pored plave kupole i dotaknu hladne lakirane plo ice. Onda produ~i dalje,
pogleda preko zida unutrašnje dvorište d~amije, pogleda ribnjak, drvee, pogleda uvis tra~ei pogledom
stare rode, ali na njegovo veliko iznenaenje roda više nije bilo. ak su i gnezda nestala. On pomisli da je
mo~da suviše mra no i da ih zato ne vidi, zato ode na drugi kraj krova, pogleda uvis, ali sad je dobro
video: nije bilo ni traga od roda.

Otvori kapak na jednom od minareta, pope se uskim stepenicama do gore. Pod nogama mu zakrcka
nekoliko suvih gran ica; bili su to ostaci rodinog gnezda. Oseti kako se u njemu nešto prelomi, kako je
ostario, i to neo ekivano oseanje potpuno ga preplavi. Zagleda se u grad, na sve strane gorela su
raznobojna svetla i pored vratnica bazara visio je veliki šahov portret, osvetljen reflektorima. U novom
centru grada treperile su crvene i ~ute svetiljke bioskopa. Iako je ve e prili no odmaklo, s bulevara je
odjekivala muzika i ~enski glasovi.

Kada su iz grada nestali zvuci koranskih sura? Znao je da d~amija, bazar i Koran ne mogu više da
pru~aju jak otpor, ali nije o ekivao da e re~im tako brzo osvojiti Sened~an.

Gde su ti ajatolasi koji se bore protiv šaha? Šta se dogodilo s gerilcima koji su nekada pobegli iz zatvora?

Šta su promenile knjige koje je Šahbal nekad itao u potaji?

Gde je radio koji je nekada govorio protiv re~ima?

Gde je Galgal i njegova borbenost protiv šaha?

Gde su studenti koji su hteli da promene svet?

Gde je Nosrat da snimi sve te promene?

Bile su to mirne godine, ali otkud je mogao znati da e odjednom, neo ekivano brzo, nastupiti novo vreme?
I da upravo sti~e razorna oluja? Pomahnitala oluja koja e ga protresati i savijati kao drvo.

Sav slomljen sie, zatvori kapak minareta i vrati se na unutrašnje dvorište. Htede da ode do Fagri Sadat i
da se uvu e pored nje u krevet i sve joj ispri a, ali ne uradi to, izae kroz kapiju i ode da prošeta pored reke.

Tamo je bilo mra no i mirno. ak se ni reka nije oglašavala. On baci pogled na vinograde s druge strane, i
na planine. Sve je bilo mirno, šetao je i razmišljao o svom ~ivotu.

Roen je u toj kui, posvetio je ~ivot bazaru i ulo~io je svu svoju sposobnost i energiju u ilime. Keri su mu
odrasle, D~avad, jedini sin, sad je odrastao muškarac. Upravo je završio ispite da bi posle mogao da
studira. Aga D~an se seti kako još nije išao u Meku, mada mu je, kao bogatašu, bila du~nost da jednom
ode u hodo aše.

Sve se bilo promenilo, a Ahmad je, uz sve te promene, minirao dobar glas d~amije.

Vrana iznenada zagrakta u okotima loze i odlete preko reke. Aga D~an u nekoliko muških glasova i vide
obrise ~ene pod velom koja izae izmeu drvea i uputi se na most.

Luda Godsi,sinu mu.

Prilika nestade na mostu.

„Godsi!“, uzviknu Aga D~an.

Ona po~uri. „Godsi! ekaj! Šta radiš ovde tako kasno uve e?“, uzviknu i potr a za njom u pomr inu.

„Svi e umreti, samo ti neeš“, najavi Godsi vraninim glasom.

T e l e v i z i j a

Gušter je rastao u kui kao zagonetno bie. Nije se znalo da li je

hendikepirano dete ili je ~ivotinja. Glava, šake i stopala bili su ljudski, ali kretanje je podsealo na
~ivotinjsko.

Što je bio stariji, ~ivotinja se sve više razvijala u njemu.

Sedika je pokušavala da ga u i da govori, ali nije uspela, on se za to nije zanimao.

On je imao sopstveni na in ponašanja i nije se obazirao na ponašanje svoje ljudske okoline. Nije hteo da
jede s ostalima, nije išao na vreme u krevet, nije hteo da se koristi priborom za jelo i jeo je kao ma ka.

„Ne mogu to više da podnesem! Dosta mi je svega! Ne ~elim više to udno dete!“

„Ne smeš tako da govoriš“, pobuni se Aga D~an.

Sedika briznu u pla .

„Jedna nesrea za drugom!“, zajeca. „Zašto je sve pošlo naopako u mom ~ivotu?“

„Još si mlada, keri, pred tobom je još dug ~ivot. }ivot ne pokazuje uvek isto lice, ne smeš nikada
zaboraviti da za sve postoji razlog. Ako nekog treba ~aliti, to je Mujezin, roen je slep, ali se ne ~ali, on je
to prihvatio, i mi. On ne vidi, ali ima veoma oštar sluh, izuzetno osetljive ruke i noge koje pamte put. Po
mom mišljenju, on sve vidi, ak i stvari koje mi nismo u stanju da vidimo. Ne pla i, keri! Tvoj sin je deo
~ivota, zadovoljan sam njime, vidim ga kao dar našoj kui, mislim to iskreno, potreban nam je, ina e ga ne
bismo dobili. U ovoj kui ~ivele su stotine ljudi. Nije prvi put da je ovde roeno neobi no bie. Veruj u ~ivot,
tvoj sin nam je potreban, ina e ga ne bismo dobili! “

„Kad bih imala vašu veru u ~ivot“, re e Sedika pla ui.

Sledeeg dana pozva Aga D~an Guštera u svoju sobu i jasno mu stavi do znanja da svakog dana posle
jutarnje molitve mora da doe k njemu. Odlu io je da ga sledeih godina strpljenjem i gvozdenom
disciplinom nau i da ita. Gušter je reagovao udesno dobro. Dopuzio je s knjigom meu zubima do Age
D~ana i stavio ju je Agi D~anu na krilo, a ovaj ga je terao da re po re ita.

Kada je pomalo znao da ita, odlazio je u vrt i le~ao na zemlji u hladovini starog drveta. Ako je bilo suviše
toplo, peo se s knjigom na krov i tra~io hladovinu u senci kupole.

Zimi je odlazio u podrum, sedeo pored Mujezinove pei i itao je.

Ahmad mu je dozvoljavao da doe u biblioteku i Gušter bi se tamo satima bavio knjigama. Niko nije znao da
li uopšte razume ono što ita, ili samo mašta na svoj na in.

Njegov svet je bio svet kue i retko je izlazio, osim kad ga je Am Ramazan stavljao na svog magarca i vodio
ga na reku.

Ispred piljarnice starci su ustajali, zadr~avali magarca, da bi se divili Gušteru. Svi su uli za njega. Skidali
su pred njim šešire i ponovo ih stavljali na glavu i šalili se s njime. Gušteru se to svialo i pokazivao je svoje
oduševljenje.

Kasnije ga je Am Ramazan vodio eše na reku odakle je donosio pesak. Pravio je rupu u toplom pesku i
Gušter je u njoj le~ao i itao svoju knjigu.

Gušter se oseao prijatno u društvu Ama Ramazana.

Nekoliko puta Sedika je zaustavila Ama Ramazana i nije mu dozvolila da povede Guštera sa sobom.

„Zašto ne?“, upita Am Ramazam. "Ne smeš da ga skrivaš.“

U to vreme Zinat esto nije bila kod kue. Redovno je odlazila na selo da ~enama dr~i asove Korana. Ali im
bi se vratila kui, odmah je odlazila Gušeru da mu pri a stare pri e, kojih mu nikada nije bilo dosta.

Zinat se brinula o Gušteru više od drugih. Videla ga je kao sopstvenu kaznu. Gušter nije nau io da govori,
ali je imao odli an sluh, a i brzo se kretao. Naprosto je primoravao svoju okolinu da se s njim dru~i.

Nosrat ga je izbegavao kada je dolazio u posetu, pomilovao bi ga po glavi, dao mu slatkiše, ali nije išao
dalje od toga. Spavao je uvek sa zatvorenim vratima gostinske sobe, tako da Gušter nije mogao da ue.

Jedne noi Gušter mu se ipak uvu e u sobu. Le~e u ugao sobe i izvadi iz unutrašnjeg d~epa knjigu.

Nosrat nije znao kako da se ponaša. Sedeo je jedno vreme u krevetu i gledao ga. Hteo je nešto da u ini za
njega, ali nije znao šta. Odjednom mu nešto sinu.

„Hoeš li da poeš sa mnom?“, re e on.

Gušter otpuza za Nosratom u dvorište i odatle ga je pratio u podrum. „Slušaj, nekada je Šahbal doneo kui
televizor da velikom Alsaberiju

poka~e Mesec. Alsaberi je bio naivan imam, upao je u ribnjak i umro je, ali televizor mora da je još uvek
tu negde. Moi eš da gledaš televiziju ako naem televizor. Znaš šta, ti si roen u pogrešnoj kui. Svet se
menja, ali u ovoj kui je sve zabranjeno. Shvataš šta hou da ka~em?“

Gušter je gledao ne shvatajui o emu Nosrat pri a.

„Ipak si imao sreu. Da si se rodio u nekoj drugoj porodici, odavno bi te prodali cirkusu. Daju ti ljubav, a
ljubav je oveku veoma va~na. Ali ova kua je zaostala. Pošto su svi bogoboja~ljivi, boje se svega, boje se
radija, televizije, muzike, bioskopa, pozorišta, zadovoljstva, drugih ~ena, drugih muškaraca, vole samo
groblja. Tamo se oseaju kao kod kue, mislim ozbiljno, jesi li ikada bio na groblju? Odjednom postanu
uzbueni, veseli, oseaju se prijatno u društvu mrtvih. Zato sam pobegao od kue još dok sam bio mlad.
Hajde, idemo da pogledamo gde je taj televizor, sigurno tu negde u tom kršu. Ako ga bake nisu bacile. Ah,
te bake, nisi ih upoznao, bile su to otmene dame. Nisu me podnosile, no dobro.

Otišle su u Meku i više se nisu vratile, lukave starice. Hej, mislim da sam ga našao. Gledaj! Mali televizor
za tebe! S tom antenom ubrzo u ti promeniti ~ivot. ekaj da razmislim gde da ga stavimo da te niko ne
uznemirava. Tamo iza kupole na krovu ima jedna šupica. Nekada je tu bilo moje skrovište, tu sam itao
bezobrazne knjige. Kasnije je Šahbal tu stavio krevet. Pošto je otišao, šupica je tvoja.“

Gušter se vukao za Nosratom po stepenicama do krova. Nosrat postavi televizor na sto i pored
Šahbalovog kreveta.

„Ovaj krevet je odsad tvoj, hajde, lezi na njega, pokazau ti kako da se slu~iš televizorom.“

Gušter se pope na krevet. Nosrat iznese televizijski provodnik napolje; pa~ljivo pri vrsti malu antenu na
kraj neke grede gde je niko nije video.

„Sad gledaj“, re e on i uklju i televizor.

Pojavi se mlada nalickana ~ena u crvenoj haljini bez rukava.

„Ne boj se, mališa! Svet izvan ove kue je sasvim druk iji. Voliš li ~ene? O, mene to ne moraš pitati. Odvešu
te jednom u Teheran. Zapravo, ovaj televizor je suviše mali, doneu ti mnogo vei. Ali sad ovaj moraš dobro
uvati, tvoj je i niko ne sme da ti ga uzme. Ako ti iko uzme televizor, dobro ga ujedi. Doro mu zarij zube u
lanak i grizi. Shvataš?“

Gušter je godinu dana krio svoje skrovište, ali jedne noi Aga D~an se pope tiho na krov i otvori vrata
šupice.

Gušter, koji nikoga nije o ekivao, posko i kao ma ka s kreveta i u jednom skoku se nae na televizoru. Glava
mu je visila s jedne strane televizora, a noge s druge.

Aga D~an se na trenutak zadr~a u vratima, onda ih zatvori, ode do d~amijskih stepenica i spusti se u
d~amiju.

S k a k a v c i
Bio je to izuzetan dan za Agu D~ana. Dogodilo se toliko toga van svih

o ekivanja.

ulo se kucanje na vratima. Gušter otvori vrata i na popodnevnom

suncu vide kako ga gledaju dva velika mrka konjska oka. On se uhvati

vrsto za vrata i uspravi se da bi bolje video šta se dešava. Pred njim su

stajala velika kola i na njima su bila dva mrtva ka kov ega. Ko ijaš u dugoj

crnoj jakni i s crnim šeširom uzviknu: „Ago D~ane!“

Gušter se brzo odvu e u radnu sobu Age D~ana, pokaza prema vratima i

zarza.

Kad Aga D~an vide košijaša, stavi smesta šešir na glavu i ode do vrata. „Enna lellah!",uzviknu ko ijaš.

„Enna lellah“,re e Aga D~an, "šta mogu da uradim za vas?“ „Imam dva mrtvaca za vas.“

„Mrtvaca? Za mene?“

„Ne zamerite mi. Nema mrtvaca ve ono što je od njih ostalo.“ „Od njih?“

„Od dve ~ene iz Meke.“

„Bake!“, uzviknu Aga D~an i blago se prenu.

„Molim, izvolite ovde potpisati“, re e ko ijaš i pru~i mu papire. „Moje nao are“, re e Aga D~an.

Gušter se smesta stušti unutra i donese nao are Agi D~anu. Tekst je bio na arapskom. Bilo je nekoliko aja
iz Korana, posle kojih je

usledilo kratko obaveštenje o bakama koje su umrle u nekoj peini na

planini Hera nedaleko od Meke.

Planina Hera je najsvetija planina na svetu, to je planina na koju se

Muhamed peo svako ve e da bi razgovarao s Alahom. I planina na kojoj se

D~ibrail prvi put pojavio iz neba da objavi Muhamedovu misiju. Na Heri se nalazila mala peina u kojoj se
Muhamed skrivao kad je da

usred noi morao da pobegne iz Meke u Medinu, jer su neprijatelji hteli da

ga ubiju na spavanju.

Ta peina i ta no odigrali su presudnu ulogu u istoriji islama. Od te

noi, ili toga dana, po inje islamsko brojanje godina.

Kasnije je peina dobila ime Peina paukova.

Svaki put kad bi Muhamed ušao u peinu, pojavio bi se pauk koji bi

razapeo mre~u preko ulaza tako da niko nije mogao videti da se tu

Muhamed krije. Bake su se sakrile upravo u tu peinu. Nešto što je izgledalo

nemogue, ali one su to uradile i policija je pored leševa našla i njihov

testament.

Bila je to neverovatna pri a. Peina koju svake godine posete milioni

hodo asnika nije bila pristupa na za posetioce. Peinu su mogli da

posmatraju samo s rastojanja.

Za bake je to moralo biti izuzetan do~ivljaj, ako je pri a bila istinita. Aga

D~an je bio ganut, ali istovremeno nije bio raspolo~en za mrtva ke sanduke.

Danas se njegov sin D~avad vraa kui posle šest meseci. Te godine je po eo

da pohaa fakultet u Isfahanu. Prvi put je tako dugo odsustvovao od kue.

Opredelio se bio za prirodnja ke studije da bi kasnije radio kao naftni

in~enjer.

U Sened~anu je otkriven veliki naftni izvor. Neka ameri ka nafna firma

spemala se za bušenje, zato je na fakultetu ustanovljen nov odsek. Za te

studije su se javile stotine studenata, ali je primljeno samo dvanaest posle

veoma teškog prijemnog ispita. D~avad je bio jedan od primljenih. Ti

odabrani studenti imali su posebnu nastavu ameri kih naftnih in~enjera.

Formalno, oni su bili studenti isfahanskog univerziteta, ali kasnije e

etrdeset kilometara od Sened~ana nastaviti studije u šahzandskoj rafineriji

nafte pod nadzorom ameri ke naftne kompanije. Tamo e stanovati u nekoj

vrsti internata u kojem e smeti da govore samo engleski.

Bile su to studije s garantovanim poslom i blizu kue. Nije moglo biti

bolje, Fagri Sadat nije od sree mogla da spava, a Aga D~an je sijao od

ponosa kad su uli da je D~avad primljen.

Aga D~an je odmah sve sredio da sa Fagri Sadat ode na centralnu stanicu

da ga sa ekaju.

„Zašto ste dovezli te mrtva ke kov ege u moju kuu?“, re e on ko ijašu.

„Trebalo je da ih odvezete u d~amiju, trebalo je da me obavestite telefonom

ili prvo svratite. Nije u redu da tako nenajavljen kasno po podne staneš pred

ne ija vrata. Šta sad da radim?“

„Nemojte mi zameriti“, re e ko ijaš, "ne donosim vam leševe, tu su samo

dve vree.“

„Vree? Kakve dve vree?“, reagova Aga D~an razdra~ljivo. Ko ijaš

usade, otvori poklopac na jednom sanduku i izvadi d~ak. Onda otvori drugi

sanduk i izvadi i iz njega d~ak. On ih podi~e uvis i re e: „Vidite, samo su te

dve vree poslali. Hoete li da ih primite ili moram da ih vratim?“ „Zašto prevozite vree u mrtva kim
sanducima? Zašto dolazite u kolima

s dva konja i zašto tako kasno?“

„Shvatam vas, ali ja sam samo ko ijaš.“

Aga D~an brzo gurnu nekoliko nov anica u ko ijašev d~ep, ue unutra i

zatvori vrata.

„Šta se to dešava?“, upita Fagri Sadat s gornjeg sprata.

Aga D~an sakri vree pod velike listove bundeva u vrtu i re e: „Ništa,

ništa naro ito! Jesi li gotova? Moramo da idemo, uješ! Ina e emo

zakasniti.“

Crveno sunce zašlo je za horizont pustinje kada je Aga D~an seo za volan svog "forda“ i uputio se na
stanicu.

Fagri Sadat se zaplaka od sree kad je ugledala sina kako izlazi iz voza. Uvek je bio njen mezimac. Pre
nego što je pre šest meseci otišao u Isfahan, svako ve e bi ga poljubila pred spavanje. Ali vratio se s crnim
br iima i dugom kosom.

Fagri Sadat ga je sama odgojila. Nije ~elela da se suviše ve~e za d~amiju, politiku ili bazar. Htela je da
ga slobodno gaji kako bi kasnije izabrao sopstveni put. Sada je ubirala plodove svoje odluke. Njen sin se
nije ni najmanje zanimao za verske stvari i svialo joj se što je pustio du~u kosu. Sada je više podseao na
svog strica Nosrata nego na oca.

Sve te godine koje je proveo kod kue nimalo se nije zanimao za d~amijske poslove i Fagri Sadat je bila
zadovoljna što ga Aga D~an nije odabrao za svog naslednika u poslu ve Šahbala. Nije znala da se Aga
D~an razo arao u Šahbala i da je sad svoje nade polagao u sina.
Još o tome nije razgovarao sa Fagri.

Nekoliko meseci ranije, kada je Šahbal poslednji put telefonirao Agi D~anu, nije ga direktno zvao.
Telefonirao je na broj depoa.

Agu D~ana su obavestili da ima telefonski poziv.

„Ko je to?“

„Neki poslovni partner iz Teherana.“

„Zašto telefonira na taj broj?“

„Ka~e da je pokušao nekoliko puta, ali da niko ne uzima vezu.“ Aga D~an ode u depo i uze slušalicu.

„Nemojte mi zameriti, Ago D~ane, što vas uznemiravam. Plašim se da se vaš li ni telefon prisluškuje.
Zovem vas da ka~em kako ne treba da se brinete za mene što ne dolazim kui. Trenutno se bavim nekim
stvarima. Pozdravite sve.“

„Hou. Neka te Bog uva, sine!“

Šahbal nije morao ništa više da ka~e. Aga D~an je sve shvatio, ali nije nameravao da sad o tome
razgovara s Fagri. Sad je bilo njeno slavlje i nije hteo da ga kvari.

Bilo je to prijatno ve e, sedelo se dugo za stolom i svi su bili uzbueni. Zinat bi obi no takvom prilikom ispri
ala neku pri u, ali bila je odsutna.

Aga D~an to nije znao, ali Zinat je stupila u vezu sa Komom. Dobila je nalog da ujedinjuje ~ene putem
Korana.

Da bi se tradicija odr~ala, Mujezin uze re i ispri a pri u o Junusu: „Prorok Junus je razo aran napustio
svoju kuu zauvek. Njegovi sledbenici bili su iznenaeni i o~alošeni. Junus sti~e na more, vide putnike kako
ulaze u veliki brod i odlu i da poe s njima.

Tri noi i tri dana brod je plovio, etvrtog dana se odjednom smra i i iz vode se promoli ogromna riba, koja
brodu prepre i put. Putnici nisu znali šta da rade, riba se nije sklanjala s puta. Neki star iskusan putnik,
koji je proputovao mnoga mora, re e: ‘Neko od nas je po inio greh. Moramo ga dati ribi ina e nas nee
pustiti da proemo.’

„‘Riba je došla po mene, mo~ete me baciti u more i nastaviti plovidbu’, re e Junus.

„‘Poznajemo te’, rekoše neki od putnika, ‘ti si pravedan ovek, ti nikad ne bi u inio neko bogohulno delo.
Znamo i tvog oca, i on je bio veoma pobo~an ovek, ne, nisi ti taj koga riba ~eli.’

„Junus, koji je znao da je riba došla po njega, re e: ‘Ima nešto izmeu mene i mog Boga. Zato je riba ovde.’

„On se pope na ogradu i sko i u vodu. Riba ga proguta u jednom zalogaju i nestade pod vodom.“

Niko nije znao šta da misli o pri i, kad se za uše neki udni zvuci na unutrašnjem dvorištu.

Aga D~an na ulji uši.

„Šta je to? Kakav je to zvuk?“, upita Mujezin.

Aga D~an izae u dvorište i vide kako se neobi no smrklo.

„ujem mnoštvo insekata koji lete“, re e Mujezin.

„Skakavci!“, uzviknu Aga D~an. „Zatvorite prozore na svim sobama.

Ali bilo je prekasno. Hiljade skakavaca uletelo je u kuu. Nebo se smra ilo kao da je kuu pokrila peš ana
oluja iz putinje.

}ene spustiše velove preko glave i rastr aše se po sobama da zatvaraju prozore.

Ahmad po~uri u biblioteku, a Aga D~an u podrum da spusti kapke.

Skakavci su se stuštili na krovove, drvee, vrtove, ak i na ribnjak, i sve su pro~drali i ogoleli.

Jednom u mnogo godina dou skakavci iz dalekih isto nja kih gradova kao što je Meka i sru e se na grad.
Tek kada sve opustoše i ogole, povuku se prema vinogradima. Ali takav sna~an talas kao tog dana niko još
nije do~iveo, stariji su za to uli samo od svojih roditelja.

U biblioteci je postojala knjiga u kojoj je opisana najezdi skakavaca od pre pedeset godina: „Došli su u
masi, milioni. Nastalo je pomra enje. Bili su veliki kao ljudski prst i bili su zemljane boje. Nisi ih video
kada su bili na zemlji, ali kada bi se pokrenuli, izgledalo je kao da se zemlja kree. Ljudi su se peli na
krovove i tamo su lupali kašikama po šerpama kako bi uplašili skakavce. Ali skakavci su bili gluvi za tu
larmu. Ljudi su lo~ili vatre i nadali su se da e ih dim oterati, ali skakavci se nisu gušili u dimu. Ljudi su
izlazili s Koranom u rukama i svi zajedno su itali Sulejmanovu suru: ‘Dolina je bila prekrivena masom
mrava kao nekim crnim plaštom. Ptica Hodhod, Sulejmanov glasnik, letela je nad dolinom uzvikujui: -
Mravi! Zar niste uli? ovek koji vam se upravo obratio bio je Sulejman, on govori jezik ~ivotinja. Krenuo je
kraljici od Sabe. Zar niste uli za lepu Sabu? Sklonite se. Oslobodite put. Pustite vojsku da proe. U pitanju
je Sulejman. U pitanju je lepa kraljica Saba! Nešto veliko e se dogoditi. Sklonite se s puta!’

„Isprva se ništa nije dogodilo, ali onda se masa mrava pokrenu i nestade u tlu doline.“

Tek kada je svanulo, skakavci se okrenuše nazad i odleteše prema planinama. Drvee i vrtovi su ogoleli, a u
ribnjaku su plivale riblje kosti. I bake su odneli.

Sve ukazuje na to da e se dogoditi nesto strašno,pomisli Aga D~an dok je gledao kroz svoj prozor prema
unutrašnjem dvorištu,skakavci ne dolaze tek tako.

On gurnu ruku u unutrašnji d~ep i stisnu svoj Koran.

Z e m a n
Tako mi Sunca i svetlosti jutra!

Tako mi Meseca što ga prati!

Tako mi dana što obasjava!

Tako mi noi kad je pokriva!

Tako mi neba i onog što ga stvori!“, pevušio je Mujezin.

Prošlo je sedam dana od pojave skakavaca, ali Mujezin je još le~ao u krevetu u svojoj sobi.

„Mujezine, zašto se zatvaraš u sobu?“, upita Aga D~an s druge strane vrata. „Zašto ne izaeš?"

„Ne usuujem se.“

„Zašto se ne usuuješ? Bojiš li se ne ega?“, upita Aga D~an i ue u sobu.

„Sat u mojoj glavi je stao. Više ne znam koliko je sati.“

„Samo si umoran, Mujezine“, re e Aga D~an. "To je zbog te grn arije, zato što ne mo~eš da se otarasiš
svoje grn arije.“

"Ne, nije to zbog toga ve zbog skakavaca. Kada su došli, moj sat je prestao da kuca. Više se ne usuujem da
izaem, spopada me strah kad me ljudi pitaju za vreme, zeman.“

Prodavac koji je uzimao Mujezinovu grn ariju raskinuo je s Mujezinom dogovor. Bilo je na tr~ištu toliko
novih stvari od plastike da više niko nije ni gledao grn ariju. Ali Mujezin nije mogao da prestane da pravi
zemljane predmete. Pravio je tanjire, inije, vaze i kr age za vodu i reao ih je po podrumu. Kada u podrumu
više nije bilo mesta, reao ih je u vrtu izmeu biljaka, nosio ih je uz Gušterovu pomo na krov d~amije i tamo
ih je reao.

Mujezin je ostao u kevetu još tri dana. Desete noi, po e njegov sat ponovo da radi.

„Dvanaest i tri minuta“, promrmlja Mujezin i s olakšanjem se uspravi u krevetu.

Na ulji uši, u spoljašnja vrata. Zatim bat koraka po unutrašnjem dvorištu u pravcu sobe Age D~ana.

„Šahbal!“, odmah je znao.

Ustade, htede da ga zovne, ali to ne u ini; znao je da Šahbal ima neki razlog zašto je tako kasno otišao Agi
D~anu. Morao je da eka. Šahbal e kasnije doi i k njemu.

Kad je Aga D~an ugledao u vratima svoje sobe Šahbala, pomisli odmah: Promenio se.

S njegovog lica nestali su tragovi de aka koji je nekada ~iveo u kui, sad je pred Agom D~anom stajao
odrastao ovek.

Aga D~an ustade, zagrli ga i ponudi mu stolicu. „Kako si, sine, zaboravio si nas, tako dugo nisam od tebe
imao vesti.“

„Duga je to pri a, Ago D~ane, ali u je sa~eti: srean sam i ide mi dobro.“

Aga D~an shvati da dalje ne treba da pita, zato re e: „Sjajno, to je sve što sam hteo da znam.“ Uuta i dade
Šahbalu priliku da dalje pri a.

„Ovih dana je veoma nemirno na fakultetu“, po e Šahbal odmah, „danas je ameri ki potpredsednik bio u
poseti Teheranu. Studenti su blokirali put od aerodroma do dvora, ali ih je rasterala vrsta ruka specijalne
antiustani ke garde. Oni su se vratili i okupili oko ameri ke ambasade i nagrnuli u nju. Policijska jedinica
koja je tamo stajala u pripravnosti zadr~ala ih je i došlo je do borbe, kroz prozore je uba eno nekoliko
molotovljevih koktela i prednje krilo ambasade koje je pripadalo ambasadoru je upaljeno. Jedan helikopter
je odmah po eo naslepo da puca, poginula su dva studenta, a mnogi su ranjeni. Policija sad tra~i svuda
studente koji su predvodili demonstracije. Svi su pobegli. I ja. Nekoliko dana u se kriti negde u d~amiji
dok se ne vrati mir, ako nemate ništa protiv.“ „Protiv ega?“, reagovao je Aga D~an. „Razumljivo je da doeš
kui, ovde si sigurniji nego bilo gde, ovde ti mogu bolje pomoi nego kad si u Teheranu.“

„Hvala vam.“

„Na emu?“

„Napustio sam kuu, ali kad se negde oseam nesigurno ili u opasnosti, odmah mislim na vas. Ova kua je za
mene uvek bila bezbedna luka. Hvala na tom sna~nom oseanju koje ste mi dali. I hvala na odgoju. Nisam
još dobro znao ko sam dok sam ~iveo kod kue. Ali sada znam. Napravili ste od mene sna~nog oveka.“

Aga D~an je bio pod dubokim utiskom što ga Šahbal tako ceni. „Zaista si postao razuman ovek, koji zna
da izrazi oseanja“, odgovori on.

„Ima još nešto što ~elim da vam ka~em“, re e Šahbal. „Došao sam vozom i prošao sam pored stanice
Kom. Tamo me je pogodio neobi an prizor. Nekoliko stotina mladih imama blokiralo je stanicu. Stajali su
izmeu šina i nisu dozvoljavali vozovima da idu dalje. Uzvikivali su:‘La illaha illa Alllah! Nema drugog boga
osim Alaha.’ Nikada još nisam video tako ~estoke demonstracije. Demonstranti su imali neku mo u glasu.
Ono što sam video u Komu je nova vrsta pru~anja otpora. Ajatolasi su promenili taktiku. Imami koji ranije
nisu hteli ni da uju za vozove, stajali su meu šinama. Neki mladi imam se popeo kao ma ka na zid stani
nog hola i zalepio je Homeinijevu sliku preko velike uramljene šahove slike. Bilo je to veli anstveno
iskustvo. Sprema se nešto veliko. Jeste li u vezi s Komom?“

Pitanje je bilo neo ekivano. Ne, nije bio više u vezi s Komom i u proteklih godinu dana nije mu telefonirao
nijedan ajatolah. Sad kad je Šahbal to ispri ao, on oseti kako je voz pun ajatolaha napustio stanicu, a on ga
je propustio.

Bilo je trinaest minuta pre jedan kad je Mujezin uo korake na stazi. Mujezin je prepoznao korake, ali nije
znao kuda su otišli. Neko je petljao po bravi ulaznih vrata. On ustade i uputi se bosonog tiho prema sobi
Age D~ana i prošapta: „ujem nekog na prolazu. Neko je pred vratima!“

„Idi u jedan od minareta!“, re e Aga D~an odmah Šahbalu.

Šahbal poljubi brzo oca, pope se na krov, uze ebe iz šupe, otvori kapak na levom minaretu, uvu e se i
spusti kapak za sobom.

Aga D~an vide zbunjenog Guštera kako stoji u mokroj odei nasred dvorišta.

„Nemoj tu da stojiš! Idi gore!“, prošapta mu.

Uputi se smireno prema ulaznim vratima i otvori ih.

Pred vratima je stajao ovek s nao arima, sa šeširom na glavi i klju em u ruci. Aga D~an ga je ve negde
video, ali nije mogao da se seti gde.

„Mi se znamo, ini mi se, ali o i mi nisu dobre u mraku“, re e Aga D~an, „mogu li vam u ne emu pomoi?“

ovek skide šešir. Aga D~an ga tek tada prepoznade, ali mu je bilo potrebno neko vreme da to svari. Bio je
to Galgal, Gušterov otac. Izgledao je star.

„Salam elejkom“, re e Galgal.

Aga D~an na trenutak nije znao kako da se ponaša. Galgal je upropastio Sedikin ~ivot, ostavio ju je
trudnu s hendikepiranim detetom i otišao je u Irak da bude kraj Homeinija. Sada, posle toliko godina, stoji
tu na vratima.

„Šta mogu da u inim za vas?“, upita Aga D~an s odstojanja, dok je zatvarao za sobom vrata.

„Proputovao sam celu zemlju da prenesem Homeinijevu poruku. Danas sam bio u Sened~anu i imao sam
sastanak s grupom trgovaca s bazara, mislio sam da ete i vi biti tamo, ali me je iznenadilo što vas nije bilo.
Ve eras moram da krenem u Irak, i imam molbu. Da li bih mogao da razgovaram sa svojom ~enom?“

„Ona više nije vaša zakonita ~ena. Kada mu~ toliko dugo nije u vezi sa svojom ~enom, brak je raskinut.
Trebalo bi da to znate bolje od mene. Stoga nemate pravo da se sretnete s njom.“

„Znam, ali ipak, mo~da bi htela da me vidi.“

"Ja ovde odlu ujem! Ona vas nee videti!“, uzviknu Aga D~an.

„Ali imam s njom sina i imam pravo da ga vidim.“

"To je ta no, ali za sve nas je bolje da vi odmah odete i da zaboravimo ovaj susret“, odgovori Aga D~an
nešto mirnijim tonom.

„Iskreno re eno, nisam nameravao da svraam. Ve sam bio seo u auto da odem, ali nisam mogao da
napustim grad a da je ne vidim. Shvatam vaš gnev, ali vi ste iskusan ovek, u pitanju je politika, u pitanju je
ameri ki re~im, ovek mora da ~rtvuje sopstveno telo, ~enu, dete, da bi srušio re~im, ina e nee uspeti.
Nije bilo drugog izbora. Ovo sve spada u to.“

„Nemam vremena da usred noi slušam te ludosti!“, re e Aga D~an. I pokaza mu put prema ulici.

Galgal dobaci Agi D~anu ljutit pogled iza tamnih nao ara i re e: „Ako tako ~elite, idem. Ali srešemo se mi
još!“

I on ode.

Aga D~an ispri a Fagri u krevetu o neo ekivanom susretu s Galgalom. Porazgovaraše malo o tome, ali su
oboje bili suviše umorni da se zadubljuju u stvar.

Sledee ve eri Fagri kucnu na vrata radne sobe Age D~ana: „Htela bih da razgovaram s tobom.“

„Ui“, re e Aga D~am pomalo iznenaen.

Fagri stade nasred sobe i re e: „Mislim da Zinat odr~ava vezu s

Galgalom i mislim da se Galgal video sa Sadikom uz Zinatino odobrenje. „Šta? Šta to pri aš? Otkud to
znaš?“, upita Aga D~an zaprepašeno. „Nagaam da zajedno rade. Mislim da je Galgal povezao Zinat s

Komom. Zinat je osetila slast moi. Vidim po njenom ponašanju. Zar nisi primetio da više ne odlazi u našu
d~amiju? uvaj je se, ništa joj ne verujem. Radi udne stvari.“

Ono što je Fagri rekla moglo je sve da bude ta no, ali zašto sam nije na to pomislio?
„Moram ti nešto rei što zapravo ne bih smela da ka~em, ali pošto je bilo davno, mo~eš da znaš. Galgal se
ve viao sa Sedikom. I mislim da je to bilo nešto više od obi nog susreta. Sedika opet skakue po
unutrašnjem dvorištu.“

„Šta? Nije valjda! To je ~ensko naklapanje.“

„Nije to uopšte ~ensko naklapanje. Ti na bazaru vidiš sve sitne promene, ali zašto ih ne vidiš i u svojoj
kui? Ja nesvesno spuštam veo kad ujem Zinatine korake na stepeništu. Više se ne usuujem da se doteram
u njenom prisustvu, sve mi se ini kao da me gleda stran muškarac. Ne znam šta radi, ne znam s kime se
dru~i, ali na in na koji gleda se promenio. Imam to oseanje i za vreme naših ~enskih sastanaka. Niko se
ne usuuje da nešto ka~e u Zinatinom prisustvu. Ranije sam toliko u~ivala u tim sastancima, ali sada
dolazi skupina drskih ~ena koje pri aju samo o šariji. Zinat vodi glavnu re .“

Aga D~an se zavali dublje u fotelju.

Neko kucnu na vrata.

„Bioskop se dimi“, za u se Godsin glas s druge strane vrata.

„Šta eš ti ovde tako kasno?“, upita Aga D~an.

On smesta ustade i otvori vrata.

Nad centrom grada dizao se gust nizak dim, vatrogasni automobili su jurili prema po~aru.

Galgall,smesta sinu Agi D~anu, ali ne podeli misli s Fagri, obu e se, izae napolje i po~uri prema centru.

Na sve strane stajala su policijska kola, a ambulantna kola prevozila su ranjene u bolnicu. Eksplodirala je
bomba u bioskopu, troje je poginulo i više od stotinu ranjeno.

Nedelju dana kasnije eksplodirala je bomba u bioskopu u Isfahanu, gde je bilo još više mrtvih i ranjenih,
ali re~im nije ništa objavio o incidentu i nije bilo ni pomena u novinama.

Za vreme premijere nekog ameri kog filma u najveem bioskopu u dr~avi, u gradu Abadanu na jugu
zemlje, eksplodirala je velika homba. To se dogodilo etrdeset dana posle bombe u Isfahanu. Bilo je etiri
stotine sedamdeset šest mrtvih i još mnogo povreenih.

Novost je dospela na prve stranice svih novina na svetu.

Šah je uo Homeinijeve korake, ali nije mogao ni da zamisli da e Homeini za tako kratko vreme sve bazare i
d~amije staviti na istu liniju. Smatrao je da su dogaaji zabrinjavajui, ali u analizama koje je dobijao od
svojih funkcionera nigde nije bila pomenuta mogunost narodnog ustanka. Šah nije uo ništa drugo osim za
veliko zadovoljstvo naroda i njegovu zahvalnost. Zapadne zemlje imale su u njega veliko poverenje. Nije
video nijedan razlog da pravi problem zbog tih napada.

Ali sve o i sveta bile su uperene na Irak, gde se Homeini još uvek nalazio u progonstvu.

Za vreme molitve u petak, persijski radio na BBC-ju dao je sledeu vest o Homeiniju: „Mi to nismo uradili.
Mi ne radimo takva nedela. Kriva je tajna slu~ba.“

Bila je to emisija od istorijskog zna aja, bio je to prvi put da jedan imam, ajatolah, šalje svoju poruku preko
radija. Glas mu je bio star, ali borbeniji nego ikada. Nije nijednom izustio re šah, ali ga je dva puta
pomenuo po imenu, Reza, da bi ga time ponizio: „Taj Reza pri a oštrim re ima, neka ga nek pri a. Nije taj
ništa, samo sluga. Dolazim da ga povu em za uho. Ne izazivam ga, nije toga vredan. Ja izazivam Ameriku!“

BBC je takoe najavio da e se sledeeg petka u Teheranu odr~ati demonstracije. Vest je odjeknula kao
sna~na bomba.

Šah nije shvatao zašto ljudi ~ele demonstracije ako su zadovoljni. Takoe nije shvatao kako je mogue da
doe do pobune ako policija i tajna slu~ba dr~e sve pod vrstom kontrolom.

Tog zlosrenog petka hiljade trgovaca s bazara u Teheranu izaoše na ulicu i uputiše se na trg Mad~les, gde
se nalazi parlament. Hiljade drugih ljudi im se pridru~iše u bo nim ulicama trga. Bili su to ljudi koji su
upravo izašli iz d~amije posle molitve petkom.

Kad se trg napuni, masa se pokrenu i uputi prema Šahovom trgu. Prvi red demonstranata se sastojao od
mladih imama, ispred njih je išao sam relativno mlad ajatolah, s upadljivo pomodnom imamskom haljom
kakvu dotad niko nije video.
Normalno, tradicionalni imami nisu poklanjali nikakvu pa~nju svom izgledu, ali ovaj ajatolah je o igledno
bio druk iji. Išao je pravo, brada mu je bila negovana, bela košulja pa~ljivo ispeglana, a ~ute imamske
papu e privla ile su sva iji pogled.

Nije bio poznat, niko ga ranije nije video. Prošle nedelje je stigao iz Dubaija preko Iraka, prerušen u
trgovca, u besprekornom engleskom odelu i sa šeširom. Ova prva probna demonstracija smesta je uspela.
BBC je javio kako je oko sto hiljada ljudi demonstriralo protiv šaha po ulicama Teherana i bilo je jasno da
je vostvo u rukama mlade generacije imama.

Na prvoj strani svih jutarnjih novina nalazila se fotografija ajatolaha. „Ko je taj ovek?“, pitao
seKejhan,najstariji dnevni list u zemlji.

ovek se zvao Behešti, bilo mu je oko pedeset pet godina, i roen je u Isfahanu. Bio je u to vreme jedan od
najmlaih ajatolaha u hijerarhiji šiitske vere.

Behešti je bio aktivno anga~ovan za Homeinijeve ideje kao imam koji je vodilo iransku d~amiju u
Hamburgu. Bila je to najzna ajnija šiitska d~amija u Evropi.

Bio je prvi imam koji je uo korake revolucije. Smesta je napustio d~amiju i otputovao u Irak da ponudi
pomo Homeiniju.

Pošto je dugo ~iveo u Nema koj, odli no je poznavao zapadni svet. Bio je upravo talent kakav je bio
potreban ostarelom Homeiniju da ostvari svoj san

- islamsku dr~avu.

Behešti je poznavao vrednost isto nja kih pri a i mo kamere. Plan mu je bio da privu e pa~nju zapadne
televizije na Homeinija i da iz toga izvu e maiju: „Ostareli imam koji sedi na obi nom persijskom ilimu. }ivi
u izgnanstvu na hlebu i mleku i izaziva Amerikance!“

Za razliku od Beheštija, Homeini nije znao za moderni svet i još uvek je s mukom uzimao u usta re „radio“.

Bilo je ve e kad je Behešti kucnuo na Homeinijeva vrata u Nad~afu.

Galgal je otvorio vrata.

„Ja sam Behešti, imam hamburške d~amije, ovde sam da bih li no razgovarao s ajatolahom“, predstavi se
on.

U to doba sve se dešavalo u Homeinijevom stanu pod Galgalovim nadzorom. Dolazilo je mnogo hodo
asnika koji su hteli da se sretnu s ajatolahom.

Galgal nije ranije upoznao Beheštija, niti je uo za njega, ali njegovo upadljivo dr~anje i pomodan izgled
govorili su za sebe.

„Smem li da znam o emu ~elite da razgovarate s ajatolahom“, upita Galgal.

„Shvatam vašu radoznalost, ali o tome mogu da razgovaram samo s ajatolahom.“

Galgal uvede Beheštija u gostinsku sobu, naredi slugi da donese ašu s ajem i re e: „Sa ekajte malo.“

Ni Homeini nije znao Beheštija, ali je prijateljevao s njegovim ocem dok je ovaj bio ~iv. U to vreme vodio
je uticajnu d~ome d~amiju u Isfahanu.

„Ajatolah je poznavao vašeg oca i raduje se što e vas primiti“, re e Galgal i odvede gosta u jednostavnu
biblioteku starog ajatolaha, koji je tamo sedeo na zemlji na svom ilimu.

Behešti ue u sobu, pokloni se i zatvori za sobom vrata.

P a r i z
Alef Lam Raa.

Nikada unapred neemo znati

Šta si naumio

Sledim Te

Sledim Te pokorno

Niko ništa nije primetio, niko ga nije o ekivao, niko ta no nije znao šta se dešava, ali odjednom, neo
ekivano, starac Homeini se pojavi na aerodromuŠarl de Golu Parizu.

Bilo ih je etvoro: Homeini, Behešti, Galgal i Homeinijeva ~ena Batul.

Tokom etrnaest godina progonstva u Iraku Homeini nikada nije napustio grad Nad~af. Budio se svakog
dana u pola šest, obavljao je jutarnju molitvu i itao Koran.

U pola osam njegova ~ena donosila je doru ak. Do pola jedan je radio u maloj kunoj biblioteci. Onda je
bilo vreme za podnevnu molitvu. Posle ru ka bi malo odspavao i opet radio do etiri sata. Krajem
popodneva primao je posetioce, uglavnom iranske trgovce ilimima koji su radi trgovine putovali u Irak.
Upravo su oni omoguavali tajnu vezu izmeu Homeinija i ajatolaha u Komu.

Preko zime ostajao je po ceo dan u biblioteci, ali u prolee je radio u bašti posle šest, kad bi malo zahladilo.

Po etkom ve eri oprao bi ruke i lice, navukao halju i uputio se u d~amiju svetog Alija.
}ena je išla tri metra iza njega.

Sada je stajao oslonjen na kolica za prtljag na aerodromuŠarl de Golu Parizu.

Kada su podigli prtljag, sopstvenik najvee trgovine persijskih ilima u Parizu odveo ih je kombijem u Nofl le
Šato, gde je za njih pripremljena kua.

Otprilike šezdeset godina ranije Homeini je napustio rodno mesto i otišao u Kom da u i za imama.

U to doba još nije bilo auta u njegovom selu, niti puta po kome bi auto mogao da ide. Išao je pešice preko
planina u grad Arak, da bi odatle ko ijom putovao dalje u Kom. Tek deset godina kasnije šahov otac Reza
Han modernizovao je zemlju i uz britansku pomo uveo je ~eleznicu.

Kada je stigao u Arak, Homeinija iznenadi kamion kojim je voza Armenijac prevozio hodo asnike u sveti
grad Kom. U kamionu je bilo desetine ljudi.

Za Homeinija je to putovanje bilo nezaboravno, ali kada su stigli u Kom preko šumovitih planina, njemu se
smu i od prodornog mirisa dizela.

Kasnije, kada je postao ajatolah, uvek se vozio pomodnim "mercedesbencom“, ali svaki put kad god bi kro
io u auto, smu ilo bi mu se od mirisa dizela.

Sad, dok se u kombiju vozio pariskim ulicama u to mirno predgrae, on ponovo oseti taj miris.

Behešti, koji je sve unapred organizovao, odmah izvadi rokovnik iz torbe i uze telefon.

U to vreme na ameri koj televiziji ABC radila je mlada iranska novinarka. Behešti okrenu njen broj i
obavesti je da je Homeini stigao iz Nad~afa u Pariz i da sada iz Pariza priprema revoluciju u Iranu.

Re e još, ako bude brzo reagovala, sredie joj prvi intervju s ajatolahom u Parizu za ABC. Ako ne, intervju
ce dati BBC-ju.

Sledeeg dana automobil ABC-ja se zaustavi pred Homeinijevim prebivalištem.

U Parizu je još bilo podne, ali u Iranu je po injalo ve e.

Uzbuen, ue Am Ramazan u dvorište, sko i s magarca i pojuri u sobu Age D~ana.

„Homeini je u Parizu. Posle e biti na televiziji!“, uzviknu on. „Šta?!“

„U d~amiji Had~i Tagija Hana. Hoete li sa mnom?“

Aga D~an nije hteo da ide u tu d~amiju. U poslednje vreme svi su tamo odlazili. Bio je to centar nemira u
gradu.

U d~amiju Age D~ana dolazili su još samo starci. Ali u d~amiji Had~i Tagija Hana bila je takva gu~va da
su ljudi morali stajati napolju.

Tamo su svako ve e dr~ali vatrene govore mladi imami koji su dolazili iz Koma. Oni su uzbuenu masu
izvodili na ulicu da demonstrira.

„Baš šteta!“, re e Aga D~an Amu Ramazanu. "Ne mogu da doem sad, ali u doi malo kasnije.“

On je, meutim, goreo od radoznalosti. Bio je svedok. Sve je morao videti, sve zabele~iti, sve sa uvati.
Naprosto je morao biti prisutan. Zato Aga D~an obu e jaknu, stavi šešir na glavu i uputi se prema Had~i
Tagi Hanu.

D~amija je bila dupke puna, stotine ljudi stajalo je napolju. On potra~i anonimno skriveni mra ni kutak.

Ništa nisi ukrao, zašto onda stojiš u mraku?,re e sam sebi.Ui i gledaj šta se dešava.

On se probi kroz masu i ue u d~amiju.

Muškarci su stajali na unutrašnjem dvorištu, a ~ene su bile na molitvenom prostoru.

U jednom trenutku Aga D~an nije više mogao dalje. On odlu i da se vrati i da preko stepenika ode na krov.
Tamo stade u ugao odakle je sve mogao da vidi. Visoko na zidu stajala su tri ogromna televizora. Bio je to
dogaaj za kakav se još nije znalo. Aga D~an se seti onog malog televizora koji je Šahbal doneo u kuu pre
mnogo godina da poka~e Mesec njemu i Alsaberiju. Ono što mu je tada Šahbal rekao ostalo mu je i danas
urezano u seanju.

„Ago D~ane, mogu li da govorim s vama?“, rekao je Šahbal.

„Naravno, mladiu, o emu hoeš da razgovaraš?“

„O Mesecu.“

„O Mesecu?“

„Ne, o televiziji.“

„Otkud o televiziji?“, rekao je tada Aga D~an zaprepašeno.

„Imam mora sve da zna. Mora da je obavešten o stvarima koje se dešavaju“, odgovorio je Šahbal.

Alsaberi je umro, onda je došao Galgal. Ahmad ga je nasledio, i sad ovo.

Na vratima d~amije nasta neko komešanje.

„Salle alla Mohammad wa alle Mohammad!“, uzvikivali su ljudi na ulici. Aga D~an pogleda prema
vratima. U d~amiju ue skupina bradatih ljudi

u pristojnim odelima. Pratili su mladog imama do televizora na kome e uskoro otpo eti intervju s
Homeinijem.

Aga D~an prepoznade ljude, bili su to poslovni ljudi s bazara koji su sad tamo preuzeli vostvo.

Ljudima u odelima prie ~ena i stade s njima da razgovara. Onda se vrati u molitveni deo.

Ta ~ena je bila Zinat, ali pošto je nosila crni ador, Aga D~an je ne prepoznade tako iz daljine.

Mlad bradat ovek uklju i televizor. Masa zadr~a dah i svi istegnuše vratove da bolje vide.

Kamera prvo pokaza mirne ulice Nofl le Šatoa. Videle su se dve-tri Francuskinje kako idu u supermarket.
Naie školski autobus, koji stade na stanici sa šarenim reklamnim posterom pomodne ~ene. Izaoše dve
devojke s rancima na leima. One na as pogledaše u so ivo kamere. Kamera lagano skrenu prema nekoj kui
i pokaza drvee, pergolu, vrt.

Onda se Homeini pojavi na ekranu. Sedeo je na persijskom ilimu.

Uzbuena masa u d~amiji uzviknu jednoglasno:„Salam baar,Homeini! Salam baar,Homeini!”

Strana televizija se još nije mogla gledati preko dr~avne televizije u Iranu, ali organizatori su stavili na
krov d~amije antenu u obliku tanjira, koja je hvatala sliku preko susednog Iraka.

Kamera je zumirala pravo u Homeinijevo lice. Ljudi su se prvi put upoznali sa starim ajatolahom koji je
hteo da se bori protiv Amerike.

Samo malo ljudi je znalo Homeinija i pošto nikada nije objavljena neka njegova fotografija, niko ta no nije
znao kako ajatolah izgleda.

Zato se kamera zadr~a na njegovom licu. Imao je dugu sedu bradu i lice mu je sijalo na svetlu kamere;
podseao je na sveca.

On pokuša da ustane. Neka ruka (verovatno nekog iz televizijske ekipe) pokuša da mu pomogne, ali on
odbi ruku koja je nudila pomo i sam ustade kako je znao.

On izae napolje gde su bila prostrta dva ilima, mali i veliki, skide cipele i sede na mali. Demonstrativno
izvadi iz d~epa kompas i pokuša da nae ispravan pravac, ali nije mogao dobro ila vidi kazaljku kompasa.
Strpljivo stavi nao are, pogleda kompas i okrenu se prema Meki.

Behešti je stajao na rastojanju iza njega na velikom tepihu. Galgal se nije video. Kao najpoverljiviji
Homeinijev savetnik morao je ostati anoniman.

Batula, supruga Homeinijeva, pojavi se potpuno umotana u crn ador i zauze mesto za molitvu iza
Beheštija.

Kamera se okrenu prema ajatolahovoj ~eni koja je stajala kao statua, onda se usmeri prema zelenoj
ogradi, iza koje je stajalo nekoliko Francuskinja s decom, koje su zapanjeno posmatrale prizor.

Ubrzo u Nofl le Šato pristi~e talas novinara sa svih strana sveta i time budua revolucija privu e na sebe
pa~nju.

Dotada su Behešti i Galgal bili jedini koji su bili na Homeinijevoj strani, ali posle intervjua je za dvadeset
etiri sata stiglo sedam ljudi iz Amerike, Nema ke, Engleske i Pariza. Posle nekog vremena oformili su
upravni komitet revolucije.

Kasnije, kad je šah zba en i revolucija uspela, svi su dobili visoke polo~aje u vladi, kao što su: predsednik,
premijer, ministar finansija, ministar za industriju, predsednik parlamenta, šef nove tajne slu~be i
ministar spoljnih poslova.

Ali nekoliko godina kasnije trojicu od njih je likvidirao oru~ani otpor, jedan je pogubljen kao ameri ki
špijun, jedan je završio u zatvoru zbog korupcije, a onaj koji je bio predsednik pobegao je u Pariz i
zatra~io tamo azil. Premijer je posle kratkog vremena otposlat kui.

U Teheranu su neprekidno organizovane demonstracije, na kojima su svaki put u estvovali milioni ljudi.

Niko više nije mogao da zadr~i Homeinijev dolazak.

Lice zemlje se menjalo neverovatno brzo. Muškarci su pustili brade, ~ene su se masovno zaogrnule
adorima.

Veliki štrajkovi u naftnoj industriji doveli su zemlju u duboku krizu. Radnici su zaustavili mašine, studenti
više nisu išli na fakultet. U enici su napustili škole i izašli su na ulice.

Revolucija je udarila svoj pe at i na d~amijsku kuu.

Zinat se otvoreno otuila od porodice, a Sedika je esto izlazila iz kue. Odlazila je sa Zinat na islamske
~enske sastanke.

Sedika, koja je ranije išla po kui bez marame, sada je nosila veo preko glave i u kui.

Ranije je sve vreme provodila u kui. Starala se o Gušteru. Ali sada je sve to napustila. Dolazila je kui
kasno, pojela bi nešto sama u kuhinji i otišla u krevet.

Aga D~an je svakog dana odlazio na bazar, ali svi su se bavili drugim stvarima i nisu ih zanimali ilimi.

Sve se više oseao kao stranac u sopstvenom zdanju.

Spakovani ilimi, koje je davno trebalo poslati u inostranstvo, stajali su još uvek u velikim gomilama u
skladištu. Vunene niti i drugi materijal za ilime koje je trebalo poslati u ilimarske radionice po selima
le~ali su po hodnicima i u radnim prostorijama.

Njegov verni siuga, koji je uvodio klijente u njegovu sobu, pustio je bradu. Nije više dolazio na posao na
vreme i napuštao je posao u bilo koje doba, izgovarajui se da mora da ide u d~amiju.

Radnici i slu~benici su ispraznili jednu radnu sobu. Izneli su stolice i stolove, stavili su na pod nekoliko
ilima i od sobe napravili odaju za molitvu.

Na zidu je visila uramljena Homeinijeva slika, a na stolu je bio d~amijski samovar. Niko nije radio, po ceo
dan svi su se muvali po zdanju i pri ali o dogaajima. Pili su aj u molitvenoj sobi i slušali su Persijski radio
sa BBC-ja da bi pratili poslednje dogaaje u Parizu.

Aga D~an je video kako njegovo zdanje samo što se ne sruši, ali nije bio u stanju da to spre i.

Kod kue je video da Fagri Sadat više nije ~ivahna i vesela. Potpuno je izgubila ~ivotnu radost. Ranije je
redovno kupovala novu odeu, nove spavaice, ali više ništa nije kupovala.

Agi D~anu se svialo kad je Fagri pred ogledalom opipavala grudi da vidi da li su još vrste, ali Fagri to više
nije radila. Nije više nosila ni nakit. Sklonila je u orman kutiju s nakitom koja je stajala pored ogledala.

Kerke Age D~ana takoe su bile ~rtve promena. Izgledalo je kao da su muškarci u gradu zaboravili da su
njegove keri odavno odrasle i da još uvek ~ive u kui.

Agi D~anu je nedostajao Šahbal. }eleo je da razgovara s njime, da srcu da oduška, ali nije moglo. Šahbal
je ponekad dolazio kui nakratko, a onda bi ponovo nestajao. Aga D~an je znao da ne ide na fakultet. Hteo
je nekoliko puta da razgovara s njim, ali je oseao da to Šahbal ne ~eli.
Aga D~an je ipak imao u njega poverenje. Znao je da e mu se Šahbal vratiti.

U poslednje vreme Aga D~an je eše odlazio na reku i po mraku šetao pored vode. Seao se re i svog oca.

„Ako si ponekad tu~an, šetaj pored reke. Pri aj s rekom. Ona e preuzeti tvoju tugu.“

„Ne ~elim da se ~alim, ali oseam kamen u grlu“, re e Aga D~an.

O i su mu gorele, suza mu se skotrlja niz obraz i pade na zemlju. Reka uhvati suzu, odnese je ne ujno u
mrak i ne dozvoli da niko za nju zna.

T e h e r a n

Aga D~an je bio u svojoj kancelariji na bazaru. Sluga mu je upravo doneo

ašu šaja. u larmu dole u zdanju. Svi radnici su napustili radne sobe i gledali su vesti u dva.

„Šta je to?“, uzviknu Aga D~an.

„Šah je pobegao!“, uzviknu sluga odozdo.

„Allaho Akbar!“, uzviknu neko.

U vestima ne bi ni re i o šahovom bekstvu. Ispostavilo se da su to samo glasine. Toliko mone glasine da je

re~im primorao šaha da bude vien na televiziji.
Primio je nekoliko generala. Ali slika je samo pogoršala situaciju. Šah, koji se ranije pojavljivao na
televizijii svako ve e, poslednjih meseci je esto izostajao. Niko nije verovao svojim o ima. Šah je veoma
oslabio i ostavljao je utisak uplašenog oveka koji upravo sve gubi.

Glasine su obuhvatale samo deo istine.

Sledeeg jutra ponovo se pronese ogovaranje: „Farah Diba je pobegla u Ameriku i povela je sa sobom
decu!“

Istina je bila druk ija.

Nije to Farah Diba pobegla ve je njena majka odvela decu.

U Teheranu je pretila opasnost da e buknuti uli ne borbe.

Demonstranti su se sve više pribli~avali dvoru. Vojska je doznala da se

mule27spremaju da upadnu u dvor.

Šah je zamolio Farah Dibu da s decom napusti zemlju.

"Ne idem. Ne ostavljam te samog ni na trenutak u ovakvoj situaciji!“ „Nisam ja u pitanju ve deca“, rekao
je šah.

„Onda emo to druk ije srediti. Zamoliu majku da ode s njima“, bio je njen odgovor.

Dok je helikopter napuštao dvor da bi odvezao decu u vojnu bazu da odatle vojnim avionom napuste
zemlju, Nosrat je putovao nonim vozom u Sened~an.

Voz u etiri sata ue u stanicu. Nosrat uze taksi i tiho se uvu e u gostinsku sobu da spava.

Ujutru se Gušter ušunja kod njega u sobu i probudi ga.

„Imam nešto za tebe“, re e Nosrat i izvadi par ko~nih rukavica iz torbe, „onda idemo na bazar da nešto
pojedemo, gladan sam.“

Gušter navu e rukavice i krenu etvoronoške s Nosratom u grad.

Na bazarskom trgu pope se na veliku šahovu statuu.

Gušter pogleda Nosrata da vidi da li ovaj to odobrava. Nosrat trepnu o ima i Gušter je kroz nekoliko
trenutaka sedeo na konju.

Gušter je bio prvi koji je skupio hrabrost da uradi tako nešto.

Isprva niko ništa ne primeti, ali postepeno ljudi na trgu po eše da ga gledaju. Kada je video oduševljene
ljude, Gušter se ohrabri, savi se napred, uhvati konja za vrat i zauze stav kao da galopira.

Sad je više li io na majmuna nego na guštera. S konjskog vrata sko i na šahovu glavu. Onda skliznu po
dugoj grivi i ponovo sko i na šaha, i sve je to radio neverovatno spetno.

Na trgu je bila sve vea gu~va i svi su mu tapšali.

Onda se pojaviše dva policajca, ali se ne usudiše da se sami pozabave problemom. Jedan od njih podnese
izveštaj mobilnim telefonom. Pojavi se vojni kamion s jedinicom naoru~anih policajaca, ali ni oni nisu
imali nalog da krenu u akciju. Samo su svetinu dr~ali na oku, jer je situacija u zemlji trenutno bila napeta,
tako da je svaka akcija mogla da izazove nerede.

S jedne strane, moglo se sve uzeti kao incident u kome se teško hendikepirano dete popelo na šahov
spomenik, ali s druge strane, njegov nedu~an in mogao je imati politi ki naboj.

Svako je u njegovom postupku video slabost re~ima, ali niko nije mogao predvideti da e uskoro histeri na
masa pokušati da lancem obori spomenik.

Sledeeg dana bila je na prvoj stranici mesnih novina slika s Gušterom kako visi o vratu vladarevog konja.

Novine su rasprodate za jedan sat. Svi koji su pro itali lanak odjurili su u d~amiju da se dive Gušteru.

Bila je to prekretnica u Gušterovom ~ivotu. Otada se svakog dana peo preko krova na jedan od minareta,
sasvim do mesta gde su rode nekada imale gnezdo. Tamo je le~ao i itao svoje knjige.

U d~amiju još nikada niko nije dolazio na demonstracije, ali sada su svaki dan dolazile stotine mladia da
gledaju Guštera.

„Loše na njega uti eš“, ~alio se Aga D~an telefonom Nosratu.

„Zašto? Ne vidim problem.“

„Penje se kao majmun na minaret, postao je glavna zabava grada.“

„Pusti ga neka radi ono u emu u~iva. To je ak i dobro za ošteeni imid~ d~amije.“

„Govoriš o d~amiji, a ne o cirkusu. Ne smemo više da dozvolimo sebi da budemo smešni; prvo smo imali
Ahmadove rabote, a sad ovog de aka.“

„Razgovarau s njim“, re e Nosrat.

Dve noi kasnije sedeo je Nosrat ponovo u nonom vozu za Sened~an.

Nije znao da e to biti poslednji put da ide u Sened~an s crnom kosom. Sledeeg puta njegova kosa bie
seda, a lice promenjeno da ga niko nee prepoznati kad bude stigao kui.

Nosrat pozva Guštera u sobu, strpa mu u d~ep gomilu crnobelih pamfleta s Homeinijevom slikom i re e:
„Kad se posle skupe ljudi, popni se na minaret i baci odozgo ove hartije. Shvataš?“ I mahnu rukom: „Sve
odjednom baci na ljude!“

U pola dvanaest pope se Gušter na minaret. Posle nekoliko divljih skokova da bi privukao pa~nju ljudi, on
baci slike na njih.

Nosrat, koji je stajao na krovu, smesta napravi nekoliko fotografija slika koje su lepršale i ljudi koji su
pokušavali da ih uhvate.

Fotografije su stigle u sve novine i bio je to prvi put da je objavljena Homeinijeva fotografija.

Re~im je bio iznenaen, ali nije mogao da preduzme nikakve mere, pošto su novine kolektivno podr~ale
ovu akciju. Aga D~an je kupio novine i stavio ih je u kov eg gde je uvao svoje sveske.

Nosrat i njegov foto-aparat bili su prisutni svuda gde su se dogaale va~ne stvari i svaki dan je bilo
njegovih fotografija u novinama.

Nosrat je pravio i video-snimke prvih velikih demonstracija u Teheranu, gde je Behešti išao na elu
povorke. Behešti je ilegalno došao u zemlju da bi predvodio te zna ajne demonstracije.

Nosrat je prisustvo ajatolaha i njegovu predvodni ku mo uhvatio slikom. Ako se pogledaju njegove
reporta~e, vidi se šta predstoji zemlji.

Zbog izuzetnih snimaka koje je Nosrat redovno slao komitetu revolucije u Parizu, došao je s Beheštijem u
blizak kontakt. Behešti mu je telefonirao kui i obaveštavao ga gde su planirane demonstracije. Na taj na in
Nosrat je imao dovoljno vremena da se pripremi.

Komitet je imao nekoga na teheranskom aerodromu ko je slu~io kao tajni poštar. Nosrat mu je predavao
fotografije i filmove, a taj ovek ih je slao prvim avionom u Pariz.

Nosrat je bio samostalan, ali se ponekad pitao koja se strana koristi njegovim radom. Da li on to propagira
Homeinija? Ne, on se ne vezuje ni za šta i ni za koga. Nema on ništa s verom. Niti s politikom. Ne ra una
ni na koga, misli samo na kameru. On stoji tamo gde stoji. Njegova kamera registruje.

U potaji je bio u vezi i sa Šahbalom. Davao mu je fotografije koje je Šahbal objavljivao u podzemnim
novinama. Prilikom jednog susreta za vreme demonstracija stupili su u ozbiljan razgovor. Nosrat je itao
Šahbalove novine i znao je za oštru raspravu u partiji oko islamske vladavine koju je Homeini hteo da
uvede.

Što je Homeini više ispoljavao mo, to su se levi arske tajne grupacije više suo avale s pitanjem šta treba
initi s Homeinijem. Treba li da ga podr~avaju? Moraju li da se podignu protiv njega? Došlo je do oštre
diskusije, koja je dovela do bolnog rascepa. Manji deo pokreta odlu io je da ne podr~i Homeinija i da
nastavi ilegalni rad. Ali vei deo pokreta polo~io je oru~je i odlu io da podr~i Homeinija i antiameri ko
stanovište.
Šahbal, koji je još davno napustio univerzitet, pridru~io se ovom drugom delu.

Sedamnaestog dana letnjeg meseca šahrivara nastupila je prekretnica. U Teheranu su ajatolasi zajedni
kim snagama doveli u d~amije neverovatan broj ljudi. U osam sati ujutru svi su istovreineno napustili
svoje d~amije i uputili se na trg ispred parlamenta, uzvikujui parole. Bio je to dan kada su i Homeinijeve
pristalice i pristalice re~ima ~elele da poka~u svoju mo.

Kad su hiljade demonstranata iz svih delova Teherana pohrlile na trg ispred parlamenta, vojska je
napustila kasarne da bi ih nau ila pameti.

General Rahimi, koji je predvodio akciju, dr~ao je sve na oku iza tamnih nao ara u d~ipu na uglu trga.

Kad se trg kona no zacrneo od demonstranata, izdao je nareenje da tenkovi blokiraju bo ne ulice kako
masa ne bi mogla da pobegne.

Ljudi nisu imali pojma šta vojska namerava, jer su davali vojnicima cvee, a ovi su ga uzimali.

Masa uzviknu: „Mir! Mir! Vojsko, mir!“ I oficiri su iz vojske mirno uzvraali mahanjem.

Demonstranti to nisu znali, ali namera je bila da se upadne u parlament i osvoji zgrada. Nosrat je to znao i
zauzeo je dobar polo~aj s kamerom.

im je prvi red demonstranata stigao do zgrade parlamenta, pope se nekoliko mladih ljudi na ogradu.
Strelci sa obli~njih krovova sasuše ih vatrom i oni se strovališe.

Ljudi se razbe~aše na sve strane, vi ui:"La illaha illa Allah!“

Iako su ljudi pokušavali da pobegnu, ipak desetine mladih odjuriše prema vratnicama parlamenta i
pokušaše da se prebace preko gvozdene ograde, ali su i oni bili teško ka~njeni.

"La illaha illa Allah!“,povikaše gnevni demonstranti. Po eše da guraju i cimaju tešku ogradu ne bi li je
razvalili i ušli. Ali nisu dobili tu mogunost, jer je vojska zasula demonstrante vatrom sa svih uglova trga.

Za samo nekoliko minuta bilo je više stotina mrtvih i ranjenih.

Nosrat, koji je skriven le~ao na podu jednog balkona, sve je brzo snimao.

Vojnici su gonili demonstrante i ubijali svakoga ko im je došao pod ruku. }ene su lupale na vrata kua da bi
ušle, muškarci su se peli na krovove i drvee, de aci i devoj ice su se zavla ili pod kola. Na sve strane
le~ale su cipele, jakne, kape, foto-aparati, kamere, marame za glavu i crni adori.

Nosrat ništa nije propuštao: generala s crnim nao arima koji je izdavao nareenja, ljude koji su s ograde
padali na zemlju, ljude koji su puzili, ljude koji su kroz blokadu pobegli, tenkove koji su iz bo nih ulica ušli
na trg i tela onih koji su pali.

Sedam minuta kasnije na trgu je zavladala mrtva tišina; svako ko je mogao da pobegne pobegao je i
stotine su našle spas u susednim kuama. Ostali su samo mrtvi i ranjeni.

General je naredio da nijedan novinar ne sme na trg i da sve naene kamere i aparati moraju biti smesta
uništeni.

On skide sun ane nao are, baci pogled na bojište i naredi da se trg smesta o isti. Onda ue u d~ip i odveze
se u palatu da šahu podnese izveštaj.

im je general otišao, Nosrat se iskrade s trga preko krovova.

Tri dana kasnije ABC je emitovao Nosratovu reporta~u. Bilo je preko sedam stotina mrtvih.

Aga D~an je pratio dogaaje na Gušterovom televizoru.

Prestrašeni šah se obraao narodu: „uo sam glas revolucije! uo sam svoj narod. Po injene su greške,
predlo~iu parlamentu novog premijera, koji e sve srediti. Molim narod da se još malo strpi.“

Glas mu je drhtao, govor mu je bio zbrkan, zamuckivao je.

Nekoliko dana kasnije on postavi novog premijera, ali ga Homeini smesta ne odobri, tako da kabinet nije
izdr~ao više od nekoliko nedelja.

Šah je tra~io kandidate za novi kabinet, ali se više niko nije usuivao da s njime sarauje.
Bilo je neizbe~no da šah preda vojsci celokupnu vlast. General Azhari, u najveoj meri proameri ki general
u šahovoj vojsci, obrazovao je vojni kabinet. I odmah je u Teheranu zabranio izlazak iz kue nou.

Da bi njegovu zabranu odmah stavio van snage, Homeini je pozvao ljude da svi izau nou na krovove.

Milioni stanovnika u zemlji odazvali su se Homeinijevom pozivu; popeli su se na krovove i uzvikivali bez
prestanka: „Dole Amerika!Allaho Akbar.“

Zašto Aga D~in nije stajao na krovu? Zar nije bio protiv re~ima? Zar nije bio zadovoljan što je šahu
odzvonilo? Zar nije bio zadovoljan što je Homeini došao?

Šta e susedi posle rei kad niko iz kue ne bude stajao na krovu? „Fagri!“, uzviknu Aga D~an.

Ali Fagri ga ne u od buke svetine.

„Devojke!“

Kona no se pojavi najstarija ki, Nosrina.

„Svi su na krovovima. Idem i ja na krov. Gde ti je mati? Hoete li i vi da

doete?“

Na stepeništu srete Guštera.

„Hoeš da odeš po Mujezina?“, re e mu Aga D~an.

Gušter se sjuri u podrum da pozove Mujezina.

Nešto kasnije na krovu su stajali Aga D~an, Mujezin i Fagri Sadat sa

kerima, sve u crnim velovima, i svi su uzvikivali:„Allaho Akbar! Allaho

Akbar!“

Gušter je sedeo na rubu kupole i zaprepašeno gledao histeri nu masu. Šah je uzalud pokušavao da nae
poštovanog nacionalnog politi ara koji

bi uneo pomirenje u kabinet. Ni jedan jedini politi ar nije bio spreman na takav te~ak i beznade~an
pokušaj.

Ipak je uspeo da ubedi Baktijara, drugog oveka u Nacionalnoj partiji, da nastupi kao premijer pomirenja.

Ali taj je prihvatao molbu jedino ako šah smesta napusti zemlju na neodreeno vreme.

Šah je pristao. Od tog trenutka sve se odvijalo munjevitom brzinom. Izgledalo je kao da se pokrenula
lavina koja je sve vukla sa sobom.

Sledeeg dana, kad je Aga D~an stigao na bazar, u zdanju je vladala gu~va.

Šah je otišao. Aga D~an je stao pred svoje zaposlene, koji su gledali televiziju. Šah je bio s Farah Dibom
na teheranskom aerodromu. Bio je okru~en grupom funkcionera.

Baktijar mu pru~i ruku i po~ele srean put.

Odjednom jedan oficir pade pred šahove noge i poljubi mu cipele. Stade da ga preklinje da ne ide. To je
šaha toliko dirnulo da mu potekoše suze.

Neko pru~i Koran i uzdi~e ga iznad šahove glave, tako da je ovaj mogao da hoda ispod knjige. Stari
iranski obi aj da se nekome po~eli sve najbolje za vreme puta.

Šah poljubi Koran i uputi se prema avionu. Za njim Farah Diba poljubi Koran i ode za šahom. Uoše u
avion. Avion odlete uz pratnju dva mlazna lovca prema granici.

Trinaest dana kasnije Aga D~an, Fagri Sadat, njihove dve keri i Gušter gledali su sliku francuskog
aerodroma gde tehni ari pripremaju "konkord“ za ajatolahov istorijski povratak.

Baktijar je upozorio Homeinija da njegov avion nee dobiti dozvolu za sletanje, ali Homeini je to upozorenje
odbacio: „Baktijar nije niko i ništa. Ja odlu ujem! Obrazovau revolucionarni kabinet. Vraam se kui!“
Milioni ljudi otišli su pešice ve rano ujutru na teheranski aerodrom, gde e sleteti francuski „konkord“.

Meu njima bio je i Šahbal. Zeleo je da sve vidi sopstvenim o ima i da o tome napiše lanak.

Nosrat je s velikom kamerom na ramenu stajao u otvorenom d~ipu koji je unaokolo vozio neki bradonja.
Bio je jedini koji je sve smeo da snima izbliza.

Konkord se pojavi iznad aerodroma.

„Salle alla Mohammad! Khomeini gosh amad,dobro nam došao, Homeini!“

Kad se avion spustio i malo kasnije se vrata otvorila, pojavi se Homeini i prvi stupi na stepenik aviona. On
mahnu uzdr~ano.

„Salam baar Khomeini!“,zaklica masa.

Aga D~an izae napolje. Na ulici srete Ahmada. Nije mu bilo jasno zašto, ali ga zagrli vrsto. Nisu mogli
znati šta ih eka.

S u d i j a G a z i

Asthagforolah, asthagforolah, asthagforolah, asthagforolah, asthagforolah,

asthagforolah, asthagforolah, asthagforolah, asthagforolah, asthagforolah, asthagforolah, asthagforolah,

asthagforolah“,pevušio je Galgal kad je ušao u Homeinijevu sobu.

Imam pevuši re asthagforolahkada je po inio neki greh, ili se plaši da e po initi greh, ili kad ne ~eli da se
suo i s ne im a to se ipak desi. Ponekad je to samo izra~avanje divljenja prema ne emu što se nije o
ekivalo da e te snai, ili je tra~enje oproštaja od Boga.

Ili se pevuši upravo kao Galgal, kad se posigurno zna da e se po initi neizbe~ne greške.

Homeini nije hteo da ~ivi na šahovom dvoru; odabrao je sebi sobu u jednoj imamskoj školi u nekom
zaostalijem kraju grada.

Ve je bio mrak kad je ušao u sobu i seo na svoj ilim. Ponudili su ga sve~im ajem i urmama. im je srknuo
gutljaj aja, zatra~i pero i papir.

Sedeo je pola sata sam u sobi, a onda pozva Galgala. Galgal oseti hitnost njegovog poziva. Ue, zatvori
vrata za sobom, kleknu ispred ajatolaha i poljubi mu ruku.

Galgal je bio prva osoba koja je pokazala svu svoju poniznost otkad se Homeini vratio u zemlju kao voa.
Na taj na in stavio se na raspolaganje za bilo koji zadatak koji bi mu Homeini mogao poveriti.

Homeini ga šapatom pozva da se pribli~i. Galgal shvati da e to biti tajni zadatak, te podi~e glavu i
sasluša.

„Naimenovao sam te za Alahovog sudiju“, re e Homeini dok mu je pru~ao dokument.

Galgalu zadrhtaše ruke.

„Amerika e sve initi da nas podrije. }elim da se ukloni svaki ostatak re~ima. Ukloni svakog ko se buni
protiv revolucije! Makar to bio tvoj otac, ukloni ga. Makar to bio tvoj brat, ukloni ga! Ukloni sve što stoji
na putu islamu! Ti si moj izaslanik, ali si odgovoran samo pred Alahom. Poka~i da je revolucija postala
neizbe~na. Po inješ odmah! Smesta!“

Galgal još jednom poljubi Homeinijevu ruku, ustade i napusti sobu da bi se dao na posao.

Iako je bio mrak, on stavi tamne nao are za sunce koje je kupio u Parizu. Ovaj Galgal nije se više mogao
porediti s Galgalom koji je nekada u Sened~anu organizovao pobunu da bi spre io otvaranje novog
bioskopa, kome je prisustvovala Farah Diba.

Sad je sav zra io od moi, s onim svojim crnim turbanom i duga kom crnom bradom koja je ispod usta bila
proseda. On e ulivati strah polo~ajem koji je upravo dobio.

Sat kasnije ue s mapom ispod ruke u d~ip koji ga je ekao pred vratima.

D~ip ga odvede do velike gradske klanice, gde je svakog dana klano na hiljade goveda i ovaca za potrebe
stanovnika Teherana.

Bilo je to mesto gde su zatvarani najzna ajniji funkcioneri prethodnog re~ima. Iz straha da e ih Amerika
osloboditi, dr~ali su ih u smrdljivim stajama s govedima.

Galgal ue u mra nu prostoriju, u kojoj su se naiazile dve stolice: jedna visoka, za stolom, za Alahovog
sudiju, i druga, niska, za optu~enog. S tavanice je visila lampa iznad optu~enikove stolice, koja mu je
slabom ~utom svetlošu osvetljavala samo lice.

Vreme je bilo neumoljivo, ve sutra im svane svako mora da shvati kako je stari re~im zauvek prošao i da
ne postoji nikakva mogunost da Amerikanci ponovo vrate šaha u njegovu stolicu.

Galgal spusti dosije na sto i re e: „Dovedite prvog optu~enika.“

Prvi optu~enik bio je Hoveda, nekadašnji šahov premijer. Uveden je s lisicama na rukama.

Hoveda je bio petnaest godina premijer i uvek je nosio besprekorno odelo, išao je sa štapom u ruci, s
orhidejom u rupici sakoa i lulom u ustima. Ali sada je bio samo u prljavoj pi~ami.

Osim Galgala, u odaji je bio prerušeni fotograf, koji se muvao po sobi i slikao optu~enog.

„Optu~eni mo~e da sedne!“, uzviknu Galgal i zauze mesto za stolom. Hoveda sede.

„Nalazite se naspram Alahovog sudije“, re e Galgal eli nim glasom. „Vaš dosije je procesiran, osueni ste na
smrt. Imate li nešto da ka~ete?“

Hoveda, koga su ameri ki predsednici primali kao po asnog gosta, Hoveda koga je ameri ki senat
pozdravio s ovacijama tri puta, on koji je u Americi studirao pravo, nikada tu smrdljivu staju nee smatrati
sudom, te je ostao da uti, ali usne su mu se pokretale kao da puši na lulu.

„Nešto ste rekli?“, upita Galgal.

„Ne, ništa“, re e Hoveda mirno.

„Osuujem optu~enog na smrt!“, re e Galgal. „Smrtna kazna bie izvršena na licu mesta!“

Dva stra~ara smesta š epaše Hovedu, kome još nije doprlo do svesti da je zaista osuen na smrt.

Odveden je u skladište iza velike hale za klanje, gde su na gomili le~ale hiljade ko~a upravo zaklanih
goveda. Smrdelo je tako grozno da se ruka morala dr~ati ispred nosa. Stra~ari postaviše Hovedu uza zid
izmeu dve gomile ko~a i povezaše mu o i.

Prema islamskom obi aju ponudiše ga ašom vode, ali on to odbi rukom.

Hoveda je drhtao u pi~ami, ali još nije verovao da e ga stvarno pogubiti; mislio je da ga samo zastrašuju.
Hodnikom odjeknuše Galgalovi koraci. Trenutak kasnije on dade znak stra~arima, koji zauzeše mesta na
odstojanju od Hovede.

„Spremi se!“, naredi Galgal glasno kao oficir.

Stra~ari kleknuše i upraviše puške u Hovedu.

„Nevin sam!“, uzviknu Hoveda odjednom uzdrhtalim glasom. „Hou advokata!“

„Pali!“, uzviknu Galgal.

Sedam puta je pucano. Hovedino izrešetano telo se sru i na zemlju. Lice mu udari o vla~ni kameni pod
skladišta. Fotograf je sve fotografisao.

Galgal se vrati svojoj stolici i prozva sledeeg.

Uveden je nekadašnji šef tajne slu~be. On je uo pucnjavu; od straha se jedva kretao.

„Sedite! “

Stra~ari mu pomogoše da sedne na nisku stolicu.

„Vi ste Basiri?“

„Da“, re e on sa zakašnjenjem.

„Bili ste šef tajne slu~be po ijem su nalogu stotine boraca uhapšene, mu ene, ubijene?“

Basiri ne odgovori.

„Jeste li bili šef tajne slu~be?“, ponovi Galgal.

„Jesam“, odgovori on tiho.

„Alahov sudija vas osuduje na smrt!“, uzviknu Galgal. „Presuda e smesta biti izvršena. Imate li još nešto
da nam ka~ete?“

Prestra~eni Basiri, od ijeg su imena svi drhtali, po e da pla e, preklinje za milost, ali na jedan jedini
Galgalov pokret odvu en je u stovarište gde je Hoveda upravo pogubljen. Povezaše mu o i, ponudiše ga
vodom i staviše uza zid.

„Spremi se!“, uzviknu Galgal ledeno.

uvari kleknuše i uperiše puške u Basarija.

„Pali, do poslednjeg metka!“, uzviknu Galgal ubedljivo.

Zaori se pucnjava, stra~ari su pucali do poslednjeg metka, tako da pogubljenik nije imao priliku da padne
na zemlju. Tek kad je ispaljen poslednji metak, on pade licem na gomilu sve~ih goveih ko~a, gde ostade
da le~i raširenih ruku.

Galgal nastavi posao sve do ranog jutra. Pogubio je sve glavešine bivšeg re~ima, koji su posle hapšenja
zatvoreni u gradsku klanicu.

Kada je završio posao, opra ruke i zatra~i doru ak. Pred njega je spušten srebrn poslu~avnik s toplim
mlekom, medom, kuvanim jajima i sve~im hlebom. Dobi još i jutarnje novine: na prvoj stranici bila je
velika Hovedina slika u trenutku kad s povezom preko o iju dobija prvi metak, raširenih, visoko uzdignutih
ruku.

Tokom jedne sedmice Galgal primi petnaest mladih imama iz Koma. Bili su to studenti iz imamske škole,
koji su studirali islamsko pravosue.

On ih naimenova za sudije islama i posla ih u velike gradove da sude funkcionerima bivšeg re~ima koji su
bili povezani s nekim zlo inom. Imami su od njega dobili pismo da protiv takvih mogu da nastupe bez
milosti.

Neko kucnu na vrata Age D~ana. On se još nije bio vratio s bazara, pa vrata otvori Gušter. Tri naoru~ana
muškarca sa zelenom krpom oko glave upadoše unutra. Bili su to vojnici Alahove vojske, koja se sastojala
od militantnih grupa što su za vreme revolucije obrazovane po d~amijama i izvršavale su Homeinijeve
zapovesti.

„Gde je Ahmad?“, prodra se jedan na Guštera.

Fagri Sadat je u kuhinji videla ljude, ali pošto nije nosila ador, nije

mogla da napusti kuhinju. Ona otvori prozor i uzviknu: „Mališa, donesi mi, molim te, ador.“

Gušter joj donese ador.

Fagri stavi ador, izae i upita: „Gospodo, šta mogu da u inim za vas?“

„Gde je Ahmad?“, upita jedan drsko. „Imamo nalog da ga povedemo.“

„Kuda da ga povedete?“

„U islamski sud!“

U tom trenutku se pojavi Ahmad bez halje i turbana, izae iz biblioteke u uputi se ka ribnjaku. Ljudi mu
odmah pritr aše.

Ahmad se tr~e zaprepašeno i upita ih zašto su došli.

„Poslali su nas po tebe, bie ti sueno na islamskom sudu.“

„Zašto? Šta u ja tamo?“

„To ne znamo.“

„Nikuda ja ne idem!“, re e Ahmad i kleknu ispred ribnjaka da opere ruke.

Ljudi ga zgrabiše i odvukoše prema vratima.

Ahmad se otimao i vikao: „Šta to treba da zna i? Pustite me!“ Ali ga ljudi nisu slušali.

Ahmad se otimao da bi se okrenuo prema Meki: „Neka mi Alah bude u pomoi!“

Fagri Sadat re e Gušteru da zatvori vrata.

D~avad, koji je te noi došao kui, sie.

„Smesta telefoniraj Agi D~anu!“, uzviknu Fagri Sadat.

Ona stade pred ljude i re e: „Šta to radite, za ime Boga? Pa on je imam ove d~amije! Zar vas nije
sramota?“

Gušter u korake Age D~ana u uli ici, smesta otvori vrata i re e nešto na svom zapetljanom jeziku. Aga
D~an vide Ahmada kako se otima iz ruku naoru~anih ljudi.

„Prestanite! Prestanite! Prestanite! Šta je to? Pustite ga!“, uzviknu Aga D~an.

Pojavi se i Mujezin, keri Age D~ana pogledaše u dvorište. Aga D~an povu e jednog od ljudi unazad.
Ahmad pade na zemlju i htede da pobegne stepenicama na krov, ali ga vojnici sna~no šutnuše u noge,
tako da je pao pored ribnjaka. Jedan ga zgrabi, zari inu koleno u lea, gurnu ga ka zemlji i stavi mu lisice
na ruke. Gušter je stajao izbezumljen pored Mujezina.

Aga D~an pokuša da razgovara s ljudima: „Sam u ga dovesti na sud. Ne ~elim da se to dogaa na ovakav
na in. Ja sam Aga D~an, na moju re mo~ete ra unati, poi u s vama. Nije u redu to sto ste nam uradili.“

Jedan od ljudi gurnu Agu D~ana u stranu. D~avad stade izmeu njih i zadr~a oca: „Dosta je bilo, ne
mo~eš više ništa da uradiš!“ „Alah, Alah, Alah, Alah, Alah!“, uzvikivao je Ahmad dok su ga gurali u d~ip.

„Koja je adresa vašeg suda?“, uzviknu Aga D~an nemono. Auto se odveze, on ne dobi odgovor. Fagri Sadat
je plakala. Keri je odvedoše u gornje odaje.

D~avad htede da uvede Agu D~ana, ali ovaj to odbi.

„Kakva strahota. Saznau kuda su ga odveli“, re e i izae na vrata.

Ljudi odvedoše Ahmada povezanih o iju na tajnu adresu gde je dan ranije po eo da funkcioniše islamski
sud.

Kada su mu skinuli krpu s o iju, Ahmad vide da se nalazi u polumra noj sobi, ali nije imao pojma gde je to.
Znao je samo da je soba u nekom podrumu, izbrojao je trinaest stepenika dok su ga vodili dole.

Soba nije imala prozore, a zidovi su bili prekriveni platnom po kome su belom bojom bili ispisani sveti
tekstovi.

Tu se nalazio sto i visoka stolica, iza koje je bila zelena zastava, simbol islama, nakrivo prikucana za zid.

Nešto dalje stajala je niska stolica na koju je Ahmad morao da sedne. Ljudi ga ostaviše samog u
zagušljivoj sobi u kojoj je mala ~uta lampa pretei sijala.

itav sat se ništa ne dogodi i on je i dalje sedeo na niskoj stolici.

Plašio se tišine u sobi i nesigurnosti.

Negde se otvoriše vrata i odjeknuše u~urbani koraci po stepeništu. uvar ue i uzviknu: „Sudija islama!
Ustanite!“

Ahmad ustade. Vide priliku mladog imama koji sede na visoku stolicu za

stolom.

„Optu~eni sme da sedne!“, uzviknu on.

Ahmad sede i zagleda se u imama ne bi li doku io da li ga zna, ali od

lampe koja mu je sijala pravo u lice nije jasno video imamovo lice. „Pro itau vaše ime i ako je ispravno,
smete da potvrdite. Onda u

postaviti nekoliko pitanja na koja morate odgovoriti“, re e sudija. "Ja sam gradski imam. Pre nego što
odgovorim na vaša pitanja, hou svoj

turban i halju. Ina e neu da odgovaram na vaša pitanja!“

„Vi ste Ahmad Alsaberi, sin Muhameda Alsaberija.“

Ahmad je utao.

„Optu~eni je nastupao kao aktivni lan tajne slu~be“, produ~i sudija, "što

je najte~i zlo in koji imam mo~e da po ini.“

„To nije istina, nisam ništa u inio“, prekide Ahmad utanje. „Sve ovde piše!“ odgovori sudija i podi~e dosije
uvis.

„To mora da je la~an dosije, jer znam bolje od ikoga da nisam u inio

ništa pogrešno, niti imam neki zlo in na savesti.“

„Imam dokaze koji ukazuju da ste bili aktivni saradnik šahove tajne

slu~be“, re e sudija.

"Ne mo~ete imati dokaze, pošto to nikada nisam bio. Kao gradski imam

bio sam u kontaktu sa svima. Nije bilo va~no da li je to prosjak ili šef tajne

slu~be. Verovatno su izveštaji napravljeni od takve vrste kontakata. Ali to

ne mo~e poslu~iti kao dokaz za jednog sudiju. Bio sam imam d~amije u

veoma nemirnim vemenima, svaki put kad sam dr~ao vatrenu propoved,

prilazili su mi agenti da me opomenu na umerenost. Ni to jedan sudija ne

mo~e upotrebiti kao dokaz. Nikada nisam uradio ništa pogrešno.“ „Zavisnik ste od opijuma“, odgovori
sudija.

„To nije greh, gotovo svi ajatolasi u ovoj zemlji su zavisni od opijuma“,

reagovao je Ahmad.

„Imamo dokaz da ste pušili opijum s visokim inovnicima tajne slu~be.“ „To je ta no, ali samo sam pušio i
ništa više.“

„Davali su vam novac, piše ovde.“

„To spada u moj posao, kao imam ja sam poverenik Ijudi, svako mi daje

novac iz raznih razloga. I oni su mi davali novac, koji je odmah odlazio u

d~amijsku kasu.“

„Više puta ste imali neprili ne odnose sa ~enama.“

„Zaista sam imao odnose sa ~enama, ali uvek prema islamskoj šariji." „Imam fotografiju na kojoj se vidi
kako na neprili an na in pušite

opijum s prostitutkama.“

„To je onaj slu aj kada mi je tajna slu~ba to podmetnula, ali ja sam...“ Sve dotle pokušavao je da ubedljivo
odgovara na sudijina pitanja, ali

svetlost lampe pokazivala je da mu ruke podrhtavaju, da mu se iz uglova

o iju suze tiho slivaju niz obraze.

Postepeno je po eo da muca i više nije završavao r enice. Bilo je to zbog

opijuma, nikada nije prestao da ga puši i imao je modernu elektri nu

opijumsku lulu, kupljenu u Teheranu, na koju je svuda pušio krišom. Aga

D~an je za to znao, ali je utke trpeo.

Da je sad mogao da puši opijum, oseao bi se mnogo sna~nije. Ali

uhapsili su ga u progrešnom trenutku, upravo kad se spremao da puši pred

odlazak u d~amiju.

Pod ovim neuobi ajenim pritiskom, sve elije njegovog tela tra~ile su

opijum više nego ikada. Oseao je te~ak pritisak u grudima, kao da mu tamo

stoji slon.
Obi no je u d~epu halje imao par e vrstog opijuma za svaki slu aj. Da

sad ima taj komadi opijuma, stavio bi ga u usta i oseao bi se pristojno, ali

bradonje su ga š epale u imamskoj košulji i dovukle ga pravo u sud. O ajni ki opipa d~epove košulje, ali
oni su bili prazni kao pustinja. Pokuša da otkop a dugme na okovratniku da bi lakše disao, ali nije mu

uspelo, prsti se više nisu mogli kontrolisati. Hladan znoj obli mu elo i više

nije uo sudiju. Pred o ima mu se zamra i i on se sru i sa stolice.

Sledeeg jutra njegova ~ena pokupi dete i vrati se u roditeljsku kuu.

M a g a r a c

Ne,oni e to saznati!

Još jednom, oni e to saznati!

No smo pretvorili u ogrta .

Napravili smo blistavu svetiljku.

I iz kišnih oblaka smo ispustili vodu.

I upozorili smo vas da se bli~i kazna

Onog dana kad ovek bude ugledao

Što mu ruke nekada po iniše.

Mesec dana je Aga D~an pretra~ivao grad, odlazio svakome koga je znao, ali od Ahmada nigde ni traga.

„Šta eš sad da radiš?“, upita Fagri Sadat Agu D~ana. „Mislim da je bolje da sa ekam, pogotovu u ova
nesigurna vremena. Treba jednom da doeš na bazar i vidiš kako me poslovni ljudi izbegavaju. U pitanju je
moj dobar glas!“

Aga D~an se tr~e na zvuk zvona na ulaznim vratima.

Zvuk je bio druk iji nego obi no, inilo se da je s druge strane neko ko dolazi da najavi nešto sudbonosno.

„Ko je to?“, uzviknu Aga D~an uzdrhtala glasa.

„Otvori vrata!“, prodra se muški glas.

„Ko je to?“, ponovi Aga D~an.

„Dolazimo Agi D~anu.“

On otvori vrata. Pred vratima je bio naoru~an bradonja.

„Šta mogu da u inim za vas?“, upita Aga D~an.

„Imam ~eli da razgovara s vama u etiri oka“, re e bradonja. „Koji imam?“

„Sedi u d~ipu.“

Aga D~an prie d~ipu i vide kroz prozor mladog imama na zadnjem sedištu.

„Dobro došli. Izvolite unutra ako hoete, mo~emo da razgovaramo u mojoj radnoj sobi.“

Imam izae iz d~ipa i Aga D~an ga odvede u svoju sobu. Ponudi mu stolicu.

„Trebalo bi, zapravo, da sam vas pozvao na islamski sud“, re e ovek mirno, „ali dan je kratak i u pitanju je
saopštenje i zahtev koji mora smesta da bude potvren, overen.“

„Šta to hoete da ka~ete? Kakav zahtev?“

„Sud je odlu io, a ja sam ovde da prenesem odluku. Piše sve ovde, pro itau vam.“

Aga D~an je mislio da je to u vezi s Ahmadom i oseti neku vrstu olakšanja, jer koliko se moglo videti, bilo
je to nešto o emu se moglo razgovarati.

Imam izvadi otvorenu kovertu iz zadnjeg d~epa, otvori pismo pa~ljivo i pro ita:

„U ime Alaha koji nemilosrdno ustaje protiv grešnika koji ga ne slušaju.

U ime voe islama ajatolaha Homeinija.

Islamski sud je odlu io da porodica Gamagami Farahani odsad pa do neodreenog vremena više ne
poseduje d~ome d~amiju u gradu Sened~anu!“

Aga D~an se tr~e i ustade: "To nikako ne mo~e, d~amija je naša!“

„D~amija je bo~ja“, re e imam mirno, "i nikada niko nije smatrao d~amiju svojim posedom. To bi mogli da
znate!“

„Ali mi imamo dokumente koji potvruju da zemljište i zgrada d~amije pripada ovoj kui. Sve je to zapisano
u našim porodi nim dokumentima. To je naše naslee. Imam dokaze!“

„Ne uzbuujte se toliko. Ne mo~ete imati nikakav va~ei dokaz, d~amija je sva ija. Vaša porodica je samo
vodila d~amiju, ali to nije gospodnji zakon. Pošto sad imamo islamsku vlast, sudija mo~e tu odluku da
ispravi. Vaš nadzor nad d~amijom nije više po~eljan. Svaka dalja diskusija je isklju ena. Islamski sud je
vašoj porodici oduzeo pravo na d~amiju. Kua se razdvaja od d~amije. Vi s porodicom mo~ete i dalje da
~ivite u kui. Došao sam po klju eve d~amije. Mo~ete li da mi ih predate?“
"To ne mogu da u inim! To ne mogu i ne ~elim da u inim!“, re e Aga D~an. „Šta je to, hoete da me
potpuno uništite, zbog ega tolike uvrede?“

„Ako sad meni ne predate klju eve, ljudi koji su napolju doi e po njih.“

„Od mene neete dobiti klju eve!“, re e Aga D~an odlu no.

Imam izae. U d~ipu re e svojim ljudima da moraju da donesu klju eve.

Tri oveka uoše u sobu Age D~ana i prioše njegovom radnom stolu. Aga D~an, koji je razjaren stajao
nasred sobe, zadr~a ih i uzviknu: „Napolje iz moje kue! Gubite se!“

Ljudi ga odvukoše na stranu i po eše da pretra~uju sobu.

"To je kraa!“, uzviknu Aga D~an oveku koji izru i na sto sadr~aj fioke. On prie oveku i odgurnu ga.
D~avad, koji je uo larmu i došao, povu e Agu D~ana u stranu i stade izmeu oca i oveka.

Ljudi uzeše sve klju eve koje su našli u sobi, ali klju od riznice nisu mogli nai, njega je Aga D~an uvek
dr~ao u unutrašnjem d~epu, pored Korana.

Tri dana kasnije nad d~amijom se uve e pojavi helikopter. U njemu je bio ajatolah Araki. Bio je jedan od
desetak ajatolaha koji su u ime Homeinija doletali u velike gradove kao nadzornici šarije. Ajatolasi su od
njega malo pomalo dobijali neograni enu vlast i bili su samo njemu odgovorni. Nazivali su ih d~omas-
imamima i koristili su se d~ome d~amijama kao bazama.

Na ulicama je stotine vernika pru~alo ruke prema helikopteru i glasno uzvikivalo parole kao što je:„Jare
imam gosh amad! Dobro nam došao imamov dru~e!“

Helikopter se spustio na ravni deo krova, i skupina ljudi, predstavnici bazara, popeše se na krov da
pozdrave starog ajatolaha.

Stotine muslimana u unutrašnjem dvorištu d~amije udaralo se u prsa i vikalo:„Djanam bé fadayet

Khomeini!}rtvujemo se za tebe, Homeini.“

Dva naoru~ana mlada oveka pomogoše ajatolahu da sie stepenicama, a ljudi su ga odneli na ramenima u
d~amiju.

Aga D~an, koji je sve ~eleo da vidi izbliza, otvori oprezno kapak na jednom od minareta i uvu e se unutra.
Pope se stepenicama na mesto gde je Nosrat svojevremeno odveo jednu ~enu. Tamo se uspravi, pogleda
dole i sve obuhvati pogledom dok mu je zelena svetlost minareta obasjavala lice.

D~amija je postala najzna ajnije mesto dogaanja u gradu i ajatolah je svakog petka dr~ao govor svim
vernicima grada i okolnih sela.

Ajatolah je bio najmoniji ovek u gradu, odr~avao je mnoge sastanke u d~amiji i bez njegovog odobrenja
nije se mogla doneti nijedna odluka.

Jedino je sud bio van njegove moi i odgovornosti; islamski sudija delao je samostalno, mada se u naro itim
slu ajevima obraao Galgalu.

Sudija je telefonom razgovarao o Ahmadovom dosijeu s Galgalom, koji re e: „Ti si sudija, za~muri i
presudi! “

Sudija je ipak otišao ajatolahu, predao mu dosije i zamolio ga da presudi.

Ajatolah je prou io dosije izmeu dve molitve i potvrdio je sudijinu odluku:„Besmellah tala!U ime Alaha!
Zato što je imam, mora da bude stro~e ka~njen od obi nog graanina.Wassalam!Toliko!“

Sledeeg dana, po ev od svanua pa do jedan sat u podne, gradom je kru~io d~ip sa zvu nikom: „Poštovani
vernici grada Sened~ana! Okupite se u dva sata na bazarskom trgu, gde e sudija javno izrei presudu
Ahmadu Alsaberiju, negdašnjem lanu tajne slu~be. Ovo je prvo javno islamsko suenje. Alah je milostiv, ali
i surov kad je potrebno.“

Aga D~an je stajao pored ribnjaka u unutrašnjem dvorištu kada je uo tu vest. Na trenutak telo mu se uko
i, više nije oseao noge, pridr~ao se za stub svetiljke i naslonio je na njega glavu.

I Fagri Sadat je ula te re i. „Šta da radimo?“, upita izbezumljeno.

„Ništa, samo nam Bog mo~e pomoi. Mesec dana sam obijao pragove, kucao na sva vrata, svima ljubio
ruke, ali ništa nije pomoglo. Niko ništa ne zna o tim sudskim rabotama. Sve se radi iza zatvorenih vrata“,
re e Aga D~an.

„Zašto Zinat ništa ne u ini, ona je u vezi s ajatolasima?“

„Mislim da ona ne mo~e mnogo da uradi. Ni sama ne zna ko je sudija koji stoji iza tih suenja. Usto,
potpuno se sla~e s njima i radi s njima, zato ne mo~e za sina da uradi ništa naro ito kod sudije.“

„Zašto ne mo~e? Sto puta si mi rekao da nije kriv.“

„Ne znam, Fagri! Ne znam više ništa!“

„Amad je na prvom mestu njen sin, a onda imam d~amije, zašto ti moraš da odlaziš svima na noge i ljubiš
svima ruke, a ona se nijednom nije pojavila? Gde je ona, zapravo? Zašto se krije od tebe?“

„Fagri, odvija se revolucija, nije to tek tako neka jednostavna promena politi ke moi. U pitanju je o igledan
preokret u duhu ljudi. Dešavaju se stvari na koje nikada ne bismo ni pomislili u nekom normalnom ~ivotu.
Ljudi su u stanju da rade u~asne stvan. Pogledaj oko sebe. Svi su se promenili. Gotovo nikoga više ne
prepoznajem. Nije jasno da li je neko stavio masku ili ju je skinuo. Ko zna šta se dogodilo sa Zinat? Ko bi
ikada pomislio da e Zinat postati znamenita osoba?“

„Znamenita? Kako to znamenita?“, upita Fagri oštro.

„Ima mo, odreuje stvari, organizuje, sam Bog zna šta sve radi.“

„Nije ona niko i ništa. Ona je jedna gadura. Sve te ~ene što rade s njom naprosto su u~asne. To su one
koje nikada niko nije primetio. Sve su ru~ne!“

„Fagri!“

„Zinat je ru~na iznutra“, odgovori ona ne obraajui pa~nju na reakciju Age D~ana.

„Nije sad trenutak da se razgovara o takvim stvarima. Idem na bazarski trg, da vidim mogu li nešto da
uradim za Ahmada.“

„Ne smeš tamo da ideš. Bie to samo još jedno poni~enje više. Ostani kod kue dok se bura ne stiša.“

„Moram tamo, to je moj ~ivot. Nema veze da li je to poni~enje ili ne.“

Aga D~an se prvo pomoli, onda stavi šešir na glavu, ispravi se i krenu sudbini u susret.

Na bazarskom trgu je bila gu~va; on stade ispod drveta, odakle je imao dobar pogled na podijum, gde e
uskoro da po ne suenje. Svi su pri ali i bili radoznali kako e se odvijati islamsko suenje, šarija.

Pojaviše se tri vojna d~ipa; iz svakog izae nekoliko islamskih uvara. Onda se pravo na trg doveze crni
"mercedes-benc“. uvar otvori vrata kola i iz njih izae mlad imam. uvari ga otpratiše do podijuma, gde
imam zauze mesto u visokoj stolici i uzviknu: „Dovedite ga!“

Ahmada izvukoše iza priru ne zelene zavese. Bio je neuredan i slab. U poslednje vreme nije ni video
opijum, i zato su mu se crte lica i dr~anje potpuno promenili. Išao je kao neki stari beskunik koji se dugo
nije umio. Da ga sudija nije predstavio, niko ga ne bi prepoznao.

Svi su zaprepašeno gledali Ahmada Alsaberija, dragog imama, koji je nekada dobijao hrpe ljubavnih
pisama od ~ena.

Sudija opomenu masu na tišinu i otpo e da sudi: „Ahmad Alsaberi je kriv zbog saradnje s tajnom slu~bom
prethodnog re~ima. Saraivao je sa Satanom! To je ogroman prestup protiv islama i d~amije u kojoj je
nastupao kao imam. Ali pošto nije okrvavio ruke, osuen je samo na deset godina zatvora.“

Gomila se uznemiri, ali sudija opomenu na tišinu i produ~i: „Osuenik više ne mo~e da upra~njava poziv
imama, zato e mu biti oduzet turban i imamska halja.“

Ahmad zadrhta u dugoj prljavoj košulji.

„Ali zato što je bio imam d~ome d~amije i bio uzor ljudima, dosuena mu je dodatna kazna“, re e sudija.
Pošto je malo poutao, re e odjednom: „Dovedite magarca!“

uvari smesta odoše iza tribine i izvedoše belog magarca.

Na trgu nastade ~amor: „Šta to smeraju? Šta e s njime uraditi?“

Prestrašen od ljudske gomile, magarac nije hteo da ide, pa ga uvari dovukoše na podijum.

Aga D~an prepoznade belog magarca Ama Ramazana. Pojavi se grupa islamista, koji su oko ela omotali
zelene šalove na kojima je bio tekst: „Homeinijev vojnik“. Uzvikivali su: „Alah je veliki! Smrt saradniku
šaha!“

Sudija uzviknu: „Staviemo po inioca nedela naopa ke na magarca i odvešemo ga u d~ome d~amiju. To je
milostiva kazna za nekog ko je zloupotrebio svoju imamsku halju!“

Narod je bio šokiran, svi su gledali Ahmada zaprepašeno, a on je gledao u zemlju.

Aga D~an izvadi maramicu i obrisa znoj sa ela. Nije mogao da veruje kako e Ahmada provesti kroz grad
naopa ke na magarcu.

Znao je da je Ahmad po inio svakojake gluposti, ali nikada nije poverovao da je šahov saradnik. To nije išlo
uz Ahmadov karakter. Ali zašto Ahmad ništa ne ka~e? Zašto se ne buni, zašto se ne brani?

Aga D~an se probi napred i uzviknu iz sveg glasa: „Ahmade! Ti nisi izdajnik! Brani se!“

Svi pogledaše Agu D~ana.

„Otvori usta! Reci nešto!“, uzviknu Aga D~an još ja e.

Ahmad se tr~e kao da se probudio kada je uo Agu D~ana.

Sudija viknu: "Tišina!“

„Ne smeš da utiš, Ahmade!“, viknu Aga D~an.

„Tišina!“, ponovi sudija.

Dva uvara prioše Agi D~anu.

„Probudi se, Ahmade! Za mene! Za nas! Za d~amiju!“, vikao je Aga D~an dok se rvao s ljudima koji su
hteli da ga udalje.

„Ti si imam naše d~amije, posveen si...“, uzviknu on. Ali nije uspeo da završi re enicu. Jedan od uvara ga
dohvati za desnu ruku, zavrnu mu je na lea i gurnu ga glavom prema zemlji.

„Ahmade, u ini nešto za nas!“, vikao je Aga D~an dok su ga uvari dr~ali.

Dva trgovca s bazara pritr aše, izvukoše Agu D~ana ispod ruku i nogu uvara i odvedoše ga na mesto gde
su stajali.

Ahmad prikupi svu svoju snagu i obrati se masi, uzdignutih ruku i vi u i: „Tako mi Korana, nevin sam!“

„Umukni!“, uzviknu sudija.

„Tako mi d~amije, nikada nisam bio izdajnik! “

„Umukni!“, povika sudija besno.

„Ja nikada ne bih mogao...“, uzviknu Ahmad, ali nije uspeo da završi re enicu jer ga dohvatiše dva uvara i
htedoše da ga stave na magarca. Magarac se prestraši i ustuknu. Jedan od uvara raspali magarca u bok,
~ivotinja se zatetura i pade, a onda ustade.

Neki starac s puškom o ramenu i sa zelenim šalom oko glave istupi napred. On pomilova magarca po glavi
i umiri ~ivotinju dok su ljudi stavljali Ahmada u sedlo.

Aga D~an se prenerazi kad je video starca.

Vidi li on to dobro? ovek je bio njihov sluga Am Ramazan. Postao je vojnik u islamskoj vojsci. Naprosto
nezamislivo: on je dao svog magarca na raspolaganje kako bi se Ahmad ponizio i slomio. Li no je dr~ao
~ivotinju.
Trebalo bi da se stidi zbog onog što je u inio; on je još uvek dr~ao klju eve njihove kue u svom d~epu,
kako su ljudi mogli da se toliko promene?

To je Agu D~ana toliko zabolelo da je o ajni ki po eo da glasno izgovara suruAl Morsalat:

„Teško vama što skrivate istinu!! Tako mi onih što nadiru kao oluja! I šire poruku na sve strane!

I onih što razlikuju istinu od la~i! Ono što vam je najavljeno desie se. I kad zvezde zgasnu,

I kad se nebo rastvori,

I kad se planine rasprsnu.

Teško onima što skrivaju istinu!“

Magarac krenu, a Ahmad po e tiho da pla e. Neko baci kamen i na njega i pogodi ga u glavu.

Aga D~an, koji to više nije mogao da izdr~i, sko i i probi se do magarca: „Stanite! Niko ne sme da baca
kamenje. On nije osuen na kamenovanje. Gde je taj prokleti sudija?“

uvar ga zadr~a kundakom.

Ponovo je ba en kamen, koji pogodi desno Ahmadovo uho. Aga D~an brzo izvadi Koran iz unutrašnjeg
d~epa, gurnu uvara u stranu, pritr a Ahmadu, stade ispred njega, podi~e Koran uvis i uzviknu: „Tako vam
ove knjige, ne kamenujte ga!“

uvar mu istr~e Koran i sna~no ga njime tresnu po licu. Aga D~an izgubi ravnote~u, ali se povrati, uhvati
Ahmada oko struka i skide ga s magarca, te tako obojica padoše na zemlju.

Dva uvara vratiše Ahmada na magarca, dok ostali uvari stadoše da udaraju Agu D~ana u stomak, lea, po
nogama.

Magarac po e da ide, a masa krenu za njime u d~amiju.

Aga D~an je le~ao na zemlji sav zgr en od bolova. Pevušio je:

„O, ti, zaodenut odeom! O, ti, zaogrnuti!

Ne smeš više

Da le~iš na zemlji,

Ustani!

Tako ti Meseca,

Tako ti jutra kad zablista!“

On polo~i šake na tlo i s mukom se podi~e.

K r a v a
Na po etku je bila Krava, ostalo je bilo tišina. Tako su mislili drevni Persijanci. Zato su stajale kravlje glave
na stubovima starih persijskih palata u provinciji Fars.

Kad je Krava uginula, ostatak ~ivota je izašao iz njenog tela. Iz mesa su izašle ~ivotinje i biljke.

Takve zamisli su nestale s vremenom i umesto njih su došle druge. Vatra je postala sveta, a Krava je
polako bledela.

Vatre su još uvek gorele u hramovima vatre u planinama kada je Zaratustra roen u Jazdu. Bio je prvi
persijski prorok i objavio je da se ovek ne sme moliti ni kravi ni vatri. On je postavio Boga na nebo i
nazvao ga Ahura Mazda, prvi persijski bog.

Vatra je postala simbol Ahure Mazde na zemlji.

Prorok je ponudio svom naroduAveste, Zaratustrinu svetu knjigu u kojoj su se nalazile svete bo~je re i.

Vekovima kasnije, Muhamed je objavio islam i tada su uništene sve stare persijske ideje i pogašene vatre.

etrnaest stotina godina nisu više slavljene ni Krava ni Vatra, ali je suština tih ideja ostala u duhu
Persijanaca.

Sada se islam pobrinuo za ozbiljan prelom u porodici Age D~ana. Proteklih osam vekova kua se kao celina
preko propovedaonice d~amije borila protiv neprijatelja islama. Ali sada je prvi put islam bio neprijatelj
porodice.

Iako je revolucija u velikoj meri prošla, Šahbal još uvek nije dolazio kui. Nosratu je išlo dobro. On se dan i
no trudio da se domogne polo~aja u iranskom filmu u novoj iranskoj republici. Nije više imao vremena da
dolazi kui. Nije više ni telefonirao.

Zinat se potpuno predala Homeinijevom islamu, retko je dolazila kui. Prekinula je veze s porodicom, niko
nije imao pojma šta zapravo radi.

Mujezin se nije oseao dobro u kui i sve eše je odlazio na put, a i D~avad je redovno odlazio. Nikoga u kui
nije obaveštavao kuda ide. A odlazio je sve eše u Teheran. Uvek je oseao naklonost prema levom poketu, u
kome je Šahbal imao zna ajnu ulogu.

„Zašto ne ideš više kui?“, upita on Šahbala.

„Kada je Homeini boravio u Parizu, obeao je kako e tolerisati druge. Meutim, otkad se do epao vlasti, nee
o tome ni da uje. On je levi arski pokret proglasio bogohulnim i rekao da za njega nema mesta pod
islamskom upravom. Zato smo koraknuli unazad i skrivamo se po tajnim adresama. U Homeinija se ne
mo~e imati poverenje.“

Keri Age D~ana Nasrina i Ensi takoe su odlu ile da napuste kuu. Htele su da idu u Tehran i tamo stanuju
u iznajmljenim sobama.

Dosad to nijedna ~ena iz kue nije uradila. Nasrina i Ensi bile su odrasle mlade ~ene i nisu htele da sede i
ekaju mu~eve.

Fagri Sadat ih je vaspitavala zaštitni ki. Nije htela da idu u d~amiju i poslala ih je u najbolje gradske
škole.

Kada su dobile srednjoškolske diplome, obe su nastavile obrazovanje za nastavnike. Da je sve ostalo kao
pre, završile bi studije i postale u iteljice. Ali, kad je otpo ela revolucija, zatvorene su sve škole i
univerziteti. A posle revolucije nisu više mogle da nastave studije.

Nov islamski re~im je otpo eo kulturnu revoluciju u preduzeima. Svako koga komitet nije smatrao
dovoljno velikim islamistom, otposlat je kui.

Nasrina i Ensi su bile prve na svojoj godini koje su smesta odbijene, i to zbog Ahmada i scene koju je Aga
D~an priredio na bazarskom trgu.

Izvesno vreme su ostale u kui, ali više nisu imale budunost u Sened~anu.

„Nasrina i Ensi hoe da odu u Teheran. Same su mi to rekle“, re e Fagri Agi D~anu pre nego što su otišli u
krevet.

„Ne mo~emo tek tako pustiti dve devojke da odu u Teheran“, re e Aga D~an.

„A šta nameravaš s njima? Hoeš da ih zauvek zadr~iš ovde u kui?“

Aga D~an ne re e ništa.

„Ovde nemaju budunost. Moraš ih pustiti da odu.“

Jednog dana uoše Nasrina i Ensi u sobu Age D~ana i rekoše mu kako hoe da odu u Teheran, da tamo ~ive
i rade, i da ne pokušava da iz zadr~i.

„Ne zadr~avam vas“, re e Aga D~an.

One se preseliše u Teheran i izvesno vreme su stanovale s nekom bivšom školskom drugaricom.

Aga D~an je nastavio da svaki dan odlazi na bazar, ali ništa nije bilo kao pre. Svi su bili bradati i takmi ili
su se izmeu sebe ko je duhovniji. Svi su postali drski i niko mu više nije ukazivao poštovanje. Njegov odani
sluga dolazio je na posao u vojni koj uniformi, tako da se Aga D~an nije usuivao da u njegovom prisustvu
telefonira.

Ranije, kada je odlazio u sela gde su bile radionice njegovih tepiha, meštani nu ga primali kao kralja, ali
sad niko nije dolazio da mu po~eli dobrodošlicu.

Jednog dana, kada mu je došao u posetu stari prijatelj iz Isfahana, zatekao ga je za pisaim stolom,
nagnutog nad papirima. Nije ga prepoznao. Aga D~an je ostario, osedeo i propao.

Pokušavao je da i dalje radi, ali nije išlo, nije mogao da izdr~i. Vraao se kui ranije i bavio se svojim vrtom.
Ponekad je odlazio u podrum i ostajao tamo satima, preturajui po stvarima. Onda bi ga Fagri Sadat
potra~ila: „Šta tamo radiš sve vreme?“
„Nikada nisam imao vremena da pogledam u sve te sanduke.“

„Dosta je za danas, idi operi ruke, pristavila sam sve~ aj.“ On opra ruke i lice u ribnjaku i ode u kuhinju
da pije aj s Fagri.

„Budi strpljiva“, govorio je Aga D~an kad bi Fagri po injala da se jada zbog budunosti dece.

„Kako da budem strpljiva, sva moja deca, sve troje, bez budunosti, napustili su kuu, a mi pojma nemamo
gde su.“

„Ne pate se samo naša deca, hiljade drugih je snašla ista sudbina. Tako je uvek bilo u ~ivotu, i uvek e biti,
ali postoji lek koji e nam svima pomoi, a to je strpljenje.“

„To samo ti mo~eš da budeš, jer si tako jak u svojoj veri, ali ja ne mogu, ja sam slaba, ja se esto dvoumim,
gotovo se ne usuujem da ti ka~em, ali pitam se da li sve ovo Bog uopšte vidi.“

„Fagri, budi jaka, ne lutaj u tami jer eš izgubiti mir, a to nije dobro za tebe.“

„Svako bira ono što je za njega dobro, svako pokušava da sebi osigura bezbedan ~ivot, ti si jedini koji je
bio i ostao astan, ali šta si postigao? Završio si u podrumu! Nekada si bio ovek s bazara, re ti je vredela
zlata, a šta si sad? Njuškaš po podrumskim starudijama.“

„Ne smeš tako da govoriš, Fagri“, re e Aga D~an povreeno.

„Izvini, ali ti najbolje znaš šta hou da ka~em. Gde su ti prijatelji, ti moni ljudi, da ti pomognu?“

„Nije mi potrebna ni ija pomo“, re e Aga D~an.

„Svi su te ostavili na cedilu. Gde je Zinat? Gde je Mujezin, a pre svega, gde ti je brat Nosrat? Jesi li išta uo
o njemu?“

U tom trenutku Nosrat je kod kue stajao ispod tuša. Tra~io je na in da nekako doprinese razvoju
persijskog filma. Ali je dobro znao da bez Homeinijevog odobrenja nema ništa od toga. Dok ga je voda
prskala po glavi, sinu mu sjajna ideja. Krava. On uzvik nu glasno: „Pronašao sam! Pronašao sam!“ Smesta
zavrnu slavi nu, uze peškir, obrisa se, obu e se i izjuri iz kue. Uze taksi i odveze se na dvor, gde je Behešti
smestio svoju kancelariju.

Prošlo je devet meseci otkad je po ela revolucija i Homeini još nije znao šta e da radi s bioskopima. Vrata
svih bioskopa bila su još zatvorena, i zajedno s javnim kuama proglašeni su za ne iste.

Kroz tesnu saradnju, Nosrat i Behešti su ostvarili veoma poverljiv i prijateljski odnos. Behešti je poznavao
film. U Nema koj je esto odlazio krišom u bioskop, ali smatrao je da još nije vreme da se s Homeinijem
razgovara o filmu.

„Znam šta treba da radimo“, re e Nosrat Beheštiju. „Moramo naprosto da dovedemo imama u bioskop. On
mora da vidi sopstvenim o ima kako je bioskop nešto sasvim druk ije od javne kue.“

„Budi realan“, re e Behešti. „Šta mo~emo da mu poka~emo da bismo ga uverili u to?“

„Imam za njegaKravu!“,re e Nosrat.

„Kravu?“

„To je prvi ozbiljni persijski film, mo~eš ga ak nazvati i islamskim.“

„I zove seKrava?“

„Jeste.Krava.Persijski klasi ni film. Neu rei da je to remek-delo, ali je najbolje što se mo~e pokazati
imamu. Krava se nalazi u duhu svakog Persijanca, ak i u duhu imama Homeinija. Ja u prirediti bioskop, a
ti ga dovedi. Islam mo~e da pru~i veliki zna aj filmu. Imam velike planove. Ako Homeini odobri film,
nastae samostalna proizvodnja koja poti e iz srca naše kulture. Šiiti imaju poseban pogled na svet, a stara
persijska kultura nam je zalee. Ubrzo emo zaposesti sve bioskope u svetu.“

„O svetu emo razgovarati neki drugi put. Prvo da poka~emo imamu taj film.“

„Nemamo toliko vremena, mora se sve veoma brzo desiti. Svi bioskopi su ve zatvoreni i veliki trgovci
ilimima otpo eli su akciju: kupuju bioskope da bi ih pretvorili u d~amije.“

„Ne mo~emo odvesti imama u bioskop.“

„Uradiu to druk ije. Dovešu bioskop imamu.“

„To je dobra ideja“, re e Behešti osmehujui se.

„Bie to istorijski dogaaj, Homeini e u~ivati, film se odigrava na selu, odakle i sam poti e.“

Sledee ve eri ode Nosrat sa zamotuljkom platna na ramenu i projektorom u ruci u Homeinijevo
prebivalište na severnim bre~uljcima Teherana.

Behešti ga uvede u imamovu radnu sobu, gde je Homeini sedeo na podu na ilimu, oslonjen jastukom o zid.
Otkad je izbila revolucija, Nosrat je osedeo, nosio je bradu i umetni ki šešir. Uobi ajeno je bilo da se
klekne pred Homeinija i da mu se poljubi ruka. Ali Nosrat to ne u ini. On samo skide šešir i pokloni se.

Behešti ga predstavi: "To je kamerman ije su reporta~e o revoluciji mnogo puta emitovane u svetu. ovek
je od poverenja. Poti e iz dobre pobo~ne porodice i ima zanimljive ideje u vezi s filmom, ostaviu ga s
vama.“

Kad je Behešti napustio odaju, zavlada tišina.

Nosrat spusti svoje stvari i potra~i mesto gde da obesi platno. Izvadi iz d~epa eki i bez pitanja pri vrsti
belo platno pomou dva eksera na zid naspram Homeinija.

Onda pomeri sto koji se nalazio pored zida i stavi na njega projektor. Zatim stavi stolicu nasred sobe i re
e: "Da li biste zauzeli mesto na stolici? “

„Dobro mi je i ovde!“, re e Homeini razdra~ljivo.

„Znam, ali stolica ini deo bioskopa.“

Homeini ga pogleda zapanjeno; još niko nije tako razgovarao s njim. Ali znao je da je Nosrat fotograf, a
znao je i da ljudi uvek moraju da slušaju lekara i fotografa. Zato ustade i sede na stolicu nasred sobe.

Nosrat navu e zavesu i ugasi svetlo i u sobi zavlada mrkli mrak.

Onda uklju i projektor.

Rolna po e da se odmotava, film je bio crno-beo i star. Na ekranu se pojavi krava koja zamuka, što
Homeini nije o ekivao. Doe seljak, koji poljubi kravu u glavu, pomilova je po vratu i re e: „Ti si moja krava.
Moja draga krava. Hajde. Idemo u šetnju.“ ovek krenu, krava poe za njim na livadu. im su se našli na
livadi, seljak izvadi tradicionalnu lulu, sede u senku drveta i po e da puši dok je zadovoljno gledao kako
njegova krava pase.

Onda se pojavi seljanka s maramom na glavi.

„Salam elejkom, Mašadi!“

„Salam elejkom, Bad~i. Doi i sedi u senku, danas je toplo. Doveo sam kravu na reku, u staji joj je prevrue.
Kako si ti, Bad~i?“

Seljanka sede na zemlju pored njega i oni se utei zagledaše u kravu.

Nije to bilo udo od filma, ali je bio magijska scena iz ~ivota obi nih seljaka. Pri a je bila jednostavna, ali je
odisala primitivnim ~ivotom seljaka.

Bio je to prigodan film za Homeinijevu novu islamsku republiku, jer moderan ~ivot je bio daleko od sela.
Sve seljanke su nosile veo i Koran. Selo nije imalo elektri nu struju i vodovod. Nigde se nije ula muzika i
niko nije imao radio u selu. Nije moglo biti boljeg po etnog filma za Homeinija. U filmu je mogao da
prepozna sebe, svoje roditelje i svoje sugraane.

Pri a je govorila o seljaku koji nije imao dece, ali je voleo svoju kravu. Jednog dana krava se razbole.
Seoski mudraci su mu savetovali da kravu zakolje pre nego što joj bude gore, ali on nije hteo ni da uje.

Jednog dana krava pade mrtva kad seljak nije bio pored nje. Seljaci odlu iše da je odmah pokopaju, pre
nego što se seljak vrati.

Kad se seljak vratio, upita za kravu. Svi mu rekoše da je krava otišla. Seljak se izbezumi. Danima je tra~io
kravu, ali je ne nae. Izgubio je ~ivotnu radost i nije više mogao da jede.
Seoski mudraci mu dooše u posetu da ga teše i da mu objasne kako takvo ponašanje ne dolikuje oveku. Ali
seljak je bio toliko bolestan da je mislio kako je postao krava. Kad su mu mudraci ušli u kuu, on od tuge po
e da mu e kao krava.

Mudraci izvadiše maramice i zaplakaše se nad seljakom.

Kad se film završio, Nosrat upali svetlo. Homeini je vadio maramicu iz d~epa.

U prvi petak posle toga, ajatolasi iz cele zemlje donesoše za vreme propovedi neobi no saopštenje: „Ve
eras e se davati na televiziji jedan film. Film se zoveKravai odobrio ga je imam Homeini. Vernici mogu da
ga gledaju!“

Ljudi koji nisu imali televizor u kui odjuriše u ajd~inice da vide film. Bio je to zna ajan dan u istoriji
iranske umetnosti.

Aga D~an je gledao film s Gušterom u šupici na krovu. I njemu je to bio

prvi film. Kada je video kravu i seljaka i siromašne kue, nije verovao da je to taj hvaljeni film.

Šahbal je gledao film zajedno s D~avadom.

Nasrina i Ensi, keri Age D~ana, gledale su film sa starim školskim drugaricama.

Sedika ga je gledala u društvu nekoliko islamskih ~ena u Teheranu. Galgal je sredio preko svoje sestre da
Sedika provede nekoliko dana u glavnom gradu.

Zinat Hanum je stanovala sa Azam Azam, koju je uzela za pomonicu.

Zinat se nedavno u d~amiji javno odrekla Ahmada. Rekla je da se stidi svog sina.

Zinat nije bila jedina. Ispostavilo se da su se mnogi pobo~ni roditelji na televiziji odrekli svoje dece koja
su bila protiv ajatolaha. Svi su o tome govorili, ali niko nije mogao da shvati. Da li je to bilo zbog njihove
vere? Ili su im duhovnjaci isprali mozak?

im je Zinat izjavila da se odri e sina, ajatolah ju je pozvao u svoju radnu sobu i razgovarao je s njom u etiri
oka.

„Zinat Hanum, ti si uzor islamske ~ene kakav mi je potreban u gradu. Ti si prava mad~abe, ~ena pod
velom. Sveta Fatima je zadovoljna tobom. Slušaj sad dobro. Dajem ti zadatak da ~enama vratiš islamski
izgled. Hou da sve budu kao Zinat Hanum. Je li jasno?“

"Da, jasno mi je, ajatolaše!“, re e Zinat i ustade.

Sa svojim fanati nim ~enama Zinat osnova obi ajni komitet. I one po eše da javno islamizuju ponašanje
~ena.

Gotovo sve ~ene u gradu nosile su crni ador kad izlaze iz kue, ali bilo je veoma mladih ~ena koje nisu
htele ni da uju za islamski re~im i odbijale su da nose adore. Obi no su patrolirala tri d~ipa, u kojima su
sedele po dve ~ene u velovima i naoru~an ovek. One su proveravale da li se poštuje islamski propis,
hed~ab, o obla enju ~ena u gradu.

im bi naišla neka ~ena koja nije ogrnula veo prema islamskom propisu ili se našminkala, one bi isko ile iz
d~ipa, stuštile se na nju i zadr~ale je.

Ako bi ~ena poslušala njihov savet i popravila maramu, puštale su je. Ali ako bi ~ena po ela da se buni,
ugurale bi je u kombi koji je vozio iza d~ipa i odvele je na tajnu adresu da joj odr~e lekciju.

Sve uhapšene ~ene stizale su prvo Zinati.

Ona i Azam Azam smislile su metode da takve ~ene dobro prestraše.

Azam Azam je mazala ~enama noge sirupom, a Zinat ih je vodila u mra nu sobicu u kojoj je vrvelo od
bubašvaba.

Devojke s duga kim jezikom su zatvarane u mra nu prostoriju u kojoj su miševi cijukali i tr ali im po
nogama.

Nedavno je Zinat nekoj ~eni grubim peškirom toliko trljala crvene našminkane usne da su prokrvarile.
One ve eri kada su svi sedeli kod kue i gledali Kravu,skupina islamskih studenata, uz Homeinijevo
odobrenje, presko ila je ogradu i upala u ameri ku ambasadu. Munjevitom brzinom uhapsili su
ambasadora i šezdeset pet slu~benika koji su bezbednosti radi ostali u zgradi. Taoci su odmah odvu eni
na tajno mesto, pošto se islamski re~im plašio da e ih Amerika osloboditi akcijom širokih razmera.

Sigurnosti radi, odmah su najzna ajnije li nosti odvedene d~ipom u Kom, Isfahan i Sened~an.

Usred noi sened~anskog ajatolaha Arakija probudi pomonik.

„Morate se odmah obui“, prošapta on. „Neko vas eka u dnevnoj sobi.“

„Ko je to?“, upita ajatolah.

„Veoma mlad ovek, ~eli da vam ka~e neku dr~avnu tajnu.“

Ajatolah se odmah obu e. U dnevnoj sobi ga je ekao mlad ovek.

Ajatolah mu pru~i ruku, ovek je poljubi i tiho re e: "Ja sam student teheranskog univerziteta. Imam za vas
tajnu poruku od ajatolaha Rudolaha Homeinija.“

Ajatolah isturi glavu, a student mu šapnu tajnu na uho: „Pred vratima se nalaze troja kola, sa sedmoricom
Amerikanaca s povezima na o ima.“

Ajatolah smesta stavi turban, uze štap za šetanje i re e: „Ideš sa mnom?“

On ude u jedna kola, i onda se odvezoše u pustinju.

U vezi sa oslobaanjem talaca mesecima su voeni mnogobrojni pregovori i razgovori izmeu predstavnika
Irana i Amerike, uz posredovanje Švajcarske, ali ti dugotrajni pregovori nisu ništa doneli. Homeini je
postavio dva neumoljiva zahteva:

1. Izru enje šaha islamskom sudu.

2. Prebacivanje milijarde dolara iranskog naftnog novca koji se nalazi u ameri kim bankama.

Ali Amerikanci nisu mogli da izru e šaha, jer bi ga ajatolasi smesta pogubili. A ni milijardu dolara nisu
mogli da vrate za tako kratko vreme. Pregovori su prekinuti i nastalo je zatišje.

Sto sedamdeset dva dana kasnije, po mraku, preko Sened~ana je preletelo šest ameri kih transportera.
Niko ih nije ni video ni uo. Pola sata pre toga napustili su palubu ameri kog pomorskog nosa a aviona u
Persijskom zalivu, i s dozvolom Sadama Huseina preleteli su preko ira kog vazdušnog prostora i ušli u
Iran.

Uputili su se na tajni vojni aerodrom u pustinji. Namera je bila da nekadašnje šahove jedinice komandosa
oslobode taoce i helikoperima ih prevezu do aerodroma u pustinji, a odatle da napuste Iran.

Amerikanci su preko jednog Homeinijevog poverenika koji je za njih špijunirao otkrili mesta gde su bili
taoci. Ali akcija nije uspela. Sve je palo u vodu sticajem tajanstvenih okolnosti, što je jedino Homeini
mogao da objasni. „Alah ih je zadr~ao!“, uzviknuo je Homeini sledeeg jutra, kad je bilo obznanjeno da se
strogo poverljiva ameri ka vojna operacija pretvorila u katastrofu.

„Alah štiti našu zemlju“, rekao je mirnim tonom. „Zašto Amerikanci nee to da shvate? Stvar je sasvim
jednostavna: Bog je to u inio.“

Kada su se dva ameri ka aviona spustila na tajni aerodrom, sudarili su se s helikopterom. I avioni i
helikopter su planuli, nastalo je pravo vatreno more usred suve pustinje, ali to niko nije znao.

Poginulo je osam, a ranjeno je pet ljudi. Odmah posle nesree, svi preostali avioni vratili su se na nosa
aviona.

Neki pastir, koji je zaspao na rubu pustinje ispod drveta kraj starog bunara, trgao se iza sna zbog
nepoznate buke. Ustao je i zagledao se u no u pustinji i ugledao je crni oblak dima kako se di~e prema
vedrom nebu.

Odmah se popeo na drvo i video vatru u daljini. Smesta je znao da se desilo nešto strašno. Ostavio je stado
i odjurio u selo. Pola sata kasnije svi seljani su bili na svojim krovovima i gledali su vatreno more.

Seoski imam odjuri u d~amiju, otvori vrata i dograbi telefon, jedini u selu. Brzo okrenu broj ajatolaha
Arakija: „Vidim visoki plamen u pustinji. Seoski mudraci nisu još nikada videli takvu stvar. Mora da se
nešto dogodilo!“
Ajatolah smesta posla komandanta islamske vojske u pustinju da izvidi stvar. Tri etvrti asa kasnije, dohvati
ajatolah svoj crveni telefon i okrenu broj Homeinijeve kue u Teheranu: „Neverovatno visok plamen!
Izgleda da se srušilo nekoliko aviona. Vatra je ogromna, ne mo~e joj se prii! “

Pre nego što je sakupljen tim za uviaj i poslat u Sened~an, seljaci su se na magarcima stuštili do srušenih
aviona i pokušali da spasu ranjenike.

Vlasti još uvek nisu znale šta se zapravo dogodilo, kad Radio Moskva izjavi u vestima u šest ujutru: „Tri
ameri ka aviona srušila su se u Iranu u pustinji nedaleko od Sened~ana.“

Mujezin, koji je svako jutro slušao radio, uo je tu vest, ali nije shvatao njen zna aj. Tek kada je više puta uo
re Sened~an, on ode Agi D~anu i re e:

„Amerikanci se srušili u pustinju.“

Dr~avna televizija je otvorila vesti u dva sata reporta~om u~ivo. Kamera je zumirala leševe Amerikanaca.
Onda se na ekranu pojavio ajatolah Araki. Dao je ošto obrazlo~enje, dr~ei u desnoj ruci "kalašnjikov“:

„Islam je udo, islam je ve etrnaest stotina godina još uvek udo.

„Amerikanci su preko Iraka ušli u našu zemlju, ugasili su svetla i leteli su u mraku, koristili su se
najsavršenijim elektronskim sredstvima da prevare naše radare. Sve su smislili savršeno i njihovi
superinteligentni kompjuteri prora unali su sve, ali su zaboravili jednu stvar: da ponesu sa sobom Koran.
Nama nisu potrebni supermoderni kompjuteri da postignemo takve stvari, nama nisu potrebne
elektronske o i da sve primetimo, samo jedan uva ovu zemlju, samo on je štiti, samo on dr~i sve pod
svojim nadzorom dok spavamo. A to je Alah.

„Amerika ima kompjuter, mi imamo Alaha.

„Amerika ima velike izvia ke avione, mi imamo Alaha. „Ameriko! Ako hoeš da saznaš ko ti je srušio avione,
pro itaj suruAl Fil:

‘Alam tara kayfe raboka beh asabel fil.

Zar nisi video kako je tvoj gospodar postupio s vlasnicima slonova?

Zar nije osujetio njihovu spletku?

I poslao na njih jata ptica

Koje su ih gaale kamenjem

Od skamenjene zemlje

I u inio da izgledaju kao izjedeno klasje.’“

A l h a r a b
Pet meseci kasnije, oko podne, pojaviše se tri ira ka ratna aviona iznad

Teherana. Leteli su toliko nisko da su se piloti mogli videti. Svi se razbe~aše zbog zaglušujue, a pre svega
zastrašujue buke.

Avioni su bombardovali aerodrom i time objavili Iranu alharab, rat.

Ira ka vojska je te noi upala na iransko tlo i zauzela sva strateška mesta u ju~noj, naftonosnoj provinciji
Hozestan. Najzna ajnije gasne i naftne rafinerije našle su se u rukama Sadama Huseina.

Re~im se prestrašio, ljudi nisu mogli da veruju. Tek kad je televizija pokazala prve slike ira kih tenkova
kako stoje pred iranskim rafinerijama nafte, po e svima da dopire do svesti da to nije pretnja ve ozbiljan
rat.

Homeini odr~a na televiziji govor i pozva sve na oru~je i da se smesta prijave najbli~oj d~amiji. "To je
d~ihad!“

Tim pozivom je za dvadeset etiri asa nastala ogromna vojska vernika. Hiljade mladih i starih neiskusnih
ljudi potrpane su u autobuse i poslate su na front.

U meuvremenu su ameri ki izvia ki avioni špijunirali visoko iznad ratnih oblasti. Snimali su kretanje
islamske vojske i davali te podatke Sadamu Huseinu, što je imalo za posledicu neprekidno bombardovanje
trupa od strane ira kih aviona.

Homeini, koji nije smatrao da je potu en, hrabrio je svoj narod: „Samo nas smrt mo~e spasti. Amerika sve
dr~i na oku odozgo.
Ostaje nam samo jedan izbor: moramo prvo da napravimo most mrtvih da bismo mogli da se borimo protiv
Iraka.“

Vojska vernika, obu ena u mrtva ke halje, uzela je oru~je i krenula da prokr i put do ira ke armije. Kona
no stigoše iranske jedinice do ira kih, i otpo e rat koji je trajao osam godina. Na obe strane poubijani su
milioni vojnika.

Ajatolasi su se plašili da e protivnici iskoristiti rat za obaranje re~ima. Homeini nije imao poverenja u levi
arske pokrete, smatrao ih je neprijateljima Alaha i Korana. ekao je strpljivo na pogodan trenutak da ih
zauvek uništi. Sa svoje strane, levi ari su se u potaji trudili da oslabe versku islamsku dr~avu ajatolaha i
da ih zbace ako bude mogue.

Da bi obezbedio sigurnost na domaem frontu, re~im je odlu io da raš isti sve levi arske pokrete.

Homeini je o tome prvo obavesio Galgala: „Iskoreni ih i poseci. Bez milosti! Ukloni, uništi svakog ko se
protivi islamu!“

Voe stare komunisti ke partije Tudeh, koji su u potpunosti podr~avali Homeinija, uhapšeni su svi u toku
jednog sata.

Ali re~im nije bio u stanju da pohvata voe ilegalnih grupacija. Oni su bili radikalniji i u potaji su
diskutovali o tome da li treba da se oru~ano dignu protiv re~ima. Partija Tudeh, koja nije htela da se bori
protiv Homeinija, upala je u zamku.

Tri noi kasnije, islamska televizija je pokazala ostarelog vou te partije da bi zastrašila ljude. Bio je
slomljen, mršav, sed i neobrijan. Videlo se da su ga izvukli iz odaje za mu enje pravo na televiziju, pred
kamere; on ih je preklinjao da ga ostave na miru. Bio je to grozan prizor, odli an videosnimak napravljen
radi zastrašivanja. Ta misija je uspela, jer još iste ve eri preostale voe partije su pobegle prema granici.

U Sened~anu je ajatolah Araki dobio nalog da Crveno selo naprosto raš isti.

Selo je u to doba do~ivljavalo svoje najbolje godine, bilo je autonomna oblast sa sopstvenim pravilima.
Selo iz snova, gde su mladi stvorili svoju idealnu komunisti ku dr~avu u malom. }etva iz celog sela
skupljana je i podjednako i pravilno deljena svim seljanima. Uve e su se svi okupljali na trgu i itali pesme
ruskog pesnika Majakovskog.

One noi kada je izvršen prepad, seljani su svi bili na seoskom trgu i gledali su ruski film. Odjednom neko
uzviknu: „Tenkovi. Nastupaju! Blokiraj sve!“

Ali ve je bilo prekasno za blokadu. Za tili as seoski trg se ispraznio. Neki su pobegli u planinu, neki su
odjurili kuama i zabravili vrata, oni koji su imali skrivenu pušku zgrabili su je i odjurili na krov.

Nad selom se pojavi helikopter. S krova odjeknu paljba. Helikopter se okrenu nazad u oštroj krivini.

Tenkovi upadoše u selo i ni iz ega se pojaviše stotine naoru~anih islamista koji u mraku zauzeše polo~aj.
Odjednom proleteše dva helikoptera, osvetljavajui krovove jakom svetlošu. Otvoriše vatru na sve što se
kretalo pod svetlom.

Niko nije o ekivao tako jak napad. Naoru~ani islamisti sve su dr~ali na oku i pucali su u ljude koji su hteli
da pobegnu.

S krova je fanati ki uzvraano vatrom, ali na svaki pucanj odgovoreno je granatom koja bi razorila krov.

Borba više nije imala smisla; vrata na kuama se otvoriše jedna po jedna i seljani izaoše s rukama iznad
glava.

D~ipovi su krenuli za onima koji su se uputili u planine; u njih je pucano ako se nisu predali.

Svi uhapšeni su još iste ve eri odvedeni u zatvor. Meu njima bio je i D~avad, sin Age D~ana.

Galgal, omrznuti bo~ji sudija, odleteo je helikopterom u Sened~an da sudi uhapšenima. Tamo gde se
našao, sejao je smrt i propast.

Sunce još nije bilo osvanulo i Sened~anci su još bili u krevetima kada je pogubljeno devet mladih Ijudi iz
Crvenog sela.

Grad se prestrašen probudio. Roditelji uhapšenih sinova ili keri pojuriše u zatvor da vide listu pogubljenih.

Leševi su predati porodicama, ali prema šariji svi su bili ne isti i nisu mogli da budu sahranjeni pored obi
nih mrtvih. Roditelji su pokupili svoje mrtve kombijima i odvezli ih u planine da im tamo uka~u poslednju
po ast.

Aga D~an nije znao da je D~avad uhapšen. Mislio je da je u Teheranu. Nije mu padalo na pamet da mu je
sin meu zatvorenima. Znao je jednog od pogubljenih mladia, to je bio sin veterinara koji je obavljao praksu
preko puta d~amije. Aga D~an je upravo itao za njih Koran kada je zazvonio telefon. On podi~e slušalicu.

„Biu kratak“, re e ovek ne predstavljajui se. "Ja sam D~avadov prijatelj. On je uhapšen u Crvenom selu.
Postoji velika šansa da e biti pogubljen. Ako hoete da u inite nešto za njega, onda je to sad... Ako mu bude
sudio Bo~ji sudija, onda je prekasno“, re e on i prekide vezu.

Ruka Age D~ana se tresla dok je spuštao slušalicu. Kroz glavu mu prolete hiljadu misli. Htede da pozovc
Fagri Sadat, ali nije mogao. Njegov sin je uhapšen, zašto nije o tome ništa znao? I gde je bio ovek koji ga
je pozvao? Ko je to bio?

Koliko mu je bilo poznato, D~avad je otišao u Teheran, šta je radio u tom selu?

I šta mo~e da u ini za njega?

Nije znao odakle da po ne. Nekoliko puta je dohvatio telefon da pozove nekog, ali uvek je spustio
slušalicu.

Uze jaknu sa vešalice, stavi šešir na glavu i krenu napolje, ali nije još ni izašao kad telefon ponovo zazvoni.
"Ne zamerite mi što opet zovem“, re e glas. "On je još uvek u gradskom zatvoru. Sudija se vraa kroz
nekoliko dana da presudi preostalim zatvorenicima. Morate po~uriti.“

„Ali šta je radio u selu? I ko ste vi?“

„Bili smo zajedno u selu, ja sam uspeo da pobegnem, njega su uhapsili. Morate brzo da uradite nešto za
njega, i izvinite, ne mogu du~e da govorim, moram da prekinem“, re e ovek.

Aga D~an po~uri da izae, ali se na pola puta vrati i uzviknu: „Fagri Sadat!“

Ona nije odgovorila.

„Fagri Sadat!“, ponovi on ja e.

Fagri po glasu primeti da se dešava nešto ozbiljno. Odmah sie. „Budi jaka“, re e Aga D~an. „D~avad je
uhapšen!“

Fagri se gotovo onesvesti. „Šta? Zašto je uhapšen?“, uspela je da izusti.

„Telefonirao je neki njegov prijatelj, uhapsili su ga u Crvenom selu.“

„Šta je tra~io u Crvenom selu?“

„Ne znam.“

„Mo~da je otišao sa Šahbalom. Gde je Šahbal?“

,,Ne znam. Moramo nešto da uradimo pre nego što bude prekasno“, re e on i htede da ode, „ali ne znam
šta, ne znam kome da se obratim.“

„Idi u d~amiju!“, re e Fagri Sadat; lice joj je bilo samrtni ki bledo. „Razgovaraj s ajatolahom!“

Aga D~an htede nešto da ka~e, ali ne re e ništa ve odjuri u d~amiju. Otkad su mu islamisti oduzeli
d~amiju, više nije tamo odlazio, ak ni da se moli. On izae, ali ajatolah nije bio tamo.

„Gde je ajatolah?“, upita novog vratara.

„Otkazao je svoje dogovore, zasad nije više u d~amiji, ljudi mu suviše dosauju pitanjima u vezi s
pogubljenjima.“

„Šta misliš, kad mogu da ga naem?“

"Ne znam. To zapravo niko ne zna, stanuje na više adresa.“ Aga D~an ode do piljara preko puta d~amije.

„Mogu li nešto da u inim za vas, Ago D~ane?“

„Znate li mo~da gde ajatolah stanuje? Hitno mi je potreban.“ Piljar oseti svu veli inu zna aja tog pitanja i
re e:„La illaha illa Allah.Ne smem to da ka~em, ali pogledajte u veliku kuu gde je nekada ~iveo šef tajne
slu~be.“

Aga D~an se taksijem odveze tamo.

Na ulazu su stajala dva naoru~ana stra~ara. On se uputi prema njima, ali oni uzviknuše da ne prilazi.
Mora da se prijavi na interfonu. On pritisnu dugne. Malo potraja pre nego što je dobio odgovor.

„Šta hoeš?“, upita neko oštrim drskim tonom.

„}elim da razgovaram s ajatolahom.“

„Napiši šta hoeš da ka~eš jasno na hartiji i ubaci to u poštansko sandue s desne strane.“

„Hou s njim li no da razgovaram.“

„Svi hoe li no da razgovaraju s njim, ali to ne mo~e.“

„Ali neophodno je. Ja sam Aga D~an, nekadašnji uvar klju eva d~ome d~amije. Ako mu to ka~ete, on e
me sigurno primiti.“

„Nema veze ko ste, ajatolah nema vremena. Osim toga, odsutan je i ne znam kada e doi.“

Aga D~an se ne pomeri s mesta.

„Skloni se odatle. Odlazi!“

On ode u grad. Prvi put u ~ivotu nije znao šta da radi.

Neka kola priko iše, voza otvori prozor i prodra se: „Šta ti je? Hoeš da izvršiš samoubistvo?“

„Ne zamerite mi“, re e Aga D~an, „moja krivica!“

Voza ga prepoznade i primeti utu en pogled.

„Kuda ete? Da vas povezem“, re e.

„Ja? Idem do zatvora, ako vam nije teško.“

„Kog zatvora? Starog ili novog?“

"Ne znam, do zatvora gde su mladii pogubljeni.“

„Zna i do starog zatvora. Uite!“

Stari zatvor se nalazio izvan grada i bio je opasan visokim debelim zidom. Auto se zaustavi na trgu ispred
zatvora i Aga D~an izae. Velike gvozdene vratnice bile su zatvorene, tri agenta su stra~arila gore na
zidinama.

Još nije bio mrak, ali veliki reflektori su se ve kretali automatski.

„Nema ovde nikoga“, uzviknu voza . „Ako hoete, odvešu vas kui.“

Ali Aga D~an ga ne u; zaputi se ka vratima da pronae zvono, ali njega nije bilo. Pesnicom stade da udara
na gvozdena vrata, ali niko se ne odazva.

„Ima li koga?“, uzviknu on.

„Odvešu vas kui ako hoete!“, ponovi voza .

„Gospodo!“, uzviknu Aga D~an agentima gore na zidu, ali oni se napraviše da ga ne uju.

"Gospodo!“, viknu on ja e.

Voza izae iz auta, prie mu, uhvati ga za ruku i re e: "Bolje je da sad idete kui, pa sutra ujutru doite.“

On ga uvede u auto, odveze ga u grad i ostavi ga pred d~amijom.

Kod kue mu nešto sinu. "Fagri!“, uzviknu zapovedni ki. „Stavi ador!“

„Zašto?“

„Idemo do Ama Ramazana!“

Ve dugo nisu videli Ama Ramazana. Nisu ta no znali ime se bavi, jedino da je svog magarca davao
ajatolahu za razne potrebe i da je nosio uniformu. Aga D~an pozvoni, ali u kui nije bilo svetla.

On pozvoni ponovo. U hodniku odjeknuše koraci, vrata se otvoriše i u njima se pojavi Am Ramazan. Imao
je dugu bradu i nosio je pištolj. Pošto je stajao u mraku, izgledao je još vei.

Nije o ekivao Agu D~ana i Fagri Sadat.

„Mo~emo li da uemo?“, upita Fagri Sadat.

„Izvolite“, re e Am Ramazan.

Na zidu je visio ogroman Homeinijev portret, a svuda su stajale uramljene slike drugih ajatolaha.

„Potrebna nam je tvoja pomo, Ame Ramazane“, re e Aga D~an. „D~avad je uhapšen. Hoeš li nešto da u
iniš za nas?“

Am Ramazan je izgledao iznenaen. Nekad je radio za njih kao sluga, bili su dobri prema njemu. Sad stoje
pred njim skrhani i tra~e pomo.

„Šta to ja mogu da uradim za vas? Ne znam da li uopšte išta mogu da uradim.“

„Hteo bih da razgovaram s ajatolahom. Mo~eš li to da mi središ? To mora da bude odmah sad! Bojim se
da mo~e da bude prekasno.“

„Sad? Pa to ne mo~e. Ne znam, hou rei sa ekajte na as, sedite, Fagri Sadat, hoete li šolju aja?“, re e on i
ode da telefonira; bio mu je uveden telefon.

On okrenu neki broj. "Ja sam! Hteo bih sastanak s ajatolahom. Mo~eš li da mi to središ? Ne, ne za mene.
Za jednog pozna nika... Da, znam ga dobro, ve dugo, veoma je va~no... Ve eras, ako mo~e... Shvatam.
Sutra ujutru? U redu, u d~amiji. Posle propovedi? Ne, radije pre poropovedi.“

Agi D~anu navreše suze.

Bio je petak, ljudi su masovno odlazili u d~amiju. Aga D~an je stajao pred vratima i ekao ajatolaha, ali taj
se zadr~ao.

Upravo kad je ajatolah hteo da krene u d~amiju, zazvoni njegov crveni telefon.

„Prošle nedelje je Irak napao naše jedinice hemijskim oru~jem. Palo je na hiljade mrtvih, od kojih i
nekoliko stotina iz Sened~ana i okolnih sela“, u kako govori koordinator za molitve petkom. „Sutra ete
dobiti leševe.“

Ajatolahov crni „mercedes-benc“ stade ispod d~amije. Izae nekoliko uvara. Aga D~an pokuša da se
pribli~i, ali ga uvari zadr~aše.

„Imam sastanak s ajatolahom“, re e Aga D~an.

„Sklanjaj se!“, dreknu uvar.

Ajatolah baci pogled na Agu D~ana, ali ga nije znao, nikada ga u ~ivotu nije video.

Aga D~an podi~e šešir i pokloni se. Ajatolah proe pored njega.

„Imam sastanak s vama!“, uzviknu Aga D~an.

Aga D~an potr a za njim.

„Ja sam nekadašnji uvar klju eva ove d~amije!“, uzviknu, dok ga je uvar zadr~avao.

Ajatolah dade znak da ga puste.

Aga D~an mu brzo prie. Araki pru~i ruku dok je i dalje išao prema d~amiji. Pred molitvenim prostorom
Aga D~an mu poljubi ruku.

Vernici u d~amiji koji su videli da ajatolah ulazi ustadoše i pozdraviše ga parolama.

Svi videše kako je Aga D~an poljubio ajatolahovu ruku i kako je ajatolah na as zastao i slušao ga. Svi
videše da je Aga D~an još pri ao dok se ajatolah razdra~eno udaljavao. I kako je uhvatio ajatolaha za
halju i kako su ga uvari sna~no odgurnuli u stranu.

Ajatolah Araki uputi se pravo prema visokoj propovedni koj stolici i stade na prvi stepenik. uvar mu pru~i
pušku, koju ovaj uze kao simbol ratnog stanja. Onda otpo e govor:

„Sadam, koji nije sin svog oca, bombardovao je naš dragulj u Isfahanu. Sadam nije niko i ništa, on je
kopilan koji sluša Ameriku. Amerika se sveti! Amerika se koristi Sadamom kao ratnom mašinom! Ne
bombarduje Sadam naše d~amije, Amerika ih bombarduje!

„Amerika! Ona nas bombarduje! Ne bojimo te se, Ameriko, uništavaj naše drevne bo~je hramove! Ne
bojimo te se!

„Sadam je sluga!

„On nas se boji, naše vojske se boji, vaših sinova se boji.

„Vernici Sened~ana! Budite spremni. Imam za vas bolnu vest. Sadam je pobio naše sinove hemijskim
oru~jem.

„Majko, budi spremna!

„O e, budi spreman!

„Uskoro emo morati da sahranjujemo svoje sinove. Ali naši sinovi su stigli u raj i tamo e ih primiti aneli.“

„Allaho Akbar! Allaho Akbar!“,uzviknu masa.

„Alah je veliki! Pobediemo! Zauzeemo Bagdad. I neemo se zaustaviti na Bagdadu, srediemo mi i Ameriku i
Izrael. Oslobodiemo Alharem

Alšarif!“28

„AllahoAkbar! Allaho Akbar!“,uzviknu masa.

„Teška su vremena, ali vaši sinovi upravo pišu istoriju. estitam vam

zbog smrti sina!

„Ali, budi na oprezu, majko! Dobro pazi, o e! Mi se, zapravo, borimo

istovremeno na dva fronta. Tamo se bore naši sinovi protiv Sadama, a ovde

se borimo protiv komunista, malog ali veoma monog neprijatelja koji se

nalazi meu nama. I njih emo nemilosrdno iskoreniti!“

On uperi pušku u Agu D~ana i uzviknu: „Nema milosti! Samo teška

kazna!“

„Allaho Akbar!“

Aga D~an, koji je bio na kolenima, oseti d~amiju na svojim pleima.

Pognutih lea on promrmlja:

„Tebi slu~imo i Tebe prizivamo u pomo! Izvedi nas na pravi put!

Na put onih na koje se izlila tvoja milost. Na kojima nema nijednog trna i koji ne lutaju.“ Kada je kod kue
ispri ao kako se ajatolah ponašao prema njemu, Fagri

Sadat se smesta uvi u crni ador.

„Kuda eš?“

„Idem do Zinat. Ona nam mora pomoi!“

„Ona ti nee pomoi. Nije ništa uradila ni za svog sina Ahmada, nee

ništa uraditi ni za našeg D~avada. Svet se postavio naglavce. Homeini je pozvao na d~ihad. Svima je
stavio u zadatak da odaju protivnike. ak i majke da izdaju svoju decu.“

„D~avad nije ništa uradio.“

„Ne budi naivna, Fagri, to ka~u sve majke. Ve odavno ne ~ivi kod kue.

Mi ne znamo šta je uradio i šta je tra~io u tom selu.“

„Ipak u potra~iti Zinat.“

„Zinat je u d~amiji javno izrekla svoju osudu i odrekla se sina Ahmada.

Kada je mogla tako da govori o svom sinu, nikada nee pomoi našem.“ „Ne ostaje nam drugo, moramo da
odemo. I ti ideš, idemo zajedno.“

Zinat je još uvek radila u ~enskom delu zatvora, gde je zatvorenice podvrgavala takvom pritisku da su se
potpuno predavale i bile spremne da se sedam puta dnevno mole. Bestidno su jedna po jedna izdavale
svoje prijateljice.

Kad se jedno ve e Zinat nenajavljeno pojavila u kui da pokupi ostatak svojih stvari, ona za u u mraku glas
Age D~ana: „Zinat, zašto tako u potaji? Zašto ne ~eliš da nas vidiš? Zašto nas više ne pozdravljaš?“

Zinat ne odgovori i uputi se vratima.

Aga D~an je zadr~a.

„Ne mo~eš tek tako da odeš. Moraš mi odgovoriti. Ljudi govore o tebi

grozne stvari iza lea. Ka~u da si postala d~elat, je li to istina?“ „Ljudi mogu da govore šta hoe“, Zinat
prekide utanje. „Ja samo

obavljam svoju du~nost. Radim ono što mi Alah nala~e.“

„O kom Alahu govoriš? Zašto ja ne znam tvog Alaha?“

„Vremena su se promenila!“, re e Zinat.

Ona otvori vrata i ode.

Zinat se oseala dobro, još nikada se nije oseala tako dobro. Ostajala je hladna pred onim što su ljudi
govorili; ona nikada ništa loše nije uradila. Kada je Ahmad uhapšen, videla se tajno s Galgalom u Komu.
Taj susret je bio prekretnica u njenom ~ivotu. Nekoliko puta je oklevala da li je na pravom putu, ali Galgal
je odagnao sve njene sumnje.

„Dešava se velika revolucija“, rekao joj je Galgal. „Islam je kona no iš upao sve stare korene kraljevstva
starog dve i po hiljade godina. Upravo stvaramo prvu šiitsku republiku. Alah e nas nemilosrdno kazniti
ako ispustimo iz ruku ovu jedinstvenu priliku. Alah ima dva lica. Milosrdno lice i nemilosrdno lice. Sad je
vreme za nemilosrdno lice. Nema drugog puta da se islam zadr~i. Naši neprijatelji su nam samo na
smetnji. Nemamo izbora. Prihvataš islam, a sve ostalo ima da se sruši. Bilo da je to tvoj sin, otac, mati,
nije va~no. Alah e te nagraditi u raju.“

Komitet vrlih sestara, koji je radio pod Zinatinim rukovodstvom, nalazio se u nekadašnjem stanu gradona
elnika prethodnog re~ima.

Kada su Aga D~an i Fagri stigli u komitet, u unutrašnjem dvorištu stajala je skupina roditelja koji su došli
zbog uhapšenih keri. Fagri Sadat dobro navu e ador na lice i uputi se stepenicama. Dve ~ene u crnim
velovima je zadr~aše.

„Šta hoeš?“, upita jedna.

„Htela bih da razgovaram sa Zinat.“

„Sestrom Zinat! Sestro!“, ispravi je druga.

„Oprostite“, odgovori Fagri Sadat. „Naravno da sam mislila na sestru Zinat.“

„Sestra Zinat nema vremena, nikoga ne prima.“

„To je porodi na stvar, moram s njom da razgovaram.“

„Nema veze da li je porodi na ili neporodi na stvar.“

„Ja sam njena snaja, a ovo je Aga D~an, njen nekadašnji dever. Moram s njom hitno da razgovaram. Ako
joj ka~ete da smo tu, sigurno e nas primiti.“

„Videu šta mogu da u inim za vas, ali vratite se tamo i sa ekajte.“

„Svakako“, re e Fagri.

Zinat je kroz razmaknutu zavesu radne sobe videla Agu D~ana i Fagri usred ljudi koji su tamo stajali.

Znala je da je D~avad uhapšen, ali je znala da ništa ne mo~e da uradi za njega.

Galgal joj je povremeno telefonirao, ali ona ga nije pozivala. Nije znala ime se zapravo bavi i uopšte nije
mogla ni da nasluti da je on Bo~ji sudija koga su se svi u~asavali.

Da li bi pomogla D~avadu da je zaista u opasnosti? Ona zadrhta od nemoi, ne, ne bi mogla da mu

pomogne, nije ona neko ko bi mogao da spre i takve stvari, ona je mogla samo da izvršava naloge.
Homeini je u svom obraanju vrlim sestrama jasno rekao: „Islam danas po iva na našim pleima. Zrtvujte
svoje dete ako se mora!“

Zinat još jednom pogleda dole.

"Ne ~elim da ih vidim. Recite im da nisam tu“, re e ona uvarki.

uvarka sie i re e Fagri Sadat: „Sestra Zinat nije ovde. Otišla je.“

Fagri Sadat se o ajni ki osvrtala oko sebe i gledala u prozore. Odjednom primeti ~enu iza zavese.
Prepoznade Zinat. Zavesa se navu e.

„Ona je tu“, re e Fagri, „videla sam je malopre iza prozora.“

„Nije ovde, kad ka~em, skloni se u stranu“, re e uvarka odse no.

Aga D~an povu e Fagri Sadat za ruku.

„Hajde, idemo!“

„Ne, ne idem, ostajem, moram da govorim sa Zinat“, re e ona.

„Odlazite! Ina e u pozvati brau!“, re e uvarka.

„Zinat!“, uzviknu Fagri.

Onda se pojavi naoru~an ovek i po e puškom da gura Fagri ka vratima. „Odlazite! Gubite se!“

„Zinaaaat!“, viknu Fagri što je ja e mogla.

Bradonja je udari kundakom postrance. Fagri se saplete i udari o vrata, ador joj se sma e s glave. Aga
D~an dohvati oveka za okovratnik i gurnu ga na zid; uvar stade da doziva u pomo. Dva naoru~ana oveka
dohvatiše Agu D~ana. Zinat otvori prozor i viknu: „Ne udaraj! Pusti ga! Pusti ga nek ide!“

Aga D~an podi~e Fagrin ador sa zemlje, stavi joj ga na glavu i ramena i re e: „Idemo kui.“

Kasnije po podne doe Galgal u Sened~an. Pošto je toliko vojnika poginulo na frontu, bio je pravi as da se
sudi protivnicima re~ima.

Optu~ene je primao u nekadašnjoj zatvorskoj staji, gde se još oseao miris konjske balege. Na zidovima su
visile potkovice, sedla, ko~ne uzde i kaiši. Galgal je uvek birao najmra nija mesta u gradu.

Uvedena su tri mlada oveka. Galgal je etvrt asa govorio svoju presudu. Jedan od njih osuen je na smrt,
jedan na petnaest godina, a jedan na deset godina zatvora.
Onda uvedoše mladu devojku.

„Ime?“

„Mahbub!“

„Uhapšena si zato što si pokušala da pobegneš, zašto si htela da pobegneš?“

„Zato što sam se uplašila da u biti uhapšena.“

„Šta si uradila kad si se bojala da eš biti uhapšena?“

„Ništa nisam uradila.“

„Imala si pamflet u torbici!“

„Nije istina. Ni eg nije bilo u torbici!“

„Bila si u Crvenom selu, ~iviš li tamo?“

„Ne.“

„Zašto si bila tamo?“

„U poseti drugaricama.“

„Kako ti se zovu drugarice?“

„To ne mogu da ka~em.“

„Neeš da ka~eš. U redu. Da li ti je ~ao zbog onog što si uradila?“ „Nisam ništa uradiia, nema zbog ega da
mi bude ~ao!“

„Ako ovde potpišeš i izjaviš da ti je ~ao, smanjiu ti kaznu.“ „Ako nisam ništa pogrešno uradila, zašto
moram nešto da potpišem?“ „Šest godina! Sledei!“, uzviknu Galgal.

Devojku odvukoše, a naoru~an ovek uvede D~avada. "Ime!“, re e Galgal ne gledajui ga.

"D~avad!“

„Ime oca?“

„Aga D~an!“

Galgal naglo podi~e glavu, kao da ga je osa ujela za vrat. Zagleda se u D~avada kroz tamne nao are.

Jaka lampa sijala je u optu~enikovo lice, tako da ovaj nije mogao da vidi sudiju. Galgal ispusti pero na
zemlju, sa~e se da ga podigne i u deliu sekunde D~avad vide njegovo lice.

Znao je da je sudiju ve negde video.

Galgal prelista papire; o igledno je hteo da dobije na vremenu. „ašu vode!“, prodra se prema izlazu.

Dva stra~ara upadoše i zgrabiše D~avada za ruke da bi ga odvukli napolje. Mislili su da ih sudija zove da
uklone optu~enog.

„Ostavite ga na miru. Donesite mi ašu vode!“, prodra se Galgal.

Znam ga odnekud,sinu D~avadu kroz glavu.I glas mi je poznat.

uvar spusti ašu vode pred Galgala i nestade. Galgal proguta gutljaj i re e: „Imaš veoma te~ak dosije. Ti si
aktivan lan komunisti ke partije, ti si pokreta iza zaklona. Uhapšen si s pištoljem iz koga su ispaljena tri
metka. Ljudi su videli kako pucaš u helikopter. Za takva nedela dobija se smrtna kazna. Imaš li nešto da
ka~eš?“, re e Galgal.

„To su sve same la~i. Uostalom, ne priznajem taj sud. To što radite je nezakonito. Imam pravo na
advokata! Imam pravo da se branim!“
„Zave~i i slušaj!“, dreknu oštro Galgal. „Ve sam na tebe potrošio više vremena nego na druge. Tvoj dosije
je krcat teškim nedelima.“

„To je la~ni dosije, podaci nisu ta ni. Nikada nisam imao pištolj u d~epu, a još manje sam pucao na tamo
neki helikopter.“

„Nemam vremena za diskusiju s tobom. Savetujem ti da me dobro saslušaš, shvataš? Znam tvog oca i
~elim da ti pomognem ako sarauješ.“

Toje Galgal,sinu odjednom D~avadu.Galgal je Bo~ji sudija!

Prestraši se od te pomisli, usta mu se osušiše, a ruke po eše da mu se tresu. Galgal shvati da ga je

prepoznao.

„Slušaj, mladiu. Sutra e doneti u grad preko tri stotine poginulih. Oni su se tamo borili protiv neprijat elja,
a ti pucaš u helikoptere. Meni je svejedno ko si ti, ak da si mi i brat, osudio bih te na smrt. Ali napraviu
izuzetak jer znam tvog oca. Postaviu ti tri pitanja. Dobro razmisli pre nego što odgovoriš na njih. Ako si
mudar, daeš ta ne odgovore. Treba da ti je jasno da takvu priliku još nikome nisam dao, niti u dati.

„Prvo pitanje: da li si komunist, ili veruješ u islam?“ D~avad nije shvatao svu ozbiljnost Galgalovih re i.
Sav je kipteo od besa: "Ne odgovaram na takvo pitanje. Vi kao sudija ne smete da postavljate takva
pitanja. Osim toga, ovo nije nikakav sud ve štala.“

„Razmisli dobro šta eš odgovoriti“, re e Galgal, koji je o igledno bio razo aran. „Drugo pitanje je: hoeš li se
moliti sedam puta dnevno s ostalima u zatvoru, ako ti smanjim kaznu?“

„Molitva je li na stvar. Ni na to pitanje ne mogu da odgovorim.“ „Tree pitanje: hoeš li da potpišeš ovaj
formular u kome piše da ti je ~ao?“

„Zašto treba da mi je ~ao kad nisam uradio ništa loše? Ne, neu ništa potpisati.“

Galgal se našao u nedoumici. Hteo je da poštedi D~avada ako bar malo sarauje.

„Dajem ti još jednu šansu i savetujem ti da ne propustiš priliku“, re e Galgal.

On izvadi mali Koran iz unutrašnjeg d~epa, pru~i ga D~avadu i re e: „Ako se zakuneš Koranom da nisi
imao pištolj u d~epu i da nisi pucao, smanjiu ti kaznu! Ali ako to ne uradiš, smesta ideš uza zid!“

„Pogubili ste stotine nedu~nih ljudi. To je zlo in. To je zlo in prema Koranu. Neu to u initi. I upravo zato
što poznajete mog oca, neu to uraditi. Sramota me je zbog onog što radite. U našoj kui je poznato koliki
ste slabi, koliko vam je loš karakter. Hoete da mi u inite uslugu, ali meni ona nije potrebna. Oseate krivicu
prema mojoj porodici, ali ja se stidim u vaše ime. Ne treba mi smanjenje kazne od d~elata koji je svoju
~enu i hendikepirano dete ostavio na cedilu, d~elata koji je ak zlostavljao, mu io svoju ~enu. Nikada neu
kle ati pred nekim ko je dozvoljavao da se za dvadeset etiri asa pogube stotine Kurda. Ne bih bio sin svog
oca kad bih to uradio. Vratite Koran u d~ep, nije mi potreban.“

„Smrtna kazna!“, prodra se Galgal.

uvari nagrnuše i odvukoše D~avada na mesto gde u zatvoru izvršavaju smrtnu kaznu.

Jedan stra~ar mu zaveza o i i stavi ga uza zid. D~avad pomisli da ga Galgal nee pogubiti, da hoe samo da
ga zaplaši i natera da za~ali zbog svega.

Stra~ari ga na trenutak ostaviše tamo gde je stajao. D~avad je zato bio ubeen da samo hoe da ga još više
uplaše. On pre svega nikada nije nosio u d~epu pištolj, niti je pucao u helikopter. Nemaju razloga da ga
stave uza zid. Odjeknuše koraci, on nasluti da je to Galgal, da je došao da razgovara s njim, da ga zbog
Age D~ana nee pogubiti.

Ali Galgal mu ne prie. D~avad je o ekivao da e Galgal rei: „Dosta je bilo, skinite mu tu krpu s o iju i vodite
ga u zatvor."

„Spremi se!“, uzviknu Galgal.

Dva stra~ara kleknuše na zemlju i uperiše puške u D~avada.

D~avad se isprsi da bi pokazao Galgalu kako se ne plaši. Znao je da Galgal nee ii dalje.
"Pali!“, uzviknu Galgal.

Puške opališe. D~avad isprva ne oseti da je pucano u njega. U jednom trenutku još i pomisli:Vidiš, hteli su
da me zaplaše.

Posrnu.

Pade.

Polo~i glavu na tlo i sklopi o i.

P l a n i n e

Aga D~an je preuzeo D~avadovo telo, koje je sad le~alo u kombiju pred vratima.

Fagri Sadat je stajala pored prozora i gledala je dole gde je Muzejin uznemireno hodao tamo-amo. Dok je
tako stajala i gledala iza stakla, podseala je na crno-belu fotografiju, fotografiju majke koja tuguje.

Prema persijskom obi aju, trebalo je sad da pla e, vrišti, udara se u glavu i upa sedu kosu. Onda bi ~ene
pritr ale i dr~ale joj vrsto ruke i plakale bi s njom.

Ali sve to je bilo zabranjeno; nisu smeli nikome da poka~u svoju tugu. Aga D~an još nije znao gde da
sahrani D~avada. Ceo dan je proveo telefonirajui da bi dobio dozvolu za sahranu, ali niko se nije usuivao
da mu pomogne.

Ulicom odjednom odjeknu bat koraka. Muzejin naulji uši, nije prepoznavao korake.
U bravi se okrenu klju , vrata se otvoriše; bio je to Šahbal. Gušter mu po~uri u susret.

I Mujezin se uputi Šahbalu, zagrli ga i zaplaka nemo na njegovom ramenu.

Šahbal je uo za pogubljenje i mada se izlagao opasnosti dolaskom u Sened~an, odmah je došao kui.

Aga D~an izae iz svoje sobe, vide Šahbala i pozdravi ga kao uvek. Šahbalu se inilo da je ni zbog ega vozio
etiri stotine kilometara da bi stigao kui. Aga D~an nije pokazivao oseanja.

„Hvala Bogu, stigao si u pravi as, potreban si mi. Od koga si to uo?“, upita Aga D~an, ali ne sa eka
odgovor: „Moramo da po~urimo. Tamo je u kombiju pred vratima.“

Pri svetlosti fenjera, Šahbal pro ita u njegovim o ima ono ega se bojao. Pri a mu je bila poznata: leš, otac,
grob.

On ga uhvati za mišicu i zagrli ga.

„Moje sau eše, Ago D~ane, moje sau eše, nesreni moj Ago D~ane“, re e pla ui.

Šahbal je oseao krivicu. Plašio se da ga Aga D~an nee ni pogledati.

„Bo~ja volja, sine“, re e Aga D~an. „Hajde, idemo. Brzo e mrak, nemamo mnogo vremena.“

Šahbal je dr~ao u rukama klju eve kombija; sve to je bilo stvarnost, ali je ~eleo da sopstvenim o ima vidi
D~avada da bi poverovao.

Prie kolima, otvori zadnja vrata. Tamo je pokojnik le~ao skupljen i uvijen u belo platno. Izgledao je
hladan, s rukama meu butinama, na desnoj strani. Malo pomeri platno; glava je sad bila vidljiva. Da, bio je
to D~avad, s metkom u levoj slepoo nici.

„Moramo da po~urimo“, re e Aga D~an.

Šahbal zatvori zadnja vrata kombija i sede za volan.

„Kuda idemo?“, upita kada su izašli iz uli ice.

„Tamo!“ Aga D~an pokaza prema severnim planinama.

Šahbal nije znao šta namerava, ali Aga D~an nije bio ovek koji bi pristao da mu sin bude sahranjen na
nekom zaba enom mestu u planini.

}eleo je da razgovara s Agom D~anom o zajedni koj tugi, ali je ovaj duboko utonuo u misli, te nije hteo da
ga uznemirava.

Tako su se vozili utei prema severnom planinskom vencu.

„Imate li neki plan?“, upita Šahbal posle nekog vremena.

„Idemo u Marzed~aran“, re e Aga D~an.

„U Marzed~aran?“, upita Šahbal zaprepašeno. „Nemogue. Tamo su svi seljani pristalice Homeinija, ne
mo~emo ih ipak pitati za grob.“

Aga D~an ne re e ništa, ali Šahbalu je sad sve bilo jasno. Aga D~an je kod kue upitao Koran za savet.
Razgovor je bio besmislen, zato samo nastavi vo~nju.

Put nije bio namenjen malim automobilima, to zapravo i nije bilo put ve tragovi to kova seoskog autobusa.

Marzed~aran je selo najbli~e gradu, iza prvog brda, uz obronak visokih planina. Šahbal je vozio uzbrdo, a
onda se oprezno spuštao. Ve su se unaokolo nazirale kuice.

Bilo je hladno zbog snega na vrhovima planina. Još se nije sasvim smrklo, ali visoke planine su ve bacile
crnu senku preko sela. Kue su bile napravljene od prirodnog kamena. Ako ne znaš da je tu selo, ne bi ga
razlikovao od stena. Kada su se pribli~ili selu, videše kako iz dimnjaka izlazi dim, jedini znak ~ivota.

U takvom selu uvek se nešto o ekivalo: da neko doe, ili da neko ode, roenje deteta ili smrt.

Uspavano selo uvek je ekalo da se nešto desi, i tek tada bi se pokrenulo.

Šahbal uveze kola u selo; nisu ništa morali da ka~u, nepoznat kombi koji se spustio niz planinu ve je po
sebi zna io da se nešto dogaa.

Ko još luta zimi po planini? Neki protivnik vlasti, neko ko be~i od nekog ili neko ko u autu ima mrtvaca.

Odjednom se za u lajanje; nekoliko pasa sko i divlje sa stene i pojuri ka autu. Onda se pojavi nekoliko
dobro utopljenih ljudi s puškama.

„Alah!“, uzviknu Aga D~an.

Psi se razbe~aše lajui. Ljudi se pribli~iše autu.

„Sedi, Šahbale“, re e Aga D~an i izae iz kola.

Prie ljudima, htede da razgovara s njima, htede da ka~e da je bio prijatelj seoskog imama. On pru~i ruku,
ali oni se napraviše da to ne vide i prioše kolima.

Pogledaše Šahbala neprijateljski i produ~iše da idu oko kola. Htedoše da otvore zadnja vrata. Aga D~an
im brzo prie, uz pomno lajanje pasa. Šahbal izae brzo iz kola, a Aga D~an odgurnu ljude u stranu i nasloni
se na zadnja vrata. Jedan ga povu e za rukav, drugi otvori vrata. Pas sko i u kola i zagrize halju na
mrtvacu. Šahbal dohvati dizalicu koja se nalazila pored njega i udari psa sna~no po leima. Pas isko i iz
auta ski e i.

Šahbal potpuno izgubi kontrolu i stade da rasteruje ljude. S dizalicom u ruci stajao je pored vrata i uvao je
mrtvaca.

Ljutiti zbog ovako drskog ponašanja u njihovom selu, napadoše ga sva trojica. Aga D~an pokuša da to
spre i, ali uzalud. Šahbal se trudio da što bolje izbegne njihove udarce, sve dok na buku ne sti~e skupina
seljana koja ih razdvoji. Aga D~an ispru~i ruke prema njima i re e: „Samo vas molim za grob. Dovezao
sam sinovljevo telo.“

Ne bi nikakvog odgovora, nijedne re i. Kao da su bili od kamena, okamenjeni ljudi koji su ga zaprepašeno
gledali.

„Odlazite, grešnici! Ništa od groba!“, uzviknu jedan.

„Molim vas za...“

„Gubi se, rekao sam!“, viknu ovek ljutito i prie Agi D~anu. Šahbal dohvati dizalicu, ali Aga D~an mu je
istr~e iz ruku i re e: „Vraamo se!“

Uoše u kola i Šahbal ih okrenu.

Kada su se ve dovoljno udaljili od sela, Šahbal pogleda postrance Agu D~ana i tr~e se. Pored njega je
sedeo skrhan ovek. Videlo se po na inu na koji je sedeo. Tra~io je savet u Koranu, ali sve je prošlo
naopako. Li io je na staru pticu koja se više ne usuuje da poleti.

Smra ilo se. Šahbal je bez cilja vozio kroz planine. Onda se Aga D~an ispravi i izvadi svetu knjigu iz
unutrašnjeg d~epa. Sabra se, otvori knjigu i naslepo po e da vu e prst preko redova. Posle nekoliko dugih
minuta, re e vladajui sobom: „Idemo u Sarug.“ Zatim strpa Koran u d~ep.

Šahbal se ne slo~i s njim. Nije video razliku izmeu Saruga i sela iz koga su upravo pobegli. Mogu da odu
u stotine razli itih sela, ali uvek e se dogoditi isto.

Aga D~an nije ~eleo da sina sahrani nedoli no, tra~io je zvani ni grob, a to nije bilo mogue.

„Ni tamo nam nee pomoi“, prekinu Šahbal tišinu. „Moramo to prihvatiti.“

Aga D~an ne re e ni re , napravi se kao da ga ne uje.

Groblje u Sarugu se nalazilo van sela. Bilo je to zaba eno hladno mesto. „Sa ekaj ovde, a ja odoh u selo“,
re e Aga D~an.

Šahbal ostade. Re e u sebi: „U pravu je, sad shvatam zašto tra~i zvani ni

grob ne prezajui od opasnosti. Sramota me je što to ranije nisam shvatio. Nismo uradili ništa pogrešno,
D~avad ne sme da bude sahranjen u potaji.“

On dohvati dizalicu i stade da eka. Onda u glasove; pojavi se petorka s lampama. Bili su to sve starci, i
Aga D~an je bio meu njima. Nije bilo pasa oko njih.
Po dr~anju Age D~ana vide da ni njih nije uspeo da ubedi. Bili su to prijatelji Age D~ana i ispratili su ga
do izlaska iz sela u znak sau eša. Ali znali su za produ~ene ruke re~ima i šta e uslediti ako dozvole da se
pokojnik sahrani u njihovom selu.

Oni prioše Šahbalu. Hteli su da se pozdrave, izraze sau eše, ali Šahbal to ne prihvati. Bio je besan, ali
istovremeno i nemoan. On otvori vrata kola, sede za volan, Aga D~an se oprosti od Ijudi i ue u kola.

Tek što su krenuli, uše kako ih neko doziva.

„Hej, stani askom!“, re e Aga D~an.

Šahbal stade. Aga D~an otvori prozor. Jedan od ljudi pritr a zadihano:

„Morate da odete do Rahmanalija“, re e on. „Samo vam on mo~e pomoi.“ Aga D~an klimnu glavom
nekoliko puta, dajui starcu za pravo. „Vozi u D~ird~u“, re e Aga D~an. „Potra~iemo Rahmanalija.“

D~ird~a je bilo selo gde je bilo najviše izgleda da dobiju mesto za grob, jer je bilo porodi na teritorija.
Mnogi lanovi porodice Age D~ana i Fagri Sadat još uvek su tu ~iveli, a uz to, i Kazem Han je tu
sahranjen.

Trebalo je da odmah krenu u D~ird~u, ali svete knjige nisu upuivale tamo. Pošto je pomenuto ime
Rahmanalija, Aga D~an je bio siguran da je to pravo mesto.

Rahmanali je bio sitan star i duge sede brade. Selo se ponosilo njime. Bilo mu je sto etiri godine i bio je
poznat kao sveti ovek. Za njega se pri alo kako zna da pravi uda i da je umrlu decu vraao u ~ivot. Njegova
re bila je poslednja u selu, to je svako znao. Onaj ko bi od njega zatra~io azil, bio je posigurno na
bezbednom mestu. Seljani su njegovu kuu proglasili za svetilište. U teškim prilikama, kad ni na koga ne
mo~eš da se osloniš, Aga D~an mu se uvek mogao obratiti. Dobro su se znali, Aga D~an ga je redovno
poseivao kada je dolazio u D~ird~u i davao mu je novac kad je bilo potrebno.

D~ird~a se nalazila visoko u planini, tamo gde je sneg. Nije bilo pristojnog puta do tamo, samo peš ana
staza, gde su se autobusi i d~ipovi jedva mogli mimoii. S mukom su vozili stazom, plašei se da e kola
skliznuti s obronka ili da e pasti u provaliju. Hladnoa je bila nepodnošljiva, grejanje u kombiju nije
pomagalo. Aga D~an pogleda zabrinuto leš koji je le~ao pozadi.

Kada su stigli do sela, re e Aga D~an: „Ugasi svetla, zaustavi ovde iza stena. Neemo autom u selo. Ti
ostani, ja odoh do Rahmanalija.“

„Pustite mene da ga potra~im“, odgovori Šahbal.

„Bolje je da ja razgovaram s njim.“

„Ne ~elim da idete sami.“

„Nema drugog rešenja, ne mo~emo ovde ostaviti pokojnika.“

„Ja ni ovde nemam poverenja ni u koga. Sve se toliko promenilo. Ako vas neko prepozna, odmah e znati
šta je u pitanju.“

Ruka Age D~ana posegnu u unutrašnji d~ep, proveri da li je Koran na mestu.

„Više nemamo izbora. Snai u se ve“, re e i poe.

Aga D~an se probi kroz sneg i pree drveni most. Ovde ga psi nisu uli. Ledeni vetar koji je duvao preko
zamrznutog snega rezao je ko~u. Jedino što je mislio bilo je:Moram stii do Rahmanalija pre nego što me
islamisti vide. Ako budu hteli da me zadr~e, dozivau ga toliko jako da e se probuditi ak i da je u
najdubljem snu. Morae da me uje.

On oprezno ue u selo. Kad proe etiri ulice, stii e do trga iza koga stanuje Rahmanali.

Psi su ga osetili. Stran miris usred noi, usred zime, to je zna ilo nevolju. Odjednom iza njega pas po e da
laje. Probudie celo selo. Šta da radi, da potr i ili da naprosto mirno produ~i dalje? U sledeoj ulici veliki
crni pas presko i drvenu ogradu. "Alah!“ On po e da tr i.

Seoski psi stadoše nervozno da laju. Krenuše za njim. Aga D~an potr a br~e i vide zaprepašene seljane
oko sebe na ulici. Nekoliko ljudi pokuša da mu prepre i put i da ga uhvati. On ih iz sve snage odgurnu i po
e da više: "Rahmanali!“ Tr ao je što je br~e mogao, srce mu je lupalo u grlu, a od suza ništa nije video. Tr
ao je naslepo prema trgu. Svi su sad znali kuda je krenuo.

„Alaaaaah! Rahmanali! Azil! Tra~im azil za sina!“

Iz jedne uli ice istr aše tri naoru~ana oveka i jurnuše prema Agi D~anu. Jedan ga otpozadi raspali po
nozi. Aga D~an se saplete i pade u sneg. ovek mu prinese fenjer u lice: "Ko si?“

Prepoznali su Agu D~ana odmah; pomogoše mu da ustane i odvedoše ga do njegovih kola izvan sela, gde
su se desetine seljana okupile po stenama.

Bilo je sve nezamislivo. Aga D~an nije mogao da veruje da se tako ponašaju. To je njegovo selo, svi
njegovi mrtvi su tu sahranjeni, zašto se ponašaju tako prema njemu? Revolucija je izvukla na videlo
najlošije strane ljudi. Nikome se više nije moglo verovati, ak ni sopstvenom bratu ili sestri. U knjigama o
~ivotu kraljeva pro itao je da su ljudi uvek bili takvi. Izdaja i zlo in idu uz oveka.

Aga D~an ue u kola i Šahbal ih okrenu.

„Vozi kui“, re e Aga D~an. „Sahraniu da ispod starog drveta u vrtu.“

Šahbal htede nešto da ka~e, ali nije imao re i.

Oprezno po e da se spušta niz planinu prema gradu. Orlovi su kru~ili na visini, tek što ih je probudilo
sunce koje se lagano dizalo na drugoj strani planine. Bio je to prvi jutarnji let. Proi e još itav sat pre nego
što svetlost stigne do grada. Moraju po~uriti, ali Šahbal se nije usuivao da vozi br~e. Svaki put kad bi
priko io, auto bi se zaklizao, a leš udario o njegovo sedište.

Odjednom primeti iza sebe automobil. Voza je davao znak svetlima. I Aga D~an je video kola:

„Stani, mora da se nešto dešava.“

Šahbal stade i oni izaoše.

„Daje znak“, re e Šahbal. „Ide pravo na nas.“

Izvadi d~epnu bateriju iz kola i dade voza u znak da su ga videli.

Automobil nestade iza stene i ponovo se pojavi.

"To je d~ip!“, uzviknu Šahbal.

D~ip se zaustavi, voza ugasi svetla i izade. Bio je to ovek sa šeširom i u izmama. On pohita Agi D~anu, re
e tiho: „Salam“, zagrli ga i poljubi u glavu, i re e: „Uzeu pokojnika. Moram da po~urim pre nego što se
sasvim razdani.“

Šahbal nije shvatao šta se dogaa. Bio je to davnašnji prijatelj Age D~ana, ali Šahbal ga nije prepoznao.

„Hajde da prebacimo pokojnika u moj auto!“, doviknu ovek Šahbalu.

Sva trojica prebaciše telo.

ovek zagrli Agu D~ana još jednom, pljesnu Šahbala po ramenu, ue u d~ip, okrenu spretno kola i odveze
se nazad u planinu.

Aga D~an i Šahbal stajali su pored praznog kombija i gledali d~ip kako nestaje u daljini. Orlovi napraviše
još jedan krug iznad kombija, a onda se vinuše u nebo.

S v e v i š n j i
Tuga se nadvila nad kuom kao crni veo. Niko ništa nije govorio, niko nije plakao, niko nije prekidao tišinu,
ali neko je bez prestanka pevušio: „Gospode! Sveznajui!

O, ti, ti što si zaposednut,

Ne postoji to što nemamo.

I mi to puštamo samo donekle.

Šaljemo prašnjave vetrove dok su puni naboja.

Gospode! Sveznajui!

Mi smo oni što daju ~ivot i što daju smrt

Mi znamo one meu vama što rano odu

I one što kasno dou.“

Tuga je sušila biljke, u ribnjaku je plutalo nekoliko mrtvih ribica, a stara ma ka uginula je na krovu
d~amije.

U meuvremenu dogodio se talas pogubljenja protivnika re~ima. Svi su oni sahranjeni van grada, u
podno~ju planina, i niko nije smeo da poseti grobove. Sva pa~nja bila je usredsreena na mu enike na
frontu, koji su svake sedmice za vreme molitve petkom donošeni na stotine u gradove.

Vrana je bila prva koja je prekinula tišinu u kui; poletela je visoko i zakreštala sna~no, najavljujui posetu.
Fagri Sadat je spremala ve eru u kuhinji. Gušter otvori ulazna vrata.

Nepoznat ovek u izbledelom odelu i sa šeširom uputi se prema ribnjaku.

Fagri Sadat je gledala zaprepašeno stranca koji je mirno išao ispred njenog prozora.

ovek se za trenutak zadr~a pored ribnjaka, gledajui crvene ribice u vodi. Onda se uputi s rukama na leima
preko unutrašnjeg dvorišta. Uputi se prema stepenicama koje vode na krov, ode do gostinjske sobe i kroz
prozor pogleda unutra. Nastavi do opijumske sobe i pogleda da li su vrata otvorena.

Fagri Sadat otvori prozor kuhinje i uzviknu: „Gospodine, tra~ite li nekoga?“

ovek ne odgovori i uputi se u biblioteku.

Fagri htede da ode za njim i vidi šta je namislio, ali se ne usudi.

"Mujezine“, uzviknu ona, "u unutrašnjem dvorištu je neki stranac! Hoeš li da ga upitaš šta tra~i?“

Gušter, koji je stajao ispod drveta i sve posmatrao, odvu e se u podrum da upozori Mujezina.

ovek nestade iza drveta.

Odjednom se uše jaki udarci.

Mujezin sti~e iz podruma sa štapom u ruci, a Gušter se vukao pored njega.

„ovek je u odelu i nosi šešir na glavi. Otišao je prema biblioteci. Verovatno e razlupati vrata biblioteke.
uješ li ga?“, upita Fagri Sadat.

Mujezin pohita u biblioteku i uzviknu: „Šta to radiš? Ko si? Ko zamišljaš da si?“

Fagri Sadat zaogrnu ador i vide kako ovek velikim kamenom pokušava da provali vrata biblioteke.

„Kako izgleda?“, upita Mujezin Fagri Sadat.

„Ne vidim ga dobro. U senci je.“

„Ima bradu?“

„Ne, mislim da nema, ima samo šešir na glavi.“

Mujezin htede da prie oveku, ali ga Fagri zadr~a. „Mislim da je lud! Neka lutalica!“

Gušter se pope na drvo da bolje posmatra oveka.

„Idi po Agu D~ana!“, dobaci mu Fagri Sadat.

On sko i s drveta na krov i nestade.

Mujezin podi~e štap prema oveku i uzviknu: „Ko si ti? I šta to radiš?“

ovek nije reagovao.

„Prestani, idiote!“, viknu Mujezin i zapreti oveku štapom. „Prestani, kad ka~em, bitango! Prebiu te!“

Ali ovek nije prestajao. Mujezin mu prie i htede da ga udari štapom.

„Ne! Nemoj!“, uzviknu Fagri Sadat. "Ne diraj ga. Poremeen je!“ I povu e Mujezina za kaput.

ovek prestade da udara po vratima im se pojavio Aga D~an.

„Šta se to dešava?“, upita on.

ovek je stajao u senci zida biblioteke.

„Ko ste vi, gospodine?“

ovek nije reagovao.

„Priite malo! Dajte mi ruku, ništa vam neu, izvešu vas napolje“, re e Aga D~an. Mirno mu prie, uhvati ga
za ruku i izvede ga na svetlost.

„Hoete li nešto da pojedete? Da niste mo~da gladni?“

oveku navreše suze na o i. Te o i!

„Alah, Alah“, re e Aga D~an. „Fagri! To je naš Ahmad!

Mujezin pru~i ruku prema Ahmadu, opipa njegov šešir, lice, privu e ga sebi i zagrli.

Fagri Sadat spusti glavu na njegovo rame i zaplaka: „Doi, Ahmade! Naš Ahmad! Hajdemo unutra. Šta su ti
to uradili? Kako su se usudili? Doi, sve e biti u redu!“

Aga D~an otvori Ahmadu vrata biblioteke, ali ovaj ne ue. On se uputi u gostinjsku sobu, otvori vrata,
skide cipele i sru i se na krevet. „Pustite ga neka se ispava“, re e Fagri Agi D~anu i Mujezinu.

Ahmad je ranije pušten na slobodu zahvaljujui Galgalu, ali ~ivot mu je ukraden. Kada su ga uhapsili, ~ena
se s detetom vratila roditeljima. Njen uticajni otac, koji je saraivao s islamistima, sredio je razvod i
starateljstvo o detetu. Tako je Ahmad izgubio o instvo.

Sledeeg dana Fagri Sadat mu doviknu da doe na doru ak, ali on nije bio u stanju da reaguje na njen poziv.
Ona ue u sobu i pomo~e mu da izae. S mnogo ljubavi opra mu ruke i lice u ribnjaku i odvede ga u
biblioteku da mu poka~e kako su sad vrata otvorena.

On ue, proe pored ormana s knjigama i prevu e prstima po hrbatima. Upali staru lampu na stolu, dodirnu
stolicu, ali ne sede, izae napolje i ode u svoju sobu.

Pogleda svoj krevet, stolicu, svoju svesku u koju je nekad unosio beleške za molitvu petkom i onda sede na
krevet.

Tako je presedeo ceo dan, zurei ispred sebe. Aga D~an mu odnese jelo i pokuša da razgovara s njim, ali
vide da je za to još prerano, da ga neko vreme moraju ostaviti na miru.

Ali još isto ve e Ahmad spakova kofer i nestade.

Gušter ga je video i smesta je odjurio Agi D~anu da ga obavesti. Ali bilo je prekasno, više nije bilo ni traga
od Ahmada.

M u d~ a h e d i n
Na frontu su se vodile ~estoke borbe. Iran je povratio nekoliko strateških oblasti i otvorio nov front na ira
kom tlu. Ali se ispostavilo da još uvek nije lako izbaciti ira ku vojsku iz zna ajnih gradova Horamšara i
Abadana.

Sadam je upotrebio hemijsko oru~je i bombe i nikome nije dozvoljavao da se primakne tim gradovima.

Leva opozicija je bila gotovo sasvim isklju ena, ali ostao je netaknut još jedan organizovani neprijatelj
re~ima: mud~ahedini. lanovi organizacije mud~ahedina bili su muslimani, ali su Koran tuma ili na drugi
na in. Javno su se pretvarali da podr~avaju re~im, ali su u tajnosti skupljali oru~je da udare u pogodnom
trenutku.

Homeini ih je proglasio za najopasnijeg neprijatelja i rekao je kako ~ele da re~im uniše iznutra. Pošto je
sad zemlja bila upletena u beskrajan rat i sa svakim danom bila sve slabija, taj unutrašnji neprijatelj
morao se kona no iskoreniti. Ali pošto su mud~ahedini bili muslimani, nije ih mogao tek tako uništiti.

Na jednom vanrednom sastanku komiteta revolucije razmotreno je i to pitanje. Odlu eno je jednoglasno da
se mud~ahedini unište, kao i levi arski pokreti.

Nou su d~ipovi odlazili kuama gde su ~ivele voe mud~ahedina. Naoru~ani agenti upadali su u kue preko
krovova, ali nisu našli ni jednog jedinog vou, svi su umakli na vreme. Odmah je zaklju eno da u komitetu
postoji špijun.

Ajatolah Behešti, predsednik komiteta, pozva sve lanove. O ekivao je da špijun nee doi i tako e se odati.
Ali svi su bili prisutni. Voena je veoma duga diskusija o tome kako je mogue da je vest procurila do
mud~ahedina.

Jedan od lanova komiteta, poznat po svojoj oštroumnosti i brzim odlukama, re e: „Mislim da znam kako je
naša odluka dospela napolje i ko je to u inio.“

Svi ga pogledaše zapanjeno, ekajui napeto šta e dalje rei.

On gurnu svoju crnu torbu, koja se nalazila ispod stola, neprimetna, ispred Beheštijevih nogu, ustade i re
e: „Imam dokaze, nalaze se u mojoj fioci, doneu ih, odmah se vraam.“

im je napustio prostoriju za sastanke, on se sjuri niza stepenice, ulete u svoj automobil i krenu.

Nije još ni izašao iz ulice, kad se iza njega razle~e strahovita ekspozija. Oblak dima i plamen pokuljaše
uvis. Svi lanovi komiteta su poginuli.

Vest je objavljena preko radija. Ljudi masovno nagrnuše prema Homeinijevom boravištu da mu izraze sau
eše. On se pojavi na balkonu i

mirno odr~a govor: „Enna lelellah wa enna elleihe radjeoen.29Ovoga puta ruka Amerike izašla je iz
rukava mud~ahedina. Nema veze. Alah je na našoj strani! Sa inio sam nov komitet. Pre pola sata dali su
se na posao. Niko i ništa nas ne mo~e zadr~ati!“

I zaista odmah posle toga otpo e lov na pristalice mud~ahedina. Svuda su samovoljno izlagani vatri.
Simpatizeri mud~ahedina blokirali su ulice centra Teherana i bili su naoru~ani. Nastale su uli ne borbe
izmeu njih i islamskih jedinica bezbednosti.

Svi koji su tog dana uhapšeni pogubljeni su još iste ve eri bez ikakvog sudskog procesa.

Nedelju dana posle toga sam šef islamske tajne slu~be li no je posetio Homeinija da bi razgovarali o zna
ajnom pitanju bezbednosti.

On kleknu ispred Homeinija, poljubi mu ruku i prošapta: „lanovi organizacije mud~ahedina nalaze se na
svim va~nim mestima u upravi. Dok smo svu pa~nju posveivali borbama na frontu, zauzeli su sva
strategijska mesta na ovaj ili onaj na in. ak su dospeli i do vas. Imam spisak sumnjivih osoba koje
zauzimaju va~na mesta po ministarstvima. Ako se sla~ete, prvo u obavestiti premijera, a onda u smesta
pohapsiti osumnji ene.“

Homeini stavi nao are, prou i spisak i dade odobrenje da svi budu pohapšeni.

Šef smesta ode na tajnu adresu gde je zasedao kabinet, da u etiri oka porazgovara prvo s premijerom o
sadr~aju svog razgovora s Homeinijem. Onda zajedno odoše na zasedanje kabineta da obaveste ministre.

Šef odmah uze re : „Upravo dolazim iz stana imama Homeinija“, re e on. „Razgovarao sam s njim u etiri
oka. On zna da sam ovog trenutka ovde. Razgovarao sam i s premijerom. Mud~ahedini su se neprimetno
uvukli u naš sistem...“

Onda zazvoni telefon, šef stavi na sto svoj te~ak kofer, izvini se i prie stolu na kome se nalazio telefon.

Podi~e slušalicu i jasno re e pred svima: „Da, ja sam. Jeste, upravo sam razgovarao s premijerom. Tu je,
kod mene, u autu je, ne, ne znam sigurno. Idem da to uzmem, ili mo~da ne treba? Nisam siguran, idem da
ga uzmem, imate li trenutak vremena?“ To poslednje re e izuzetno glasno da bi ga svi mogli uti. Spusti
slušalicu na sto, izae iz sobe, sjuri se niza stepenice, ue u auto i odveze se punom brzinom uz škripu
guma. Niko nije ništa posumnjao, niko nije znao da se istorija ponavlja. Od eksplozije zatrese se tlo u
susednim ulicama.

Borba mud~ahedina protiv re~ima se nastavila. Nedeljama su po gradu tu i tamo eksplodirale bombe. ak
je i novi kabinet koji je Homeini sa inio nastradao na isti na in. Ali teror mud~ahedina nije srušio re~im.
Kada je to kona no postalo jasno, mud~ahedini su po eli da prave haos u gradu. Palili su autobuse, banke i
vladine ustanove i pucali su na svakog funkcionera koga bi sreli.

Ali to sve je više li ilo na politi ko samoubistvo, jer je islamska garda vršila hapšenja velikih razmera i
nemilosrdno pucala u svakoga ko bi pokušao da pobegne. Stotine mud~ahedina tokom nekoliko dana
pogubljeno je bez ikakvog suenja.

Mud~ahedini su se povukli s ulice i preduzeli su akciju osvete.

Svoj gnev su usmerili na ajatolahe po velikim gradovima i pokušavali su da ih smaknu jednog po jednog.

Na opšte zaprepašenje, posle ajatolaha iz Isfahana i Jazda, ubili su i ajatolaha Mortazavija. On je bio
islamski filozof i jedan od najzna ajnijih teoreti ara re~ima, ali nije imao nikakvu politi ku funkciju.

Predavao je mladim imamima i zato je svakog dana odlazio u imamsku školu. Na putu za jutarnju molitvu
obratio mu se neki mladi.
„Salam eleikom,ajatolaše!“

„Salam eleikom,mladiu“, odgovori on.

„Imam nešto da vam saopštim.“

„Reci!“

„Gotovo je s vašom interpretacijom Korana!“

„Kako to - gotovo?“

„Evo ovako!“, re e ovek i ispali u njega tri metka.

Ti lan ani napadi naneli su re~imu veliku štetu. Više se nije znalo gde e biti sledea ~rtva.

Ni ajatolah iz Gazvina nije izbegao smrt. Po inilac je bio njegov bratanac. Radi bezbednosti, ajatolah ga je
nekoliko dana ranije uzeo za li nog voza a.

Ajatolah se vatreno borio protiv atentata: „Amerika nas ubija! Sadam nas ubija. Mud~ahedini nas ubijaju,
ali dr~imo se uspravno. Americi smo ve ranije dali lekciju. To emo uraditi i sa Sadamom. I sa
mud~ahedinima!“

„Kakvi teški dani“, ~alio se u autu dok ga je bratanac vozio kui.

„I teške noi“, re e roak i skrenu na bo ni put.

„Kuda me to vodiš?“, upita ajatolah.

„Pravo u pakao“, re e bratanac i smesta ga ustreli.

Niko više nije bio bezbedan; onaj koga susedi prijave da je sumnjiv, bude smesta uhapšen. Svi su se
skrivali. Ko je mogao da be~i, odmah je pobegao.

Ali ti nepredvidivi atentati i napadi nisu bili samo delo mud~ahedina ve i osvetni ke akcije naoru~anih
lanova levi arskih grupacija.

Mada je svuda vladao strah, ajatolasi nisu hteli da se saviju pod terorom i nastavljali su svoju delatnost.
Isto je va~ilo i za ajatolaha Arakija iz Sened~ana.

Znalo se da je na meti. Zato su ga dobro uvali.

Araki je bio fanati an ajatolah, koji je hteo da od Sened~ana napravi uzor islamskog grada. S mr~njom je
govorio o porodicama pogubljenih i dao je Zinat Hanum odrešene ruke da u ~enskom zatvoru vrši takav
pritisak da su se na pokret ruke ~ene okretale prema Meki kao roboti.

Stanovnici Sened~ana su zadr~avali dah i ekali da neko ubije omrznutog ajatolaha.

Taj trenutak nisu morali dugo da ekaju.

Sunce samo što je zašlo, napolju je toplota ustupala mesto ve ernjoj sve~ini. Vrata Age D~ana se lako
otvoriše i neko ue. Aga D~an je sedeo i itao knjigu. On pomisli da je to Gušter.

Podi~e glavu. Šahbal se nije pojavljivao od one noi kada su D~avadovo telo odvezli u planinu i vratili se
kui. Tada je odmah otišao. A sad je stajao pred njim.

Aga D~an stavi nao are.

„Trgao si me, otkad tu stojiš?“

„Upravo sam ušao.“

„Jesi li video oca?“

„Ne, još ne. Slu ajno sam u gradu, pa sam hteo da vas vidim.“ Aga D~an oseti da se sudbina opet sprema
da ošine.
Vrata se tiho otvoriše i Gušter ue, ali po pogledu Age D~ana shvati da nije po~eljan. On lagano zatvori za
sobom vrata i sede kraj njih.

„Kako si to slu ajno u gradu?“, upita Aga D~an.

„Imao sam da obavim neka posla, pa sam ugrabio dobar trenutak da doem i pozdravim vas.“

„Zašto ne sedneš, uzmi stolicu.“

„Ne ostajem dugo, idem odmah, došao sam da se oprostim.“

„Da se oprostiš? Zašto? Kuda ideš?“

„Ne znam još sigurno, moram prvo da obavim nekoliko stvari, posle toga u verovatno morati da odem iz
zemlje na neko vreme.“

„Šta sve to zapravo zna i, mladiu?“

Mujezinova silueta se pojavi na prozoru, ali on ne ue.

„Da pozovem tvog oca na trenutak?“

„Ne, stvarno moram da idem, telefonirau kasnije, došao sam zbog vas, brinuo sam se zbog vas, sad
moram da idem, neko me eka u gradu“, re e on.

Aga D~an oseti da nešto nije u redu, ve e tek što je po elo, zašto nema vremena da se pozdravi s ocem?
Zašto stalno gleda na sat? Nije objasnio svoj sve ani oproštaj. Onda odjednom Agi D~anu sinu šta e se
dogoditi. Kroz deset minuta po inje molitva u d~amiji i ajatolahov „mercedes“ treba da naie svakog trena.

On to mora spre iti, ali kako?

„Odoh“, re e Šahbal i zagrli Agu D~ana.

Kad ga je zagrlio, Aga D~an oseti pištolj pod Šahbalovim kaišem. Aga D~an ga neo ekivano gurnu uza zid
i istr~e mu pištolj. „Šta te je spopalo, sine?“, dreknu oštro.

Gušter ustade etvoronoške.

„Vama bar nije potrebno da objašnjavam, Ago D~ane“, re e Šahbal eli nog pogleda. „Nemam više
vremena. Dajte mi to, molim vas, dok nije prekasno!“

Aga D~an oseti potpunu nemo. Htede da uzvikne: "To se ne sme! Odlazi! Gubi se iz moje sobe!“

Ali nije mogao. Zaprepasti ga što zapravo nije ~eleo da ga zaustavi, što smatra da je to u redu.

Šahbal istr~e Agi D~anu pištolj iz ruke.

Aga D~an htede da ga dohvati za ruku, ali Šahbal ga zadr~a na odstojanju i re e: „Ništa ne preduzimajte!
Ništa ne govorite! Re i sa uvajte za kasnije! Po~elite mi sreu!“

Prenera~en, Aga D~an ostade u sobi. Na trenutak se inilo kao da ga je ~ivot napustio. itav minut nije
mogao da se pokrene, da izusti re .

Šahbal kleknu pored Guštera, poljubi ga brzo i izjuri. Sudari se s ocem. Mujezin pade na zemlju.

Šahbal kleknu, obujmi mu glavu rukama, poljubi ga u elo i re e: „}urim, o e, telefonirau ti posle!“

Ajatolahov "mercedes“ se zaustavi pred d~amijom. Šahbal je stajao u mraku u uli ici i pomno sve motrio.
Tri ajatolahova telohranitelja izaoše iz kola i proveriše unaokolo. Nije bilo ni ~ive duše. Jedan uvar otvori
vrata "mercedesa“. Ostali se uputiše prema d~amiji. Šahbal izvu e pištolj. Gušter, koji je dotle u ao na
zemlji iza Šahbala, otpuza do "mercedesa“. Šahbal htede da ga zaustavi, ali bilo je prekasno. Puzio je na
rukama i nogama prema ajatolahu. uvar koji je pomogao ajatolahu da izae, prestraši se od Guštera. Kao
da je pas, ajatolah nemarno ustuknu korak i viknu: „Gubi se!“

Ali Gušter produ~i da puzi, zavu e mu glavu pod halju i ajatolah izgubi ravnote~u.

„Ajatolaše!“, uzviknu Šahbal.

Ajatolah pogleda prestrašeno, ali nije znao gde ta no treba da gleda.

Odjeknuše pucnji. Ajatolah raširi ruke u vazduhu, odstupi dva koraka i pade na zemlju.

uvari otvoriše vatru naslepo na sve što se micalo.

„Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaah!“, odjeknu glas Age D~ana s krova.

Na uglu ulice iskrsnu motor u punoj brzini. Šahbal sko i pozadi na motor i oni se odvezoše.

Ispred d~amije le~ao je na zemlji ajatolahov leš. Turban se skotrljao nekoliko metara dalje, pored
Guštera ispru~enog na tlu. De ak nije više izgledao kao gušter ve kao de ak koji spava u mraku na
ulaznom stepeniku d~amije, u krvi koja je oticala ispod njegovog tela.

Aga D~an kle e pored njega, poljubi ga u hladan obraz i podi~e ga u naru je.

T a j a r e

Uunutrašnjem dvorištu su se stalno uli avioni koji su nadletali grad. Dolazili su iz Teherana, preletali
pustinju i leteli prema Persijskom zalivu, da bi produ~ili dalje za Evropu i Ameriku.

Na povratku su uglavnom išli drugim vazdušnim putem, preko Omanskog mora i Bandar Abasa ulazili su u
zemlju.

Dok su deca još bila mala, pevala su pesmicu im bi ula kako avion dolazi; obraala su se maloj tajanstvenoj
ptici visoko u vazduhu:

„Tajare, tajare,
Kuda si krenula, tajare?

Koga nosiš sa sobom, tajare?

Kada u doi na red, tajare?“

Fagri Sadat je sedela pored ribnjaka na klupi i plela. Bila je po ela d~emper za Guštera, ali ga nikada nije
dovršila.

Aga D~an je bio zaposlen u vrtu, svoju tugu je pokopavao u jamu sa suvim lišem. Onda sasvim nisko iznad
kue prelete putni ki avion, koji podi~e veliku buku. Sunce se presijavalo na širokim krilima, koja su
odbijala svet lost na lice Fagri Sadat, na drvee, ribnjak i prozore kue.

Aga D~an pomisli da je to ratni avion, uhvati ~enu za ruku i povede je sa sobom u podrum gde se nalazio
Mujezin.

Tamo pogledaše kroz prozor u nebo, ali avion je ve bio nestao.

Tek kad su se povratili od straha, ugledaše Mujezina kako stoji kraj stola. Ruke mu nisu bile ulepljene od
gline, bio je u tamnoplavom odelu, s putnim nao arima i sa šeširom na glavi. Ispred njega je stajao kofer.

„Ideš na put, Mujezine?“, upita Fagri o~alošeno.

„Vidim da si spakovao kofer, kuda ideš?“, upita Aga D~an. „Ti koji sve bele~iš, zabele~i i ovo. Odlazim od
kue.“

„Odlaziš od kue?“, re e Fagri zaprepašeno. "Zašto?“

„De ak pla e cele noi po kui. Mrtav je, ali uvek dopuzi u podrum i muva mi se oko nogu dok radim.
Sahranjen je u vrtu, ali sedi na drvetu. Nou pla e pred mojim vratima. Uvla i mi se u san.“

Fagri Sadat po e tiho da pla e.

„To i za nas va~i, i mi ga ujemo u vrtu, ali to nije razlog da napustiš kuu.“

„Ne ~elim da odem, ali kua me tera, izbacuje me. Pogledaj mi ruke, ne mogu više ništa da pravim.
Podrum je pun moje grn arije, vrt je pun vaza, ni na krovu više nema mesta da se nešto spusti. Niko ne
kupuje moje zdele. Oteran sam, po~elite mi sreu. Pusti me da odem, brate.“

On prie Agi D~anu, zagrli ga, poljubi Fagri, uze kofer i pope se podrumskim stepenicama. Postoja neko
vreme u unutrašnjem dvorištu, oslušnu zvuke kue i uzviknu: „Stara vrano! uvaj dobro kuu. Ja odoh.“

Kada je za sobom zatvorio vrata, iznad kue proleteše tri ratna aviona uz zaglušujuu buku i nestadoše u
oblacima.

„Ira ani!“, uzviknu Aga D~an.

Nisu to bili ira ki avioni ve mlaznjaci iranskog vazduhoplovstva koji su krenuli da onemogue izlazak iz
zemlje izvesnom putni kom avionu. U avionu je sedeo Bani Sadr, iranski predsednik, koji je upravo be~ao
iz zemlje. Mlaznjaci su leteli punom brzinom da bi ga zadr~ali. Nedelju dana ranije, Homeini ga je
otpustio. Optu~io ga je da radi za mud~ahedine.

Predsednik se skrivao i mud~ahedini su smislili veoma vešt plan da ga prokrijum are iz zemlje. Sve je bilo
razraeno do poslednje sitnice, ak je i Sadam Husein bio obavešten o bekstvu i ira ki avioni su spremno
ekali da prate odbeglog predsednika.

Iranski mlaznjaci su zakasnili, jer je avion ušao u ira ki vn zdušni prostor ta no na vreme i produ~io let
prema Evropi.

etiri i po sata kasnije, avion se pribli~i Parizu. Pilot usposta vi vezu s francuskim saradnicima u
kontrolnom tornju: „Ovo |e prinudni let. Imam u avionu iranskog predsednika. On tra~i azil!“

Direktor aerodroma je obavešten; on odmah uspostavi vezu s francuskim predsednikom. Onda postavi
iranskom predsedniku nekoliko pitanja, na koje ovaj odgovori savršenim francuskim bez akcenta: "Ja sam
izabrani iranski predsednik Islamske Republike Irana. U avionu je i voa mud~ahedina. Tra~im azil za
sebe, vou mud~ahedina i pilota.“

Avion napravi nekoliko krugova iznad Pariza dok se direktor dogovarao s francuskim predsednikom šta da
se radi.

Bani Sadr je godinama ~iveo u Parizu, studirao je ekononiju. Još uvek je u d~epu nosio klju svog pariskog
stana. Upravo je po eo da radi na doktoratu kada je Homeini napustio Irak i Pariz.

Bani Sadr je za vreme studija smislio model ekonomije gde bi se kapitalisti ke ideje kombinovale sa
islamom. Njegovi planovi su bili idealni za Homeinija, koji pojma nije imao o ekonomskim stvarima.

Kada je Homeini odleteo iz Pariza u Teheran, Bani Sadr je bio jedan od sedmorice visokoobrazovanih ljudi
sa Zapada koji su mu pomagali. Posle toga izabran je za prvog iranskog predsednika.

Avion je upravo otpo eo etvrti krug nad Parizom kad se za u mobilni telefon. Direktor aerodroma prenese
poruku lianiju Sadru: „Francuski predsednik nudi vama i vašim saputnicima aziil. Vaš avion mo~e da se
spusti. }elimo vam dobrodošlicu.“

Francuski dnevnik po eo je vešu o upravo prispelom Baniju Sadru.

Homeini tek što je završio ve ernju molitvu kad se pojavi tadašnji zapovednik vojske Rafsanjani, koji kle e
pored njega i prenese mu vest.

Iako je Homeini ve bio završio molitvu, on ponovo ustade i otpo e dodatnu molitvu. Pošto je uo neprijatnu
vest, on pokuša da se tom dodatnom molitvom pribli~i Bogu i zatra~i savet. Kada je izgovorio i

poslednji rokat30molitve, o i mu zasijaše. On se okrenu Rafsanjaniju i re e: „Blagosloveni trenutak je

nastupio.“

Otkad je po eo rat, iranska vojska je ekala pogodan trenutak da oslobodi okupirani naftni grad Horamšar.
U strateški zna ajnom lu kom gradu nalazila se najvea rafinerija nafte na Srednjem istoku. Dotada nije
bila mogua ovakva operacija, jer su ameri ki sateliti prenosili Iraku sve što se dešavalo u gradu i oko
njega.

„Alah je na našoj strani“, re e Homeini Rafsanjaniju. „Oslobodiemo Horamšar. Došao je as. Sazovi svoje
generale!“

Sadam se veoma radovao i upravo je krenuo na sastanak kabineta u vezi s uspelim bekstvom Banija Sadra
u Francusku. Hteo je li no da prenese dobre vesti svojim ministrima.

Još nije ni stigao, a iranska vojska ve je upala u Horamšar istovremeno sa šest strana.

U gradu je nastradalo na stotine ira kih i iranskih vojnika; tlo je bilo zasejano leševima. Posle teške
poludnevne borbe dva iranska vojnika su uspela da na rafineriji nafte zamene ira ku zastavu zelenim
islamskim barjakom. Ira ani su sabrali sve svoje snage, ali ajatolasi su iznenada otvorili novi front na ira ki
lu ki grad Basru. Strah od te iznenadne invazije razluivao je ira ke vojnike; oni uništiše sve kue u
Horamšaru i zapališe drvee. Posle toga povukoše se uzalud, u nadi da e moi da spasu Basru.

Posle te istorijske pobede, prvi put se na televiziji pojavi nasmejani Homeini. On zahvali Alahu i estita
roditeljima palih boraca na hrabrosti njihovih sinova. Milioni ljudi izaoše na ulice da slave osloboenje
Horamšara. Napravljen je vatromet i na sve strane su trubili automobili s trepuim svetlima. Ljudi su igrali
na krovovima autobusa, meusobno se astili kola iima, raznim slatkišima i voem.

Svetkovalo se do kasno u no; bilo je to prvo slavlje itave zemlje od dolaska ajatolaha.

Te noi sijao je pun mesec, koji je pru~ao ljudima utehu za toliki bol i tugu koje su pretrpeli u ratu.

Ali nisu svi došli na slavlje. Neki tu no puni veselja iskoristiše za osvetu. Mese ina pade na rub slanog
jezera na ivici pustinje kraj Sened~ana, gde je leš Zinat Hanum le~ao pola u vodi, a pola na pesku.

Oko vrata joj je visila cedulja u plasti noj kesici na kojoj je stajalo: "Ona je primoravala mlade neudate
~ene koje su osuene na smrt da pre pogubljenja idu krevet s islamistima. Na ovom slanom jezeru je
osuena i pogubljena. To je bila ~elja majki ije su keri postale neveste poslednje noi svog ~ivota.“

Uskoro e Mesec lagano iš eznuti, ustupajui mesto Suncu. Jato pustinjskih ptica videe Zinatino telo kraj
jezera i preletee jezero larmajui. Putnik na kamili e dojahati da pogleda šta se dešava.

Sii e s kamile, prii e lešu, kleknue i pro itae tekst na ceduljici.

A k a s, f o t o g r a f
Aga D~an je šetao pored reke; posle ve ernje molitve nije se vratio u krevet. Otišao je do obale i seo na
peš ani bre~uljak. Mada je voda bila hladna, neka ~ena je prala noge u reci.

Ona obrisa noge adorom, obu e cipele i uputi se Agi D~anu. „Imaš li malo sitniša za mene, nemam još
nijedan nov i u ustima“, re e ona.

„Jesi li to ti, Godsi?“

Godsi, nekada tako mlada i ~ivahna, izgledala je sad stara. Videlo se to po sedoj kosi i borama na licu.

„Nisam te odavno video, Godsi, gde si bila sve ovo vreme? Kako ti je mati?“

„Umrla je“, re e ona mra no.

„Kad je umrla, zašto ja to ne znam?“

„Naprosto je umrla“, re e Godsi.

„Kako ti je sestra?“

„I ona je umrla.“

„Je li i ona tek tako umrla? Od ega? Kada?“

Ona ne odgovori.

„Gde ti je brat?“
„I on je umro.“

„Ma šta to pri aš?“

„Ali vi neete umreti“, izjavi Godsi. „}iveete dok svi ne poumiru.“

„Kuda eš, Godsi? Nisi mi još ispri ala svoje novosti.“

„Ima još sedmorica muškaraca, od kojih e doi tri, jedan e otii, jedan e ostati da le~i, jedan e umreti, a
jedan e sejati. Ali vi ostajete dok svi ne dou i dok svi ne odu“, odgovori ona ne pogledavši ga.

On nastavi šetnju pored vode. Ko e otii? Ko e doi?,pomisli. Onda se seti Nosrata.

U burnim noima terora niko nije imao pristup Homeinijevim noima. Osim jednog oveka: Nosrata.

S Nosratom je Homeini napuštao svakodnevnu stvarnost. Nosrat ga je odvodio u drugi svet, gde nije bilo
mesta za ira ke mlaznjake, bombe i pogubljenja.

Svojim bioskopom je o aravao Homeinija. Pokazivao mu je filmske odlomke, dokumentarce o prirodi, o

pticama, p elama, zmijama i rekama zvezda. Bila je to njihova tajna i niko nije znao šta se dogaa iza
zatvorenih vrata Homeinijeve sobe.

Homeini je bio voa šiitskog sveta, ovek koji je svojim govorom mogao da pokrene milione ljudi, ali bio je
usamljen. Sedeo je po ceo dan, a katkad i celu sedmicu u studentskoj sobici.

Bio je harizmati an voa i svako se trudio što je mogue više da na njega ostavi utisak. Ali Nosrat se trudio
da ostane ono što jeste, da bi mu se tako što više pribli~io. Homeini nije znao ništa o matematici i pojma
nije imao o prirodnim naukama, ali je posedovao ogromno zanimanje za svetlost, Mesec, Sunce, svemir, a
iznad svega za meteorite.

Nosrat je upoznavao Homeinija s udesnim svetom o kojem ajatolah nije imao pojma. Pretvorio je
usamljene Homeinijeve noi u zabavne sate pune boje, u kojima je sve zaboravljao.

im bi ušao u Homeinijevu sobu, Nosrat bi smesta skidao jaknu, ka io je na vešalicu i po injao odmah o
svojim filmovima: „Doneo sam nekoliko kratkih filmova. To su jedinstveni dokumentarci o ~ivotu dve
~ivotinjske vrste u prirodi. U~ivaete u njima; jedan je o mravima i hijerarhiji u njihovom sistemu moi, a
drugi je o majmunima. Prosto je neverovatno koliko ispoljavaju ljudski na in ponašanja. Uz to, doneo sam i
sjajan film o nebrojenim stenama koje se kreu u svemiru. Jednom u ko zna koliko dugom periodu padne
poneki veliki kamen na Zemlju, to je meteorit. Prosto neverovatno.“

Homeini ga pogleda iznenaeno, ak ni sopstveni sin mu nije bio dra~i. esto je slušao kako su umetnici druk
iji, ali pre Nosrata nije upoznao nijednog.

Ono što je Nosrat radio išlo je pre uz ~ivot starih persijskih kraljeva. Kralj je uvek imao u kui malid~aka -
osobu koja pravi šale, koja zabavlja kralja. Malid~ak je jedini imao pristup u kraljeve privatne odaje i
punu slobodu da sve ka~e i sve radi, sve dok se kralj zabavlja.

„Kako se beše zove ona stanica?“, upita Homeini.

„Koja stanica?“

„Ona ameri ka stanica što me je ve nekoliko puta intervjuisala?“ „Mislite na CNN?“

„Da, to“, re e on.

„Šta vas zanima u vezi s njima?“

„Ništa, znam samo da svi predsednici zna ajnih dr~ava uvek imaju u

radnoj sobi televizor na kome je uvek uklju en CNN.“

"To je ta no, i zato sam iznenaen što u vašoj sobi nema televizora.“ „Oni govore engleski, pretpostavljam.“

U Homeinijevoj sobi nije bilo ni televizora ni radija, sve vesti su mu

pismeno dostavljane.

„Postoji arapska stanica, ista kao CNN, samo što se vesti daju na
arapskom“, re e Nosrat. „Srediu da ovde mo~ete gledati taj program.“ Sledeeg dana Nosrat je doneo mali
televizor, koji je stavio u orman s

odeom, tako da ga niko nije mogao videti. Onda je nau io Homeinija kako

se rukuje televizorom i kako se menjaju kanali.

„Sasvim je dovoljno ako je ve na arapskom programu“, re e Homeini

tiho, kao da radi nešto u potaji.

Nekoliko nedelja posle toga Nosrata je neo ekivano pozvao izvešta CNN-a. Znao je za Nosratove nove
kontakte s Homeinijem.

Videli su se u ajd~inici na stani nom trgu i Nosrat je pri ao o svom poslu. Kad su završili razgovor, izvešta
oprezno upita Nosrata da li bi hteo da napravi dokumentarac o Homeiniju.

„O emu, zapravo?“, upita Nosrat zaprepašeno.

„Reporta~a o Homeinijevom svakodnevnom ~ivotu.“

Nosrata iznenadi molba. I sam je ve neko vreme razmišljao otome, ali mu je izgledalo neizvodljivo.

„CNN ~eli jedinstveni dokumentarac od pola sata o njegovom privatnom ~ivotu“, re e izvešta . „Platiemo
ti izuzetno veliki honorar u dolarima.“

Nosratu nije bilo toliko stalo do dobrog honorara. Više ga je zanimala mogunost da napravi izuzetnu
reporta~u. Mo~da je to bilo njegova ~ivotna šansa, ali stvar nije bila izvodljiva.

„Nije izvodljivo“, re e on. „Zašto bi mi dao dozvolu da snimim film o njemu?“

„Mo~eš uvek da pokušaš“, odgovori izvešta . „Kazmisli o tome. Mo~eš me pozvati ako nešto drugo ~eliš.“

„U redu“, odgovori Nosrat.

Ve su mu se u glavi odigravale scene koje je ~eleo da snimi. Te noi nije mogao da spava od uzbuenja.

}eleo je da o tome razgovara s nekim, ali se nije usudivao, plašio se da e sve upropastiti.

Jedne noi dok je šetao s Homeinijem pored jezera iza Homeinijeve kue, Nosrat mu je pri ao zanimljivu pri
u o satelitima i na kom principu rade.

Rekao je kako je revolucija u tehnologiji ve i to što se ameri ki predsednik mo~e videti u~ivo na televiziji
kako pije kafu u Beloj kui.

„ovek je radoznao“, nastavi on, "i da bi zadovoljio svoju radoznalost izmislio je takve ureaje koji šalju sliku
u vazduh. Ljudi sve ~ele da znaju, zanima ih, na primer, kako ~ivite i šta jedete.

I ta radoznalost nije nešto loše.“

Nosrat je pokušavao da ga pripremi za svoje pitanje, ali je znao da im bude pomenuo CNN, istovremeno e
iskrsnuti re "Amerika“.

Plašio se da nee više biti po~eljan ako postavi takvo pitanje, da e smesta morati da pokupi svoje ureaje.

Ali bilo je toliko opsednut idejom da se više nije mogao zaustaviti. Nosrat je svuda nosio kameru, tako dok
je te ve eri sedeo s Homeinijem u njegovoj sobi i podešavao televizor, on krišom pritisnu crveno dugme na
kameri. Snimio je kako Homeini bosonog sedi na zemlji i kako krišom iza vrata ormana gleda televiziju.

Tokom nekoliko meseci Nosrat je snimio desetak kratkih scena s Homeinijem. Kako šeta pored jezera i
gleda patke. Kako je iznad njegove glave proletelo nekoliko vrabaca cvrkuui. Kako se iznenada sapleo na
panj, pa mu je pao turban i otkotrljao se u jezero. Kako su patke prišle i po ele da kljucaju turban.

U jednoj od scena Homeini je le~ao u krevetu. Le~ao je licem okrenut Meki, ta no na na in kako se
islamski mrtvaci stavljaju u grob. U kadar je na trenutak ušla Homeinijeva ~ena, blago mu dotakla elo i
opet bez re i lagano izašla.

U nekom drugom kadru on hoda kroz sobu. Ide do umivaonika, pere ruke, uzima Koran i po inje pa~ljivo
da ita jednu stranicu. Kad završi itanje, uzima nalivpero, nešto bele~i, stavlja ceduljicu u kovertu, zalepi
je i zovne ~enu: "Batul!“

Ona se pojavljuje, on joj daje kovertu i ka~e: „Daj ovo vojsci!“ Ona uzima kovertu, gurne je ispod vela i
brzo izlazi.

Homeini je brzo primetio da ga Nosrat sn ima. A Nosrat je bio ubeen da

Homeini preutno sarauje. Jednog dana izvešta sa CNN-a ponovo uspostavi vezu s Nosratom.

„Nisi mi telefonirao. Pretpostavljam da nisi prihvatio naš predlog.“

„Napravio sam nešto predivno“, oma e se Nosratu.

etvrt asa kasnije ovek je stajao pred njegovim vratima.

Nosrat je bio suviše oduševljen da bi primetio kako ga nova islamska tajna slu~ba pomno prati. Pojma nije
imao da znaju za njegovu vezu sa CNN-om.

Izvešta ue, Nosrat pristavi aj, stavi traku u video i sede. Izvešta nije mogao da veruje svojim o ima.

„Fantasti no!“, re e.

Nisu pogledali ni polovinu snimaka, kad pet naoru~anih tipova upade preko krova na balkon. Oni
razvališe vrata nogama, upadoše u sobu, uhapsiše Nosrata i izvešta a. Dva vojnika ostadoše da pretresu
kuu. Pokupiše i odneše sve sumnjive stvari.

Izvešta CNN-a je odmah sledeeg dana proteran iz zemlje, ali Nosrat završi u eliji radi daljeg saslušanja.
Tek je u zatvoru shvatio da je situacija mnogo ozbiljnija nego što je mislio. Shvatio je da je uzeo na sebe
ogroman rizik. Znao je da ga eka teška kazna, ali se nadao da e mu Homeini pomoi.

Nosrat je pokušao da ubedi svoje ispitiva e kako neobi no poštuje Homeinija i kako je radio za njega s
najiskrenijim simpatijama.

Objašnjavao je kako njegovi snimci imaju istorijski karakter i zna aj za kulturno naslee otad~bine.

Naglasio je kako nikada nije nameravao da svoje filmove i snimke proda Amerikancima, i da ih je napravio
iz iste ljubavi prema kameri, svom pozivu.

Zakleo se da je ostao odan Homeiniju koliko i kameri.

Dao je na znanje da je Homeini znao da ga snima i da e to potvrditi ako treba.

Nosratova odbrana zvu ala je prihvatiljivo. I poverovali bi u njegovu pri u da nisu pronašli sumnjivu traku
u njegovom stanu. Snimak je bio toliko zastrašujue lep da Nosrat nije znao šta e s njime. Zato je traku
gurnuo meu grede na plafonu svog ateljea u nadi da to nikada niko nee pronai. Iz istog straha je to
izbrisao iz seanja. Ali sada su agenti tajne slu~be pronašli traku.

„Moraš paziti da u svojoj e~nji za ~enama ne padneš u zamku“, esto je Aga D~an govorio Nosratu.

Stalno je bio u potrazi za nekom izuzetnom ~enom da bi napravio njen predivan portret. Nije ga moglo
zaustaviti ni to što je ta ~ena mogla biti Homeinijeva supruga.

Ispitiva iz tajne slu~be iznenada stavi na sto ispred njega doti nu traku. Nosrat preblede kad ju je
prepoznao; znao je da mu nema spasa. Na mestu se skameni od straha.

Šta je to video u toj staroj ~eni što ga je prisililo da neo ekivano, gotovo ne~eljeno, uperi u nju kameru?

Batul je bila ~ena najmonijeg oveka šiitskog sveta, ali ona je bila nemona.

Nosrat nije to mogao da objasni, ta nemona ~ena ga je utke naterala da je snimi, da sa uva traku i da joj
mo~da jednom poka~e.

Batul je itavog ~ivota išla pod velom, nijedan strani muškarac nije nikada video njeno lice, ruke ili noge. I
zato je povremeno oseala potrebu da se poka~e.

Nosrat to isprva nije shvatao. Kada bi pokucao na vrata njihove dnevne sobe, Batul je uvek otvarala s
osmehom. Bila je otprilike dvadesetak godina mlaa od Homeinija. To se jasno videlo na njenom licu.

Uvek je gostoljubivo primala Nosrata, što nije išlo uz pobo~ne ~ene. Ali Nosrat je znao da nije u pitanju
on ve njegova kamera.

Batul je bila lepa i ~elela je da se ta lepota vidi, ~elela je da je so ivo posmatra.

Njena ~elja bila je ono sto su ~elele sve ~ene u zemlji koje su muškarci vekovima tla ili i koje nisu nikada
imale priliku da poka~u svoju lepotu.

Imala je nemi dogovor s Nosratom, i on ju je snimao utke.

U novinama je objavljeno na hiljade Homeinijevih fotografija, ali nikada se u novinama nije pojavila
nijedna Batulina slika. Kao da nije postojala.

Batul stoji pored prozora i gleda jezro. Crni veo zamenila je adorom mle ne boje s plavim cvetiima. Nosrat
je zumirao u njeno lice. Ona lagano pušta da joj veo sklizne na ramena. Bilo je to otkrovenje.

Ali bila je jedna scena koja je za Nosrata zna ila smrtnu kaznu. Snimio je Batulinu sobu, vrata su bila
odškrinuta. Snimio je sobu gde se u uglu nalazio krevet za jednu osobu i noni sto i s malim ogledalom i
starinska plava kutija "nivee“.

Onda agent tajne slu~be dohvati videor-rekorder i tresnu ga iz sve snage o Nosratovu glavu.

Ureaj se raspade, a Nosrat se sru i bez svesti na pod.

Posle toga je usledila tišina.

Svud u zemlji tišina je uzimala maha.

Sadam Husein nije više bombardovao gradove i Homeini nije više tra~io

od Korana savet da li i dalje treba upadati u ira ku teritoriju.

Vladala je velika tišina. Obustavljene su egzekucije i više nijedan ajatolah nije ubijen. Svi su se umorili,
svakome je bio potreban mir.

P r v o d o š a v š i
Tako mi Al Tura31

Je li to arolija?

Je li to arolija ili

Ne vidite dobro?

Tako mi zapisane knjige!

Na smotuljku pergamenta.

Tako mi one poseivane kue.32

Tako mi uzvišenog krova

Tako mi uskipelog mora vatre.

Teško vama tog dana.

Avaj, doi e taj dan, neverni la~ovi!

Al Tur, Al Tur!

Koliko li se to godina oteglo? Koliko li je meseci prošlo?

Ko je otišao? Ko je došao?

Godine se više nisu mogle zadr~ati i nije imalo smisla brojati protekle

mesece. Vreme je stajalo za one koji su duboko utonuli u tugu, za one koji su bili mrtvi i za one koji su
tugovali za svojim mrtvima.

A i za one koji su prekopavali svoje vrtove da bi savladali tugu i za one koji su u kuhinji spremali sveta jela
da bi svoju tugu razdelili u inijice.

U zemlji je zavladao mir. Ali neko je s napunjenim pištoljem o pojasu jahao pustinjom na kamili da bi
osudio sudiju.

Tek posle toga e, mo~da, zaista doi kraj tugi. I tek tada e vreme po eti ponovo da se kree. I tek tada emo
videti koliko je godina prošlo otkada su jedni došli i otkada su drugi otišli.

Za vreme te nametnute tišine Homeini je postepeno izgubio pamenje. Došao je as kad više nije
prepoznavao ljude iz najbli~e okoline.

Rafsanjani i Hameneji, dva najzna ajnija funkcionera, ugrabili su vlast i neprimetno su potisnuli Homeinija
u pozadinu.

Galgal je prvi shvatio da je Homeini postao dementan.

Kleknuo je pored njega i trgao se kad je primetio da ga Homeini više ne prepoznaje.

Galgal je bio jedini funkcioner koji je delao samostalno, kao produ~ena ruka Homeinija. S njime je bio
moan, bez njega nije bio ništa. Bilo je vreme da se povu e.

Uz to, vreme egzekucije je prošlo, re~im je dovoljno pokazao svoje lice. Ira ki osvaja i su isterani iz zemlje
i svi protivnici su uništeni. Sada je ostalo da se sve stabilizuje. Ispostavilo se da nije više bilo mesta za
omrznutog sudiju Galgala.

Trebalo je smisliti novu funkciju, ali to nije bilo jednostavno. Odjednom je izvestan broj lanova
mud~ahedina i levih grupacija doznao za njegovu ulogu i grozna nedela koja je po inio. Svuda su vrebali
da ga uklone.

Galgal je bio voljan da se vrati u Kom i da tamo predaje pravo u imamskoj školi, ali to više nije bilo mogue.

Shvatio je da je došao kraj njegove misije u borbi za islam, isto kao i Homeinijeve.

Homeini nije još umro, ali je ve pripadao prošlosti. Galgal nije više imao budunost, a u sadašnjosti nije za
njega bilo mesta. Morao je da se vrati u prošlost, ali pitanje je bilo kako.

Sreom, Homeinijevi naslednici znali su kako da Galgala pošalju u prošlost. U to vreme se organizacija
talibana u susednom Avganistanu upinjala da u vrsti svoju islamsku vlast. Upotrebili su mnogo sile da
starinsku islamsku šariju uvedu u Avganistan.

Iranski ajatolasi bili su u tesnoj vezi s talibanima i redovno su odr~avali susrete radi uzajamnog u
vršivanja pozicija u odnosu na zapadne protivnike.

Re~im je došao na ideju da Galgala pokloni talibanima, što e fanati ni talibani prihvatiti kao istu dobit.

Bilo je to jedinstveno rešenje i Galgal je to prihvatio od srca. Talibanski fanatizam mu je mnogo govorio,
zato spakova kofer i otputova vozom do pograni nog grada Mašada, anonimno, kao trgovac s bradom i
šeširom.

Prenoi u nekoj gostionici i sledee ve eri doe po njega talibanski borac. Obu en kao Avganistanac, on pree s
ovekom granicu prema Kabulu. Tamo ga je toplo do ekao talibanski voa i on dobi kuu u Kabulu.

Galgalov ~ivot se potpuno promenio: uplovio je u mirne vode.

Zvani no je dobio posao u gradskom arhivu, ali potajno bio je va~na li nost u rukovodstvu talibana.

U~ivao je u anonimnosti koju je pru~io grad i kona no je našao mir da bi se više posvetio islamskom
zakonodavstvu. Po ceo dan sedeo je u staroj biblioteci gradskog arhiva i prou avao unikatne islamske
dokumente koje su upravo za njega doneli iz kraljevske biblioteke u Saudijskoj Arabiji. Posle nekoliko
meseci o~enio se Avganistankom i otpo eo porodi ni ~ivot.
Bio je srean, nov ~ivot mu se dopadao. Slobodno je šetao po gradu, odlazio je u prodavnice, što ranije
nikada nije inio. Redovno je poseivao svoju avganistansku rodbinu. Niko nije ništa znao o njegovoj
prošlosti, izdavao se za istra~iva a koji piše knjigu o istoriji islama.

Smeo je s uma da je još uvek tra~en i da ljudi nisu zaboravili njegova nedela.

Šahbal je bio jedan od onih koji su tragali za Galgalom. Ali mu je izgubio svaki trag.

Preostala su samo tri lana rukovodstva Šahbalove stranke. Ostali su pohapšeni, poubijani ili su pobegli.
Na poslednjem na brzinu odr~anom sastanku preostalog lanstva, Šahbal je dobio nalog da likvidira
Galgala. Kasnije se ispostavilo da je to bilo poslednje odlu ivanje njegove partije. Šahbal je hteo da se li no
osveti zbog D~avadove smrti. Nije mogao da izbije sebi iz glave seanje na dugu hladnu no kada je vozio
mrtvaca po planini pokušavajui da nae mesto za grob. Nije mogao da podnese pre~ivljeno poni~enje.
Morao je nešto da uradi, ina e nikada više ne bi imao miran san. Tek posle toga e moi ponovo da nastavi
normalan ~ivot.

Otkad je izvršio atentat na ajatolaha, niko od porodice nije znao gde se nalazi. Aga D~an je mislio da je
napustio zemlju i da je negde u Evropi ili Americi.

Ali Šahbal nije otišao. Bio je još uvek u Teheranu. Pustio je bradu i radio je kao taksi-voza jednog od više
hiljada narand~astih gradskih taksija.

Zbog bezbednosti, ilegalne organizacije nikada se nisu koristile li nim automobilima. Uglavnom su imali
nekoliko taksija kojima su išli svuda.

Šahbal je imao taksi još od vremena kad je bio lan redakcije partijskih novina. Koristio se njime kao
prevoznim sredstvom i uz to zaraivao sebi hleb. Pre~ivelo rukovodstvo se zbog bezbednosti više nije
sastajalo. Ali su se povremeno nalazili u nekoj ajd~inici na bazaru u Teheranu.

Na jednom takvom susretu Šahbal je doznao da je Galgal u Kabulu.

„Mogao sam toga da se setim“, re e on zaprepašeno. „Kako ste to doznali?“

„Preko partijeTadeh“, re e jedan i pru~i mu ceduljicu s adresom.

I partija Tadeh se raspala. Re~im ju je ukinuo. Ali stari lanovi te rusofilske komunisti ke partije i dalje su
odr~avali vezu s komunisti kim susedom Sovjetskim Savezom.

Šahbal je sad znao šta treba da radi.

Za vreme komunisti ke uprave u Avganistanu, ilegalne iranske grupacije bile su u dobroj vezi s
avganistanskim simpatizerima. Kada su na vlast došli talibani, komunisti su pobegli u Sovjetski Savez. Ali
mnogi su ostali. Potrajalo je nekoliko meseci dok je neka avganistanska grupa mogla da organizuje njegov
ilegalni dolazak u zemlju. Jahao je na kamili po mraku kroz pustinju, do avganistanske granice gde ga je
ekao motor.

Kada je stigao do granice, on ostavi kamilu u staji kr me i ode pešice do mesta gde je Avganistanac ekao
iza bodljikave ~ice. Pošto su razmenili lozinku, ovek mu pokaza gde mo~e da se ispod ~ice provu e u
Avganistan.

Šahbal sede iza oveka na motor i oni se odvezoše. Pola sata kasnije Avganistanac se zaustavi pred
pastirskom kolibom. Ue u kolibu i vrati se s tradicionalnom odeom. Kad se Šahbal preobukao, produ~iše
do prvog sela, odakle je sledeeg jutra odlazio autobus za Kabul.

Bila je još jesen, ali na vrhovima planina padao je sneg i vetar je oštro rezao po licu. ovek kupi Šahbalu
sve~eg hleba i urme i ukrca ga u autobus.

Posle peto asovne vo~nje kroz planine i mnogih zaustavljanja, autobus sti~e kona no u centar Kabula.

Šahbal izae iz autobusa i ue u prvu kafanu da nešto pojede. Poru i toplu gustu avganistansku orbu i popi
nekoliko aša sve~eg aja.

Prethodne noi gotovo nije bio ni trenuo. On ue u mali hotel pored kafane i ubrzo se uvu e pod jorgan.

Probudi se tek sledeeg jutra, kad je hotelski sluga kucnuo na vrata da ga upita da li je sve u redu.

Oseao je potrebu da se okupa, ali hotel nije imao kupatilo. Tra~ei kupatilo, pronae d~amiju. Tamo se
dobro umi i ode u neku ajd~inicu da doru kuje. Gradski arhiv u kome je Galgal radio bio je odatle udaljen
samo nekoliko ulica. Arhiv je bio zatvoren za publiku, ali iza prozora su gorela svetla.
Galgalova radna soba bila je na poslednjem spratu; tamo je sedeo sam. Radni sto bio je pored prozora.
Kad podigne pogled, vidi ljude na ulici. Kao i svi ostali saradnici, dolazio je rano na posao, ali kad se arhiv
zatvori oko etiri sata, ostajao je još pola sata da radi i poslednji je izlazio iz zgrade.

I pored avganistanske odee, Šahbal ga je smesta prepoznao kad je izašao iz zgrade. Ugojio se, ali odavao
ga je hod. Ve se smra ilo.

Šahbal ga je pratio do pekara. S hlebom ispod ruke Galgal prie oveku koji je na plo niku prodavao
poslednje jesenje gro~e. Kupi gro~e i krenu kui.

Šahbal ga je pratio do stana, malo je razgledao okolinu, a onda se vratio u hotel. Najviše mu je odgovaralo
da Galgala zatekne samog u kui, ali kada je sledee ve eri stajao pod njegovim prozorom, vide da je s njim i
njegova nova avganistanska ~ena. Sedeli su na podu i ve erali. Šahbal nije mogao du~e da eka, morao je
brzo da obavi svoj posao pre nego što ga otkrije avganistanska tajna slu~ba.

On napravi krug oko kue i dade Galgalu vremena da jede. Kada je opet prošao pored prozora, vide ~enu u
kuhinji. Na gornjem spratu gorelo je svetlo. Bila je to zgodna prilika; on se uvu e kroz kuhinjski prozor.
}ena, koja je bila zauzeta pranjem sudova, u nešto. Okrenu se i vide naoru~anog oveka u vratima, ali pre
nego što je uspela da vrisne, Šahbal je dohvati, stavi joj ruku na usta i prošapta: „Budite mirni! Neu vam u
initi ništa na~ao. Slušajte me dobro, vaš mu~ je iranski zlo inac koji je naredio da se pogube stotine
nevinih ljudi. Ako budete mirni, ne morate se ni ega plašiti. Razumete li moj persijski?“

}ena prestrašeno klimnu glavom.

„Nemam vremena. Povezau vam usta, i svezau vam noge i ruke. Mirujte, ako se kreete, ubiu i vas.
Shvatate me?“

}ena ponovo klimnu glavom.

„Odli no“, re e on i sveza je. Ostavi je na kuhinjskom podu, polako krenu uza stepenice i uputi se prema
sobi gde je gorelo svetlo.

Još je na stepenicama, s pištoljem u ruci, pogledao kroz odškrinuta vrata. Galgal je sedeo za stolom, imao
je nao are, itao je knjigu i pravio zabeleške.

Šahbal lagano otvori vrata i ue. Galgal pomisli da mu to ~ena donosi aj i zato ne podi~e pogled. Ali kada
je ne vide, skide nao are, pogleda prema vratima i vide naoru~anog Avganistanca u sobi.

„Ne mrdaj!“, uzviknu Šahbal.

Po govoru stranca bilo mu je jasno da to nije Avganistanac. Prenera~en, pogleda Šahbala.

Šahbal skide kapu i re e ledeno: „Mohamede Al Galgale! Takozvani Bo~ji sudijo! llegalni sud mi je dao
nalog da te pogubim!“ Galgal prepoznade Šahbala, malo se tr~e, htede nešto da ka~e, ali jezik mu se
toliko osušio da je bio kao par e drveta. Bio je to njegov kraj, više ga ništa nije moglo spasti. Promrmlja
nešto. "Ne razumem te.“

On pokaza prema aši s vodom koja je stajala na stolu.

„Samo ti pij!“, uzviknu Šahbal.

Uzdrhtalom rukom Galgal uze ašu i otpi gutljaj.

„Smem li da se okrenem prema Meki?“, upita muklim glasom. „Smeš!“

Galgal ustade, koraknu prema prozoru, okrenu se u ve ernjoj pomr ini prema Meki i zapevuši:

"Oni sto stoje na desnoj strani. I oni što stoje na levoj strani...“

Šahbal ispali metak u Galgalove grudi.

Galgal se zatetura, ali se osloni o prozorski ram i nastavi:

„O, ove e, ti te~iš Njemu, i ti eš ga sresti. Kad se nebo raspukne

I kad se zvezde razveju...“

Šahbal ispali još dva hica.

Galgal se tr~e, pusti prozorski ram i tresnu na tlo. Dok se još trzao , nejasno je pevušio:

„Prvodošavši su oni što su prvi došli Oni su ti koji su doneti u blizinu U vrtove sree.“

Šahbal se stušti niza stepenice, odveza ~enu i re e joj: „Tr i brzo svojoj porodici!“

}ena izjuri napolje.

Šahbal napusti kuu, utr a u ulicu levo i mirno produ~i mra nim uli icama prema centru grada. Tamo kupi
sve~ hleb i gro~e i ue u noni autobus koji je išao u Pakistan.

Autobus je prolazio poluosvetljenim ulicama Kabula. Grad je bio predivan. Jednom e se vratiti na to
tajanstveno mesto.

V r t o v i s r e e

Alef Lam Miem Raa.Prošle su godine, a tuga kue rasla je kao drvo u vrtu.

Ameri ki taoci ve davno spavaju u svojim krevetima, u svojim kuama. Homeini je umro.

Rat se završio, a Amerika, koja ništa nije postigla sa Sadamom, prizemljila je svoje špijunske avione.

Ptice selice još uvek ulaze u grad i lete iznad d~amijske kue. Ali pošto više nema hrane, nastavljaju let.

Keri Age D~ana ~ive u Teheranu, udale su se u tišini za vreme burnih ratnih godina i pogubljenja. Ensi je
dobila sina, koga je nazvala D~avad. Redovno je s mu~em dolazila u posetu i uvek je malog D~avada
stavljala majci u krilo. Fagri, koja je mislila da nikada nee preboleti tugu, poljubila bi dete, podigla ga uvis
i uzviknula: „Ago D~ane, gde si, doi da vidiš, isti naš D~avad!“

Stara vrana ula je Fagri i napravila je krug iznad kue. Stare ribe u ribnjaku iskakale su od sree iz vode,
staro drvo ispravljalo je lea i osmehivalo se, ptice su ponovo dolazile i sedele u granama, a vetar je stizao
s planina donosei miris prolenog poljskog cvea. Aga D~an obu e jaknu, stavi šešir na glavu, uze štap i ode
veselo na bazar da donese kutiju sve~ih kola a.

Kada je poslednji put radosnim povodom kupio kola e?

Seao se. Bio je to dan kada su bake putovale u Meku.

Jednog predivnog prolenog dana izveze Aga D~an stari "ford“ iz gara~e i opra ga ispred vratnica. Stavi
Fagrin kofer u prtlja~nik i pomo~e joj da ue u kola, onda sede za upravlja i uputi se u D~ird~u.

Nekada su gotovo sve ~ene iz D~ird~e, stare i mlade, vori ale ilime za Agu D~ana i tamo su ga ljudi do
ekivali kao vladara. Ali u jednom trenutku nisu hteli da mu daju mesto za sinovljev grob.

Sreom, ti dani su prošli, jer kad je stigao na seoski trg, tu se parkirao i izašao iz kola s Fagri, seljani
stadoše sa strane i pokloniše se s poštovanjem.

Pošto je prošao talas nasilja, rat se završio i slegla se prašina revolucije, ljudi su dobili uvid u sve. Videli
su rezultate tolikih godina borbe.

Zbog tolikih mrtvih i razli itih politi kih mišljenja mnoge porodice su se raspale. Zatvori su bili prepuni
protivnika re~ima. Nezaposlenost je bila ogromna, a ~ivotne namirnice oskudne.

Aga D~an nikada nije ispri ao Fagri šta se dogodilo one noi u selu, ali ona je celu pri u ula od svoje
rodbine.

„Još uvek ne shvatam kako se ljudi mogu toliko promeniti od danas do sutra“, re e ona kad su krenuli ka
nekadašnjoj kui njenog oca.

„To su prosti ljudi i skoro svi su nepismeni. Šah nije ništa uradio za njih, a ni ajatolasi nisu bili bolji. Ne
zameri im. I pored svega, naši koreni su duboko u ovom tlu, svi naši pokojnici sahranjeni su ovde. Kada
sve ide dobro, zavisi od nas, a kada sve ide loše, i to zavisi od nas.“

Mali stari zamak gde su nekada uvek boravili zaposela je islamska vojska. Zato su prvu no prenoili u
roditeljskoj kui Fagri Sadat, gde je sad ~ivela njena mlaa sestra.

Sledeeg dana posetili su kuu Kazema Hana. Išli su jedno pored drugog ispod bademovih drveta osutih
bledoru~i astim cvetovima. Ptice su pevale tako veselo, kao da slave kraj tuge. Stari deo sela nije se
promenio, ali mladi, tek ven ani parovi gradili su nove kue na bregovima. D~ird~a je bila uvena po
šafranu i ilimima. Šafran koji je rastao po tim bregovima bio je mirišljav. Kad se nekada jahalo do kue
Kazema Hana, ništa drugo se nije videlo do ~utih planta~a šafrana koje su prekrivale bregove. Sada se
na niskim bre~uljcima nalazilo stotinu malih jednostavnih kuica. Na najvišim brdima u doba šaha po elo
se sa izgradnjom rezervoara za vodu, ali kasnije više ništa nije uraeno.

„Drvee je ostarilo“, re e Fagri.

„I ja sam ostario“, odgovori Aga D~an.

Pre nego što ponovo zahladni, sve devojke iz sela pele bi se na brda da beru šafran koji je prodavan kao
zlato. Veselo su pevale, a kad bi se vratile kui, ruke su im bile ~ukastomrke, a telo im je mirisalo na
šafran.

Devojke iz D~ird~e imale su prosce iz drugih sela. Ali ti su imali muke da odvoje devojke od sela.

Za vreme dugih hladnih zima devojke su danonono vori ale ilime. Kad doe prolee, otvarale su prozore i
moglo se uti pevanje i kikot. I sad su prozori bili otvoreni, ali ništa se nije ulo, nisu više smele da pevaju.

Aga D~an i Fagri Sadat šetali su mirno pored starog oraha prema kui Kazema Hana, koja je stajala na
uzvišenju preko puta šafranovih brda.

U daljini se pojaviše dva jaha a; galopirali su prema njima. Zaustaviše se nekoliko metara od njih i uputiše
se prema Agi D~anu vodei konje na povocu. Ljudi su veoma li ili jedan na drugog. Oni se pokloniše i
pozdraviše Agu D~ana. Više ništa ne rekoše.
Aga D~an ih nije prepoznao. Upitno pogleda Fagri Sadat. „Sad tek vidim, to su dva sina starog sluge
Kazema Hana“, re e Fagri osmehujui se.

Aga D~an uzvrati pozdrav i upita kako su im ~ene i deca.

Ljudi rekoše da je kod kue sve u redu, da su deca porasla.

„Doveli smo vam konje“, re e jedan, „bie vam potrebni dok ste ovde.“

Aga D~an pogleda Fagri osmehujui se. „Nude ti konja, šta ka~eš?“

„Ni govora“, re e Fagri smejui se. „Ti mo~eš ako hoeš, ali ja više nisam ona ista Fagri, ne usuujem se više
da jašem.“

„Njihove ~ene te pozivaju da im doeš u posetu“, re e Aga D~an.

„Dobro, baš lepo, sa zadovoljstvom, sigurno u doi“, odvrati Fagri.

Ljudi im predadoše uzde i odoše pešice.

Kua Kazema Hana nalazila se kao neki dragulj usred starog drvea. Druk ije i nije moglo biti, bila je to kua
seoskog pesnika. Grob Kazema Hana nalazio se u dnu vrta ispod bademovog drveta i bio je potpuno
prekriven ru~i astim laticama.

Dok je bio ~iv, ptice su pevale sve dok ne bi otvorio prozor opijumske sobe i opijumski dim pokuljao
napolje.

Kada bi završio s pušenjem, uzviknuo bi: „Sada kui, deco, laku no!“ I ptice bi odletele.

Seljak i seljanka koji su radili kod njega sada su sve pospremili i pripremili za dolazak Age D~ana i Fagri.
Ru ali su napolju u vrtu, i pri ali su o Kazemu Hanu, i smejali se seajui se kako je svojim pesmama o
aravao ~ene.

Uve e je seljanka prišla Fagri Sadat i rekla: „Nekoliko ~ena bi rado došlo da vas pozdravi ako nemate
ništa protiv.“

„Koje ~ene?“, upita Fagri iznenaeno.

„}ene iz sela koje su nekad vori ale za vas ilime.“

}ene su se divile Fagri zbog lepote i prijateljskog ponašanja. Još uvek su je volele.

„Kada e doi?“

„Malo kasnije, ako mo~e.“

Aga D~an ode u biblioteku Kazema Hana.

Prvo je došlo nekoliko starih ~ena; one poljubiše Fagri i utei sedoše na zemlju. Onda pristi~e nekoliko
skupina ~ena; i one poljubiše Fagri i sedoše. Fagri je bila iznenaena. Veina ~ena je nekada radila za njih,
seala se njihovih likova. Na kraju ue skupina od sedam ~ena. One je zagrliše. Bile su to devojke koje su
nekada dolazile da vori aju probne ilime.

„Kakvo iznenaenje. Zbog vaše posete srce mi se opet ispunilo radošu. To uopšte nisam o ekivala, mislila
sam da ste me zaboravile“, re e Fagri.

Jedna od starica mirno uze re : „Fagri, do~ivela si strahovit bol i mi to znamo. Izgubila si sina, a mi mu
nismo podarili grob. To e nam zauvek pritiskati savest. Ve eras smo došle da te zamolimo da prekineš
~aljenje. Donele smo ti haljinu. Molim te da crnu odeu oka iš u orman i obu eš ovu haljinu. To je zapravo
još davno trebalo da se dogodi, bile su to teške godine za tebe.“

}ena uze veselu cvetnu haljinu i pru~i je Fagri. Suznih o iju gledala je Fagri svoju crnu odeu. Nije mogla
ni re da ka~e, tiho je plakala skrivajui šakom usta.

Htela je da s cvetnom haljinom otr i Agi D~anu, ali vide kako se skupina muškaraca penje stepenicama.

Bili su to seoski mudraci, koji su takoe nekada radili za Agu D~ana.

Jedan pokuca na vrata biblioteke i upita da li mogu da uu. „Naravno!“, uzviknu Aga D~an. „Dobro nam
došli!“

Oni uoše i sedoše na stare stolice kraj prozora. Na trenutak zavlada tišina. Onda jedan od njih re e: „Ago
D~ane, gotovo svaka porodica u selu je izgubila nekoga u ratu. Svi oni le~e jedni pored drugih na groblju.
Tvome sinu nismo dali grob. Nosimo na savesti telo tvog mrtvog sina. Oprosti nam!“

„Bog sve zna. I oprašta“, re e Aga D~an miroljubivim tonom. „Nikad to nikome nisam zamerio. Vaš
dolazak umanjuje moj bol. Uvek sam verovao u dobrotu oveka. Hvala vam što ste došli.“ Starac pru~i belu
košulju i re e: „Vreme ~alosti je prošlo. Uzmi ovu košulju od nas, a crnu stavi u orman.“

U postelji Fagri stavi glavu Agi D~anu na grudi i re e: „Kakva lepa no, tako sam zadovoljna, mogu ponovo
u naše selo.“ Gledali su kroz prozor nebo puno zvezda.

"Oni su to odobrili. To su sve iskusni ljudi, ti stari seljani. Mudri su i njihova mudrost poti e iz bogate
tradicije ovog kraja, znaju kako se mogu zaceliti stare rane.“

„Sutra e doi nekoliko prijateljica, koje e mi staviti kanu na glavu sree radi“, re e Fagri uzbueno.

„Radujem se zbog tebe! Zaslu~uješ to!“, re e Aga D~an. Zaspaše zagrljeni.

Ujutru ptice probudiše Agu D~ana pesmom. Posle molitve, on prošeta po vrtu. Obukao je belu košulju
koju su mu poklonili seljani, oseao se dobro. Gledao je mlado granje puno cvetova i oseao je ponovo snagu
u nogama. Ode do groba Kazema Hana, klee na kamenu plo u, uze kamen i, kucnu njime lako po
nadgrobnoj plo i i izgovori pesmu:

„Roezegar ast ke ghah ezzat dehad

Ghah ghar darad

Tjarge basighar azin bazitjeha besjaar darad. Takav je ~ivot

Igra se tobom

Ponekad te voli

Ponekad te ponizi.“

Prijatan proleni vetar dunu s planina. Aga D~an se seti da je sanjao Hušanga Hana.

Hušang Han je bio stari prijatelj, pripadao je plemstvu i ~iveo je u planini. To je bio ovek koji ih je one noi
sustigao na putu, koji se usred planine pojavio s d~ipom i preuzeo D~avadovo telo.

}iveo je u zamku u sopstvenom selu, daleko od ostalih sela u planini.

Otkad je Hušang Han odvezao sa sobom D~avadovo telo, Aga D~an nije više išao u planinu. Znao je da
mora imati strpljenja i da e jednog dana doi pravo vreme i za to.

Sad, dok je stajao kraj groba svog strica, seti se sna. Miris i pomisao na D~avada razvejavali su se u
njegovoj glavi kao miris cvetova.

On izvede konja iz staje, usko i u sedlo i u galopu se uputi prema Savod~bolagu.

Hušangu Hanu je bilo oko šezdeset godina. Bio je sin monog plemia. Bio je izuzetno zanimljiva osoba, nije
hteo ništa da ima s ocem, a ni svojevremeno sa šahovim re~imom.

Hušang je imao pet ~ena i sa svakom ~enom imao je petoro dece. }iveo je u nekoj vrsti samostalne
zatvorene kolonije i gotovo mu nije bila potrebna pomo spolja.

Hušang Han je imao d~ip, nekoliko traktora, nekoliko desetina krava, konje, ovce. A u podrumu je imao
malu vinaru, u kojoj je pravio vino za li nu upotrebu.

Nije imao nikakve veze sa spoljnim svetom, samo su ga prijatelji redovno poseivali. Bili su to izuzetni
pesnici, pisci i muzi ari iz Isfahana, Jazda, Širaza i Kašana. Bili su uvek do ekivani dobrodošlicom. Šetali
su planinom s Hušangom, pušili opijum, pili domae vino i u~ivali u vou iz njegovih vrtova. Nije bilo
automobilskog puta do sela. Samo je on u starom d~ipu mogao da vozi po stenju i obroncima dolina.
Njegovi gosti dolazili su autobusom u D~ird~u i peli se u selo na mazgama.

Hušang Han je studirao u Parizu i tamo je dugo ~iveo, ali jednog dana spakova kofere i vrati se u planine.

Uvek je išao u visokim izmama, nosio je poseban šešir i parfem iz Pariza. Svakog dana peo se navrh
planine da tamo sa eka raanje sunca. Radio je uvek stajao na francuskoj stanici, na kojoj je slušao muziku
i vesti.

Mada je imao etiri ~ene, ~iveo je sam u svom zamku, okru~en svojim stvarima.

Planine, meu kojima je bila i Savod~bolag, bile su tajnovite. Na najvišem vrhu nalazio se krater i još uvek
se dizao dim starog vulkana. Zamak se nalazio na planinskom obronku i gledao je u suvu dolinu.

Na putu do zamka prolazilo se pored tri zagonetne peine. U peinama su se nalazili delovi stare persijske
istorije. Na dnu jedne od peina nalazila se jednostavna kamena statua kralja Šahpura, jednog od prvih
sasanidskih kraljeva.

Na zidu druge peine uklesan je lav koji se borio protiv kralja Ahamenida, koji je sedeo na biku. U treoj
peini isklesan je lik kralja Darija. Najveeg kralja svih vremena.

Na ulazu u svaku peinu lepršale su zelene zastave sa svetim tekstovima. Hodo asnici su se peli na mulama
do peine da se dive tim prizorima.

Orlovi su kru~ili nad peinama i sve dr~ali na oku, hodo asnici su ih smatrali uvarima peina.

Na vrhu planine nalazilo se veliko crkveno zvono. Gosti su mogli da zvone i tako Husangu najave da sti~u.
Aga D~an je zazvonio i mahnuo šeširom prema selu. „Haaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaane!“, odjeknu njegov
glas dolinom ispod zamka.

Deca koja su se igrala pred zamkom i ula ga kako vi e, odgovoriše svi zajedno: „Ko ste viiiiiiiiiiiiiii?“

„Agaaaaaaaaaaaaaa D~aaaaaaaaaaaaaaan!“

Deca odjuriše u zamak da obaveste Hana o dolasku gosta. Aga D~an se dalje peo dr~ei uzde konja.

Hušang pristi~e u galopu, mašui šeširom. Aga D~an sko i s konja i zagrli ga.

„Prijatelju moj veliki, dobro mi došao! Kakvo prijatno iznenaenje. Moj dom je tvoj dom!“

Produ~iše pešice.

„Reci mi, prijatelju, šta te je ovamo dovelo?“

„Verovao ili ne, jedan san“, re e Aga D~an.

„Kakav san?“

„Nalazim se u D~ird~i sa Fagri i noas sam te sanjao.“ „Zašto nisi poveo i Fagri?“

„Nisam planirao da doem, ali kad sam se jutros setio šta sam sanjao, odmah sam krenuo.“

„Šta si to sanjao?“

„Ne seam se više dobro, ali stajao sam pored sata i video te kako silaziš u dolinu. Zazvonio sam, ali ti nisi
uo, povukao sam konopac ja e, ali ti nisi pogledao gore. Grlo mi se bilo steglo, ali sam bez prestanka
zvonio, tako da su svi u planini mogli to da uju, osim tebe. Ostalo sam zaboravio.“

„Znam kuda je ostatak tvog sna vodio. Poi sa mnom“, re e Han, sko i na konja i krenu prema dolini.

Bila je to suva dolina, nije bilo u njoj ni ega osim mrkih stena. Nije bilo ni znaka ~ivota. Han je jahao
spretno niz obronak. Kad su sišli do dole, sjahaše. On se uputi u korito doline.

„Tlo je ovde toliko ~edno da kad bi se Persijski zaliv izlio u dolinu, ne bi joj uta~io ~e. Ali prosto da ne
poveruješ koliko je ovde tlo plodno. Sanjam o tome da jednom od ove doline napravim rajski vrt. Pokazau
ti nešto. Jesi li spreman?“

„Za šta?“

„Za nešto bolno, ali istovremeno divno!“ On pree preko nekoliko velikih stena, a Aga D~an je išao za njim.

„Priroda je ovde napravila udo“, nastavi on, „vidiš samo suvu zemlju, ali iza zamka je tlo meko i vla~no.
Odau ti jednu tajnu. Mo~eš li da zamisliš kako ispod zemlje ima ogroman rezervoar za vodu?“

„Rezervoar za vodu?“
„Zapravo, podzemni prirodni rezervoar. Pojma nemam kako je nastao, niti odakle dolazi voda, mo~da iz
severnih planina gde je ve ni sneg. To je tajna mog zamka, niko ne zna za nju, otkrio sam je pre tri godine
kad mi je bio u poseti prijatelj iz Francuske. On je geolog i zanimalo ga je poreklo bunara. Pomou u~eta
spustio se u bunar. Kada se vratio, rekao je: ‘Ispod zamka le~i zlato.’

„ ‘Zlato?’, upitah ga zaprepašeno.

„ ‘Voda, ima ogroman vodeni rezervoar ispod zemlje, kojim mo~eš zaraditi zlato’, re e on. Nisam to
nikome ispri ao, jer se bojim da bi mi ajatolasi, im bi za to doznali, oduzeli zamak, a mene proterali. Dok
sam ~iv, dr~au to u tajnosti, ali ve sam u potaji napravio eksperiment. Uz pomo jednog lana tvoje
porodice.“

„Moje porodice?“

„Ispri au ti kasnije. Kupio sam sna~nu pumpu za vodu i duga ko crevo. Ostalo moraš da vidiš svojim o
ima. A sad zatvori o i, pa u te odvesti na mesto o kome ti govorim. Budi jak i poi za mnom.“

Aga D~an zatvori o i oklevajui, uhvati vrsto Hana za ruku i uputi se za njim iza visokog planinskog zida.

„Sad mo~eš da otvoriš o i.“

Aga D~an otvori o i. Nije mogao da poveruje šta vidi. Ispred njega pru~ao se ogroman vrt. Bio je to vrt
prepun mirisavog prolenog cvea u svim duginim bojama, tu i tamo poneko mlado drvee u cvetu.

„Pa ovo je neverovatno!“, re e Aga D~an.

„Ovde je tlo uvek toplo zbog starog vulkana i bogato je mineralima. Vrt je zaštien visokim stenama. To je
deo mog sna o dolini. Prošle noi sanjao si nešto, ali ne seaš se ta no šta. Rei u ti o emu si sanjao. Pogledaj
tamo, ispod onog drvea, naspram ~utomrkih stena, tamo je sahranjen tvoj sin. Nisam još stavio nadgrobni
kamen, ali pokriven je cveem i cvetovima s drvea.“

Aga D~an dohvati Hana za ruku.

„Ovde ne dolaze obi ne pti ice“, re e Han, „ovo je oblast orlova. Kru~e nad dolinom i stra~are.“

Vla~nih o iju Aga D~an je gledao narand~astoru~i asto cvee koje je raslo na grobu. Bilo je tako gusto,
kao da se plašilo da ne otkrije grob. Suze su mu se slivale niz obraze. On kle e pored groba i poljubi tlo:

„Alef Lam Miem Raa

On upravlja svime

I on je stvorio zemlju

I uzdigao planine

Reke je pustio da teku

Nebesa je uzdigao na stubove

Koje ne mo~eš videti

Ustanovio je Sunce i Mesec

I dao svakom poseban put

Do odreenog vremena

On upravlja svime

On nareuje noi da prekrije dan

I obrnuto

Napravio je svekolike plodove

Dva pola
I zemlju s grani nim oblastima

I vrtove i vinograde

I ~itna polja, urmine palme

S jednim korenom ili s mnogobrojnim stablima Kroz koje te e ista voda

On upravlja svime

On jasno objašnjava znake

Alef Lam Miem Raa.

„Hvala ti, Hane“, re e Aga D~an, „hvala ti prijatelju, oseam kako mi se srce veseli.“

„Imam još nešto za tebe što e te radovati“, re e Hušang Han.

„Ništa me ne mo~e više usreiti od ovog.“

„Nikad se ne zna. Evo da ti ka~em da imam pomo nekoga ko je sna~an kao slon. Bez njegove pomoi ne bi
bilo mogue stvoriti ovaj vrt. Poi sa mnom. Hoeš li da ga vidiš? Radi iza zamka, na traktoru. Tamo se
bavimo novim tlom, zasejao sam suncokret. Naš suncokret ne bude ni metar visok ovde u planini, ali
francuski raste visoko. Posle emo na polju imati hiljade sunašaca s divnim so nim uljastim semenkama.
Napravili smo ogled prošle godine, ove godine sigurno emo moi da cedimo sopstveno ulje. ovek koga eš
sad videti veoma je spretan. Radi danonono, ore, seje, opravlja poljoprivredne mašine i alatke, savetuje
me. Nikada još nisam imao tako dobrog radnika.“

Vodei konje za uzde, prešli su polako na drugu stranu obronka.

Kada su došli do jednog obraslog dela brda, Han zaveza konje uzdama za drvo i re e: „Iznenadiemo ga,
pazi kako hodaš.“

Išli su izmeu drvea do mesta gde je ovek nešto radio.

„Ostani tu“, prošapta Han.

Aga D~an pogleda oveka u traktoru; nosio je šešir koji mu je zaklanjao vei deo lica. Vozio je prema starom
drvetu. Tu zaustavi traktor, izae iz njega i prie drvetu ispod koga su le~ale njegove stvari. ovekovo
dr~anje i na in hoda u iniše se poznati Agi D~anu.

Han se osmehnu.

ovek uze svoj hleb, sede na zemlju, nasloni se na drvo, pogleda gore, sunce mu osvetli lice.

„Ahmad! Pa to je Ahmad!“, uzviknu Aga D~an. Onda istupi korak napred i pogleda radnika pa~ljivo; nije
pogrešio, bio je to Ahmad, njihov Ahmad, sin njihove kue, imam d~amije.

„Prii mu! Zagrli ga!“, re e Han.

Dva orla se pojaviše iznad polja i napraviše krug.

Aga D~an se uputi preko polja. Ahmad vide kako mu Aga D~an prilazi. Ustade i ostade da ga ganuto
gleda. Aga D~an raširi ruke i zagrli ga.

„Pa ti si postao pravi seljak, ak moderan seljak, voziš traktor, mirišeš na dizel, imaš ruke automehani ara“,
re e Aga D~an, sijajui od zadovoljstva. „Postao si iskusan ovek, video si mnoge strane ~ivota. Neka je
Alahu hvala na ovom blagoslovenom trenutku.“

Ahmad je bio toliko potresen iznenadnim prisustvom Age D~ana da nije mogao da izusti ni re .
Uzdrhtalim rukama brisao je o i.

„Sve e opet biti u redu, sine, nevolje su prošle, kunem ti se. D~amija e ponovo biti naša i ti eš se vratiti u
biblioteku“, re e Aga D~an.

„On više ne ~eli da bude imam“, re e Han osmehujui se. „Slobodno baci njegovu halju i turban tim
ajatolasima. Hajde, on mora da radi, idemo da ru amo, morate obojica da doete k sebi.“

Iznenaen, zbunjen ali zadovoljan, Aga D~an se vratio s Hanom u zamak.

„Pravi si prijatelj, Hane. Ne znam šta da ka~em zbog svega što si za mene u inio.“

„Ne treba ništa da ka~eš, ali moraš nešto da u iniš za mene“, re e Han.

„Sa zadovoljstvom, samo reci šta treba da uradim.“

„Doi emo i do toga, ima dosta vremena.“

Kada su stigli u zamak, deca kli ui do ekaše Agu D~ana.

„Rekao bih da je pristiglo tuce dece“, re e Aga D~an.

„Pojma nemam“, re e Han smejui se, „pitaj njihove majke.“

Han odvede Agu D~ana u svoj elegantni stan, gde su dopola izgorele svee stajale u starim dr~a ima u
obliku lala u kristalnim lusterima. Bilo je prijatno toplo, na podu su bili stari persijski ilimi koji su sobi
davali još više topline i boje.

Nameštaj je bio renesansni, ali je još uvek izgledao dobro. U velikom ormanu za knjige bilo je i persijskih i
francuskih knjiga.

„Nadam se da eš ostati nedelju dana“, re e Han.

„Pogodio si moje ~elje. Rado bih ostao, ali nije mogue. Fagri je sama u D~ird~i. Danas ima nekoliko
sastanaka sa ~enama koje joj dolaze u posetu; ona ne zna da sam ovde, samo sam slugi kazao da u se
vratiti kasno.“

„Shvatam ja to, ali te ne puštam da odeš. Poslau nekog po Fagri.“

„Mislim da je još prerano za nju. Tek je po ela da se osea malo bolje. Nisam joj nikada ispri ao da si ti one
noi preuzeo D~avadovo telo. Primeujem da još ne ~eli da o tome razgovara.“

„Dobro. To nije problem. Onda u nekog poslati da je obavesti kako eš ovde prenoiti. Mo~e da prespava
kod svoje sestre. Ne smeš dozvoliti da se ~ene naviknu na tvoje ruke. Pusti je da jednu no spava sama, to
je dobro za nju“, re e Han.

Dvojica slugu doneše jelo na okruglom srebrnom poslu~avniku.

Nešto kasnije Aga D~an se vratio na imanje i šetao je s Ahmadom po planini. Pri ali su o dogaajima
proteklih godina.

Predve e odvede Han Agu D~ana svojim ~enama, koje su ga poslu~ile ajem i domaim kola iima.

Ve erali su kod najstarije ~ene.

Kad su se vratili u zamak, Han ga odvede u gostinsku sobu, u kojoj su na sve strane gorele svee.

„Sedi, dragi goste, vraam se odmah“, re e Han.

Aga D~an se odjednom rastu~i, naporan dan ostavio je trag. Zagleda se ispred sebe ekajui Hana, koji se
ubrzo pojavio s flašom u ruci. On spusti flašu na kojoj je još uvek bio tanak sloj prašine, a iz ormana izvadi
dve aše sa zlatnim rubovima.

„Ve eras obojica imamo razlog da pijemo. Ovo je lepa tu~na no, vidim ti to po licu.“

Aga D~an koji još nikad u ~ivotu nije okusio alkohol, odmahnu glavom osmehujui se.

„Ne pijem“, re e on.

„Grešiš. Malopre si hteo da mi zahvališ, ali nisi znao kako. To je veoma jednostavno. Pij sa mnom i ja u to
smatrati znakom zahvalnosti. Slušaj, uzeo sam za tebe najstariju bocu u podrumu. Još je iz doba moga
oca, nalazi se ve trideset godina u podrumu. Svih tih godina ekao sam na ovakvu no, ovakvog prijatelja,
pravog oveka. ekaj malo, ne moraš odmah da odgovoriš. Znam da je to protiv tvojih principa, ali hteo bih
da to vino popijem s tobom za tvog sina koji je ovde sahranjen i za Ahmada koji je ~iv i zdrav i vozi
traktor. Ovo je posebna no i ne treba tu da petljaš veru. Napuniu ti asu, ti uti, kad podignem ašu, uradi i ti
isto, a onda emo obojica otpiti.“

On otvori flašu i pomirisa je: „Alah, Alah, svi piju kad im se pije, a ja ~elim da piješ sa mnom ovo vino.“
Aga D~an je utao. Han nasu vino s prsta u svoju ašu i lako ga protrese ukrug: „Rajski miris vina, kako je
re eno u Koranu, nalazi se u ovom vinu.“

Aga D~an je gledao utei.

„Ne gledaj me tako“, re e Han, „nisam rekao ništa pogrešno, nisi ti jedini pro itao Koran, i ja itam Koran.
Svako ga ita na svoj na in. U Koranu stoje re i koje mnogo obeavaju u vezi s rajem i ~enama koje e tamo
slu~iti, lepe ~ene ije usne mirišu na med i mleko. One e ti sipati bo~anska pia. Evo, podigni svoju ašu,
ovo vino e ti posle ponuditi raj!“

Aga D~an ne dota e asu.

„Po inio sam mnoge grehove“, re e Han, "ali ti nisi, i ja od tebe nikada ne bih tra~io nešto grešno. Ovo
vino sam napravio sam od crnog gro~a iz svog starog vinograda. Za berbu sam dovodio s planine najlepše
devojke da beru gro~e i stavljaju ga u veliku glinenu burad u podrumu.“

Han otpi gutljaj, pa~ljivo oproba ukus i re e: „Neverovatno, estice iz starog vulkana, estice iz svemira
nalaze se u ovom vinu. Miriše na ruke ondašnjih devojaka. Uzmi svoju ašu, Ago D~ane!“ Ne re e više
ništa, ostavi Agu D~ana samog i izae iz sobe. Slepi miševi su leteli nad dvorištem gde je traktor stajao na
obronku. On vide kako Ahmad ide dvorištem i nešto nosi na leima u staju. Otpi gutljaj vina i stade da
osluškuje zvuke noi. Njegova deca su se još igrala napolju u mraku. uo je svoje keri kako u pomr ini tr e
jedna za drugom. Nekada je ~iveo u Parizu. Bile su to burne godine u Parizu, godine kada su levi arske
partije marširale kroz kvartove, godine kada je egzistencijalizam dostigao vrhunac, kada je Simon Bovoar
osvojila Pariz svojim knjigama. Tamo je bio srean i esto zaljubljen. Njegovi francuski prijatelji primali su
ga kao persijskog princa. Mogao je da ostane u Parizu zauvek, ali posle nekog vremena sve se izmenilo.
Više nije bio srean, eznuo je za kuom, za brdima svoje mladosti i ~enama u planini. Pariz je bio lep, ali ta
vrsta lepote nije bila za njega. Uspomene na Pariz iz tih godina zatvorio je u seanje i vratio se zauvek u
zamak.

Sa ašom u ruci Han se zaputi jednom ulicom u selu. U jednom trenutku se okrenu i vide Agu D~ana kako
stoji kraj prozora. Da li je otpio gutljaj? Htede da se još jednom okrene, ali to ne u ini. Iznenada mu se u
srce ponovo vrati deo one stare tuge iz poslednjih pariskih godina. Nije hteo da ostane sa svojom tugom,
pa krenu prema kui najmlae ~ene, u ijem je naru ju uvek nalazio mir. Pokuca na njena vrata i ona ih
otvori.

„Zašto si tako tu~an?“

"To je deo tuge jednog prijatelja“, re e on.

Ona više ništa ne upita, odvede ga u krevet i stavi njegovu glavu sebi u krilo.

Sledeeg jutra sluga odvede Agu D~ana u kraljevsko kupatilo. On ue u kadu, oseti vrele kamene plo e dna;
posle neobi no duge noi, bio je to trenutak prave sree. Voda mu dopre do brade. Na as nestade pod
vodom, a onda zapevuši:

„Prvodošavši su prvodošavši

U vrtove sree

Po ivaju na sofama od dragulja

I tu su dru~benice ogromnih o iju što govore koje su kao dobro uvani biseri

One kru~e oko njih s bokalima

i s punim ašama vina.

Od kojeg se ne dobija glavobolja

Od kojeg se ne magli pred o ima,

I s voem koje su odabrale

I ~ivinskim mesom.“

On zaroni, a voda se preli preko ruba kade. Onda širom otvori usta i dugo ostade pod vodom, kao da je po
inio greh.
Kad je izašao na površinu, udahnu vazduh i viknu iz sve snage: "U vrtovima sree!“

Obu e se, stavi šešir na glavu i dade slugi znak da mu dovede konja. Usko i u sedlo i odjaha u galopu.

O n j e s v e t l o s t. S v e t l o s t n a d s v e t l o š u

Pri a o d~amijskoj kui još dugo nee biti završena, ali podsea na ~ivot i svako mora u nekom trenutku da
ode.

Postoji jedna re enica koja se uvek nalazi u starim persijskim pri ama: „Naša pri a se završila, ali vrana još
nije stigla u svoje gnezdo.“

Jednog dana Aga D~an dobi neobi no pismo dok je bio na poslu u bazaru. Bilo je to pismo iz inostranstva.
To ga iznenadi. Davno je to bilo kada je poslednji put primio poslovno pismo iz inostranstva. Ali ovo pismo
bilo je druk ije. Nije prepoznavao poštansku marku. Nema ke marke bile su uvek veoma otmene, s likom
muzi ara, filozofa ili crte~om neke istorijske zgrade. Na ovoj šarenoj poštanskoj marki nalazio se buket
crvenih lala.

Aga D~an uze uveli avajue staklo i stade da prou ava marku. Mo~da je dolazila iz Švajcarske. Jednom je
tamo poslao tovar ilima.

On nasluti nadu u toj koverti, ali nikad se ne zna, loše vesti uvek vrebaju iza ugla. Stavi pismo na radni
sto, pa re e slugi da mu donese ašu aja.

Kada je dobio aj, uze no~ za pisma i pa~ljivo otvori kovertu. Pismo je bilo na persijskom, ispisano
nalivperom:
„Dragi moj Ago D~ane, salam!

Salam iz dubine srca.

Salam koji nosi miris e~nje za kuom.

Dragi moj cenjeni Ago D~ane, pišem Vam iz zemlje u koju nikada nisam

ni sanjao da u dospeti. Da gledam Vašim o ima, rekao bih da je to bila bo~ja volja što sam ovde. Ali ako se
izrazim sopstvenim re ima, mogu rei da su me nagomilane slu ajnosti dovele ovamo. Tako je to ispalo, a Vi
ste me nau ili da stvari prihvatam kakve jesu.

Moram priznati da vašu mudrost uvek nosim kao dragi lanac.

Vaše re i su mi davale nadu i pomogle mi da opstanem, da izgradim nov ~ivot, da nastavim dalje i da
budem pravi sin naše d~amijske kue.

Dragi moj Ago D~ane, eznem za danom kad u još jednom moi da otvorim ulazna vrata naše kue i uem u
nju. Još uvek nosim svoj klju u d~epu.

Vi ste me nau ili da nikada ne pokleknem pred teškoama i teškim radom i da budem strpljiv. Slušao sam
Vaš savet.

Napustio sam našu kuu, ali joj nikada nisam okrenuo lea. Sad ~ivim ovde i sanjam o danu kada u s Vama
šetati du~ kanala ispred ovdašnjeg stana. Taj dan e doi! Ne mo~e biti druk ije. Govorili ste uvek da
moram da sanjam i da svoje snove moram ostvariti. To u i uraditi. Imam tajne koje Vam mogu ispri ati
samo u slobodi ovog grada.

Jedne ve eri biete ovde, onda u pozvati prijatelje da Vas upoznaju.

Tako esto razgovaram s njima o Vama da vas poznaju skoro tako dobro kao ja.

Dragi moj stri e, pišem još uvek. Proteklih godina bavio sam se jedino uobli avanjem svojih pri a.

To sam radio za Vas i našu zemlju.

Promenio sam jezik na kome pišem, više ne znam da li zbog toga treba da sam zadovoljan ili treba da se
izvinjavam. Tako se desilo, nisam imao tu mo da se druk ije dogodi. Bio je to moj spas. Bio je to jedini na
in da Vaš bol i bol naše zemlje pretvorim u re i. Promenio sam jezik na kome pišem, ali se uvek trudim da
pesni kom duhu našeg lepog starog jezika naem mesta u svojim pri ama.

Oprostite mi.

Dragi moj stri e, tako esto sanjam o našoj kui i o Vama da zapravo ne ~ivim ovde nego tamo, s Vama.

Vi neete umreti. Ostaete dok svi ne odu i dok svi ne dou. Šahbal“

Nou je Aga D~an obla io kaput, stavljao šešir na glavu, uzimao štap za šetnju, napuštao sobu i odiazio na
unutrašnje dvorište.

Bilo je hladno, ribnjak je bio zamrznut, a grane drvea prevu ene slojem leda.

Nebo je bilo tamnoplavo, a zvezde su se prostirale do Meke. Aga D~an se uputi ka stepenicama i oprezno
se pope na krov.

Stara d~amijska vrana prepoznade njegove korake, graknu jednom, ali ostade na gnezdu ispod kupole i
nastavi da ga posmatra.

„Hvala ti, vrano! Biu pa~ljiv“, re e Aga D~an kad je prošao pored kupole na putu prema d~amijskim
stepenicama.

Vrana graknu.

„Hvala ti, vrano. Dobro je što si me podsetila. Ne, neu upaliti svetlo. Vrano, riznica je naša tajna.“

On se pridr~a za drveni rukohvat, sie stepenicama i ue u d~amiju. U mraku se uputi u podrumsku

grobnicu i oprezno otvori vrata.

Nije video ni prst pred okom, a još je oklevao da li da upali svetlo. Nije ga upalio, spustio se u podrum i
pipajui stigao do vrata riznice.
Bila je potpuna tišina. uo je samo sopstvene korake i lupkanje štapa.

U jednom trenutku koraci se zaustaviše. Aga D~an gurnu klju u bravu, a onda škripnuše šarke na teškim
drvenim vratima.

Njegova silueta jedva se razlikovala u crnilu noi. Kada je ušao u riznicu, stopio se s pomr inom.

Po crvenom ilimu uputi se do poslednje vešalice u dugom redu. Izvadi presavijeno Šahbalovo pismo iz
unutrašnjeg d~epa i stavi ga u arhivski sanduk. Prekide tišinu i zapeva:

„On je svetlost

Njegova svetlost li i na nišu sa svetiljkom. Staklo je kao zvezda što zra i.

On pali ulje blagoslovenog maslinovog drveta. Ulje daje svetlost gotovo samo od sebe, Svetlost nad
svetlošu.“

A u t o r o v r e n i k p e r s i j s k i h / a r a p s k i h r e i
Aba - Halja.

Ahura Mazda Prvi persijski bog.

Aja Ajet, jedna ili više re enica koje po smislu idu zajedno. Alhamado lellah Slavim Alaha.

Alharem alsharif D~amija Al Aksam u Jerusalimu.

Avesta Zaratustrina sveta knjiga.

Azan Poziv na molitvu.

Besmellah tala- U ime Alaha.

Djanam bé fadayet Khomeini Zrtvujemo se za tebe, Homeini. Djome-moskee D~ome d~amija, najzna
ajnija d~amija u gradu, gde se

odr~ava molitva petkom.

Enkahto wa zawadjto Hoeš li da mi budeš ~ena?

Enna lellah- Izraz koji se koristi kad neko umre. To je skraenica za:

Enna lelellah wa enna elleihe radjeun Na kraju svi se vraamo Njemu. Ensha Allah- Ako Bog ~eli.

Esfand Semenje mirišljave trave koje se baca u vatru da rastera zle

duhove.

Hedjab Islamski propis za odevanje ~ena.

Indjiel Biblija.

Mahdjabe- }ena pod velom.

Mahiha- Ribe.

Mobarak ensha Allah- Blagosloven; kome se ~eli srea.

Rokat Deo molitve.

Sa lawat baar Mohammad,- Neka je pozdravljen prorok Muhamed. Sajeh- Senka.

Salam baar Fateme - Neka je pozdravljena Fatima, ki proroka

Muhameda.

Siegé- Prema staroj islamskoj šariji, muškarac mo~e pored zakonite ~ene da ima još nekoliko ~ena. Te
~ene ništa ne nasleuju i nisu zvani no registrovane ni u opštini ni u d~amiji.
Tamoez - Jesen.

Taura Tora.

Tofang- Primitivna puška.

Toman- Iranska nov ana jedinica.

Wassalam- Toliko o tome.

P i š e v a n a p o m e n a
Neke glave uD~amijskoj kui,isto kao neka poglavlja Korana, po inju

slovima iz arapskog pisma. Na prvi pogled to su slova koja ništa ne ka~u, ali u islamskom svetu napisane
su mnoge knjige o tim slovima. Smatraju ih tajnim brojevima, svemirskim šiframa. Prema vernicima, ta
slova su klju ne re i za otkrivanje tajne postanka sveta.

Citat u glavi Mahihazasniva se na alineji iz jedne pri e iranskog pisca D~alala Ale Ahmada.

Pesme u glaviPorodica uzete su iz zbirkeKaravan iz Persije, u holandskom prevodu J. T. P. de Brajna,

izdava Bulaaq.

Svi citati iz Korana su preraeni i uzeti manje-više van konteksta. Koristio sam se raznim Koranima i
raznim interpretacijama. Najviše se zahvaljujem Fredu Lejmhajsu na izvrsnom prevodu Korana koji je
objavljen kod izdava aFibula.

Mada se pri e uD~amijskoj kuizasnivaju na istorijskim dogaajima, sva imena i pri e koji ukazuju na
stvarnost treba itati prema zakonima knji~evnosti.

B e l e š k a o p i s c u i d e l u
Kader Abdolah (Hosein Sad~adib Gamagami Farahani, 1954, Iran) holandski pisac iranskog porekla,
smatra se jedinstvenom pojavom u savremenoj holandskoj knji~evnosti. Spada u onaj mali broj pisaca,
medu kojima su Kondrad i Nabokov, koji su ostvarili ogroman knji~evni uspeh pišui na jeziku koji nije
njihov maternji.

Pisac je sadašnje ime i prezime odabrao u ast dvojice prijatelja koji su pogubljeni u burnim danima
uspostavljanja re~ima ajatolaha u Iranu. Pošto mu je i brat ubijen, a sestre zatvarane, bio je prinuen da s
porodicom ode iz zemlje, prvo u Tursku, a onda u Holandiju. Prve godine svog boravka u Holandiji
posvetio je intenzivnom u enju holandskog jezika i upoznavanju tokova holandske knji~evnosti.

Za prvu knjigu na holandskom jeziku, roman Orlovi, dobio je 1993. godine renomiranu nagradu za
najbolje debitantsko delo holandskog govornog podru ja. Posle toga usledio je niz knjiga koje su sve
hvaljene, nagraivane vrhunskim knji~evnim nagradama i prevoene na mnoge svetske jezike.

Ovaj prevod je uraen prema 25. izdanju D~amijske kue,iz 2008. godine. Sva Abdolahova dela duboko su
nadahnuta autobiografskim elementima, ali i prelepom persijskom knji~evnošu. Porodica koja ~ivi u
d~amijskoj kui nosi autorovo porodi no ime.

Ro m a n D~amijska kua je simbol društva rastrzanog modernim dostignuima, ekstremizmom, ali i duboko
vezanog za svoju tradiciju, svoj identitet.

Knjiga je do~ivela ogroman uspeh, prodata je u 400.000 primeraka i holandska itala ka publika ju je
2007. izglasala za drugi najbolji roman svih vremena napisan na holandskom jeziku.

Autor ka~e o svom romanu: „D~amijska kuagovori o islamu o kome se u poslednje vreme dobija samo
jednostrana slika. Ali agresivno lice islama je samo jedna njegova strana, veoma opasna i ograni ena.
Ovim romanom sam hteo da poka~em i onu drugu stranu, blagu stranu islama. To je zajednica u kojoj se
prepliu verski i društveni ~ivot. Da bih to pokazao, uzeo sam kao metaforu veliku kuu u kojoj ~ivi
nekoliko porodica. Iz te kue poti u ekonomski voa grada i imam glavne d~amije u gradu. Prikazujem
svakodnevni ~ivot, kako Ijudi i pored svojih razlika uvek tra~e i nalaze ravnote~u. I kako promenjene
okolnosti uti u na tu harmoniju.“

Poznati holandski pisac Hert Mak (Geert Mak) rekao je za ovu knjigu: „D~amijska kuaje pri a o sto godina
samoe u Sened~anu. To je košnica puna baka, dece, trgovaca, polusvetaca, zgrada sa trideset pet soba,
kroz koje neprekidno proti u iskri ave pri e. To je knjiga koja se ne mo~e ostaviti. UD~amijskoj kuiKader
Abdolah opisujejednuporodi nu istoriju od koje zastaje dah, ali ne samo to. On opisuje dramu Irana,
tradicionalnog islama, modernog ~ivota, po etke fundamentalizma, zbrku, smelost i integritet u pobuni.
Kader Abdolah pri a o jednoj jedinoj kui, a u stvari to je pri a o itavom svetu oko nas.“

To je roman o izdaji, zloupotrebi moi i vlasti, o nepravdi, ali i o prijateljstvu, neizmernoj ljubavi i veri u
oveka, i o nadi.

Godine 2008. izašla je njegova ‘dvoknjiga’, koja se sastoji od prevoda Korana na holandski jezik, ali u
Abdolahovom tuma enju teksta, i biografije Muhameda Glasnika, takoe u njegovom tuma enju. Obe knjige
su do~ivele veliki uspeh.

Prevodilac

1Seme mirišljave trave koje se baca u vatru da rastera zle duhove. (Prim. aut.)

2 Isklijalo ~ito u inijici, deo rituala pri svetkovanju Noroza, najveeg iranskog praznika. (Prim. prev.)

3 }enska odea u obliku crnog vela koji pokriva ~enu od glave do pete. (Prim. prev.)

4Toliko. (Prim. aut.)

5 Neka je pozdravljen prorok Muhamed. (Prim. aut.)

6Ribe. (Prim. aut.)

7 Najstarija d~amija u gradu, gde se petkom odr~ava velika molitva. (Prim. aut.)

8Re i koje se izgovaraju kad neko umre. To je skraenica odEnna lelellah wa enna elleihe radjeoen- Na
kraju svi se vraamo Njemu. (Prim. aut.)

9 Kandirano, ušeereno voe. (Prim. prev.)

10Jedna ili više re enica iz Korana koje po zna enju ine celinu. (Prim. aut.)

11Tora. (Prim. prev.)

12( Biblija. (Prim. aut.)

13Ajet - skup re enica u Koranu.

14Poziv na molitvu. (Prim. aut.)

15Jesen. (Prim. aut.)

16Hvala bogu. (Prim. aut.)

17Legura bakra i srebra. (Prim. prev.)

18Arapski, dobar ili zao duh, nešto izmeu oveka i anela. (Prim. prev.)

19Hoeš li da budeš moja ~ena? (Prim. aut.)

20Toliko. (Prim. aut.)

21Senka. (Prim. aut.)

22 Šarija ili Šerijat - zakon zasnovan na Koranu, za razliku od adeta, obi ajnog prava. (Prim. prev.)

23 Siege - prema staroj islamskoj šariji, ovek mo~e osim zakonite ~ene da ima još nekoliko ~ena. Te
druge ~ene ništa ne nasleuju i nisu zvani no ubele~ene u opštini ili d~amiji. (Prim. aut.)
24 Iranska zabava, slavlje. (Prim. prev.)

25Iranska nov ana jedinica. (Prim. aut.)

26Jednostavna puška. (Prim. aut.)

27Islamski sveštenik. (Prim. prev.)

28D~amija Al-Ašam u Jerusalimu. (Prim. aut.)

29Na kraju se svi vraamo Njemu. (Prim. aut.)

30Deo molitve. (Prim. prev.)

31Sveto brdo i poglavlje u Koranu. (Prim. prev.)

32Meka. (Prim. prev.)

 Table of Contents
1u vatru, od ega se napraviše dva obla ia mirisnog dima. Kleknuše

2. Deci su kupovali novu odeu i obuu, da bi se išlo u posetu

3i sie.

7takav slabi? Šta radi taj Alsaberi po ceo dan? Ništa! Samo dopušta

10svojim lepim glasom.

11

12

13

14“

15

16“

17

18

19, pevao je imam pognut.

20

21

22

23. Ali imam je znao da veoma

24 hodo asnik dobija po asni naziv

25.“

26o ramenu.“

27spremaju da upadnu u dvor.

28

29Ovoga puta ruka

30molitve, o i mu zasijaše. On se okrenu Rafsanjaniju i re e:

31

32

Toliko. (Prim. aut.)

Neka je pozdravljen prorok Muhamed. (Prim. aut.)

Ribe. (Prim. aut.)

Re i koje se izgovaraju kad neko umre. To je skraenica od

Kandirano, ušeereno voe. (Prim. prev.)

10

14

16

19

23

24

25

26

27