Visoka tehnička škola Niš

Studijski program:
Komunikacione tehnologije

Predmet: Merenja u elektronici

(1)
Uvod, fizičke veličine, sistemi jedinica i
klasifikacija mernih metoda

mr. Zoran Veličković, dipl. Inž.

Oktobar, 2011.
 Merenja u elektronici, program
 Значај мерења. Физичке величине и системи јединица.
Mеђународни систем јединица.
 Рачун грешака. Апсолутна и релативна грешка. Тачност и
прецизност.
 Електронски мерни инструменти. Аналогни и дигитални
електронски мерни инструменти. Компарација
карактеристика.
 Мерни појачавачи.
 Аналогни и дигитални електронски волтметри.
 Волтметри наизменичног напона. Мерни исправљачи са
диодама.
 Катодна цев. Аналогни осцилоскоп. Дигитални осцилоскоп.
Мерне сонде и трансдјусери.
 Мерни извори наизменичног напона.
 Електронски бројачи.
 Анализатори сигнала.
 Рачунарски управљани тест системи.
 Инструментационе магистрале.
Literatura
 И. Багарић: “Метрологија електричних
величина”, Наука, Београд, 1996.
 В. Раденковић: “Електронска мерна
инструментација”, Сх принт, Niš 2004.
 Б. Димитријевић, “Електрична мерења”
 З. Величковић: “Мерења у електроници-
практикум лабораторијских вежби”, Niš
2008.
 Beleške sa predavanja
 http://www.vtsnis.edu.rs
 VTŠ: Merenja u elektronici
 Uvod, Premet izučavanja:
 Terorija grešaka
 Savremeni elektronski merni instrumenti
 Način polaganja ispita
 Vežbe su obavezne!
 Kako do obaveznih 30 poena?
 Predispitne obaveze+Kolokvijumi+Ispit=100poena,
max
 10+20+(20+20)=70poena max u toku semestra
 Max 30-70 poena na Ispitu
 Uloga i značaj merenja
 Pod merenjem se podrazumeva skup eksperimentainih
postupaka koji imaju za cilj određivanje vrednosti jedne fizičike
veličine.
 Vrednost merene veličine dobijena merenjem naziva se rezultat
merenja.
 Nauka o merenju, metodama merenja, sredstvima za merenje
kao i o tačnosti merenja naziva se metrologija (od grčkog
metron — mera, i logos, čije je jedno od značenja — učenje,
nauka).
 Metrologiju možemo podeliti na naučnu, zakonsku i
industrijsku.
 Električna merenja imaju veliki značaj u savremenom životu.
 Posebna grana merenja se bavi merenjem neelektričinih
veličina električnim putem.
 Neelektrična veličina se prvo senzorom pretvara u električni
napon a zatim dalje meri na uobičajeni način.
 Fizičke veličine i sistemi jedinica (1)
 Merenja u elektronici razvijala su se uporedo sa
napretkom elektrotehnike i elektronike jer su nova
otkrića omogućila razvoj novih instrumenata i metoda
merenja.
 Fizički zakoni koji opisuju neku prirodnu pojavu
izražavaju se u vidu jednačina.
 Jednačine pokazuju međusobnu zavisnost fizičkih
veličina koje učestvuju u odredenoj fizičkoj pojavi.
 Fizičke veličine su na primer: dužina, vreme, masa,
temperatura, električna otpornost, ...
 Primer “veličinskih jednačina”: l = v * t
gde je: l -> pređeni put, t –> vreme, v -> brzina
 Fizičke veličine se dele na osnovne i izvedene.
 Fizičke veličine i sistemi jedinica (2)
 Osnovne veličine su međusobno nezavisne, a veličine
definisane kao funkcije osnovnih veličina nazivaju se
izvedene.
 Skup osnovnih i izvedenih veličina naziva se sistem
veličina.
 U geometriji postoje tri veličine: dužina, površina i
zapremina. Površina i zapremina se izražavaju
proizvodom dužine, tako da u geometriji postoji samo
jedna osnovna veličina - dužina.
 U elektrotehnici se uvodi pored dužine, vremena i mase
četvrta veličina: intenzitet struje.
 Svaku fizičku veličinu karakteriše kvalitet (osobina) i
kvantitet (količina). Fizičke veličine se međusobno
razlikuju baš po svojoj fizičkoj prirodi. Priroda fizičke
veličine izražava se dimenzionom formulom.
 Fizičke veličine i sistemi jedinica (3)
 Analogno sistemima veličina postoje i sistemi dimenzija.
 U mehanici, (gde postoje tri osnovne veličine), postoje tri
osnovne dimenzije: L - dužina, T - vreme i M - masa.
 Izraz za dimenziju energije u sistemu dimenzija LTM
može da se napšie u obliku:

W (= )M ⋅ L2T −2

 Samo veličine istih dimenzija mogu da se sabiraju.

Zbog toga je važna dimenziona provera izraza.
 U dimenzionainom smislu proveriti obrazac:
1 2
1+ R
1+ω R C
(= ) −1 (= )R
2 2 2
R2 1
R1 =
ω 2C 2 R 1
R R ωC → R −1
R2
 Fizičke veličine i sistemi jedinica (4)
 Pored kvaliteta, veličinu karakteriše i količina.
 Količina neke veličine izražava se brojnom vrednošću
koja je neimenovan broj.
 Kolika će da bude brojna vrednost zavisi od izbora merne
jedinice.
 Brojnu vrednost uvek prati jedinica!
 Brojna vrednost kazuje koliko se puta jedinica merenja
sadrži u merenoj veličini.
 Vrednost veličine dobijene merenjem naziva se i rezultat
merenja:
veličina = brojna_vrednost jedinica.
 Međunarodni sistem jedinica SI (1)
 Jedinica za dužinu je metar (oznaka: m).
 Metar je dužina putanje koju u vakuumu pređe svetlost
za vreme od 1/299 792 458 sekunde.
 Jedinica za masu je kilogram (oznaka: kg).
 Kilogram je masa međunarodnog etalona kilograma.
 Jedinica za vreme ili interval vremena (trajanja) je
sekunda (oznaka: s).
 Sekunda je trajanje od 9 192 631 770 perioda
zračenja koje odgovara prelazu izmedu dva hiperfina
nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.
 Međunarodni sistem jedinica (2)
 Jedinica za jačinu elektrine struje je amper
(ampere) (oznaka: A).
 Amper je jačine stalne električne struje koja, kad
se održva u dvama pravim paralelnim
provodnicima, neogranične dužine i zanemarijivog
kružnog preseka, koji se nalaze u vakuumu na
međusobnom rastojanju 1 metar, izaziva silu među
tim provodnicima koja je jednaka 2*10-7 N/m.
 Jedinica za termodinamičku temperaturu je kelvin
(oznaka: K).
 Kelvin je termodinamička temperatura koja je
jednaka 1/273,16 termodinamičke temperature trojne
tačke vode.
 Međunarodni sistem jedinica (2)
Vikipedija:
 Trojnu tačku neke supstance određuju temperatura i
pritisak na kojoj se ona nalazi u termodinamičkoj
ravnoteži sva tri agregatna stanja (gas, tečnost, i
čvrsto stanje).
 Trojna tačka vode je pri pritisku od 611,657 ¹ 0,010
Pa i na 0,01 ©C.

http://www.maniacworld.com/water-at-triple-point.html
 Međunarodni sistem jedinica (3)
 Jedinica za svetlosnu jačinu je kandela (candela)
(oznaka cd)).
 Kandela je jačina svetlosti koju u upravnom pravcu
zrači površina od 1/600 000 kvadratnog metra crnog
tela, na temperaturi očvšćavanja platine, pod
pritiskom od 101325 paskala (stara definicija).
 Kandela je ona jačina svetlosti, u određenom
pravcu, izvora koji emituje monohromatsko zračenje
frekvencije 540
 Međunarodni sistem jedinica (3)
 Jedinica za količinu materije (gradiva) je mol
(oznaka: mol).
 Mol je količina materije (gradiva) sistema koji
sadrži toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u
0,012 kilograma ugljenika 12.
 Ova količina je poznata kao Avogadrov broj i
približno iznosi 6,0221415
 Izvedene jedinice u SI sitemu (1)
 Do izvedenih jedinica Međunarodnog sistema mernih
jedinica SI dolazi se polazeći od osnovnih jedinica, a
korišćenjem odgovarajućih matematičkih operacija
množenja, deljenja i stepenovanja.
 Mnoge od ovih izvedenih jedinica dobile su specijalni
naziv i oznaku, i mogu dalje da se koriste za
izražavanje drugih izvedenih jedinica, to je
jednostavnije nego kada bi se koristile samo osnovne
jedinice.
 Sve jedinice su izvedene od osnovnih po principu
1/1= 1, to jest da je odnos među svim izvedenim
jedinicama sistema jednak jedinici. (primer jednolikog
kretanja 1m/1s)
 Izvedene jedinice u SI sitemu (2)
 Decimalne merne jedinice su decimalni delovi ili
decimalni umnošci mernih jedinica, a obrazuju se
dopisivanjem međunarodno usvojenih predmetaka
ispred oznake mernih jedinica.
 U sledećim tabelama prikazani su decimalni
umnošci i decimalni delovi merenih jedinica u SI
sistemu.
Decimalni umnošci, ISO
Eksa E 1018
Peta P 1015
Tera T 1012
Giga G 109
Mega M 106
Kilo k 103
Hekto h 102
deka da 101
Decimalni delovi, ISO
Deci d 10-1
Centi c 10-2
Mili m 10-3
Mikro µ 10-6
Nano n 10-9
Piko p 10-12
Femto f 10-15
Ato a 10-18
 Klasifikacije mernih metoda (1)
 Merenja se dele na neposredna (direktna) i posredna
(indirektna).
 Pod neposrednim merenjem se podrazumeva određivanje
brojne vrednosti merene veličine neposredno poređenjem
veličine sa njenom jedinicom (na primer merenje struje
ampermetrom ili napona voitmetrom).
 Indirektna merenja se koriste za određivanje brojne vrednosti
veličina koje se direktno ne mogu porediti sa njihovom
jedinicom (primer: ubrzanje).
 Prvo se odrede brojne vrednosti veličina koje učestvuju u
određenoj fizičkoj pojavi, a koje su posredstvorm fizičkog
zakona povezane sa veličinom čiju brojnu vrednost želimo da
odredimo.
 Klasifikacije mernih metoda (2)
 Zatim se, korišćenjem određene relacije, računskim puterm
dolazi do brojne vrednosti veličine čiju smo brojnu vrednost
želeli da odredimo.
 Ovakav način merenja bio bi, na primer, posredno merenje
otpornosti, pri neposrednom merenju napona i struje, a
korišćenjem obrasca R=U/I.
 Pod apsolutnim merenjem električnih veličina podrazumeva se
da se do brojne vrednosti merene veličine dolazi isključivo
merenjem duižne, mase i vremena.
 Osnovne i najopštije metode merenja su metoda neposrednog
ocenjivanja i metode upoređenja: nulta metoda,
diferencijalna metoda, metoda zamene i metoda direktnog
poređenja.
 Pri merenju metodom neposrednog ocenjivanja, (skretanja-
analogni instrumenti ili odbrojavanja-digitalni instrumenti),
brojna vrednost merene veličine neposredno se određuje
mernim instrumentom.
 Klasifikacije mernih metoda (3)
 Pri nultoj metodi upoređuje se količina merene veličine sa
tačno poznatom količinorn iste veličine (direktna metoda)
ili druge veličine (indirektna metoda).
 Pri postignutoj ravnoteži kazaljka mernog instrumenta
pokazuje nulu (otuda i naziv metode).
 Jasno je da tačnost merenja zavisi od osetijivosti
korišćenog instrumenta.
 Tipičan primer primene nulte metode je merenje otpornosti,
induktivnosti i kapacitivnosti pomoću električnih mostova
ili merenje struje i napona kompenzacionorm metodom.
 Diferencijalna metoda merenja sastoji se u tome što se
količina merene veličine upoređuje sa njoj bliskom
referentnom količinom iste veličine, a dobijena razlika se
dalje registruje na prikladan način.
 Klasifikacije mernih metoda (4)
 Metoda zamene (supstitucije) sastoji se u tome da
pokazivanje indikatorskog instrumenta bude isto i to:
 U prvom slučaju kada se meri količina merene veličine, i
 U drugom slučaju kada se mesto merene veličine u mernom
kolu koristi tačno poznata količina merene veličine (etalon).
Ova metoda se koristi na primer pri preciznom merenju
otpornosti, induktivnosti i kapacitivnosti ili energije.
 Metoda direktnog poređenja se koristi da bi se
proverila tačnost nekog mernog instrumenta i to
upoređenjem njegovog pokazivanja sa pokazivanjem
instrumenta etalona.
 Tako može da se proveri na primer tačnost pokazivanja
brojila električne energije ako uporedo povežemo brojilo-
etalon.
Klasifikacije mernih metoda (4)
 Pri praktičnom merenju, kao najjednostavnija,
najviše se koristi metoda neposrednog
ocenjivanja.
 Metode upoređenja, u odnosu na metodu
neposrednog ocenjivanja imaju sledeće prednosti:
 daju tačnije rezultate merenja,
 ali su zato složenije,
 te se stoga prvenstveno koriste pri
laboratorijskom radu.
 Pogledajmo definicije nekoliko najznačajnijih
pojmova vezanih za merenja:
 Klasifikacije mernih metoda (5)
 Tačnost: Stepen odstupanja očitavanja instrumenta od prave
vrednosti merene veličine.
 Tačnost se odnosi na stepen približnosti ili saglasnosti prave
vrednosti veličine i vrednosti te veličine dobijene merenjem.
 Preciznost: Mera reproduktivnosti merenja jedne veličine.
Preciznost je mera stepena međusobne razlike uzastopnih
merenja fiksne vrednosti.
 Preciznost se odnosi na stepen ili rasipanja rezultata merenja
u okviru grupe merenja ili instrumenata.
 Osetljivost: Odnos izlaznog signala ili odziv instrumenta
prema promeni ulazne ili merene promenljive.
 Rezolucija: najmanja promena merene veličine pri kojoj
postoji uočljiv odziv instrumenta.
 Klasifikacije mernih metoda (6)
 Greška: odstupanje od prave vrednosti merene veličine.
 Primer: Ako bi se jednom voltmetru znatno promenila unutrašnja
otpornost, javila bi se velika greška u merenoj vrednosti napona.
Tako, tačnost dva voltmetra može biti potpuno različita, iako je
preciznost neizmenjena.
 Preciznost je određena sa dve karakteristike: slaganje i broj
značajnih cifara sa kojima merenje može biti izvršeno.
 Kao primer može poslužiti merenje otpornosti čija je prava vrednost
1 384 572 Ω pomoću ometra koji će konzistentno pokazivati
vrednost 1,4 MΩ.
 Da li posmatrač može očitati pravu vrednost sa skale takvog om-
metra?
 Naravno, Ne.
 Posmatrač procenom očitava vrednost na indikatoru 1,4 MΩ.
Izmerena vrednost zavisi od procena posmatrača.
 Klasifikacije mernih metoda (7)
 Pokazatelj preciznosti merenja jeste broj značajnih
cifara sa kojima je prikazan rezultat merenja.
 Što je više značajnih cifara, to je i veća preciznost
merenja.
 Ukupan broj cifara ne mora da reprezentuje
preciznost merenja.
 Primer 1: Broj stanovnika grada je dat sa šest cifara,
npr. 380000. Broj stanovnika treba predstaviti sa
samo dve značajne cifre: 38x104 ili 3,8x105, koji je
poznat kao naučna notacija.
 Klasifikacije mernih metoda (7)
 Primer 2: Ako je očitan napon na voltmetru 117,1V,
to znači da je posmatrač procenio da je rezultat
mereja napona bliže vrednosti 117,1V nego li
vrednostima 117,0V ili 117,2V.
 Drugi način za prikaz ovog rezultata merenja je preko
intervala moguće greške, odnosno 117,1 0,05V.
(Б. Димитријевић)
 Kada se koristi niz nezavisnih rezultata merenja,
rezultat merenja se izračunava kao aritmetička
sredina svih merenja, sa intervalom moguće greške
kao maksimalnog odstupanja od izračunate srednje
vrednosti.