DIPLOMSKI RAD

Tema:

Likovno područje slikanja u aktivnostima dece

predškolskog uzrasta

Kandidat: Mentor:
 Oktobar, 2021 godine.

DIPLOMSKI RAD
Tema:

Likovno područje slikanja u aktivnostima dece

predškolskog uzrasta

Kandidat: Mentor:

Članovi komisije:

1._________________________________

2
2.__________________________________

SADRŽ AJ

APSTRAKT........................................................................................................................................................................................... 4
Uvod........................................................................................................................................................................................................... 5
1. Sredstva vaspitno-obrazovnog rada........................................................................................................................................ 7
1.1. Dečiji likovni radovi.................................................................................................................................................................... 8
1.2. Likovne aktivnosti u predskolskim ustanovama.......................................................................................................... 12
2. Tehnike slikanja............................................................................................................................................................................ 17
3. Razvijanje dečjeg stvaralaštva................................................................................................................................................. 23
4. Odnos deteta prema slikanju................................................................................................................................................... 31
5. Karakteristike crteža.............................................................................................................................................................. 38
6. Istraživanje................................................................................................................................................................................. 40
Zakljucak.............................................................................................................................................................................................. 41
literatura............................................................................................................................................................................................... 42

3
 APSTRAKT

Likovne aktivnosti su vrlo specifične jer podrazumevaju i praktičan rad, stoga zahtevaju
i zadovoljenje određenih tehničkih uslova. Tehnički uslovi potrebni za ostvarivanje
likovnih aktivnosti u predškolskoj ustanovi jesu prostor za rad, inventar, materijal za rad
i različita sredstva.
Sredstva koja se koriste u predškolskim likovnim aktivnostima imaju za cilj da podstiču
dečije likovno stvaralaštvo. Ona su brojna, nemoguće ih je sve nabrojati, a
podrazumevaju najrazličitije predmete prirodnog i veštačkog porekla (dvodimenzionalne
i trodimenzionalne). Tehnički uslovi nisu od presudnog značaja za realizaciju likovnih
aktivnosti i nikako ne mogu zameniti osposobljenog i kvalitetnog vaspitača, ali su
veoma važni i u slučaju da nisu zadovoljeni, mogu imati negativan uticaj na proces
vaspitnoobrazovnog rada u oblasti likovnog vaspitanja.

4
 UVOD

Izvorna stvarnost je najširi i najegzaktniji izvor znanja, ali ona nam nije uvek dostupna.
Iz tog razloga u predškolskim likovnim aktivnostima koristimo različita sredstva koja
imaju za cilj da podstiču dečije likovno stvaralaštvo. Ova sredstva su brojna, nemoguće
ih je sve nabrojati, ona pružaju raznolike mogućnosti u korišćenju i kreiranju istih,
samostalno ili u saradnji sa decom ili roditeljima. Poželjno je da se kao podsticaj koriste
različita sredstva. Tehnički uslovi i sredstva nisu od presudnog značaja za realizaciju
likovnih aktivnosti i nikako ne mogu zameniti osposobljenog i kvalitetnog vaspitača, ali
su veoma važni i u slučaju da nisu zadovoljeni, mogu imati negativan uticaj na proces
vaspitno-obrazovnog rada u oblasti likovnog vaspitanja.
Likovne aktivnosti su vrlo specifične jer podrazumevaju i praktičan rad, stoga zahtevaju
i zadovoljenje određenih tehničkih uslova. Tehnički uslovi potrebni za ostvarivanje
likovnih aktivnosti u predškolskoj ustanovi jesu prostor za rad, inventar, materijal za rad
i različita sredstva. Sredstva koja se koriste u predškolskim likovnim aktivnostima imaju
za cilj da podstiču dečije likovno stvaralaštvo. Ona su brojna, nemoguće ih je sve
nabrojati, a podrazumevaju najrazličitije predmete prirodnog i veštačkog porekla
(dvodimenzionalne i trodimenzionalne). Tehnički uslovi nisu od presudnog značaja za
realizaciju likovnih aktivnosti i nikako ne mogu zameniti osposobljenog i kvalitetnog
vaspitača, ali su veoma važni i u slučaju da nisu zadovoljeni, mogu imati negativan
uticaj na proces vaspitnoobrazovnog rada u oblasti likovnog vaspitanja.

5
Specifične likovne aktivnosti podrazumevaju i teorijski, ali i praktičan rad. Samim tim
zahtevaju zadovoljenje određenih uslova u organizaciji i realizaciji, kao i uobičajena, ali
i posebna sredstva. Karlavaris (1991) u oblasti likovnog vaspitanja i obrazovanja sva
sredstva (grupe didaktičkog materijala) deli na tri velike grupe, od kojih su prve dve
isključivo specifičnost likovnih aktivnosti. To su :
1. Specijalne prostorije i inventar za likovni rad
2. Materijal za rad
3. Didaktički materijal i pomoćna sredstva.

Likovna kultura predstavlja kvalitet ličnosti izgrađen likovnim vaspitanjem i

obrazovanjem putem vaspitno obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi, kroz nastavu u
osnovnoj i srednjoj školi, putem vannastavnih aktivnosti i ličnog interesovanja i
angažovanja pojedinca. Ona podrazumeva razvijen ukus kada je likovna umetnost u
pitanju, sposobnost komuniciranja likovnim i vizuelnim medijima, znanje iz oblasti
Teorije likovne forme, opredeljenje da se doprinese estetskom i kulturnom životu u
sopstvenoj sredini, reagovanje na estetske i neestetske pojave u toj sredini, elementarno
poznavanje likovne tehnologije koje omogućava samostalno likovno izražavanje ukoliko
za to postoji interesovanje. Nastava likovne kulture se zasniva na didaktičkim
aspektima kojima se bavi metodika likovne kulture. Ona se odvija u osnovnoj i srednjoj
školi prema propisanim nastavnim planovima i programima za određeni razred i
određenu vrstu srednje škole. U srednjim stručnim školama (kakva je, na primjer
Srednja likovna škola ,, Petar Lubarda” na Cetinju) vrši se posebna profesionalna
priprema za buduće profesionalno bavljenje likovom umetnošću. Nastava likovne
kulture se, u ovim školama organizuje kroz sistem stručnih umetničkih nastavnih
predmeta. U ostalim srednjim školama i u osnovnim školama nastava likovne kulture
predstavlja opšteobrazovni predmet, gde se učenik/ učenica ne smatra budućim
umetnikom.

6
 1 . SREDSTVA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Da bi se ostvarili određeni vaspitno-obrazovni ciljevi, zadaci i sadržaji likovnih

aktivnosti u predškolskom uzrastu potrebna su odgovarajuća sredstva. Pod sredstvima se
podrazumeva sve ono što okružuje dete, a što mu pomaže da usvoji određena znanja,
navike. Kada se govori o sredstvima i izvorima znanja, u svim aktivnostima, pa tako i u
likovnim, mora se pomenuti važnost izvorne stvarnosti. Izvorna stvarnost je najširi i
najegzaktniji izvor znanja (Poljak, 1988). Ona zapravo podrazumeva izlazak iz, u ovom
slučaju, predškolske ustanove i radne sobe i posmatranje određene stvarnosti. Dakle,
ukoliko se u predškolskim likovnim aktivnostima obrađuje narodna tradicija, to
podrazumeva organizovani i detaljno osmišljeni odlazak dece i vaspitača u muzej u
kome se odvija i motivacija i rad po modelu. Ili ukoliko je tema likovnih aktivnosti
divlja životinja, deca se vode u zoološki vrt i na licu mesta crtaju ili slikaju ili kasnije
obavljaju aktivnost po sećanju, itd. U ovakvim slučajevima, odnos prema stvarnosti nije
samo posmatrački, već je i aktivan jer deca i praktično kroz različite aktivnosti crtanja,
slikanja upoznaju i doživljavaju izvornu stvarnost.
1
U podsticanju dečijeg likovnog stvaralaštva koriste se različita sredstva. Po Karlavarisu
(1991) postoji nekoliko grupa nastavnih sredstava koja se koriste u likovnim
aktivnostima. To su: različiti modeli koji se mogu posmatrati i crtati ili slikati; slike i
objekti koji imaju svrhu da podstiču likovni rad (bilo da su optičke, taktilne ili akustične
prirode); dečji likovni radovi (kao mogući primeri za neki likovni problem), umetnička
dela i reprodukcije. Posebnu grupu sredstava čine tehnička sredstva kao što su episkop,
dijaskop, televizija, video i kompjuter. Sva didaktička sredstva bi trebala da budu uredno
složena u vidu različitih zbirki na posebnoj polici ili ormaru u radnoj sobi ili u radionici
(ateljeu) u kojoj se realizuju likovne aktivnosti.

1
Pavlovic MarijaM.(2016). Uloga likovnog dela u vaspitanju I obrazovanju dece predskolskog uzrasta.
Inovacije u nastavi, XXIX,str. 16-28

7
 1.1 . DEČ IJI LIKOVNI RADOVI

Dečiji likovni radovi se u predškolskim ustanovama odlažu i čuvaju u posebnim

ormarima ili policama, ili ukoliko postoji mogućnost u posebnom prostoru, tokom jedne
godine. Svako dete bi trebalo da ima svoju mapu sa radovima. Kasnije vaspitači čuvaju
samo egzemplarne primere. Veoma je važno da svaki vrtić poseduje zajedničku zbirku
dečijih radova, uredno složenu u odnosu na uzrast i likovni problem, kao moguće
primere za neki likovni problem. 2Dečiji likovni radovi mogu se čuvati, u zavisnosti od
tehnike i formata u blokovima, fasciklama, registratorima, mapama. I sami vaspitači
mogu, u zavisnosti od potrebe, napraviti mape određenih dimenzija od lepenke. Dečje
likovno izražavanje proučavalo je mnogo autora koji se slažu da razvoj dečijih likovnih
sposobnosti prolazi kroz određene faze. Broj i vreme trajanja faza svi oni ne definišu na
isti način, neki navode tri, neki četiri, a neki pet faza. Većina autora ipak govori o četiri
faze, stadijuma:

1. Stadijum šaranja ili škrabanja- do četvrte godine;

2. Stadijum šeme- od četvrte do šeste godine;
3. Stadijum razvijene šeme- od šeste do devete godine;
4. Stadijum oblika i pojava- posle devete godine.

Stadijumi su stepenice u razvoju dečjeg likovnog izraza, a taj razvoj se prati

uočavajući nove elemente linija, oblika, boja, oganizacije likovnog prostora i
kompozicije. Stadijumi su fleksibilni, sva deca u isto vreme ne prolaze iz jednog
stadijuma u drugi. Zato određivanje uzrasta za pojedine stadijume treba uzeti uslovno.

2
Pavlovic MarijaM.(2016). Uloga likovnog dela u vaspitanju I obrazovanju dece predskolskog uzrasta.
Inovacije u nastavi, XXIX,str. 16-28

8
 Važno je znati da unutar jednog stadijuma može biti više nivoa. Na primer, na
stadijumu šeme može biti još uvek elemenata prethodnog stadijuma šaranja, ali i
elemenata budućeg stadijuma razvijene šeme. Zato je nekada teško odrediti gde jedan
stadijum počinje, a gde se završava. Dobro je stadijume zamisliti kao središne tačke u
razvoju jer je izvesno da sva deca prolaze kroz njih, ali je tempo razvoja individualan.
Reprodukcije reprezentativnih umetničkih dela su neophodne da bi se realizovao sadržaj
iz likovnog područja i utvrdile osnove estetskog procenjivanja (Karlavaris 1986). Iz tog
razloga svaka ustanova bi trebalo da poseduje dobro odabranu kolekciju reprodukcija
primerenu uzrastu. 3Demonstracija reprodukcija može da posluži i kao motiv za rad po
sećanju. Kolekcije reprodukcija mogu biti štampane (u vidu razglednica, fotografija,
plakata itd.), mogu se nalaziti na slajdovima, CD-romu, itd. Bilo bi poželjno da
reprodukcije reprezentativnih umetničkih dela koja se pokazuju deci budu većeg
formata. Razvojem deteta, razvija se i šema, na različite načine, što opet zavisi od
okolnosti i dečje individualnosti. Trup, kao poseban deo, deca različito rešavaju
upotrebljavajući razne geometrijske oblike. Neka deca ga crtaju kao izduženi krug, u
gornjem delu sa naznakama lica, a u donjem trupa, odeće, npr. dugmadi. Deca koja puno
crtaju u stanju su da celu figuru izvedu u jednoj neprekidnoj konturi. Prikaz čoveka –
čačkalice (čiča-gliša) nemački pedagog Keršenštajner nije našao na mnoštvu dečijih
crteža koje je gledao, pa smatra da su ovaj tip izmislili odrasli u težnji da decu nauče
šematskom, pojednostavljenom, prikazivanju figure. U praksi se, kod neke dece ipak se
sreće ovaj vid prikazivanja ljudske figure. Kao ljudska figura, tako i druge šeme
objekata koje dete predstavlja prvo su jednostavne, oblikovane od kruga ili
četvorougaonika, a kasnije se, dečijim razvojem bogate.

3
Slunjski, Edita (2009). Postizanje odgojno-obrazovne prakse vrtica uskladjenje s prirodom jeteta I
odraslog. Zivot I skola, br 22 (2/2009). God. 55, str. Od 104 do 115.
9
 Osim ljudske figure, figura kuće je najčešća u radovima dece ovog uzrasta. Kod
većine početna šema je sastavljna od jednog kvadrata ili pravougaonika kao prednje
strane kuće, trouglom koji predstavlja krov i dimnjakom. U tom trenutku, dete nije
spremno da prikaže perspektivu. Prve njene naznake mogu se uočiti pojavom jedne ili
dve bočne stranice kuće koje su, po pravilu prikazane u istoj ravni kuće. Ovo je opet
momenat u kome dete likovno prikazuje ono što zna, a ne ono što vidi. Ono zna da te
stranice postoje, ali nije u mogućnosti da ih prikaže onako kako se one realno vide u
perspektivi. Ova pojava se naziva prevaljivanje jer se strane kuće, okreću- prevaljuju
prema gledaocu tako da on može da ih vidi. Gradska deca često crtaju višespratnice što
je rezultat života među visokim zgradama. One ponekad izgledaju kao vertikalno
postavljeni pravougaonici, soliteri. Daljim razvojem, dete je spremno da prikaže kuću sa
mnoštvom detalja kao što su različiti prozori, zavese i cveće u njima, stepenište, vrata,
kvaka na njoj. Smatra se da društvena deca crtaju puteve koji vode iz kuće. U ovom,
razvijenijem periodu stadijuma razvijene šeme, deca mogu crtati zgrade koje
predstavljaju: školu, poštu, autobusku ili železničku stanicu, tržni centar.
Drvo je figura koja se pojavljuje uz kuću i prvi oblik iz biljnog sveta koji dete
prikazuje. U početku, u prethodnom stadijumu šema je jednostavna, vertikalna linija
koja predstavlja stablo drveta sa horizontalnim linijama sa strane ili iznad nje.
Pretpostavlja se da je ovakav način predstavljanja drveta posledica dečjeg iskustva jer je
ono nisko, pa drvo sagledava odozdo i ima utisak da sve grane imaju horizontalan
položaj. U stadijumu razvijene šeme, stablo je stabilnije, predstavljeno sa dve vertikalne
linije, kao stub, često obojeno da bi se prikazala čvrstina. Grane su sada postavljene
vertikalno i koso kako izlaze iz stabla uvidu metlice. Krošnja je kod neke dece
obogaćena mnoštvom sitnih grančica. U psihologiji postoji test crtanja drveta jer se
smatra da svako dete ima svoj, karakterističan tip drveta. Jedan od tipova je otvorena
krošnja sa nizom vodoravnih linija koje popunjavaju celu površinu iznad krošnje.
Otvoreni tip krošnje može imati više različitih varijacija.

10
 Zatvoreni tip krošnje takođe, može biti samo zatvorena linija, manje ili više
pravilna, popunjena bojom ili grančicama, lišćem, plodovima. Neka deca krošnju mogu
predstaviti bogato, razgranato, neobično. Druga figura iz biljnog sveta je cvet koji se, u
odnosu na drvo, pojavljuje relativno kasno. Smatra se da je razlog tome što cveća, u
različitim varijantama boje, oblika i veličine ima neobično mnogo, pa ga je teško
smestiti u dečiji sinkretički način mišljenja. 4Ono ne može lako naći opštu, ujedinjujuću
predstavu za svo cveće. Dete cveće prikazuje dekorativno, lepo, kao cveće u vazi, u
bašti. Prikazi mogu takođe biti raznovrsni, bogati, neobični kao kod drveta. Gradska
djeca, sem susreta sa psom i mačkom, nemaju mnogo prilike da dožive prisan odnos sa
životinjama, pa tako ni potrebu da ih likovno dočaraju. Ona često radije likovno
predstavljaju divlje od domaćih životinja jer su one često junaci slikovnica, filmova i
crtanih filmovi. Seoska deca češće crtaju domaće životinje zbog bliskog kontakta sa
njima. Mentalne aktivnosti koje, u ovom uzrastu, uslovljavaju likovni izraz ne spadaju u
sferu vizuelnog, opažajnog. Važno je razumeti da deca dobro opažaju, ukoliko je njihov
vid zdrav, sa interesovanjem posmatraju okruženje i odlično zapažaju kako objekte u
celini, tako i detalje. Ono što će se pojaviti na njihovim likovnim radovima, nešto je
drugo. To zavisi od dečijih prioriteta koji često odraslima nisu jasni. Mašta je
nepregledno polje različitih mogućnosti. Ona dozvoljava da na primer, umesto celog
objekta dete prikazati samo jedan njemu važan detalj, koji čak ne mora biti vidljiv.

1.2 . LIKOVNE AKTIVNOSTI U PREDSKOLSKIM USTANOVAMA

4
Slunjski, Edita (2009). Postizanje odgojno-obrazovne prakse vrtica uskladjenje s prirodom jeteta I
odraslog. Zivot I skola, br 22 (2/2009). God. 55, str. Od 104 do 115.
11
Kroz likovnu umetnost dete ispoljava stvaralačke mogućnosti. Likovne aktivnosti
podstiču osećanja, angažuju maštu, vizuelne predstave i razvijaju senzibilitet. Kroz njih
dete dolazi u dodir sa bogatstvom materijala, upoznaje tehnike, postupke, otkriva nove
načine upotrebe materijala, počinje da razume svet umetnosti. Igrajući se materijalom
dete dobija pokretačku snagu, to ga zaokupljuje i angažuje mu sve emotivne i
intelektualne potencijale. Likovne aktivnosti uče decu odgovornosti, izboru, saradnji i
izgraživanju kriterijuma. Kroz njih dete ispoljava slobodu, samostalnost, neposrednost,
originalnost i spretnost. Stvaralaštvo se kod dece ispoljava kroz igru. Svoje stvaralačke
sposobnosti dete neprestano iskušava uvek sa novim žarom i njemu svojstvenim
spontanim rešenjima.
Otkrivanje i ovadavanje sobom
Ovaj cilj obuhvata:
 kreiranje vaspitne klime u kojoj dete kroz neposrednu akciju otkriva i upoznaje
sebe;
 stimulisanje čulne osetljivosti (gledati, dodirivati, osetiti...);
 doprinos razvoju fine motorike, posebno koordinacije oka i ruke;
 podsticanje vizuelnog opažanja, vizuelne mašte i kreativnog mišljenja,
istraživačkih likovnih igara i vizuelnog pamćenja i mišljenja;
 podsticanje sposobnosti analiziranja različitih likovnih dela (sopstvenih i drugih)
i izgraživanje estetskih kriterijuma.

12
Razvijanje odnosa i izgraÿivanje saznanja o drugima
Ovaj cilj obuhvata:
 upoznavanje sa likovnim delima drugih ljudi i dece;
 upoznavanje sa likovnim naslđem svoje i drugih kultura
 podsticanje dece da prate i uživaju u stvaranju likovnih radova drugih;
 podsticanje saradnje i učestvovanje u kreiranju zajedničkih likovnih projekata.

Tipovi aktivnosti

Životno-praktične i spontane aktivnosti

Likovne aktivnosti prisutne su u svakodnevnom životu deteta kada ono:
 gužva, škraba, cepka, stiska, otkida...;
 uređuje prostor, unutrašnji i spoljašnji;
 vodi računa o estetskoj skladnosti prilikom oblačenja, slaganja, kombinovanja

Crtanje: dete crta različite linije na različitim podlogama i sa različitim materijalom -

grafitna olovka, olovka u boji, ugljen, kreda u boji, flomasteri, tuš.
Slikanje: dete slika bojama, upoznaje i koristi veliki spektar boja na različite načine
kombinuje različite boje i iste boje sa variranjem tonova (koristi pastel tehniku, akvarel,
gvaš, batik, kolaž).
Vajanje: dete upoznaje vajarske forme i materijale (mesi, gnječi, otkida, formira male,
jednostavne oblike) obojeno testo, plastelin, glinamol, glina.

13
5
Likovne aktivnosti se prožimaju sa drugim područjima: muzičkim, jezičko-dramskim
aktivnostima, sa logičko-matematičkim, socijalno-saznajnim, aktivnostima upoznavanja
okoline.
Ova vrsta aktivnosti obuhvata:
 posete ateljeu, vajarskoj radionici, galeriji, izložbi, likovnoj koloniji;
 likovno-jezičke aktivnosti (crtanje, bojanje omiljenog junaka priče, junaka
crtanog filma, ilustracija priče);
 organizovanje pozorišnih aktivnosti (pravljenje scene, kostima, maske,
šminkanje);
 organizovanje takmičenja za izradu slikovnica, igračaka, stripova itd.;
 organizovanje muzičko-dramskih, etnoloških susreta, posela, maskembala,
karnevala, modnih revija, plesnih takmičenja;
 boravak dece u radionici za izradu lutaka, u krojačkom salonu, fabrici ili
prodavnici tekstila, prodavnici üilima, gradilištu...;
 likovna radionica u prirodi - slikanje u prirodi na štafelaju, crtanje po piesku,
zemlji, betonu, oslikavanje kamena, modelovanje peskom, blatom itd.;
 likovno-matematičke aktivnosti: klasifikacija po boji, obliku, po vrsti materijala i
njihovo slaganje.

5
Karlavaris, B., Kelbli, J., Stanojević-Kastori M. (1986). Metodika likovnog vaspitanja predškolske
dece. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
14
6
Stvaralačko izražavanje deteta ima smisla samo onda kada se podstiče njegov lični
izraz, ako mu se pruži mogućnost da kroz likovne aktivnosti potvrđuje i otkriva sebe kao
stvaralačko biće.
U tom smislu vaspitač/ica:
 stvara povoljnu atmosferu i priprema sredinu u kojoj ima dosta podsticaja i
različitog materijala;
 omoguüava da su svi materijali i sredstva na dohvatu deci;
 pokreće unutrašnju motivaciju;
 podstiče decu da ispolje svoj subjektivitet i kreativnost;
 ohrabruje decu koja se teže opredjeljuju za likovne aktivnosti;
 neguje ličnu higijenu i higijenu prostora u kojem se odvijaju likovne aktivnosti;
 omoguüava detetu da slobodno istražuje materijale i njihovu mogućnost primene;
 omogućava detetu da, bez straha da neće udovoljiti kriterijumu vaspitača/ice,
razvije svoj stil, kriterijume i smisao za vrednovanje;
 omogućava da deca razgovaraju i komentarišu radove koji se, po završetku
aktivnosti, izlažu;
 doprinosi socijalizaciji i saradnji organizujući grupne oblike aktivnosti;
 doprinosi partnerskom odnosu učestvujući u aktivnostima sa decom.

6
Karlavaris, B., Kelbli, J., Stanojević-Kastori M. (1986). Metodika likovnog vaspitanja predškolske
dece. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
15
Prema Vigotskom, kognitivni razvoj dece je uslovljen asimetričnom socijalnom
interakcijom sa odraslima koja se odvija u zoni narednog razvoja (Vigotski, 1983), te se
adekvatnim angažovanjem odraslih u procesu učenja pomoću likovnog dela, čak i kod
dece najmlađeg uzrasta, postižu bolji rezultati u razumevanju dela i stiču se znanja iz
različitih oblasti učenja. Ujedno, u skladu sa stavom da postoji optimalni period učenja
(Vigotski, 1990), smatramo da je značajno da deca još u vrtićima budu u kontaktu sa
umetničkim delima, kako bi vremenom stekla sposobnost razumevanja i uvažavanja dela
vizuelnih umetnosti i umetnosti uopšte, kao važnog elementa njihovog socijalno-
kulturnog okruženja. Ukoliko bi likovna dela bila pristupačnija deci u svakodnevnoj
vaspitnoobrazovnoj praksi, ona bi lakše stekla navike da ih posmatraju, razgovaraju o
njima ili da ih koriste kao podsticaje za stvaranje. U procesu učenja pomoću likovnog
dela, zbog egocentrizma, dete može saopštiti šta zapaža, ali još uvek ne može da objasni
svoje utiske I ne može da prihvati da, osim njegovog, postoji i drugačije mišljenje o istoj
stvari. U stadijumu konkretnih operacija, od sedme do jedanaeste, dvanaeste godine,
dete shvata da je njegovo mišljenje samo jedno od mnogih i diskusije o likovnom delu
postaju moguće. Posle sedme godine, ujedno, javlja se razumevanje perspektive i njeno
predstavljanje, odnosno deca počinju da razumeju da se veličine i oblici menjaju u
zavisnosti od tačke posmatranja, shvataju predstavljanje perspektive na crtežu, ali ovo u
potpunosti usvajaju tek u devetoj ili desetoj godini, iako još uvek nisu u stanju da te
likovne koncepte reprezentuju. Takođe, u ovom uzrastu dete je sposobno da prilikom
opažanja bolje ispituje figure, više predviđa, vodi računa o odnosima i tako dalje.

16
 2. TEHNIKE SLIKANJA

Crtanje je osnovna ljudska aktivnost koja se prirodno razvija kod deteta. Najraniji
podaci govore o ovoj vrsti ljudske aktivnosti koja je ostavila tragove i simbole na
stenama, u pećinama, posudama itd. Pre nego što dete nauči da piše, ono se igra crtajući.
Crtanje može da služi kao snažno sredstvo za razvoj dečije percepcije, mišljenja i
veština koje se poboljšavaju kroz vežbanje. Pogrešno je mišljenje da je crtanje poseban
“dar” ili “talenat”. Istorijski podaci i ispitivanja psihologa ukazuju da je crtanje osnovna
ljudska potreba izražavanja i komunikacije. Nažalost, deca danas sve manje koriste
svoje prstiće, a tome uzrok može biti neograničeno korišćenje moderne tehnologije,
otimači slobodnog vremena, kako za velike tako i za male. Deca zbog siromašnog
iskustva u radu sa prstima imaju loš hvat olovke, a samim tim imaju loše organizovan
crtež, kasnije i loš rukopis.
Crtež otkriva sve aspekte detetovog razvoja, kognitivni (saznajni), emocionalni i
grafomotorni. Crtanje podrazumeva dobru grafomotoriku, koja je neophodna za lepo
pisanje kasnije u školskom uzrastu. Grafomotorika je sposobnost držanja olovke i
pisanja slova i brojeva. Da bismo došli do pisanja moramo detetu pružiti mogućnost da
crta linije i različite oblike, da istražuje papir, različite materijale i tehnike crtanja.
Osnova grafomotorike je fina motorika - spretnost da se prstima rade precizne stvari uz
zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka. Pokreti šake vremenom postaju
precizniji, sve do momenta kada dete može da uzme olovku i da je kontroliše
ostavljajući prve tragove u obliku linija. Fina motorika je od suštinskog značaja za
crtanje i pisanje što predstavlja dovoljan razlog da se obrati pažnja na razvijanje te
veštine i kod kuće, mnogo pre polaska u školu.

17
Deca crtajući uče da se samoregulišu. Shvataju da ono što su pogrešili mogu i da
poprave, da docrtaju ili pretvore u nešto drugo. Time shvataju da i ako nešto pogreše,
postoji način da svojim radom to i poprave. Opet, postoje stvari koje i pored želje i volje
nije moguće popraviti i potrebno je da nauče kako sa time da se nose.
Na početku dajte detetu voštane boje, debele flomastere, krede a kod manje spretne dece
dobar izbor mogu biti komadići sunđera ili crtanje prstićima, tek kasnije im ponudite
precizniji pribor za crtanje. Na osnovu spretnosti deteta birajte i pribor za crtanje.
Pri kliničkom radu sa detetom crtež psiholozima služi kao dopuna uz druga
psihodijagnostička sredstva, doprinosi boljem razumevanju detetove ličnosti.
Predškolska deca crtaju isključivo ono što osećaju, dok školska deca u crtežima
prikazuju ono što vide. Škrabanje u crtanju neki psiholozi izjednačavaju sa brbljanjem u
govoru.
7
Slobodno crtanje u mnogim slučajevima može da nas orijentiše u pogledu psihičkog
razvoja deteta. Dete tada unosi ono što ga emocionalno najviše privlači ili odbija. Ono
što ga privlači stavlja u prednji plan, crteže oboji svetlim bojama, a ono prema čemu
oseća antipatiju obično nacrta maleno i tamnim bojama. Neka ispitivanja su pokazala da
deca koja su nesigurna i plašljiva često svoje crteže uokviruju ili ih crtaju veoma male, u
uglu papira. Ako crteži prikazuju borbu uvek pobeđuju oni za koje dete oseća simpatiju.
Impulsivna i energična deca crtaju smelo. U mnogim dečijim crtežima pojavljuje se
sunce. Neki autori misle da deca koja često crtaju sunce ne pokazuju emocionalne
smetnje. Ono što dete pomoću reči ne može, ne zna ili ne sme da izrazi, to izražava u
svom crtežu. Kada dete komentariše svoj crtež može se dobiti prilično veran uvid u
njegovu ličnost. Svakako je pored ovoga, potrebno upoznati I dečiju životnu istoriju i
dete posmatrati i u drugim situacijama.

7
Karlavaris, B., Kelbli, J., Stanojević-Kastori M. (1986). Metodika likovnog vaspitanja predškolske
dece. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
18
Dete se u svojim crtežima izražava suptilnije nego bilo kojim drugim sredstvom
izražavanja. Deca unose u crteže svoje emocije, misli i želje a to crtež čini jednim od
najiskrenijih načina njihovog izražavanja. Crtanje dakle za dete nije umetnost, već način
i sredstvo izražavanja.Roditeljima i vaspitačima savetujemo da sve što dete nacrta treba
da prihvate s pohvalom i oduševljenjem kao njegov uspeh. Negativno kritikovanje
crteža, naročito kritikovanje što nije nacrtalo predmete onakve kako ih vidimo u
stvarnosti, besmisleno je jer se dete pre vremena ne može prisiliti da realistički crta.
Posledice kritikovanja odražavaju se u bojažljivosti i neodlučnosti pri likovnom
izražavanju, a vrlo često i do otpora prema crtanju. Dete tada nesvesno uskratimo za
bezbroj novih iskustava, trenutaka stvaranja i uživanja. Dete ne sme da misli da ne ume
da crta. Crtanje je stvar stava, a ne umeće. Decu moramo osnažiti i motivisati da crtaju,
time im omogućavamo da razviju šaku i prste, tj. finu motoriku ruke, kreativnost u
mišljenju i izražavanju.Šaka ima veliku reprezentaciju u kori velikog mozga i samim
aktiviranjem iste, gradi se bogata neuronska mreža u tom delu mozga.Dete sa godinu
dana drži celom šakom olovku ili bojicu i počinje da šara po papiru. U uzrastu od dve
godine drži olovku palcem, kažiprstom i srednjim prstom i povlači vertikalne,
horizontalne i kružne linije. Sa tri godine dete može da nacrta krug, oko četvrte godine
kvadrat a sa pet godina trougao.Svako dete koje dobro vidi i pravilno drži olovku može
da nacrta sve što poželi.Neki roditelji čuvaju dečije crteže i sa ponosom ih pokazuju
rodbini i dive im se pokazujući kako su deca napredovala, a neki ih kriju, na žalost.
Postoji nekoliko tipova roditelja: jedni stavljaju detetu olovku u ruku i pokušavaju da
njihovom šakom vodeći detetovu nacrtaju ono što oni žele, drugi objašnjavaju kako neki
predmeti treba da izgledaju, treći tip roditelja briše dečije crteže i popravlja na svoj
način, a četvrti tip sklanja dete sa stolice i sedaju na njegovo mesto i crtaju umesto
njega. Takvi roditelji crtaju deci i kasnije, u školi, pa čak i na fakultetu. Ni jedan od ovih
pristupa nije dobar. Važno je da u crtanju dete samo sebe aktivira i putem pokušaja dođe
do željenog crteža. Lepota crteža je baš u samom detetu i njegovom vlastitom iskazu.

19
Akvarel
Budući da motivacija za slikanje često proizlazi iz priča i bajki s kojima se deca susreću,
nije neobično da se u slikama nađu vile, patuljci, i druga čarobna i imaginarna bića.
Naravno da se zbog osobitosti tehnike može dogoditi da deca u svom radu vide nešto
drugo od onoga što vidimo mi. Podstaknite njihovu maštu pričanjem bajkovitih priča.
Pokazalo se da mlađa deca često ponavljaju određene motive, što može značiti da su
zainteresirana za svojstva primarne boje, a starija slikaju različite druge motive, što
predstavlja znak njihove razvojne zrelosti. Pre svakog slikanja, ponekad i tokom slikanja
– zavisno o tematici – deci se može ispričati priča kao uvod u aktivnost slikanja. Nakon
ispričane priče, deci preostaje uživati u umetničkom izražavanju. Stolovi su ranije
pripremljeni za aktivnost – svako dete ima svoj podlogu na koju je papir koji se koristi
za tehniku akvarela. Prvo se spužvicom umočenom u vodu prelazi preko podloška za
slikanje, nakon toga se papir stavlja na podlogu i tek nakon toga se spužvicom vlaži
papir. Slika se temeljnim bojama – žutom, crvenom i plavom, ali deca u početku
dobijaju samo jednu boju (Carlgren, 1990.) kako bi doživela boju pre nego se pomeša s
ostalima. Istovremeno, korištenjem samo jedne boje, dete dobija mogućnost doživljaja
njenih različitih tonaliteta. Uvođenjem druge dve boje u aktivnost slikanja dete ima
mogućnost videti i doživeti žutu boju sunca i plavu boju neba i ako iz toga nastane
zeleno, tada je to puno više od mešanja boja. Vodene boje se otapaju i razređuju vodom i
nanose mekanim kistovima na grubi hrapavi papir. U tehnici akvarela svetlije tonove
dobijamo dodavanjem vode. Želimo li unutar akvarelne slike imati bele motive, možemo
ostaviti beli papir neoslikan. Akvarelne boje su prozirne i prozračne i slikanjem boje
preko boje mogu dobiti sveži, nežni i profinjeni tonovi. Ukoliko želimo raditi na suvoj
podlozi, tada razređenu boju nanosimo na suvi papir. Kad se boja osuši, na njoj možemo
opet slikati i se tako dobijaju nove tonske i kolorističke vrednosti.

20
Gvaš

Pre slikanja dobro je da deca osmotre svoju okolinu i materijale koji su im ponuđeni
(voda, boja, list). Pokažite im kako da navlaže papir, listom pomiluju boju bez straha od
mrlje i nanesu je na hrapavi papir. Pritom možete potaknuti decu na igru – kako menjati
nagib slike prema nakupljenoj vodi na papiru. Kakav trag ostaje? Deca takođe mogu
mešati boje prema uputstvima – npr. plavu sa smeđom ili crnu s belom da dobiju sivu.
Biće to njihovo malo istraživanje boja. Predložite im da spužvicom navlaže akvarelni
papir čistom vodom.
Dok je papir još prilično mokar, predložite im da po sredini
dodaju belu a pri dnu malo sive ili ih pustite da sami istražuju.
Takvim postupkom deca će moći ostvariti kontraste svetlih i
tamnih pokrivnih boja i shvatiti razvoj slike dodavanjem bele
boje. Nakon iskustva s akvarelom i njegovom primenom, deca
su spremna za korak dalje u slikarskim tehnikama. To je
slikarska tehnika gvaša.8 Ako akvarelnoj boji dodamo belu
temperu, vodena boja gubi svoju prozračnost i vodeni sjaj.
Deca mogu svoje doživljaje proigravati lutkama različitih
likova i oponašati zvukove pojava koje su slikali (kiša,
grmljavina…). U stolnomanipulativnom centru možete
podstaknuti igru asocijacije na prvi glas onoga što su deca
slikala (npr. oblak, olovka, osa). ‘Koji je zadnji glas u reči
kišobran i dan?’ Na ovo se mogu nadovezati i igre rime.
Slika 1. Kišni oblaci, gvaš

8
Koks, Morin (2000). Decji crtezi. Beograd. Zavod za udzbenike

21
Tempera
Individualan rad je koristan za decu koja su nesigurna i ‘zakočena’. U centru za likovno
izražavanje deci je uvek ponuđen materijal: tempere, listovi, pakpapir velikog formata
pričvršćen na zidu. Na taj način deca imaju mogućnost slikati kada to žele. U početku je
dobro deci davati da istražuju i ovladaju upotrebom boje i lista (igra bojom, linijama...).
Kasnije im nudimo sadržaje složenijih oblika. Najčešće su to sadržaji koje su deca
prethodno crtala olovkom (cvetanje, kora drveta, grananje, čipka...). Sadržaje koje
nudimo deca najpre posmatraju, a pritom ih vaspitačica podstiče pitanjima: ‘Šta vidiš?
Šta još vidiš?’ Na ovaj način omogućujemo deci da predmete vide, osete (dodirom,
mirisom) i dožive na svoj vlastiti način. Tada deca na papir prenose svoj celokupni
doživljaj. Decu treba uputiti da ocede list prije nanošenja boje, da ne ponavljaju poteze
po istom mestu i da ne boje površine koje je već neko obojio (poštivanje rada drugih).
Nakon slikanja linija decu treba potaknuti da između linija oslikaju celu površinu papira
ukazujući im na one koje su zaboravili obojiti. Slikajući u manjim grupama, deca
podstiču jedni druge i svojom opuštenom i slobodnom komunikacijom izražavaju svoja
razmišljanja, koja su i za decu i za vaspitače izuzetno vredna, treba ih beležiti. Deca
samostalno odabiru boju koju žele naneti na papir i na taj način prikazuju svoje
unutarnje viđenje sveta koji ih okružuje.

9
Slika 2. Tempera

9
Koks, Morin (2000). Decji crtezi. Beograd. Zavod za udzbenike

22
 3. RAZVIJANJE DEČ JEG STVARALAŠ TVA

Talenat, nadarenost, darovitost je osobina koja decu odvaja od uobičajenog toka razvoja.
Darovita deca odlikuju se natprosečnom umnom sposobnošću i natprosečnom
sposobnošću za neku određenu oblast (jezik, matematika, muzička i likovna umetnost,
sport, itd.). Činjenica da se kod deteta do sedme godine formira čak 90% moždanih
ćelija ukazuje na značaj rane identifikacije i podsticanja razvoja darovitosti. U tom
procesu veoma bitnu ulogu imaju roditelji, vaspitači i učitelji, uopšte sistem jedne
zemlje koji treba da bude u stanju da omogući uslove za razvoj pokazanog dara.
Darovitu decu treba u što ranijem dobu sistematski podsticati, osiguravajući im širok
opseg iskustva, te uslove za razvoj veština, stavova i znanja. Likovni talenat se ne
pojavljuje često u predškolskom uzrastu zbog nedovoljno razvijene motorike prstiju. On
se opaža najpre kroz pojačano interesovanje i samoinicijativni, samostalni i slobodni rad
– kroz likovne aktivnosti kojima dete posvećuje slobodno vreme kod kuće i u vrtiću.
Osnovno obeležje radova likovno darovite dece je stvaranje prepoznatljivih oblika na
likovnom radu i godinu dana ranije u odnosu na kalendarski uzrast. U radu se obrazlažu
razlike u odnosu na likovni izraz prosečne dece, kao i uticaj nasleđa i sredinskih faktora
na likovnu nadarenost. Nadarena deca kao deca sa visokim koeficijentom inteligencije
imaju više problema sa socijalnim okruženjem (porodica, vrtić, škola) zbog specifične
strukture ličnosti, osećaja samosvesti, postavljanja visokih zahteva prema sebi i okolini,
nekonformizma u ponašanju, itd. Upravo ih ove osobine čine posebno ranjivim na
neprimereni vaspitno-obrazovni tretman. Iako se iskazivanje nekih karakteristika
darovitosti u ranom detinjstvu ne može smatrati sigurnim pokazateljem darovitosti,
potrebno je proširiti znanja praktičara o ovom fenomenu i podstaći njihovu osetljivost za
prisutnost ove pojave u predškolskom uzrastu. Pojmovi darovitost, talenat i kreativnost
se u praksi često poistovećuju i zamenjuju jedan drugim. Zbog toga je korisno definisati
ih i tako razdvojiti njihova značenja.

23
Darovitost je sklop osobina koje omogućuju pojedincu da dosledno postiže izrazito
iznadprosečan rezultat u jednoj ili više aktivnosti kojima se bavi. Reč talenat vodi
poreklo od grčke reči talanton i latinske talentum i označava meru, zdelicu kojom se
meri ili zlatan novac. Etimologija reči talenat ima svoje posebno značenje u
umetnostima, uzmemo li obzir posebno značenje mere u umetnostima (proporcija,
simetrija). Dakle, darovitim se smatraju pojedinci sa visoko razvijenim sposobnostima
uopšte, a talentovanim oni koji postižu velika postignuća u oblastima kojima se bave:
umetnost, matematika, sport, itd. Veliki broj darovitih ljudi je svoju darovitost iskazalo
još u predškolskoj dobi. Međutim, pokazivanje znakova darovitosti u predškolskom
periodu ne može se smatrati pouzdanim znakom darovitisti, pa o deci koja pokazuju
znake preveremene razvijenosti u ovom dobu možemo govoriti kao o potencijalno
darovitoj. Dečje stvaralaštvo proističe iz posebnih sposobnosti i preferencija,
aktualizovanih u podsticajnoj atmosferi neposredne sredine kroz slobodne igrolike
aktivnosti i može za posledicu da ima zanimljive i neobične produkte (Šefer, 2000: 18).
Likovno nadarena deca se odlikuju sposobnošću stvaranja prepoznatljivih oblika na
likovnom radu i godinu dana ranije u odnosu na prosečne vršnjake. Kod njih je
natprosečno razvijena vizuelno – spacijalna inteligencija, pa se takva deca lakše snalaze
i rešavaju probleme u prostoru. Likovno nadarenima nije potrebna spoljašnja motivacija
da bi se predali likovnim aktivnostima; njihovo biće je istinski fascinirano likovnim
problemima. Takva deca poseduju upadljivu predanost, posvećenost, interesovanje i
inicijativu za rad sa različitim likovnim materijalima. Likovno prosečna deca barataju
naučenim likovnim šemama, dok se likovno nadareni često oslanjaju na zapamćene
pojedinosti neke doživljene situacije. Nadareni pre ovladavaju likovnim veštinama
prikazivanja kao što su postizanje rotacije, skraćenja, perspektiva, senka, itd. Imaju
povećanu osetljivost za oblike, boju, teksturu, položaj i pokret, prostor, smer.

24
Teorijski pristup istraživanju dečje kreativnosti sprovodi se kroz testiranje dečjih
divergentnih sposobnosti, iako su mnoga istraživanja pokazala da ovakav pristup treba
da se revidira. Fluentnost, fleksibilnost i originalnost treba shvatiti kao modalitete ili
atribute fluidne divergencije koji se menjaju prema datim okolnostima, u skladu sa
kognitivnim stilom i preferencijama ličnosti (Šefer, 2000: 168). Iskusnom praktičaru
neće trebati puno vremena za identifikaciju potencijalno likovno darovite dece u okviru
veće grupe. Za naučno testiranje likovnih sposobnosti dece koriste se standardni
10
psihološki testovi. Gudinaf test „Nacrtaj čoveka” ocenjuje likovne i intelektualne
sposobnosti jednostavnim sabiranjem nacrtanih detalja na ljudskoj figuri. Mahover test
od ispitanika traži da nacrta dve figure različitog pola, pri čemu figura istog pola govori
o odnosu koji ispitanik ima prema sebi, a figura suprotnog pola o odnosu koji ispitanik
ima prema osobama koje su značajne u njegovom-njenom životu. Vilijams test ili
„Dovrši crtež” veoma je jednostavan instrument koji se često koristi u predškolskim
ustanovama. Da bi se ostvarili određeni vaspitno-obrazovni ciljevi, zadaci i sadržaji
likovnih aktivnosti u predškolskom uzrastu potrebna su odgovarajuća sredstva. Pod
sredstvima se podrazumeva sve ono što okružuje dete, a što mu pomaže da usvoji
određena znanja, veštine i navike. Nastavno sredstvo dakle može biti svaki predmet
prirodnog ili veštačkog porekla. Didaktička sredstva podrazumevaju ona sredstva koja
su specijalno namenjena obrazovanju dece. Kada se govori o sredstvima i izvorima
znanja, u svim aktivnostima, pa tako i u likovnim, mora se pomenuti važnost izvorne
stvarnosti. Izvorna stvarnost je najširi i najegzaktniji izvor znanja (Poljak, 1988). Ona
zapravo podrazumeva izlazak iz, u ovom slučaju, predškolske ustanove i radne sobe i
posmatranje određene stvarnosti.

10
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina.
(1996). Beograd: Prosvetni pregled. 40-42.
25
Dakle, ukoliko se u predškolskim likovnim aktivnostima obrađuje narodna tradicija, to
podrazumeva organizovani i detaljno osmišljeni odlazak dece i vaspitača u muzej u
kome se odvija i motivacija i rad po modelu. Ili ukoliko je tema likovnih aktivnosti
divlja životinja, deca se vode u zoološki vrt i na licu mesta crtaju ili slikaju ili kasnije
obavljaju aktivnost po sećanju, itd. U ovakvim slučajevima, odnos prema stvarnosti nije
samo posmatrački, već je i aktivan jer deca i praktično kroz različite aktivnosti crtanja,
slikanja upoznaju i doživljavaju izvornu stvarnost. U podsticanju dečijeg likovnog
stvaralaštva koriste se različita sredstva. Sistem nastavnih sredstava čine sledeće grupe
(po Prodanović, Ničković, 1978): verbalna nastavna sredstva, tekstualna nastavna
sredstva, vizuelna nastavna sredstva, auditivna nastavna sredstva, audio-vizuelna
nastavna sredstva, elektronsko-automatska nastavna sredstva, manuelna nastavna
sredstva, eksperimentalna nastavna sredstva i pomoćna tehnička nastavna sredstva. Ne
postoji jedno, najvažnije, univerzalno nastavno sredstvo koje bi moglo da zameni sva
ostala. „Svako nastavno sredstvo ima svoju didaktičku vrednost a funkcionalno
sjedinjena nastavna sredstva ostvaruju vrednosti svoje uzajamnosti i sadejstva“
(Prodanović, Ničković, 1978). Po Karlavarisu (1991) postoji nekoliko grupa nastavnih
sredstava koja se koriste u likovnim aktivnostima. To su: različiti modeli koji se mogu
posmatrati i crtati ili slikati; slike i objekti koji imaju svrhu da podstiču likovni rad (bilo
da su optičke, taktilne ili akustične prirode); dečji likovni radovi (kao mogući primeri za
neki likovni problem), umetnička dela i reprodukcije. Posebnu grupu sredstava čine
tehnička sredstva kao što su episkop, dijaskop, televizija, video i kompjuter. Sva
didaktička sredstva bi trebala da budu uredno složena u vidu različitih zbirki na
posebnoj polici ili ormaru u radnoj sobi ili u radionici (ateljeu) u kojoj se realizuju
likovne aktivnosti.

26
Dečiji likovni radovi se u predškolskim ustanovama odlažu i čuvaju u posebnim
ormarima ili policama, ili ukoliko postoji mogućnost u posebnom prostoru, tokom jedne
godine. Svako dete bi trebalo da ima svoju mapu sa radovima. Kasnije vaspitači čuvaju
samo egzemplarne primere. Veoma je važno da svaki vrtić poseduje zajedničku zbirku
dečijih radova, uredno složenu u odnosu na uzrast i likovni problem, kao moguće
primere za neki likovni problem. Dečiji likovni radovi mogu se čuvati, u zavisnosti od
tehnike i formata u blokovima, fasciklama, registratorima, mapama. I sami vaspitači
mogu, u zavisnosti od potrebe, napraviti mape određenih dimenzija od lepenke. Ovakve
zbirke mogu biti izuzetno korisne, naročito za mlade vaspitače. Reprodukcije
reprezentativnih umetničkih dela su neophodne da bi se realizovao sadržaj iz likovnog
područja i utvrdile osnove estetskog procenjivanja (Karlavaris 1986). Iz tog razloga
svaka ustanova bi trebalo da poseduje dobro odabranu kolekciju reprodukcija primerenu
uzrastu. Demonstracija reprodukcija može da posluži i kao motiv za rad po sećanju.
Kolekcije reprodukcija mogu biti štampane (u vidu razglednica, fotografija, plakata itd.),
mogu se nalaziti na slajdovima, CD-romu, itd. Bilo bi poželjno da reprodukcije
reprezentativnih umetničkih dela koja se pokazuju deci budu većeg formata. Udžbenik
za nastavu likovne kulture je specifičan udžbenik koji osim opštih zahteva treba da
zadovolji i neke specifične zahteve. Udžbenici ili priručnici za predškolski uzrast bi na
prvom mestu trebalo da budu prilagođeni uzrastu, da sadrže veći broj reprodukcija
reprezentativnih umetničkih dela, dečijih likovnih radova, kao i brojne podsticaje za
raznovrsne aktivnosti (Karlavaris 1991). Šematizovane ilustracije i bojanke ne bi trebalo
da budu deo kvalitetnog udžbenika ili priručnika za predškolsko dete. Predškolsko dete
bi u odnosu na vizuelni izgled samog udžbenika trebalo da oseća radost i interesovanje.
Udžbenik bi trebalo da se upotrebljava zajedno sa ostalim nastavnim sredstvima i zato bi
trebalo da bude usklađen sa njima.

27
Trodimenzionalna sredstva
Trodimenzionalna sredstva čine veliku grupu i nemoguće ih je sve nabrojati jer
podrazumevaju najrazličije predmete prirodnog i veštačkog porekla. Ova sredstva mogu
se koristiti za demonstraciju, motivaciju, podsticanje likovnog stvaralaštva, za rad po
modelu, itd. U prvu grupu trodimenzionalnih sredstava spadaju materijal iz prirode, a u
drugu materijal veštačkog porekla (predmeti koje je čovek napravio). Materijal iz
prirode bi podrazumevao različite kolekcije listova, najrazličitijih plodova, voća i
povrća, insekata, kamenja, školjki, morskih zvezda, ježeva, kora drveća, vune, krzna,
primera nekih minerala, ruda itd. Podrazumeva se da bi u ovom slučaju kao
najegzemplarniji izvor znanja trebala da posluži izvorna stvarnost. Iz tog razloga, tokom
likovnih aktivnosti, važno je decu izvoditi u prirodu (obližnji park, šumu, baštu, reku,
jezero i dr.), posmatrati je i doživljavati na licu mesta, crtati je i slikati, fotografisati i dr.
Predmeti koje je čovek napravio podrazumevali bi različite predmete napravljene od
različitih materijala (staklo, porcelan, keramika, metal itd). posude, keramiku,
geometrijska tela, tkanine i draperije različitih boja i struktura, primere iz svakodnevnog
života, jednostavnije delove nekih manjih mašina ili aparata, primeri iz narodne tradicije
(narodni vezovi, čipke, ćilimi, različiti predmeti itd).

Auditivna nastavna sredstva

Auditivna nastavna sredstva su slušni izvori znanja. U ovu grupu mogu da se ubroje
različiti zvučni snimci ljudskog izražavanja-verbalnog i muzičkog (vokalnog i
instrumentalnog). Ovi snimci ili zapisi ranije su se reprodukovali putem magnetofona,
gramofona i kasetofona. Danas se u te svrhe najčešće koristi CD plejer. Audio-vizuelna
nastavna sredstva u sebi sjedinjuju i audio i vizuelnu komponentu. To su televizija,
kompjuter, video-projektor, itd.

28
Tehnička sredstva ili vizuelni mediji (audiovizuelna sredstva) podrazumevaju dakle
upotrebu dijaprojektora, grafoskopa, videa, televizije, filma, kompjutera, LCD
projektora. Tehnička sredstva veoma brzo zastarevaju, ona koja su se koristila nekada u
nastavi, poput epidijaskopa, danas su zamenjena videoprojektorima (povezanih sa
računarom). Auditivna i audio-vizuelna sredstva imaju značajnu ulogu u predškolskim
likovnim aktivnostima. Snimci različitih zvukova (oglašavanja različitih životinja,
zvukova iz prirode kao što je padanje kiše, grmljavina, vodopadi, oluja itd.) mogu
predstavljati zanimljiv podsticaj za likovno stvaralaštvo.11 U grupu muzićkih
instrumenata spadaju i predmeti koji proizvode različite zvukove i muzički instrumenti.
Upotrebom muzike može se podsticati dečije likovno stvaralaštvo. „Muzika u likovnom
podsticanju doprinosi intenzivnijem doživljavanju neke pojave, atmosfere, pokreće
emociju i maštu i time bogati i dečiji likovni izraz “. Muzički instrumenti se takođe
mogu svrstati i u grupu auditivnih nastavnih sredstava. Mogu se koristiti i za rad po
modelu ili sećanju. Vaspitači i deca mogu kreirati najrazličitije muzičke instrumente,
nosioce zvuka, koristeći dostupne reciklažne materijale. Izvorna stvarnost je najširi i
najegzaktniji izvor znanja, ali ona nam nije uvek dostupna. Iz tog razloga u
predškolskim likovnim aktivnostima koristimo različita sredstva koja imaju za cilj da
podstiču dečije likovno stvaralaštvo. Ova sredstva su brojna, nemoguće ih je sve
nabrojati, ona pružaju raznolike mogućnosti u korišćenju i kreiranju istih, samostalno ili
u saradnji sa decom ili roditeljima. Poželjno je da se kao podsticaj koriste različita
sredstva. Tehnički uslovi i sredstva nisu od presudnog značaja za realizaciju likovnih
aktivnosti i nikako ne mogu zameniti osposobljenog i kvalitetnog vaspitača, ali su
veoma važni i u slučaju da nisu zadovoljeni, mogu imati negativan uticaj na proces
vaspitno-obrazovnog rada u oblasti likovnog vaspitanja.

11
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina.
(1996). Beograd: Prosvetni pregled. 40-42.
29
12
Dete je složeno, ali i jedinstveno biće u razvoju i kroz likovnu kulturu je moguće
doprineti njegovom formiranju kao kreativne i stvaralačke ličnost. Nastavni čas se treba
osmisliti kao jedna kreativna igra, jer u suštini i umetnik se igra sa idejama, svojim
veštinama, znanjima i materijalima. U igri deca stvaraju svoj imaginarni svet u kojem
deluju kao što to odrasli čine u stvarnosti. Potrebno je istaći da je dečja aktivnost u igri
specifična i u mnogome stvaralačka, da ona nije mehanička kopija odgovarajuće sredine,
da je ona realnost viđena očima deteta i vid transformacije iskustva. Učitelj gore
navedeno treba da uvaži, prepozna i dalje razvija. Ta razigranost kroz igru može
doprineti kvalitetnijem dečjem stvaralaštvu. Savremena pedagogija ističe igru kao bitan
faktor razvoja ličnosti. Stoga je i osnovni problem svakog vaspitanja pronalaženje
okolnosti koje će najviše stimulisati svako dete u svakom trenutku njegovog razvoja.
Igra stvara interes, aktivira pažnju i volju, i na taj način omogućuje proces učenja i daje
mu izvesnu organizovanost i usmerenost. U procesu učenja kroz igru, koja je privlačna i
uzbuđuje dete, ono čini poseban napor da bi učestvovalo u igri, a time istovremeno i
napor da bi usvojilo neophodna znanja i veštine potrebne za uspešno. Učitelj treba
pružiti pomoć učeniku u realizaciji ideje u određenim materijalima. Dete treba da nauči
izražajne mogućnosti određenih tehnika, ali i da eksperimentiše sa različitim
nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralaštvu.

12
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina.
(1996). Beograd: Prosvetni pregled. 40-42.
30
 4. ODNOS DETETA PREMA SLIKANJU

Sa likovnom umetnošću tesno je povezana i umetnost posmatranja. Stena ne mora uvek

biti samo komad kamena, oblak ne mora biti samo beli deo neba… Podstaknite svoju
decu da se osvrnu oko sebe i posmatraju okolinu, prepoznajući i učeći oblike, kao i
međusobne odnose oblika. Ovako gledanje od ogromnog  je značaja za celokupni razvoj
deteta.Većina dece crta voljno sa oduševljenjem. U ranom detinjstvu od 18. meseca
starosti impresionirana su ostavljanjem traga olovke ili boje na papiru. Kasnije, deci je
nadasve važno da se ono što su nacrtala može identifikovati.  Deca od švrljanja prelaze u
fazu da se trude, sve dok nisu ubeđena da nacrtana kuća, čovek, pas ,,izgledaju baš kako
treba”. Ne zanemarujte dečiji trud i posmatranje kroz osnovne oblike. Kada nekog
odraslog zamolite da nešto nacrta, često se desi, ako pristane , da dobijete upozorenje da
ne zna da crta. Upravo zato, treba naglasiti potrebu za dečijim posmatranjem i likovnim
izražavanjem oblika, ne samo kod talentovane dece. Bitno je ovladavanje crtanja kod
sve dece, jer talenat nije dovoljan sam po sebi, takođe nije ni bitno da li će to detetu biti
kasnije zanimanje ili samo hobi.
Deca su po prirodi radoznala bića. Od trenutka kada ostvare kontrolu nad svojim
udovima, nastoje da se otisnu u svet ne bi li videli kako funckioniše. Ona istražuju,
osmatraju i imitiraju, pokušavajući da skapiraju kako stvari funkcionišu i kako da
kontrolišu sebe i svoje okruženje. Ovakvo nesputano istraživanje pomaže deci da
formiraju veze u mozgu, pobaljšava im sposobnost učenja, a pritom je i zabavno.
Motoričke veštine – Rad sa olovkama, bojicama i četkicama prilikom slikanja pomaže
deci da razviju svoje motorne sposobnosti. Razvoj ovih veština će pomoći vašem detetu
prilikom pisanja, vezivanja pertli i drugih aktivnosti koje zahtevaju dobru koordinaciju
pokreta.

31
Kognitivne veštine – Umetnost pomaže deci da nauče i vežbaju veštine kao što su
prepoznavanje šablona i koncepta uzroka i posledica (na primer, ,,Ako pritisnem jače
bojicu – boja je tamnija.”). Takođe vežbaju veštine kritičkog razmišljanja dok prave
mentalni plan ili sliku onoga što su zamislili da naprave i prate izvršavanje svog plana.
Matematičke veštine – Deca mogu da uče, kreiraju i polako ulaze u razumevanje
pojmova kao što su veličina, oblik, brojanje, prostorno razmišljanje i pravljenje
poređenja.
Jezičke veštine – Kada deca pruže opis i podele svoje radove, ona razvijaju jezičke
veštine. Obavezno ohrabrite ovaj razvoj tako što ćete aktivno slušati šta dete ima da kaže
i postavljati otvorena pitanja. To je odlična prilika da dete obogati svoj vokabular i nauči
nove reči u vezi sa svojim radom (npr. tekstura).
Pored toga, sloboda izražavanja kroz umetnost pomaže deci pri razvoju važnih
veština, sloboda je takođe od velike važnosti za opšte zdravlje i dobrobit deteta.
Pružanje mogućnosti detetu da kroz kreativni ventil ublaži stres i prolazi kroz stvari koje
mu se dešavaju u svakodnevno životu veoma je korisno. Podsticanjem dečjeg
umetničkog nastojanja, možete im olakšati proces učenja.

Slikanje je veština koja se može naučiti, baš kao i pisanje. Većina ljudi na slikanje gleda
kroz prizmu romantike – vidimo radove osobe koja oslikava realne prizore stvarnog
života i bude nam krivo, jer mislimo da nikada ne bismo mogli da uradimo isto to.
Dete koje misli da mu crtanje ne ide, i koje besno briše gumicom svoje crteže dok se
papir ne istroši je verovatno naučilo šta je ,,dobar’’ crtež od nepromišljenih
primeraka odraslih koji su ,,davali savete’’ da nebo nije crveno, ili da im lav izgleda kao
kengur.

32
Umetnost doprinosi razvoju brojnih veština, a ako deci u početku ne ide kako bi želela,
naučiće još jednu važnu životnu lekciju. Vežba dovodi do savršenstva. Deca koja nauče
da naporan rad dovodi do uspeha biće upornija i samopouzdanija tokom
odrastanja. Pustite ih neka crtaju. U ranom detinjstvu likovna umetnost i likovno
izražavanje deteta govori  nekada i više od reči i slova. Umetnost oplemenjuje i nudi
različite oblike izražavanja kod mališana. Tokom prvih godina odrastanja deca kroz
umetnost već podstiču kreativnost, usvajaju znanja, komunikativnost, imaginaciju i
senzitivitet. Razvija se sposobnost za opažanje oblika, boja, veličina u prirodi. Takođe,
vizuelna umetnost utiče na pamćenje i povezivanje opaženih informacija kod dece. Faza
dečijeg izražavanja osnovnim simbolima traje do 4.godine života. Složenim simbolima
deca se izražavaju od 4. do 5. godine starosti. Od pete godine života deca razvijaju
intelektualni realizam – počeci apstraktnog mišljenja, predstavljanje složenih likovnih
problema, bogatije i raznovrsnije iskazivanje emocija. Značajna je spontana
zainteresovanost deteta. Svaki likovni rad trebao bi da bude odraz želje za igrom
likovnim materijalima. Roditelji  radeći sa decom na području likovnog vaspitanja
moraju voditi računa da je tehnika koja se daje deci prikladna uzrastu i laka za rad.
Mogu se koristiti različite tehnike: boje za slikanje prstima, tempere, vodene boje, kreda,
olovka, pastel, drvene bojice, flomasteri,  plastelin, glina, pesak… Likovni potezi u
ranom detinjstvu su najiskreniji i važni za  uzajamno shvatanje deteta i posmatrača
dečijeg stvaralaštva. Deca odgovaraju na umetnost u holističkom maniru, reakcije su
trenutne, ekpresivne , dok razumevanje umetnosti zahteva neke misaone procese, koji
idu iznad faze poteza donetih na brzinu.  Potrebno je dopustiti detetu da sponatano i
iskreno stvara likovne poteze i estetsko mišljenje. Treba poštovati dečija sećanja,
životna iskustva i maštu. Značajno je dečije izažavanje porodice, ljubavi, strahova kroz
likovni rad.

33
U radu sa decom prilikom likovnog izražavanja, treba prepoznati procese koje on
podstiče,kao što su: spoznaja okoline i razvoj saznanja o njoj, razvijanje psihomotorike
ruke, šake i prstiju, ovladavanje instrumentom rada (olovkom, četkicom, plastelinom…),
potreba i sposobnost prikazivanja okoline od simbolizacije, preko prikazivanja onog što
dete zna o okolini, do izražavanja onog što stvarno može videti u svojoj okolini.U
likovnom radu značajna je sama zainteresovanost deteta za isti. Likovni rad trebalo bi da
bude izraz želje za igrom likovnim materijalima. Detetu treba dozvoliti da se slobodno
izražava i nesputano koristi različite tehnike: boje za slikanje prstima, tempere, vodene
boje, kreda, olovka, pastel, drvene bojice, flomasteri, plastelin, glina, pesak… Radeći sa
decom mora se voditi računa da je tehnika koja se daje deci prikladna uzrastu i laka za
rad. Potrebno je dozvoliti detetu da sponatano i iskreno stvara likovne poteze i estetsko
mišljenje pri čemu treba poštovati njegova osećanja, životna iskustva i maštu. Sklonost
ka crtanju ili slikanju u ranom uzrastu može biti pokazatelj koliko je dete talentovano.
Ali to je samo mali deo celokupnog likovnog talenta.
Neke su specifične veštine koje utiču na izgled detetovog crteža –inteligencija je jedna
od tih veština. Crteži dece niže inteligencije zaostaju za crtežima njihovih vršnjaka i
sličniji su crtežima dece normalne inteligencije, ali niže hronološke dobi.Osim
inteligencije svakako su tu i neke umetničke sposobnosti, potencijali i sklonosti.
Grafomotoričke veštine su takođe vrlo važne – dakle veština fine motorike koja sadrži
sposobnost pomeranja finih mišića ruku da se drži olovka i sposobnost usklađivanja
onoga što želimo nacrtati s onime što vidimo – tzv. okulomotorna koordinacija.Najčešće
se sve ove specifične sposobnosti razvijaju istim tempom, te se poteškoće u razvoju
crteža javljaju tek kod nekih posebnih odstupanja u razvoju – kao kod npr. mišićnih
bolesti gde nema mogućnosti normalnog razvoja mišića ruke.

34
U radu s decom crtež može poslužiti i to na dva načina:
– kao oblik dijagnostike – kroz crtež se procenjuju detetove sposobnosti, emocionalne i
socijalne veštine
– kao oblik terapije – crtanjem se može izraziti neka trauma, proraditi tuga, strah

Reći da tačno pojedini crtež ukazuje na tačno pojedinu emociju nije moguće – crtež je
pomoćno dijagnostičko sredstvo, iako neke zakonitosti u „tumačenju“ značenja crteža
postoje:sitni, stisnuti likovi često ukazuju na emocionalnu povučenost, stidiljivost;
tužna, bolesna deca i/ili deca sniženih intelektualnih sposobnosti manje koriste boje;
crnom bojom se boje“strašne“ stvari ili predmeti ili osobe; u crtežu porodice često se
veličinom pojedinih članova može proceniti ko je „dominantan“ lik (najveći nacrtan lik)
– ta dominacija može biti ili u količini ljubavi koju dete oseća za roditelja i roditelj za
dete, ili u količini strogoće koju roditelj pokazuje detetu.

Dakle, crtežom se mogu dobiti neke vrlo okvirna tumačenja detetovog emocionalnog
života, i nikada crtež ne sme biti jedino dijagnostičko sredstvo. Isto tako treba imati na
umu, da se struktura crteža menja kod deteta, čak i kroz par dana, tako da je od crteža
mnogo važnije i indikativnije tumačenje koje dete daje onome što je nacrtalo. Deca
počinju da šaraju na papiru čim nauče da drže bojicu, ali likovi nisu prepoznatljivi sve
do treće godine. U ovom ranom dobu crtanje predstavlja odličnu vežbu za kružne
pokrete šake, a sa druge strane otvara detetovu svest o tome da može nešto da stvori.
Kada dete prvi put uzme olovku u ruke, ti njegovi crteži se sastoje od krivudavih linija i
tačkica.

35
Prva očigledna promena na crtežu malog deteta jeste izražena tendencija da podiže
olovku sa papira. U ovoj fazi to ne utiče bitno na sliku, jer dete još uvek ne crta ništa
konkretno Ako ga pitamo šta crta, gledaće u crtež i reći Vam šta bi to moglo da bude,
proizvoljno, ali isto tako, na ponovljeno pitanje, možete dobiti različit odgovor.
Bližeći se trećem rođendanu, dete već ima nameru da crta neke stvari, iako su one na
njegovom crtežu dosta izobličene.
Sa tri i po godine dete već ume da nacrta velike i male krugove, pravougaone oblike,
linije i tačke. Kombinujući ih dobija se oblik koji može na nešto podsećati. A upravo
tada, kada postane svesno da ove kombinacije podsećaju na neki objekat ili lik, ono
počinje svesno tako i da ih crta.
Sa četiri godine crteži Vašeg deteta postaće mnogo prepoznatljiviji. Ljudskoj figuri će
možda još uvek nedostajati detalji kao što su vrat, stopalo, ali osnovni elementi su
prisutni i uglavnom na svom mestu.
Dete crta ono što ga zanima. Ako je dobilo novu haljinu, ona će na crtežu biti istaknuta.
Takođe deca crtaju ne samo ono što vide, nego ono što oni smatraju da treba tamo da
bude.
Crteži dečaka predstavljaju više akcije nego crteži devojčica, koje na svojim crtežima
imaju potrebu da figure smeste centralno, ali i da popune pozadinu.
Između pet i sedam godina crteži postaju slikovitiji i često imaju više od jednog
motiva.Npr. kuća je smeštena u bašti, avioni lete na nebu, automobili su na ulici. Ipak,
crteži su i dalje simboli onoga što dete vidi, a ne realna slika.

36
Pribor za rad
Od velike je važnosti odabrati adekvatan pribor za grafomotorne aktivnosti dece. Pribor
može uveliko olakšati deci rad, ali sito tako, ukoliko nije odgovarajući, može ga i
otežati. 13Maloj deci je dovoljna jedna ili dve boje, barem u početku, a potom dodavati
nekoliko. Najbolje je da to budu drvene bojice i to deblje, jer su one pogodnije za
držanje, imajući u vidu još uvek nedovoljno spretnu dečiju šaku i prstiće. Savremene
bojice su trostrano dizajnirane i tako, već od malih nogu omogućavaju troprsni hvat.
Ako znamo kako se brzo zamori dečija ručica, nenavikla na tu vrstu finih pokreta,
pravilno držanje olovke omogućava manji utrošak energije prilikom crtanja, a samim
tim i dužu aktivnost. Kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta, koja već duže
vreme koriste pribor za crtanje, fina motorika šake je mnogo bolja, pokreti su precizniji,
izdržljivost veća. Ideje za crtanje su mnogo naprednije, crteži maštovitiji, što ujedno
podrazumeva i sofisticiraniji izbor pribora za crtanje. Ali i u ovom slučaju je veoma
važno voditi računa da taj pribor bude adekvatan. To podrazumeva anatomski oblik
olovke-boje, da mina ili boja bude mekana, da ostavlja dovoljno jak trag. Razlika
između toga kako i šta crtaju devojčice i dečaci svakako postoji. Tako devojčice obično
crtaju predmete kružnog oblika, kao cveće i srca, dok su uglovi, prave linije i četvrtasti
predmeti karakteristični za dečake. Automobil, kamion ili slična prevozna sredstva isto
često zauzimaju centralno mesto na njihovim crtežima.
Takođe, deca su sklona da crtaju mališane istog pola. Osim toga, neka istraživanja su
otkrila da devojčice koriste više boja dok crtaju nego dečaci, i da su te boje obično
toplijih nijansi (recimo roza), dok dečaci prednost daju hladnijim bojama (kao što
je plava).

Kastori, M. (1985). Raznovrsni materijali kao podsticaj likovnom stvaralaštvu predškolske dece.
13

Umjetnost i dijete, broj vol XVII. 172-183

37
 5. KARAKTERISTIKE CRTEŽ A

Izbor boja takođe mnogo govori o karakteru deteta.

 Crna i ljubičasta predstavljaju mališana koji voli da preuzima inicijativu i koji
je siguran u sebe, ali koji je u izvesnoj meri zahtevan.
 Plavu vole mališani koju su brižni i uživaju u društvu.
 Crvena je boja uzbuđenja i jedna od boja koju deca najviše vole da koriste. Nju
naročito koriste deca koja su znatiželjna i koja ne žele ništa da im promakne.
 Roza boja iznačava potrebu za ljubavlju i poštovanjem i omiljena je boja
devojčica
 Zelena je simbol dece koja žele da budu drugačija, koja vole slobodu, koja su
umetničke duše i veoma inteligentna.
 Žuta odražava inteligenciju i veselu, toplu prirodu poput sunca.

14
Crtež je odraz dečije okoline. Način na koje dete koristi prostor na papiru, ukazuje
na njegov odnos prema okolini.
 Ako je crtež na levoj strani, dete je privrženo majci i prošlosti.
 Daje li prednost desnoj strani, oseća se bliže ocu, oseća potrebu da
komunicira i interesuje ga budućnost.
 Dete koje krupno crta predmete i pozicionira ih na sredinu papira je sigurno
u sebe i čvrsto stoji na zemlji.
 Dete koje crta male stvari u donjem uglu lista ili čošku, izražava osećanje
nesigurnosti ili nesposobnosti da se nosi sa problemima.

Kastori, M. (1985). Raznovrsni materijali kao podsticaj likovnom stvaralaštvu predškolske dece.
14

Umjetnost i dijete, broj vol XVII. 172-183

38
Crtež deteta može da otkrije njegovo emocionalno stanje.  Ne opeterećujte se previše
sa pretpostavkama šta bi crtež mogao da predstavlja. Ipak, stručnjaci navode nekoliko
stvari na koje možete da obratite pažnju prilikom tumačenja dečijih emocija
sa crteža:
 Crteži sa puno detalja, koji su precizno nacrtani, otkrivaju dete koje oseća
potrebu da se mnogo trudi.
 Energični potezi olovkom ili bojicom, posebno ako su grupisani jedan pored
drugog, mogu da budu znak nervoze, jakih emocija, odlučnosti i ljutnje
 Mekše linije odraz nežnije i emotivnije prirode deteta.
 Način na koji su linije nacrtane takođe je važan – predmet koji je nacrtan
tankim, isprekidanim linijama otkriva dete koje je neodlučno i nesigurno i koje
razmišlja dok crta. Nasuprot tome, izraz samopouzdanja i sigurnosti
predstavljaju crteži koji su nactani debljim, kontinuiranim i slobodno
povučenim linijama.

Takođe, treba obratiti pažnju na veličinu ljudi koje dete crta kao i na nedostatak
određenih delova tela. Tako će mališan ljude koje smatra važnim ili dominantnim
nacrtati većim od ostalih. Odsustvo ruku ponekad se tumači kao znak stidljivog deteta
koje nije agresivno, dok prevelike ruke mogu da se tumače kao tendencija ka
agresivnom ponašanju ukoliko je dete sa takvim rukama nacrtalo sebe. Mala stopala su
znak nesigurnosti – u bukvalnom smislu predstavljaju nestabilne temelje.

 Impulsivno dete: Veliki ljudi, bez vrata, i asimetrija ekstremiteta

 Zabrinuto dete: Oblaci, kiša, price koje lete, ljudi bez očiju
 Stidljivo dete: Mali ljudi, bez nosa ili usta, sićušni ljudi i ruke blizu tela
 Ljutito dete: Velike šake i zubi, dugačke ruke, ukrštene oči
 Nesigurno dete: Čudovišta, male glave, bez ruku, koso nacrtani

39
 6. ISTRAŽ IVANJE

Kako se navodi u zaključcima studije, crteži jednojajčanih blizanaca, starosti od 4

godine, bili su sličniji jedan drugome od crteža neidentičnih blizanaca. Stoga su
istraživači zaključili da razlike u dečjim crtežima imaju važnu genetsku vezu. Takođe,
otkrili su da crtanje sa 4 godine i inteligencija sa 14 godina imaju snažnu genetsku vezu.
Stručnjaci kažu da deca crtaju sve ono što ne mogu rečima da objasne: sreću, tugu,
radost, nadanja, želje, strahove. U predškolskom uzrastu gotovo svi vole da crtaju, a već
sa dve godine nagonski počinju da povlače linije olovkom. To njihovo “škrabanje”
potrebno je kao motorička aktivnost, dok od treće i šeste godine dete prolazi kroz fazu
15
simboličkog crtanja. Sve oko sebe crta onako kako ih doživljava. Deca, koja
su nemirna, prave energične, dugačke i prave poteze, a same linije su tvrde. Što se boja
tiče, deca koja su radosna i emotivno stabilna koriste svetle i vesele boje – žuta,
narandžasta, crvena i svetlozelena. A depresivno dete koristi tamne i hladne boje –
ljubičasta, crna i plava. Psiholozi navode da deca često i crtaju ono što bi volela da
imaju, tačnije kroz crtež projektuju želje. S druge strane, oni često crtaju kuću, a upravo
je ona znak stabilnosti porodice i topline doma. Sunce na crtežu je odraz pozitivnih
emocija. A kako bi se dete najbolje upoznalo najpogodnija tema za crtanje je “moja
porodica“.Mišljenje o članovima porodice dete izražava postavljajući figure po
određenom redosledu, veličini i boji. Pa je tako najveća figura dominantna u kući, a do
sebe uglavnom crta onog člana porodice za koga je najviše vezano. Ukoliko je dete
ljubomorno na mlađeg člana porodice, moguće je da će ga izostaviti sa cteža.Ono što
je alarmantno na crtežu jesu velike šake. Preciznije, ako roditelj tuče svoje dete, na
crtežu obično ima velike šake ili je bez istih. A, kod zaplašene i anksiozne dece, kuće
nemaju prozore i vrata, a same boje su vrlo tamne. Takođe, svi nacrtani su sitni u odnosu
na prostor ili papir.

15
http://edukacija.rs
40
 ZAKLJUCAK

Interakcija dece s umetničkim delima podrazumeva: delovanje, stvaranje i razmišljanje,

opažanje, produkciju i refleksiju koja stvara međusobno isprepletane pedagoške ciljeve .
Proces aktivnog posmatranja umetničkog dela zahteva celokupnu ličnost posmatrača, što
podrazumeva opažanje, doživljavanje, razumevanje, saznavanje, rasvetljavanje,
uvažavanje i vrednovanje. Kvalitetan, tj. umetnički i razvojno značajan program
ispunjava sledeće uslove: baziran je na interesima dece i njihovoj spoznaji sveta,
omogućava detetu individualni pristup umetničkom delu I omogućava da umetničko
delo postane deo celokupnog dečjeg okruženja, baziran je na dečjem načinu učenja kroz
igru, zasniva se na neposrednom kontaktu dece s originalnim umetničkim delima.
Analiza dečjih odgovora pokazuje da su sva deca sposobna da gledaju I da iskažu rečima
ono što vide. Mašta je dominantna jer su mnoge kompozicije bile apstraktne, što je kod
dece pokrenulo maštovite interpretacije. Analiza odgovora koji se odnose na likovne
elemente i kompozicijska načela takođe ukazuju na to da su deca sposobna da
prepoznaju oblike i boje na umetničkim delima. Pored utiska koji se, na osnovu
njegovog crteža, stiče o ličnosti deteta, kao i serije dijagnostičkih hipoteza do kojih se
dolazi sistematskom analizom, postoji još jedan koristan način njegove upotrebe. Sa
detetom se, naime, kasnije razgovara o crtežu i to predstavlja dopunski analitički
postupak. »Sadržaj” asocijacija (ono što za njega predstavlja nacrtano) može da pruži
važne informacije o značaju pojedinih aspekata nacrtanih figura. Pored toga, razgovor se
može voditi mnogo slobodnije. U takvim slučajevima figura može da posluži samo kao
zaklon koji štiti dete od suviše “opasnog” neposrednog eksponiranja ali mu istovremeno
omogućava i da se rastereti imajući spremnu odstupnicu odnosno izgovor da nije “dobar
crtač”.

41
 LITERATURA

1. Pavlovic MarijaM.(2016). Uloga likovnog dela u vaspitanju I obrazovanju dece predskolskog

uzrasta. Inovacije u nastavi, XXIX,str. 16-28
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-2334/2016/0352-23341601016P.pdf
2.Koks, Morin (2000). Decji crtezi. Beograd. Zavod za udzbenike
3.Slunjski, Edita (2009). Postizanje odgojno-obrazovne prakse vrtica uskladjenje s prirodom jeteta
I odraslog. Zivot I skola, br 22 (2/2009). God. 55, str. Od 104 do 115.
4. Filipović, S. (2009). Razvoj shvatanja o dečijem likovnom stvaralaštvu i mogućnostima vaspitno
obrazovnog delovanja na njega. Doktorska disertacija. Banja Luka: Univerzitet u Banja Luci.
5. Filipovic, S. (2011). Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja. Beograd: Univerzitet
umetnosti. Izdavacka kuca Klett
6. Karlavaris, B., Kelbli, J., Stanojević-Kastori M. (1986). Metodika likovnog vaspitanja
predškolske dece. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
7. Kastori, M. (1985). Raznovrsni materijali kao podsticaj likovnom stvaralaštvu predškolske dece.
Umjetnost i dijete, broj vol XVII. 172-183
8. Pravilnik o sadržaju obrazaca i načinu vođenja evidencije o ostvarivanju vaspitno-obrazovnog
rada u Predškolskoj ustanovi. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 45/97 (član 6, Model A i
Model B).
9. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina.
(1996). Beograd: Prosvetni pregled. 40-42.
10. http://edukacija.rs

42