Čovek je društveno biće, često nezadovoljan pravilima koje treba poštovati.

Nezadovoljstvo čoveka
proizalizi iz činjenice da nije shvaćen i prihvaćen u društvu. Taj osećaj teško potiskujemo u sebi, a neretko ga
krijemo od sebe.Puškin je u romanio stvorio lik koji je uvek bio nezadovoljan bez obzira gde se nalazio.
Promenom okoline, a samim tim i njegovog okruženja, nije iščezlo unutrašnje nezadovoljstvo Evgenija
Onjegina. Nije pronašao svoje mesto u gradskoj sredini, koju je smatrao nedovoljno dobrom za sebe, a
dogadjaje u njoj dosadnim. Uz potpuno odsustvo samokritičnosti, bez spremnosti da menja sebe, odlučuje
da promeni okolinu. Ponevši sa sobom osobine nerada, besposlučenja, dosade i rasipničnog života, odlazi
da život provodi u selu. Uzalud je idealna slika mirnog sela sa jednostavnim životom za takvog čoveka.
Ogorčen zbog saznanja da se nije uklopio ni u seosku sredinu, zatvara se u sebe. Podigao je neprobojan zid
oko sebe, duša mu je postala hladna i ništa mu više nije skretalo pažnju. Bio je prezasićen svih neverstava i
neiskrenosti prema samom sebi da se pretvara da je zadovoljan, a ustvari lomi ga osecaj nezadovoljstva.
Njegovu pažnju nisu privlačile ni prelepe devojke u okruženju, kao ni njihovi iskreni uzdasi. Odbija ponudu
ljubavi skromne Tatjane, koja bez oklevanja otvoreno iskazuje emocije prema Onjeginu. Čovek bez cilja i
smisla u životu koji mu je dosadan i bezvredan, Onjegin počinje da piše. No, i pisanje mu nije islo od ruke.
Nakon dugog tumaranja u životu i pogresnih poteza, ubija jedinog iskrenog prijatelja, kojeg je imao. Njegova
nemirna priroda, osećanje nezadovoljstva i čovek brojnih protivrečenosti su upotpunjavale negativnosti
koje je imao. Brojnim porocima je upotpunjavao svoju prazninu života, lišen svake mogućnosti da preispita
ispravnost postupaka. Obraća se Tatjani, u nadi da je u njenom srcu ostalo nešto osećanja koja je gajila
prema njemu. Medjutim, umesto naivne i nežne devojke, nalazi uglednu ženu bogatog, starijeg čoveka. Ona
je sada ta žena koja stvara oklop oko svog srca i tako zaštiti rane koje su ostale posle njega. Tako ga
primorava da se suoči sa realnošću i shvati da su ožiljci koje nanosimo drugima trajni, koje ni iskreno kajanje
ne može izbrisati. Na kraju ostaje bez mogućnosti da pronađe cilj i smisao života. Zbog toga se oseća
suvišan, o njegovo postojanje i življenje bez smisla. Kazna za negativnost koje ne možemo da obuzdamo i
ukrotimo su usamljenički život bez istinske ljubavi i sreće.

Romantizam je lirska književnost u kojoj pesnik izražava sebe, svoju ličnost i svoja osećanja. Pesnici tog
pravca odbacuju razum, a potenciraju osećanja maštu i snove. Jedan od predstavnika romantizma je
američki pesnik Egard Alan Po.Usamljeni lik ove poeme oplakuje smrt svoje voljenje Lenore. Ovom pesmom
je pesnik preneo svoju mračnu i veoma tužnu priču, kao i pakao kroz koji je prošao nako smrti voljene
osobe. U samom nazivu pesme ptica gavran simbolizuje smrt i nepromenljivu sudbinu. Gavran govori o
ožalošćenom ljubavniku koji uživa u tome da muči sam sebe. Tuga i bol su utoliko veći jer nije razjašnjena
njena smrt. Kod čitaoca pesma budi niz osećanja, od straha koji se javlja na početku pesme koji se kasnije
pretvara u očaj i tugu. Osnovni motiv pesme je neprezaljeni gubitak voljene osobe i nepodnosljiva bol koja
je nastala nakon tog gubitka. Kako tugu opisuje tokom zime time naglasava osecaj hladnoće i neprolaznosti
noćne tame. Zbog tuge i bola koji mu razaraju grudi, čovek žudi za svanućem u nadi da će se bol stišati u
svetlom, novom danu. Medjutim, još dublji očaj nastaje nakon razgovora sa gavranom. Od njega očekuje
utehu koju ne dobija. Svestan da za njega nema utehe ni spasenja, njegovo stanje od slabog, umornog
preko zalosnog prelazi u ludilo. Takvo stanje se nalazi u nama samima, a nikako van nas. Nemački pesnik
Hajnrih Hajne je bio istaknuti nemački pesnik, predstavnik romantizma. Pesmu "Lorelaj" je napisao po
legendi o lepoj čarobnici. Njena lepota, a i pesma su skretale pažnju mornara koji su plovili. Zaneti njenom
lepotom, mornari su razbijali brodove o stene. I dešavale se velike nesereće. Čovek čitavog života traga za
lepotom žene i u trenucima kada mu je život ugrožen. Svestan da će u traganju i da strada, čoveku je lepota
nešto što mu je potrebno.Pesnik opisuje devojku koristići se motivom zlata. Zlato je zavodljivo, ali ne donosi
ništa dobro. Mornar zanat njenom lepotom i pesmom ne upravlja brodom, već ne skida pogled sa nje. Zbog
zanosa lepotom i očaranošću pesmom, završava tragično u vrtlogu morskih talasa, udarajući u stenu.Lorelaj
simboliše zavodljivu, oholu i bezdušnu ženu, zagledanu samo u svoju lepotu. Ona je ravnodušna i
nezainteresovana za ljudske sudbine koje stradaju zbog nje. Možda je njena lepota, od koje zastaje dah,
upravo u tome što je nedostižna, nezadrživa i što se ne može posedovati. Zato je lepota neprekidni i večiti
predmet ljudske požude, a samim tim i izvor bola i tuge.