МИШИЋНО ТКИВО

Ћелије мишићног ткива имају способност контракција – грчења, захваљујући

миофибрилима.

Према морфологији, локализацији и инервацији , разликујемо следеће врсте мишићног

ткива:

МИШИЋНО ТКИВО

ГЛАТКО ПОПРЕЧНОПРУГАСТО СКЕЛЕТНО СРЧАНО

Глатко мишићно ткиво:

– грађено од глаткомишићних ћелија.
– налази се у зидовима органа за варење, органа за дисање, мокраћним органима.
– безвољна акивност – не можемо да утичемо на њихов рад.
– ћелије су вретенастог изгледа, једро је постављено централно.
– у цитоплазми се налазе миофибрили
– спорије се контрахују
– ради под утицајем аутономног нервног система.

Попречнопругасто скелетно мишићно ткиво:

– грађено од издужених мишићних ћелија-влакана.
– налази се у скелетним мишићима.
– мишићно влакно је грађено од сарколеме, саркоплазме и миофибрила.
 – Сарколема – омотач
– Саркоплазма – цитоплазма, богата гликогеном и миофибрилима
– Миофибрили – мишићни кончићи, грађени од актина и миозина.

Срчано мишићно ткиво :

– састоји се од попречнопругастих мишићних ћелија, везива и нервних влакана.
– ради независно од воље јединке.
– има ритмичке контракције.
– ради под утицајем вегетативног нервног система.
– миофибрили распоређени по целој ћелији.

НЕРВНО ТКИВО

Високоспецијализовано ткиво које прима надражаје из спољашњег света и

унутрашњих органа, спроводи импулсе и претвара их у осећаје.
Састоји се од нервних ћелија ( неурона ) са њиховим продужецима и потпорних ћелија.
Неурон – нервна ћелија:
– основна морфолошка и функционалкна јединица нервног ткива.
– на неурону разликујемо тело и две врсте продужетака (дендрити и неурити).
– Дендрити – има их више на једној ћелији, проводе надражај до тела неурона.
– Неурити – углавном један на неурону, проводе надражај од тела неурона ка
периферији.
– Перикарион – тело нервене ћелије.

Дендрити и неурити омогућавају комуникацију нервне ћелије са другим ћелијама у

организму. Заједно их називамо нервна влакна, деле се на немијелинска и мијелинска
влакна.
Немијелинска нервна влакна имају незнатну количину мијелина (омотач нервног
влакна) у свом саставу.
Мијелинска нервна влакна имају слојеве мијелина у свом саставу.
Мијелин – липопротеин, који служи као изолатор и омогућава бржу проводљивост
надражаја.
Неуроглија – специфичне ћелије нервног ткива које имају улогу да обезбеде исхрану и
заштиту неурона.
Нервни завршеци – завршни делови дендрита и неурита.
Завршеци дендрита представљају рецепторе за пријем разних врста надражаја: бол,
топлоота, хладноћа, додир, притисак, укус, мирис итд. Због тога се називају и сензитивни
завршеци.

Питања за проверу нивоа знања обрађеног градива:

1. Које врсте мишићног ткива разликујемо?

2. Где се налази глатко мишићно ткиво?

3. Од чега је грађено поречнопругасто мишићно ткиво?

4. Дефиниција нервног ткива?

5. Шта је неурон и од чега је грађен?

6. Шта је мијелин?

7. Шта је неуроглија?

8. Шта се сензитивни завршеци?

9. Како заједно називамо дендрите и неурите?