Izveštaj

Ekonomska aktivnost organizacija civilnog

društva

Beograd, novembar 2017. godine

1
 SADRŽAJ

Umesto predgovora ...................................................................................................... 3

Metodologija .................................................................................................................. 4

Uvod ............................................................................................................................... 5

Rezultati istraživanja ..................................................................................................... 6

Finansijski kapaciteti OCD koje su registrovale privrednu delatnost ............................ 8

Budžeti OCD ....................................................................................................................... 8

Zaposleni u OCD ...............................................................................................................11

Privredna delatnost .................................................................................................... 13

Podrška za obavljanje privredne delatnosti ................................................................ 24

Izazovi u obavljanju privredne delatnosti ................................................................... 29

Zaključci i preporuke .................................................................................................. 35

Zaključci ..................................................................................................................... 35

Preporuke .................................................................................................................. 36

2
Umesto predgovora

Istraživanje koje je pred Vama nastalo je kao rezultat potrebe da se dublje analiziraju izazovi sa
kojima se registrovane organizacije civilnog društva (OCD) susreću u procesu obavljanja
privredne delatnosti. Zakon o udruženjima, donet 2009. godine, kao i Zakon o fondacijama i
zadužbinama donet 2010.godine, omogućavaju da OCD u Srbiji, uz prethodno obaveštavanje
Agencije za privredne registre, mogu obavljati određene ekonomske aktivnosti (privrednu
delatnost). U odnosu na prethodno stanje, ovo rešenje predstavljalo je značajnu novinu jer je
neprofitnim pravnim licima dalo mogućnost da obavljaju profitnu delatnost u svrhu ostvarivanja
ciljeva i misije predviđene njihovim statutom, uz poštovanje određenih ograničenja. Međutim, u
odnosu na ukupan broj aktivnih registrovanih OCD u junu 2017.godine (30.892) , samo njih 27%
je iskoristilo priliku da u svojim Statutima predvidi obavljanje privredne delatnosti, a svega 6% je
i formalno registrovalo privrednu delatnost u APRu.

Na osnovu podataka dobijenih kroz svakodnevni direktni kontakt sa brojnim OCD i izveštaje
drugih organizacija i institucija dodatno su postali vidljivi i izazovi i problemi sa kojima se
suočavaju oni koji se odluče da obavljaju privrednu delatnost. Sa druge strane, obavljanje
privredne delatnosti predstavlja važan segment održivosti OCD, imajući u vidu opšti trend
smanjenja donatorske podrške u Srbiji, ali i brojne teškoće u državnom finansiranju.

Imajući sve ovo u vidu, TACSO Resursni centar Građanskih inicijativa započeo je istraživanje
sa ciljem sveobuhvatne analize stanja u ovoj oblasti kako bi se definisale i konkretne preporuke
za stvaranje povoljnijeg okruženja za obavljanje privredne delatnosti i na taj način unapredila
finansijska održivost civilnog sektora u Srbiji.

Istraživanje se sastoji od pet delova. U prvom delu su dati podaci o finansijskim kapacitetima
OCD koje su registrovale privrednu delatnost (njihovim ukupnim budžetima, strukturi budžeta
zaposlenima, izdvajanjima za plate); drugi deo daje detaljniji prikaz privredne delatnosti
(najčešće privredne delatnosti, period obavljanja, uticaj obavljanja privredne delatnosti na rad
organizacije, kompetitivnost, utvrđivanje cena i dr.); treći deo se bavi podrškom za optočinjanje i
bavljenje privrednom delatnošću; četvrti deo se osvrće na izazove sa kojima se suočavaju u
radu i na potrebe OCD u budućem radu u obavljanju privedne delatnosti, dok se peti deo bavi
nalazima i preporukama.

Istraživanje je sproveo tim TACSO Resursnog centra Građanskih inicijativa u sastavu:

Dubravka Velat, Bojana Selaković, Dejana Stevkovski, Đurđa Đukić i Milica Antić.

U Beogradu, 9. Novembra 2017. godine

Bojana Selaković, Programska direktorka

3
Metodologija

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 13. septembra do 27. oktobra 2017.godine. s ciljem da

se sagleda aktuelno stanje u delu sektora civilnog društva u Srbiji koji je registrovao privrednu
delatnost,

Kao osnov u kreiranju upitnika, korišćena su pitanja iz prethodnih istraživanja o organizacijama

civilnog društva koja su Građanske inicijative sprovodile počev od 2011. godine. Ipak, podaci iz
ovog istraživanja ne mogu se porediti sa podacima iz prethodnih istraživanja jer je kod primarnih
istraživanja osnovni skup bio različit i odnosio se na sve aktivne i registrovane OCD u datom
trenutku, dok se ovo istraživanje odnosi isključivo na OCD (udruženja, fondacije i zadužbine)
koje su formalno registrovale privrednu delatnostu u Agenciji za privredne registre (APR).

Okvir za izbor uzorka: Kao osnovni skup – uzorački okvir, korišćen je registar OCD (domaćih
udruženja, fondacija i zadužbina) u Agenciji za privredne registre (APR) sa stanjem do 15.juna
2017. kada je taj broj ukupno iznosio 8.100, od toga 7.817 aktivnih udruženja i 283 fondacije i
zadužbine, koji su u svojim statutima predvideli obavljanje privredne delatnosti.

Tip uzorka: Korišćen je stratifikovani jednoetapni slučajni uzorak. Uzorkom je izabrano 1.588
OCD, a u anketi je učestvovalo 738 OCD. Procenat odgovora je bio 46.5%, što se može
smatrati veoma visokim odzivom.

Stratumi su bili: A. godina osnivanja OCD, B. budžet po završnim računima za 2010.

godinu (zvanični podaci APR-a o finansijskim izveštajima udruženja) i C. regionalna
pripadnost.

Podaci o registrovanim OCD dobijeni su od Agencije za privredne registre, a posredstvom

Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije kojoj se ovom prilikom
zahvaljujemo za nesebičan doprinos i podršku, ne samo kroz obezbeđivanje podataka iz
registra već i za pristup nacrtima dokumenata koji su bili značajni kao dodatni izvor informacija
za nalaze ovog istraživanja. Dobijeni podaci korišćeni su samo u svrhu sprovođenja ovog
istraživanja, i nisu umnožavani nit distribuirati u bilo koju drugu svrhu.

4
Uvod

Iako1 se OCD (udruženje, fondacija ili zadužbina) ne može osnovati radi obavljanja privredne i
druge delatnosti kao svoje osnovne delatnosti kojom stiče dobit, udruženje odnosno
fondacija/zadužbina može, pod uslovima propisanim Zakonom o udruženjima i Zakonom o
fondacijama i zadužbinama2 (dalje: Zakon), da obavlja i privrednu delatnost, kako bi obezbedili
dodatna sredstva neophodna za obavljanje svoje osnovne (neprofitne) delatnosti. U daljem
tekstu daje se objašnjenje za udruženja obzirom da je njihovo učešće u obavljanju privredne
delatnosti dominanto, s tim da ista ili slična pravila važe i za fondacije i zadužbine.

Saglasno Zakonu, udruženje može neposredno da obavlja privrednu delatnost pod sledećim
uslovima:

1) da se radi o delatnosti koja je u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima (tzv. srodna privredna
delatnost);

2) da je takva delatnost predviđena statutom i

3) da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu koji je potreban za

ostvarivanje ciljeva udruženja.

Kada je reč o prvom od navedenih uslova, treba napomenuti da u praksi nije uvek lako razdvojiti
srodne od nesrodnih privrednih delatnosti. Stoga razlozi pravne sigurnosti nalažu da se ovo
pitanje precizno uredi statutom. Osim toga, treći od navedenih uslova otvara određene
nedoumice u pogledu obima privredne i druge delatnosti koje udruženje može da obavlja.
Smatramo da ove odredbe treba posmatrati u kontekstu odredbi Zakona o porezu na dobit
pravnih lica, koji uređuje način oporezivanja prihoda koje je udruženje ostvarilo neposrednim
obavljanjem privredne delatnosti, a iz kojih proizilazi da se pod delatnošću manjeg obima
podrazumeva višak prihoda nad rashodima koji u godini za koji se traži oslobađanje od poreza
na dobit ne prelazi 400,000 dinara. Ukoliko je višak prihoda nad rashodima u godini za koju se
traži oslobađanje od poreza na dobit veći od 400,000 dinara, to ne znači da udruženje nije više
moglo da obavlja privrednu delatnost u toj godini, već da će višak prihoda nad rashodima
ostvaren u toj godini iznad propisanog cenzusa biti oporezovan po stopi poreza na dobit koja je
propisana za privredna društva (preduzeća).

Zakonom o udruženjima je propisano da se Registru privrednih subjekata prijavljuje privredna

delatnost (samo jedna i to ona pretežna), koja se registruje upisom šifre delatnosti i opisom
delatnosti na način propisan Zakonom o klasifikaciji delatnosti. Kako je Zakonom takođe

1Uvodni tekst preuzet iz publikacije Građanskih inicijativa "Vodič za primenu Zakona o udruženjima" iz 2009. godine;
Priredili: Priredili: Jasmina Benmansur, Dragana Rajić, Dragan Golubović, Živka Vasilevska, Dejan Milenković,
Dubravka Velat, Nives Čulić ; https://www.gradjanske.org/vodic-za-primenu-zakona-o-udruzenjima/
2 "Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 99/2011; "Sl. glasnik RS", br. 88/2010 i 99/2011 - dr. zakon)

5
propisano da se u Registar udruženja upisuju i druge delatnosti i aktivnosti koje udruženje
neposredno obavlja, to će se u Registar udruženja, na osnovu prijave i propisane
dokumentacije, upisati u vidu zabeleške, podaci o drugim delatnostima i aktivnostima koje
udruženje neposredno obavlja.

Udruženje može biti kažnjeno za privredni prestup novčanom kaznom ako neposredno obavlja
privrednu ili drugu delatnost u cilju sticanja dobiti koja nije u vezi sa njegovim statutarnim
ciljevima ili nije predviđena statutom, ili je obavlja iako je nadležni organ utvrdio da ne ispunjava
uslove za obavljanje delatnosti. Za ovaj privredni prestup kazniće se i odgovorno lice u
udruženju. Takođe, udruženje će se kazniti za prekršaj i ukoliko obavlja privrednu delatnost u
većem obimu, odnosno u obimu koji nije potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja. Po istom
osnovu kazniće se i odgovorno lice u udruženju novčanom kaznom. Međutim, Zakon ne
utvrđuje pouzdane kriterijume o tome kada se radi o obavljanju privredne delatnosti u većem
obimu, odnosno obimu koji nije potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja.

Rezultati istraživanja

U istraživanju je ukupno učestvovalo 738 OCD koje su formalno registrovale privrednu

delatnost u APR, što predstavlja 39% od ukupnog broja aktivnih OCD koji su registrovali
privrednu delatnost. Broj anketiranih OCD čini 9,1% od ukupnog broja OCD koje su predvidele
obavljanje privredne delatnosti u svojim statutima, odnosno 2,4% od ukupnog broja aktivnih
OCD u Srbiji (zaključno sa junem 2017. godine).

Tabela 1. Osnovi podaci o OCD koje su predmet istraživanja

Predvideli Registrovali
privrednu privrednu
Ukupno aktivnost aktivnost
Udruženja 30.095 7.817 1.621
Fondacije i
zadužbine 797 283 284
Ukupno 30.892 8.100 1.905

Anketirane OCD dolaze iz čak 105 gradova/opština, što predstavlja 53% od ukupnog broja
opština3. Prednjači Beogradski region u kojem sedište ima 44,3% anketiranih OCD. Slede OCD
sa sedištem u Regionu Vojvodine (32,8%), Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (13%) odnosno
Region Južne i Istočne Srbije (9,6%).

3 Prema Spisku opština po okruzima sa matičnim brojevima opština i šiframa okruga;

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=411

6
Tabela 2. OCD prema regionu osnivanja

%
Beogradski region 44,3
Region Vojvodine 32,8
Region Šumadije i
Zapadne Srbije 13
Region Južne i Istočne
Srbije 9,6
Region Kosovo i
Metohija 0,3
Ukupno 100

9,6 0,3
Beograd
13
Vojvodina
44,3
Šumadija i Zapadna Srbija
Južna i Istočna Srbija
Kosovo i Metohija
32,8

Kada posmatramo OCD koja su registrovale privrednu delatnost, prema godini osnivanja,
primećuje se da je većina (50,3%) osnovana posle 2010.godine, potom slede osnovane u
periodu 2001-2009 (27,3%), zatim OCD osnovane do 1989 (12%), dok je najmanji udeo OCD
osnovanih u periodu 1990-2000 (10,3%).

Očigledno je da je talas organizacija koje su nastale nakon donošenja novih zakona (o

udruženjima i o fondacijama i zadužbinama), pozitivno uticao na spremnost OCD da formalno
registruju privrednu delatnost.

7
Grafikon 1. OCD koje su registrovale privrednu delatnost, prema godini osnivanja

Finansijski kapaciteti OCD koje su registrovale privrednu delatnost

Budžeti OCD

Poslednji raspoloživi podaci APRa o ukupnim budžetima OCD na godišnjem nivou4 govore da
su u 2016. godini ukupni prihodi iznosili preko 310 miliona EUR, od čega 87% otpada na
prihode udruženja a 13% na prihode fondacija i zadužbina. Značajno je napomenuti da ukupni
prihodi OCD čine 0,9% srpskog BDP u 2016.godini5, odnosno da oni prevazilaze u značajnoj
meri prihode nekih od najuspešnijih privrednih društava u Srbiji.6

4 http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI%202015/Bilten%202017.pdf?ver=2017-04-21-111104-987
5 Podatak o BDP Srbije u EUR: https://www.focus-economics.com/country-indicator/serbia/gdp-eur-bn
6 Izvor: СТО НАЈ... ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2016

http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI%202016/TOP%20100-2016%2019102017.pdf?ver=2017-10-19-122110-997

8
Tabela 3. Osnovni finansijski pokazatelji OCD u 2016.godini

OCD koje su
podnele EUR (Prosečan
finansijski kurs prema NBS =
izveštaj Zaposleni Ukupni prihodi RSD 123,1179RSD)
Udruženja 20.672 7.212 33.310.734.000 270.559.634
Fondacije i
zadužbine 561 672 4.878.185.000 39.622.061
Ukupno OCD 21.233 7.884 38.188.919.000 310.181.696

Iako ukupni budžeti OCD pokazuju tendenciju porasta u odnosu na prethodne godine, kod
anketiranih OCD se uočava pad udela OCD čiji budžeti iznose do 1.000 EUR - sa 44% u
2014.godini na 37% u 2016.godini. U ovu grupu spada i značajan broj OCD koje uopšte nemaju
budžet, odnosno nemaju promet na računu. Prema podacima Nacrta istraživanja Kancelarije za
saradnju sa civilnim društvom iz 2015. godine7, udeo OCD bez prihoda u ukupnom broju OCD
iznosi oko 30%.

U posmatranom trogodišnjem periodu, povećava se udeo OCD sa budžetom od 1.001 do 5.000

EUR sa 14% na 18%, a takođe i udeo OCD sa budžetima od 20.001 do 100.000 EUR sa 16%
na 18%. Udeo OCD koje imaju srednju veličinu budžeta (od 5.001 do 20.000 EUR) varira oko
jedne petine anketiranih OCD, dok se udeo OCD sa najvećim budžetima (više od 100.000 EUR)
kreće u proseku oko 8,5%.

7Нацрт истраживања "САРАДЊА ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ, ПОКРАЈИНСКЕ УПРАВЕ И НЕЗАВИСНИХ

ТЕЛА СА ОРГАНИЗАЦИЈАМА ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА У 2015. ГОДИНИ"

9
Grafikon 2. Ukupni budžeti OCD u 2014, 2015, 2016

do 1000 EUR
od 1001 do 5000 EUR
od 20.001 do 100.000 EUR
44,0%

37,8% 37,3%

20,2%
17,9% 16,9%16,4% 18,2%18,4%18,4%
15,6%
14,2%

8,3% 8,7% 8,5%

2014 2015 2016

Više od polovine anketiranih OCD, ostvaruje prihod od privredne delatnosti. Ipak, najveći broj
OCD (nešto preko 70% u posmatranom periodu) ima minimalni udeo prihoda (do 5%) od
privredne delatnosti.Istovremeno, primećuje se blagi porast ovog izvora finansiranja, pa tako
udeo OCD koje su ostvarile preko 20% sredstava od privredne delatnosti raste sa 22,2% u
2014.godini na 25,3% u 2016.godini.

Grafikon 3. Udeo finansiranja od obavljanja privredne delatnosti

10
Što se tiče ostalih izvora prihoda, svega oko jedne petine OCD ostvaruje prihode od članarina,
pri čemu se uočava trend blagog porasta udela OCD čije finansiranje iz članarina prelazi 30%
njihovog budžeta (sa 6,5% u 2014.godini do 9,8% u 2016.godini). Anketirane OCD uglavnom
ne ostvaruju značajne prihode po osnovu odobrenih projekata (za 94% OCD ovi izvori čine
svega do 10% njihovih budžeta). Značajnije finansiranje po osnovu odobrenih projekata (preko
50% u strukturi budžeta) ima manje od 4% OCD tokom posmatranog perioda. Jako mali broj
ostvaruje prihode od institucionalne podrške (oko 7%), mada se uočava blagi porast ovog izvora
prihoda. Nešto manje od polovine ima prihod od dobrovoljnih priloga, pri čemu za 36% OCD
dobrovoljni prilozi učestvuju sa više od 20% u strukturi prihoda, što je značajna stavka u
budžetima OCD.

Zaposleni u OCD
Prema nalazima iz Nacrta KCSD istraživanja za 2015. godinu, ukupan broj zaposlenih u OCD
sektoru je iznosio je preko 7.000. Prema podacima APR, više od četiri petine OCD koje su
dostavile finansijske izveštaje, nisu imale nijednog zaposlenog u periodu od 2010. do 2015.
godine. Među OCD koje su imale zaposlena lica, najveći broj lica je angažovan u udruženjima,
a u mnogo manjem broju u fondacijama i zadužbinama. Ukupan broj angažovanih lica u OCD,
prema podacima Fonda PIO, je povećan. Udeo stalno zaposlenih u OCD u ukupnom broju
zaposlenih u Srbiji u 2015. godine iznosi 0,5%, dok ako se računaju svi oblici angažovanja,
iznosi čak 1,75%. Broja od 7.000 zaposlenih je značajna, kada se ima u vidu da je to više negoli
što zajedno upošljavaju neka od vodećih privrednih društava u Srbiji u 2016. godini (na primer,
Victoria Logistic, Knez Petrol DOO Zemun, HIP Petrohemija AD Pančevo, AIR Serbia, OMV,
RTB Bor, VIP Mobile, Hemofarm Vršac, i drugi).8

Kada se govori o ukupnom broju zaposlenih, treba imati u vidu različite vrste ugovora kao
pravnog osnova za zaposlenje. To mogu biti ugovor o radu, o autorskom delu, ugovor o delu i o
privremenim i povremenim poslovima,

Kada je u pitanju ukupan broj zaposlenih bez obzira na vrstu ugovora, više od 2/3 OCD nemaju
zaposleno osoblje, dok jednu zaposlenu osobu ima oko 10% OCD, dve zaposlene osobe u
proseku oko 7% OCD. Veoma mali broj OCD ima više od 20 zaposlenih, svega nešto više od
1% u posmatranom periodu.

8Izvor: СТО НАЈ... ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2016

http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI%202016/TOP%20100-2016%2019102017.pdf?ver=2017-10-19-122110-997

11
Grafikon 4. Ukupan broj zaposlenih (2014, 2015, 2016)

Gledano po zastupljenosti različitih vrsta ugovora, prednjače ugovori o radu (oko 30%), dok su
ostale vrste ugovora veoma slabo zastupljene (ozmeđu 2 i 3% svaki).

Grafikon 5. Zaposleni u OCD, prema vrsti ugovora, u % (2014, 2015, 2016)

0,00 5,00 10,00 15,00 20,00 25,00 30,00 35,00 %

30,20
OCD koje imaju zaposlene 32,4
32,1

28,5
OCD koje imaju zaposlene po ugovoru o radu 30,1
30,2
2014
2,3 2015
OCD koje imaju zaposlene po ugovoru o delu 2,7
3,3 2016

2,4
OCD koje imaju zaposlene po autorskom ugovoru 2,6
3,1

OCD koje imaju zaposlene po osnovu 2,6

2,8
privremenih/povremenih poslova 3,1

Najveći broj OCD (oko 2/3) odvaja za plate zaposlenih do 5% budžeta što je jako malo u
strukturi troškova, dok oko jedne četvrtine OCD izdvaja više od 25% svog budžeta za plate

12
zaposlenih, sa tendencijom blagog porasta u poslednje tri godine (sa 22,6% u 2014. do 24,5% u
2016.godini).

Grafikon 6. Udeo godišnjeg budžeta OCD koji se izdvaja za plate/honorare

zaposlenih (bruto iznosi)

Privredna delatnost

Set pitanja u ovom delu se odnosi na različite aspekte obavljanja privredne delatnosti.
Primećuju se različiti procenti kod odgovora koji glasi "Nismo prihodovali/Ne obavljamo
privrednu delatnost", verovatno iz razloga što su anketirane OCD davale odgovora iz ugla
sveukupnih aktivnosti, ne samo u odnosu na privrednu delatnost. Budući da im je pitanje bilo

13
relevantno za njihov svakodnevni rad, davali su odgovore nezavisno od toga što je fokus pitanja
uvek bio isključivo na privrednoj delatnosti.

Registrovane privredne delatnosti kojima se organizacije bave su veoma raznolike.

Najučestalija je izdavačka delatnosti koju obavlja 9,2% OCD, zatim slede Usluge pripremanja i
posluživanja pića (7,6%), te ostale obrazovne delatnosti (6,6%). Slede konsultantske aktivnosti
u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem (5,6%), delatnosti restorana i pokretnih
ugostiteljskih objekata (4,2%), lov i traperstvo (3,8%), pomoćne obrazovne delatnosti (2,6%) te
ostale stručne, naučne i tehničke delatnosti (2,4%).

Grafikon 7. Najčešće privredne delatnosti koje su OCD registrovale

Šifre delatnosti
9,2%

7,6%
6,6% 6,4%
5,6%

4,2%
3,8%
2,6% 2,4%

5811 Izdavanje 5630 Us luge 8559 Os talo 5814 Izdavanje 7022 5610 Delatnos ti 170 Lov, 8560 Pomoćne 7490 Os tale
knjiga pripremanja i obrazovanje čas opis a i Kons ultantske res torana i trapers tvo i obrazovne s tručne,
pos luživanja periodičnih aktivnos ti u pokretnih odgovarajuće delatnos ti naučne i
pića izdanja vezi s ugos titeljs kih us lužne tehničke
pos lovanjem i objekta delatnos ti delatnos ti
os talim
upravljanjem

Na pitanje o tome koliko dugo obavljaju privrednu delatnost, manje od jedne trećine OCD (28%)
je odgovorilo da ne obavlja privrednu delatnost. Najčešće su privrednu delatnost obavljali u
poslednjih 2 do 5 godina (24,9%), odnosno 6 do 10 godina (17,8%). Najmanji je udeo OCD koji
privrednu delatnost obavljaju manje od jedne godine (4,2%).

14
Grafikon 8. Period u kojem OCD obavaljaju privrednu delatnost

Na pitanje o uticaju obavaljanja privredne delatnosti na rad organizacije, OCD su mogle davati
višestruke odgovore. Primećuje se da kod većine OCD ne dolazi do promena u radu.
Istovremeno, najveće promene se uočavaju kod veličine budžeta pa se tako čak kod 38,2%
OCD povećao budžet, jedan broj OCD je zaposlio dodatne osoblje u cilju obavljanja privredne
delatnosti (10,1%), kod jednog dela je promenjen sastav zaposlenog osoblja (7,7%), dok OCD
prijavljuju minimalnu promenu organizacione strukture (2%). Ovo je vrlo značajan podatak jer
govori o pozitivnom uticaju obavljanja privredne delatnosti u oblasti ukupnih prihoda,odnosno u
angažovanju dodatnog osoblja.

15
Grafikon 9. Način na koji obavljanje privredne delatnosti utiče na rad organizacije

%
0,0 20,0 40,0 60,0 80,0 100,0
Organizaciona struktura se nije
92,3
promenila
Sastav zaposlenog osoblja se nije
76,4
promenio
Nismo zaposlili dodatno osoblje 71,5
Godišnji budžet se nije povećao 46,8
Povećao se godišnji budžet 38,2
Zaposlili smo dodatno osoblje u cilju
10,1
obavljanja privredne delatnosti,
Sastav zaposlenog osoblja se promenio 7,7
Organizaciona struktura se promenila 2,0

Anketirane OCD su u najvećoj meri prihode od obavljanja privredne delatnosti trošile na dalji
razvoj programa organizacije (63,6%), neke su kombinovale pa su istvoremeno koristile
sredstva i za dalji razvoj programa organizacije i za dalji razvoj privredne delatnosti (11,8%),
jedan manji broj se više fokusirao na dalji razvoj privredne delatnosti (2,7%), dok je sasvim mali
broj organizacija naveo da je sredstva uložio u dalji razvoj programa i kupovinu nekretnina
(0,1%). Nekoliko OCD je navelo da su sredstva uložena u održavanje organizacije, stručno
usavršavanje, tekuće troškove, zadužbinski fond (jedna organizacija, dok je još jedna navela da
je volonterski obavljala privrednu delatnost). Oko jedne petine anketiranih OCD (21%) je navelo
da nije prihodovalo/obavljalo privrednu delatnost.

16
Grafikon 10. Načini trošenja prihoda od obavljanja privredne delatnosti
100% 0,9
2,7 Ostalo (uključujući i
90% 11,8 kupovinu nekretnine)

80% Dalji razvoj privredne

21,0
70% delatnosti

60%
Dalji razvoj programa
50% organizacije i dalji razvoj
privredne delatnosti
40%
Nismo prihodovali/nije
30% 63,6 obavljana privredna
delatnost
20%
Dalji razvoj programa
10% organizacije
0%
%

Iako manje od polovine OCD smatra da je kompetitivno u odnosu na privatni sektor (44,3%) , to
je ipak više od broja OCD koje smatraju da nisu kompetitivne (39,3%). Ovo govori o relativno
visokom mišljenju o sopstvenoj ekspertizi u dnosu na biznis sektor, nezavisno od toga da li se
ona odnosi na obavljanje privredne ili redovne delatnosti OCD.

Grafikon 11. Kompetitivnost u odnosu na privatni sektor

17
 %
Ne Nepoznato; ,7
obavljamo/Ne
ostvarujemo
prihod od
priv.delatnosti;
15,7
Da ; 44,3

Ne; 39,3

OCD najčešće ne koriste promociju svojih proizvoda i usluga (43,8%), dok nešto manje od
jedne trećine (30,6%) to radi putem društvenih mreža (što uključuje i veb sajtove). Nešto je
češće kombinovanje različitih načina promocije (8,9%, svi navedeni, uključujućii direktne
kontakte i jednu organizaciju koja koristi usluge Agencije). Isključivo tradicionalne medije koristi
svega 2,3%, a deljenje promotivnih materijala gotovo da nije prisutno (0,4%)..

Grafikon 12. Promocija proizvoda/usluga iz registrovane privredne delatnosti:

18
 % 43,8 30,6 13,8 8,9 2,30,6

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Ne koristimo promociju

Putem društvenih mreža

Nismo obavljali privrednu delatnost

Kombinovanjem svih navedenih načina, uključujući i direktne

kontakte
Putem tradicionalnih medija

Ostalo

Ostalo

Među anketiranim OCD, 44% je izjavilo da nema prihode odnosno da nije obavljalo privrednu
delatnost, pa samim time nije se izjasnilo o ceni. Njih 38.1% utvrđuju cene robe i usluga koju
pružaju u odnosu na tražište. Njih 14.5% nema jasno utvrđen sistem određivanja cena već to
čine po potrebi i od slučaja do slučaja ili na neki drugi način. Njih 1.5% se rukovodi time da je
potrebno da cene budu takve da su pristupačne korisnicima, odnosno ciljnoj grupi, dok 1.2%
OCD utvrđuju cene tako da mogu pokriti troškove pružanja usluga odnosno proizvodnje. OCD
procentualno najmanje (0,3%) utvrđuju cenu svojih proizvoda i usluga na način koji im
omogućava da pokriju troškove drugih planiranih aktivnosti.

Grafikon 13. Način utvrđivanja cena roba/usluga iz registrovane privredne

delatnosti:

19
Kao korisnici roba/usluga od privredne delatnosti, najčešće se pominje opšta populacija
(51,6%), zatim pripadnici/ce ciljnih grupa OCD (45,4%).Sledi poslovni sektor (2,6%), institucije
(2,4%), aktivisti/tjinke civilnog sektora (1,4%) dok se među drugima (1,1%) pominju članovi,
stručna javnost, druge OCD, međunarodne organizacije u sektoru civilnog društva, pojednici,
proizvođači hrane, poljoprivrednici, zaštićene životinjske vrste...

Grafikon 14. Najčešći korisnici/ce roba/usluga od privredne delatnosti koju OCD

obavlja

20
U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (Član 44)9, ukoliko OCD u toku godine
(poreskog perioda) ostvari prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz
naknadu, obveznik je poreza na dobit pravnih lica i, s tim u vezi, dužno je da obračuna i plati
porez na dobit ukoliko u istom poreskom periodu nije ispunilo uslove za korišćenje poreskog
oslobođenja. Član 44. Zakona o porezu na dobit pravnih lica:

"Plaćanja poreza na dobit oslobađa se nedobitna organizacija za poreski period u kojem

ostvareni višak prihoda nad rashodima nije veći od 400.000 dinara, pod uslovom da:
1) ne raspodeljuje ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima
ili sa njima povezanim licima;
2) godišnji iznos ličnih primanja koja isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima
povezanim licima nije veći od dvostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po
zaposlenom u Republici u godini za koju se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje,
prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3) ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa
njima povezanih lica;
4) da nema monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje
zaštita konkurencije.
Povezanim licima iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana smatraju se lica iz člana 59. ovog
zakona.
Nedobitna organizacija dužna je da vodi evidenciju o prihodima i rashodima, da podnese
poreski bilans i poresku prijavu."

9
("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,
119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje i
112/2015)

21
Napominjemo da OCD mora kumulativno da ispuni sve propisane uslove kako bi ostvarila pravo
na poresko oslobođenje (odnosno , istovremeno mora isputniti sva 4 uslova). O ispunjenosti
propisanih uslova je obavezna da dostavi nadležnom poreskom organu poreski bilans, poresku
prijavu i odgovarajuće dokaze da ispunjava propisane uslove.

Ako nedobitna organizacija ostvari višak prihoda nad rashodima do 400.000 dinara, a ne ispuni
sve uslove iz člana 44. Zakona, nema pravo na poresko oslobođenje.

Imajući u vidu navedene uslove, ne čudi da je svega 1.1 % organizacija u prethodnoj godini
ostvarilo oporezivu dobit u prethodnoj godini od prihoda privredne delatnosti. Naime, za
očekivati je da je većina organizacija ispunjaval propisane uslove i imala poreska oslobođenja.

Grafikon 15. Ostvarena oporeziva dobit u prethodnoj godini od prihoda privredne

delatnosti

Prema članu 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost10 " Predmet oporezivanja PDV su: 1)
isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski
obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti; 2) uvoz dobara u
Republiku.
Imajući u vidu da OCD u najvećem broju slučajeva nisu obveznci PDV (jer ne vrše isporuku
dobara i pružanje usluga uz nadoknadu ili je ukupan promet dobara i usluga za prethodnih ili
narednih 12 meseci manji kao cenzusa od 8.000.000 din), one nemaju obavezu obračuna i

10("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni
din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn.,
108/2016 i 7/2017 - usklađeni din. izn.)

22
plaćanja PDV, ne predaju poreske prijave za PDV, ne vode evidencije o PDV; nemaju pravo na
prethodni porez, nisu dužna da izdaju račune.

Pravno lice koje nije obveznik PDV ima isti status kao i krajnji potrošač, pa tako i NVO. Pri
kupovini svih dobara i usluga na tržištu, NVO snosi PDV kao trošak poslovanja.

Sledeći grafikon potrđuje da se izuzetno mali broj OCD nalazi u sistemu PDV, u protekloj godini
sve 0.5% OCD.

Grafikon 16. OCD u sistemu plaćanja poreza na dodatu vrednost

Osim što može neposredno da obavlja srodnu privrednu delatnost, udruženje (koje je upisano u
Registar, odnosno steklo status pravnog lica) može samostalno, ili sa drugim licima, da osnuje
društvo sa ograničenom odgovornošću, odnosno da bude su-osnivač drugih oblika privrednih
društava (akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditno, ili ortačko
društvo). U tom smislu, nema nikakve razlike između udruženja i drugih pravnih lica koji mogu
biti osnivači privrednih društava. Da li će udruženje privrednu i drugu delatnost obavljati
neposredno ili preko posebno osnovanog privrednog društva stvar je njegove poslovne
procene.

U načelu, ukoliko udruženje želi u većem obimu da obavlja privrednu i drugu delatnost,
preporučuje se da osnuje posebno privredno društvo. Posebno imajući u vidu da su troškovi
osnivanja privrednog društva razmerno niski, da se time izbegava rizik sankcija zbog
nepreciznih zakonskih odredbi u pogledu dozvoljenog obima neposrednog obavljanja privredne
delatnosti, kao i činjenice da tako osnovano privredno društvo može bez ograničenja da obavlja
bilo koju privrednu delatnost, srodnu ili nesrodnu11.

11
Preuzeto iz publikacije Građanskih inicijativa "Vodič za primenu Zakona o udruženjima" iz 2009. godine; Priredili:
Priredili: Jasmina Benmansur, Dragana Rajić, Dragan Golubović, Živka Vasilevska, Dejan Milenković, Dubravka
Velat, Nives Čulić ; https://www.gradjanske.org/vodic-za-primenu-zakona-o-udruzenjima/

23
Iako se iz prethodnog vidi da postoje prednosti koje govore u prilog osnivanja privrednih
društava umesto da se registruje privredna delatnost, ipak svega 0.5 % organizacije ima
registrovano privredno društvo.

Grafikon 17. OCD prema registovanim privrednim društvima

Podrška za obavljanje privredne delatnosti

Obavjanje privredne delatnosti najčešće svrstava OCD u tzv. socijalna preduzeća. Ovaj pojam
nema svoju jasnu definiciju u pravnom okviru Republike Srbije, mada neki zakoni i strategije
uvode pojam, posebno oni relevanti za rad i delovanje OCD kao i u oblasti socijalne zaštite.
OCD kao "socijalna preduzeća" obavljaju privrednu delatnost motivisani pre svega socijalnim
faktorima i radi promene u društvu, a ne radi sticanja profita.

U tom kontekstu, bilo bi za očekivati da država prepoznaje značaj OCD u obavljanju privredne
delatnosti i da im obezbeđuje odgovarajuća podsticajna sredstva. Ovo zaključuju i autori
studije12 "Uslovi za finansiranje i finansijsko poslovanje socijalnih preduzeća su nepovoljni, osim
za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Glavni
problem je nedostatak mikrofinansiranja i pogodnosti u procesu javnih nabavki. Postojanje ovih

12"Ekonomski uticaj socijalnih preduzeća u Republici Srbiji", Izdavač: Republički zavod za statistiku; Projektni tim i
autori: Republički zavod za statistiku: Prof. dr Dragan Vukmirović, Mr Andra Milojić,Mr Rade Ćirić, Jelena Budimir,
Tomislav Despić, Svetlana Jelić, Milena Stevović, Mirjana Smolčić, Suzana Karamarković, Marina Pavlović,Tijana
Čomić; SeConS: Prof. dr Slobodan Cvejić; Grupa 484: Siniša Volarević, Danica Ćirić; ISBN 978-86-6161-114-8,
Beograd 2014

24
elemenata u pravnom i poslovnom okruženju omogućilo bi lakše osnivanje i poslovanje
socijalnih preduzeća, što bi dovelo do konačnog uobličavanja ovog sektora u Srbiji."

Kada se pogledaju pozivi i konkursi za dodelu podsticanih sredstava, videće se da su uslovi za

prijavljivanje uvek vezani za jedan od lsedećih pravnih oblika:
"mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici odnosno privredna društva, privredni subjekti,
poljoprivredna gazdinstva...". Nikada se OCD ne prepoznaju kao mogući aplikanti na ovim
konkursima.

Stoga ne čudi da čak 98.8% ispitanih organizacija navodi da nije imalo pristup podsticajnim
sredstvima za obavljanje privredne delatnosti.

Grafikon 18. Pristup podsticajnim sredstvima za obavljanje privredne delatnost

Osim podsticajnih sredstava namenjenih privrednim subjektima, ni donatorska pomoć koja se

uobičajeno daje za rad i delovanje OCD sektora , uglavnom nije usmerena u tom pravcu. Velika
većina anketiranih OCD (97,4%) izjavljuje da nije dobilo nikakva donatorska ili druga sredstva
za započinjanje obavljanja privredne delatnosti.

Grafikon 19. Dobijanje donatorskih ili drugih sredstava (banke/kreditne

organizacije) za otpočinjanje privredne delatnosti

25
Imajući u vidu prethodno rečeno, da su podsticajne mere namenjene isključivo pravnim licima
koji su registrovani kao privredni subjekti, iznenađuje da čak 92.5 % organizacija ne smatra da
su diskriminisani u odnosu na njih.

Grafikon 20. Percepcija diskriminisanosti u odnosu na privredne subjekte

Da 7.5%

Ne 92.5%

Nedostatak podrške u najširem smislu (ne samo za otpočinjanje privredne delatnosti), se

potvrđuje i kroz odgovore na sledeće pitanje. Samo 7,9% ispitanih organizacija navelo je da
prilikom obavljanja privredne delatnosti imalo podršku države, 4,5% je imalo podršku od
poslovnog sektora i 7,9% od domaćih ili stranih donatorskih organizacija.

Grafikon 21. Podrška OCD u obavljanju privredne delatnosti

26
Na pitanje o tipu državne podrške, finansijsku podršku je imalo 3% OCD, dok je nematerijalnu
vrstu podrške, najčešće u vidu prostora dobilo 2,7% organizacija. Dva tipa podrške (finansijsku i
nematerijalnu podršku) primilo je svega 0,4% ispitanika, dok je 1,5% organizacija navelo ostale
vidove podrške kao npr. da su sarađivali sa državnim organima u različitim aktivnostima i
projektima.

Grafikon 22. Tip državne podrške

27
Kao što je već rečeno, najveći broj organizacija (95,7%) prilikom obavljanja privredne delatnosti
nije imao podršku poslovnog sektora. Ukoliko je do podrške i došlo, u najvećem broju slučajeva
je ona bila finansijske prirode (3,5%). Izrazito mali udeo OCD je podršku poslovnog sektora
dobijao kroz usluge ili partnerstvo (po 0,1%), dok na ostale vidove podrške otpada 0,5%.

Grafikon 23. Tipovi podrške od poslovnog sektora

28
Na pitanje da li dobija podršku od donatora, čak 92,1% anketiranih OCD izjavljuje da ne dobija
nikakvu podršku, dok 3,3% dobija podršku u vidu finansijske podrške, sufinansiranja i/ili
donacija. Donacije građana su zastupljene sa 2,6%. Finansijsku podršku i mentorstvo od strane
domačih ili međunardnih donatora primilo je 1,2% ispitanih OCD. Ostali vidovi podrške
zastupljeni su sa 0,8%.

Grafikon 24. Podrška domaćih ili stranih donatorskih organizacija

Izazovi u obavljanju privredne delatnosti

Interesantno je da anketirane OCD procenjuju da nedovoljno odgovaraju na potrebe ciljne grupe

u obavljanju privredne delatnosti. Naime, skoro jedna četvrtina izjavljuje da nimalo ne odgovara
na potrebe svoje ciljne grupe (23,7%) odnosno više od jedne trećine samo u manjoj meri
(36,9%). Oko jedne trećine smatra da u značajnoj meri odgovara na potrebe ciljne grupe
(33,1%) a svega 6,4% odgovara u potpunosti. Nemamo objašnjenje,pa ovo zaslužuje dodatno
istraživanje.

Grafikon 25. Odgovaranje na potrebe ciljne grupe obavljanjem privredne delatnosti

29
Na pitanje da navedu ključne probleme/izazove sa kojima se susreću prilikom obavljanja
privredne delatnosti, OCD su se najčešće opredelile za izazove društvene prirode (62,2%).
Navedeni razlozi su vrlo raznovrsni, od nepostojanja svesti o pojavi, nedovoljnoj ulozi u društvu
(na primer kulture), o položaju čoveka na selu, ne prepoznavanja značaja onoga čime se bave,
nedovoljna podrška države i sl. Slede izazovi ekonomske priorde (43,5%) koji se uglavnom
svode na pitanje finansija, opšte ekonomske situacije u zemlji, ekonomske krize, problemi na
tržištu, itd. Zatim su navedeni problemi sa marketingom (14,9%), u okviru kojih se najčešće
pominju slab plasman proizvoda, nedovoljno prisustvo u medijima, generalno problemi sa
promocijom. Jedan broj je naglasio da nije bio aktivan (11,3%), odnosno da nisu obavljali
privrednu delatnost niti su ostvarivali prihode, nešto manji broj da nema dovoljno internih
kapaciteta (9,3%) u okviru čega navode primere: nedovoljna edukacija osoblja, nepostojanje
poslovnih veština, nedovoljna osposobljenost zaposlenih, mali broj zaposlenih i sl. Proceduralni
problemi kao izazovi u radu navedeni su u 5,6% slučajeva, pri čemu se uglavnom navodi krut
zakonski okvir, manjak informacija o regulativi u vezi sa privrednim delatnostima i OCD, loša
informisanost zaposlenog osoblja u relevantnim institucijama (APR, Poreska uprava itd.) o
ovom aspektu rada OCD, "tromost" lokalnih organa, nespremnost banki, loša informisanost o
mogućnosti obavljanja privredne delatnosti od strane organizacije civilnog društva, itd. Da nema
problema u radu je izjavilo 1,1%, navodeći kao razloge da su zadovoljni, da su tek osnovani i
sl.), dok je probleme sa konkurencijom navelo 1,1% OCD pri čemu su dve OCD navele i
"nelojalnu konkurenciju" profitnog sektora.

Posebno se izdvaja grupa lovačkih društava, koji stiču prihode obavljanjem privrednih delatnosti
kao što su " Lov, traperstvo, obnavljanje i uzgoj divljači, uključujući i odgovarajuće usluge, u šta
spadaju i "obavljanje stručnih poslova u gazdovanju lovištem, obavljanje lovočuvarskih poslova,
izradu planskih dokumenata u lovstvu, sprovođenje lovačkih ispita i ispita za ocenjivanje
lovačkih trofeja i izdavanje uverenja o položenom ispitu". Ova grupa ispitanika je navela
posebnu grupu izazova speciifčnih za njihov rad a koji se tiču krivolova, očuvanja prirodnih

30
staništa, hranjenja divljači, lovnog turizma, opasnost od nošenja oružja, nedostatak volontera i
sl.

Grafikon 26. Ključni problemi/izazovi sa kojima se susrećete prilikom obavljanja

privredne delatnosti.

Većina OCD se izjasnila da im je za unapređenje privredne delatnosti potrebna promocija

(58,8%), dodatna obuka (38,9%), zatim promena zakonske regulative (17%), dok su u nešto
manjem broju iskazale potrebu za pomoći u izradi biznis plana (3,5%) odnosno za mentorskom
podrškom (3, 3%).

Grafikon 27. Potrebe OCD za unapređenjem u obavljanju privredne delatnosti

31
Više od polovine ispitanih organizacije izjasnilo se da im u oblastima koje su relevantne za
njihov rad, a radi unapređenja privredne delatnosti, podrška najpotrebnija kada su u pitanju
finansije (57,2%), a zatim finansije, administracija i marketing (26,5%), dok se za podsticajno
okruženje opredelilo svega 0,5% anketiranih OCD.

Grafikon 28. Potrebna podrška u oblastima koje su relevantne za rad OCD radi
unapređenja privredne delatnosti

,0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0

finansije 57,2

finansije, administracija, marketing 26,5

ne obavljaju privrednu delatnost
13,8

ostalo 1,8

podsticajno okruženje ,5

oprema ,3

32
Prema podacima Nacrta istraživanja KCSD za 2015.godinu, članstvo u mreži savezu) ima nešto
manje od petine udruženja. Treba naglasiti da se ovaj podatak razlikuje od podataka iz drugih
istraživanja, jer udruženja najčešće u APR ne prijavljuju podatak o uključivanju u mreže/saveze,
nakon što su to uradila prvi put prilikom upisa u registar. U praksi, broj OCD koja su učlanjena u
mreže/saveze je veći, i procene iz različitih istraživanja kreću se od 35% naviše.

Što se tiče članstva u domaćim ili međunarodnim poslovnim mrežama u kojima se članstvo stiče
na osnovu privredne delatnosti koju obavlja, svega 7,3 % ispitanih organizacija pripada nekoj od
ovih mreža. Ovaj broj je očekivano nizak sa obzirom na ukupno učešće OCD u mrežama, kao i
na broj organizacija koje su aktivne, odnosno bave se privrednom delatnošću koju su
registrovale.

Grafikon 29. Članstvo u domaćoj ili međunarodnoj poslovnoj mreži (u kojoj se

članstvo stiče na osnovu privredne delatnosti koju obavlja)

Posledično, budući da je veoma mali broj anketiranih OCD u članstvu neke mreže po osnovu
obavljanja privredne delatnosti, jako su oskudni podaci o koristima članstva - članice poslovne
mreže navode da je najveća korist u razmeni iskustava, informacija i prilike za edukaciju (5,8%)

Grafikon 30.Korist od učešća u poslovnoj mreži

33
34
Zaključci i preporuke
Zaključci
 U odnosu na ukupan broj registrovanih organizacija, mali broj njih se odlučuje da
predvidi privrednu delatnost, a još manji da je formalno registruje u APR. Kada je i
registruju, vrlo često je ne sprovode u praksi
 OCD sa sedištem u Beogradu, češće od drugih predviđaju obavljanje privredne
delatnosti
 Većina OCD koja je registrovala privednu delatnost je osnovana 2010.godine i kasnije,
što je posledica fleksibilnosti koju su doneli novi zakoni (o udruženjima, o fondacijama i
zadužbinama)
 Uočljiv je trend blagog porasta veličine budžeta OCD dok istovremeno udeo od
privredne delatnosti kod najvećeg broja organizacija ostaje na nivou do 5%
 Više od 2/3 anketiranih OCD nema zaposlenih. Broj zaposlenih u OCD i izdvajanja za
njih relativno su niska. Ne postoji sistemski pristup razvoju ljudskih resursa
 Na većinu OCD obavljanje privredne delatnosti nema uticaja u smislu promena u načinu
rada, dok je kod manjeg broja OCD uočen pozitivan uticaj u oblasti povećanja ukupnih
prihoda,odnosno u angažovanju dodatnog osoblja
 OCD registruju privrednu delatnost u oblastima koje zahtevaju najmanje ulaganja i za
koje imaju ekspertizu
 Prihodi se koriste uglavnom za razvoj programa, a manje za dalja ulaganja
 Jednak broj OCD se o kompetitivnosti u odnosu na poslovni sektor izražava pozitivno i
negativno
 Cena se često formira prema tržišnim kriterijumima, dok kod jednog dela organizacija ne
postoji utvrđen sistem određivanja cena, odnosno radi to na način da se pokriju osnovni
troškovi
 Sa druge strane, korišćenje promocije proizvoda i usluga i drugih marketinških alata
je veoma limitirano
 Većina OCD privrednu delatnost usmerava ka opštoj populaciji, odnoso ka svojoj ciljnoj
grupi dok je visoko rasprostranjena svest o tome da se na potrebe ciljnih grupa ne
odgovara adekvatno
 Generalno se može zaključiti da u obavljanju ekonomske aktivnosti, OCD uglavnom ne
primenjuju principe tržišnog poslovanja, na način kako je to uobičajeno za profitni sektor.
 OCD su u zanemarljivom broju obveznici poreza na dobit pravnih lica, odnosno u
sistemu PDV što ide u prilog veličinama njihovih ukupnih godišnih budžeta
 Osnivanje preduzeća postoji kod zanemarljivo malog broja OCD
 Korišćenje podsticajnih sredstava za otpočinjanje privredne delatnosti veoma je
ograničeno, pri čemu OCD ne smatraju da su u ovoj oblasti diskriminisane u odnosu na
privredni sektor
 Uočava se odsustvo svakevrste podrške u obavljanju privredne delatnosti (država,
donatori, privatni sektor)
 Najveći broj OCD kao najveće prepreke navodi različite društvene probleme, a manje
tržišne/ekonomske izazove

35
  Sa druge strane, na pitanje o konkretnoj podršci uglavnom su se izjašnjavali da je ona
potrebna u oblasti promocije, finansija, administracije, što govori da ipak postoji svest
o manjku kapaciteta za uspešno obavljanje privredne delatnosti
 Članstvo u poslovnim mrežama je na prilično niskom nivou.

Preporuke
 Promocija privredne delatnosti, naročito među starijim organizacijama koje se bave
zaštitom vulnerabilnih grupa ili imaju ekspertizu u određenim oblastima
 Jačanje finansijske održivosti OCD i jačanje svesti o potrebi i značaju diverzifikacije
izvora finansiranja
 Prepoznavanje OCD kao relevantnog aktera u državnim politikama koje se tiču
promocije preduzetništva
 Promocija podsticajnih mera za otpočinjanje privredne delatnosti, naročito u okviru
donatorske podrške
 Sistemski pristup u razvoju ljudskih resursa u OCD
 Jačanje svesti o benefitima socijalne ekonomije, otvaranje socijalnih preduzeća i tržišni
pristup u započinjanju i obavljanju privredne delatnosti
 Jačanje veza sa poslovnim sektorom i podsticanje umrežavanja na svim nivoima
 Osiguranje podrške za OCD u oblastima značajnim za pozicioniranje na tržištu
(promocija, biznis planovi, mentorska podrška, zakonski okvir, finansije i administracija)
od strane države, donatorske zajednice, poslovnog i civilnog sektora

36