ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА

Београд

Магда Пуљевић Ивана Ђорђевић

1. УВОД

У овом семинарском раду представићу свој завичај - град Београд.

Београд је један од најстаријих градова у Европи. У својој дугој и бурној
историји често је мењао и имена и господаре. Од трећег века, када је келтско
племе Скордисци на ушћу Саве у Дунав основало утврђење Сингидунум, град
на "раскшћу светова" освајали су Византинци, Гепиди, Сармати, Источни Готи,
Словени, Авари, Франци, Бугари, Мађари, Турци, Аустријанци, Немци... Сваки
од господара давао му је и своје име: Сингедон, Нандор, Фехервар, Нандор
Алба, Алба Греца, Гришиш Вајсенбург, Алба Булгарица, Таурунум, па до
несуђеног имена Принц Еугенбург које су му наменили Немци 1941. године.
Међутим, најдуже траје његово словенско име - Београд. Британска
енциклопедија градова бележи да је то град око кога је вођено највише битака,
али и град са највише симболичних имена: Брег борбе и славе, Брег за
размишљање, Кућа ратова, Мисир Румелије, Кућа слободе, Врата Истока -
капија Запада... Данас је то један од најразвијенијих и најмодернијих градова на
Балкану, престоница српске науке, културе , уметности и образовања, као и град
у коме живи и ради највећи проценат српског становништва.
Циљ овог семинарског рада је да се са боље упознам са својим завичајем
и завичајем мојих предака, као и да истражим нешто ново о њему и научим
много нових ствари.

2. ПРИРОДНО ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЗАВИЧАЈА

2.1 Географски положај завичаја

Физичко - географски положај: Главни град Србије, Београд, налази

се у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Лежи на ушћу Саве у
Дунав. Због свог веома повољног географског положаја, назван је капијом
Балкана и вратима средње Европе.
Математичко - географски положај Београда: 44049'14" северне
географске ширине,
20027'44" источне географске дужине
 Саобраћајно - географски положај: Београд лежи на Дунаву, који
повезује западноевропске и средњоевропске земље са земљама југоисточне и
источне Европе. Он представља раскрсницу путева Источне и Западне Европе.
Његовим током се стиже до Егејског мора, у Малу Азију и на Блиски исток.
Београд је такође речно-морско пристаниште, у чију луку долазе бродови из
Црног мора. Пуштањем у саобраћај канала Рајна - Мајна - Дунав, Београд се
нашао у средишту најзначајнијег пловног пута у Европи: Северно море -
Атлантик - Црно море.

Карта 1: физичко-географска Карта 2: карта округа Србије

карта Србије

2.2 Рељеф

Захваљујући свом географском положају, Београд има географски

разноврсни терен, а можемо га сврстати и као шумадијски, панонски,
подунавски и посавски град. Околину Београда чине две различите природне
целине. У односу на Саву и Дунав, то су Панонска низија на северу и Шумадија
на југу. Најистакнутији облици рељефа на југу Београда су планине Космај (628
метара) и Авала (511 метара). Терен се од југа, постепено, спушта према северу
у виду пространих заравни, рашчлањених долинама потока и речица.
Најпознатија лесна зараван јесте Бежанијска коса, која се налази на левој обали
Саве, а испод које се налази Нови Београд. Јужно од Саве и Дунава Београд се
распростире преко многих брда (Баново, Лекино, Јулино, Топчидерско, Петлово
итд). На подручју речних обала Београда, које износе 200 километара, налази се
16 речних острва, од којих су најпознатија Ада Циганлија, Велико ратно острво
и Грочанска ада.
Највишу тачку на ширем градском подручју, која изоси 628 метара, има
планина Космај. На ужем градском подручју, највиша тачка Београда је црква
Свете Тројице на Торлаку са висином од 303,1 метар, док је најнижа тачка Ада
Хуја - 70,15 метара. За просечну висину Београда узима се висина
Метеоролошке опсерваторије - 132 метра.

2.3 Клима

Клима Београда је умерено континентална, са четири годишња доба.

Пролеће је кратко и кишовито. Лето је топло и нагло долази. Јесен је дужа од
пролећа, са дужим сунчаним и топлим периодима - тзв. михољско лето. Зима
није оштра. Најхладнији месец у години са просечном температуром од 0,10
степени је јануар. Најтоплији месец је јул када је просечна температура око 22
степена. Најнижа температура измерена је у Београду 10. јануара 1893. године (-
26,20 степени), а највиша 12. августа 1921. године и 9. септембра 1946. године
(41,80 степени).
Карактеристика београдске климе је и кошава, југоисточни и источни
ветар, који доноси ведро и суво време. Најчешће дува у јесен и зиму, у
интервалима од 2 до 3 дана. Кошава је највећи пречишћивач ваздуха Београда.
Средњи атмосферски притисак у Београду је 1001 милибара, а средња
влажност ваздуха је 69,5%.
На Београд и околину годишње падне просечно 669,5 милиметара
падавина. Највећу количину падавина имају мај и јун. Просечан број дана
којима пада снег у Београду је 27. Дужина задржавања снежног покривача је 30
до 44 дана, а његова дебљина износи 14 до 25 центиметара.
 Клима дијаграм 1: Просечне температуре и падавине

Просечни дневни максимум приказује

просечну дневну вредност сваког месеца
за Београд. Исто тако, просечни дневни
минимум приказује просечну дневну
минималну температуру. Тропски дани
или ледене ноћи приказују средњу
вредност најтоплијег дана и најхладније
ноћи сваког месеца у последњих 30
година.

Клима дијаграм 2: Облачни, сунчани и

кишни дани

Овај дијаграм приказује месечне

вредности сунчаних, делимично
облачних, облачних и кишних дана.
Дани са облачношћу мањом од 20% се
сматрају сунчаним, од 20 - 80%
делимично облачним, а са облачношћу
већом од 80% облачним.

2.4 Воде

Сава и Дунав су две највеће београдске реке. Ипак, Београд још увек није
искористио тај потенцијал и у потпуности сишао на своје речне обале дугачке
200 километара. На подручју града се налази 16 речних острва, од којих су
најпознатија Ада Циганлија, Велико ратно острво и Грочанска ада.
Мање је познато да Београд заправо лежи на више од 40 река и потока,
којима је урбанизацијом града измењен ток или су спроведене испод градских
улица подземним колекторима. Осим Дунава и Саве, остали београдски
водотокови нису туристичке дестинације, али је лепо знати да постоје.
 Језеро на Теразијама се налазило у 18. веку између данашњих Теразија
и Зеленог Венца. Било је популарно излетиште тадашњих Београђана. Прва
гостиона поред језера није имала ознаку са именом, већ само венац зелене боје
израђен од лима, по коме читав крај и добија назив Зелени Венац. Данас испод
позоришта на Теразијама постоји језерце, а слично постоји и испод очне
клинике у улици Џорџа Вашингтона.
Језеро Венеција настаје исушивањем језера на Теразијама и одводом
воде у ово језеро. Налазило се на простору од хотела Бристол, између
Карађорђеве улице и улице Гаврила Принципа, од железничке станице до ушћа
Топчидерске реке у Саву. Временом је насипано, све до 1930. године када је
потпуно исушено.

3. ДЕМОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЗАВИЧАЈА

3.1 Број становника

У Србији су у протеклих 30 година извршена 3 пописа - 1991, 2002. и

2011. године. По подацима Републичког завода за статистику, број становника
Београда 1991. године износио је 56.389 становника. 2002, године, тај број се
повећао на 1.567.124 становника, док је у периоду од 2002. до 2011. незнатно
порастао, те је 2011. године износио 1.659.440 становника.
Процењен број становника за целу Републику Србију у 2019. години је
6.945.235. Ако узмемо у обзир да на територији града Београда живи око 15%
укупног српског становништва, то би значило да би процењени број
становништва за тај округ износио око 1.041.785 становника.

Табела 1: Број становника

Број 56.389 1.567.124 1.659.440 1.041.785

становника
Година у 1991. 2002. 2011. 2019.
којој је попис
извршен
 Деведесете године прошлог века престављају један изузетно сложен
период у развоју становништва Београда. Поред дугорочних фактора на
демографски развитак Београда деловао је и низ крупних историских догађаја.
Распад бивше СФРЈ, рат у окружењу, санкције међународне заједнице,
друштвене и политичке промене, дубока економска криза, војна интервенција
страних сила, политичке прилике, криза институција, итд. Због свега наведеног,
лако је закључити зашто је број становника у последњих 30 година био најмањи
у периоду деведесетих година прошлог века. После ратова и економских криза,
људи су се све више селили у веће градове - самим тим је и број становника
Београда порастао.

Табела 2: Наталитет, морталитет и стопа природног

прираштаја

Година Број рођених Број умрлих Стопа природног

прираштаја
1992. 16.496 16.589 -0,1
2001-2005. 16.121 19.768 -2,2

Природни прираштај: Природни прираштај највећег дела Србије, а тако

и Београда, опада како године одмичу и све више иде у минус. Негативан
природни прираштај значи да се у одређеном временском периоду мање особа
роди него што умре.

3.2 Густина насељености

Густина насељености представља број становника по метру

квадратном. Површина Београда износи 360 квадратних километара, а
 тренутни број становника 1.374 милиона - што би значило да је густина
насељености близу 4 (3,82) ст./km².

3.3 Миграције становништва

У Републици Србији у 2019. години највише особа се селило из једне у

другу општину/град унутар исте области (38,3%), а најмање из једног у друго
насеље у оквиру исте општине/града (24,3%).
Највећи број пресељења остварен је на територији Београдске области,
и то 52 964 (41,6%) досељена лица и 45 240 (35,5%) одсељених лица.

Графикон 1: Миграциони салдо по

регионима Републике Србије, 2019.
3.4 Структуре становништва

3.4.1 Полна и старосна структура

Графикон 2: Полна и старосна структура

становништва Београда

Просечна старост мушкараца за Београдску

област је 40.3 године, а жена 43.2 године. На
пирамиди се види да највећи број становника
Београда припада старосној групи од 55 до 59
година. Оваква старосна структура није
повољна. Идеално стање би било да је
пирамида најшира на дну, а најужа при врху.
На овом графикону се такође види и полна
структура, те се по старостим групама уочава
већа односно мања заступљеност мушког или
женског пола. Како се пирамида креће од
подножја ка врху, све је више заступљен
женски, а све мање мушки пол.

3.4.2 Економско-социјална структура

У Србији према попису из 2002. запослених је било преко 2,6 милиона,

од којих су 30% били становници Београда. Водеће делатности су индустрија са
рударством, пољопривреда, шумарство, лов и риболов, угоститељство и
трговина.
После Другог светског рата пољопривредно становништво се смањује а
од краја 20.века број запослених у приватном сектору је све већи.
3.4.3 Образовна структура

Од завршетка Другог светског рата број неписмених у нашој земљи се

смањуње а ниво образовања становништва побољшава.
1971. у Србији је било 26.7% неписмених старијих од 10 година док је
2002.године тај број био 3,5%. У Београду живи и ради највећи број високо
образованих становника наше земље.

3.5 Демографски проблеми

Демографски проблеми Београда су, у највећу руку, мали број становника и

стопе природног прираштаја. Неки од најзаступљенијих проблема су следећи:
1. Број становника
2. Природни прираштај
3. Миграциони салдо
4. Избеглиштво
5. Фертилитет
6. Морталитет
7. Старосна структура
8. Полна структура
9. Брачна структура
10. Образовна структура
11. Економска структура

4. ПРИВРЕДА

4.1 Природна богатства завичаја

Од 1949. године до данас, на подручју Београда, заштићено је укупно

67 природних добара.
 Богатство које поседује Београд као један од најзеленијих престоница
у Европи јесте нешто чиме мало градова може да се похвалити. Нека од
најважнијих природних богатстава Београда су:

Топчидерски парк

Топчидерски парк је један од

најстаријих паркова у Београду.
Простире се на површини од око 13
хектара, у долини Топчидерске реке.

Бајфордова шума

Посебну природну вредност „Бајфордове

шуме“ чини богатство орнитофауне на
основу чега је и проглашена Спомеником
природе. Шума се налази на територији
општине Вождовац између Булевара
ослобођења, улица генерала Павла
Јуришића Штурма и Црнотравске улице.
Академски парк

Споменик природе „Академски

парк“ категорисан је као значајно
природно добро. Налази се у старом језгру
Београда, на Студентском тргу, између
Улице Васине и самог трга.

Пионирски парк

Данашњи Пионирски парк, а некадашња

Дворска башта, чини заштићену околину
непокретних културних добара: зграде Старог
двора - данас зграда Скупштине града Београд
и Новог двора - данас седиште председника
Републике Србије. Парк са широм околином
заузима важно место урбаног ткива Београда и
заједно са дворским здањима представља
културно-историјско наслеђе које сведочи о
догађајима посебно битним за развој државе и
града током прошлих векова.

Звездарска шума

Звездарска шума се налази у

источном делу Београда, на територији
градске општине Звездара. По положају
заузима десну страну реке Дунав,
пошумљени део Великог Врачара.
 4.2 Привредни сектори

Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП-а

(бруто домаћег производа) у Србији долази из Београда, који даје више од 30 %
радне снаге у Србији.
Према подацима Агенције за привредне регистре, у граду Београду на
крају месеца јуна 2018. године било је регистровано 67.727 активних
привредних друштава и 69.699 предузетника.
Привредна друштва из Београда су остварила нето добитак у износу од
223 милијарде динара, а који је био већи за 24,4 одсто него 2019. године,
наведено је у саопштењу. Овај регион је забележио и највеће повећање броја
запослених, па је са 543.692 радника чинио 44,6 одсто укупног броја запослених
у привреди. Табела 3: Привреда Београда

Назив сектора Привредна Предузетници по Број запослених

друштва по секторима по сектору
секторима делатности делатности
делатности
Пољопривреда, 441 263 4.532
шумарство и
рибарство
Рударство 94 4 8.258
Прерађивачка 6.343 6.837 54.451
индустрија
Снабдевање 337 3 8.065
електричном
енергијом, гасом,
паром и
климатизација
Снабдевање 253 65 7.257
водом, управљање
отпадним водама,
контролисање
уклањања отпада
Грађевинарство 4.384 4.788 31.030
Трговина на 19.459 12.639 87.117
велико и трговина
на мало, поправка
моторних возила
и моторцикала
Саобраћај и 1.825 9.108 35.999
складиштење
Услуге смештаја и 2.145 4.015 10.801
исхране
Информисање и 3.083 2.375 24.573
комуникације
Финансијске 636 477 23.647
делатности и
делатност
осигурања
Пословање 700 372 1.610
некретнинама
Стручне, научне, 7.729 7.269 35.412
информационе и
техничке
делатности
Административне 2.968 2.011 22.276
и помоћне и
услужне
делатност
Државна управа и 7 26.144
одбрана, обавезно
социјално
осигурање
Образовање 403 483 35.249
Здравствена и 44 1.585 47.014
социјална заштита
Уметност, забава 477 781 10.375
и рекреација
Остале услужне 795 5.620 5.251
делатности
УКУПНО 52.132 58.695 571.720

4.3 Заштита природне средине

Заштита природне средине града Београда огледа се у праћењу

квалитета чинилаца животне средине (ваздух, вода, земљиште), утицаја буке и
вибрација, зрачења, загађујућих материја и енергије на животну средину,
вођењу и ажурирању локалног регистра извора загађивања; извештавању,
припреми и објављивању података, извештаја и информација о стању животне
средине и спроведеним активностима, образовању у области животне средине,
подизању свести о значају заштите животне средине и сарадњи са удружењима,
контроли и смањењу популације глодара, инсеката и штетних организама на
јавним површинама и у стамбеном фонду на територији града; управљању и
одржавању информационих система и база података из области заштите
животне средине Београда.

5. ЗАКЉУЧАК

Мере за унапређење завичаја: С обзиром на реалност и неминовност

интензивног старења становништва Београда, неопходно је посебне напоре
усмерити ка задовољењу разноврсних потреба старих лица, од економске
сигурности, преко оних у области здравствене и социјалне заштите, до потреба
психолошке природе.
Имајући у виду постојећу образовну структуру становништва Београда и
савремене цивилизацијске захтеве, један од најважијих стратешких приоритета
Града треба да буде усмерен ка промовисању знања и инвестирању у развој
образовног система, а посебно високог школства.

6. ЛИТЕРАТУРА

www.stat.gov.rs
www.beograd.rs
www.doiserbia.nb.rs
www.shtreber.com
www.srbija.travel
brojstanovnika.cu.rs
www.ekapija.com
beograd.pks.rs
www.zelenilo.rs
www.meteoblue.com