Medicinski Univerzitet Niš 2013

SEMINARSKI RAD
Tema: Metalo-keramički mostovi, prednosti i mane
Predmet: Fiksna protetika II

Student: Profesor:
Jelena Tomić 103zp Zorica Ajduković
 Metalo-keramički most

Metalna supstruktura za metalo-keramički most razlikuje se od metalnog

dela metalo keramičke krunice jer uključuje pored kotvi i telo mosta kojim se
nadoknađuju izgubljeni zubi, kao i spojeve između tela mosta i kotvi i spojeve
između samih članova tela mosta. Most je izložen različitim okluzijskim silama koje
izazivaju savijanje, zatezanje, kompresiju i smicanje. Okluzijske sile najčešće deluju
kombinovano, a vrlo retko odvojeno. Keramika kao krt materijal pokazuje malu
otpornost na zatezanje, savijanje i smicanje, a znatno veću otpornost na kompresiju
koja je 50 puta veća od njene zatezne čvrstoće.

Bitni faktori koji utiču na trajnost mosta su:

 čvrstoća metalne supstrukture;

 jačina metalo-keramičkog međuspoja;
 okluzija;
 usklađeni koeficijenti termalne ekspanzije metala i keramike.

Legure veće čvrstoće i većeg modula elastičnosti omogućavaju izradu gracilnijih

konstrukcija. Pored navedenog, dizajn metalne strukture je veoma bitan za trajnost
metalo-keramičkog mosta. Delovi mosta izloženi manjem opterećenju moraju imati
veći promer. Time se obezbeđuje ravnomernija raspodela okluzijskih sila na sam
most.

Livena metalna supstruktura u jednom komadu obezbeđuje najbolju čvrstoću

metalo-keramičkog mosta i sa kliničkog aspekta predstavlja najispravnije rešenje.
Kada to nije moguće, treba koristiti druge metode, a među njima najčešće polufiksnu
vezu između segmenta mosta. Polufiksna veza se primenjuje u sledećim slučajevima:

 kod nemogućnosti uspostavljenja paralelnog odnosa između zuba nosača;

 postojanja međunosača mosta;
 velike razlike u sposobnosti zuba nosača da prihvate dodatna opterećenja i
povezivanja prednjeg mosta sa bočnim.
 Polufiksna veza se ne koristi često zbog nepotrebnog straha od samog
postupka izrade. Međutim, izrada polufiksne veze je znatno olakšana korišćenjem
polufabričkih plastičnih sistema po principu preciznih atečmena. Izrada polufiksne
veze zahteva primenu paralelometra.

Mada fiksni most ne funkcioniše ka simetrična greda, zakoni grede

primenjuju se i u izradi metalo-keramičkog mosta. Viseći član mosta je izložen
većim stresovima nego telo mosta fiksno vezano za oba kraja kotvama. Vertikalni
promer mosta, posebno spojevi između tela mosta i kotvi, kao i između samih
članova, utiče na ukupnu čvrstoću mosta. Povećanjem vertikalnog promera mosta za
dva puta povećava se njegova čvrstoća za osam puta. Što se tiče širine mosta,
otpornost na savijanje je direktno proporcionalna promeni ove vrednosti.
Povećanjem širine spojeva između članova mosta za dva puta povećava se čvrstoća
mosta takođe za dva puta.

Otpornost na savijanje je obrnuto proporcionalna trećem stepenu dužine tela

mosta. To praktično znači da ako se nadoknađuju dva zuba, a ne jedan, pod uslovom
da su drugi faktori nepromenjeni, dolazi do smanjenja otpornosti na savijanje za
osam puta.

Najveći stresovi pri opterećenju javljaju se u predelu spoja tela mosta sa

kotvama ili na spojevima između samih članova mosta. Međutim, i u krunicama kao
kotvama javlja se specifična distribucija sila. Pri opterećenju deluju sile kompresije
duž aksijalnih linija potpornih kvržica koje prelaze u sile zatezanja u predelu
centralnih fisura. Sile zatezanja se pojačavaju u blizini aproksimalnih rubova krunica
i mogu izazvati pucanje cementnog filma. Iz navedenih razloga kod izrade metalo-
keramičkih mostova treba ispuniti sledeće uslove:

- gingivalna demarkacija u obliku stepenika ili polužleba,

- višetačkasti kontakt između mosta i antagonista,
- okluzalne kontaktne tačke lokalizovane na potpornim kvržicama i u
centralnim fisurama.
 Dizajn prednjeg gornjeg metalo-
keramičkog mosta

Bezubi prostor se često nedovoljno analizira u fazi planiranja terapije za izradu

metalo-keramičkog mosta. Pažljiva analiza obuhvata dužinu bezubog prostora,
okluzogingivaln rastojanje, labiopalatinalni promer i postojeće okluzijske odnose.

Prednji most posmatrano oralno

Forma i oblik gingivalne površine članova mosta koja je u kontaktu sa

rezidualnim alveolarnim grebenom od izuzetnog su značaja za trajnost prednjeg
metalo-keramičkog mosta. Gornji prednji most je izložen velikom opterećenju u
palatolabijalnom smeru u toku protruzijskih i lateralnih kretnji. Spojevi između
članova mosta moraju imati zadovoljavajući labiopalatinalni i vertikalni promer, da
bi se most odupro veoma nepovoljnim sagitalnim silama. Povećanjem promera spoja
između tela mosta i kotvi, kao i između samih članova prema palatinalno, sprečava
se savijanje mosta u palatolabijalnom pravcu.

Čvrstoća ruba krunice na palatinalnoj strani može se poboljšati povećanjem

površine metala koji se oblaže keramikom. Kada se nadoknađuje više od jednog
prednjeg zuba mostom, metalna konstrukcija se posebno pojačava povećanjem
vertikalnog i horizontalnog promera spojeva između članova u metalu.

U normalnim slučajevima, spojevi u metalu između članova prednjeg mosta

treba da imaju elipsoidni oblik. Elipsoidni oblik omogućava estetsko oblikovanje
članova mosta, dublju separaciju u keramici i postizanje prirodnog izgleda svakog
člana mosta. Osim navedenog, olakšava se i održavanje oralne higijene. Promer
spojeva u metalu između članova prednjeg mosta u incizogingivalnom i
palatolabijalnom pravcu treba da iznosi oko 2mm. Kod većih raspona, promer
spojeva u metalu između članova mora se povećati na 2,5 mm. Ako je vertikalni
promer mali, klasičan dizajn metalne supstruktrue ne obezbeđuje potrebnu čvrstoću
mostu. Rešenje ovog problema je oblikovanje većeg dela palatinalne površine u
metalu.

Legure koje se koriste za izradu metalo keramičkih mostova pokazuju veliku

prijemčivost za akumulaciju bakterijskog plaka. Kao što je poznato, bakterijski plak
svojim toksinima štetno deluje na zubne strukture i potporni aparat zuba. Iz tog
razloga kontakt metala sa sluzokožom rezidualnog grebena treba svesti na najmanju
moguću meru. Ovaj problem se može znatno umanjiti korišćenjem legura sa velikim
procentom zlata i platine. Isto tako, metalo-keramički spoj treba da se nalazi na
površinama koje nisu u kontaktu sa sluzokožom rezidualnog greban zbog poroznosti
samog opakera. Oblik rezidualnog grebena treba da bude konveksan, bez neravnina
ili koštanih izbočenja. Nažalost, mnogi pacijenti imaju greben s oštrim koštanim
delovima ili hiperplastičnom sluzokožom. Pre izrade mosta potrebno je hirurški
preoblikovati greben i ukloniti višak fibroznog tkiva. Ako je resorpcija rezidualnog
grebena izražena, treba poboljšati njegov oblik augmentacijom koristeći
biomaterijale ili primeniti transplataciju sluzokožnog i podsluzokožnog tkiva sa
nepca i na taj način preoblikovati greben koji će doći u kontakt sa gingivalnom
površinom članova mosta. Preoblikovanjem rezidualnog grebena stvaraju se uslovi
da metalo-keramički članovi izgledaju kao da izrastaju iz gingivalnog tkiva. Kontakt
članova mosta sa sluzokožom alveolarnog grebena treba da bude bez pritiska, da bi
se sprečili inflamacija i oštećenja mekih tkiva. Jači kontakt članova mosta sa
sluzokožom rezidualnog grebena može nastati usled radiranja radnog modela u
labarotoriji. Ovo je neprihvatljiv koncept jer dovodi do ishemije i ulceracija mekih
tkiva koja su u kontaktu sa članovima mosta.

Zonu kontakta metalo-keramičkih članova sa sluzokožom alveolarnog

grebena je nemoguće čistiti zubnom četkicom. Pacijenti se moraju obučiti da koriste
aproksimalne četkice i dentalni konac. Tokom čišćenja dentalni konac mora biti u
potpunom kontatku sa gingivalnom površinom tela mosta. Ako gingivalna površina
mosta ima ulegnuća, neravnine ili je konkavna, akumulira se dentalni plak, jer ne
postoji mogućnost da se plak ukloni s ovih površina. Prema tome, što je veći
konveksitet gingivalne površine, to je lakše održavanje oralne higijene. Pored
navedenog, fine separacije između članova mosta omogućavaju lakše održavanje
oralne higijene, a i članovi mosta pokazuju individualnost koja je svojstvena
prirodnim zubima.

Oblik aksijalnih površina članova mosta zavisi od položaja grebenske linije,

bukopalatinalnog promera rezidualnog alveolarnog grebena i položaja incizalne ivice
izbrušenog zuba. Mada glazirani porcelan izgleda vrlo gladak, posmatran
mikroskopski, njegova površina je grublja od površine ispoliranog metala ili
veštačke smole. Bez obzira na ovakvo stanje, glazirani porcelan se lakše čisti i sa
njega se lakše uklanja bakterijski plak, nego sa drugih stomatoloških materijala. Iz
navedenog razloga, spoljašnje površine metalo-keramičkog mosta treba da budu
urađene u keramici kad god je to moguće.

Dizajn bočnog metalo-keramičkog mosta

Kod izrade bočnog mosta moraju se ispuniti isti uslovi kao i kod izrade prednjeg
mosta u pogledu dizajna metalne supstrukture. Posebna pažnja se mora obratiti na
mehaničke karakteristike legura. Problemi mogu nastati zbog pogrešnog izbora
legure, pogrešnog dizajna metalne supstrukture, loše preparacije i loše okluzije.
Navedene greške mogu dovesti do frakture mosta ili rasklaćenosti zuba nosača.
Metalo-keramički most za duži bezubi prostor predstavlja težak problem, a posebno
kada su posredi semicirkularni mostovi, odnosno rekonstrukcija zubnog niza u celini.
Neretko, dolazi do savijanja mosta pod dejstvom okluzijskih sila ili do pucanja
keramike. Otpornost mosta smanjuje se na treći stepen povećanjem raspona između
kotvi. Prema tome, spojevi između članova mosta moraju imati veći promer, a legura
koja se koristi veću krutost i modul elastičnosti. Kod optimalnog okluzogingivalnog
promera spojevi između članova mosta mogu se proširiti oralno u predelu
aproksimalnih kontaktnih tačaka. Minimalna debljina spoja u metalu između
članova, kako u okluzogingivalnom, tako i u bukopalatinalnom pravcu treba da
iznosi oko 2,5 mm. Kada je okluzogingivalni prostor mali, koristi se veći promer,
pod uslovom da se ne ugroze potporna tkiva zuba nosača i estetski izgled.
 Dizajn metalne supstrukture mora obezbediti ravnomeran prostor u iznosu 1-
1,2 mm za keramički sloj, pogledati na slici ispod kako to izgleda.

Nejednaka debljina keramike može izazvati njeno pucanje pod dejstvom

okluzijskih sila. Keramika najčešće puca u gingivalnom delu ili na samim kvržicama,
ako postoje prevremeni kontakti.

Najpouzdanija metoda za obezbeđivanje ravnomernog prostora za keramički

sloj je kompletno modelovanje mosta u vosku, a zatim uklanjanje voska prema
referentnim žlebovima kao kod brušenja zuba za fiksne nadoknade.

Metalna površina koja se oblaže keramikom mora biti glatka i neporozna.

Površinske nepravilnosti i oštre ivice onemogućavaju dobro kvašenje metala
keramikom, razlog su pojave vakuola u međuspoju, smanjuju jačinu međuspoja i
mogu dovesti do pucanja keramike.

Sužavanje okluzalne površine metalo-keramičkih članova mosta može

stvoriti teškoće u postizanju harmoničnih i stabilnih okluzijskih odnosa. Iz
navedenog razloga bolje je da okluzalna površina članova mosta ima prirodnu
dimenziju. Pored navedenog, članovi bočnog mosta moraju ispuniti sledeće uslove:

- minimaln kontakt sa sluzokožom rezidualnog grebena,

- jednostavno održavanje oralne higijene,
- izgled prirodnih zuba i
- uklapanje u neurofiziologiju okluzije.

Kod bočnih mostova primenjuje se modifikovani oblik članova mosta koji

uspostavljaju površinski kontakt sa vestibularnom sluzokožom alveolarnog grebena.
Ovaj oblik gingivalne površine članova mosta smatra se najpovoljnijim, jer
omogućava da bukalna površina mosta bude oblikovana kao kod prirodnih zuba.

Palatinalna površina članova mosta zakošena je u gingivalnoj trećini prema

vrhu rezidualnog grebena i ima oblik izduženog slova S. Ovakav oblik omogućava
lakše održavanje oralne higijene i mehanizam samočišćenja. Metalni delovi članova
donjeg bočnog mosta mogu biti potpuno obloženi keramikom, pošto se okluzijski
kontakti nalaze na bukalnim kvržicama. Kod gornjeg mosta, kada se koriste zlatne
legure, metalni deo se produžava palatinalno, da bi se keramici obezbedio dobar
oslonac na palatinalnim kvržicama.

Metalni deo koji se vidi može biti znatno redukovan pravilnim dizajniranjem
metalne konstrukcije. Treba imati na umu da se promeri spojeva između članova
mosta ne smeju znatnije redukovati kod ma kog oblika metalne konstrukcije. Kod
gornje mosta može doći do odlamanja keramike na palatinalnim kvržicama, ukoliko
joj metal ne obezbeđuje dobar oslonac keramici.

Aproksimalni prostori između članova moraju biti dovoljno otvoreni a da se

time ne ugrozi estetski izgled. Aproksimalni prostori kako sa bukalne, tako i sa
palatinalne strane, moraju obezbediti dovoljno prostora za interdentalnu papilu. Kao
što je rečeno, kontakt članova mosta sa sluzokožom rezidualnog grebena ostvaruje se
bez pritiska. Kad je god to moguće, treba izbegavati kontakt metala sa sluzokožom
rezidualnog grebena. Metalne površine podležu oksidaciji, što pospešuje
akumulaciju bakterijskog plaka. Najbolje rešenje je ostvariti kontakt glazirane
keramike sa sluzokožom alveoalrnog grebena.

Širina grizne površine treba da bude u prirodnim okvirima da bi se postigao

idealan okluzijski odnos. Metalni deo mosta mora da ima konture prirodnih zuba,
umanjene za debljinu keramičkog sloja. Ako se primenjuju vezni elementi (precizni
atečmeni) za dobijanje polufiksne veze između tela mosta i jedne od kotvi, deo
okluzalne, aproksimalne i palatinalne površine se lije u metalu i ne oblaže se
keramikom.

Polufiksna veza mostova može se izraditi u laboratoriji postupkom

frezovanja. Primena polufiksne veze je naročito praktična u povezivanju prednjeg
mosta sa bočnim mostovima. Ako se vrše velike rekonstrukcije (semicirkularni
mostovi), preporučuje se izrada mostova u segmentima. Prostor za interdentalnu
papilu ne sme biti ugrožen aproksimalnim kontaktima sa susednim zubima. Površina
ispod kontaktne tačke prema papili mora biti ravna ili konkavna. Da bi se to postiglo,
mora se obezbediti dovoljan prostor za metal i keramički sploj. Nisu retki slučajevi
zapaljenja interdentalne papile i slobodne gingive, kada je krunica
predimenzionirana u gingivalnom delu.
 LITERATURA

1) Anusevice, J.K.: Phillips’ Science of Dental Materials, Tenth ed.

W.B Saunders Co., Philadelphia, 1996.

2) Trifunović, M.D.: Mehanizam vezivanja porcelanskih masa sa

metalnim legurama i ponašanje ovakvih sistema u ljudskom organizmu,
doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1974.

3) Wienstein, M., Katz, S., and Weinstein, A.B.: U.S. Patents 3,052,982
and 3,052,983 (1962).