Универзитет у Приштини са привременим

седиштем у Косовској Митровици

Правни факултет

СЕМИНАРСКИ РАД:
Тема: Предуговор
Предмет: Облигационо право

Ментор: Студент:
Доц. др Срђан Радуловић Ана Костић
Бр. индекса 12/2019

Косовска Митровица, 2021.

Садржај

Увод.....................................................................................................................................3
1. Предуговор...............................................................................................................4
1.1. Преговори..........................................................................................................6
1.2. Предуговорна одговорност..............................................................................7
2. Форма предуговора..................................................................................................9
3. Елементи предуговора...........................................................................................11
4. Извршење предуговора.........................................................................................12
5. Последице неизвршења обавезе из предуговора................................................13
Закључак...........................................................................................................................14
Литература........................................................................................................................15

2
 Увод

У раду ћемо анализирати предуговор и осврнути се на његове елементе, форму али

и последице неизвршења уговора. Предуговору претходе преговори а након прдуговора
следи склапање уговора. Предуговор је регулисан Законом о облигационим, дефинише
га као врсту уговора, уређен је у одсеку који се односи на закључење уговора, уже на
сагласност воља као елемент закључења уговора.

У раду ћемо се осврнути на предуговорну одговорност и преговоре који претходе

уговору. Предуговорну одговорност карактеришу следећи услови: штета, узрочна веза,
кривица и противправност. Преговори представљају претходну фазу у настајању уговора у
којој се припрема његово закључење. Стране које преговарају су слободне да прекину
преговоре када то желе, јер преговори не обавезују, за разлику од закљученог уговора који
твори обавезе за уговорне стране. У раду ћемо се освнути и на предмет уговора, а то могу
бити акти предаје ствари, чињења, нечињења или трпљења на који се обавезала једна или
обе стране у уговору.

Посебно ћемо се осврнути на извршење уговорне односно редуговорне обавезе.

Извршити обавезе из предуговора значи закључити коначан уговор, а делимично
испуњење је немогуће, томе је најсличније закључење коначног уговора који се по
садржини, уговореним елементима, разликује од оних у предуговору. Анализираћемо и
које су последице неизвршења предуговора и како су регулисане законом у нашој држави.

3
 1. Предуговор

Доношењем Закона о облигационим односима1 у нашем праву, први пут je

регулисана предуговорна одговорност и на тај начин у нашем правном поретку своје
место је нашао сасвим нов институт облигационог права. Једно од основних начела нашег
уговорног права јесте начело аутономије воље из кога проистиче слобода уговарања, па су
странке слободне да у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја
своје односе уреде по својој вољи. 2 При уређивању облигационих односа воља страна
ограничена је начелом савесног и поштеног поступања. Ова општа начела основа су
слободе преговарања. Наше законодавство је предуговорне односе, преговоре, регулисао и
посебним нормама. Тако у чл. 30. проглашава слободу преговарања као опште правило.

Дакле, закључењу уговора, које претпоставља понуду и њен прихват, може

претходити и тзв. предуговорни стадијум у коме лица заинтересована за закључење
уговора предузимају различите активности.3 Преговори представљају једну конзистентну
практику за оне субјекте који су заинтересовани да се уговором обавежу, да дискутују о
његовој евентуалној садржини, а да притом остану слободни да такав уговор не закључе.
Опција незакључења увек се разматра из угла слободе, тј. слободе да се одабере
сауговорник, да се утврди садржина уговора и, оно што је можда најважније, слободе да се
такав уговор на крају закључи или не. 4 Према ЗОО, „предуговор обавезује ако садржи
битне састојке главног уговора“.5 Дакле, они споразуми које странке постигну у поступку
закључења главног (коначног) уговора, у којима сагласношћу нису обухваћени битни
састојци коначног уговора не стварају права и обавезе (на закључење коначног уговора),

1
Закон о облигационим односима – ЗОО, Службени лист СЦГ, бр. 1/ 2003.
2
Манић, С. Пртпоставке (услови) одговорности за прекид уговора. Гласник адвокатске коморе Војводине,
часопис за правну теорију и праксу. Нови Сад, 2012. стр. 567.
3
Наумоски, Г. Појам, пуноважност и извршење предуговора. Докторска дисертација. Правни факултет
Уноверзитета у Београду. 2021.: стр.19.
4
Чл. 30. ст. 3. ЗОО
5
Чл. 45, ст. 3. ЗОО

4
па нису предуговори, па ни уговори јер је дејство уговора управо стварање права и обавеза
између странака.6

Сам израз „предуговор“, али и остали изрази којима се он означава (припремни,

препараторни, претходни, прелиминарни), упућује на закључак да се њиме само припрема
и олакшава закључење главног (коначног) уговора. 7 Успостављање предуговорног стања
је могућа и секундарна садржина уговорног односа. 8 С обзиром да су предуговорни
односи регулисани и начелом савесности и поштења, јер се јасно каже да у заснивању
облигационих односа и остваривању права и обавезе из тих односа учесници су дужни да
се придржавају начела савесности и поштења, па се закључује да су нормирани и они
појавни облици предуговорне одговорности који нису обухваћени чл. 30, ЗОО. 9
Предуговор не подразумева и закључење главног уговора већ сагласност страна о
преузимању обавезе да се у одређеном року закључи главни уговор. До закључења
предуговора долази најчешће у оним ситуацијама када из неког разлога нису испуњени
сви услови за закључење главног уговора.

Појам предуговора је, у једном општијем смислу неспоран, јер се дефинише као
уговор или споразум који обавезује на закључење неког другог уговора. 10 Овај правни
институт странке користе када неће или тренутно не могу да закључе главни уговор којим
ће у целини регулисати своја права и обавезе. 11 У сваком случају, предуговор увек
претпоставља постојање два уговора. Они се закључују један за другим, при чему
предуговор представља само први корак, припрему за закључење главног уговора којим
се, иначе, остварују крајњи циљеви уговорника. За закључење предуговора у ширем
смислу стране су заинтересоване, пре свега, у случају кад су преговори за закључење
главног уговора већ далеко одмакли, тако да постоји интерес преговарача да се, и пре
закључења главног уговора, сагласност о појединим његовим елементима учврсти, као и

6
Хибер, Д. Предуговор одређен капаром код уговора о промету непокретности у праву Србије. Анали
Правног факултета у Београду, година LXVI, 3/2018. стр. 62.
7
Николић, Ђ. Појам предуговора у преднацрту грађанског законика Републике Србије. Зборник радова
Правног факултета у Нишу. Бр. 70, 2015. стр.589.
8
Симоновић, И. Реституција у грађанском праву- домашај примене. Докторска дисертација. Правни
факултет, Универзитет у Нишу, Ниш, 2012; стр. 23.
9
Манић, С. стр. 568.
10
Николић, Ђ. стр.589.
11
Тамаш В. Извршење предуговора о промету непокретности. Гласник Адвокатске коморе Војводине. 2004;
стр.227.

5
да се они обавежу на наставак преговора и закључење главног уговора. 12 Таквим
предуговором повећава се извесност да ће главни уговор бити закључен.

Предуговор и главни уговор не могу истовремено производити дејства, јер у

моменту закључења предуговора не постоји главни уговор, a када се предуговор
извршењем обавезе угаси настаје главни уговор. Предуговор престаје када се закључи
главни уговор, ако се главни уговор не склопи у уговореном року, a није у року од шест
месеци поднета тужба за закључење главног уговора и ако су се околности од његовог
закључења толико измениле да не би био закључен да су такве околности постојале у то
време.13 Предуговор се гаси и кад случајно пропадне предмет уговора, ако се ради о
индивидуално одређеној ствари. Међутим, ако предмет пропадне кривицом једне стране,
друга страна има право на накнаду штете. С обзиром на то да је непосредни циљ
предуговора закључење главног уговора, предуговором се заснива само привремени
правни однос.

1.1. Преговори

Преговор представља „размену мишљења, разговор о каквој заједничкој ствари две

или више страна ради постизања одређеног споразума“. То је заправо процес у којем две
стране расправљају о условима под којима намеравају да закључе уговор и настоје да
отклоне међусобне разлике и постигну споразум. Посматрано са позиције учесника,
преговарање представља вољну активност коју стране у преговорима предузимају у
намери да усагласе своја различита, често супротстављена становишта, а да притом
споразум, иако представља циљ њиховог напора може изостати. 14

Преговори се могу дефинисати као процес у коме две стране, полазећи од, по
правилу, удаљених позиција, настоје да ускладе разлике у ставовима и постигну споразум.

12
Орлић, М. Закључење уговора. Београд: Институт за упоредно право. 1993: стр. 398.
13
Тамаш В. Извршење предуговора о промету непокретности. Гласник Адвокатске коморе Војводине. 2004;
стр.226.
14
Ђурђић, Т. Предуговорна одговорност у националном и европском уговорном праву. Гласник Права.2010;
стр. 7.

6
За појам преговора није битно да се оствари циљ коме стране теже, него настојање да се
до резултата дође.15

Преговори представљају један постепени, а кадкад и веома сложен процес, у којем

се сукцесивно размењује низ предлога, мишљења, нацрта будућег уговора и понекад је
тешко утврдити која је страна учинила понуду, а која прихват понуде, у ком моменту је
настао уговор и каква је његова садржина. Са друге стране, уколико преговори не
резултирају закључењем уговора, поставља се низ питања: да ли су стране у преговорима
поступале у складу са начелом савесности и поштења, да ли страна која је учинила знатне
трошкове припремајући закључење уговора може захтевати надокнаду тих трошкова и
сл.16

1.2. Предуговорна одговорност

За разлику од основа одговорности који представља оно због чега се одговора,

услови или претпоставке правне одговорности су одређене чињенице које треба да се
стекну да би постојала одговорност одређеног лица. Предуговорну одговорност
карактеришу следећи услови:17

(а) Штета је основна претпоставка имовинске одговорности. Да би страна у

преговорима била одговорна због culpa in contarhendo другој страни, услов је да њено
поступање има за последицу штету на правно заштићеним добрима друге стране. Ако је
нпр. једна страна скривила прекид преговора, а друга страна том приликом није претрпела
никакву штету, неће бити ни одговорности преговарача за прекид преговора, јер није било
штете. Најчешћи облик штете који се надокнађује због кршења предуговорних обавеза
јесте материјална штета под којом се подразумева стварна штета и измакла добит.

(б) Други услов одговорности због culpa in contarhendo јесте кривица. Из самог
назива culpa in contarhendo произилази да се ради о непажњи као облику кривице који је
претпоставка предуговорне одговорности. Кривица код преговора постоји у два случаја:

15
Томић, Љ. Преговори за закључење уговора о међународној продаји робе. РЕВИЈА КОПАОНИЧКЕ
ШКОЛЕ ПРИРОДНОГ ПРАВА бр. 1/2021. стр.41.
16
Ђурђић, Т. Предуговорна одговорност у националном и европском уговорном праву. Гласник Права.2010;
стр. 8.
17
Ђурђић, Т. стр. 9.

7
када је намера за закључење уговора недостајала од самог почетка преговора и када је
намера за закључење уговора постојала, али је страна у преговорима одустала од те
намере, без основаног разлога.

Још један општи услов имовинске одговорности који такође мора бити испуњен и
у случају одговорности због culpa in contarhendo јесте постојање узрочне везе између
радње лица коме се приписује штета и саме штете. Код предуговорне одговорности
између скривљеног кршења неке од предуговорних обавезе једне стране и штете
проузроковане другој страни, мора постојати узрочна веза и она такође мора бити
адекватна.18 Ова узрочна веза, између осталог, произилази из одредаба Закона о
облигационим односима којима је регулисана ова врста одговорности.

(г) Противправност радње којом се проузрокује штета представља још једну

претпоставку предуговорне одговорности. Противправност радње се у Закону о
облигационим односима не наводи као изричит услов одговорности за штету. Овакво
решење законодавца се образлаже тиме да кривица починиоца штете претпоставља
постојање противправности радње којом је штета проузрокована.

18
Ђурђић, Т. Предуговорна одговорност у националном и европском уговорном праву. Гласник Права.2010;
стр. 10.

8
 2. Форма предуговора

У судској пракси се појавило као спорно правно питање форма предуговора и

19
могућност конвалидације таквих уговора. Закон о облигационим односима је јасан: да
би био пуноважан, предуговор мора бити закључен у форми која је услов пуноважности
коначног уговора, ако је за њега предвиђена forma ad solemnitatem – то је један од
случајева паралелизма форми у нашем праву. „По оцени Врховног суда правно дејство
предуговору на коме потписи уговарача нису оверени, не може ни накнадно да се призна,
те нема услова за конвалидацију истог у смислу одредбе члана 4 Закона о промету
непокретности, пошто није испуњен основни услов за конвалидацију да је овај уговор у
целини или у претежном делу извршен.20

Извршити обавезе из предуговора значи закључити коначан уговор. Делимично

испуњење је немогуће, а томе је најсличније закључење коначног уговора који се по
садржини, уговореним елементима, разликује од оних у предуговору. 21 „Потпуно“
испуњење, закључење главног уговора је могуће без обзира да ли је предуговор
пуноважан или не. Ако пак буду испуњене обавезе из коначног уговора, поставиће се
питање његове конвалидације, а не конвалидације предуговора, под условом да сам не
испуњава све услове за пуноважност. Судови су се, у суштини, само изузетно позивали на
правнологичко правило о конвалидацији предуговора, задовољавали су се констатацијом
да предуговорна обавеза није извршена, па би се путем argumentum a contrario могло
закључити да би до конвалидације дошло да јесте извршена. 22 У појединим одлукама,
међутим, насупрот претходно описаном логичном следу, суд конвалидацију предуговора
повезује са испуњењем обавезе из главног уговора.

19
Тамаш В. Извршење предуговора о промету непокретности. Гласник Адвокатске коморе Војводине. 2004;
стр.228.
20
Тешић, Н. О ЗНАЧАЈУ ФОРМЕ ЗА ПРОМЕТ НЕПОКРЕТНОСТИ – aнализа судске праксе пре увођења
јавнобележничког записа у српско правo. Усклађивање пословног права Србије са правом ЕУ – 2014;
стр.497.
21
Хибер, Д. Предуговор одређен капаром код уговора о промету непокретности у праву Србије. Анали
Правног факултета у Београду, година LXVI, 3/2018. стр. 71.
22
Тамаш, В. стр. 229.

9
 У судској пракси се то питање појавило у преображеном облику: судови су се
разилазили у квалификовању дејстава предуговора, решавајући о томе да ли предуговор о
купопродаји непокретности може бити основ за стицање својине. Према једном мишљењу,
на основу пуноважно закљученог предуговора може се захтевати само да се приступи
закључењу главног уговора, а не, када је предуговор пуноважан, да се утврди право
својине. У једном броју одлука судови налазе да пуноважан предуговор који није извршен
закључењем главног уговора и није спроведен поступак принудног извршења, ако су
обавезе из главног уговора извршене, може бити прихваћен као земљишнокњижна
(катастарска) исправа на основу које се врши упис и самим тим наступају стварноправна
дејства.23 Наравно, сама помисао да предуговор буде титулус за стицање права својине
нема никаквог основа: у односу на непокретност закључењем се не стиче ни облигационо
право, потраживање; за то предуговор треба да буде извршен, добровољно или у поступку
принудног извршења.

23
Тамаш, В. Извршење предуговора о промету непокретности. Гласник Адвокатске коморе Војводине. 2004;
стр.230.

10
 3. Елементи предуговора

Према ЗОО, „предуговор обавезује ако садржи битне састојке главног уговора“.
Споразуми које странке постигну током поступка закључења главног (коначног) уговора,
у којима сагласношћу нису обухваћени битни састојци коначног уговора не стварају права
и обавезе (на закључење коначног уговора), па нису предуговори, па ни уговори јер је
дејство уговора управо стварање права и обавеза између странака. 24 У нашој доктрини
преовлађује став да је за предуговор неопходна сагласност о битним елементима коначног
уговора; неки аутори дозвољавају да постоје две врсте предуговора, они који садрже
елементе будућег уговора (па се могу принудно извршити тако што ће судска одлука
заменити коначан уговор) и они код којих не постоји сагласност о свим битним
елементима.25

Предмет уговора могу бити акти предаје ствари, чињења, нечињења или трпљења
на који се обавезала једна или обе стране у уговору. Предаја ствари значи обавезу
дужника да преда неку ствар повериоцу (код уговора о купопродаји предајом се
истовремено преноси и право својине на ствари, док се код нпр. уговора о послузи
предајом ствари не врши пренос права својине него се она даје на употребу). Чињење
означава акт чињења фактичке или правне радње дужника (нпр. код уговора о делу израда
или оправка неке ствари). Нечињење је уздржавање од одређене радње коју би дужник да
није закључио уговор могао да предузима (нпр. суседи се обавежу међусобно да неће
садити високо дрвеће нити подизати високе зграде да не би заклањали видик или доток
сунчевих зрака). Трпљење је обавеза дужника да трпи одређене радње повериоца на својој
ствари, које не би морао да трпи да се на то није обавезао (нпр. пролаз преко имања).

24

25
Хибер, Д. Предуговор одређен капаром код уговора о промету непокретности у праву Србије. Анали
Правног факултета у Београду, година LXVI, 3/2018. стр. 64.

11
 4. Извршење предуговора

Закључењем предуговора преузима се обавеза да се у одређеном року закључи

други, главни уговор. Уговорне стране, по правилу, саме извршавају предуговор
закључењем главног уговора, a у случају његовог неиспуњења може се тражити
раскидање предуговора применом одредби члана 124. Закона о облигационим односима, a
са последицама прописаним одредбама члана 132. истог Закона. Предуговору верна
страна може тражити његово извршење, што у конкретном случају значи закључење
главног уговора.

Начин и рокови извршења предуговора прописани су одредбама става 4. и 5. члана

45. Закона о облигационим односима, према којима на захтев заинтересоване стране ће
суд наложити другој страни која одбија да приступи закључењу главног уговора да то
уради у року који ће јој одредити, 26 a закључење главног уговора може се захтевати у року
од шест месеци од истека рока предвиђеног за његово закључење, a ако тај рок није
предвиђен, онда од дана кад је према природи посла и околностима уговор требало да
буде закључен.

Према Закону о облигационим односима, уговор који није закључен у прописаној

форми нема правно дејство уколико из циља прописа којим је одређена форма не
произлази што друго. Исто важи и за уговор који није закључен у уговореној форми
уколико су странке пуноважност уговора условиле посебном формом. У складу са општом
идејом о утицају промењених околности не испуњење уговора, прописује се да
предуговор не обавезује ако су се околности од његовог закључења толико измениле да не
би ни био закључен да су такве околности постојале у то време.27

26
Николић, Ђ. Облигационо право. Приручник за полагање правосудног испита. Пројурис. 2010. стр.29.
27
чл. 45. ст. 6. ЗОО

12
 5. Последице неизвршења обавезе из предуговора

Позитивни уговорни интерес или штета због неиспуњења је имовинска штета коју
је једна страна проузроковала другој услед неиспуњења или неуредног испуњења
уговорених обавеза. У овом случају штета се састоји у разлици између имовног стања у
којем би оштећени био да је дошло до испуњења, односно ваљаног испуњења уговорене
обавезе и неповољнијег стања у којем се поверилац налази пошто је изостало испуњење
уговорене обавезе од стране дужника. Дакле, оштећеном се надокнађује интерес који је
имао да уговор буде испуњен, односно дугује се накнада штете којом оштећени треба да
буде доведен у ситуацију као да је уговор испуњен, односно уредно испуњен.28

У Закону о облигационим односима није изричито предвиђена санкција за

неизвршење предуговорне обавезе на закључење главног уговора. Закон ипак предвиђа
правно средство за заштиту странке у предуговору: 29 заинтересована страна која је верна
предуговору може тражити од суда да пресудом наложи другој да приступи закључењу
главног уговора, дајући му, у пресуди, и парициони рок у коме то треба да учини. 30
Услови за ту заштиту су, осим чињенице да су странке постигле сагл гласност о битним
састојцима будућег уговора, да је захтев благовремен и да се друга страна не може
позвати на промењене околности.31

По теорији о уговорној природи предуговорне одговорности, несавесни преговарач

не одговара за штету неизвршења, будући да до закључења уговора није ни дошло.
Међутим, могуће је да је до закључења па и до делимичног или целовитог извршења
уговора ипак дошло, али је услед управо несавесног вођења преговора уговор доцније
поништен (на пример, због тога што је преговарач током преговора довео у заблуду другу
страну у погледу битних елемената уговора).32

28
Ђурђић, Т. Предуговорна одговорност у националном и европском уговорном праву. Гласник Права.2010;
стр. 8.
29
Хибер, Д. Предуговор одређен капаром код уговора о промету непокретности у праву Србије. Анали
Правног факултета у Београду, година LXVI, 3/2018. стр. 65.
30
ЗОО, чл. 45, ст 4.
31
ЗОО, чл. 45, ст. 5 и 6 (захтев се може истаћи у року од шест месеци од рока предвиђеног за његово
закључење, односно од када је, по природи ствари, требало да буде закључен).
32
Салма, Ј. Одговорност за штету проузроковану несавесним вођењем уговора. Зборник радова Правног
факултета у Новом Саду, 3/2010; стр.55.

13
 Закључак

Предуговор потписују две стране, и предуговор заправо претходи уговору,

предуговору претходе преговори. Међутим, предуговор не подразумева и закључење
главног уговора већ сагласност страна о преузимању обавезе да се у одређеном року
закључи главни уговор. Предуговор се закључује у ситуацијама када из неког разлога нису
испуњени сви услови за закључење главног уговора. Појам предуговора је, у једном
општијем смислу неспоран, јер се дефинише као уговор или споразум који обавезује на
закључење неког другог уговора. Предуговор се закључује када су стране заинтересоване,
пре свега, у случају кад су преговори за закључење главног уговора већ далеко одмакли,
тако да постоји интерес преговарача да се, и пре закључења главног уговора, сагласност о
појединим његовим елементима учврсти, као и да се они обавежу на наставак преговора и
закључење главног уговора. Предмет уговора могу бити акти предаје ствари, чињења,
нечињења или трпљења на који се обавезала једна или обе стране у уговору

Према ЗОО, „предуговор обавезује ако садржи битне састојке главног уговора“.
Споразуми које странке постигну током поступка закључења главног (коначног) уговора,
у којима сагласношћу нису обухваћени битни састојци коначног уговора не стварају права
и обавезе (на закључење коначног уговора), па нису предуговори, па ни уговори јер је
дејство уговора управо стварање права и обавеза између странака. Предуговор престаје
када се закључи главни уговор, ако се главни уговор не склопи у уговореном року, a није у
року од шест месеци поднета тужба за закључење главног уговора и ако су се околности
од његовог закључења толико измениле да не би био закључен да су такве околности
постојале у то време.

14
 Литература

1. Ђурђић, Т. Предуговорна одговорност у националном и европском уговорном

праву. Гласник Права, Правни факултет у Крагујевцу. 2010;
2. Манић, С. Пртпоставке (услови) одговорности за прекид уговора. Гласник
адвокатске коморе Војводине, часопис за правну теорију и праксу. Нови Сад,
2012;
3. Наумоски, Г. Појам, пуноважност и извршење предуговора. Докторска
дисертација. Правни факултет Уноверзитета у Београду. 2021;
4. Николић, Ђ. Појам предуговора у преднацрту грађанског законика Републике
Србије. Зборник радова Правног факултета у Нишу. Бр. 70, 2015;
5. Николић, Ђ. Облигационо право. Приручник за полагање правосудног испита.
Пројурис. 2010;
6. Орлић, М. Закључење уговора. Београд: Институт за упоредно право. 1993;
7. Салма, Ј. Одговорност за штету проузроковану несавесним вођењем уговора.
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2010;
8. Симоновић, И. Реституција у грађанском праву- домашај примене. Докторска
дисертација. Правни факултет, Универзитет у Нишу, Ниш. 2012.
9. Тамаш В. Извршење предуговора о промету непокретности. Гласник
Адвокатске коморе Војводине. 2004;
10. Тешић, Н. О ЗНАЧАЈУ ФОРМЕ ЗА ПРОМЕТ НЕПОКРЕТНОСТИ – aнализа
судске праксе пре увођења јавнобележничког записа у српско правo.
Усклађивање пословног права Србије са правом ЕУ – 2014;
11. Томић, Љ. Преговори за закључење уговора о међународној продаји робе. РЕВИЈА
КОПАОНИЧКЕ ШКОЛЕ ПРИРОДНОГ ПРАВА бр. 1/2021.
12. Хибер, Д. Предуговор одређен капаром код уговора о промету непокретности у
праву Србије. Анали Правног факултета у Београду, година LXVI, 3/2018;

Правни извори

Закон о облигационим односима – ЗОО, Службени лист СЦГ, бр. 1/ 2003.

15