XXI vek je vek u kom se promene izvršene u toku XX veka (posebno posle Prvog i

Drugog svetskog rata, i sa pojavom pre svega digitalnih tehnologija) ogledaju najpre u porastu
građanskih sloboda, a koje se u postkapitalističko doba posebno ogledaju kroz krizu identiteta
gde je kriza nacionalnog identiteta predmet istraživanja kako iz političkog, tako i iz
sociološkog ugla. Misija države – da opstane i prosperira1, u XXI veku dobija poseban zaokret
uzevši u obzir pomenutu krizu identiteta njenih građana, a koji se ogleda u potrebi za
uvođenjem deliberativne demokratije uz reorganizaciju kapitalističkih tržišnih prilika koje
ugrožavaju kako lični, tako i kolektivni identitet.

Uopštena premisa je da svet u XXI veku postaje globalno selo. Ukoliko se svet smanjuje
na veličinu sela, kako posmatrati 193 države koje sačinjavaju isti? Te 193 države sačinjavaju
ne stanovnici jednog sela, već građani svake države ponaosob, koji za jedno od osnovnih
sopstvenih, ali i državnih osobina smatraju pripadnost određenim societalnim strukturama,
bile to određene supstrukture često deljene na osnovu snažno popularizovanih individualnih
sloboda ili lakanovski veliki narativi poput nacije. Nacija podrazumeva postojanje kulturne,
etničke, istorijske i/ili političke jednakosti na osnovu kojih se, kroz politizaciju ove strukture
na određenom prostoru konstituiše nacionalna država. Idealna nacionalna država jeste ona čiji
građani pripadaju jednoj naciji, ukoliko se ta nacija posmatra kao etnička zajednica, što je
nemoguće2. Ono što se dovodi u problematiku jeste odnos građana i nacije. Prema
Pojmovniku Narodne skupštine, građani su „nosioci suverenosti, koji je vrše referendumom,
narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika” 3. Dakle, dok je
građanin deo države i definisan u političkom smislu, pripadnik nacije ne mora, ali biva
politički definisan. Posmatrano kroz različita obeležja nacije, mogućnost poistovećivanja
građanina i pripadnika nacije po etničkom osnovu u XXI veku potire se sa
multikultulturalnim okruženjem u kakvom postoji današnje društvo. U tom smislu metafora
planete kao globalnog sela, kao i definisanje građana, ali i nacije iznad etničkog obeležja
postaju tautologije savremene populacije.

Vrativši se na misiju države, jasno je da opstanak podrazumeva nužno snažno definisanje

građana jedne države kao članova iste zajednice. Ovakav model promovisan je u
socijalističkom obliku vladavine, koji, kako je jasno na evropskom modelu, nije bio uspešan.
Međutim, socijalistički oblik nije uspeo ne zbog kulturne, već zbog ekonomske politike, ali
1
Preuzeto sa: http://www.politika.rs/sr/clanak/1008/DRAGAN-DURICIN, (preuzeto 19.4.2019. )
2
Mišljenje Jovana Marjanovića iz Pojmovnika politike – Nacija, https://www.youtube.com/watch?
v=7L8C9w7wbsM&t=603s. (preuzeto 18.4.2019. )
3
Narodna skupština Republike Srbije. Pojmovnik Narodne skupštine.
http://www.parlament.gov.rs/gradjani/pojmovnik-narodne-skupstine.1632.html#7247 (preuzeto 19.4.2019. )
kao posledica urušavanja socijalističkih modela javila se i kriza zajednice, a sa njom
posledično i kriza identiteta. Renata Salecl kroz ispitivanje propasti lakanovskih velikih
narativa, a gde veliki narativi predstavljaju nadstrukture društva u kojima pojedinac vidi
vrhovnu vlast ili ultimativni zakon, izjavljuje da ,,danas tvrde da je tržište postalo Bog” 4.
Tržište je, mogli bismo reći suština kapitalističkog društva i uslov kreacije Evropske Unije
kao nadnacionalne i transnacionalne tvorevine. Sama Evropska Unija morala je da se
rekonstituiše kao tvorevina i prilagođava u procesu globalizacije i da prevaziđe svoj čisto
ekonomski okvir. Ono što Evropska Unija nikako ne prevazilazi jesu nacionalistički stavovi
zemalja-članica. Ovo govori da savremena društva nisu u mogućnosti da prevaziđu etnički
nacionalizam, što ovaj problem sa globalnog konteksta ipak vraća na državni. U posmatranju
nacije kao zajednice ljudi zajedničkog iznad svega etničkog porekla, a u kontekstu
kapitalizma koji podrazumeva tržišna kretanja na globalnom nivou, etnička nacija iznova
ostaje koncept koji ne može da donese boljitak za državu u dužem roku. Koncepcija etnički
čiste nacije nije održiva iz činjeničnog stanja svake države na planeti (ne postoji etnički čista
država), a kao drugo, internacionalna trgovina i uopšte bilo kakva internacionalna saradnja
lako može biti problematična. Dugoročno time se ugrožava prosperitet, a sa njim i opstanak
takve države (uzmimo mnoge probleme direktno uslovljene radikalnim nacionalizmom u
Makedoniji). Politizacija etniciteta ne vodi prosperitetu u savremenoj državi.

Iako takve nacionalne tendencije postoje, postoje i one liberalističke, bez ikakvih težnji za
etničkim određenjima. Ovakve tendencije proističu iz kapitalističkog, tj. individualističkog
određivanja društva. Kapitalizam ,,oslobađanjem” od ekonomske autokratije uslovljava
konstantni razvitak profesionalnih kompetencija zarad uspeha na tržištu, a koje rezultira u
naglašenoj individualnosti. Ova naglašena individualnost pojedinca i večito prilagođavanje
tržištu uslovilo je druga, emotivna otuđenja. ,,Više ne postoji simbolički otac da uspostavi
vladavinu zakona… Kapitalizam oslobađa roba i od njega stvara potrošača, ali potrošnja bez
granica se završava tako što će potrošač potrošiti samog sebe.” 5 Ono što fali naglašeno
liberalnom društvu jesu zakoni, ili pak instanca koja bi služila kao autoritet. Kapitalizam
uništava bilo koji autoritet osim novca i tržišta. I pored naglašene individualnosti, u liberalnim
društvima formiraju se male grupacije ujedinjene pod određenom idejom, poput LGBTQ+
grupacija, jednakosti polova, rase, religijske grupacije, ekološke i druge. Ovde ponovo
počinje izgradnja zajednice, i uz gromoglasnu promociju diverziteta i jedinstva u istom. Lako
4
Salecl, R. Tiranija izbora. Arhipelag, Beograd, 2014, str. 66.
5
Cvetković, Vladimir N. “Nacionalni identitet i (re)konstrukcija institucija u Srbiji (ideologije, obrazovanje,
mediji)”. Filozofija i društvo XIX-XX/2001-2002. str. 51-75. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-
5738/2002/0353-57380209051C.pdf (preuzeto 19.4.2019. ), str. 64.
je zaključiti da je potreba za stvaranjem i učestvovanjem u zajednici vidljiva u obe
predstavljene krajnosti, te je potrebno dostići konsenzus u donošenju univerzalnih zakona. U
tom smislu nacija je “stalni proces integracije modernog društva kroz politiku, proces koji…
se neprestano preoblikuje u zavisnosti od istorijskih prilika, uvek sa imperativom novog
zadobijanja identiteta i smisla u fragmentiranom svetu (post)moderne. U kulturološkom
smislu, nacija predstavlja neku vrsta poslednjeg otpora novovekovnoj desakralizaciji sveta.” 6
Nacija kao proces u savremenom društvu mora ići u smeru kulturnog i humanog koncipiranja
nacije kao velike zajednice, a kroz politiku socijalne uključenosti zarad uspešne integracije
različitih grupa. Sjedinjene Američke Države uspešno integrišu ljude u naciju kroz snažne
političke vrednosti, iako, baš zbog neprihvatanja nacije kao procesa i apsolutističkog primata
tržišta (ranije navedeno viđenje tržišta kao Boga), ni ovde ne jenjava kriza identiteta.

Kada se uzme u obzir kriza identiteta na kolektivnom nivou, jasno je da su univerzalna

ljudska prava ona koja bi trebalo ne samo detaljnije definisati (da se ne odnose na individuu,
već i na porodicu, okolinu i društvo u celosti), i koja bi trebalo promovisati i neprestano
uključivati u društevene procese. Kroz edukaciju svih uzrasta i time menjanje svesti, a uz
podizanje objektivnog pristupa u naukama poput istorije unapređivati društvo vremenom bi
došlo do smanjenja ekstremizma. Na političkom nivou, Habermasova deliberativna
demokratija i identitet konstitutivnog građanstva bio bi moguć, i tu bi se značaj i uloga nacije
ogledali u kulturi i vaspitanju budućih naraštaja, zarad očuvanja ljudi i njihove okoline.

Cvetković, Vladimir N. “Nacionalni identitet i (re)konstrukcija institucija u Srbiji (ideologije,

obrazovanje, mediji)”. Filozofija i društvo XIX-XX/2001-2002. str. 51-75.
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-5738/2002/0353-57380209051C.pdf (preuzeto 19.4.2019. );
Đuričin, Dragan. „Dragan Đuričin”. Politika. 1.10.2006.
http://www.politika.rs/sr/clanak/1008/DRAGAN-DURICIN (preuzeto 20.4.2019. );
,,Građani”. Pojmovnik Narodne skupštine. Narodna skupština Republike Srbije.
http://www.parlament.gov.rs/gradjani/pojmovnik-narodne-skupstine.1632.html#7247 (preuzeto
19.4.2019. );

Pojmovnik politike – Nacija. RTS-TVB, mart 2005. Peđa Srećković.

(https://www.youtube.com/watch?v=7L8C9w7wbsM&t=603s, pristupljeno 21.4.2019. );
Salecl, Renata. Tiranija izbora. Arhipelag, Beograd, 2014.

6
Cvetković, Vladimir N. “Nacionalni identitet i (re)konstrukcija institucija u Srbiji (ideologije, obrazovanje,
mediji)”. Filozofija i društvo XIX-XX/2001-2002. str. 51-75. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-
5738/2002/0353-57380209051C.pdf (preuzeto 19.4.2019. ); str. 54.