Priča: ''Gdje je otišlo moje janje''

Bilo je to u jednoj dalekoj zemlji, prije mnogo, mnogo godina. baš u toj delekoj zemlji je bio topao i sunčan dan. Gospođa ovca je
tog dana povela svoje malo janje u šetnju mirisnim poljima. Trčali su po poljima pasući travu. Kada se zasitiše trave, godpođa ovca
se osjeti umornom te leže u hlad jednog drveta. Pozva svoje malo janje:'' Janje moje malo, dođi lezi pored mene!''
Janje dođe i leže pored majke. Majka mu, da bi lakše zaspali, pođe da priča priču. Ali pričajući priču, ovca zaspa, a janje osta
budno. Ono je željelo još da se igra, još da trči mirisnim poljem..
Prošao je jedan sat. Prošao je drugi sat, a gospođa ovca se nije budila. Kada se konačno, nakon tri sata probudila, vidjela je da
njenog janjeta nema pored nje. Prestraši se. Skoči! Pođe da ga doziva: ''JANJE MOJE MALO, DIJETE MOJE, GDJE SI?''
Gospođa ovca je dozivala, glas je odjekivao poljem, ali malo janje se nije odazivalo. Gospođa ovca je trčala poput vjetra poljem,
tražeći svoje malo janje. Na jednom mjestu nađe KRAVU i reče joj: ''Moje malo janje se izgubilo, koliko god ga dozivam, ono se ne
odaziva!''
Krava će joj na to:''Kada želim dozvati svoje malo tele, ja ga dozivam: mu, muu, muuuu, možda će moju riku čuti, ja ću ga pozvati.''
Krava otvori svoja usta i poče zvati janje: ''Muuu, muuuuu... gdje si janje?''
Kravino mukanje je odjelivalo, ali se janje nije odazivalo. Sada i krava pođe sa ovcom da trži janje. Ugleda ih PAS i pritrča im
pitajući šta traže?
Ovca reče: ''Moje malo janje se izgubilo. Ma koliko ga dozivala, ono mi ne odgovara.''
Pas htjede pomoći: ''Kad želim pozvati svoje kuče ja ga dozivam: Vav, Vav, vauuuu... Možda će janje čuti moj glas, pa će se
odazvati.''
Pas to reče pa zalaja:'' Vav, Vav, vauuu... janjeee, gdje si?'' Ali janje se opet ne odaziva. Nakon što pas pokuša nekoliko puta, pođe
sa ovcom i kravom da traže malo janje. Pretraživali su svuda po polju. Gospođa ovca je tužno govorila: ''Janje moje malo, gjde si!?''
Bojala se da joj strašni vuk nije odnio njeno malo janje. Krava i pas su je tješili: ''Ne žalosti se, sigurno ćemo ga naći!''
Vrijedni MAGARAC, koji je radio u polju, kada ih ugleda, upita ih: ''Gospođo ovco, kravo crnog repa, psu, gdje ćete? Šta radite
ovdje??
Ovca mu objasni šta je bilo:''Moje janje se izgubilo i koliko god ga dozivam, ono se ne javlja.''
Magarac reče: ''Kad god želim dozvati svoje malo magarence, ja njačem. Ne žalosti se, možda će čuti moj glas i javiti se.'' Magarac
otvori usta i počme njakati:''Nja, njaaa, njaaaa... janje malo gdje si?''
Ali opet nije bilo odgovora. Ovca tužno nastavi da traži svoje malo janje. Za njom pođe krava crnog repa, pas i magarac. Išli su i
išli. Janjeta nigdje nije bilo.
Gospođa ovca je plakala bojeći se za sudbinu svog malog janjeta. Naiđoše pored neke štale, gdje su kljucanjem zrnevlja bili
zabavljeni gospođa KVOČKA, HOROZ I NJIHOVI PILIĆI. Kad ih ugledaše, priđoše im pitajući: ''Kokokoko, godpođo ovco, kravo
crnog repa, poljski psu, magarče, otkuda vi ovdje, šta radite?!''
Tužna ovca reče: ''Ptico kratkih nogu, moje malo janje se izgubilo.'' Gospođa kvočka reče: ''Kokoko, ne žalosti se, kad god želim
dozvati svoje piliće, ja zakokodačem, možda će janje čuti moje kokodakanje i odazvati se.''
Kvočka poče dozivati malo janje: ''Kokoko, kokoko... malo janje javi se!''
Ali opet niko ne odgovori. Vidjevši da kvočkino kokodakanje nije pomoglo i horoz zakukurika: ''Kukurikuuuu, kukurikuuu.. malo
janje javi se!''Malo janje se nije odazvalo. Ali horoz nije htio da odustane: ''Ako ne čuješ naše pojedinačne glasove, možda će nas
čuti kada ga svi zajedno pozovemo!'' – predloži horoz. I zaista, svi pozvaše malo janje.
Gospođa ovca je zvala: ''Malo janje javi se!''
Krava crnog repa zvala je: ''Mu, muu, muuuu, malo janje javi se!''
Poljski pas je zvao: ''Vav, vav, vauuu..malo janje javi se!''
Magarac je zvao:''Nja, njaa, njaaaa...malo janje javi se!''
Kvočka je kokodakala: ''Kokoko, kokoko... malo janje javi se!''
Horoz je kukurikao: ''Kukurikuuu, kukurikuuu...malo janje javi se!''
Pilići su pijukali: ''Pi, pi, pii, pipi...malo janje javi se!''
I....neko je čuo njihov glas. Prenuo se iz sna u maloj logi usred polja i trčeći reče: ''Tu sam! Izgubio sam strpljenje i otišao se igrati.
Umorio sam se i zaspao.''Mama mu reče:'' Al ja sam se brinula, mislila sam da te vuk ščepao i pojeo te!''
Janje reče: ''Oprosti mi, pogriješio sam!'' Svi na kraju se nasmijaše, sreni što se sve dobro završilo.