IZRADA ŠTAMPARSKE FORME ZA

VISOKU ŠTAMPU
 ŠTAMPARSKA FORMA ZA VISOKU ŠTAMPU

Štampajuće i slobodne površine razlikuju se po svom

GEOMETRIJSKOM POLOŢAJU.

Štampajuće površ
po vršine
ine su
IZBOČENE i nalaze se
u istoj ravnini.
ravnini.

Slobodne površ
površine
ine su UDUBLJENE
UDUBLJENE..
 ŠTAMPARSKA FORMA ZA VISOKU ŠTAMPU

Štampajuće i slobodne površine razlikuju se po svom

GEOMETRIJSKOM POLOŢAJU.

Štampajuće površ
po vršine
ine su
IZBOČENE i nalaze se
u istoj ravnini.
ravnini.

Slobodne površ
površine
ine su UDUBLJENE
UDUBLJENE..
 ŠTAMPARSKA FORMA ZA VISOKU ŠTAMPU

Jednak nanos boje

+

Otisak

Ovako se dobijaju samo jednotonski

samo jednotonski otisci.
otisci.
Za višeto
tonnsk
ske
e ot
otis
iske
ke potreban
 potreban je raster.
ŠTAMPARSKA FORMA ZA VISOKU ŠTAMPU

Štamparska forma se izrađuje od
- najčešće CINK ili MAGNEZIJUM -
HEMIJSKIM,
ELEKTROHEMIJSKIM NAGRIZANJEM
(JETKANJEM),
MEHANIČKIM GRAVIRANJEM
i od ORGANSKIH MATERIJALA - -
• Štamparska forma za visoku štampu naziva se
kliše

Kao podloge za izradu kli šea koriste se:

• legura cinka,
• magnezijum,
• mesing i
• aluminijum.

• Mikrocink se izrađuje od rafinisanog cinka

čistoće 99,99%, a kao legiraju će komponente
sadr ži 0,1% aluminijuma i 0,005% magnezijuma
Postupak izrade klišea nagrizanjem obuhvata
sledeće radne operacije:
1) dobijanje zaštitne kopije
2) pripremu ploče sa kopijom za proces
nagrizanja
3) jednostepeno nagrizanje
4) izradu probnog otiska
5) korekturu klišea
Nagrizanje može biti:
• Jednostepeno
• Višestepeno

Jednostepeno nagrizanje ploča od mikrocinka

• Postupak jednostepenog nagrizanja je moguć
zbog dodatka specijalnog dodatka rastvoru za
nagrizanje.

• Ovaj dodatak ima ulogu da zaštiti bočne ivice

štampajućih elemenata od nagrizanja.
• Nagrizanje se izvodi u mašini za nagrizanje koja
omogućava kontrolisanje i održavanje radnih uslova u
toku nagrizanja u optimalnim granicama

• Rastvor za jednostepeno nagrizanje cinka sadrži

azotnu kiselinu, sredstva za bočnu zaštitu i vodu

Koncentracija
• HN03 u rastvoru za nagrizanje obično iznosi 11 -15% a
• sredstva za bočnu zaštitu 2,5 - 5 %

• HNO3 mora biti čista.

Sredstva za bočnu zaštitu sastoje se iz dve
osnovne komponente
I) PAM se apsorbuje na površinu metala
stvarajući monomolekulski sloj
II) Druga komponenta sadrži molekule koje se
vezuju za apsorpcioni sloj molekula prve
komponente, tako da se obrazuje zaštitni sloj
otporan na azotnu kiselinu
Na nabig bočnih strana štampajućih elemenata
uglavnom utiču sledeći faktori:
• sastav rastvora za nagrizanje,
• temperatura i
• jačina mlaza koji pada na ploču.

• Takođe koncentracija HNO3 utiče na ugao bočnih

strana.

• Pošto se u toku nagrizanja troši HNO3 i njena

koncentracija opada, dobiće se položenije bočne
strane štampajućih elemenata

• Zbog toga je neophodno posle nagrizanja svake ploče

regenerisati rastvor
• Ako je zaštitno dejstvo sredstava za bočnu zaštitu
slabije (smanjuje se njegova koncentracija) , dobiće se
strmije bočne strane

• Regeneracija se obavlja na osnovu količine cinka koji

 je rastvoren

• Do te vrednosti se dolazi tako što se cinkana ploča

meri pre i posle nagrizanja

• Na osnovu dobijenih vrednosti meri se količina HNO3

za regeneraciju

• Kada se kao rezultat rastvaranja Zn u HNO 3 znatno

poveća koncentracija Zn(NO 3)2, regeneracija više nije
moguća, pa se rastvor za nagrizanje mora zameniti
svežim
• Jačina mlaza rastvora za nagrizanje koji pada
na ploču utiče tako da jači mlaz stvara strmije
bočne strane

• Na svim mašinama za jednostepeno nagrizanje

brzina mlaza može se regulisati

• Sniženjem temperature rastvora za nagrizanje

dobiju se strmije bočne strane i obrnuto

• Povećanjem temperature dobiće se položenije

bočne strane
• Dubina nagrizanja reguliše se trajanjem
nagrizanja
• dubina nagrizanja zavisi od rastojanja između
dva susedna štampajuća elementa (veće
rastojanje - veća dubina)

• Za crtežni kliše vreme nagrizanja iznosi oko 15

minuta a za rasterske samo 3-5 minuta
• Uprkos razlici u trajanju nagrizanja može se
istovremeno nagrizati i crtežni i rasterski kliše
Mašine za jednostepeno nagrizanje
Najčešće se koriste mašine sa:
•  lopaticama i
• sa mlaznicama,

• a ređe mašine kod kojih se rastvor za

nagrizanje preliva preko ploče koja se nagriza

• Tokom nagrizanja ploča rotira.

• Mašina za nagrizanje poseduje sistem za
grejanje i sistem za hlađenje rastvora
• Na mašini se može regulisati i trajanje
nagrizanja
Kliše može biti:
• fototipija – prema crtežnom originalu
• autotipija – prema rasterskom originalu

Izrada fototipije nagrizanjem

Izrada klišea nagrizanjem obuhvata:
• pripremu kopije za nagrizanje,
• nagrizanje u mašini i
• naknadnu obradu klišea.
Priprema kopije za nagrizanje obuhvata:
• merenje ploče sa kopijom
• čišćenje površine ploče korišćenjem krede u
prahu
• ispiranje ploče vodom
• prednagrizanje u razblaženom rastvoru HNO3 i
• ispiranje ploče vodom

• Posle pripreme ploča se odmah postavi u

mašinu za nagrizanje, pre njenog sušenja, jer i
delimično sušenje uslovljava nepravilan tok
nagrizanja
• Temperatura nagrizanja iznosi 27 C.


• Ako se žele dobiti strmije bočne strane

štampajućih elemenata, temperatura se može
smanjiti na 24 C


• Pošto se završi nagrizanje, ploča se meri da bi

se mogla odrediti potrebna količina HNO3 za
regeneraciju
Izrada autotipije nagrizanjem
• Autotipija ili rasterski kliše omogućava
reprodukovanje višetonskih originala

• Za kvalitetnije reprodukcije koristi se autotipija

sa rasterom veće linijature

• Faze rada u procesu izrade autotipije iste su

kao i kod izrade fototipije
Izrada rasterskog klišea nagrizanjem obuhvata:
• pripremu kopije za nagrizanje,
• nagrizanje u mašini i
• naknadnu obradu klišea

Priprema kopije za nagrizanje obuhvata:

• merenje ploče sa kopijom
• čišćenje površine ploče korišćenjem krede u
prahu
• ispiranje ploče vodom
• prednagrizanje u razblaženom rastvoru HNO3 i
• ispiranje ploče vodom.
• Pošto se ploča očisti kredom i dobro ispere
vodom, potapa se kratko (20 sekundi) u rastvor
za zrnčanje

•  Autotipija se nagriza 3-5 minuta.

• Broj obrataja je uvek veći nego kod nagrizanja
fototipije i za 100 obrtaja/minuti

• Pošto se završi nagrizanje, ploča se meri da bi

se mogla odrediti potrebna količina HNO3 za
regeneraciju
Greške pri izradi klišea nagrizanjem
Greške se mogu pojaviti zbog:
• neodgovarajućeg kvaliteta cinkane ploče
• korišćenje fabrički nečiste azotne kiseline
• nepotpunog razvijanja
• ako je kopirni sloj nepažnjom osvetljen pre
kopiranja
• da je sloj kratko osvetljen
• je razvijač zaprljan
• ako je rastvor za prednagrizanje istrošen ili ako
rastvor za nagrizanje nije dovoljno izmešan pre
početka nagrizanja
• ako je korišćena kiselina neogovarajućeg
sastava
• kad se koristi istrošen rastvor 
• nagrizanja rastvorom veće koncentracije HNO3
• nagrizanjem rastvorom manje koncentracije
(kada je istrošen)
• korišćenja starog rastvora za nagrizanje.
IZRADA PROBNIH OTISAKA U VISOKOJ ŠTAMPI
• Od završenih i korigovanih klišea dobijaju se probni
otisci
• Probnim otiskivanjem se kontroliše kvalitet klišea tako
što se dobijeni otisak upoređuje sa originalom

Probni otisak dobija:

• naručilac
• štampar 

• Papir koji se koristi za probno otiskivanje trebalo bi da

bude isti kao i papir na kome će se štampati u mašini
• IZRADA KLIŠEA NA BAKARNIM PLOČAMA

• Ovakvi klišei se koriste za štampanje većih

tiraža (250.000 otisaka)

• Otisak sa ovih klišea je veoma jasan, pa se

preporučuju za višebojnu štampu.

• Zbog velike tvrdoće bakar se koristi za izradu

klišea namenjenih za utiskivanje u tvrd materijal
(npr. kožu i karton)
IZRADA TEKSTA I CRTEŢA NA METALU –
METALOGRAFIJA

Proizvodi koji se dobijaju mogu biti:

• pločice sa natpisima,
• reklamne table,
• značke,
• plakete,
• pločice sa tehnološkom šemom nekog
postrojenja.

• Svi ovi proizvodi izrađeni su od metala kao što

su Al, mesing, niklovani mesing ili prohrom
IZRADA KLIŠEA NA FOTOPOLIMERNIM
PLOČAMA
fotopolimerna štamparska forma ima niz
prednosti u odnosu na metale:
• Imaju veću tiražnu izdržljivost od metalnih
štamparskih formi i mnogo bržu i jednostavniju
tehnologiju izrade
• Fotopolimerna štamparska forme odlikuje se
dobrim prijemom i predajom štamparske boje
što smanjuje utrošak boje.
• Mala masa fotopolimernih štamp. formi u
odnosu na metalne omogućava veće brzine
štampanja
Slika 61: Fotopolimerne
štamamparske  forme
Prema nameni razlikuju se fotopolimerne ploče:
• za tipo štampu,
• letraset štampu i
• flekso štampu.
• reljefno utiskivanje (pregovanje).
Na osnovu vrste podloge na koju se nanosi
fotopolimerna kompozicija.
Kao podloga može se koristiti
•  aluminijumski lim
• čelični lim i
• folija od plastične mase.

• Fotopolimerna ploča može biti i bez podloge.

Fotopolimerne ploče se sastoje od:
• podloga
• fotopolimerni sloj (fotopolimerne kompozicije)
• vezivni sloj
• zaštitna folija

• Fotopolimerne ploče se isporučuju u zaštitnim

crnim folijama - kesama

• Crna folija štiti ploče od uticaja svetlosti, vlage i

mehaničkih oštećenja
• Proces izrade fotopolimernih klišea obuhvata tri
osnovne radne operacije:
• 1) osvetljavanje
• 2) razvijanje
• 3) naknadnu obradu štamparske forme

• Kao kopirni podložak kod osvetljavanja koristi

se negativ
• Kvalitet štamparske forme zavisi od
karakteristika negativa, karakteristika izvora
svetlosti i uslova osvetljavanja.
OSVETLJAVANJE fotopolimernih ploča

• Negativi su jednotonski, čitljivi sa emulzione

strane

• Optička gustina na tamnijim mestima treba da

bude preko 3, a na transparetnim mestima
ispod 0,05

• Pošto posle izrade štamparske forme nisu

moguće korekture, negativ koji se koristi za
kopiranje mora biti besprekoran
• U toku osvetljavanja izvor svetlosti se nalazi na
malom odstojanju od ploče kako bi se pod
uticajem kosih zraka formirale kose bočne
strane štampajućih elemenata

• Ako se koriste tečne fotopolimerne kompozicije

preko tečnog fotopolimera postavlja se tanka
prozirna plastična folija, pa preko nje negativ ili
se negativ stavlja iznad sloja na udaljenosti od
0,33 mm.

• U oba slučaja umanjuje se tačnost kopiranja

zbog potkopiravanja
• Vreme osvetljavanja je odlučujući faktor za
formiranje reljefne slike.

• Ako je vreme kratko, fotopolimerni sloj se neće

dovoljno polimerizovati pa će doći do
delimičnog bubrenja i rastvaranja osvetljenih
površina u toku razvijanja.

•  Ako je vreme osvetljavanja predugo dolazi do

zapušavanja malih međuprostora i
zadebljavanja ivica zbog rasipanja svetlosti i
odbijanja od podloge.
RAZVIJANJE fotopolimernih ploča
• Razvijanje je ustvari rastvaranje neosvetljenih delova
fotopolimerne kompozicije.

• Na taj način se dobijaju udubljeni neštampajući

elementi.

• Za razvijanje se mogu koristiti alkohol ili neki drugi

organski rastvarači, razblaženi rastvori baza ili voda

• Rastvaranju neočvrslog dela fotopolimerne

kompozicije prethodi bubrenje pri čemu polimer
apsorbuje veću količin u rastvarača
• Ukoliko je vreme razvijanja kratko dobiće se
štampajući elementi sa malom visinom.

• Predugo razvijanje dovodi do smanjenja površine

šampajućih elemenata zbog čega se oni deformišu pa
umanjuju kvalitet i tiražnu izdržljivost štamparske
forme.

• Razvijač se nanosi na ploče prskanjem pomoću

mlaznice ili se ploča potapa u razvijač i trlja plišanim
tamponom ili četkom.

• Na uređaju za razvijanje određuje se vreme razvijanja,

a ako je razvijač potrebno zagrevati, može se
regulisati i temperatura.
Naknadna obrada štamparske forme

• Odmah posle razvijanja ploča se suši toplim

vazduhom i zatim ponovo osvetljava.

• Ova naknadna obrada ima za cilj poboljšavanje

mehaničkih svojstava štampaske forme.

• Posle razvijanja očvrsli reljef je nabubreo i relativno

mekan pa se ne može odmah koristiti za štampanje.

• Ploču treba osušiti i naknadno osvetliti u uređaju za

kopiranje.
• Naknadnim osvetljavanjem povećava se stepen
umreženosti fotopolimera.

• Na taj način se poboljšavaju fizičkomehanička

svojstva štamparske forme.

• Uslove naknadne obrade, vreme i temperatura

sušenja, kao i vreme naknadnog osvetljavanja
određuje proizvođač fotopolimerne ploče.
Digitalna izrada fotopolimernih
štamparskih formi
• Digitalna izrada štamparskih formi za visoku štampu
(CTP) predstavlja najnoviji način izrade fotopolimernih
štamparskih formi.
•
• Za razliku od drugih ploča na površini fotopolimerne
ploče za CTP postupak preko fotopolimerne
kompozicije nanet je crni svetlosno osetljivi sloj koji
reaguje na infracrvene zrake lasera.

• Kad se skine zaštitna folija sa ploče u posebnom

osvetljivaču pomoću lasera direktno se ispisuje slika ili
tekst.
• Na osvetljenim mestima na ploči dolazi do
razaranja crnog sloja.

• Na neosvetljenim mestima zadržava se crna

boja koja u daljem procesu osvetljavanja štiti
fotopolimerni sloj (ima ulogu maske).

• Posle osvetljavanja pomoću lasera ponovo se

osvetljava cela ploča, zatim dolazi razvijanje i
naknadna obrada.
• Na osvetljenim mestima na ploči dolazi do
razaranja crnog sloja.

• Na neosvetljenim mestima zadržava se crna

boja koja u daljem procesu osvetljavanja štiti
fotopolimerni sloj (ima ulogu maske).

• Posle osvetljavanja pomoću lasera ponovo se

osvetljava cela ploča, zatim dolazi razvijanje i
naknadna obrada.
Greške kod izrade fotopolimernih štamparskih
formi
• neštampajući elementi imaju malu dubinu
• otisak nije oštar 
• neštampajući elementi mogu primati boju

Mogući uzroci grešaka su sledeći:

• ploča je nepažnjom osvetljena pre eksponiranja
• vreme osvetljavanja je predugo, a vreme
razvijanja prekratko,
• hladan razvijač ili
• zapušene mlaznice u uređaju za razvijanje,
• mali pritisak razvijača
Izrada fotopolimernih ploča za reljefno
utiskivanje
• Reljefno utiskivanje ili pregovanje koristi se za
ukrašavanje površina nekih grafičkih proizvoda

Da bi se dobio reljefni otisak treba izraditi:

• reljefnu ploču za utiskivanje (matricu) sa
udubljenim slovima ili crtežom i
• protivploču (patricu) na kojoj su ti isti elementi
ispupčeni
• Reljefno utiskivanje može se izvesti toplim i
hladnim postupkom

• Radi ukrašavanja različitih grafičkih proizvoda

utiskivanje se može obaviti i sa folijama u boji
ili sa metalnim folijama
Izrada štamparske forme za flekso štampu
• Tehnika flekso štampe koristi fleksibilne
(savitljive) štamparske forme

• Sa fleksibilnim štamparskim formama moguće

 je štampati na glatkim i na hrapavim
površinama

• Boje za flekso štampu se brzo suše

isparavanjem rastvarača.
• Štamparska forma za flekso štampu može biti
izrađena od gume i od fotopolimernih
kompozicija

Za izradu štamparske forme od gume može se

koristiti:
• postupak izrade duplikata
• postupak graviranja

• Postupak izrade duplikata je stariji postupak i

danas se vrlo retko koristi.