На данашњи датум 1922. године рођен је у Нишу Душан Радовић.

Кажу да је име добио по

души, а колеге су му због натмурености дале надимак Тмуша.

,,Свака жена би хтела живот, онако, цео, из једног комада. Како почне да тера, да се не
прекида до краја…То је, дабоме, лепо… ако је неко те среће… А ако није те среће, шта ће?
Нека га крпи из парчића,део по део, како јој дође.

Мало је живота без шавова и закрпа… Не може! Човек је проклет! Он би хтео и дуго да живи
и да му буде лепо. Е, а то је мало теже. Не може! Може дуго, али из парчића.

Погледајте, свако од нас носи неку закрпу… Свакоме се примети где је шав – некоме на лицу,
некоме у очима, некоме у гласу! Сви смо ми крпљени и састављани из много делова. Ми
више волимо живот, него живот нас. У томе је ствар! Е, а ако га тако волимо, онда није ред да
га оговарамо и да му налазимо мане. Јел тако?“