Osobine živih bića

1.metabolizam, ishrana, disanje, izlučivanje

2.rast, razvice
3.osetljivost, regulacija, uradjenost, homeostaza, kretanje
4.razmnožavanje, ponovljivost, promenljivost, evolutivna adaptacija.

Metabolizam – je ukupno pretvaranje i promet energije, čine ga sve bio.hem.reak u organizmu

Bio.hem.reak – su h.reak katalizovane enzimima
Enzimi su po sastavu proteini specifični za:
1) supstrat – je glavni reaktant koji enzim prepoznaje i na njemu katalizije
2) reakciju - katalizuje tacno odredjenu hem.reak.
Neorganski katalizatori – ubrzavaju hem.reak.
Enzimi – regulišu brzinu kojom će se odigrati neka bio.hem.reak
Bio.hem put – niz uzastopnih bio.hem.reak, gde je proizvod jedne suprat idt. Dok se potpuno ne
sintetiše jedinjenje ili razgradi početna supstanca..
Katabolički – razgradnja složenih org.jedinjenja – egzerogene – oslobadja energiju.
Anabolički - razgradnja složenih org.jedinjenja – enderogene – koristi energiju.

Ishrana - podrazumeva usvajanje gradivne supstance i energije za potrebe održavanja uredjenosti tela.
I. Prema obliku u kom uzimaju C :
1. autotrofi – C uzimaju u stanju CO2 i sami ga potom ugradjuju u org.jedinjenja i pritom redikuju.
2.heterotrofi - iz okoline unose ugljenik, u obliku org.jedinjenja.
II. Prema obliku usvajanja C :
1. fototrofi – uz pomoć pigmenta hvataju svet.eng. Koju pretvaraju u iskoristivu, zatim reprodukuju C
2. hemotrofi – mogu da koriste isključivo hem.eng. koja je vezana za jedinjenja iz okoline.
Fotoautotrofi – obavljaju pravu fotosintezu
Hemoheterotrofi – pravi heterotrofi
Fotoheterotrofi – mogu da uzimaju hranu, ali su u stanju da uhvate svetlosnu eng.
Hemoautotrofi – uzimaju ne.org. supstance u redikovanom obliku i njih oksiduju i zatim redikuju C.

Disanje je skup svih bio.hem.reak u kojima se hrana razlaže radi dobijanja iskoristive eng.
1. Aerobno disanje – molekuli hrane se razlažu do CO2 i H2O. C se oksiduje uz pomoć O2 i sav C završava
kao CO2, a H kao H2O. Tako se dobija najveća količina iskoristive eng.
2. Anaerobno disanje – hrana se razlaže u potpunosti, C se oksiduje do CO2, kolicina iskoristive eng je
priblizno jednaka. Ali sve se dešava u odsustvu O2.
3. Fermentacija – niska koncentracija O2 – hrana se delimično razlaže do prostijih org.jedinjenja.
Preostali otpadni proizvodi se izbacuju iz organizma.
4. Razmena gasova – kiseonik mora da ulazi, a ugljenik da izlazi.
5. Ventilacioni pokreti – (udisaj i izdisaj) – oslobadjanje stalnog dodatka vode ili vazduha.
Izlučivanje - je izbacivanje štetnih i nepotrebnih materija iz organizma. Te materije su unete iz
spoljašnje sredine ili su nastale putem metaboličkih procesa.
Kod biljaka – najbinije je izlucivanje unetih supstanci – nesto izbacuju ćelije korena, ali većina dospe u
listove u druge delove u obliku vodenog rastvora, najveći deo vode izadje transparacijom, a nešto se
iskoristi za fotosintezu, a nesto se nagomila na listu.
Kod biljaka veliki deo tela čine ugljeni hidrati – celuluza.
Kod životinja – to su proteini – gljive, bakterije , masti i ulja.
Biljojedi su heterotrofi koji se hrane biljkama.
Mesojedi -//- hranom životinjskog porekla – moraju da razgrade aminokiselinu da bi dobili energiju.
Osmoregulacija – regulacija količine vode u telu.

Osetljivost, Pokretljivost, Homeostaza

Homestaza – je pojava da sva živa bića održavaju stalnost sastava, gradje i funkcije.
Adekvatna reakcija organizma – je sposobnost da na promene u sredini reaguje na odgovarajući način.
Osetljivost – je sposobnost da oseti promene u spoljašnjoj i unutrešnjoj sredini.
Osetljivost podrazumeva – prijem info. , prefodjenje info. u obliku u kom se može preneti do drugih
delova ćelije, obradu info. , reakciju.
Pokretljivost – živa bića pokreću delove tela ili celo telo s ciljem da omoguće neku drugu životnu funkciju
-znaci ima adaptivnu svrhu.

Ćelijska gradja Rast i Razviće

Sve životne funkcije zasnivaju na funkcjima pojedinačnih ćelija.
Ćelija je najjednostavniji nivo organizacije žive materije koji ima sve osobine živog i može da obavlja sve
životne funkcije.
Višećelijski organizmi – postoji podela rada i specijalijazacija ćelija.
Sve živ.funkcije zasnovane su na proteinima – recepti za njihovu gradju zapisani su u DNK.
Rast, posle deobe nova ćelija raste tako što izgradjuje nove i uvećava postojeće membrane, citoplzmu i
organele, ugradjujući u njih organska jedinjenja iz hrane – jednoćelijski rast višećeliskih tela zasniva se na
rastu samih ćelija, ali i na deobama ćeliji.
Kod autotrofa i heterotrofa zasniva se na ugradnji org.jedinjenja hrane u nove ćelijske strukture, ali
hranu koju stekne, a ne potroši se za dobijanje iskoristive eng.
Kod životinja za rast potroši najviše 10%.
Razviće je usložnjavanje gradje organizma, putem nastanka novih struktura, specijalizovanih za
obavljanje posebnih uloga u okviru podele poslova u složenom višećelijskom organizmu.
Diferencijacija – je proces sticanja posebne gradje prilagodjene ulozi.
Sve ćelije jednog višećeliskog organizma nastaju nizom mitotičkih deoba, u kojima svaka ćelija dobija
istovetan nasledni materijal.
Diferencijacija se zasniva na regulisanju aktivnosti različitih gena, zbog toga su ćelije različite po gradji i
po stavu.
Razmnožavanje – je stvaranje novih jedinki slični roditeljskoj jedinki
Jednoćeliski org. – deobom ćelije – potomačke ćelije se razilaze i same nastavljaju samostalan život. Pre
deobe ćelija mora potpuno udvojiti i replikovati nasledni materijal DNK.
Svaka ćelija dobija kompletanu i istovetanu kopiju DNK.
Višećelijski org. se razmnožavaju tako što se od roditeljskog tela odvaja ćelija čijim kasnijim deobama,
rastom i diferencijacijom nastaje novi organizam.
Ponovljivost – potomci liče na roditelje, ista gradja, životne funkcije.
Promenljivost DNK – neki će biti bolje, a neki gore prilagodjeni od roditelja.
Mutacije – slučajne promene u DNK, kao posledica greške u pri udvajanju.
Rekombinacija – stvaranje novih kombinacija već postojećih gena. Dešava se pri mejozi i mitozi.
Protesti – konjugacija kod paramcijuma – sve ćelije se spoje. Nastane nova kombinacija gena, a rezultat
je 1 i 2 ćelija sa izmešanim genima, ane vići broj njih.
Bakterije – razmnožavanje prostom deobom ćelije, uobičajen prenos delova DNK izmedju različitih vrsta
bakterija.
Bespolno razmnožavanje – je ono kod koga potomak nastane od 1 ili više rod.ćelija koje su po DNK
potpuno iste kao i sve ostale ćelije roditelja – nastale mitozoma.
Kad imaju potpuno isti DNK kao roditelj kayemo da je klon.
Polno razmnožavanje – gde jedinka nastaje od ćelija koje su od roditeljskih nastale mejozom, pa imaju
drugačiju kombinaciju roditeljskog DNK.
Posle mejoze sledi spajanje polnih ćelija tj. oplodjenje kojim nastaje zigot.

Živa bića omaju ogroman potencijal za razmnožavanje – stvara se mnoga stvara se mnogo više
potomačkih jedinki nego što ima resursa u sredini – borba za opstanak.
Jedinke koje su prilagodjene imaju veće šanse da prežive i razmnože se.

Biljke, gljive, alge – rasejavanje – rasprostiranje novih jedinki kako bi osvojile novi životni prostor.
. – preživljavanje nepovoljnih uslova u vremenu ili prostoru