UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

Master studije

I PROJEKTNI ZADATAK

Iz predmeta :

Poslovni sistemi u turizmu – Prof. dr Krunoslav Čačić

Metologija društvenih istraživanja – Dr. Saša Kristić
Marketing menadžment – Prof. dr Milenko Stanić
Strategijski i operativni menadžment – Doc. dr Jelena Djordjević Boljanović

OSNOVE SPA I WELLNESS KONCEPTA U TURIZMU

Mentor : Student :
Prof. dr Krunoslav Čačić Suzana Jezdimirović
Broj indeksa 510314/2010

Valjevo 2011.
SADRŽAJ

Uvod................................................................................................................................. 3

1. Vidovi turizma u savremenim turističkim kretanjima.................................................... 6

2. Spa i wellness turizam kao komponente savremenih vidova turizma........................ 11
3. Definisanje spa turizma.............................................................................................. 13
3.1 Prirodni faktori značajni za spa turizam........................................................... 15
3.2 Vrste spa centara............................................................................................ 17
4. Definisanje wellness turizma..................................................................................... 19
4.1 Vrste wellness – a.......................................................................................... 22
4.2 Wellness kao turistički proizvod.................................................................... 23
5. Marketing koncept sa stanovišta promocije spa i wellness turizma........................... 27
6. Primena spa i wellness koncepta u Banji Vrujci......................................................... 31
6.1 Turistička ponuda u Banji Vrujci...................................................................... 32
6.2 SWOT analiza Banje Vrujci............................................................................. 34
7. Zaključak................................................................................................................... 36
8. Literatura................................................................................................................... 37

2
 UVOD

Slobodno vreme, turističke i rekreativne promene postaju sve važnije komponente u

svakodnevnom životu ljudi. Promene u načinu života su uticale i na želje i zahteve
turista. Turista današnjice teži emocionalnim stimulansima, želeći da personalizuje
iskustvo nematerijalnog kvaliteta odnosno putovanje.

Pojava novih trendova je dovela do pojave turizma posebnih interesa. On se razlikuje

od masovnog turizma po tome što se fokusira na nove, neobične oblike turizma. Ti oblici
imaju potencijal da zadovolje potrebe i inicijativnog i receptivnog turizma. To su na
primer avanturistički turizam, ruralni, kulturni, eko turizam...

Jedan oblik se posebno izdvojio, naročito medju mladjom populacijom – spa i wellness
turizam.

Predmet rada

Predmet ovog rada jeste teorijsko razmatranje opštih karakteristika spa i wellness
turizma kao novih trendova današnjice.

Wellness je danas prerastao u životni stil sveta. Kada govorimo o wellnessu, uglavnom
se izbegava uža definicija, jer prepoznati, razumeti i znati šta je wellness zahteva
multidimenzionalan i kompleksan pristup.

Glavna uloga wellnessa je briga o zdravlju tj. održavanje tela i duha zdravim putem
pomoću održavanja kondicije, fizičke i mentalne relaksacije i očuvanjem unutrašnjeg
mira. Upravo stoga, kao i usled stresnog načina života, potreba za programima koji
kreativno i uspešno implementiraju smisao wellnessa je porasla u celom svetu, pa tako i
važnost takvih programa u sklopu zdravstvenog turizma.

Cilj rada
3
Cilj ovog rada se ogleda pre svega u definisanju i boljem razumevanju koncepta spa i
wellness turizma, objašnjenju njihovih odlika i kako su prihvaćeni na turističkom tržištu.
Takodje rad ima za cilj da na indirektan način utiče na svest o poboljšanju zdravlja kroz
spa i wellness programe.

Hipoteza rada

U radu se polazi od hipoteze da su se korisnici turističkih usluga zasitili masovnih

oblika putovanja i da su svojim konkretnim željama i zahtevima uticali na pojavu novih
vidova turizma, u koje izmedju ostalih spadaju i spa i wellness turizam.

Metode korišćene u radu

Korišćena metoda u ovom radu je metoda prikupljanja podataka iz domaće i strane

literature iz oblasti savremenih kretanja u turizmu, marketinga u turizmu, marketinga
usluga, ekonomike turizma, menadžmenta, druge stručne turističke literature kao i
Interneta. Korišćena je takodje i SWOT analiza Banje Vrujci.

Struktura rada

U uvodnom delu iznet je predmet rada, ustanovljen cilj rada, postavljena hipoteza,
iznete korišćene metode i opisana struktura rada.

U prvom delu VIDOVI TURIZMA U SAVREMENIM TURISTIČKIM KRETANJIMA

definišu se turističko tržište, turistička tražnja i ponuda i ukazuje se na pojavu novih
trendova u savremenim kretanjima na turističkom tržištu.

U drugom delu SPA I WELLNESS TURIZAM KAO KOMPONENTE SAVREMENIH

VIDOVA TURIZMA definiše se razlika izmedju spa i wellness turizma i ukazuje se na
njihov trenutni položaj na turističkom tržištu.

U trećem delu DEFINISANJE SPA TURIZMA je definisan pojmam spa turizma, opisane
njegove karakteristike, navedeni prirodni faktori koji su od najvećeg značaja za ovaj vid
turizma i navedene postojeće vrste spa centara.

4
 U četvrtom delu DEFINISANJE WELLNESS TURIZMA definisan je wellness turizam kao
sve veći trend na turističkom tržištu, opisane njegove odlike i navedene njegove
podvrste. Takodje je definisan wellness kao turistički proizvod.

U petom delu MARKETING KONCEPT SA STANOVIŠTA PROMOCIJE SPA I

WELLNESS TURIZMA ukazano je na značaj promocije kao jednog od instrumenata
marketing miksa za ove vidove turizma, prvenstveno zato što su se nedavno pojavili na
tržištu.

U šestom delu PRIMENA SPA I WELLNESS KONCEPTA U BANJI VRUJCI navedena

je turistička ponuda banje Vrujci i iskorišćena SWOT analiza banje.

U sedmom delu iznet je ZAKLJUČAK rada.

U osmom delu LITERATURA navedena je korišćena literatura i drugi izvori podataka.

1. VIDOVI TURIZMA U SAVREMENIM TURISTIČKIM KRETANJIMA

Turizam je privredna delatnost, koja se sastoji od različitih privrednih i neprivrednih

aktivnosti. Sve te aktivnosti zajedno učestvuju u zadovoljenju potreba potrošača odnosno

5
turista. Većina današnjih stručnjaka se slaže da je turizam jedna od privrednih delatnosti
koja je konstantno u fazi ekspanzije i da se očekuje njegov dalji rast.
Smatra se da su najprihvatljiviju definiciju turizma dali švajcarski autori Hunziker i Krepf,
čiju je definiciju usvojilo i Medjunarodno udruženje naučnih turističkih eksperata (AIEST) i
ona glasi :
,, Turizam je skup odnosa i pojava koje proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog
mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalište i ako sa takvim boravkom nije
povezana nikakva njihova privredna delatnost,,. 1
Turizam kao fenomen 20., a najposle i 21. veka, apsolutno ima globalne razmere.
Moglo bi se reći kako nema zemlje u svetu koja, u većoj ili manjoj meri, ne razvija ili
domaći ili međunarodni turizam. Već danas u najrazvijenijim zemljama sveta sektor
usluga, a u njemu se nalazi turizam, zapošljava preko 80% ukupno zaposlenih. 2
U prošlosti, 50ih i 60ih godina, je masovni turizam imao primat, pa je kreiranje ponuda
prema željama i potrebama ciljnih grupa bila retkost na turističkom tržištu. Istraživanja i
teorije u marketingu su se uglavnom fokusirale na prodaju. Tadašnji korisnici usluga tj
turisti nisu imali razvijenu svest o putovanjima, već su pripadali odredjenom šablonu
masovnog turizma.

Kasnije, 80ih godina dolazi do postepenog pomaka u turističkoj industriji i danas se

marketing u turizmu fokusira na potrošače, na njihove zahteve, želje i potrebe. Potrošači
danas mnogo veći značaj pridaju kvalitetu ponude kada su u procesu donošenja odluke o
kupovini turističkih usluga. Svako turističko preduzeće se trudi da izgradi pozitivan imidž u
očima klijenata a kvalitet pružene usluge je presudan, kao i u svim uslužnim delatnostima.
U poslednjih pet decenija turizam dobija masovni karakter, bilo da su u pitanju domaća ili
medjunarodna kretanja.3

Medjutim, bez obzira na svoje potencijale i značaj u privredi, turizam je još uvek
nedovoljno istraženo područje. Jedan od razloga zašto je tako je heterogenost turističke
tražnje i stalna pojava novih trendova na turističkom tržištu.

1
Marković S. i Z., Osnove turizma, Školska knjiga, Zagreb, 1970, str.10

2
Dobre R., Menadžment turističke destinacije, Visoka škola za turistički menadžment, Šibenik, 2004, str 3
3
Unković S. i Zečević B., Ekonomika turizma, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2006, str .3
6
 Tržište odslikava stanje privrede jedne zemlje i predočava preduzećima u kom pravcu i
na koji način bi trebalo da bude merena njihova poslovna inicijativa. Ono podrazumeva tri
vrste medjuodnosa izmedju učesnika na njemu :
1. Podrazumevaju se ličnosti – prodavci i kupci
2. Mora postojati tražnja, postojeća ili buduća
3. Mora postojati prostor na kome se susreću kupci i prodavci 4

Na turističkom tržištu se neprestano pojavljuju novi izazovi a učesnici na tržištu moraju

na njih odgovoriti da bi nastavili sa ostvarivanjem profita. Današnji turisti su specifični kao
potrošači. Različite potrebe pojedinaca uslovljavaju širok spektar turističkih proizvoda i
usluga. Proizvodi i usluge u turizmu se keiraju na tražnji i uskladjuju sa ukupnim
doživljajem turista. Svi pružaoci usluga se moraju prilagodjavati potrebama turista
kreirajući takav prizvod koji će na najbolji mogući način zadovoljiti njihove potrebe i
omogućiti davaocu usluga da realizuje svoje poslovne ciljeve i ostvari profit.

Da bi sve to omogućio, davalac usluga takodje kreira odgovarajuću markting strategiju

koja će u krajnjoj liniji rezultirati ponovnom kupovinom turističkog proizvoda i stvaranjem
lojalnosti kod potrošača.5

Potrošač je član zajednice, društveno i kulturno biće, koje teži da kupovinom i

korišćenjem odredjenog proizvoda ili usluge zadovolji svoje želje i potrebe.. Potrebe
predstavljaju sve ono što izaziva fizičko i emocionalno nezadovoljstvo koje osoba želi da
ukolni. Kada potrošač postane svestan potrebe aktivira se motivacioni proces. Tada on
potrebe prevodi u želju a želje se razlikuju od osobe do osobe i to dovodi do
heterogenosti tražnje.6
Ljudske potrebe mogu se klasifikovati na razne načine. Jedna od najadekvatnijih
klasifikacija ljudskih potreba je podela na :
1. Neophodne potrebe koje su vezane za egzistenciju individue u biološkom smislu
7
2. Dopunske potrebe koje obuhvataju opšte kulturne potrebe i luksuzne potrebe

4
Čerović S., Strategijski menadžment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 24
5
Živković R., Ponašanje i zaštita potrošača u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str.6

6
Veljković S., Marketing usluga, Ekonomski fakultet, Beograd 2009, str.81
7
 Kada je reč o motivima za turističko putovanje i izbor destinacije, na to utiču : prirodne
lepote, klima, kulturna obeležja, socijalne karakteristike, pristupačnost destinacije…

Postoje i specifični motivi za putovanja kao što su : beg od svakodnevnice, beg od

zagadjenja i buke ( što se posebno odnosi na wellness i spa turizam ) kao i prikupljanje
nove snage, zatim boravak u prirodi, obrazovanje, bavljenje sportom…

Prema WTO motivi koji vode ka turističkom ponašanju se klasifikuju na sledeći način :

1. Izvori turističkih motiva – atrakcije, obrazovanje, socio-kulturni motivi

2. Težnje – fizička rekreacija, duhovna rekreacija, beg iz prebivališta 8

Sastavni delovi turističkog tržišta su turistička tražnja i ponuda, koji čine subjekte
turističkog tržišta, turistička usluga kao predmet turističkog tržišta i cene. Sa ovog
stanovišta turističko tržište se ne razlikuje od ostalih tržišta. Medjutim, ono što je
specifično za turističko tržište jeste neophodnost vremenske i prostorne sinhronizacije
raznih učesnika na strani ponude da bi se što uspešnije zadovoljile potrebe i zahtevi
nosilaca turističke tražnje. U pogledu želja i zahteva tražnja je veoma heterogena a sa
druge strane potrošač svako putovanje vrednuje i ocenjuje kao jedinstven proizvod a ne
kao skup usluga. Potrošači su spremni da plate višu cenu za istu količinu usluga ukoliko
te usluge svojim kvalitetom ispunjavaju njihove zahteve i očekivanja. To znači da
potrošači ne uvažavaju samo količinu usluga koje po odredjenoj ceni dobijaju za svoj
novac već i kvalitet tih usluga.9
Turističke potrebe predstavljaju skup pojedinačnih potreba koje zajednički zadovoljavaju
pojedinca ili grupu potrošača u njihovoj nameri da se odmore i rekreiraju na turistički
način u cilju obnavljanja svoje psihičke i fizičke kondicije. 10

7
Helzer M., Die Motive des modernen Tourismus, Der Fremdenverkehr, 2/1962
8
http://www.world-tourism.org/ ( pristup 23.1.2011.)

9
Čačić K., Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010, str.37
10
Popesku J., Marketing u turizmu, Čigoja štampa, Beograd, 2002, str. 18
8
 Poslednjih godina se na strani turističke tražnje zapažaju procesi koji ukazuju da veliki
deo tražnje napušta tradicionalne izvore, oblike i pravila turističkog ponašanja i da je u
potrazi za novim oblicima i sadržajima turističke rekreacije. Sve veći broj ljudi je uključen
u turistička kretanja, što je posledica različitih društveno-ekonomskih faktora i promena u
društvenim stavovima, raspoloživosti slobodnog vremena, troškovima poslovanja, što
utiče na pojavu novih segmenata tražnje posebnih obeležja, zahteva i potreba. 11
Takodje dolazi do pojave trendova. Trend je smer ili sled događaja koji imaju određeni
zamah i trajanje.

Trend otkriva kako će budućnost izgledati. Predvidjaju se tzv mega trendovi koji će imati
primat u budućnosti, kao što su :

 Ekoturizam – njega karakterišu turisti koji preferiraju eko proizvode, male grupe,
zainteresovani za očuvanje okoline i ambijentalnih vrednosti...

 Kulturni turizam – zasniva se na edukaciji ljudi o aspektima umetnosti, kombinujući

umetnost sa prirodnim i društvenim karakteristikama destinacije...

 Tematski turizam – obuhvata turiste sa specijalnim interesovanjima koji preferiraju

zabavu, obrazovanje i uzbudjenje

 Avanturistički turizam – predstavlja malu tržišnu nišu sa tendencijom porasta. Turisti

imaju posebna interesovanja za planinarenje, pešačenje, ronjenje...

 Kongresni turizam – sve više dobija na zančaju i nije uslovljen sezonalnim

karakterom turizma, sve češće povezivanje sa ’’incentive’’ putovanjima

 Spa i wellness turizam – turisti kojima je neophodna rehabilitacija i oporavak,

zainteresovani za fitness i wellness programe...

Osim ovih predvidja se razvijanje još neki specijalnih oblika turizma : krstarenja, nautički
turizam, religiozni, virtuelni, mračan, obrazovni, hobi turizam...

11
Bakić O., Marketing u turizmu, Čigoja štampa, Beograd, 2005, str.66
9
 Promene na strani turističke tražnje su takve da se ona sve više individualizuje i nivo
obrazovanja turista je sve veći, što direktno utiče na potrebu za drugačijim turističkim
proizvodima.

Uz glavni motiv (odmor, kultura) pojavljuje se novi paket motiva za odlazak na putovanje
u koji spadaju i intenzivni užitak, aktivnosti u prirodi, naglašena potreba za doživljajima,
emocije, rekreacija i zdravlje. Turisti načelno žele da probaju nešto novo što se razlikuje od
njihovog svakodnevnog okruženja i uobičajenih životnih okolnosti pa je to imalo glavni
uticaj na pojavu i ekspanziju novijih oblika turizma.

Veća očekivanja turista potpomognuta su medijima i telekomunikacijama, većom

obrazovanošću i prethodnim iskustvom i znanjem. Inovativne ponude moraju pored
osnovnih standarda da omoguće i neobična iskustva, iznenađenja. Turisti dobijaju i druge
koristi (ambijent, doživljaj, zabava, avantura, kontakt sa drugim gostima...).

Uspešna preduzeća prepoznaju i profitabilno odgovaraju na nezadovoljene potrebe i

trendove u makrookruženju. Indentifikacija trenda, predviđanje verovatnih posledica i
određivanje mogućnosti su kritične marketinške mogućnosti.

Sve navedeno dovodi do zaključka da turistička ponuda mora ići u korak sa tražnjom i
mora oblikovati svoje proizvode prema zahtevima i željama potrošača.

2. SPA I WELLNESS TURIZAM KAO KOMPONENTE SAVREMENIH

VIDOVA TURIZMA

Današnjica je sastavljena od mnogobrojnih odlazaka miliona turista celog sveta na

različite destinacije. Poslednjih godina dolazi do promene u potrebama potencijalnih turista.
Tako je u porastu potražnja za prirodnim, nedirnutim, ekološki čistim sredinama. Osnovni
motivi za  turizam su zdravlje, odmor i rekreacija. U tom smislu turizam ispunjava osnovnu
ljudsku potrebu za psiho-fizičkim oporavkom i kvalitetnim življenjem. Radi toga se turizam
10
ne može zamisliti bez zdravstvene zaštite kako turista, tako i stanovništva i okoliša zemlje
u koju se putuje. Medicina i turizam usko se isprepliću i medjusobno utiču jedno na drugo,
a pritom treba razlikovati pojam turističke medicine i zdravlja turista od pojma zdravstvenog
turizma.  

Spa ( banjski ) turizam se zasniva na terapijama i tretmanima koji poboljšavaju

zdravstveno stanje osoba sa zdravstvenim problemima. Sa druge strane, wellness turizam
se zasniva na tretmanima koji omogućavaju održavanje dobrog zdravstvenog statusa
osobe.12

Spa turizam kao parcijalni turistički proizvod, predstavlja novu vrstu trenda koji se
veoma brzo razvija postaje jako tražena grana turizma za sve veći broj turista u svetu i to
upravo one koji preferiraju zabavu, odmor, uzbuđenje, ali i potrebu za ulepšavanjem i
nekom vrstom lečenja.

Na wellness turizam se gleda kao na podkategoriju zdravstvenog turizma. Bitno je

razlikovati pojam wellness – a od lečilišta ( tabela 1. ). Postoji važna razlika između spa i
wellness turističkih proizvoda.. Wellnessu teže zdravi ljudi čiji je prioritet prevencija, dok
spa turizmu teže turisti koji žele da budu izlečeni, mada se u Nemačkoj naglašava termin
medicinski wellness, koji nekako pokušava da poveže ideju lečenja i wellnessa. Ovu tezu
je postavio Deutscher Wellness Verband (2008) koji kaže da klijenti prave specifične
promene u svom načinu života, vođeni kvalifikovanim praktičarima, koje će dovesti do
optimalnog wellnessa. Ovaj koncept ima za cilj demokratizaciju zdravlja i wellnessa u
smislu da ono nije samo za nekoliko privilegovanih, bogatih individualaca koji mogu da
priušte posetu luksuznim banjama, hotelima i klinikama. 13 Ipak, ovo nije prihvaćeno od
strane svih akademika i praktičara koji to vide kao preusko gledište stvari.

Tabela 1. Podela turizma prema tražnji14

12
Maksin Mićić M., Turizam i prostor, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 171

13
Smith M. and Puczkò L ., Health and Wellness Tourism, Butterworth Heinemann/Elsevier , Oxford, 2009, str.5
14
Mueller H., Wellenss tourism : Market analysis of a special health tourism segment and implications for the hotel
industry, University of Berne, Switzerland, 2001 str.4

11
Kao što se jasno vidi iz tabele, na wellness turizam se gleda kao na zdravstvenu prevenciju
dok spa turizam definiše svoju ponudu prema korisnicima kojima je potreban oporavak i
lečenje.

3. DEFINISANJE SPA TURIZMA

U različitim definicijama, osnovama i ciljevima, u literaturi, studijama i strategijama

različitih država spa se često navodi kao sinonim za wellness.

Wellness je svakako sveobuhvatniji, širi i kompleksniji pojam od pojma spa. Dok se spa
može bazirati samo na jednom od četiri elementa wellnessa ( fizičke aktivnosti, duševne
aktivnosti, lična relaksacija i zdrava i prirodna ishrana ), wellness ne može funkcionisati
ukoliko nedostaje makar i jedan od navedenih.

Spa turizam predstavlja jedan od vodećih trendova u turizmu današnjice. Zdravlje dobija
sve više na važnosti u današnje vreme kada je stres prisutan u svim životnim aspektima.
Ono je bitan faktor u održavanju aktivnog života, fizičke i mentalne kondicije pa i lepote u
12
krajnjem slučaju. Milioni turista danas odlaze u turistička odredišta zbog održavanja
psihofizičkog zdravlja, kao glavnim motivom. Glavni zadatak spa turizma je pomoć pri
očuvanju i unapredjenju zdravlja pomoću prirodnih faktora okoline.

Turisti koji koriste ovaj vid turizma su oni kojima je neophodna rehabilitacija i oporavak.
Pojavljuju se i turisti koji nemaju zdravstvenih problema ali žele da svoj odmor provedu u
rekreaciji. Pored njih, postoje i druge specifične grupe potrošača kao što su turisti
zainteresovani za fitness i wellness programe, za pešačke ture, prirodu, razne izlete...

Prema istraživanjima u Nemačkoj, oko dve trećine populacije smatra da treba učiniti
nešto dobro za svoje zdravlje dok ste na odmoru, dok 18 % njih zapravo ceo svoj odmor
provodi u korist svog zdravlja. Prema njima, postoje 4 oblika odmora :

1. Zdrav godišnji odmor – ovoj grupi potrošača je najvažnija zdrava klima, okolina, hrana
kao i savetovanje zdravstvenih stručnjaka

2. Oporavak – potrošači teže uglavnom medicinskim terapijama, prirodnoj i zdravoj okolini,

ne žele biti sami pa im je kontakt sa drugim ljudima veoma važan

3. Fitness odmor – korisnici su uglavom oni koji žele da im odmor bude rekreativnog
karaktera, pa tako veliku ulogu igraju aerobik, plivanje, pešačenje, sauna, planinarenje...

4. Wellness odmor – uglavom su korisnici ženskog pola, jer je za njih najvažnija lepota.
Sport je manje bitan ali postoje i oni koji žele i fitness programe u okviru welnessa. 15

Globalna spa industrija kombinuje različite elemente iz celog sveta, uključujuci Američku
komercijalizaciju sa akcentom na lepoti, „ušuškavanju i maženju“, i doživljenim iskustvima
na destinaciji; Azijsku uslužnost, holistčke terapije i duhovne prakse; Evropsku medicinu i
kliničku oštroumnost; i urođeno znanje i svest o environmentalizmu različitih plemenskih
kultura.16

15
Živković R., Ponašanje i zaštita potrošača u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007, str. 67
16
Cohen M. and Bodeker G., Understanding the global spa industry: spa management, Oxford 2008, str. 4

13
 Zdravlje danas dobija sve više na značaju kroz saznanje da ga je moguće unprediti i
sačuvati. Interes za zaštitom zdravlja jedan je od prvih motiva koji je podsticao na
putovanja u mesta koja su se tretirala kao lečilišna i koja su pomagala ljudima sa
zdravstvenim problemima. Savremeni turisti posećuju lečilišta i koriste razne
specijalizovane objekte koji pružaju zdravstvene usluge ali ne više samo radi lečenja već
prvenstveno radi preventive pri čemu upražnjavaju rekreaciju, sport, zdravu hranu i sve u
nastojanju da deo svog slobodnog vremena provode u zdravom ambijentu kao terapiji od
svakodnevnih stresnih situacija. S ovog stajališta moglo bi se reći kako ovu, zdravstvenu
funkciju, imaju svi vidovi turizma , a ne samo specijalizovani za zdravstvenu ulogu.
Savremeni turisti sve više koriste vidove turizma koji pružaju zabavu , odnosno kulturnu
funkciju. To područje je interesantno jer ima izuzetnu ulogu u psihičkoj rekreaciji turista.
Ova vrsta turizma privlači turiste svih godišta. Tražnje za ovim uslugama je konstantna
tokom cele godine.

3.1 Prirodni faktori značajni za spa turizam

Prirodni turistički resursi su elementi prirodne sredine čija svojstva mogu da se valorizuju
za potrebe turizma.17 Odlikuju se medjusobnom uslovljenošću i prožimanjem. Ovi resursi
imaju naglašena reaktivna svojstva. Sa porastom urbanog u ukupnom svetskom
stanovništvu raste atraktivnost prirodnih turističkih resursa sa očuvanom prirodom,
rekreativni, estetskim i/ili kuriozitetnim svojstvima.
Uobičajena je podela prirodnih turističkih resursa na 18 :
 Geomorfološke
 Klimatske
 Hidrografske
 Vegetaciju – biljni i životinjski svet

17
Šećibović R., Maksin Mićić M., Komlenović Dj., Manić E., Uvod u geografiju turizma sa osnovama prostornog
planiranja, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2006, str.41

18
Isto, str.42
14
 Usmerenost i masovnost turističkih kretanja pokazuje kako su, uz klimu, hidrografski
elementi najprivlačniji činioci savremenog turizma, bez obzira o kojem specifičnom obliku ili
vrsti turizma je reč. Ipak, za spa turizam su hidrografski resursi najvažniji jer se celokupna
ideja ovog oblika turizma zasniva na vodama.
Banja je područje na kom postoji i koristi se jedan ili više prirodnih lekovitih faktora i koje
ispunjava uslove u pogledu uređenosti i opremljenosti za njihovo korišćenje. Banja
predstavlja prirodno dobro od opšteg interesa kojim upravlja država, pod uslovima i na
način utvrđen zakonom. 
Prirodni lekoviti faktori su termalna i mineralna voda, vazduh, gas i lekovito blato (peloid),
čija su lekovita svojstva naučno ispitana i dokazana u skladu sa zakonom. 19
Izvori mineralne, termomineralne, gasne i radioaktivne vode različito se valorizuju i koriste
za razvoj spa turizma. Termomineralne vode su karakteristične po prisustvu rastvorenih
mineralnih materija i/ili po temperaturi vode. One se svrstavaju u lekovite vode prema
lekovitom dejstvu koje imaju na pojedina oboljenja i povrede ljudskog organizma.
Pored rekreativnih i lekovitih svojstava, spa centri čuvaju i unapredjuju estetska svojstva
pejzaža.
Termomineralni, minerali, gasni i radioaktivni izvori sa zdravstveno-rehabilitacionim,
rekreativnim i komplementarnim sadržajima turističke ponude mogu da se svrstaju u
samostalne ili komplementarne turističke resurse.20
Banje su se razvijale kao uredjene oaze zelenila i tišine.Njihov prirodni pejzaž dopunjen je
negovanim ambijentom, parkovima i šetalištima. Moderni smeštajni objekti, sportski tereni ,
parkovi i bazeni predstavljaju zdravstveni ali i turistički sadržaj banja. 21
Banjske terapije datiraju još iz davne prošlosi ali u različitim oblicima koji ustvari reflektuju
kulturno, socijalno i političko okruženje u kojima su usađene. Sve ove prakse su takoreći
ponovo otkrivene, integrisane i brendirane u svrhu stvaranja nove industrije koja je
kombinovala i vertikalno povezala više različitih.

19
http://www.e-turizam.com/Turizam-Vijesti/Vijesti-iz-Srbije/Srbija-Zakon-o-banjama.html (pristup 26.2.2011)

20
Maksin Mićić M., Turizam i prostor, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str.124

21
http://www.ef.uns.ac.rs/Download/ekonmija_u_ugostiteljstvu/2010-05-20_banjski_turizam.pdf (pristup
28.2.2011)
15
 Poznato je da određeni tipovi klime imaju pozitivno dejstvo na čoveka. Klima je od velikog
značaja za turizam pre svega za njihovu zdravstvenu i rekreacionu funkciju. Klimatski
elementi su pokazatelji pogodnosti odgovarajuće vrste turizma.

Banje su pogodne za turizam jer se u njima može boraviti i leti i zimi. Iako se vezuju za
lečilišta i rehabilitaciju banje sve više postaju mesta gde se može zabaviti, odmoriti,
kulturno uzdizati..

3.2 Vrste spa centara

Spa tretmani namenjeni su za poboljšanje fizičke kondicije i ulepšavanje. Termin spa

(latinski - sanus per aquam - zdravlje kroz vodu) povezan je sa starom kulturom termi. Reč
Spa za svoje ime zahvaljuje i belgijskom lečilištu istog imena poznatom po tretmanima za
ulepšavanje. Engleski termin Spa povezan je s metodama i procedurama vezanim uz vodu
(parna kupatila, kneippanje, thalassoterapija, hidroterapija). Voda je jedan od najvažnijih
elemenata zdravstvenog turizma.

Poseta spa centru treba biti poseban i vrlo ugodan doživljaj, nešto što ulepšava vaš život -
i ništa manje ne bi trebalo biti prihvatljivo. Sve brža svakodnevnica automatski znači i sve
veći stres, što zahteva delotvornu borbu protiv njegovih negativnih efekata.

To podrazumeva prikupljanje nove snage, relaksaciju, i to ne na bilo koji način, nego

prema mogućnosti bude i spoj ugodnog, korisnog, zabavnog, posebnog, nezaboravnog...
što bi nazvali spa- doživljajem.

16
 Spa centri nastali su iz nekoliko tradicija. Osnovni spa programi razvijeni su u banjama.
Prema nekim izvorima, spa je skraćenica latinskog izraza "Sanus per aquam" (vodom do
zdravlja), a drugi tvrde da je sve počelo u spa banjama u Belgiji. Osim programa s
termalnom i mineralnom vodom, tu su i lečilišta s lekovitim vodama, pa i tradicija lečenja
čistom izvorskom vodom i prirodnom solarizacijom (sunčanjem). Pijenju lekovite vode,
kupanju i orošavanju, dodate su različite vrste sauna, vodenih i ručnih masaža, a kad tome
dodate i prostore za vežbanje, i kozmetičku i beauty ponudu, dobijete spa centar!

Postoji sedam vrsta spa centara 22:

 Medical spa – primarna uloga mu je pružanje kompletne zdravstvene i wellness

usluge u ambijentu koji integrira spa usluge sa konvencionalnim i posebnim
tretmanima i terapijama. U ovoj kategoriji se predvidja najveći rast u godinama koje
slede jer je sve veća potražnja za holističkim medicinskim tretmanima i terapijama.

 Mineral Springs spa – spa koji u svojoj ponudi ima prirodne mineralne, termalne ili
druge izvore koji se koriste u svrhu hidroterapijskih tretmana. Ova vrsta spa centra
je tipična za evropski spa/wellness sektor.

 Resort/ Hotel spa – spa u sklopu hotela ili odmarališta koji pruža profesionalne spa
usluge, fitness i wellness komponente u kombinaciji sa spa jelovnikom. Druga je po
veličini od svih sedam kategorija usled činjenice da ju je hotelska industrija prihvatila
kao standard, u cilju povećanja profitabilnosti ali i zbog sve veće preferencije gostiju
za ovom vrstom ponude.

 Day spa – spa centar koji ima u ponudi profesionalne spa usluge i tretmane na
dnevnoj bazi. Ova vrsta je najrazvijenija u zapadnoj Evropi.

 Destination spa – spa čija je glavna uloga da pruže klijentima mogućnost odabira a
povezano sa poboljšanjem životnog stila, kao i radi poboljšanja zdravstvenog stanja
kroz profesionalne spa usluge, fitness, obrazovne programe odnosno smeštaj u
sklopu centra. Spa jelovnik je u posebnoj ponudi usluga.

 Club spa – prvenstvena namena je fitness ali u ponudi ima i širok spektar
profesionalno vodjenih spa usluga na dnevnoj bazi.

 Cruise Ship spa – spa centar na brodu za kružna putovanja koji ima u ponudi spa,
fitness i wellness komponente kao i spa jelovnik sa pažljivo biranim jelima.

22
Maksin Mićić M., Turizam i prostor, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 171

17
 Dobar banjski centar treba da obuhvata sledeće aspekte: različite terapije i tretmane
lekovitom vodom, razne tretmane lepote, sve vrste masaža, gostoprimsto visokog nivoa,
turističke usluge, arhitekturu u skladu sa modelom banjskog centra, dizajn cele lokacije i
predela gde se nalazi, da prati modni trend, širok asortiman hrane i pića, fitness aktivnosti,
zanimljivosti koje mogu da se koriste u toku slobodnog vremena, a kao dodatak trebalo bi
da poseduje regularnu zdravstvenu ustanovu i/ili onu koja primenjuje alternativnu medicinu.

4. DEFINISANJE WELLNESS TURIZMA

Ideja o wellness-u, zajedno sa wellness filozofijom razvijena je od strane američkog

doktora Halbert Dunn-a 1961. kada je po prvi put pisao o posebnom zdravstvenom stanju
obuhvatajući sveukupno blagostanje koje sagledava čoveka kao kombinaciju tela, duha i
uma. Dan je nazvao ovo stanje velikog ličnog zadovoljstva kao “wellness na visokom
nivou.“

Wellness je ravnoteža tela, duha i uma. Wellness je zdrav način življenja, a dolazi od
engleskih reči ‘well being’ i ‘fitness’.
Wellness turizam se zasniva na tretmanima koji pomažu u održavanju dobrog
zdravstvenog stanja pojedinca. Wellness je danas prerastao u životni stil sveta. Kada
govorimo o wellnessu, uglavnom se izbegava uža definicija, jer prepoznati, razumeti i znati
što je wellness zahteva multidimenzionalni i kontemplativan pristup.
Wellness je filozofija - nasuprot negativnom i reaktivnom pristupu životu, naglašava

18
pozitivan i proaktivan pristup životu koji će povećati i unaprediti sve dimenzije ljudskog
postojanja.

Wellness možemo objasniti kao zdravstveno stanje koje obuhvata harmoniju tela, uma i
duha, zajedno sa samo-odgovornošću, fitnesom i negom, zdravom ishranom/dijetom,
relaksacijom (bitnom za oslobađanje od stresa), meditacijom, mentalnom aktivnošću,
edukacijom i ekološkom osetljivošču kao i društvenim kontaktima kao osnovnim
elementima. Ovo razumevanje obuhvata i ono što Amerikanci nazivaju umno/telesno
zdravlje, što znači da um pomaže kontrolu zdravlja pojedinca.

Četiri glavna principa wellness – a 23:

 Wellness je multidimenzionalan

 Wellness ne treba da bude okrenut identifikaciji uzroka bolesti već karakteristikama

zdravog života

 Wellness se fokusira na životnu ravnotežu na raznim nivoima

 Wellness može biti relativan, subjektivan ili perceptualan

Koncept wellnessa podrazumeva različite stvari, zavisno od konteksta i zemlje. U

zemljama centralne i istočne Evrope ljudi wellness vide kroz lekovite vode i banje, dok su u
zapadnoj Evropi upoznati sa konceptom termalnih banja, thalasso-terapije ( lečenje
morskom vodom ), pogotovo na obali Atlantika. U južnoj Evropi akcenat je na morskom
wellnessu, gde sunce, morski vazduh i mediteranski način ishrane doprinose opštem
blagostanju čoveka. U Skandinaviji najveći značaj se pridaje vanjskim aktivnostima, kao
što su Nordijsko pešačenje, skijanje, plivanje u jezeru čak i zimi.

U Aziji pak, wellness je provučen više kroz spiritualne aktivnosti kao što su joga,
meditacija i razne vrste masaže, kroz koje se energija sprovodi do čoveka i omogućava da
se bolje oseća. Nasuprot tome u Americi, Kanadi, Engleskoj i Australiji više značaja se
pridaje kozmetičkim tretmanima, relaksaciji, generalnom “ušuškavanju” i paženju nego
nekom vidu fizičkih ili spiritualnih aktivnosti.

23
Kelly C. & Smith M., Wellness tourism, Tourism recreation reaserch, London, 2006, str. 2
19
 “National Wellness Institute” je pristupio wellnessu kroz šestodimenzionalni model
predstavljajući ga kroz pozitivan pogled, holistički i balansiran pristup životu.
Šestodimenzionalni model je fokusiran na sledeće aspekte života 24:

1) Fizički aspekt - Odnosi se na očuvanje zdravlja dobrom ishranom, pravilnim

odlučivanjem kada je ono u pitanju i traženjem lekarske pomoći kada je to potrebno.
Treba se pravilno hraniti, izostaviti cigare, alkohol i sve štetne supstance iz života.
Do optimalnog wellness-a može se stići korišćenjem fitness-a. Fizički osećaj ima
primarni uticaj na psihički. Takodje je potrebno redovno se vakcinisati, uostalom,
redovno ići na kontrole kod lekara.
2) Emocionalni aspekt - Razvijati sposobnost razumevanja sopstvenih osećanja,
pravilnog izražavanja emocija, sposobnost suočavanja sa stresom na zdrav način i
sposobnost uživanja u životu bez obzira na povremena razočarenja i frustracije.
Fokus je na oslobođenju od stalne tezije/depresije, prepoznati kada osećanja utiču
na telo, pravilno izražavati svoje potrebe, osećaje i mišljenja, biti optimista - verovati
u sebe i svoje sposobnosti .

3) Intelektualni aspekt - Primeniti stvari koje su naučene, stvoriti mogućnosti da se

nauči više i da se okupira um interakcijom sa okolinom. Takodje, postaviti realne
ciljeve (akademski, privatno i profesionalno), pronaći poslove koji su intelektualno
stimulativni, iskoristiti prilike koje mogu ponuditi nova iskustva i ustanoviti šta pomaže
pri opuštanju i toga se pridržavati.

4) Socijalni aspekt - Sposobnost održavanja dobrih odnosa sa drugima, kako unutar

tako i izvan porodičnog kruga. Socijalna dimenzija wellness-a omogućava da budete
otvoreni, prijateljski raspoloženi i privlačni drugima. To uključuje ne samo brigu za
pojedince već za društvo i okruženje u celini. Ova dimenzija uključuje razvijanje
odnose u kojima se obe strane dobro osećaju, dobro ophodjenje prema drugima u
javnosti i privatnim situacijama, verovanje u svoje vrednosti bez obzira na
ubeđivanja i pritiske…

24
http://www.nationalwellness.org/index.php?id_tier=2&id_c=25 (pristup 29.1.2011)

20
 5) Duhovni aspekt - Osećaj da život ima smisla, vrednosti i moral koji vas vode i daju
vam smernice u životu. Duhovni wellness je potraga za smislom i svrhom postojanja
čoveka kojom se teži za stanjem harmonije sa sobom i drugima. Duhovni aspekt nas
uči da oblikujemo sebe kroz lična verovanja, moral i/ili religiju, da ostvarimo vezu sa
sobom i drugima, da razvijemo filizofiju života po kojoj želimo da živimo…

6) Aspekt okruženja - Sposobnost i mogućnost življenja u čistom i bezbednom

okruženju, koje ne ugrožava zdravlje. Da bi se to ostvarilo potreban je čist vazduh,
pitka voda, kvalitetna ishrana, adekvatan smeštaj, zadovoljavajući uslovi rada, lična
bezbednost i zdravi odnosi sa ljudima. Ova dimenzija nas uči da cenimo i poštujemo
okruženje, da damo svoj doprinos očuvanju i poboljšanju uslova u okruženju, da
smanjimo buku i zagađenje, da čuvamo sebe i druge…

4.1 Vrste wellness-a

Wellness hoteli i kupališta nude sve opširnije usluge. Od drevnih načina lečenja do
moderne tehnike, gosti mogu da izaberu najodgovarajuće forme rekreacije.

Pod wellnessom se po pravilu podrazumeva trojstvo aktivnosti – opuštanje, kretanje i

ishrana, koje se odnose na različite vidove ovog rastućeg trenda trenda. 25

Tako razlikujemo sledeće vrste wellness – a :

 PASIVNI WELLNESS tj. oni tretmani kojima se turista dovodi do osećanja

zadovoljstva i opuštanja, obično u luksuznim hotelima, well klubovima, a reč je
pre svega o masaži, kupkama, saunama, solarijumima, aromaterapiji, terapiji
svetlom (npr. posebnim vrstama saune sa efektima svetla, aroma mirisa i boja)
itd. Noviji trend medju bogatijim potrošačima je i masaža kristalima.

 AKTIVNI WELLNESS se odnosi na pretežno lagane odnosno individualno

dozirane vežbe za celo telo i opuštanje, koje se još nazivaju „zdravstveno
orijentisani fitness“. Kada se priča o aktivnoj wellness ponudi reč je o
kardiotreningu, kontrolisanju pulsa, laganom treningu za povećanje snage na
fitness spravama, jednostavnim srednje teškim vežbama leđa o leđa, tai chi,
postupcima za opuštanje u vidu progresivne relaksacije...

25
Maksin Mićić M., Turizam i prostor, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 171
21
  CORPORATE WELLNESS, ili wellness na poslu, koji se sprovodi u mnogim
velikim američkim i evropskim kompanijama. Američki naučnici su došli do dva
važna zaključka: produktivnost rada može se značajno povećati ako zaposleni
izvode vežbe istezanja tokom radnog vremena (ukupno 20 minuta svakoga dana)
i da češće, kratke pauze tokom posla otklanjaju psihičku i napetost mišića.

 KONZUMERSKI WELLNESS podrazumeva posebne prehrambene proizvode,

pretežno prirodno uzgajane (eko proizvodnje u smislu „funcional food“, posebnu
ponudu pića, pre svega se to odnosi na mineralne vode i napitke u vidu prirodnih
lekova).

Opšte je poznato da je uzrok mnogim oboljenjima nedostatak kretanja, loša ishrana kao
i previše stresa. Wellness centri mogu donekle popraviti te nedostatke i zato su postali
jedan od vodećih trendova prvenstveno medju mladjim potrošačima koji mnogo rade.

4.2 Wellness kao turistički proizvod

Turizam može znatno da doprinese razvijanju raznih oblika wellness – a iako je

diskutabilno koliko zapravo ovaj trenutni fenomen može uticati ili promeniti sliku koju
potrošači imaju o provodjenu svojih godišnjih odmora. Danas turisti moraju biti u dovoljno
dobrom fizičkom stanju da bi krenuli na put. Kretanje turista se odvija od onih više
razvijenih zemalja ka manje razvijenim. Najskoriji trend je, medjutim, da turisti sa zapada
traže utehu u istočnjačkim filozofijama i terapijama kao što su Kineska medicina, Budističke
meditacije, Thai masaže... Ove alternative već se praktikuju u zapadnim zemljama ali bi
turisti radije da posete zemlju odakle su potekle.

Wellness turizam se tiče korisnika dobrog zdravlja, a koji su u potrazi za tretmanima koji
će im omogućiti održavanje tog statusa. Aktuelni razvoj wellnessa je utemeljen na pristupu
prema kojem wellness podrazumeva svaki proizvod koji odmara i opušta ljudski duh i telo,
zbog čega se wellness turizam danas sve više integriše i sa ostalim proizvodima, poput
odmora uz more, jezero, planinu te sa drugim turističkim proizvodima. Iako ponekad
korisnici wellness – a odsedaju u lečilišnim ustanovama, oni su većinom zdravi ljudi, koji
nemaju potrebu za korišćenjem lečilišnih tretmana i njihov glavni motiv boravka je
prevencija.

Profil korisnika :

22
 Turisti koji koriste ovu vrstu proizvoda i usluga su uglavnom osobe ženskog pola, mada
se u poslednje vreme pojavljuje veliki broj muškaraca koji se interesuju za wellness.
Starosna dob je izmedju 35 i 55 godina. Uglavnom žive u urbanim sredinama,
visokoobrazovani i izloženi velikoj količini stresa. Najčešći korisnici su individualci a ukoliko
i imaju porodicu, u spa i wellness centre uglavnom dolaze bez dece. Glavni motiv dolaska
je relaksacija, razni tretmani, pravilna ishrana kao i redukcija težine. U izboru destinacije
najčešće se oslanjaju na preporuke prijatelja i poznanika a internet koriste radi boljeg
informisanja. Dolaze uglavnom vikendom i nemaju sezonalnu preferenciju. Pored osnovnih
razloga za dolazak vole da se bave raznim aktivnostima na svežem vazduhu, kao što su
golf, biciklizam, pešačenje ali takodje vole i da upoznaju kulturno i istorijsko nasledje
sredine u kojoj se nalaze.

Tabela 2. Profili wellness posetilaca26

Profili wellness posetilaca

Tipovi wellness-a
Aktivnosti Wellness domeni Tipovi posetilaca
(proizvod /lokacija)
Tradicionalne banje Sedenje u mineralnim
Fizički, kurativni, Stariji ljudi sa posebnim
(centralna i istočna Evropa, vodama,
medicinski oboljenjima
Japan, Italija) masaže, sauna, parna soba
Hoteli i dnevni banjski centri Tretmani lepote, relaks Posetioci sa visokim
Kozmetički i
(Engleska, Amerika, Karibi, masaže, primanjima, poslovni turisti,
relaksacioni
Jugoistočna Azija) aroma terapije, jacuzzi pretežno žene
Bazeni, termalne vode,
Fizički,
Rekreativni banjski centri specijalno dizajnirane saune Skijaši, planinari, porodice
relaksacioni i
(Austrija i Nemačka) i parne sobe, jaccuzi i fitnes sa decom
zabavni
aktivnosti
Hidroterapija, inhalacija
Primorske banje i centri za Ljudi sa visokim primanjima
solima, Fizički, kurativni i
talaso terapiju i
obloge morskom travom i kozmetički
(Francuska, Izrael, Grčka) stariji posetioci
sunčanje
Fizički, mentalni,
Holistička nalazišta
Joga, masaže, duhovne i psihološki, Pretežno zaposlene žene od
( Grčka,
psihološke radionice socijalni, kreativni 35-55 godina
Španija, Amerika, Australija)
i duhovni
Joga centri (Indija, Amerika, Fizički, mentalni i Poslovne žene preko 40
Joga, meditacija
Kanada i Evropa) duhovni godina
Meditacijska odmarališta Muškarci i žene u razdoblju
Joga, meditacija, pošćenje Mentalni i duhovni
(Tajland, Indija) od 18 do 30
Posećivanje duhovnih Svi uzrasti ali pretežno
Hodočasnički centri
predela, Fizički i duhovni mlađi od 30 godina, ne
(Španija, Francuska)
verskih zgrada, hodočašća obavezno religiozni ljudi
Medicinski centri (Mađarska, Operacije, plasična i Fizički i Preko 30 godina pretežno
26
Smith M. and Puczkò L ., Health and Wellness Tourism, Butterworth Heinemann/Elsevier , Oxford, 2009, str 134
23
 dentalna Amerikanci, Francuzi i
kozmetički
Južna Afrika, Indija) hirurgija i specijalni tretmani Englezi

Tabela prikazuje istraživanje wellness turista koje, uzeto iz raznih izvora, datira podatke u
razdoblju 2003-2008. godine i iz nje se može izvući grub primer da potrošači u životnoj
dobi 18-25 godina nemaju fizičkih problema, imaju manja primanja, malo obaveza, tj. više
slobodnog vremena, tako da bi njihov pristup wellnessu bio u vidu grupnog putovanja u
potrazi za zabavom, istraživanjem, odlaskom na low cost putovanje u neku spiritualnu
zemlju da bi okusili meditaciju, jogu i slična iskustva. S druge strane, ljudi sredovečnih
godina su zaposleni, imaju porodicu, veliki broj obaveza i malo vremena, ali veća primanja i
spremni su da plate izvesnu sumu novca za wellness vikend u vidu relaksacije, masaže,
kurseve za upravljanjem stresom itd. Stariji potrošači imaju fizičkih problema, manja
primanja, ali više slobodnog vremena stoga bi njihovo putovanje bilo okrenuto
višednevnom boravku na wellness krstarenju ili banjskom lečenju.

Kvalitet wellness proizvoda i usluga sve više postaje odlučujući faktor u odabiru
destinacije ili mesta za odmor. Ovde menadžment odredjene destinacije igra veoma važnu
ulogu. Marketing istraživanja pokazala su da hoteli sa četiri i pet zvezdica imaju
mogućnost i sredstva da pruže odgovarajuće wellness programe i tretmane. Stoga bi oni
hoteli koji se žele specijalizovati za wellness morali više pažnje da posvete kreiranju
odgovarajućih programa relaksacije i obrazovanja korisnika, sve u cilju privlačenja
potrošača i ostvarivanja dobiti. Medjutim, ukoliko se desi da isti hotel pruža usluge
korisnicima zdravstvenog turizma u isto vreme kad i korisnicima wellness – a, ova dva
segmenta moraju biti različito tretirana i moraju se primenjivati različite marketing strategije
za njih.

Svaki wellness centar nudi programe koji imaju određeni cilj (anti stres programi,
mršavljenje, sticanje telesne kondicije...), u ponudi su i specijalni programi, kao što su oni
uoči venčanja, masaža udvoje, total make over za promenu imidža. Uz wellness se uklapa
i fitness. Wellness u hotelima, turističkim naseljima ili posebnim prirodnim parkovima
uključuje i prirodne resurse, šetnje, trčanje u prirodi, plivanje i ostale sadržaje koji njihovu
ponudu čine prepoznatljivom i jedinstvenom (npr. svi veći wellness i spa centri danas imaju
dečiji wellness, to je kombinacija wellnessa i spa programa posebno prilagođena deci).
24
 Na tržištu wellnessa raširila se prevelika paleta proizvoda i usluga koji se pružaju u
wellness i spa centrima, tako da svako može da odabere onu kombinaciju koja mu najviše
odgovara i li koja mu je najviše potrebna. Ovo su samo neki od njih:

 Akupunktura : Način terapije, koji spada u tradicionalnu kinesku medicinu

ozdravljenja upotrebom tankih iglica koje se zabadaju u akupunkturne tačke na telu,
čime se povećava protočnost energije chi po meridijanima. Akupunkturom se leče
gotovo sve vrste bolesti, kao što su dijabetes, astma, visok krvni pritisak, bolesti
srca, bubrega i jetre.

 Balneoterapija : Terapija lekovitom vodom. Kombinuje se sa različitim oblicima

ishrane, a uključuje kure napitcima, terapiju kupkama (lekobito blato tzv.fango,
mulj), vodom (hidroterapija), hladnom ili toplom vodom (knajpanje) i inhalaciju.
Kupke obično traju 10-30 minuta. Prosečno preporučeno vreme je 20 minuta. Vrste
lekovitih voda koje se koriste u balneoterapiji : sumporna kupka, slana kupka,
morska kupka, jodna kupka, radioaktivna kupka, kupka bogata CO2...

 Masaža s kamenjem (stone therapy) : Energetski oblik terapije pri kojoj polaganjem
vrućih kamenja i u kombinaciji s hladnim vulkanskim kamenjem ostvarujemo
ravnotežu i harmoniju duše i tela

 Piling : Pilingom se uklanjaju izumrle ćelije sa površine kože, što omogućava

stvaranje novih ćelija. Tako koža može lakše da diše, i preko nje lakše izbacujemo
štetne materije a sredstva za negu kože se bolje i efikasnije upijaju.

 Hidroterapija : Terapija vodom pri čemu se iskorišćava zapremina vode ili razni
agensi iz lekovitih voda i njihovo delovanje na ljudsko telo. Ako povoljan uticaj vode
ukombinujemo sa kretanjem, reč je o hidrogimnastici. Vežbe u vodi mogu imati za
cilj relaksaciju, poboljšanje pokretljivosti, povećenje mišićne mase... Faktor topline
ima pozitivan učinak na omekšavanje tkiva, poboljšavanje cirkulacije a time i
smanjenje bolova. Tehnike sprovođenja hidroterapije su individualne (u bazenu ili
Habbardovim kadama) ili grupne (u bazenu). Efekat masaže se dobija ukoliko se

25
 hidroterapija kombinuje sa mlazom vode pod pritiskom koji se usmerava na pojedine
delove tela. Za korišćenje hidroterapije ne treba termalni izvor.

Sastavni deo wellnessa je i zdrava ishrana. Uključuje zdrave i nužne hranjive materije u
količinama koje najbolje odgovaraju organizmu. Zdrava ishrana je balansirana i kao takva
deluje preventivno na zdravlje. Zdrava ishrana zapravo podrazumeva prirodnu ishranu i
pomaže u kontrolisanju telesne težine, daje energiju i čuva zdravlje (poboljšava
zdravstveno stanje).

5. MARKETING KONCEPT SA STANOVIŠTA PROMOCIJE SPA I

WELLNESS TURIZMA

Promocija odnosno tržišno komuniciranje obuhvata sve aktivnosti čiji je osnovni cilj da
olakšaju i ubrzaju prihvatanje proizvoda ili usluga od strane potrošača. 27

Donošenje odluka o kupovini nekog proizvoda ili usluge, naročito ako je u pitanju turizam,
je dug i složen proces u kojem promocija igra jednu od glavnih uloga. Razumevanje
ponašanja potrošača u procesu kupovine od strane nosilaca marketing aktivnosti je veoma
bitno za sam tok procesa kupovine. Kupovina turističkih proizvoda i usluga je specifična iz
više razloga :

 Ne postoji opipljivi prinos od ulaganja u turističke proizvde

 Izdaci su često veoma obimni

 Kupovine uglavnom nisu spontane, već se planiraju duže vreme

 Proizvod se ne transportuje ka potrošaču...

Osnovna uloga promocije kao jednog od četiri glavna elementa marketing miksa ( ostala
tri su proizvod, cena i distribucija ) je obezbedjivanje odgovarajućeg nivoa tražnje na

27
Popesku J., Menadžment turističke destinacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 52
26
osnovu stvaranja pozitivnog stava prema proizvodima i uslugama. U suštini, reč je procesu
masovne komunikacije izmedju proizvodjača i potrošača gde je razmena informacija koje
mogu povoljno uticati na prodaju prizvoda i usluga predmet komuniciranja. 28

Komuniciranje odnosno promocija obuhvata sve one aktivnosti kojima se preduzeće

povezuje sa tržištem : turistička propaganda, unapredjenje prodaje, odnosi s javnošću i
publicitet, lična prodaja i direktni marketing.

Kao oblici promocije navode se :

 Lična prodaja, koja uključuje komuniciranje licem u lice i čija je najveća prednost
trenutni odgovor i trenutna fleksibilnost

 Masovna prodaja, obuhvata komuniciranje sa velikim brojem potencijalnih kupaca u

plaćenoj (propaganda) i neplaćenoj (publicitet) formi

 Unapredjenje prodaje, pomoću koje se nastoji kratkoročnim inicijativama podstaći

kupovina tj. prodaja29

Uloga promocije je višestruka kad dodje do procesa donošenja odluka o kupovini :

podsticanje potencijalnih turista na kupovinu, utiče na izbor konkretnog turističkog
proizvoda, pomaže pri izboru obezbedjivanjem relevantnih informacija o osnovnim i
specifičnim karakteristikama destinacije...

Potrebno je pronaći optimalnu kombinaciju pravih elemenata za pravi proizvod, za pravu

cenu, za prave kanale, za pravu ponudu, za prave količine, za pravi kvalitet, za pravo
vreme, sve to za pravog potrošača - gosta.

Opštom turističkom propagandom potencijalna tražnja se upoznaje sa svim elementima

turističkog proizvoda sa posebnim fokusom na prirodne i antropološke vrednosti. 30

28
Isto

29
Vasiljev S. i Miljković M., Marketing, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006, str.238

30
Bakić O., Marketing u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 203
27
 Upoznavanje javnog sektora poslednjih 30-40 godina sa wellness i spa turizmom je u
mnogome doprinelo ekspanziji ovih vidova turizma a takodje je bitno promenjena slika koju
je dosad moderno društvo imalo o svom zdravlju. Uticaj toga se najbolje odrazio na
turističko tržište.31

Kada se radi o promociji zdravstvenog turizma, posebno je naglašen trend privatizovanja

promocije zdravlja. Privatni sektor je prihvatio tzv ,,wellness revoluciju,, kao promenu u
pogledu na današnje odmore. Samim tim, taj novi trend se ustalio u svakodnevom životu
kao nešto neophodno za život.

Verovatno najprimetniji znak da je ,, wellness revolucija,, počela jeste neverovatna

zainteresovanost medija za spa i wellness centre i programe, u vidu specijalizovanih
časopisa o tom vidu turizma, zatim tu su knjige, letci kao i ranovrsna paleta web sajtova i
televizijskih programa.

Istraživanje spa i wellness trendova je uglavnom omogućeno kroz privatan sektor. Ovo
dokazuje jednu od najvažnijih ekonomskih promena : promocija zdravlja je postala
proizvod privatnog tržišta gde se najveći prihod ostvaruje distribucijom znanja, pre nego
proizvodnjom dobara. Pojedini američki stručnjaci prognoziraju da će ,, industrija zdravlja,,
biti jedan od vodećih globalnih faktora u godinama koje dolaze. Dosadašnje kalkulacije da
su SAD dostigle blizu 200 biliona dolara u wellness industriji i da prognoziraju da će cifra
dostići 1 trilijardu dolara u narednih 10 godina. 32

Veruje se da će wellness usluge i proizvodi biti podeljeni u sledeće kategorije 33 :

 Hranljivi proizvodi i usluge

 Hrana i piće

 Fitness programi i usluge

31
Kickbusch I. and Payne L., Twenty-first century health promotion, Oxford University 2003, str.2

32
Pilzer P.Z.. The wellness revolution:How to make a fortune in the next trillion dollar industry, John Wiley and sons,
New York 2002, str, 275

33
Kickbusch I. and Payne L., Twenty-first century health promotion, Oxford University 2003, str.2

28
  Preventivne zdravstvene mere

 Proizvoljni medicinski programi ( estetska hirurgija, botoks...)

 Alternativni zdravstveni programi

 Wellness resursi

 Zdravstveni i wellness turizam

 Wellness osiguranje

Šta sve ovo znači za promociju spa i wellness turizma? Prvenstveno menja se pogled na
industrije čiji proizvodi loše utiču na zdravlje, npr ,, junk food,, ili cigarete, i zajednice se
edukuju i podstiču da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem. Savremena literatura koja se
bavi ovim biće nezamenljiva u svakom domu.

Sa druge strane, tržišni interes za spa i wellness turizam raste i stvara nove mogućnosti
za savremene pristupe, razna partnerstva kao i za čitavu paletu usluga koje nisu ranije
postojale. U nekim slučajevima, tržišni marketing podiže svest o promociji ovih vidova
turizma, čineći ga atraktivnijim onim ciljnim grupama do kojih je bilo teško doći.

Ovo takodje daje novu dimenziju zagovornicima dosadašnje promocije spa i wellness
turizma : da li oni treba tu vrstu promocije da prepuste tržištu?

Stručnjaci predlažu zajednici koja promoviše zdravstveni turizam sledeće :

 Upravljati promocijom ove vrste turizma raznim, čestim istraživanjima i analizama

tržišta i pratiti pomoću njih uticaj koji ova grana industrije ima na tržište

 Sagledati sve činjenice ,,za,, i ,, protiv,, ovog novog trenda i prilagoditi ih industriji
tako da budu što produktivniji

 Razviti strategije za zaštitu i osiguranje korisnika ovih usluga

 Istražiti pravila, podsticaje i kontrolisati kvalitet wellness industrije 34

Vreme je da se istraži da li će javna revolucija wellness i spa turizma moći pozitivno da

utiče na zdravlje zajednica.

34
Kickbusch I. and Payne L., Twenty-first century health promotion, Oxford University 2003, str.5
29
 6. PRIMENA SPA I WELLNESS KONCEPTA U BANJI VRUJCI

Banja Vrujci  je  banja  u severozapadnoj Srbiji u opštini Mionica  u Kolubarskom

upravnom okrugu. Smeštena između Mionice i Ljiga, u dolini između planine Suvobor i
reke Toplica. Nalazi se na nadmorskoj visini od 180 metara. Udaljena je 92 kilometara
od Beograda. Kroz banju teče rečica Gornja Toplica. U Banji Vrujci se proizvodi i
flaširana voda pod nazivom Voda voda, a u njoj se nalazi i fabrika Sinalko.

Tragovi materijalne kulture i narodnog predanja ukazuju da je prostor oko vrujačkih

izvora od davnina bio naseljen. Iz tih vremena datira postojanje vrujačke divlje banje,
koja je trajala sve do 1935. godine, kada se Banja pretvorila u narodno lečilište. Protočni
bazeni u Banji Vrujci su jednistveni u Srbiji, zbog vode koja se stalno menja.

U neposrednoj blizini Banje se nalazi mnoštvo turističkih destinacija, izletišta, manastira

i kulturno istorijskih spomenika35. 

Lekoviti činioci Banje su lekovito blato "peloid" i 6 izvora mineralne vode.

Termalne vode u banji Vrujci su kalcijumsko-magnezijumske sa prosečnom

temperaturom od 27° C. Spadaju u grupu oligomineralnih voda. U terapijske svrhe voda
se koristi za kupanje i za piće. Lekovita svojstva vode i banjskog blata ogledaju se u
lečenju reumatskih oboljenja, steriliteta, išijasa, proširenih vena, visokog krvnog pritiska,
kožnih bolesti, itd.

U terapijske svrhe mineralna voda se koristi za kupanje i za piće. Peloid se koristi u

obliku obloga. U turističko-rekreativnom centru vrši se kompletan zdravstveni tretman

35
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_
%D0%92%D1%80%D1%83%D1%98%D1%86%D0%B8 ( pristup 1.3.2011)
30
(kinezi-terapija, hidroterapija, elektroterapija i termalno blato). Sprovodi se u kadama sa
podvodnom masažom, sauni i bazenom sa protočnom termomineralnom vodom iz
sopstvene bušotine.36

Uprkos prirodnim resursima koji banji daju ogromnu prednost na spa tržištu Srbije,
antropogeni faktori nisu u dovoljnoj meri razvijeni. Takva situacija utiče na razvoj turizma
u banji i na ponudu uopšte.

6.1. Turistička ponuda u Banji Vrujci

Za sada se turistička ponuda ove banje najviše oslanja na privatan smeštaj. Apartmani
u banji Vrujci su aktuelni tokom cele godine a narocito u letnjem periodu. Ponuda
apartmana za izdavanje je solidna i u stalnom je porastu. Privatni smeštaj iz godine u
godinu beleži sve bolje rezultate što se tiče ponude apartmana. U ponudi su uglavnom
dvokrevetni i trokrevetni apartmani, mada ima i apartmana za celu porodicu. Takodje, u
ponudi su i apartmani na prodaju.37

U banji se nalazi hotel Vrujci B kategorije. Hotel sadrži apartmane, jednokrevetne,

dvokrevetne sobe, banket i TV salu, aperitiv bar, zatvoreni bazen dimenzija 25x12.5
metara, đakuzi kupatila, frizerski salon, trem salu, teretanu, bilijar salu, fizio-terapeuta
prodavnice i slično. U sklopu hotela nalaze se dva fudbalska terena, dva teniska terena,
teren za mali fudbal, rukomet, košarku. U sklopu hotela nalaze se takodje tri bazena,
dečiji, olimpijski i poluolimpijski i jedan zatvoreni bazen sa temperaturom od 28 °C.
Pre par godina u Vrujcima otvoreni su i Premier bazeni sa saunom i djakuzi kadama.
Prelepi bazeni čudnovatnih oblika prepuni su svakoga dana tokom sezone. Vlasnici
bazena svojim gostima uz kupljenu ulaznicu obezbeđuju ležaljke, suncobrane i drugo.
Oko bazena u izgradnji je jedan ogroman hotel i još jedan stambeni objekat preko puta

36
http://www.udruzenjebanja.co.rs/vrujci.htm ( pristup 1.3.2011)

37
http://www.banja-vrujci.org/ ( pristup 1.3.2011)
31
 bazena. Planirano je da sve bude završeno za sledeću banjsku sezonu i kada to bude
završeno Vrujci će zasigurno biti jedna od najlepših i najboljih srpskih banja. 38

Slika 1. Cenovnik peloidoterapije i ručne masaže u hotelu Vrujci

Izvor : http://www.hotelvrujci.org/peloidoterapija.html (pristup 1.3.2011)

U skorije vreme se očekuje završetak spa centra "Prva Nova Banja" koji će kada bude
završen predstavljati jedinstven wellness i spa centar u Srbiji.

Pored banjskog turizma u okolini banje razvijen je i seoski turizam, lovni i ribolovni
turizam. Okolina banje se odlikuje živopisnim predelima, brdima, šumama raznolikog
sastava, rekama i potocima i očuvanom prirodom. Planine koje okružuju Banju Vrujci
pružaju uslove za lov a reke Lepenica, Kolubara i Toplica za ribolov. Veliki broj seoskih
domacinstava u ovom kraju se bavi seoskim turizmom.

38
http://www.hotelvrujci.org/ ( pristup 1.3.2011)
32
 6.2. SWOT analiza Banje Vrujci

SWOT analiza, tačnije njen metodološki okvir, se danas najčešće upotrebljava kao tehnika
u strategijskom menadžmentu i strategijskom planiranju. Ona pomaže menadžerima da
identifikuju sadašnje i buduće šanse i pretnje iz okruženja i snage i slabosti preduzeća. Na
osnovu sučeljavanja interne snage i slabosti organizacije sa eksternim šansama i
pretnjama, top menadžment organizacije ( ili destinacije ) definiše ili redefiniše viziju,
misiju, ciljeve i formuliše strategijske opcije organizacije. 39

SWOT analiza banje Vrujci40

Prednosti ( strenghts)
 Tradicija u banjama

 Povoljan geografski položaj u odnosu na druge banje u Srbiji

 Prirodni lekoviti faktori

 Opremljena seoska domaćinstva za prihvat gostiju u okolini i samoj banji

 Tereni za sportske pripreme profesionalaca

Nedostaci (weaknesses)

 Zastarela medicinska oprema

 Loša infrastruktura

 Nedovoljno obrazovani kadrovi

 Konkurencija

 Nedostatak kulturnog segmenta ( koncerata, festivala, galerija…)

Šanse (opportunities)

39
Mašić B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str.150

40
Izvor : sopstvena dokumentacija
33
 Relativno niske cene u odnosu na druge banje

 Blizina glavnog grada

 Organizovanje izleta na Ravnu Goru, u okolne manastire…

 Otvaranje modernih wellness ustanova

 Povećati nivo usluga

 Lak pristup prirodnim lepotama kroz šetnje i biciklističke vožnje

Pretnje (threats)

 Nestabilna politička situacija u zemlji

 Nedovoljna podrška državnih ograna zaduženih za razvoj banjskog turizma

 Staromodno shvatanje posetilaca kao pacijenata a ne kao gostiju

7. ZAKLJUČAK

34
 Danas su spa i wellness klijenti u potrazi za: boljim zdravljem, smanjenjem prekomerne
težine, smanjenjem efekta starenja, smanjenjem bola i nelagode i uklanjanjem stresa, što su
i glavni motivi odabira ovog oblika turizma.

Wellness predstavlja doživljaj a ne destinaciju!

Taj nezaboravan doživljaj nam omogućava da pobegnemo od svakodnevnog stresa sa
kojim se suočavamo kod kuće i na poslu. Takodje, ponekad nam pomaže da ponovo
upoznamo sebe i svoje želje koje smo negde usput izgubili. Gradska vreva i gužva
predstavlja neprirodno boravište. Svež vazduh, vibracija nezagađene prirodne okoline,
planine i predeli blizu mora, jezera ili reka, mesta gde postoji mnogo parkova, prostranih
polja, gde vlada mir i tišina, predstavljaju idealno boravište za čoveka. Tako se javila
potreba za wellness i spa centrima u modernim i urbanim gradovima kojima sve navedeno
nedostaje.

Treba izabrati prostor i okruženje koje će nam omogućiti prirodno življenje. Izbor umetnosti,
lepote, harmonije i mira kao trajne životne orijentacije, kako pojedinca, tako i društva u
celini, omogućava razvoj čovekovog unutrašnjeg bogatstva i vodi ka tome da savršeno
zdravlje i produženje životnog veka postanu realnost. Tek kada uspemo u nameri da
vodimo zdrav i život bez stresa, možemo biti sigurni das mo uradili nešto korisno za sebe i
svoje zdravlje.

Paradoks zdravlja je da dok živimo duže, ne živimo na način koji je konzistentan sa

najvećim mogućim kvalitetom života. A mnogo će ljudi, čini se, pre brinuti o ovoj situaciji
nego nešto učiniti da postanu zdraviji. Jedno od wellness područja je pomaganje ljudima da
više cene šta znači biti zdrava osoba, nasuprot onome da samo nismo bolesni. Ako imamo
jasnu sliku zdravlja na najvišem stadijumu dobrog-stanja onda osrednjost najverovatnije više
neće biti prihvatljiva.

Nikad nije kasno početi raditi nešto dobro za svoje zdravlje. Čak iako imate 100 godina. Ili
više.

8. LITERATURA

35
 Bakić O., Marketing u turizmu, Čigoja štampa, Beograd, 2005

 Bakić O., Marketing u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009

 Cohen M. and Bodeker G., Understanding the global spa industry: spa
management, Oxford 2008

 Čačić K., Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010

 Čerović S., Strategijski menadžment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd,

2009

 Dobre R., Menadžment turističke destinacije, Visoka škola za turistički menadžment,

Šibenik, 2004

 Helzer M., Die Motive des modernen Tourismus, Der Fremdenverkehr, 2/1962

 Kelly C. & Smith M., Wellness tourism, Tourism recreation reaserch, London, 2006

 Kickbusch I. and Payne L., Twenty-first century health promotion, Oxford University
2003

 Maksin Mićić M., Turizam i prostor, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008

 Marković S. i Z., Osnove turizma, Školska knjiga, Zagreb, 1970

 Mašić B., Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009

 Mueller H., Wellenss tourism:Market analysis of a special health tourism segment

and implications for the hotel industry, University of Berne, Bern, Switzerland 2001

 Pilzer P.Z.. The wellness revolution:How to make a fortune in the next trillion dollar
industry, John Wiley and sons, New York 2002

 Popesku J., Marketing u turizmu, Čigoja štampa, Beograd, 2002

 Popesku J., Menadžment turističke destinacije, Univerzitet Singidunum, Beograd,

2008
36
  Smith M. and Puczkò L., Health and Wellness Tourism, Butterworth
Heinemann/Elsevier, Oxford, 2009

 Šećibović R., Maksin Mićić M., Komlenović Dj., Manić E., Uvod u geografiju turizma
sa osnovama prostornog planiranja, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog
fakulteta, Beograd, 2006

 Unković S. i Zečević B., Ekonomika turizma, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd,

2006

 Vasiljev S. i Miljković M., Marketing, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006

 Veljković S., Marketing usluga, Ekonomski fakultet, Beograd 2009

 Živković R., Ponašanje i zaštita potrošača u turizmu, Univerzitet Singidunum,

Beograd 2007

Linkovi

 National wellness institute http://www.nationalwellness.org/index.php?

id_tier=2&id_c=25
 Svetska turistička organizacija http://unwto.org/en

 Wikipedia http://www.wikipedia.org/

 http://www.ef.uns.ac.rs/Download/ekonmija_u_ugostiteljstvu/2010-05-
20_banjski_turizam.pdf

 http://www.e-turizam.com/Turizam-Vijesti/Vijesti-iz-Srbije/Srbija-Zakon-o-
banjama.html

 Hotel Vrujci http://www.hotelvrujci.org/

 Banja Vrujci http://www.banja-vrujci.org/

 Udruženje banja http://www.udruzenjebanja.co.rs/vrujci.htm

37