Biljni i zivotinjski svet imaju veliku vrednost za ljudsko drustvo, zbog

cega je sve vise potrebno odrzavanje I unapredjenje flore, faune I

vegetacije.
Iznad šuma i travnih povrišina vazduh je znatno sveziji nego iznad
ogolelih predela.
Zbog toga je svezina vegetacionog pokrivača privlačna za rekreaciju
gradskog stanovništva (izletnički turizam), ali i za sve ostale vrste
turističkih kretanja.
Šuma i zelenilo su bitni za izgled i uredjenje mnogih turističkih mesta.
Mnoge turiste posebno zanimaju retki članovi flore i faune.
Nacionalni parkovi su posebno odredjeni delovi teritoje jedne drzave
na kome je priroda netaknuta, što ih čini posebnom atrakcijom za
turiste. Zakonom je zabranjen lov i uništavanje prirode u korist
čoveka.
Nacionalni parkovi su velike turističke destinacije zbog brojnih prirodnih
retkosti koji se nalaze u njima. Npr: brze i bistre planinske reke, kanjoni,
vodopadi, lepa jezera, gejziri, retke vrste biljaka i zivotinja, itd.)
Najpoznatiji nacionalni parkovi u Srbiji su Đerdap i Kopaonik.
Među najvećim nacionalnim parkovima u svetu, nalaze se Wood
Buffalo (Vud Bafalo) i osrvo Ellesmere (Elsmir). Turistički je veoma
posećen nacionalni park Yellowstone (Jeloustoun) koji se nalazi na
zapadu Sjedinjenih Američkih Drzava.
Lovni rezervati su posebne teritorije za razmnozavljanje divljači u
kojima se vrši njihov lov. U ovakvnim rezervatima sve se odvija planski,
što znači da se razmnozavanje, ishrana, kontrola biološke ravnoteze i
kretanje divljači odvija po određenom planu i programu. Lov se na ovu
divljač je takođe vrši po planu, po kojem je zadat određen broj zivotinja
koji se moze ustreliti. Lov je regulisan zakonima i propisima koji se
moraju strogo poštovati.
Neki od zanimljivijih rezervata se nalaze u istočnoj Africi, jer pored lova,
ovde je prisutan takozvani “Foto-Safari”, gde se snimaju posebne vrste
faune.

Pejzazne vrednosti su slozene prostorne celine u kojima se na specifičan

način i skladno dopunjuju elementi prirordne sredine i tvorevine
ljudskog rada.
Razlikujemo 3 vrste pejzaške vrednosti: -Ravničarske, -Planinske,
-Primorske. U ove 3 vrste se moze izdvojiti vise podvrsta.
Ravničarski predeli se međusobno razlikuju. Znatne razlike u klimi, flori
i fauni, vrstama i rezimu vode dovele su do podele na: ekvatorijalne,
tropske, pustinjske, subpolarne i ravničarske pejzaze umerenih
pojaseva sa kontinentalnom i umereno-kontinentalnom klimom.
Planinski predeli imaju raznoliku ulogu u turizmu. Ovde postoji velika
razlika između niskih planina sa blagim formama reljefa sa umerenom
klimom, i srednjih i visokih planina u kojima su forme reljefa i klima
sasvim drugačiji.
Najznačajnije planine za turizam su planine umerenih predela. Među
ovim planinama se ističu Aligeni, mnoge planine u Evropi (Alpi, Karpati,
Pirineji, planine u našoj zemlji itd.) kao i neke planine u Aziji (Japan).
Primorski predeli se mogu podeliti na neke osnovne fizionomske
tipove. Za turizam su najznačajniji oni sa niskim i peskovitim obalama i
oni u kojima se smenjuju niske plaze sa strmim i visokim klifovima.
Peščani tip je zastupljen na Floridi, primorju Baltičkog mora i
jadranskom primorju Italije, a mešoviti tip se moze naći na Havajima i
jadranskom primorju Hrvatske i Crne Gore.
Posebnu ulogu u primorskim pejzazima igraju i brojne antropogene
vrednosti (saobraćajna infrastruktura, različiti tipovi naselja i drugi
objekti materijalne kulture).
Manifestacije čine razni načini izrazavanja kulturnih, umetničkih i
političkih sadrzaja u organizovanoj formi. Sajmovi, scenska izvođenja,
koncerti, i takmičenja su najčešći oblici izrazavanja ovih aktivnosti na
kojima se odrzava muzička, dramska i likovna umetnost, knjizevnost,
folklor, običaji, sport, nauka i tehnika, kao i različite forme zabave i
razonode.
Turistička privlačnost događaja je različita. Ona zavisi od vrste i značaja
priredbi, a isto tako i od stepena njihove afirmacije. U tom pogledu se
naročito ističu priredbe zabave i sporta koje mogu biti izuzetno
spektakularne (karnevali u Rio de Zaneiru, olimpijske igre, svetski
šampionati u fudbalu, itd.)
Poseban problem turističkog aktiviranja manifestacionih vrednosti je
izbor mesta i vremena za organizaciju priredbi ove vrste. One se
najčešće organizuju u većim i poznatijim turističkim centrima, i u
gradovima u kojima postoje najbolje mogućnosti za njihovo
pripremanje, tehničko i umetničko oblikovanje i smeštaj turista.
Ambijentalne vrednosti su ljudske gradjevine sastavljene od
određenog broja objekata koji čine posebne celine. U ovu vrstu
vrednosti spadaju: industrijski kompleksi, kultivisane agrarne površine,
saobraćajni objekti, veći parkovi, sportski centri, specifična naselja, čak i
posebni delovi gradova. U ovu grupu tur. Vrednosti mogu se svrstati i
određeni kompleksi koji se sastoje od više umetničkih objekata, kao i
što su atinski Akropolj, rimski Forum ili Zimski dvorac u Sankt
Peterbutgu.
Pejzazne vrednosti čine elementi prirodne sredine, a ambijentalne
vrednosti sastavljene su pretezno od antropogenih elemenata, u čemu
se oni međusobno razlikuju.
Tako na primer veliku privlačnost imaju Jelisejska polja u Parizu,
zabavni park Prater u Beču, ili Trg Svetog Marka u Veneciji, ne samo
zbog toga što su ove vrednosti poznate u svetu, već i zbog naglašene
individualnosti. Takvi objekti su neponovljivi, pa samim tim
predstavljaju i posebne simbole gradova u kojima se nalaze.
Umetničke vrednosti obuhvataju raznovrsna umetnička dela koja imaju
izrazitu individualnost i jasno određenu vrednost. Umetničke vrednosti
u turizmu privlače više kulturno-obrazovnije klijente. U potrebi
obrazovanog čoveka za upoznavanjem objekata ove vrste. Umetničke
vrednosti se mogu podeliti na razne načine, od kojih su osnovni vreme
njihovog postanka i pripadnost određenoj vrsti umetnosti. Mogu se
izdvojiti umetničke vrednosti iz drevne ili blize prošlosti i vrednosti
savremenog doba. One se mogu podeliti i prema vrsti umetnosti-
likovne, arhitektonske, teatarke, itd.
Likovna umetnost obuhvata dela u oblasti slikarstva, vajarstva i
primenjene umetnosti.
Arhitektonske vrednosti imaju građevine sa naglašenim umetničkim ili
istorijskim događajem.
Likovne i arhitektonske vrednosti međusobno se dopunjuju i
nadovezuju kao jedinstvene umetničke celine (Ermitaž u Sankt
Peterburgu).
Teatarske vrednosti su deo duhovne kulture čoveka, pa se bitno
razlikuju od drugih vrsta umetničkog stvaralaštva. Primeri teatarskih
kuća- Opera u Beču, Skala u Milanu ili Kovent garden u Londonu.
Tragedije Eshila u Sofokla u okviru Festivala antičke drame u Epidairisi,
na jugu Grčke.