ZAVISNA

ROMAN OD GORDANA
BA^KOSKA
2
Sodr`inata na ovoj roman e izmislena. Imiwata,
li~nostite, mestata i nastanite se proizvod na
avtorskata fantazija i ne treba da se sfatat
kako realni. Sekoja sli~nost so vistinski
nastani, lokali, imiwa na organizacii, li~nosti
`ivi ili pokojni, e sosema slu~ajna .

3
4
Spomenite se del od na{ata li~nost, od na{eto
minato. @iveeme so niv vo sega{nosta, a mo`ebi se
del i od na{ata idnina, kojznae... Dlaboko skrieni
vo na{ata potsvest, ~ekaat samo eden male~ok znak
na potsetuvawe, go ~ekaat opojniot miris na
proletnoto cve}e, prvata kapka do`d, zalezot na
sonceto, belinata na snegot, neprospienata no} ili
mamurnoto utro. Ponekoga{ so radost }e izmamat
nasmevka na na{eto lice, no mnogu ~esto tagata vo
nas go obvitkuva nemirot i nespokojot, za da se
prekorime {to se se}avame. I toga{ posakuvame
do`dot da zapre ili utroto {to poskoro da osamne,
nadevaj}i se deka so toa i na{ite se}avawa }e
prestanat, no do`dot uporno prodol`uva da pa|a,
no}ta stanuva predolga, zorata izgleda kako
nikoga{ da nema da zazori, a na{ite se}avawa
namesto da is~eznat, bolat i pe~at kako gor~liv
pelin. I zo{to povtorno se potsetuvam na ona {to
se slu~i, godini go zaboravam i zo{to li go gledam
niz prozorecot od ovaa mra~na soba, prviot sneg
kako popoleka pa|a, a sekoja snegulka budi ta`ni
se}avawa vo mene?

Sî zapo~na vo edna dale~na novogodi{na ve~er kon

krajot na sedumdesetite. Vo toa vreme bev
sedumnaesetgodi{na sredno{kolka, bezgri`na i
polna so golemi planovi za sre}na idnina. Za
novogodi{nata proslava dobiv pokana od edno
simpati~no dvaesetgodi{no mom~e po ime Andrej.
Be{e na studii. Izgleda{e ubavo, so crna kosa i
5
prekrasni sini o~i, me|utoa be{e mnogu povr{en,
~uden i tivok za mojot vkus. Izlegovme nekolku
pati i se obidov da mu ka`am deka ne razmisluvam za
nekakva poseriozna vrska. Neo~ekuvanata pokana za
novogodi{nata no} vo prviot mig ja odbiv ne
sakaj}i da mu dadam la`na nade`, no po negovo dolgo
insistirawe sepak prifativ. Dlaboko vo srceto
~uvstvuvav deka moram da bidam prisutna na taa
zabava, iako ne mi se dopa|a{e.
Prednovogodi{niot den go pominav niz starata
~ar{ija, baraj}i ne{to ubavo za taa ve~er. Ne sakav
da izgledam ekstravagantno, pa se odlu~iv za
poskromna obleka, koja vo su{tina se sovpa|a{e so
mojot karakter i izgled. Bev devojka so prose~na
visina, so kostenliva dolga kosa i zeleni o~i. Iako
~esto dobivav komplimenti za mojot izgled, sepak
sebesi se smetav za prose~na devojka. [minka ne
upotrebuvav. Za taa ve~er se odlu~iv za crveni
pantaloni i bela bluza. Kosata obi~no ja nosev
vrzana, no za taa ve~er se odlu~iv da ja pu{tam da
pa|a slobodno na moite ramena.
Snegot koj be{e po~nal da pa|a vo ranite utrinski
~asovi ima{e kreirano prekrasna zimska gletka i
nasekade se ~uvstvuva{e prednovogodi{noto raspo-
lo`enie.
Poradi sne`nite nanosi mojot avtobus docne{e
celi dvaest minuti. Be{e mnogu ladno i dodeka go
~ekav, nekolku pati pomisliv da se vratam doma.
Toa ne go storiv, ne bev li~nost koja bi vetila
ne{to i bi otka`ala vo posleden mig. Koga stignav
do ku}ata na Andrej zabavata be{e zapo~nata.
Vratata mi ja otvori Andrej i mi re~e:
6
 - Mnogu mi e drago {to si tuka, si pomisliv deka
nema da dojde{.
Koga vlegovme vo sobata koja be{e ispolneta so
zvucite na diskomuzika, Andrej ja namali muzikata
i me pretstavi na site prisutni od koi nikogo ne
poznavav. Na zabavata prisustvuvaa dvanaeset mladi
lu|e koi o~igledno ubavo se zabavuvaa. Andrej se
poka`a deka e dobar doma}in, i iako vo po~etokot
ne bev voodu{evena od negovata pokana, mi be{e
drago {to dojdov. Novata godina ja do~ekavme
sobrani na sredina od sobata, odbrojuvaj}i gi po-
slednite sekundi od starata godina, posakuvaj}i si
mnogu pove}e sre}a vo Novata. Prodol`ivme da se
zabavuvame. Okolu eden ~asot Andrej ne pokani vo
sosednata soba na mala zakuska. Site otidoa, a jas
ostananav sama sakaj}i da se odmoram. Sednav na
podot i so zatvoreni o~i u`ivav vo zvucite na
instrumentalnata verzija na pesnata "Zasekoga{
zaedno". Vo eden moment po~uvstvuvav deka ne sum
sama. Koga gi otvoriv o~ite, niz prigu{enoto
svetlo mojot pogled se sretna so pogledot na Josif
koj uporno gleda{e vo mene. Vo po~etokot se trudev
da go izbegnam negoviot pogled, no po kratka pauza
ja prifativ ovaa igra, navidum od zabava. Po~nav da
mu vozvra}am na negovite pogledi koga naedna{
sfativ deka me obzema nekoe ~udno, no toplo
~uvstvo. Tonev vo dlabo~inata na negoviot pogled,
istovremeno nevin i misteriozen. Odedna{ posakav
da ne zavr{i migot, posakav vremeto da zapre
zasekoga{. I se rodi qubov vo tie vol{ebni migovi
od novogodi{nata no}, koga i dvajcata po~uv-
stvuvavme nekoja magi~na privle~nost koja ne ni
7
dava{e da gi odvoime pogledite eden od drug,
nezabele`uvaj}i deka drugite ve}e se bea vratile vo
sobata.
Sî dotoga{ imav ~itano za vakvi vol{ebni migovi,
no ne veruvav deka takvo ne{to mo`e da mi se slu~i
i mene. Taa ve~er znaev deka toj e ~ovekot so koj
sakav da minuvam niz predizvikot nare~en `ivot.
Zabavata prodol`i, no sega ve}e ima{e nekakva
smisla za mene, a mo`ebi i za nego. Prv pat se
~uvstvuvav poinaku, ne kriej}i gi moite ~uvstva.
Zaneseni eden vo drug, cvrsto pripieni ne ni
zabele`uvavme deka na muzikata so brz ritam nie
igrame bavno. Voop{to ne ni be{e gri`a za lu|eto
okolu nas, u{te pomalku za Andrej ili za devojkata
koja go pridru`uva{e Josif taa no}. Nikoga{
posle toa ne go pra{av dali mu be{e devojka,
ednostavno ne sakav da znam. Nieden od nas ne
pomisli deka toa be{e sebi~no od na{a strana i
deka mo`ebi gi povreduvame ~uvstvata na drugite.
Za nas postoevme samo nie dvajca i toa be{e
edinstvenoto ne{to {to ni be{e va`no. Be{e
prekrasno i nezaboravno.
Zabavata ja napu{tivme zaedno. Vremeto zapre,
svetot prestana da postoi, postoevme samo nie
dvajca. Snegulkite pa|aa okolu nas pravej}i idi-
li~en zimski pejsa`. Iako be{e mnogu ladno,
toplinata vo na{ite srca prave{e ~uda. Me ~uva{e
cvrsto pripiena do nego, nebare }e zaminam nekade,
a ne znae{e deka posakuvav da ostanam vo negovite
pregratki zasekoga{.
Vo eden moment toj zastana i me bakna; snegot pod
moite noze se istopi, zemjata se zani{a, a jas se
8
izgubiv. Bev najsre}nata devojka na svetot. Be{e
poubavo od kakva bilo fantazija. Bev sre}na {to ne
e fantazija, be{e realnost i mi se slu~uva{e mene,
Bev sre}na... Ne, dvajcata bevme sre}ni.
Ni be{e te{ko da se odvoime eden od drug i da se
pozdravime. Se dr`evme za race baknuvaj}i se pos-
tojano i sekoj bakne` be{e vol{eben.
-Qubov moja - mi re~e vo pauzata na na{ite
bakne`i - odi da se odmori{, zatoa {to denes sakam
povtorno da te vidam, mora da me ubedi{ deka e ova
realnost i deka ne si nekoja samovila koja do{la da
me poseti na novogodi{nata no}.
- I jas bi sakala da te vidam - mu odgovoriv gledaj}i
go v o~i.
- Zbogum - mu rekov , a toj vedna{ me popravi i mi
re~e:
- Nikoga{ nemoj da mi veli{ zbogum, tuku dovi-
duvawe. Od toj moment pomina cel ~as dodeka se
razdelivme.
Doma se vrativ vo ranite utrinski ~asovi. Majka mi
me ~eka{e sednata pokraj {poretot koj ja zato-
pluva{e na{ata male~ka ku}a. Ja baknav i ñ posakav
mnogu radost i zdravje vo Novata godina i ne~ekaj}i
nejzin odgovor, vozbudena i ja soop{tiv vesta.
-Mamo jas sino}a se zaqubiv i eden den }e se
oma`am za Josif.
Taa samo se nasmevna. Ne me sfati seriozno.
Saka{e da ñ raska`am za nego. Za moment se
zamisliv i navistina ne znaev kako da go opi{am.
Sfativ deka ne e nekoj, koj ostava vpe~atok na prv
pogled. Izgleda{e sosema prose~no. Be{e malku
povisok od mene, znae{e ubavo da tancuva i u{te
9
poubavo da baknuva. Ima{e visoki jabol~nici i
prekrasni kafeavi o~i, i ednostavno ne be{e tip vo
kogo bi se zaqubila sekoja devojka. Duri be{e
daleku i od moite o~ekuvawa. Ne mo`ev da dadam
odgovor {to li vidov vo negoviot pogled, ne bev
svesna kako uspea da go osvoi moeto srce zasekoga{.
Se nasmevnav koga se setiv na negovite o~i i se
setiv na starata izreka deka o~ite se ogledalo na
du{ata. I rekov deka popladneto }e go vidam
povtorno, a taa zagri`uva~ki mi re~e:
- Samo bidi vnimatelna, o~ite ponekoga{ znaat da
izla`at.
Veruvam deka ako majka mi znae{e kolkava bolka
tie o~i }e donesat vo mojot `ivot, koja me sledi do
denes, sigurno }e ja zaklu~e{e vratata toj den i
nikoga{ ne }e dozvole{e da go vidam. Me|utoa taa
ne go stori toa i zatoa se kae{e celiot nejzin
`ivot. Jas ñ bev edinstvenoto ~edo; tatko mi be{e
zaginal vo soobra}ajna nesre}a koga sum imala pet
godini. Slikata za tatko mi e mnogu bleda vo moite
spomeni, go izgubiv prerano vo `ivotot. Edin-
stveno go pametam od dolgite ka`uvawa na majka mi
za nego, veruvaj}i deka sekoj nareden pat prazninata
}e is~ezne. No toa nikoga{ ne se slu~i. Bolkata
tlee{e vo dvete, no `ivotot prodol`uva{e. Mi
preostanuva{e samo qubovta od majka mi i vetu-
vaweto pred sebe si - nikoga{ da ne ja povredam.
Ne veruvam deka taa me sfati seriozno toj den, a
mene prvpat voop{to ne me interesira{e toa, edin-
stveno {to sakav be{e da se odmoram i povtorno da
go vidam Josif. Pomislata na nego ne ja trgna ni za
mig nasmevkata na moeto lice. Moite obidi da
10
zaspijam bea bezuspe{ni, negoviot pogled mi be{e
postojano pred o~i i samo sakav povtorno da go
vidam. Koga kone~no sfativ deka nema da mo`am da
zaspijam, stanav i po~nav da se podgotvuvam za
na{ata sledna sredba od koja ne delea celi ~etiri
~asa. Bev opsednata so mislata deka nikoj na svetov
ne e sre}en kolku {to bev jas. Nikoga{ ne mo`ev da
pretpostavam deka qubovta mo`e da ima takva mo}.
Mojot dom go napu{tiv vo eden i trieset minuti i
se upativ kon mojata avtobuska postojka. Be{e
ladno, snegot be{e prestanal da pa|a, no pati{tata
bea se u{te lizgavi. Patuvaweto mi se stori
predolgo, posakav avtobusot da se dvi`i pobrzo.
Josif trebe{e da me ~eka vo centarot na gradot.
Kako {to avtobusot se pribli`uva{e do pos-
tojkata, taka jas stanuvav se povozbudena. Srceto mi
~uka{e so pregolema brzina i si mislev deka site
patnici mo`at da go slu{nat negovoto ot~ukuvawe.
Toj be{e tuka, me ~eka{e kako {to mi veti. Ne
be{e son, tuku jave mnogu poubavo od sonot. Koga me
zdogleda se str~a kon mene, me pregrna i me bakna.
Ni bea potrebni nekolku minuti da se sozememe,
bevme totalno obzemeni so novoto ~uvstvo, tolku
~udno, no vo isto vreme tolku slatko.
Josif be{e oble~en vo temni kafeavi pantaloni,
svetol kafeav xemper i palto vo ista boja.
Negovoto lice voop{to ne be{e voobi~aeno: viso-
kite jabol~nici, negovite polni usni i kafeavi
o~i, formiraa interesna celina.
- Pred da prodol`ime, bi sakal ne{to da to
soop{tam - mi re~e seriozno.

11
 - Te qubam, Katerina - i nikoga{ nema da
prestanam.
- No ti ne znae{ ni{to za mene - se pobuniv.
- Znam sî {to treba da znam - se nasmevna toj.
- I jas te qubam - mu rekov - i ve~no }e trae toa.
Be{e toa iskrena potvrda od dve mladi srca, koi od
toj den po~naa da ~ukaat kako edno.
Se}avawata na toj den mi se tolku sve`i, kako da se
slu~ija v~era. Celiot toj den go pominavme zaedno,
bezgri`ni, vqubeni, me|u bezbrojnite bakne`i se
zapoznavavme eden so drug. Toj be{e dve godini
postar od mene, mi ka`a deka naskoro treba da matu-
rira. Mi ka`a deka iako ne se znaeme mnogu,
~uvstvuva deka sme sozdadeni eden za drug i deka ne
bi mo`el da si go zamisli svojot `ivot bez mene.
Jas mu raska`av za mojot `ivot koj do v~era{niot
den be{e tolku mnogu ednostaven, a ve}e denes bev
najsre}nata devojka na svetot.
Denes koga se se}avam na toj den se pra{uvam dali
toa be{e momentot koga odlu~iv mojot `ivot da si
go pretvoram vo pekol ili toa dojde podocna, koga
mislev deka moeto srce ne e dovolno, pa mu go dadov
i moeto telo i du{a. Moeto srce go staviv na
negovite dlanki bez da znam deka toa me napravi
ranliva za cel `ivot. Go sakav i mu veruvav, nitu za
mig ne pomisliv deka negovite ~uvstva za mene bi
mo`ele da bidat la`ni. Za nas taa novogodi{na no}
be{e po~etok na prekrasna idnina. Sekoj den be{e
podobar od prethodniot, a nie bevme vqubeni sî
pove}e so sekoj minat den. Bevme dve polovini koi
pravea edna prekrasna celina. Koga nekoj bi do{ol

12
vo toa vreme i bi mi rekol deka seto toa naskoro }e
bide minato, nikoga{ ne bi mu poveruvala.

II

Slednite nekolku meseci bea najdobri. Razdeleni

bevme samo koga bevme na u~ili{te ili koga
spievme. Ne se dru`evme so nikoj drug, nie dvajca si
bevme dovolni eden na drug i ne sakavme na{eto
dragoceno vreme da go tro{ime na drugite. Sî be{e
prekrasno, premnogu ubavo za da bi bilo vistinito.
Bev mlada, naivna, slepo vqubena i tolku mnogu
neiskusna vo mojot mlad `ivot. Koga po~nav da ne se
~uvstvuvam dobro ne se zagri`iv mnogu, smetav deka
seto toa e proizvod na mojata imaginacija. Mo`ebi
pak potsvesno ne sakav da se soo~am so edinstvenata
pri~ina koja bi mo`ela da predizvika takvi
simptomi. Mo`ebi se nadevav deka tie }e is~eznat
onaka kako {to po~naa, no kako {to odminuva{e
vremeto taka i mojata zdravstvena sostojba se
vlo{uva{e, a mojata ma~nina i povra}awa stanuvaa
sî pointenzivni. Re{iv da pobaram lekarska
pomo{.
Moite testovi poka`aa golema doza na
dehidriranost, bez nikakva druga abnormalnost.
Lekarot smeta{e deka se raboti za stoma~en virus
pa me zadr`a na nekolkudnevno bolni~ko lekuvawe
koe se sostoe{e vo intravenska terapija, posle koja
se ~uvstvuvav mnogu podobro.

Mojot `ivot prodol`i so istoto tempo. Izgleda{e

deka sî mi odi od raka, a Josif be{e izvorot i
13
smislata na mojot `ivot. Bev mnogu sre}na sî do
momentot koga povtorno po~naa da mi se javuvaat
starite simptomi. Zagri`ena za moeto zdravje
posle nekolku nedeli pak otidov kaj istiot lekar,
no ovojpat rezultatite ne bea ohrabruva~ki. Tie
poka`aa ne{to {to ne iznenadi i mene i mojot
lekar: jas navistina bev bremena.

**********

Seto toa be{e tolku neverojatno, no za `al

vistinito. Go do`iveavav momentot na sudbinata, za
koj ne ni pomisluvav deka }e mi se slu~i. Obi~no
mislime deka lo{ite ne{ta se slu~uvaat tamu
nekade daleku, na nekoi drugi lu|e, no ne i nam. Za
mene toa be{e onoj lo{ moment vo `ivotot, koj
veruvam deka barem edna{ vo `ivotot mu se slu~uva
na sekogo, na vakov ili poinakov na~in. Duri sega
sfativ deka sum tuka, tolku blisku do rabot na
nesre}ata, za vo eden mig da se soo~am so nea i
sfatam kolkava e nejzinata cena. Se urna celiot moj
svet, ne mo`ev da veruvam deka toa mi se slu~uva
tokmu mene, pa jas bev tolku mlada, treba{e mojot
`ivot da ima poinakov tek, razli~en od ovoj.
Razmisluvav so solzi vo o~ite, no bev nemo}na
ne{to da napravam i po kojznae koj pat se zapra{av -
Zo{to tokmu jas?
Jasno se se}avam na denot koga pla~ej}i mu ja
soop{tiv vesta na Josif.Toj ja primi mnogu
smireno. Ne be{e ta`en, mo`ebi samo malku
razo~aran. Mu ka`av deka od nego ne o~ekuvam

14
ni{to i deka ne sakam da se ~uvstvuva odgovoren za
mene.
Koga lu|eto }e re~at "Koga bi mo`el da go vratam
vremeto...", tokmu toj e momentot od mojot `ivot
{to bi sakala da go vratam nazad. Toj moment ostana
da me sledi zasekoga{, pome{an so vina i gri`a na
sovesta i mnogu neodgovoreni pra{awa, kako:
Zo{to ja donesovme odlukata za na{ata idnina
sami?
Zo{to ne pobaravme profesionalna pomo{?
Kade bea na{ite roditeli i zo{to ne se obidoa da
ne spre~at? Zo{to ne razgovaravme so nekoj
popameten od nas?
I na kraj najva`noto pra{awe: Zo{to li mu
veruvav?

Ne, toj ne me izneveri vedna{, toa dojde podocna...

Edinstveno {to znam e deka na{ite roditeli
smetaa deka na{ata qubov e tolku golema i
verojatno se nadevaa deka takva qubov mo`e da
pobedi sî.
Odlukata koja ja donesovme be{e neracionalna i
nezrela, no vo toa vreme ni izgleda{e mnogu
prifatliva. Odlu~ivme da zamineme od doma i da
zapo~neme `ivot na drugo mesto. Verojatno so taa
odluka sakavme da si doka`eme samite sebesi, a i na
drugite deka iako sme mladi, mo`eme da doneseme
zreli odluki. Nikoga{ ne ni padna na pamet deka
na{ata qubov mo`ebi nema da e dovolna za vo
vistinskot, surov svet koj se vika `ivot, a mene
nikoga{ ne mi padna na um deka zaradi taa glupava
odluka }e moram da pla}am cel `ivot.
15
 III

Na seto ona {to sleduva{e potoa se se}avam kako na

lo{ son. Na roditelite im ka`avme deka sakame
nekade da zamineme i im vetivme deka ~esto }e im se
javuvame. Im pobaravme pari za patot so u{te edno
vetuvawe deka dvojno pove}e }e im vratime "koga
eden den }e staneme bogati". Dvajcata poteknuvavme
od sredni rabotni~ki familii koi edvaj vrzuvaa
kraj so kraj.
Dvajcata bevme optimisti~ki raspolo`eni za
na{ata idnina i veruvavme deka eden den site na{i
soni{ta }e se ispolnat. Nitu vo eden moment ne
pomislivme deka realnosta e sosema poinakva od
na{ite soni{ta i deka sudbinata ima kreirano
poinakov pat za nas.
Otkako go napravivme planot deka }e zamineme
nadvor od zemjata pra{aweto koe sleduva{e be{e:
Kade li }e odime?
Bevme i dvajcata avanturisti, go sakavme
predizvikot, pa odlu~ivme da zastaneme vo prvoto
mesto koe }e ni se dopadne. Spakuvavme dovolno
obleka, se pozdravivme so na{ite roditeli i
ednostavno si zaminavme. Posle eden den patuvawe
dojdovme do edno male~ko grat~e, koe go najdovme na
kartata. Tamu najdovme male~ka, skromna ku}i~ka
pokraj edna reka i ja iznajmivme za period od dva
meseci, nadevaj}i se deka toa vreme }e ni bide
dovolno za da najdeme nekakva rabota. Vo ku}ata
nemavme nitu televizor, nitu pak radio, no toa ne
ni be{e va`no. Ona {to nam ni be{e va`no be{e
16
deka sme zaedno. Josif po~na da izleguva sekoj den i
da bara rabota, a jas so netrpenie go ~ekav da me
izraduva so dobra vest. Toa ne se slu~i. Toj be{e
odbien nasekade, a na{ite pari brzo se tro{ea.
Posle eden mesec sfativme deka vremeto ne ni e
dobar sou~esnik vo na{ite planovi, pa odlu~ivme
deka ako ne{to naskoro ne se slu~i, toga{ }e
morame da smislime ne{to drugo. Vra}aweto doma
ni be{e posledna opcija za koja ne sakavme seu{te
da razmisluvame, nadevaj}i se sekoj den deka ne{to
ubavo }e ni se slu~i.
Ku}i~kata vo koja `iveevme be{e sopstvenost na
edna postara bra~na dvojka - gospodin i gospo|a
Smit. Tie bea mnogu simpati~ni i o~igledno be{e
deka nie mnogu im se dopadnavme, pa ~esto ne
pokanuvaa vo nivniot dom i me|u nas se rodi
prijatelstvo. Koga im ja objasnivme na{ata situa-
cija, tie odbija da ja zemat na{ata mese~na kirija.
Ni rekoa da im platime otkako }e se snajdeme.
Edno utro Josif bez kakva bilo neprijatnost mi
ka`a deka e malku umoren od na{ata bezizlezna
situacija i deka ima odlu~eno da stori ne{to
seriozno okolu toa. Be{e mnogu misteriozen i koga
go pra{av kakvi se negovite nameri, mi re~e deka
mora da izleze i da se javi na nekolku mesta i koga
}e se vrati }e mi gi soop{ti detalite od negoviot
plan. Vo negoviot ton ima{e ne{to mnogu
pozitivno {to go prenese i na mene, pa ~uvstvuvav
deka ne{to ubavo i }e se slu~i za promena.
Be{e prekrasen son~ev den pa re{iv da go ~ekam
nadvor. Se vrati za nepoln ~as i koga me vide se

17
str~a kon mene, celiot radosen, me bakna so
negovata dobro poznata strast mi re~e:
- Srcence, ajde da vlezeme vnatre, imam odli~na
vest.
Vo tie momenti ne mo`ev ni da pretpotstavam deka
odli~nata vest }e go odbele`i po~etokot na na{iot
kraj.
Toj mi ka`a deka ñ se javil na nekoja negova tetka
koja `iveela okolu trista kilometri od na{iot
grad i koja{to mu vetila deka posle dva dena }e
isprati nekoj da go zeme za da go odnese kaj nea. Mu
vetila i deka }e mu najde rabota tamu, pa koga }e se
snajde toga{ mo`e da dojde i da me zeme i mene. Toj
be{e tolku mnogu radosen, a jas ostanav za~udena i
nesposobna da progovoram nitu eden zbor. Sakav
barem da izustam ne{to, no zborovite ednostavno
mi zamrea na usnite. Odedna{ zastana i me pogledna
o~ekuvaj}i nekakva reakcija od moja strana. Jas
ednostavno ne mo`ev da se prisilam da poglednam vo
nego i po~nav da go izbegnuvam negoviot pogled.
Gledav vo sî drugo osven vo nego. Pogledot mi
patuva{e od mebelot niz sobata, do slikite koi bea
na yidovite, kako toa da be{e najva`no vo toj
moment i kako da morav da gi zapametam site detali
koi bea okolu mene.
Toj se zagri`i, verojatno be{e iznenaden, {to li
o~ekuva{e posle toa... Jas ne bev vozbudena,
ednostavno ne bev podgotvena na vakvo ne{to. I
namesto da ja sfatam smislata na negovata skriena
namera, jas bev upla{ena od edna edinstvena misla
{to se provlekuva{e niz mojata glava :

18
Nie mora da se razdelime, a jas ne mo`am toa da go
izdr`am, ednostavno ne mo`am da `iveam bez nego...
- Katerina, Katerina te molam re~i ne{to, pro-
govori! - go slu{av kako od dale~ina.
Posakav da vrisnam, posakav da go molam da ne me
ostava sama, no znaev deka seto toa bi bilo sebi~no
od moja strana. Ednostavno morav da go poddr`am na
nekoj na~in i da veruvam deka toa go pravi za mene,
za nas, morav da veruvam vo nas. Ova be{e samo u{te
edno isku{enie za nas i veruvav deka moram da mu
dadam poddr{ka, bidej}i znaev deka i nemu ne mu e
lesno. Se obidov da mu doka`am deka sum dobro, no
toa ni malku ne ja namali bolkata koja me pri-
tiska{e vo gradite. Toga{ po~nav silno da pla~am
i kolku i da sakav, ne mo`ev da zapram.
Toj pla~e{e so mene, o~igledno be{e deka i nemu mu
be{e te{ko kolku i mene. Na slednite dva dena se
se}avam kako na son. Jas postojano pla~ev, toj me
te{e{e, velej}i mi deka naskoro }e bideme pak
zaedno, kolnej}i mi se na ve~na qubov, vetuvaj}i mi
deka negovoto srce zasekoga{ }e mi pripa|a mene,
velej}i mi deka ne bi mo`el da si go zamisli svojot
`ivot bez mene i deka nikoga{ ne bi mo`el ni da
zamisli da saka nekoja druga, a jas mu veruvav, slepo
veruvav vo na{ata iskrena qubov.
Utroto na negovoto zaminuvawe osamna maglivo i
vrne`livo. Negoviot kufer be{e spakuvan i go
~eka{e do vratata. Be{e vreme da se razdelime.
Dolgo sedev vo negovata pregratka, nesposobna da
izustam nitu eden zbor, a koga kone~no toa mi uspea
niz pla~liv {epot mu rekov:
- Zbogum qubov moja. Zasekoga{ }e te sakam.
19
Toj so golem bakne` mi ja zatvori ustata i ne`no mi
re~e:
- Ne zbogum srcence moe - samo da skoro viduvawe.
Tie negovi posledni zborovi ostanaa da me sledat za
cel `ivot.
Ne znam kolku dolgo ostanav da gledam na ulicata
otkako toj zamina. Ne bev sposobna da se pomrdnam,
a vo srceto mi se otvori nova praznina koja sî
pove}e se zgolemuva{e. Koga poglednav kon neboto
zabele`av eden temen oblak nadvisnat nad mene,
izgleda{e kako da saka da me progolta. Josif sî
u{te be{e vo mojata blizina, a jas taguvav, ne
sakaj}i da veruvam deka go gubam. Ja ~uvstvuvav
osamenosta posle mig od na{ata razdelba. No toa
mo`ebi be{e moeto nepogre{no pret~uvstvo.
Mojot `ivot se pretvori vo edna te{ka bezizlezna
depresivna sostojba, od koja mi be{e mnogu te{ko
da izlezam. Edinstveno `iveev za momentite na
denot koga po{tarot pominuva{e, a jas go ~ekav
nadvor. Prvoto negovo pismo pristigna posle edna
nedela od negovoto zaminuvawe. Be{e kratko, no
mene mnogu mi zna~e{e. Josif mi pi{uva{e za
noviot na~in na `ivot od koj{to be{e voodu{even
i smeta{e deka i mene bi mi se dopadnal. Mi ka`a
deka naskoro }e po~ne da raboti vo nekoja fabrika.
Mi pi{uva{e kolku mnogu me saka i kolku mu
nedostigam i deka ne mo`e da do~eka da se vidime.
Posle toa ohrabruva~ko pismo po~nav vedna{ da se
~uvstvuvam podobro. Sakav vedna{ da mu odgovoram,
no na pismoto nema{e negova adresa. Toa me
iznenadi, no samo za mig. Si pomisliv deka naskoro
}e najde nekoj stan za nas dvajca i toga{ }e mi ja
20
ka`e adresata. Sega znam deka toa be{e momentot
koga po~nav da nao|am opravduvawe za negovite
postapki i kako {to odminuva{e vremeto, taka jas
stanuvav se pousovr{ena vo toa.
Pismoto go ~itav postojano, so nego zaspivav i so
nego se budev.
Se obiduvav da se zanimavam so ne{to, me|utoa toa
te{ko mi uspeva{e. Edinstvenoto ne{to so koe bev
preokupirana be{e planiraweto na na{ata idnina.
Josif be{e edinstveniot na svetot koj mi treba{e,
a jas ne znaev nitu kade se nao|a.
Pominaa skoro tri nedeli od negovoto pismo, a
drugo nema{e ni na povidok. Bev mnogu zagri`ena
deka ne{to mo`ebi mu se slu~ilo. Me obzemaa
razli~ni misli od koi se obiduvav da se oslobodam.
Mislev deka mo`ebi toj le`i nekade vo bolnica, a
jas ne sum tuka da mu pomognam, {to me prave{e da
se ~uvstvuvam vinovna. Dodeka toj be{e tuka, sekoe
utro se {etavme pokraj rekata. Toa premina vo
navika. Prodol`iv da go pravam istoto i posle
negovoto zaminuvawe.
Toa fatalno utro stanav i kako po obi~aj se upativ
kon rekata. Po~nuva{e da vrne i si pomisliv da se
vratam nazad, no toa ne go storiv. Zanesena vo moite
misli za nego, voop{to ne gledav kade gazam. Vo
eden del od sekunda verojatno stapnav na kamen,
koj{to be{e pokrien so vla`ni lisja, se zani{av i
izgubiv ramnote`a. Koga po~nav da pa|am se obidov
da se zadr`am na edna vla`na granka koja vedna{ se
skr{i, pa odedna{ po~nav da pa|am nadolu sprema
dlabokata reka...
Po~uvstvuvav u`asna bolka i se onesvestiv.
21
Se razbudiv vo bolnica opkru`ena so lu|e vo beli
mantili. Ne treba{e nikoj da mi ka`e zo{to sum
tuka, vedna{ se setiv na ona {to mi se slu~i i pred
da pra{am ne{to go slu{nav lekarot kako mi se
obra}a:
- Katerina, mnogu mi e `al, no ne uspeavme da go
spasime va{eto bebe.
Se obidov da se pomrdnam i da prozboram, no ne mi
dozvoli silnata bolka niz celoto telo, koja {to ne
be{e ni oddaleku sli~na na mojata emocionalna
bolka.
Jas si go ubiv sopstvenoto bebe, kako mo`ev da go
storam toa?- si pomisliv. @ivotot za mene e
zavr{en!.
Vedna{ posle taa misla si pomisliv na Josif.
Kako li }e reagira toj? - Verojatno }e mu bide
drago - si pomisliv, pred povtorno da padnam vo
dlabok son.
Koga se razbudiv naredniot den, po~nav potrezveno
da gi sogleduvam rabotite. Toa bebe be{e pri~inata
poradi koja zaminavme. Bevme mnogu mladi i nez-
reli i zaradi toa plativme so najvisoka cena.
Smetav deka najdobro bi bilo koga bi mo`ele da se
vratime doma, da go zavr{ime na{eto obrazovanie i
koga }e bideme pozreli }e imame pet deca kako {to
posakuvavme. Josif sekoga{ vele{e deka na{ite de-
ca }e bidat najubavi na celiot svet zatoa {to }e
bidat "pametni kako tato a ubavi kako mama"
Toga{ se setiv deka jas voop{to ne znaev kade e toj.
Se ~uvstvuvav vinovna {to toj ne znae {to se slu-
~uva so mene. Si pomisliv deka koga bi znael,

22
vedna{ bi do{ol da me vidi... Pred da zaspijam
povtorno, si rekov:
Koga }e zajaknam malku, }e odam da go pobaram, da
mu ka`am da ne se gri`i.
Zo{to ne mi ka`a nekakva adresa na koja mo`am da
mu se javam?
Vo red e, si rekov, sigurno }e mi se javi naskoro... i
taka zaspivav i ne sakav da se razbudam, zo{to od toj
den ne znaev koga e den a koga e no}, ili {to e
realnost, a {to iluzija. Poradi nekoja nepoznata
pri~ina rabotite uspevav da gi gledam pojasno koga
bev vo ko{mar.
Vo bolnica ostanav celi tri nedeli, a koga izlegov
se ~uvstvuav iznemo{teno. Iako bev sama ne sakav
da se vratam doma. Mu vetiv na Josif deka }e go
~ekam tuka i ne sakav toj da dojde i da ne me najde.
Vremeto mi pominuva{e bavno. Po~nav da pe{a~am
po nekolku ~asovi na den, mislej}i deka }e se
umoram i toa }e mi pomogne da spijam, no toa ne mi
uspeva{e. No}ite gi minuvav pla~ej}i, pregrnu-
vaj}i ja pernicata na koja toj spie{e, postojano ba-
raj}i go vo dolgite no}i. Se pla{ev deka ne{to mu
se ima slu~eno, ~uvstvuvav deka mu trebam, isto
kolku {to mi treba{e toj. Ednostavno bev izgubena
bez nego. Povtorno po~nav da `iveam za migovite od
denot koga po{tarot pominuva{e tuka. Dolgo-
o~ekuvanoto pismo pristigna edna nedela posle
moeto izleguvawe od bolnica. Povtorno, na nego
nema{e adresa od ispra}a~ot.
Koga go zedov za da go otvoram, racete mi se
zatresoa i me obzede neprijatno ~uvstvo, kako da
znaev deka negovata sodr`ina nema da mi se dopadne.
23
Sodr`inata na vtoroto pismo be{e malku podolga
od prvoto pismo, no sepak ista. Josif mi ras-
ka`uva{e za negoviot nov `ivot, pi{uva{e deka
na{ol rabota vo nekoja fabrika. Mi ka`uva{e
kolku me saka i kolku mnogu mu nedostigam. Nema{e
ni{to napi{ano za toa koga planira da dojde da me
zeme, no namesto toa ja ima{e napi{ano slednata
sodr`ina:
"Srcence moe,jas }e prodol`am da ti pi{uvam, no
te molam da mi veti{ deka nikomu nema da mu
ka`e{ deka ti pi{uvam. Premnogu te sakam".
Sodr`inata ne mi se dopadna voop{to. Ne mo`ev da
razberam zo{to bi me ~uval kako tajna i od kogo.
Pismoto mi deluva{e mnogu tainstveno i zastra-
{uva~ki. Iako ne znaev {to to~no se slu~uva, me
obzede neprijatno ~uvstvo deka po~nuvam da go gu-
bam.
So denovi pla~ev. Toa be{e negovoto posledno pis-
mo do mene.
Periodot {to sleduva{e be{e ispolnet so ne-
podnosliva emocionalna bolka. Za da mo`am da
prodol`am morav da najdam pri~ina koja }e me
odr`uva vo `ivot, edinstvenata prifatliva pri-
~ina be{e da izmislam novo opravduvawe za nego:
Samo zatoa {to toj e preokupiran so drugi
raboti, ne zna~i deka me zaboravil.
Bev izgubena, ne znaev {to da pravam i kade da odam.
Se soo~iv so vistinata deka treba da po~nam nov
`ivot, ovoj pat bez nego.

24
 IV

Doma se vrativ edno vrne`livo utro, na

insistirawe na mojata kutra majka koja saka{e da
mi go podari svetot, a jas i donesov samo bolka.
Povtorno bev vo gradot kade {to sî me potsetuva{e
na nego. Ima{e momenti koga ednostavno sakav da
is~eznam, onaka kako {to toj is~ezna od mojot
`ivot. Morav da se soo~am so sî, pa i so mnogu-
brojnite ozboruvawa, tipi~ni za malo mesto, koi se
obiduvav da gi ignoriram kolku {to mo`am. Sfativ
deka lu|eto mora nekogo da ozboruvaat, za da go
odvratat svoeto vnimanie od nivnite problemi. Vo
tie momenti mene edinstveno mi be{e va`no da go
prodol`am moeto obrazovanie i do nekade da go
ostvaram sonot na mojata majka.
Veruvav deka Josif eden den }e mi se vrati i sî }e
bide vo red, a dotoga{ }e moram da najdam na~in da
pre`iveam bez nego. Edinstven na~in da go pos-
tignam toa be{e, eden den da stanam li~nost so
visoko obrazovanie koja }e zarabotuva mnogu pari;
toa be{e na{ son. Seto ova be{e mnogu lesno da se
smisli, no malku pote{ko da se sprovede, zatoa {to
jas bev konstantno preokupirana so misli za nego.
Sakav da go napravam da se gordee so mene koga }e se
vrati. Mislata za nego me tera{e da prodol`am.
No}ite gi pominuvav pla~ej}i, zboruvaj}i so nego
vo moite misli, a negoviot lik me tera{e da stanam
nautro i da prodol`am.
Obrazovanieto go prodol`iv otkako ja progoltav
mojata gordost i uspeav donekade da si go vratam
dostoinstvoto. Edinstveno vreme od denot koga
25
postojano ne mislev na nego be{e koga u~ev .Vo
tekot na prvata godina uspeav da nadoknadam za
celoto vreme koe go imav izgubeno vo obra-
zovanieto. Posakuvav toa da mo`am da go storam i
vo drugite segmenti na mojot `ivot - mojata emotiv-
na praznina... no tokmu koga pomisliv deka donekade
uspeav da go sredam `ivotot, sudbinata mi donese
u{te edno surovo iznedaduvawe.
Voop{to ne se se}avam koj den be{e, koe vreme,
nitu pak koj mi ja prenese vesta, no na porakata se
se}avam mnogu jasno :
"Josif se o`enal!"
Ednostavno stanav od stolot i go zavrtev grbot, ne
bev luta nitu voznemirena. Znaev deka toa mora da e
nekakvo nedorazbirawe ili pak nekoja nevkusna
{ega koja na nekogo mu padnala na pamet vo toj
moment i ednostavno odbiv da poveruvam vo nea. Jas
go znaev Josif podobro od site drugi. Toj mi se
zakolna na ve~na qubov i nikoga{ ne bi mi go
napravil ova... "Toj me saka... nikoga{ ne bi
napravil vakvo ne{to..." pomisliv pred da se ones-
vestam ... ili pred da umram. "Ovojpat mojot `ivot
e zavr{en!", si pomisliv koga povtorno se osvestiv
i ja vidov mojata majka navednata nad mene kako
pla~e.
-Mamo, ova ne mo`am da go pre`iveam - ñ rekov i
posakav da mo`am da po~nam da pla~am, mislej}i
deka solzite }e mi pomognat. Tie bea presu{eni.
Mrtvite ne pla~at - si pomisliv.
Posakav da po~nam da razmisluvam logi~no, me|utoa
haosot vo mene ne prave{e nikakva smisla. Delo-
vite od zagatkata nikako ne se slo`uvaa. Zatoa na
26
mojot svojstven na~in si napraviv novo opravduvawe
vo koe sekoj drug gre{e{e osven Josif. Toa
opravduvawe si go povtoruvav sekoja no} i cvrsto
veruvav vo nego, toa mi be{e edinstven na~in da
pre`iveam.
Toj me saka i nikoga{ ne bi me povredil - si velev -
verojatno nekoj go nateral na takov ~ekor. Toj
ednostavno ne mo`e da saka nekoja druga. Negovite
o~i ne me la`ea. Ova mora nekoj da go izmislil.
Mo`ebi toj samo saka da vidi kako bi reagirala
koga bi bilo vistina. Naskoro }e dojde i zaedno }e
se smeeme na ovaa {ega.Toj znae kolku go sakam i
deka sekoga{ }e go ~ekam da se vrati. Negovoto
srce mi pripa|a samo mene i samo jas znam kako da go
sakam... Ova ne mo`e da se slu~i... ova ne e vistina!
Mo`ebi - si mislev - ako e vistina - bil prinuden
da se o`eni poradi okolnosti za koi jas ne sum
zapoznata. Mo`ebi nekoj mu postavil ultimatum
.Mo`ebi nekoj go ucenil da go stori toa! Veruvav
vo svojata fantazija, pravev sî samo ne i ona {to
treba{e - da ja sogledam vistinata. Koga majka mi }e
zapo~ne{e kakov i da e razgovor na taa tema, gi
zatvorav u{ite da ne ja slu{am. Taa bara{e da go
zaboravam, a jas ne mo`ev da go storam toa,
ednostavno ne mo`ev da go izbri{am od mislite. Se
obidov da i doka`am deka toj ne e vinoven, deka e
ova samo nekoja glupava igra na sudbinata. Odbiv da
poveruvam deka dodeka jas bev zafatena so gradewe
na ne{to ubavo koe treba{e da trae ve~no, toj bil
zafaten baraj}i mi zamena. Ne mo`ev da si
priznaam samata sebesi deka toj ednostavno me
izla`a i me ostavi koga mi be{e najte{ko. Nikoj
27
toa ne bi go napravil, najmalku mojot Josif.
Delumno mo`ev da prifatam nekoi fakti, osven
eden - negovata qubov za mene ,taa ne be{e laga... vo
toa nikoj ne mo`e{e da me razubedi.
Posakuvav da mo`am da go vidam samo za moment i da
go pra{am: "Zo{to?"
Posakuvav da me pogledne v o~i i da mi ja ka`e
vistinata.
Sakav da mu objasnam deka vo odredeni momenti
~ovek mo`e da gi zameni materijalnite dobra so
qubovta. Sakav da go zamolam da gi sogleda site
okolnosti pred da mu se posveti na nekoj `ivot za
koj znaev deka ne e podgotven Smetav deka e pre-
mnogu rano da zapo~ne druga qubovna vrska osobeno
ako taa vrska e nare~ena brak. Sakav da mu ka`am
deka nikoj nikoga{ nema da go saka onolku, kolku
{to go sakav jas. Sakav da mu ka`am deka nema po-
bednici i porazeni vo na{ata igra i da sfati deka
dvajcata izgubivme.
Na kraj samo sakav da go potsetam na izrekata na
mojata majka "Nikoj ne mo`e da se nadeva da gradi
sre}a, nad ne~ija tu|a nesre}a". Sakav da mu ka`am
mnogu raboti, no toj ednostavno ne mi dade {ansa, i
znaev deka nikoga{ nema da se smiram zatoa {to ne
se potrudi duri ni da mi dade objasnuvawe, kakvo
bilo ubeduvawe za kraj, tuku me ostavi da pogoduvam
koi bea pri~inite {to ne razdelija. No isto taka,
dlaboko vo sebe znaev deka eden den, koga i da e,
povtorno }e se sretneme.
Nekade imav slu{nato deka qubovta mo`e da bide
samoubistvena, no ne veruvav deka mo`e tolku mnogu
da boli. Ona {to najmnogu me bole{e be{e negovata
28
neiskrenost. Prazninata vo moeto srce od den na
den sî pove}e se zgolemuva{e zakanuvaj}i se da me
progolta, no mislata za nego me tera{e da pro-
dol`am. Seto toa {to mi se slu~uva{e ne go imav
zaslu`eno. Znaev deka nekade napraviv gre{ka i
sakav da se koregiram, no ne znaev kako. Ne sakav da
si priznaam deka edinstvenata gre{ka {to ja
napraviv, be{e {to moeto srce mu go podariv na
pogre{en ~ovek koj ednostavno go zgazna bez ni-
kakva gri`a za toa {to }e se slu~i so mene i kolku
mnogu }e me povredi. No ne bev va`na jas, egoizmot
vo nego go nadvladea. Mu dadov sî {to imav, a toj mi
vozvrati so ni{to, no sepak mislata za nego ne mi
dava{e mir. So site sili se obiduvav da go iz-
bri{am, so sekoj odminat den, no toa nikako ne mi
uspeva{e. Toj be{e sopstvenik na moeto srce, telo i
du{a; ne mo`ev da se oslobodam od negovite okovi.
Ne znam kolku vreme pomina koga ja slu{nav i
drugata novost za nego:
Stanal tatko.
Kako reagirav? Ne znam, jas bev ve}e mrtva za da
mo`am da reagiram na kakov bilo na~in. Znaev samo
edno:
Da se bide roditel ne e ednostavna rabota, toj sega
mora da se gri`i za svoeto semejstvo, a jas moram da
go zaboravam. Toga{ ja donesov kone~nata odluka:
"Vreme e da go stavam minatoto zad mene, toa e
samo minato i ni{to pove}e.", no pred da go
storam toa si dadov sve~eno vetuvawe: "Nikoj i
nikoga{ nema da ja vidi mojata vistinska strana i
nikomu nema da mu dozvolam da me povredi. Toj e

29
prvata i posledna li~nost {to uspea da go stori
toa."
So taa sve~ena izjava go staviv minatoto zad mene,
ili samo taka mislev...

Pomina edna godina od na{eto posledno viduvawe

koja izgleda{e kako ve~nost. Navidum mojot `ivot
izgleda{e sosema normalen. Go izgubiv, no se
izgradiv kako li~nost. Okolu sebe izgradiv cvrst
obra~, koj mi slu`e{e kako za{tita od nadvo-
re{niot svet. Navidum izgledav mnogu arogantna,
bes~uvstvitelna i so golema samodoverba. Nikomu
ne mu dozvoluvav da se pribli`i dovolno blisku za
da ja vidi mojata ~uvstvitelna, ranliva priroda.
Veruvav deka edinstvena razlika me|u lu|eto i
ostanatiot `ivotinski svet, e sposobnosta na
lu|eto da mo`at da se pobedat samite sebe si.
Cvrsto odlu~iv da ja dobijam bitkata koja se
odviva{e vo mojata potsvest i da go izbri{am
se}avaweto na nego. Toj se u{te `ivee{e vo moite
misli, no ne o~ekuvav da dojde i da me spasi, znaev
deka toa ne bi imalo nikakov efekt. Sfativ deka
jas sum edinstvenata koja go krie klu~ot od mojata
idnina i deka sum jas edinstvenata koja{to mo`e da
me spasi od samata sebe si. Morav da veruvam vo
moite sposobnosti i da se nadevam deka sudbinata
eden den }e zastane na moja strana.
Mojot krug na prijateli be{e mnogu mal. Imav
nekolku drugarki so koi go pominav moeto detstvo,
no nikoga{ nemav najdobra drugarka na koja bi
30
mo`ela da i gi doveram site tajni. Drugite smetaa
deka ona {to mi se slu~i ne e golema rabota i deka
toj voop{to ne me zaslu`uva. Jas samo posakuvav da
mo`am da go storam toa tolku lesno. Toj be{e
smislata na mojot `ivot i jas ednostavno odbivav
celosno da go izbri{am od mojata potsvest vo koja
ima{e eden male~ok del koj mi ka`uva{e deka eden
den nie dvajca pak }e bideme zaedno. Nade`ta
seu{te be{e vo mene, iako ne tolku silna kako
nekoga{. No}ite gi sakav najmnogu. Toga{ mo`ev da
sum so nego bez nikoj drug da me voznemiruva vo
moite misli.Toj sekoe utro me ohrabruva{e da
stanam i da prodol`am kon moite celi, vetuvaj}i mi
prekrasna idnina.
Moeto obrazovanie mi be{e prioritet. Srednoto
obrazovanie go zavr{iv so odli~en uspeh i se
zapi{av na Ekonomskiot fakultet. Toa leto po~nav
po malku da izleguvam, no moite komunikacii bea
ograni~eni: izleguvav samo so drugarkite, a mom-
~iwata gi dr`ev na rastojanie. Imav i nekolku
neprijatni slu~ki od nekoi nedoli~ni dodvoruva~i
koi na mnogu nepristoen na~in mi dodevaa davaj}i
mi do znaewe deka "znaat deka sum ve}e valkana" i
ne mo`at da razberat zo{to ne bi spiela so niv. Tie
sceni bea odvratni za moeto dostoinstvo, no
voop{to ne bea ~udni za sredina kade sekoj misli
deka znae sî za tebe, duri i pove}e od tebe. No
pretpostavuvam deka e toa cenata na `iveewe vo
male~ko mesto.
Vo prviot semestar na visokoto obrazovanie se
zapoznav so Dijana koja naskoro stana moja najdobra
prijatelka. Dvete bevme od ist grad, no toga{
31
prvpat se zapoznavme. Dijana be{e visoka, ubava
devojka, so kostenliva kratka kosa i crni o~i.
Na{eto prijatelstvo od den na den se izgraduva{e,
za naskoro da staneme cimerki.Taa be{e prekrasna,
so iskrenost i nesebi~nost -kvaliteti koi mnogu gi
cenev. Zaedno studiravme, zaedno `iveevme i
popoleka po~navme da si gi delime na{ite tajni.
Dvete bevme solidni studentki i veruvavme deka
eden den }e bideme "nekoi i ne{to". Dijana be{e
edinstvenata na svetot pred koja go otvoriv svoeto
srce i ñ raska`av za Josif. Nejzinata reakcija
be{e kratka - "samo budala bi mo`el da ostavi
devojka kako tebe".

VI

Godi{nite vremiwa se menuvaa, a moite spomeni za

nego po~naa da bledat. Toa ne me zadovoluva{e.Ona
{to sakav be{e tie potpolno da is~eznat, da mo`am
zasekoga{ da se oslobodam od spomenot na nego.
Dlaboko vo sebe veruvav deka toj seu{te me saka, no
isto taka znaev deka za nas ne mo`e da ima nikakva
idnina.
Fakultetot go zavr{iv so najvisoki oceni i vo
rekorden rok i na nekoj na~in gi ispolniv
o~ekuvawata na mojata majka. Vo taa ~est dlaboko vo
sebe posakuvav Josif da bide del na mojata
proslava, koja so Dijana, edna letna sabotna ve~er ja
organiziravme vo eden od lokalnite disko klubovi.
Ve~erta go zapoznav Oliver. Toj na zabavata se
pojavi nepokanet, celata ve~er ja pomina dodvo-
ruvaj}i mi se mene, a jas uporno go odbivav. Na sekoj
32
moj negativen odgovor toj po~na da pravi sme{ni
grimasi na koi jas se smeev. Dijana me predupredi za
nego, mi re~e deka toj po~esto gi menuva devojkite,
otkolku nekoi lu|e ~orapite.

Taa ve~er koga se vrativ doma se setiv na nego i se

nasmevnav... Ima{e ne{to vo negovata pojava {to
me napravi da si pomislam "Koga rabotite bi bile
poinakvi...mo`ebi i bi mo`ela da se zainteresiram
za nego."
Vo istiot diskoklub otidovme slednata sabota i
u{te nekolku sabotni ve~eri, a Oliver be{e se-
koga{ tamu, postojano insistiraj}i da izlezam so
nego. Mojot odgovor be{e sekoga{ negativen.
Smetav deka e prerano za toa. Mu ka`av deka nemam
namera da izlezam so nego, no toj ne se otka`uva{e,
velej}i mi:
"Jas sum mnogu trpeliv i znam deka naskoro ke se
slo`i{".
Toa i go napraviv: posle nekolku nedeli kone~no
izlegov so nego, za vedna{ potoa da po~nam da se
kaam za mojata odluka. Smetav deka e mnogu rano, za
potoa da si vetam deka ova }e e prv i posleden pat.
Izlegovme vo eden male~ok restoran nare~en
"Aleksandrija". Vo momentot koga sednavme po~nav
da go analiziram negovoto okruglo lice so golemi
sini o~i, polni usni i prekrasna nasmevka koja go
krase{e. Nakrato mi raska`a za sebe, deka e
nekolku godini postar od mene i deka raboti za
osiguritelna firma. Mi ka`a deka ima samo majka,
tatko mu neodamna po~inal i deka ima brat koj se
nao|a na rabota vo stranstvo. Be{e mnogu {arman-
33
ten i celata taa ve~er se smeev na negovite {egi,
taka {to voop{to ne zabele`av kolku brzo mi
pomina vremeto. Koga me isprati doma, mu vetiv
deka pak }e izlezam so nego. Od taa moja odluka
samata se iznenadiv. Posle toj den po~navme da se
gledame sî po~esto. Na Dijana i be{e mnogu drago za
mojata nova vrska, mi re~e deka e mnogu o~igledno
kolku seto toa mi godi. Oliver me privlekuva{e i
me prave{e da se ~uvstvuvam prijatno, no sepak ne
bev sigurna za moite ~uvstva kon nego, pa zatoa
re{iv da prekinam so nego, ne sakaj}i da mu dadam
la`na nade` za nas.
Najprvo psihi~ki se podgotviv i edna ve~er mu
ka`av deka toa e posleden pat {to se gledame.
Oliver se za~udi i saka{e da mu dadam pri~ina za
mojata nenadejna promena. Mu ka`av deka seto toa
go pravam pove}e zaradi nego otkolku zaradi mene.
Toj toa ne go prifati, insistira{e na poop{irno
objasnuvawe. Jas mu rekov:
- Oliver, ti mene navistina mi se dopa|a{, no
smetam deka e najdobro da ja prekineme ovaa vrska,
pred nekoj da bide povreden. Ne sakam da ti davam
nikakva la`na nade`, ti si mnogu fin i zas-
lu`uva{ ne{to mnogu podobro od mene, nekoja koja
}e te saka bezgrani~no, a jas se pla{am deka mo`am
samo da te povredam, zatoa {to moeto srce ve}e mu
pripa|a na nekoj drug. Moram da bidam iskrena i da
ti ka`am deka se somnevam deka bi mo`ela pak da
sakam na na~in na koj go sakav nego.
Be{e o~igledno kolku moite zborovi go povredija i
se mrazev samata sebe si za toa, a go mrazev i Josif
{to mi go uni{ti `ivotot i me napravi da sum
34
nesposobna da gi vidam ubavite raboti koi me
opkru`uvaa. Se pra{uvav dali seu{te se se}ava na
moeto ime i dali e svesen do kolkava merka mi go
uni{ti `ivotot. Se mrazev {to voop{to pomis-
luvav na nego vo tie momenti zaboravaj}i na
~ovekot koj me gleda{e od drugata strana na masata.
Ne bev sposobna da vidam deka dodeka barav nekoja
izmislena perfekcija, toj idealen ~ovek be{e tuka
so mene taa ve~er, i me gleda{e v~udovideno.
Koga kone~no se sozede me pogledna i pomisliv deka
}e mi re~e da se izgubam. Toj toa ne go stori, samo
me zamoli da go soslu{am za moment.
-Kate - mi re~e - se obiduvam da te razberam.
Posakuvam da ne mi ka`e{e, no vo isto vreme ja
cenam tvojata iskrenost - se nasmevna, no izrazot na
liceto mu ostana seriozen.
-Ti mene po~na mnogu da mi zna~i{ i navistina ne
bi sakal da te izgubam i ne veruvam deka ti bi
mo`ela da me povredi{. Edinstveno posakuvam jas
da te sretnev prv. Nemoj tolku brzo da se otka-
`uva{, mora da znae{ deka vremeto le~i sî. Jas ne
sum nekoj ekspert vo le~ewe raneti srca, no ovojpat
mislam deka mojata terapija mo`e da uspee - mi re~e
obiduvaj}i se da bide duhovit. I prodol`i vo
istiot stil:
- Do ovoj moment bev qubomoren na nego, no sega
smetam deka toj bi trebalo da mi bide qubomoren
mene, zatoa {to ve~erva u`ivam vo dru{tvoto na
najubavata `ena na svetot, a potoa prodol`i: - Ako
te ostavil tebe toa zna~i deka mora da se o`enil za
nekoja manekenka.

35
Negovite komplimenti mi godea, a vo isto vreme si
mislev:
Taa mora da e mnogu poubava od mene, {tom tolku
brzo go zazede moeto mesto.
Vo vozduhot se ~uvstvuva{e napnatost iako dvajcata
se trudevme da deluvame smireno. Be{e o~igledno
kolkava bolka mu zadadov taa ve~er, za {to mi be{e
mnogu `al. Navistina smetav deka toj zaslu`uva
ne{to podobro i pokraj faktot deka po~nav da
razvivam nejasni romanti~ni ~uvstva za nego.
Sepak, jas imav minato, a toj ima{e idnina vo koja
saka{e i se trude{e jas da bidam del od nea, pa
re{iv da i dadam {ansa na sudbinata.

**********

Posle toj den prodol`ivme da se gledame mnogu

~esto. Oliver be{e interesna li~nost i pokraj toa
{to navidum oddava{e vpe~atok na ~ovek koj ne go
sfa}a `ivotot mnogu seriozno. Toj be{e najodgo-
vorniot ~ovek, koj{to voop{to sum go sretnala
dotoga{. Kolku pove}e go zapoznavav, tolku pove}e
mi se dopa|aa negovite osobini. Ona {to najmnogu
mi se dopa|a{e be{e negovata nenametliva priroda,
iskrenost i golemo dostoinstvo, na {to mo`ev da
mu pozavidam. Od sî srce sakav da go napravam
sre}en i na momenti ~uvstvuvav deka mo`am da go
napravam toa. So nego nikoga{ ne be{e dosadno.
Sekoj den be{e nova avantura. Be{e duhovit, be{e
dobar slu{atel i sekoga{ znae{e da napravi da se
~uvstvuvam ubavo. Ona {to go krase{e kako ~ovek
36
bea negovite besprekorni vrednosti, a na toa moram
da dodadam deka mnogu gi sakav negovite bakne`i, i
deka me|u nas se ~uvstvuva{e zaemna fizi~ka
privle~nost.
Od na{iot prv sostanok toj ne pogledna vo niedna
druga devojka. Toj me saka{e i ne go krie{e toa od
nikogo, a mene seto toa mnogu mi gode{e.
Mesecite se menuvaa, Novata godina dojde i zamina,
moite ~uvstva za Oliver rastea so sekoj minat den, a
na likot na Josif se se}avav kako niz magla.
^uvstvuvav deka sum na dobar pat da go ostavam
minatoto zad sebe.
Popoleka no sigurno Oliver zazema{e va`na uloga
vo mojot `ivot i sî po~esto se nao|av sebe si kako
mislam na nego. Iako vo sekoj mig mi ja pot-
vrduva{e negovata qubov, jas se u{te se pla{ev da
mu vozvratam. Sakav da bidam sigurna vo sebe i vo
moite ~uvstva pred da izjavam nekoja seriozna
qubovna deklaracija, a ne sakav da sporeduvam.
Edinstveno bev sigurna vo toa kolku negovoto
dru{tvo mi gode{e i kolku mnogu mi nedostasuva{e
koga ne bevme zaedno.
Slednoto leto bevme zaedno skoro sekoj den,
odli~no se zabavuvavme. Na pla`a odevme sekoj den,
a no}ite gi pominuvavme vo dolgi pro{etki pokraj
kejot na ezeroto ili u`ivavme vo dolgite yvezdeni
ve~eri vo pridru`ba na zvucite na tivka muzika.
Edna takva letna no}, na na{ata prva godi{nina od
na{iot prv sostanok, dodeka tancuvavme na go-
lemiot podium vo eden od najgolemite hotelski
restorani, se obiduvav da dr`am pristojno rasto-
janie me|u nas, no elektricitetot me|u nas be{e
37
tolku intenziven {to toa sî pote{ko mi uspeva{e.
Mi be{e toplo, negovite provokativni sini o~i
bea dlaboko more i posakav da nurnam vo toa more.
Oliver be{e sekoga{ mnogu pravi~en sprema mene.
Bez zbor go napu{tivme podiumot i se vrativme na
na{ata masa. Me|u nas ima{e nekoja tivka eks-
plozija koja se zakanuva{e deka }e prerasne vo
ne{to mnogu pogolemo. Oliver me pra{a dali sakam
da izlezeme od tuka, a jas samo klimnav so glavata.
Restoranot go napu{tivme pregrnati i se upativme
kon drugata strana, sprema hotelskata recepcija.
Oliver nikoga{ ne bi me prisilil na ne{to na koe
ne bi bila podgotvena, taa ve~er dvajcata sfativme
deka e vreme na{ata vrska da ja prodlabo~ime. Na
recepcijata se zadr`avme nekolku minuti, a potoa
se upativme kon na{ata soba so broj sedum.
Taa ve~er celosno mu se predadov... Oliver be{e
fantasti~en, negovite dopiri bea nestvarni, za vo
eden moment da se ~uvstvuvam kako da sum nekoj
skapocen kamen, a ve}e vo sledniot moment da se
pretvori vo nenasitna diva yverka. Taa ve~er mi
otkri eden sosema nepoznat svet, za koj nikoga{ ne
mo`ev ni da pretpostavam deka postoi. Bevme
gladni eden za drug. Taa no} vodevme qubov nekolku
pati i sekoj nareden pat be{e podobar od
prethodniot. Taa no} mu ka`av deka go sakam i ko-
ne~no za mene ne postoe{e nikakvo somnevawe vo
moite ~uvstva.

38
 VII

Nekolku meseci podocna se ven~avme vo najbliskata

crkva. Na na{ata svadba prisustvuvaa najbliskite
rodnini i prijateli, me|u koi i Dijana. Taa be{e
presre}na za mene, a i jas za nea. Na svadbata dojde
so nejzinoto novo mom~e Daniel i mi ka`a deka
nejzinata vrska so nego po~nuva da ima seriozen tek
i deka se nadeva deka taa }e bide slednata nevesta.
Bev mnogu sre}na, a taa sre}a se zabele`uva{e na
mene. Posle svadbata se preselivme vo na{ata nova
ku}a. Se ~uvstvuvav blagoslovena. Oliver rabote-
{e, a jas bev zafatena so dekoracija na na{iot nov
dom i so gotvewe na negovite omileni jadewa.
Nikoga{ ne ni be{e dosadno, sekoj den za nas be{e
nova avantura. Denovite ni bea ispolneti so radost,
a no}ite so vodewe qubov, se dodeka ne se po~uv-
stvuvavme umorni, za potoa da zaspijam vo negovata
ne`na pregratka.
Dva meseci posle na{ata ven~avka ostanav bremena,
a na na{ata radost ñ nema{e kraj. Na{ite majki bea
presre}ni, a Oliver po~na da me tretira kako
vistinska princeza. Mi se javuva{e po nekolku pati
na den za da se uveri deka mi e dobro vo tekot na
mojata bremenost. Ednostavno be{e prekrasen
soprug, a vo isto vreme tainstven i provokativen.
Na{iot brak be{e olicetvorenie na na{ata zaemna
qubov, po~ituvawe i poddr{ka.
Na{iot sin Filip se rodi na 12 april. Toj be{e
prekrasno, zdravo i cvrsto bebe. So negovoto
ra|awe na{iot dom se ispolni so u{te pogolema
sre}a. Oliver ne samo {to be{e prekrasen soprug,
39
toj be{e u{te poprekrasen tatko, a jas se pra{uvav
dali imam zaslu`eno tolku golema sre}a. Oliver
mi vele{e:
- Da, Kate zaslu`uva{ tolku i u{te mnogu pove}e.
Na{iot sin raste{e brzo i bevme gordi {to go
imavme. Toj be{e najubavoto bebe na celiot svet.
Negoviot prv zbor be{e tato. Toa go napravi
Oliver mnogu sre}en. Za prviot rodenden na Filip
mu priredivme golema zabava vo koja toj u`iva{e, a
nie bevme sre}ni so negoviot brz napredok.
Naskoro posle negoviot prv rodenden se vrabotiv
vo lokalnata banka. Bev sre}na i zadovolna so mojot
`ivot. Ne bevme vistinski bogata{i, no imavme
dovolno za eden komforen `ivot.
Narednoto leto otidovme na odmor i koga se
vrativme nazad otkriv deka sum povtorno bremena.
Na{iot vtor sin Petar se rodi na vtorata
godi{nina od brakot so Oliver. So negovoto ra-
|awe se zgolemi na{ata sre}a, a jas postojano bev
zafatena okolu na{ite bebiwa. Mojata svekrva i
mojot soprug mi davaa ogromna pomo{ vo moite
sekojdnevni obvrski. Se ~uvstvuvav premnogu bla-
godarna za seto ona {to sudbinata mi go ima{e
podareno.
Spomenot na Josif be{e odamna izbleden, na nego
se se}avav samo edna{ godi{no, vo tekot na
novogodi{nata no}, koga za moment }e se setev i ne
mo`ev a da ne se zapra{am: "Kakov bi mi bil
`ivotot koga...?" i toga{ se zasramuvav od sebesi,
ne mo`ev da zamislam deka `ivotot so nego bi mi
bil poubav od onoj {to go imav. Oliver i jas seu{te
ja delevme istata strast i qubov kako na po~etokot
40
na na{eto zabavuvawe. ^uvstvuvav vina koga }e se
setev deka mnogu odamna bev podgotvena da mu go
zavrtam grbot poradi nekoi moi soni{ta i ideali.
Oliver go obo`avav. Toj ima{e retka sposobnost da
gi sogleda site problemi, sekoga{ od pozitivnata
strana. Od nego nau~iv mnogu: da ne bidam pla{liva
i srame`liva i da ne se dvoumam za donesenite
odluki. Ima{e neverojatna mo} da go istakne
najdobroto vo mene za koe jas ne bev ni svesna deka
go imam. Seto toa be{e za~ineto so ogromna
iskrenost od dvete strani. Me|u nas nema{e
nikakvi tajni, za sî otvoreno diskutiravme, a ako
postoe{e nekakov problem go re{avavme pred da
prerasne vo ne{to pogolemo. Negovata bezgrani~na
qubov mi pomogna da se razvijam vo li~nost so
visoki standardi i najvisoki moralni kvaliteti.
Seta moja vnatre{na sre}a se ocrtuva{e vo mojata
nadvore{na pojava za koja dobivav mnogubrojni
komplimenti, osobeno od mojot soprug, koj ne
zaborava{e da me potseti kolku mnogu me saka. Jas
ne morav da se trudam da gi ispolnam negovite
o~ekuvawa, toj toa go napravi da bide mnogu lesno.
Nikoga{ ne sakav da go povredam, nikoga{ ne
planirav da go povredam, no na kraj uspeav toa da go
storam na najsurov na~in i za toa nikoga{ nema da
si prostam sebe si.

VIII

Vremeto minuva{e, na{ite sinovi rastea, a na{iot

brak stanuva{e posoliden so sekoj izminat den.
Dijana i Daniel napravija golema svadba, pa koga
41
otidovme da im nazdravime na svadbata, ni rekoa
deka se nadevaat deka i nivniot brak }e bide
uspe{en kako i na{iot. Nikoj od nas ne mo`e{e ni
da pretpostavi deka na taa na{a sre}a naskoro }e i
dojde kraj.
David za prvpat go zapoznav koga dojde na godi{en
odmor istoto leto. Toga{ za prvpat gi vide
negovite vnuci, Filip koj ima{e osum godini i
Petar sedum. David i jas se sprijatelivme vedna{.
Toj be{e mnogu {armanten i po mnogu ne{ta
nalikuva{e na Oliver. O~igledno be{e kolku bea
bliski. Razgovorite za `enidba ve{to gi odbe-
gnuva{e, velej}i:
- Koga bi imal sre}a da najdam ubavica kako mojot
brat, vedna{ bi se o`enil. Pametna, ubava i zgora
nad sî, inteligentna.

Oliver gordo mu odgovara{e:

- Izvini, ama ne veruvam deka ima{ tolkava sre}a,
kolku jas. Vakva `ena se ra|a samo edna{.

David vo eden razgovor ni predlo`i deka bi bilo

ubavo koga nie bi se preselile kaj nego, zatoa {to
mu treba pomo{ vo vodeweto na negoviot biznis.
Toj be{e sopstvenik na transportna kompanija.
Smeta{e deka tamo{niot `ivot bi ni se dopadnal
na dvajcata. Ni ka`a deka smeta deka procesot za
dobivawe vizi bi trael okolu dvanaeset meseci.
Oliver i jas dolgo diskutiravme za ovaa mo`nost
koja ni izgleda{e mnogu primamliva, no i dvajcata
bevme skepti~ni okolu zapo~nuvawe na ne{to {to
ne bevme sigurni deka bi ni se dopadnalo. Otkako gi
42
razgledavme site mo`nosti re{ivme da si ja
probame sre}ata, so vetuvawe deka ako ne ni se
dopadne, }e se vratime nazad.
Iako vo po~etokot ne bevme voodu{eveni so
predlogot na David, vedna{ zapo~navme so vadewe
dokumenti i sî po~esto po~navme da razmisluvame
za noviot `ivot koj, mislevme, }e bide golema
presvrtnica za nas. Toa i se slu~i, no taa
presvrtnica ne be{e onaa na koja nie se nadevavme.
Za desettata godi{nina od na{iot brak, Oliver me
iznenadi so sedumdnevno patuvawe za dvajca vo
stranstvo. Filip i Petar ostanaa so svoite dve
babi koi prosto gi obo`avaa i im ja ispolnuvaa
sekoja nivna `elba. Tie sedum dena bea kako
izmisleni. Po cel den bevme na pla`a, nave~er
u`ivavme vo zvucite na buzuki, a ostatokot od
vremeto go pominuvavme vodej}i qubov. Dvajcata
~uvstvuvavme deka povtorno se vqubuvame eden vo
drug.
Koga se vrativme doma, ne ~eka{e u{te edno
iznenaduvawe, na{ite vizi bea odobreni i mo`evme
da zamineme vo sekoe vreme. Dvajcata bevme
odmoreni i podgotveni za na{ata nova avantura. Si
dadovme vremenski period od dve nedeli za da gi
sredime site formalnosti pred na{eto zaminu-
vawe. Izgleda{e deka sî ni odi dobro, sî do denot
koga Oliver se vrati so na{ite bileti. Treba{e da
poletame na 26 juli. Toj den go odbele`i novoto
poglavje vo na{iot `ivot.

43
 IX

Toa prekrasno letno utro, dodeka podgotvuvav

pojadok, go slu{nav telefonot kako yvoni. Oliver
vo toa vreme se vra}a{e so na{ite bileti, pa
dvajcata stignavme do telefonot vo isto vreme.Toj
ja podigna slu{alkata za vedna{ da mi ja podade
mene. Vo tie nekolku miga znaev deka ne{to ne e vo
red. Na drugata strana be{e Marija, sosetka na
majka mi. Taa so vozbuden i upla{en glas me izvesti
deka na majka mi odnenade` i se slo{ilo toa utro i
se onesvestila, pa ovaa povikala brza pomo{, koja ja
odvela majka mi vo bolnica. Vedna{ si pomisliv -
ova mi e kazna {to odlu~iv da zaminam i da ja
ostavam sama.
Oliver vedna{ me odvede do bolnicata. Tamu me
izvestija deka majka mi e primena na internoto
oddelenie. Sestrata koja be{e na slu`ba vedna{ me
odnese do sobata kade {to ja smestile. Na Oliver ne
mu dozvolija da vleze so mene. Koga ja otvoriv
vratata i poglednav kon nejziniot krevet, me obzede
~uvstvo na strav. @enata {to le`e{e vo krevetot
voop{to ne li~e{e na mojata majka. Vo levata raka
i be{e priklu~ena infuzija, a na liceto ima{e
maska za kislorod. Znaev deka e ne{to seriozno, a
sestrata mi go potvrdi toa. Popoleka da ne ja
razbudam, se pribli`iv do nea i ja baknav, a koga
taa go po~uvstvuva mojot dopir gi podotvori o~ite i
se obide da se nasmevne, za vedna{ pak da gi zatvori.
Popoleka izlegov od tuka i se upativ do kance-
larijata na lekarot koj ja ima{e primeno. Toj mi
ka`a deka nejzinata zdravstvena sostojba e seriozna,
44
no ne saka{e da {pekulira so predvremena
dijagnoza sî dodeka ne gi dobie rezultatite na site
izvr{eni analizi. Toj mi ka`a deka se somneva na
nekoja anormalnost vo rabotata na nejzinat crn
drob i mi veti deka }e mi se javi koga }e gi dobie
site rezultati od izvr{enite analizi.
Od toj den po~nav sekoj den da go pominuvam vo
bolnica. Nejzinata sostojba se podobri i koga
mislev deka sî }e bide vo red, na ~etvrtiot den od
nejziniot priem, lekarot dojde na voobi~aenata
dnevna vizita i mi ka`a da go posetam vo negovata
kancelarija. Jas bev nestrpliva da gi ~ujam rezul-
tatite, no vo isto vreme bev upla{ena od ona {to }e
mi go ka`e, bidej}i be{e o~igledno deka ne saka{e
ni{to da diskutira pred majka mi. Koga vlegov vo
negovata kancelarija mi ponudi da sednam, a potoa
bez razmisluvawe mi re~e:
- Se pla{am deka za vas imam lo{a vest. Mnogu mi
`al {to moram da vi ka`am deka va{ata majka
{totuku ja dijagnosticiravme. Taa ima karcinom na
crniot drob.
Mene svojstveno mi be{e da ne reagiram burno na
lo{i vesti. Samo prodol`iv da sedam ~ekaj}i go da
prodol`i i da me informira koj }e bide nejziniot
tretman. Toj mirno prodol`i da zboruva:
- Za `al, moram da vi ka`am deka za ova nema lek.
Rakot vo nejzinoto telo se {iri mnogu brzo i e vo
poodminata faza. Edinstveno {to mo`eme da stori-
me vo ovaa faza e da i davame lekarstva za nama-
luvawe na bolkite .

45
Jas ne znaev {to da re~am ili kako da reagiram. Go
postaviv edinstvenoto pra{awe koe mi izgleda{e
soodvetno:
- Lekare, kolku vreme... - i ne mo`ev da zavr{am.
- Pet, najmnogu {est meseci - mi re~e toj, a jas
istr~av od negovata kancelarija bez zbor,
pra{uvaj}i se: "Treba li da mu re~am blagodaram za
informacijata?"
Ne pla~ev sî dodeka ne go zdogledav Oliver na
krajot na hodnikot, a koga me primi vo negovite
pregratki, ednostavno ne mo`ev da zapram. Majka mi
umira{e, a jas treba{e da zaminam za pomalku od
dve nedeli. Toa be{e malku pove}e od ona {to
mislev deka bi mo`ela da go izdr`am. Vo toj moj
o~ajni~ki pla~, ispome{an so nepovrzani zborovi
mu go ka`av toa, a Oliver na negov svojstven
racionalen i pred sî smiren na~in mi re~e:
- Se razbira deka nema da ja ostavi{ majka ti sama.
Za `al nie }e mora da zamineme, a ti }e ni se
pridru`i{. I ne mo`e{e da ja zavr{i negovata
misla koja ima{e samo eden zavr{etok - koga taa }e
po~ine. Namesto toa, cvrsto me pripi vo negovite
pregratki, o~igledno be{e kolku te{ko seto ova go
pogoduva{e i nego.
Koga kone~no se odvoiv od negovite pregratki se
upativ kon sobata na majka mi so bavni ~ekori,
pra{uvaj}i se: "Kako li }e i ka`am?"
Koga se dobli`iv do nejziniot krevet, zapo~nav da
ka`uvam ne{to, no taa ne mi dozvoli. Namesto toa,
taa po~na da zboruva i mi re~e:
- Mora da zapameti{ edno, }erko, sekoj den e
blagoslov vo `ivotot na sekoj ~ovek.
46
Taa znae - si pomisliv - nekade dlaboko vo sebe si.
Taa ja znae{e vistinata za nejzinata sostojba pred
da ja doznaam jas i se obide da me po{tedi od toj
razgovor.
Od toj den po~nav celosno da i se posvetuvam, iako
taa ne se soglasuva{e so toa i smeta{e deka treba
da sum so moeto semejstvo. Tie }e bidat tuka - si
mislev... Taa po~na popoleka da se oporavuva i za
pomalku od deset dena po~na da nalikuva na sebe si.
Vo toj period od dve nedeli jas bev totalno
rastrgnata me|u majka mi i moeto semejstvo. Sfativ
kolku brzo `ivotot mo`e da ni se smeni i toa koga
najmalku o~ekuvame. Mojot `ivot od bezgri`en se
pretvori vo vistinska agonija. Postojano bev
umorna i nenaspana, a seto toa me prave{e da bidam
i razdrazliva. Oliver mi predlo`i da pobaram
negovatelka koja bi mi pomognala okolu gri`ata za
majka mi. Idejata mi se dopadna. Devojkata koja ja
zadol`iv za toa se vika{e Kristina. Majka mi ja
znae{e od porano i mnogu i se dopa|a{e.
Denot na zaminuvaweto na moeto semejstvo dojde
premnogu brzo.
Taa posledna no} pred da zaminat, site se sobravme
vo ku}ata na majka mi, koja sega izgleda{e mnogu
podobro i ne oddava{e vpe~atok na li~nost koja e
vo proces na umirawe. Taa celo vreme se smee{e i
se {eguva{e so Filip i Petar, sî do momentot koga
treba{e da se pozdravi so niv. Dvajcata cvrsto gi
pregrna i im re~e:
- Deca, sakam da mi vetite deka }e se gri`ite za
mama i tato i }e prodol`ite da bidete dobri
mom~iwa, a jas... znam deka pove}e nema da ve vidam.
47
 I ne mo`e{e pove}e da izdr`i, po~na da pla~e. Toa
be{e najte{koto zbogum za site nas. Taa tivko
pla~e{e cela no}, a jas pla~ev bez solzi vo
sosednata soba. Ne zaspav cela no}, a vo ~etiri
~asot izutrinata se vrativ doma za da go odnesam
moeto semejstvo na aerodrom.
Vozeweto do aerodromot prote~e vo ti{ina. Petar
i Filip spieja, a nie vozrasnite bevme obzemeni so
svoi misli. Site se trudevme da gi skrieme na{ite
~uvstva i da najdeme ute{en zbor za drugite. Mojata
svekrva me ubeduva{e da ne se gri`am tolku za
decata, taa mi veti deka }e se gri`i za niv isto
kako jas da sum so niv. Taa i Oliver bea zagri`eni
za mene i na sekoj na~in se obiduvaa da mi pru`at
verbalna uteha. Oliver mi re~e: - Kate, sakam samo
da zapameti{ deka ne si sama, vo sekoj moment koga
}e po~uvstvuva{ deka jas moram da sum tuka, samo
javi se i jas vedna{ }e doletam.
Ne se rasplakav sî dodeka avionot ne se krena vo
viso~inite, a toga{ se po~uvstvuvav sama i napu{-
tena so ~uvstvo deka rabotite nikoga{ nema da bi-
dat isti.
Koga se vrativ vo domot na mojata majka, se
odnesuvav kako ni{to da ne se slu~ilo, kako da e toa
najnormalen ishod na rabotite. Nejze i be{e i
onaka prete{ko znaej}i deka taa e pri~inata za raz-
delbata so moeto semejstvo, a jas i ka`av deka niko-
ga{ ne bi postapila poinaku. Sobrav hrabrost da
po~nam da i raska`uvam prikazni vo koi i samata
po~nav da veruvam, kako sî }e bide vo red i kako
koga }e ozdravi }e ni dojde na gosti... Se obiduvav da
veruvam deka sî vo `ivotot se slu~uva poradi nekoja
48
pri~ina. Oliver mi se javi sledniot den i mi ka`a
deka patuvaweto pominalo vo najdobar red i me
potseti deka ne sum sama, deka sekoga{ }e bide tuka
za mene, vo dobro i vo zlo.
Od toj den se preseliv vo domot na mojata majka.
Kristina be{e kako angel praten od neboto da mi
pomogne koga mi be{e najte{ko. Jas bev budna vo
pogolemiot del od no}ite. Legnuvav da pospijam
koga taa }e dojde{e vo utrinskite ~asovi. Sostoj-
bata na majka mi od den na den se vlo{uva{e, a toa
be{e najmnogu izrazeno vo nejzinoto poote`nato
dvi`ewe i namalen apetit, no seu{te najgolemiot
del od denot go pominuva{e nadvor vo dru{tvo na
nejzinite prijatelki koi redovno ja posetuvaa.
Oliver mi se javuva{e sekoj den, davaj}i mi
op{iren izve{taj za tamo{nata sostojba. Ona {to
najmnogu ne raduva{e i dvajcata be{e faktot deka
Filip i Petar ubavo se prilagodile na novata
sredina.

Toa fatalno letno utro osamna sosema voobi~aeno.

Kristina dojde vo nejziniot voobi~aen termin, se
napivme kafe, a jas se podgotviv da odam do cen-
tarot na gradot kade {to treba{e da kupam nekoi
sitnici i da zemam lekarstva za majka mi. Kako po
obi~aj, prvo zastanav da se vidam so Dijana. Gi
zavr{iv skoro site raboti, za na kraj da vlezam vo
edna male~ka prodavnica i dodeka ~ekav za da
platam, vratata se otvori, a jas instinktivno
poglednav kon nea. ^ovekot {to vleze vnatre be{e
49
Josif. Negoviot pogled ja sodr`e{e istata onaa
strast koja mi be{e dobro poznata. Me pogledna so
onoj dobro poznat pogled prepoln so vozbuda i mi
re~e:
-Zdravo!
Jas go poglednav i samo klimnav so glavata,
nesposobna da izustam nitu zbor. Se iznenadiv od
mojata reakcija. Za ovoj moment imav sonuvano
bezbroj pati i reakcijata koja ja planirav treba{e
da bide ramnodu{nost, a ne zbunetost. Iako
izgledav smirena, srceto mi ~uka{e so pregolema
brzina i mislev deka za momemnt }e mi izleta, pa
pobrzav da izlezam od tuka. Racete mi se tresea i ne
bev sposobna da go otklu~am mojot avtomobil, a koga
toa kone~no mi uspea se obidov da se smiram malku.
Toa mi izgleda{e nevozmo`no, pa koga sfativ deka
ne }e mo`am da gi smiram svoite ispome{ani
~uvstva, popoleka po~nav da vozam. Voop{to ne se
se}avam kako stignav do ku}ata od majka mi.
- Go vidov - toa mi be{e edinstvenata misla -toj ne
izgleda{e ni{to poinaku od posledniot pat koga
zamina - edinstvena razlika be{e {to ovojpat
dvajcata bevme vo brak - no so drugi.
Celiot toj den se trudev da bidam zafatena so
rabota i da ne mislam na ona {to se slu~i, na
na{ata sredba. Me|utoa toa te{ko go sovladuvav,
negoviot lik postojano mi izleguva{e pred o~i
budej}i nemir i nespokoj.
Izminaa nekolku dena od toj nastan i edna ve~er
gledav nekoj film na televizija koga go slu{nav
telefonot kako yvoni, pa pobrzav kon nego. Od
drugata strana ne se slu{a{e ni{to.
50
-Alo, alo - po~nav da pra{uvam - koj se javuva?
Ti{inata od drugata strana prodol`i, i koga sakav
da ja spu{tam slu{alkata , slu{nav ma{ki glas
kako veli:
-Katerina, znae{ li koj e ovde?
-Ne-odgovoriv jas, glasot ne mi be{e voop{to
poznat.
- Ovde e Josif - povtorno prozbori toj.
-Josif-si pomisliv, - jas poznavam samo eden ~ovek
so toa ime... - i slu{alkata se zatrese vo moite
race, no glasot mi ostana miren koga povtorno
prozboriv.
- Te molam, }e mi objasni{ li zo{to se javuva{ -
rekov jas - no pred toa sakam da mi ka`i{ kako se
osuduva{ da go zavrti{ ovoj broj?
- Zatoa {to, - re~e toj i napravi mala pauza -
otkako te vidov pred nekoj den, ednostavno nemam
mir i bi sakal da te vidam i da porazgovaram so
tebe, te molam.
Dodeka go slu{av, besot raste{e vo mene, a koga
prozborev povtorno, mojot glas oddava{e gnev:
- Kako se osuduva{ da mi se javi{? Treba li da te
potsetam kako se razdelivme, bidej}i zvu~i{ kako
da si go zagubil pameteweto. I kako li samo najde
da se javi{ tokmu sega koga znae{ deka sum sama ili
}e mi ka`e{ deka e toa samo slu~ajnost?

Ne znam kakva reakcija Josif o~ekuva{e od mene,

no so sigurnost mo`am da ka`am deka ne be{e
podgotven za na~inot na koj reagirav, zatoa {to
brzo ostana bez zbor, a jas ne mu dadov {ansa da se
doizjasni, tuku ja spu{tiv slu{alkata so zborovite:
51
 - Nemoj nikoga{ pove}e da si se javil!
Bev voznemirena i gnevna, no vo isto vreme bev
gorda od na~inot na koj reagirav.
Ne mo`ev da sfatam zo{to mi se javi? Zo{to ne
go ostavi minatoto onamu kade {to pripa|a?
- [to li saka od mene, - se pra{uvav postojano.
Ne zaspav voop{to taa no}, ne mo`ev da se prisilam
da ne mislam na nego.Toj na nekoj na~in se vrati vo
mojot `ivot. I toa me prave{e da se ~uvstvuvam
nemirna. Kon nego ~uvstvuvav gnev koj be{e ispo-
me{an so nekoi drugi nerazjasneti ~uvstva, koi
ednostavno me pla{ea i ne sakav da gi analiziram.
Sakav samo da me ostavi na mir, imav dovolno drugi
problemi i ne sakav da mislam na nego.
Za `al toj ne go napravi toa i za toa nema nikoga{
da mu prostam. Se javi povtorno posle dva dena.
Ovojpat zboruva{e pobrzo, verojatno se pla{e{e
deka }e ja spu{tam slu{alkata pred da mu dadam
{ansa da se izjasni. Mi re~e:
- Katerina pred da go spu{ti{ telefonot, te
molam da me soslu{a{. Jas ednostavno moram da te
vidam i }e ti se javuvam sî dodeka ne go prifati{
toa.
Za `al, toj ne treba{e dolgo da me ubeduva, i jas
sakav da go vidam. Toj mi dol`e{e nekolku odgovori
i ova mi be{e edinstvena {ansa da gi dobijam.
Se najdovme slednoto popladne vo eden male~ok
restoran, nedaleku od gradot. Koga stignav tamu, toj
ve}e me ~eka{e. Koga me zdogleda kako vleguvam, na
liceto mu se pojavi {iroka nasmevka. Mi se
zablagodari {to prifativ da se vidime i mi dade
komplimenti za mojot izgled. Tie ni{to ne mi
52
zna~ea, jas bev dojdena samo so namera da ja slu{nam
negovata strana na prikaznata.
- Raska`i mi za nea - mu rekov, sakav da znam se za
nea, no vo isto vreme ne sakav da znam ni{to. "Ovaa
sredba e gre{ka", si pomisliv.
Ne treba{e da dojdam, ne sakam da otvoram stari
rani, ako ne se zale~eni tie mo`at samo pove}e da
bolat ...
- [to li sakam i zo{to sum ovde?
Pa jas sum sre}na, zo{to si go gubam vremeto!
Se obiduvav da go izbegnam negoviot uporen pogled,
no toa te{ko mi uspeva{e. Vo isto vreme se
obiduvav da gi ignoriram glasovite vo mojata glava.
Tie ñ pripa|aa na mojata sovest i na moeto srce,
dvete vo me|useben konflikt, obiduvaj}i se da mi
ka`at da go napravam ona {to bi bilo najsoodvetno
vo toj moment.
- Stani i odi si - mi re~e edniot glas - ako ne
saka{ da za`ali{...
- Ostani i soslu{aj go - mi re~e moeto srce.
Prikaznata koja mi ja ka`a be{e tipi~na, po moe
mislewe, potpolno zaslu`ena. Josif mi ka`a deka
ne ja saka. Mi ka`a deka nikoga{ ne prestanal da me
saka. Mi ka`a deka nivniot brak e gre{ka u{te od
prviot den i deka osven nivnite deca, nemaat ni{to
zaedni~ko. Mi ka`a deka ima dve ker}i. Mi ka`a
deka smeta deka taa mu e kazna ispratena od Gospod,
za toa {to me ostavil mene. Isto taka mi ka`a deka
e moja potpolna sprotivnost, vo sekoj pogled. Mi
ka`a deka se kae za sî i posakuva da mo`e da go
vrati vremeto, no sepak smeta deka toj ne e
potpolno vinoven, smeta{e deka za sî bila vinovna
53
na{ata mladost. Mi raska`a za negovata rabota vo
nekoja fabrika.
Niedna od negovite prikazni ne me iznenadi, ona
{to me iznenadi be{e faktot {to toj znae{e
pribli`no sî za mene i mojot `ivot, mojot privaten
kako i mojot profesionalen `ivot. Mi ka`a deka
mu e mnogu drago {to znael deka `ivotot mi e
sreden, a Oliver go nare~e - najgolemiot sre}nik.
Mi ka`a deka odamna si vetil sebe si deka nikoga{
ne bi se zame{al vo nego, no koga me videl pred
nekoj den ednostavno ne mo`el da si go odr`i
vetuvaweto. Ona {to najmnogu me pogodi be{e
negovata besramna izjava deka na{eto viduvawe
pred nekoj den, voop{to ne bilo slu~ajnost. Mu
rekov deka ne trebalo da go stori toa i deka smetam
deka rabotite treba{e da gi ostavi onakvi kakvi
{to bea, a toj mi re~e deka moral da se uveri so svoi
o~i deka sum navistina sre}na. Negovite o~i bea
prepolni so taga, no vo isto vreme mi be{e drago...
Toa {to mi go ka`a treba{e da mi bide dovolno za
da re~am: "Toa si go zaslu`il, sega `ivej so svoite
spomeni", da stanam i da zaminam, me|utoa dlaboko
vo mene mi be{e drago {to povtorno go gledam. Mi
treba{e ne{to pove}e, a samata ne znaev {to e toa
pove}e. Eden del od mene saka{e da stanam i da
zaminam posle negovata ispoved, no drug del me
tera{e da ostanam i da mu posvetam u{te malku
vreme. Prikaznata za negoviot `ivot ne me
iznenadi, odamna znaev deka bez mene nikoga{ nema
da bide sre}en. Jas mu ka`av deka sum sre}na i go
potsetiv na moeto bolno minato. Namesto da mi
pri~ini zadovolstvo faktot deka ne be{e sre}en,
54
jas po~nav da go so`aluvam i za moment zaboraviv na
mojot sopstven `ivot i celoto moe vnimanie mu go
posvetiv nemu. Bev zaslepena so nego i negoviot
mizeren nastap, pa nitu za sekunda ne pomisliv deka
bi mo`el da me la`e. Za razlika od mene toj be{e
svesen za mo}ta koja ja ima nad mene. Mojata
samodoverba ja snema, godinite koi ne delea
is~eznaa... jas bev povtorno 17 godi{na devojka koja
go ~eka svoeto mom~e, a toj se vrati da me spasi. Vo
tie momenti stanav svesna deka jas ne sum se
oslobodila od minatoto i deka toa sekoga{ bilo
del od mene.
Od toj den, namesto da najdam mir, jas dobrovolno mu
se pridru`iv na negoviot mizeren svet, a vo
slednite dve nedeli po~navme da se gledame sekoj
den. Zapo~nav nova qubovna vrska i po~nav da se
usovr{uvam vo edna nova oblast - la`ewe na site
okolu sebe, samo za da mo`am da bidam so nego.
Mojata gordost i samopo~ituvawe is~eznaa kako
nikoga{ da ne postoele, mojot `ivot ne be{e
pove}e moj, a jas ne mo`ev da se prepoznaam samata
sebe si. Jas bev podgotvena da napravam sî za nego,
bez nikakvo razmisluvawe. Znaev deka naskoro
treba{e da se razdelime i sî {to sakav be{e u{te
malku vreme so nego. Voop{to ne razmisluvav za
idninata na mojot brak ili za idninata na moite
deca, tie bea daleku, a toj be{e tuka. Koga bev so
nego zaboravav i na mojata majka ~ija sostojba sî
pove}e se vlo{uva{e. Toj go okupira moeto telo i
mojata du{a, toj be{e mojot heroj koj me prave{e da
zaboravam na sî.

55
Na na{ata treta sredba napravivme ne{to sosema
nevoobi~aeno na koe nikoga{ nema da mu se
izna~udam. Otidovme v crkva, zapalivme sve}i i go
zamolivme Gospod da ni prosti za na{iot grev.
Glasno go zamolivme da ni prosti. Na{ata ispoved
kon Sevi{niot be{e toa {to smetavme deka ona
{to go pravime ne e grev, tuku deka edinstven grev e
toa {to ne sme zaedno. Se prekrstivme i izlegovme
od tuka, a na izlezot od crkvata toj so kamen gi
napi{a na{ite imiwa. Znaevme deka Gospod }e ni
prosti za sî, toj be{e so nas, na stranata na
vistinata, na stranata na qubovta, zatoa i ni
ovozmo`i da sme zaedno - toa be{e na{eto besmi-
sleno objasnuvawe na na{ite postapki.
Na{eto dru`ewe be{e vistinsko u`ivawe i bez
razlika {to pravevme vo tie na{i zaedni~ki
migovi, bevme zadovolni i celosno ispolneti.
Mo`evme so ~asovi da se gledame v o~i i sî da bide
re~eno. Jas ne morav da vodam qubov so nego za da
bidam zadovolena, negoviot pogled mi pri~inuva{e
telesno i du{evno zadovolstvo. So ~asovi se
{etavme, dr`ej}i se za race, zavr{uvaj}i gi
re~enicite eden na drug, sekoga{ so edna ista misla
- {to bi bilo - koga bi bilo. Imavme isti pogledi
na sî - od muzika do umetnost i sport. Smetavme deka
sme edna du{a so dve tela, koi surovo bea razdeleni.
Bevme prirodni i spontani, ka`uvaj}i si male~ki
tajni koi normalno nikoga{ ne bi gi podelile so
nikoj drug.
Zborovite "te sakam" bea izre~eni bezbroj pati vo
eden ist den.

56
Jasno se se}avam na prvata ve~er koga vodevme
qubov toa leto. Se}avawata mi se sve`i kako da se
slu~ija v~era. Dolgo se {etavme pokraj bregot na
ezeroto taa ve~er sî dodeka ne stignavme do edna
osamena pla`a na koja nema{e nikoj osven nas.
Strastite se zgolemuvaa so sekoj izminat mig i taa
ve~er vodevme qubov pokraj ezerskata voda, pod
vedroto nebo koe be{e prepolno so sjajni yvezdi
posakuvaj}i da ostaneme zasekoga{ vo pregratka i
nikoga{ da ne mora da se razdelime.
Vodeweto qubov be{e isto kako i na{ata vrska,
strasno i ne`no. Dvajcata ve{to ja izbegnuvavme
temata na razdelba koja dojde prebrzo. Poslednata
ve~er pred negovoto zaminuvawe, pla~ev, moite
~uvstva bea posilni od mene. Sosema zaboraviv na
moeto vetuvawe deka nikoga{ pove}e nema da
pla~am po nego. Na{ata istorija se povtoruva{e,
jas pla~ev, toj me te{e{e, postojano povtoruvaj}i
kolku me saka, velej}i mi deka vedna{ {tom stigne
}e mi se javi.
Od toj den mojot svet se smeni, ni{to pove}e ne
be{e isto, posebno jas. Od momentot na negovoto
zaminuvawe, jas bev rastrgnata na tri razli~ni
strani: na edna be{e mojata majka, na drugata moeto
semejstvo, a toj be{e na treta strana. Se ~uvstvuvav
prazna i osamena, se ~uvstvuvav vinovna, no ne se
kaev za ona sto go storiv. Sî dodeka ne po~nav da se
gledam so nego veruvav deka ima samo eden edinstven
na~in da im se odolee na takvi isku{enija - da se
izbegnat situacii koi bi te dovele vo isku{enie.
Strogo gi osuduvav i gi prezirav qubovnite
neverstva, no koga toa mi se slu~i mene toa be{e vo
57
red - moeto opravduvawe be{e kratko - na{ata
situacija e poinakva - si mislev. Jas bev vqubena vo
toj ~ovek i nikoj ne mo`e{e da gi smeni moite
~uvstva. Poradi nego gi promeniv moite standardi,
a za nego bev podgotvena da storam sî. Sovetite na
Dijana da go zaboravam gi ignorirav vo celost. Taa
se obide da me ubedi da go zaboravam i da pomislam
na Oliver.
- Koj mu e vinoven - i rekov drsko - jas nego go
preduprediv na vreme, mu ka`av deka bi mo`ela da
go povredam, treba{e da me slu{a i da me sfati
seriozno.
Vo celoto toa neracionalno razmisluvawe vo nitu
eden moment ne pomisliv deka sum sebi~na,
naprotiv, smetav deka zaslu`uvam ne{to pove}e, a
toa be{e Josif.
Toj mi se javi slednata ve~er i sekoj den potoa.
Voop{to ne se se}avam za {to zboruvavme, no se
se}avam deka sekoga{ se raspravavme za toa koj prv
}e ja spu{ti slu{alkata i }e mu stavi kraj na
razgovorot, nieden od nas ne saka{e da bide prv.
Sekoj na{ razgovor trae{e po okolu eden ~as.
Zboruvavme za sî i za ni{to. Na{ite razgovori bea
prosledeni so dolgi pauzi bez zborovi, koga i
dvajcata zamisluvavme deka sme zaedno, imagi narno
gledaj}i vo dlabo~inata na na{ite o~i.
Ponekoga{ vo na{ite razgovori gi spomnuvavme
na{ite bra~ni partneri, no zaedni~kiot zaklu~ok
be{e deka nie pripa|ame eden na drug i nivnoto
mislewe voop{to ne bi ni bilo va`no. Veruvavme
deka sme `rtvi na nekoja nejasna sudbina i bevme
gordi {to mo`eme da i prkosime na taa sudbina.
58
Rekov `rtvi, vo mno`ina, otkako toj ve{to me
ubedi deka toj ne e kriv za na{ata razdelba i deka
bi sakal da mi nadomesti za site izminati godini.
Za mene toj pretstavuva{e heroj i ni{to pomalku
od toa.
Samo ponekoga{ se ~uvstvuvav vinovna za ona {to
mu go pravev na Oliver, no mojata qubov kon Josif
be{e posilna od mojot razum. Iako mu vetiv na
Josif deka na{ata vrska }e ostane tajna, znaev deka
ne }e mo`am da ja ~uvam taa tajna od Oliver. Nemu
mu vetiv qubov i vernost, a sega go izneveriv, ja
izneveriv negovata doverba. Svesna bev samo za edno
ne{to - kako i da se odviva mojata idnina, jas ne bi
mo`ela da go pogledam Oliver v o~i, znaej}i deka go
izneveriv. Za mene na{iot brak be{e zavr{en, samo
{to toj toa seu{te ne go znae{e. Ne sakav da mislam
na toa - kako seto toa }e mu go soop{tam i koja
vistina bi mu ja ka`ala. Se pra{uvav {to bi go
zabolelo pove}e: faktot deka nikoga{ ne sum go
sakala ili deka sum go izneverila. Svesna bev deka
{to i da ka`am }e go uni{ti podednakvo, no znaev
deka ne bi mo`ela da `iveam so sebesi, znaej}i
kakva tajna krijam od nego. Bez razlika na sî, jas bev
iskrena li~nost koja sekoga{ direktno gi adresira
site problemi. I pred toa nemav nikakvi tajni od
nego. Morav da mu ja ka`am vistinata, no ne znaev
kako da go storam toa. Se pra{uvav dali postoi
polesen na~in koj bi mu ja ubla`il bolkata koja
sleduva{e. Ima li polesen na~in na koj mo`e{ da
re~e{: "@al mi e, no jas te izneveriv."
Na momenti pomisluvav toa da mu go ka`am preku
telefon, no se pla{ev od posledicite koi bi
59
mo`ele da nastanat. Zatoa re{iv da go storam toa
na na{ata prva sredba. Dijana be{e {okirana koga
i ka`av za mojata namera.
Taa se obide povtorno da me vrazumi i da me ubedi
da ne go povreduvam mojot soprug, no jas i objasniv
deka smetam deka e malku predocna za toa. Jas ja
preminav granicata na dozvolenoto i zaslu`uvav da
bidam kazneta za toa. Ne mo`ev da o~ekuvam deka
Oliver bi mi prostil takvo ne{to, koga jas ne
mo`ev da si prostam. Koga malku bi se obidela da se
pokaam za moeto delo mo`ebi, no jas voop{to ne se
kaev i ne se sramev.
Oliver mi se javuva{e sekoj den. Mi raska`uva{e
za Petar i Filip i za toa kolku ubavo se
prilagodile vo novata sredina, a tie mi raska`uvaa
za nivnite novi drugari i za novoto u~ili{te. Tie
dvajca zvu~ea mnogu sre}no, a jas se obiduvav da
zvu~am normalno. Toj si misle{e deka sum nesre}na
poradi celata situacija i vo sekoja prilika se
obiduva{e da mi dade poddr{ka i razbirawe, a jas se
mrazev sebe si sî pove}e i pove}e.
Kako po obi~aj koga i da zavr{ev so razgovorot so
Oliver, mi se javuva{e Josif, a moite ~uvstva
nabrzina se menuvaa od taga i gri`a na sovesta, vo
beskone~na radost i sre}a. Za mene be{e dovolno da
mu go slu{nam glasot i da zaboravam na cel svet,
mojot svet koj nema{e nikakva dopirna to~ka so
nego. Toa be{e onoj svet koj so godini go gradev, a
sega bev podgotvena nabrzina da go uni{tam, sî
poradi nego. Va`no mi be{e samo deka go sakam i
deka toj me saka.

60
Sostojbata na majka mi sekoj den se vlo{uva{e i
sekoj den i treba{e sî pove}e pomo{ vo nejzinite
dnevni aktivnosti. Svesna be{e deka nejzinite
denovi se bli`ea kon krajot i ~esto vele{e deka ñ e
drago {to Petar i Filip ne se tuka za da ja vidat
tolku bespomo{na i slaba. Gledaj}i ja kako se
izma~uva, be{e prete{ko za mene, no zatoa tuka
be{e Josif. Negovite povici mi zna~ea mnogu vo
tie momenti.
Kon krajot na oktomvri nejzinata sostojba zna~i-
telno se vlo{i i taa ne mo`e{e pove}e da se dvi`i,
nitu da jade. Po~na zna~itelno da slabee, a govorot
i stana nerazbirliv. Po~ina vo sredinata na
noemvri.
Iako mislev deka }e bidam podgotvena za toj ~in,
sfativ deka ne sum. Bez razlika na toa dali se
slu~uva nenadejno ili o~ekuvano, smrtta na
roditelite e sekoga{ bolna. Za mene nejzinata smrt
be{e kraj na mojot `ivot tuka, nea ja nema{e
pove}e, moeto semejstvo be{e na eden kraj na svetot,
a Josif be{e na sosem drug. Site se javuvaa sekoj den
obiduvaj}i se da me ute{at na nekakov na~in. Od
site niv najmnogu mi nedostigaa moite deca i sakav
{to poskoro da gi vidam. Edna nedela posle
pogrebot na majka mi Oliver me informira deka
napravil rezervacija za mene za sledniot let.
Vedna{ posle razgovorot so nego mi se javi Josif i
koga mu ka`av deka zaminuvam me pra{a dali bi
mo`ele da se vidime u{te edna{. Edinstveniot
problem be{e {to toj ne mo`e{e da dojde do krajot
na dekemvri, pa me pra{a dali bi mo`ela da go
smenam datumot na moeto patuvawe. Za mene toa ne
61
pretstavuva{e nikakov problem, jas tolku bev
usovr{ena vo moite lagi, taka {to mo`ev da
izla`am u{te edna{. Vedna{ mu se javiv na Oliver
i mu ka`av deka bi sakala da ostanam do
{estonedelnite verski obredi za mojata majka, a toj
vedna{ se slo`i so mene. Dvajcata se slo`ivme
denot na moeto patuvawe da bide 30 dekemvri.
Taa promena vo planot mi dade dodatno vreme da
razmislam za mojata idnina i da donesam nekoi
odluki. Dijana uspe{no ja izbegnuvav vo toa vreme.
Nejzinoto mislewe mi be{e dobro poznato i ne
sakav da go slu{am, a sama ne bev sposobna da
razmisluvam i racionalno da gi sogledam rabotite
onakvi kakvi {to bea, pa zatoa re{iv da ne pravam
ni{to tuku da ostavam na vremeto da poka`e sî.
Josif pristigna vo eden laden, sne`en dekemvriski
den. Se dogo vorivme da se najdeme vo na{eto staro
mesto, vo na{iot omilen restoran. Me ~eka{e
nadvor i koga me zdogleda se str~a kon mene i po~na
strasno da me baknuva. Nieden od nas ne be{e vo
sostojba da zboruva, dvajcata bevme opieni od
na{ite ~uvstva. Na{ite pogledi ka`uvaa sî.
Vo taa sedmica sekoe popladne go pominuvavme
zaedno. Dewe bev so Josif, a no}e gi pakuvav moite
kuferi za pat vo neizvesnosta.
Na tretiot den od negovoto pristignuvawe toj me
pra{a:
- Srcence, dali bi mo`ela da ostane{ so mene
malku podolgo utreve~er? Imam edno specijalno
iznenaduvawe za tebe.
- Se razbira - mu odgovoriv, iako toa zna~e{e deka
ne bi bila doma vo voobi~aenoto vreme koga Oliver
62
mi se javuva{e. Toa ne mi be{e va`no. Znaev deka ne
}e mi bide te{ko da smislam nekoja laga za Oliver.
Dvajcata bevme svesni deka na{ata romansa se
bli`i kon kraj i sakavme da go iskoristime sekoj
moment.
Iako insistirav da mi ka`e za negovoto izne-
naduvawe ne uspeav da izvle~am nikakva infor-
macija od nego, samo mi ka`a deka }e me vodi na sve-
~ena ve~era.
Sledniot den se sretnavme vo na{eto voobi~eano
vreme, na na{eto voobi~aeno mesto. Obi~no nosev
sportska obleka za na{ite sredbi, no ovojpat se
odlu~iv za crn fustan koj inzvonredno ja ocrtuva{e
mojata linija. Josif ostana bez zbor koga me
zdogleda. Mi re~e deka izgledam prekrasno i ne
mo`e{e da go odvoi pogledot od mene. Mi ka`a deka
mu e mnogu drago deka povtorno me na{ol i deka
negovite najubavi momenti se vrzani tokmu za mene.
Jas bev opiena od sre}a.
Koga vlegovme vo negoviot avtomobil mi re~e:
- Ovojpat, srcence na{eto vozewe }e bide malku
podolgo!
A jas sakav da mu ka`am deka so nego bi odela i na
kraj na svetot.
Toj prodol`i vqubeno da me gleda, so onoj negov
tainstven, prepoln so strast pogled, koj mene tolku
mnogu mi gode{e. Voop{to ne mi be{e va`no kade
odime, sî dodeka bevme zaedno.
Posle okolu polovina ~as vozewe, toj zapre na
desnata strana od patot i po~na strasno da me
baknuva, a jas mu odgovarav so ist `ar. Toga{ mi
ka`a deka ima podgotveno tri iznenaduvawa za mene
63
za taa ve~er i deka smeta deka e vreme za prvoto
iznenaduvawe. Mi re~e da gi zatvoram o~ite dodeka
toj nabrzina izleze od avtomobilot, za vedna{
potoa pak da se vrati. Koga povtorno gi otvoriv
moite o~i pred sebe go zdogledav najgolemiot i
najprekrasniot buket od ru`i vo razli~ni boi.
Pred da mo`am da prozboram, nego pak go snema za
vedna{ pak da se vrati so {i{e od na{iot omilen
soda pijalak so dve ~a{i. Ne znaev {to da mu re~am,
celata scena be{e tolku mnogu romanti~na, a nie ja
zalevavme so na{ite bakne`i, proprateni so
zborovite: "te sakam".
Jas bev beskrajno sre}na, a nemu mu gode{e mojata
reakcija. Mi re~e:
- Sakam da ti prireduvam vakvi iznenaduvawa, ti ne
zaslu`uva{ ni{to pomalku od najdobroto!
Vo tie momenti se pra{uvav dali e mo`no nekoj
nekogo da saka tolku mnogu kolku {to go sakav jas.
Povtorno gi izbri{av site godini {to ne delea,
povtorno bev sedumnaesetgodi{na devojka, a toj
be{e dojden za da mi nadopolni za site proplakani
no}i.
Do na{ata kone~na destinacija vozevme okolu dva
~asa. Pati{tata bea lizgavi, a zimskiot sne`en
pejsa` okolu nas be{e prekrasen. Dvajcata u`i-
vavme vo zvucite na na{ite omileni melodii
postojano ispra}aj}i si ne`ni me|usebni pogledi
koi ka`uvaa pove}e od sekakvi zborovi.
Zastanavme pred najgolemiot hotel vo najbliskiot
grad nare~en Andijamo, kade {to go parkiravme
avtomobilot, a potoa se upativme kon vnatre{nosta
na hotelskiot restoran. Na vratata ne pre~eka
64
kelner koj ne odvede do prekrasno dekorirana masa,
servirana za dvajca. Bev zbuneta, a Josif mi objasni
deka nie }e sme edinstvenite tuka taa ve~er. Mi
objasni deka ima napraveno rezervacija za celoto
mesto, za taa ve~er. Za da bide iznenduvaweto u{te
pogolemo, na drugata strana od restoranot stoe{e
grupa od muzi~ari koi ~ekaa znak za da zapo~nat so
nivnata programa.
Jas ne bev sposobna da izustam ni zbor, pa zatoa go
ostaviv Josif da odbere menñ za ve~erta. Kelnerot
najprvo ni donese {i{e crveno vino, so koe
nazdravivme za poubava idnina. Tancuvavme
popoleka, pripieni eden do drug, a na{ite srca
bieja kako edno. Josif mi {epote{e:
- Ne sakam da se oddelam od tebe, srcence, se
pla{am deka bi mo`ela da is~ezne{!
- Za tebe sekoga{ }e bidam tuka! - mu odgovoriv.
Mu ka`av kolku mnogu go sakam i deka toj sekoga{
}e bide del od mene. Me|u nas nema{e nikakvi
tajni, barem ne od moja strana.
Taa no} be{e u{te edna magi~na no} vo koja svetot
pak prestana da postoi. Ni be{e drago {to
povtorno bevme zaedno i ne sakavme da mislime na
ni{to i na nikoj drug.
Voop{to ne se se}avam na menñto od taa ve~er. Znam
samo deka sî be{e vkusno. Koga zavr{ivme so
ve~erata Josif mi re~e deka e vreme za negovoto
treto iznenaduvawe taa ve~er. Jas mu ka`av deka
smetam deka ne bi mo`ela da izdr`am u{te edno
iznenaduvawe, se be{e kako scenario za nekoj
romanti~en film vo koj nie gi igravme glavnite
ulogi.
65
Toj ja stavi rakata vo negoviot xeb i od nego
izvle~e male~ka kutija za nakit. Pred da ja otvori,
ne`no mi re~e:
- Vo ovaa kutija ima eden podarok, koj{to treba{e
da ti go podaram mnogu odamna!
Be{e prsten, prekrasen prsten so dijamant vo
sredinata. Rakata mu se zatrese, a jas po~nav
nekontrolirano da pla~am. Site godini koi ne
delea dotoga{, seta bolka od tie godini zasveti
pred moite o~i. Site moi ~uvstva ispome{ani
zaedno izlegoa na povr{ina. Bev razo~arana,
radosna i sre}na vo isto vreme i posakav da mo`am
glasno da vrisnam:
-Da, vo pravo si, ova navistina treba{e da go
stori{ mnogu odamna. Sega samo mo`e{ da go
zemi{ ovoj prsten i da i go podari{ na soprugata,
a ne mene. Jas sum ma`ena za drug ~ovek i ne bi
trebalo da prifatam podaroci od drug ma`,
osobeno ako toj podarok se vika prsten! Sega e
predocna!
Sakav da vrisnam, no koga prozboriv, namesto ona
{to go mislev samo tivko izustiv:
- Blagodaram, sekoga{ }e go ~uvam na mojata raka!
Popoleka go napu{tivme restoranot i koga
povtorno vlegovme vo avtomobilot jas povtorno
po~nav da pla~am. Josif me te{e{e so zborovite:
- Srcence, se }e bide vo red te molam nemoj da
pla~i{. Vo glavata mi se vrte{e i ne znaev dali e
toa od vinoto ili pak od moite ispome{ani
~uvstva. Razumniot, prakti~en glas vo mojata glava
mi vele{e da pobegnam od tuka, potsetuvaj}i me na
minatoto i na site bolni se}avawa. Toj glas me
66
 mole{e da ne napravam nekoja glupost, so koja bi
gi le~ela moite raneti ~uvstva. Jas go ignorirav
toj glas. Kako po obi~aj koga se rabote{e za nego,
go poslu{av moeto srce koe mi vele{e: -Ovoj ~ovek
te saka isto kolku {to go saka{ ti i ne bi te
povredil povtorno. Toj ne bi go storil toa
povtorno.
Negoviot ne`en pogled ne se simnuva{e od mene.
Toj be{e prepoln so qubov. Si pomisliv:
Ovoj ~ovek mi donese mnogu pogolema bolka,
otkolku {to bi mo`ela da podnesam vo mojot eden
`ivot. Ne veruvav deka bi mo`el da go napravi toa
povtorno, osobeno koga jas ne o~ekuvav ni{to od
nego. Toa mu go rekov, a toj samo se nasmevna
zavodlivo i mi re~e deka mu zna~am premnogu.
Vozeweto nazad taa ve~er be{e poote`nato otkolku
toj den. Ulicite bea pokrieni so novi naslagi od
sneg, a sne`nata viulica ja namaluva{e vidlivosta
na kolovozite. Izgleda{e kako vozilata da
is~eznuvaa vo sne`nata viulica. Vo eden mal del od
sekuda Josif izgubi kontrola nad volanot i
avtomobilot po~na nekontrolirano da se vrti, a
nie dvajca pomislivme deka e toa kraj. Za na{a
sre}a zaprevme vo edna bezdna, na sprotivnata
strana na dlabokata reka vo koja tolku lesno mo-
`evme da zavr{ime. Koga sfativme deka pominavme
mnogu lesno se poglednavme i istovremeno rekovme:
- Ova e predupreduvawe za nas, - za vedna{ potoa da
po~neme da se smeeme na mojata izjava:
- Pa ako ne{to ni se slu~e{e, barem }e bevme
zaedno.
Josif na toa dodade:
67
- Zamisli si samo kako }e izgledaa naslovnite
stranici na vesnicite: "Dvajca neverni qubovnici
zaginale zaedno vo soobra}ajna nesre}a".
Si rekovme deka verojatno nikoj ne bi prisustvuval
na na{ite pogrebi, a toj pak dodade:
- Toa ne e va`no, barem bi bile zaedno. Ne znam
zo{to, no seta taa situacija ni be{e mnogu sme{na
i kako da ni dade nova sila za da prodol`ime da
odime protiv sudbinata.
Za na{a sre}a nie zavr{ivme bez niedna
grebnatinka, a avtomobilot ne pretrpi nikakva
{teta. Slednite dve vozila koi pominuvaa ottuka
zastanaa da ni pomognat i po nekolku obidi,
avtomobilot be{e pak vo soobra}aj. Toa ne be{e
kraj na na{ata vozbudliva ve~er, taa mala nezgoda
samo go zgolemi elektricitetot me|u nas. Posle
kratkotrajno vozewe Josif go svrti avtomobilot na
edna male~ka pateka i zapre na edna ~istinka.
Elektrcitetot me|u nas be{e nepodnoslivo visok i
naskoro dostigna kuluminacija. No}ta ja kru-
nisavme so vodewe qubov vo divinata na no}ta ~ija
ti{ina ja naru{uva{e samo veterot i zvucite na
na{ite vozbudeni srca. Vodevme qubov sî dodeka ne
po~uvstvuvavme umor. Be{e toa prekrasen za-
vr{etok na eden u{te poprekrasen den, koj znaevme
deka }e ostane zasekoga{ vre`an vo na{ite
se}avawa.
Doma se vrativ posle polno} i koga ja zatvoriv
vratata zad mene me obzede ~uvstvo na vina. Svesna
bev za faktot deka koga lu|eto im dadat dozvola na
nivnite emocii da vladeat so niv, tie obi~no
pravat neracionalni raboti, a jas po~nav da se
68
mrazam samata sebe si poradi nesposobnosta da im
odoleam na negovite predizvici. Jas bev vozrasna i
svesna, i treba{e da postavam racionalni, realni
granici me|u nas.
I pokraj celata vina koja ja ~uvstvuvav, zaspav so
edna misla na pamet: "Tolku mi e drago {to go
najdov povtorno!
Koga se razbudiv slednoto utro, vedna{ se setiv na
prethodnata no} i ~uvstvoto na vina me obzede
povtorno. Mojata sovest po~na intenzivno da
raboti i jas po~nav da se preziram sebe si pove}e od
sekoga{, sî do momentot koga Josif mi se javi:
- Srcence, kako ja mina no}ta i kako se ~uvstvuva{
utrovo? - me pra{a.
- Isto kako i ti! - mu odgovoriv ne`no.
- Toj odgovor i go o~ekuvav! - mi vozvrati toj
ne`no.
Toj mi ka`a deka mu pretstavuva zadovolstvo da me
pravi sre}na i mi ka`a kolku se ~uvstvuva ispolnet
i sre}en so mene i smeta deka nie dvajca sme bile
sozdadeni eden za drug. Kako po obi~aj se slo`iv so
nego ne sfa}aj}i deka ve}e mi be{e stanato navika
da se slo`uvam so sî {to toj vele{e ili prave{e.
Popoleka no sigurno mu dadov potpolno pravo da
vladee so mene i da gi donesuva site odluki vo moe
ime. Jas bev potpolno preokupirana so nego i ne
sfativ kolku lesno stanav marioneta vo negovite
race.Toa na nekoj na~in mi gode{e tolku mnogu, {to
so vreme prerasna vo nezdrava navika. Mene mi
be{e drago {to sme zaedno i ne pomisliv deka toj
bi mo`el taa moja slabost da ja upotrebi protiv
mene.
69
Sledniot den se najdovme na voobi~aenoto mesto, no
ovojpat na{iot razgovor zapo~na mnogu poseriozno
od obi~no. Dolgo razgovaravme za izminatata no} i
za na{eto zaedni~ko minato. Dvajcata se slo`ivme
deka pove}e ne bi mo`ele da `iveeme eden bez drug
i deka edinstven na~in za da go ostvarime toa e da
po~neme zaedni~ki `ivot. Smetavme deka zaslu-
`uvame vtora {ansa. Svesni bevme deka toa nema
voop{to da bide lesno ili brzo, no bevme ubedeni
vo na{ata odluka i podgotveni da napravime se za
na{ata idnina. Razgovaravme za na{ite bra~ni
partneri i za na{ite deca. Tie na dvajcata ni
zna~ea mnogu i se nadevavme deka eden den }e sfatat
zo{to sme go storile toa. Nikoj od nas nema{e
odreden plan so site detali za na{ata idnina. Za
toa be{e prerano da se diskutira. Najprvo treba{e
da pomineme niz celata procedura na razvod, za da
mo`eme da diskutirame za na{ata idnina koja be{e
mo{ne neizvesna. Se dogovorivme na na{ite bra~ni
partneri da im ka`eme {to pobrzo. Bevme svesni za
rizikot koj go prezemavme, za koj znaevme deka vredi
da se prezeme. Veruvavme deka na{ata qubov zaslu-
`uva {ansa, a nie bevme podgotveni da ja izdr`ime.
Josif mi go dade negoviot telefonski broj. Mi
posaka sre}a i mi re~e da mu se javam, otkako se }e
bide re~eno i storeno.
Na{ata razdelba be{e ta`na, jas povtorno pla~ev,
a toj me te{e{e, ubeduvaj}i me da bidam istrajna vo
na{ite planovi.

70
 XI

Si posakavme- zbogum - eden na drug, i koga ve}e se

smestiv vo avionot se setiv deka toj ne me koregira
koga se pozdravuvavme. Odlu~iv da ne preteruvam vo
analiziraweto na site negovi postapki. Dvajcata
imavme dovolno gri`i i bez toa.

Letot izgleda{e predolg, no toa ne mi smeta{e.

Petar i Filip mi nedostasuvaa premnogu i sakav
{to poskoro da gi vidam, no vo isto vreme sakav
{to podolgo da go odlo`am moeto viduvawe so mojot
soprug. Odlu~iv sî da mu ka`am na prvata sredba,
nema{e nikakva smisla da ja prodol`uvam mojata
agonija. Oliver so mene sekoga{ be{e iskren i
zaslu`uva{e da ja slu{ne vistinata od mene. Jas bev
vqubena vo Josif, vo toa nema{e nikakov somne` i
vo nieden moment ne pomisliv deka mo`ebi pravam
gre{ka, nitu pak pomisluvav deka moite postapki
bi mo`ele da bidat sebi~ni, ednostavno go barav
ona {to smetav deka go zaslu`uvam. Zdravoto
razmisluvawe so toa nema{e nikakva vrska.
Koga avionot kone~no ja dopre pistata, me obzede
nekoe ~udno neprijatno ~uvstvo i vo srceto
po~uvstvuvav studen bran, kako da se obiduva{e da
me predupredi deka ne{to lo{o }e se slu~i.
Vo gu`vata gi zdogledav Oliver, negovata majka i
na{ite deca kako netrpelivo me ~ekaat kraj
paso{kata kontrola. Mi izgledaa kako da bea
porasnati nekolku santimetri od posledniot pat
koga gi vidov. Oliver me zdogleda prv i po~na da mi
mavta so dvete race, a potoa gi podigna i decata da
71
me vidat. Bev radosna {to gi gledam, no
neprijatnoto ~uvstvo koe se pojavi vo avionot sega
samo pove}e se intenzivira. Male~kiot glas vo
mojata glava po~na da me predupreduva da bidam
pretpazliva i da razmislam u{te edna{ pred da
napravam u{te nekoj nepromislen ~ekor. Jas go
ignorirav kako po obi~aj. [to se odnesuva{e do
mene, {tetata be{e napravena i ne stanuva{e zbor
za nekoja korekcija, be{e vreme da se soo~am so
posledicite od moite nepromisleni postapki.
Moite mom~iwa dolgo gi dr`ev vo moite pregratki,
vetuvaj}i im deka nikoga{ pove}e nema da se
razdelam od niv. Tie dvajcata zboruvaa vo eden glas,
kako da sakaa naedna{ da mi raska`at sî za
izminatite meseci.
Seto toa go prekina Oliver so negoviot
avtoriteten glas:
- Deca, }e mi dozvolite li da se pozdravam?
Koga toj se obide da me bakne jas ve{to go izbegnav
negoviot bakne` koj samo go navla`ni mojot obraz.
Ne sakav toj da me bakne, ne sakav da go izneveram
Josif.
Oliver ni{to ne zabele`a, verojatno si pomisli:
"]e ima vreme" a jas si mislev: "Ve~erva moram da
mu ka`am".
Vozeweto do doma be{e zabavno. Site se obiduvaa da
mi poka`at {to pove}e raboti. Na{ite deca po~naa
i da se raspravaat okolu toa, a Oliver se obide da
gi smiri velej}i im:
- Deca, nemojte da se raspravate, mama otsega }e
bide tuka i }e imate mnogu {ansi da i poka`ete sî.
Ovojpat nema lesno da ja ispu{time od vid.
72
 Koga go poglednav si pomisliv - "Bo`e, kako li }e
mu ka`am? Toj e najfiniot ~ovek na zemjinata
topka, a jas naskoro treba da go uni{tam" i se
mrazev samata sebe si. Posakav da postoe{e
polesen na~in.
Vozeweto do doma trae{e okolu polovina ~as koga
navlegovme vo edna tivka naselba. Tie site mi
rekoa da pogodam koja e na{ata ku}a, a jas im rekov:
- Ne znam, mene site ku}i mi izgledaat isto.
Na toa, Oliver odgovori:
-Tuka gre{i{ mila, na{ata ku}a e najubavata - i se
parkira pred edna dvokatna ku}a koja be{e oboena
vo `olta boja.
Be{e locirana na krajot na ulicata.
Na vratata stoe{e golema tabla so natpis
"DOBREDOJDE", ispi{ana so detski rakopis.
Jas gi pregrnav moite deca i po~nav da pla~am, a
koga tie za~udeno me poglednaa im ka`av deka
pla~am od pregolema radost. Dvajcata me zedoa za
raka i me vnesoa vnatre. Vo agolot na sobata be{e
postavena ogromna, prekrasno ukrasena elka, a na
trpezariskata masa ima{e buket od crveni ru`i,
koi bea nameneti za mene.Tie bea od Oliver, mojot
prekrasen soprug. Ku}ata be{e prostrana, udobna i
mnogu vkusno uredena. Na Oliver mu dadov
kompliment za ureduvaweto, a decata glasno izvi-
knaa:
-Mamo, mamo i nie mu pomognavme!
Naskoro ni se pridru`i i David, tie site se bea
dogovorile novogodi{nata no} da se proslavuva kaj
nas. Novogodi{nata ve~era pomina vo prijatno
raspolo`enie. Koga Oliver ne ponudi za piewe,
73
site se slo`ija za crveno vino, site osven mene, jas
pobarav ~a{a belo vino. Crvenoto vino be{e
pregolemo potsetuvawe na mojata posledna no} so
Josif. Se pra{uvav kako toj ja minuva novogo-
di{nata ve~er. Mojata svekrva mi nazdravi i mi
posaka toplo dobredojde i sve~eno izjavi deka od toj
den se seli vo ku}ata na David. Re~e deka nejzinata
rabota bila zavr{ena vo taa ku}a i taa ne bi sakala
da pre~i. Mojot apetit totalno go snema, me obzede
~uvstvo na prezir kon samata sebe si. Ne mo`ev da
se izna~udam kako uspeav da se dovedam vo situacija
da gi povredam site onie koi tolku mnogu me sakaa i
cenea.
Vedna{ po polno}, David i mojata svekrva izrazija
`elba da si odat, smetaa deka nie bi sakale da
bideme sami. Jas se obidov da gi zadr`am, no tie
u~tivo se zablagodarija i u{te edna{ ni posakaa
mnogu sre}a vo novata godina. Dodeka Oliver gi
ispra}a{e niv, jas otidov da gi podgotvam Petar i
Filip za spiewe. Koga gi baknav i im posakav dobra
no} tie poluzaspani mi rekoa:
- Mamo, mnogu ni e milo {to si pak so nas, mnogu ni
nedostasuva{e.
Moite obrazi bea vla`ni od solzi dodeka gi gledav
kako tonea vo son. Pred mene be{e najte{kiot
moment - sredbata so mojot soprug, o~i vo o~i. Popo-
leka po~nav da sleguvam niz skalite.
Oliver sede{e na kau~ot vo dnevnata soba, so
dale~inskiot upravuva~ vo negovite race gi menu-
va{e kanalite na televizorot. Jas podzastanav i
po~nav da go analiziram.

74
Oliver be{e najprekrasniot ~ovek {to go
poznavav vo mojot dotoga{en `ivot, tatkoto na
moite deca i ~ovekot koj{to najmnogu me saka{e.
Na masi~kata pred nego ima{e neotvoreno {i{e
{ampaw. Mo`ebi zvu~i glupavo, ama jas go sakav, no
izgleda nedovolno za da mu ostanam verna.
Koga me zdogleda, se nasmevna na nemu svojstven,
zavodliv i provokativen na~in.
- Kone~no sami, draga moja - mi re~e i ne`no me
privle~e kon sebe, a mene mi se zavrte vo glavata i
me obzede neprijatno ~uvstvo ispome{ano so strav
od negovata reakcija. Toa be{e presudniot moment
vo mojot `ivot, odlukata be{e donesena i morav da
mu ja soop{tam. Nie dvajca sekoga{ bevme iskreni
eden sprema drug i jas ne znaev poinakov na~in.
Male~kiot glas vo mojata glava povtorno se obide
da ka`e ne{to: "Da iskrenost, no ti mu veti i
vernost, {to se slu~i so nea?"
Ne znaev {to da re~am. Sednav do nego, a toj me
pregrna.
- Zlato, znam deka sî ova e novo za tebe i priznavam
deka deluva zbunuva~ki na po~etok, no veruvaj mi }e
po~ne brzo da ti se dopa|a. Decata ubavo se
prilagodija i mnogu im se dopa|a ovde, a jas li~no
mislam deka e ova najdobrata odluka koja dosega sme
ja donesle.
Toj prodol`i da zboruva, a jas go slu{av no ne
pametev za {to zboruva. ^uvstvuvav kako da sme
oddale~eni so iljadnici kilometri, a telefonskata
vrska be{e mnogu lo{a i se trudev da gi zapomnam
samo va`nite raboti koi mi gi ka`uva{e. Vo mojata
glava pravev evaluacija na mojot govor koj {to
75
treba{e da go zapo~nam. Oliver zapre na sredina na
edna negova re~enica i ~udno me pogledna, velej}i
mi:
- Kate, izgleda kako da ne ti e dobro, dali e se vo
red?
Negoviot pogled prodira{e niz mene, kako da
saka{e da me predupredi da ne re~am ni{to, kako da
znae{e deka ona {to }e go re~am nema da mu se
dopadne. Za moment zavladea kobna ti{ina, koja ja
prekina mojot tivok glas:
- Da, ne{to ne e vo red... Ne{to se slu~i so mene i
jas ne znam kako da ti ka`am .
- Zlato moe, sega sme sami i znae{ deka mo`e{ sî
da mi ka`e{.
Jas po~nav da zboruvam, a Oliver me slu{a{e.
Negovite o~i bea {iroko otvoreni i me gleda{e so
neveruvawe. Mislam deka o~ekuva{e deka }e
zastanam vo sekoj moment i }e mu ka`am deka se
{eguvam, no od druga strana me znae{e predobro za
da znae deka jas ne bi odbrala takva tema za
{eguvawe. Negovite o~i bea ispolneti so nekoj
~uden sjaj, mislev deka }e stane i ednostavno }e me
ubie. Jas sakav da stori ne{to i da me kazni za
moeto neverstvo i za bolkata koja mu ja predizvikav.
Ni{to od toa ne se slu~i, Oliver i ponatamu be{e
smiren.
- Zo{to? Ka`i mi zo{to? Ka`i mi te molam {to e
toa {to toj mo`e da ti dade, {to go nema{e so
mene? – prozbori toj so o~aj na ~ovek koj e na smrtna
postela. Ne ~ekaj}i odgovor, so baven ~ekor se
upati kon spalnata soba, koja treba{e da bide na{a.
Vo eden mig naglo zastana, se zavrti i mi re~e:
76
- Sega se setiv {to e toa: bolka i mizerija, toa e ona
{to go nema{e so mene. Zapameti {to }e ti re~am -
pak izusti toj - ako misli{ deka `ivotot ne ti bil
ubav dosega, bidi podgotvena, toj }e ti poka`e!
Negoviot glas zvu~e{e kako predupreduvawe.
Oliver zad sebe ja zaklu~i vratata, a jas ostanav
dolgo da gledam vo nea.
Jas ne bev podgotvena za takva reakcija od negova
strana, toj izgleda{e premnogu smiren {to be{e
sprotivno na ona {to go o~ekuvav, histerija,
vikawe, ili pak molewe.
Me|u nas be{e gotovo, jas go storiv toa {to mislev
deka morav da go storam i se ~uvstvuvav mizerno.
Posakav da ne mu go napravam toa na Oliver, na nas.
Ne bev vo sostojba da razmisluvam razumno.
[totuku go ispu{tiv od mojot `ivot
najvrednoto ne{to {to go imav. [to li si
mislev? - Ne znam, samo znaev deka sum vqubena i
zaradi taa moja qubov `rtvuvav sî {to ima{e
zna~ewe za mene, a jas se po~uvstvuvav izgubena, i za
prv pat se zapra{av dali mo`ebi napraviv gre{ka,
no toa be{e samo za mig .Se setiv na Josif i
negovite ohrabruva~ki zborovi:

- Nema da bide lesno, no }e uspeeme.

Prvata no} vo mojot nov dom ja pominav vo

gostinskata soba. Ne zaspav nitu mig, a koga stanav
slednoto utro go najdov Oliver kako go pie
negovoto utrinsko kafe. Izgleda{e kako na ne-
govite ramewa da be{e celiot tovar od ovoj svet, i
o~igledno be{e deka ima pominato neprospiena
77
no}. Toj voop{to ne me pogledna. Decata ne
zabele`aa ni{to. Toj gi odvede na u~ili{te toa
utro, a koga se vrati mi re~e da sednam za da
razgovarame. Se ~uvstvuvav kako zatvorenik koj
napravil stra{no delo, a Oliver be{e sudijata koj
treba{e da mi ja izre~e smrtnata kazna. Oliver
po~na da zboruva, kako jas da ne bev prisutna,
izbegnuvaj}i da me pogledne. Mi re~e deka mu e
ma~no da me gleda i deka nema zborovi koi bi
mo`ele da objasnat kolku ne mo`e da me podnese.
Mi re~e deka razmisluval cela no} za toa {to da
napravi.
- Ka`i mi {to saka{ ti? Ka`i mi {to bi
napravila ti na moe mesto?
Jas mol~ev, se pla{ev da izustam {to sakam, a toj go
znae{e mojot odgovor - Jas gi sakav moite deca.
- Ako misli{ deka samo taka }e zaminam i }e ti gi
ostavam decata, toga{ si mnogu daleku od vistinata
- mi re~e.
Znaev deka ima nekoj plan i znaev deka moram da go
slu{nam negoviot plan. Oliver be{e tolku laden,
kako da be{e na sostanok so nekoj biznis partner,
koj treba{e da bide zapoznat so detalite od
negoviot plan. Jas razmisluvav za site izminati
godini so toj ~ovek, toj be{e mojot `ivot, izvor na
mojata radost, mojata sila i poddr{ka, a jas go
izneveriv na najlo{ mo`en na~in. Najlo{oto vo
celata taa situacija ne be{e ~inot na moeto
neverstvo, tuku faktot {to vo nieden moment ne se
pokajav za nego. Ona {to me prave{e da se preziram
samata sebe si be{e faktot {to go povrediv
Oliver na tolku svirep na~in. Povtorno posakav da
78
ima{e polesen na~in da go storam toa, bez da mu go
skr{am srceto.
- Ne znam kakvi se tvoite planovi - mi re~e - i toa
ne me interesira. Jas li~no bi sakal da te ispratam
vo pekolot, kade {to pripa|a{, no za `al ti im si
majka na ovie kutri deca, a nekoj mora da misli za
nivnoto dobro.
Zatoa, te predupreduvam da po~ne{ da misli{ za
promena i da ne se kocka{ so nivnata idnina. Se
nadevam deka znae{ deka ne bi bilo pametno da
pravi{ nikakvi planovi bez moja dozvola.
Jas sakav da se sprotivstavam, no toj vedna{ me
prekina, mi re~e da go soslu{am do kraj.
- Jas smetam - re~e toj - deka imam re{enie koe bi
bilo najdobro za site nas, ako taka mo`e da se re~e.
Na decata im e dobro ovde i tie ubavo se priviknaa.
Tie voop{to ne znaat {to se slu~uva, i jas smetam
deka taka treba i da ostane. Tie ne se vinovni za
tvoite gluposti. Zatoa }e napravime vaka: Jas i ti
}e ostaneme pod ovoj ist pokriv slednava godina, a
za toa vreme }e najdeme na~in da gi podgotvime za
idninata i za detalite od nea.
Oliver mi veti deka ako se pridr`uvam na ovoj
negov uslov, toga{ toj ne bi im ka`al za moeto
neverstvo. Toj mi re~e deka ako razmislam }e sfa-
tam deka ova e najprifatlivo re{enie za site nas,
bidej}i procesot na razvod bi trael isto tolku
dolgo. Morav da priznam deka be{e vo pravo, jas se
nao|av vo stranska zemja, vo koja zakonite ne mi bea
poznati i morav da zastanam na zdravi noze, pred da
mo`am da prodol`am napred. Negoviot predlog
zvu~e{e fer, edinstveno {to ne mi se dopa|a{e
79
be{e periodot od edna godina - toj mi izgleda{e
predolg.
Posle toj razgovor se po~uvstvuvav slobodna na
nekoj na~in, no ne se ~uvstvuvav sre}na. Mi
ostanuva{e u{te da go izvestam Josif za sî ona {to
se slu~uva{e vo mojot `ivot. Vo taa prva nedela
nekolkupati se obidov da go dobijam, no koga i da go
zavrtev negoviot broj, se javuva{e negovata sopruga,
a jas go spu{tav telefonot. Toa me prave{e
nervozna.
Mojot soprug napravi sî za da mi bide polesno. Toj
se odnesuva{e qubezno vo prisustvo na decata, a
koga bevme sami me ignorira{e. Znaev deka mo`e{e
da odbere poinakov tretman i da me ostavi da se
snao|am sama, no toj ne go stori toa. Toj navistina
saka{e da zastanam na zdravi noze, pa voop{to ne se
somnevav vo negovite motivi za toj period od
dvanaeset meseci. Znaev deka ako ulogite bea
obratni, jas ne bi bila tolku fina so nego. Toa
be{e razlikata me|u nas - toj ima{e dostoinstvo, a
jas go uni{tiv moeto.
Jas bev sama vo pogolemiot del od denot pa zatoa
odlu~iv da storam ne{to za sebe. Najprvo go
polo`iv voza~kiot ispit za da mo`am da po~nam
sama da se snao|am. Po~nav da go vozam mojot crn
xip koj Oliver go ima{e kupeno za mene kako del od
iznenaduvaweto za moeto doa|awe tamu. Klu~evite
mi gi dade u{te pred da vlezam doma velej}i mi:
- Specijalno iznenaduvawe za mojata specijalna
sopruga.
Petar i Filip po~nav da gi vozam do u~ili{te i
nazad sekoj den i popoleka po~nav da se zapoznavam
80
so novata sredina, koja od den na den sî pove}e mi se
dopa|a{e. Edinstveniot problem be{e {to ne
mo`ev da spijam no}e, go izgubiv apetitot i po~nav
naglo da slabeam. Se ~uvstvuvav iznemo{tena, no ne
i iznenadena - smetav deka e toa sosema normalna
reakcija posle seto ona {to go pominav. Od
najbliskata apteka kupiv vitamini, no koga i tie ne
mi pomognaa, zaka`av pregled vo najbliskata ordi-
nacija.
Pregledot ne trae{e dolgo. Doktorot mi re~e deka
rezultatite }e bidat gotovi za nepoln ~as i mi re~e
deka vedna{ }e mi se javi. Na patot za doma
povtorno se javiv kaj Josif, no ovojpat nikoj ne go
krena telefonot od drugata strana. Toa mnogu me
zagri`i, pa odlu~iv da bidam pouporna vo moite
povici.
Za nepoln ~as otkako se vrativ doma, mi se javija od
lekarskata ordinacija i me povrzaa so lekarot
koj{to me pregleda prethodno. Toj mi re~e deka gi
ima rezultatite i bi sakal povtorno da me vidi vo
negovata ordinacija. Toj ne saka{e ni{to da
diskutira preku telefon. Jas se upla{iv, moeto
neprijatno ~uvstvo povtorno se pojavi, a jas poitav
kon negovata ordinacija.
Vo sobata za ~ekawe prelistuvav edno spisanie koga
sestrata go povika moeto ime, a vedna{ potoa me
vnese vo ordinacijata i mi re~e da go po~ekam
lekarot. Toj me pozdravi nasmean.
- Va{ite naodi ne poka`uvaat nikakva pogolema
abnormalnost-re~e toj - vie o~ekuvate bebe.
Nikakva abnormalnost - si pomisliv - koga samo bi
znaele kolkava abnormalnost e toj naod! No jas
81
nemam nikakvi simptomi na gadewe ili povra}awe -
mu rekov. I znaev kolku banalno zvu~i toa.
Odedna{ po~na da mi se vrti i po~nav da ~uvstvuvam
bolka vo gradite. Mu rekov na lekarot deka moram
da izlezam nadvor. Morav nekako da se sozemam i da
razmislam. Za takva vest voop{to ne bev podgotvena
i mi treba{e vreme da se sozemam od prvobitniot
{ok.
Ova ne treba{e da se slu~i vaka, ova e sosema
pogre{no vreme - si mislev.
Koga izlegov nadvor solzite po~naa da se trkalaat
niz moeto lice, sakav da bidam sre}na, no toa be{e
nevozmo`no vo toj moment. Josif i jas dolgo
razgovaravme i planiravme da imame deca, no ne
tolku skoro, nie dvajcata seu{te bevme sekoj vo
svojot brak. Toga{ re{iv da bidam pouporna vo
moite telefonski povici kon nego, morav da go
izvestam i da mu ka`am, znaev deka toj }e smisli
nekoe re{enie. Ovojpat bev sigurna vo negovata
qubov kon mene.
Bescelno se vozev naokolu vo slednite dva ~asa,
koga kone~no se parkirav pred edna telefonska
govornica i go zavrtev negoviot broj. Se javi Josif,
a jas bev presre}na koga mu go slu{nav glasot.
Vozbudena, mu ka`av kolku mnogu mi nedostasuva i
vedna{ po~nav da mu raska`uvam za sî {to mi se
slu~i od na{ata posledna sredba. Mu ka`av deka e
gotovo me|u mene i Oliver, mu raska`av za negoviot
predlog, mu ka`av kolku mnogu go sakam i mu
raska`av sî, osven za mojata bremenost. Zboruvav
mnogu brzo, sakav da go izvestam za sî koga naedna{
sfativ deka razgovorot be{e ednonaso~en; Josif
82
samo me slu{a{e. Po~uvstvuvav deka ne{to ne e vo
red i vedna{ go zapra{av:
- Du{o, dali e sî vo red so tebe? Pra{av, a sfativ
deka ne sakam da go slu{nam odgovorot.
- Jas ne ñ ka`av, ne mo`ev da ñ ka`am i... ne znam
dali da i ka`am... mo`ebi ne zaslu`uva da i go
napravam toa... Mo`ebi treba u{te edna{ da
razmislime za na{ata odluka...
I telefonskata slu{alka padna od moite race.
Ne znam kolku dolgo stoev tuka nesposobna da se
pomrdnam. Pred o~ite mi izleze likot na Oliver
kako mi veli:
-Da, toj ima ne{to pove}e da ti ponudi...bolka i
mizerija.
Moeto minato se povtoruva{e povtorno, no ovojpat
toa be{e poizrazeno od porano, ovojpat Josif mi
pomogna da izgubam sî, sî {to mi zna~e{e ne{to vo
`ivotot, no za toa ne mo`ev da go obvinam nikoj
drug, za sî bev vinovna jas.
Mojot `ivot o~igledno ne mu be{e va`en.
Naedna{ proraboti negovata sovest - taa ne
zaslu`uva da i go napravi toa !?
A kade bev jas vo negovata sovest? Nikade.
Se pra{uvav {to li bev jas vo negoviot `ivot?
O~igledno dobra terapija za nadminuvawe na
krizata na negoviot brak i voop{to, negovoto
opstojuvawe. Toj go uni{ti mojot `ivot, mojata
samodoverba, a jas mu pomognav da u`iva vo
"semejnata idila" - ñ go vrativ podobar.
Po~nav da se boram za vozduh, treba{e da
razmisluvam, a ne bev sposobna za toa.

83
 Gospodi, toj povtorno me uni{ti - toa be{e
edinstvenoto ne{to {to mi pa|a{e na pamet.
- Kako li mu uspea? - se pra{uvav, dodeka
neizdr`liva bolka go obzema{e moeto bespomo{no
telo, bolka koja samo toj znae{e da ja predizvika.
Sakav da mu postavam nekolku pra{awa, sakav da mu
se javam povtorno, no nemav hrabrost za da go storam
toa.
Sakav da znam koj be{e momentot koga odlu~il da
ne ñ ka`e. Be{e li toa momentot koga ja zdogledal
ili pak otkako vodel qubov so nea?
[to go privlekuva kaj nea osven nejzinite pari? -
Pa taa mu bila tolku grda, toj samiot mi go ka`a
toa.
[to li si mislel?
[to li napraviv za negovoto ego?
[to mu bilo na pamet koga odlu~il da me uni{ti?
Zo{to ja iskoristil mojata slabost sprema nego?
Kakvo e zadovolstvoto koga }e uni{ti{ ~ove~ki
`ivot?
Kako mo`e da i ka`e daka ja saka znaej}i deka
negovoto srce mi pripa|a mene - ili mo`ebi
nikoga{ ne mi pripa|alo?
Zo{to me la`e{e?
Kako li mu uspea da me izla`e?
Kako mo`e da go pomine `ivotot so nea, znaej}i
deka ñ bil neveren?
Zarem mo`e da ja pogledne vo o~i i da ñ se umilkuva
zaradi neverstvoto, za da ostane negova tajna?
Mo`no li e deka ne ~uvstvuval ni{to za mene?
Zo{to li me ubedi deka postoi idnina za nas?

84
Na kraj najva`noto pra{awe - [to li }e pravam
jas?

Zanesena vo moite misli odedna{ sfativ deka e

vreme da gi zemam moite deca od u~ili{te. Vozev
mnogu vnimatelno, obiduvaj}i se da ne mislam na
nego.
Na patot za doma, voop{to ne gi slu{av moite deca
koi se obiduvaa da mi gi preraska`at slu~kite od
toj den. Bev preokupirana so omraza i prezir kon
samata sebesi i mi be{e te{ko da se skoncentriram
na svetot okolu mene. Znaev deka morav da napravam
ne{to, za da ostanam mirna. Znaev daka }e moram da
porazgovaram so Dijana. Se nadevav deka taa }e bide
vo sostojba da mi dade nekoj razumen sovet. Odlu~iv
da i se javam ve~erta, koga Oliver }e pristigne
doma.
Toj se vrati okolu sedum ~asot taa ve~er, a koga go
zdogledav jas istr~av nadvor, velej}i mu deka
zaboraviv da kupam ne{to.
Dijana se javi na prvoto yvonewe na telefonot. Jas
bev presre}na {to ja slu{nav. Iako taa nikoga{ ne
ja odobruva{e mojata vrska so Josif, sepak sekoga{
gi slu{a{e moite prikazni za nego. Nejzin milenik
be{e Oliver i po nejzino mislewe toj be{e
edinstveniot ~ovek za mene.
Koga nakratko ñ ja raska`av prikaznata za nego,
nejziniot komentar be{e kratok:
- Neli ti rekov ...
Taa ne mo`e{e da poveruva deka jas bi mo`ela
povtorno da napravam budala od sebe, navistina me
smeta{e deka sum razumna i odgovorna, no me sfati
85
deka razumot i srceto ~esto nemaat nikakva
dopirna to~ka. Sovetot koj mi go dade be{e mnogu
jasen i kratok.
Mi re~e:
-Te molam nemoj da si poigruva{ so idninata na
svoite deca, tie nemaat nikakva vrska so ova i te
molam nemoj da gi povreduva{. Tie toa ne go
zaslu`uvaat.
Nejziniot govor mnogu li~e{e na onoj od Oliver, a
jas znaev deka i dvajcata bea vo pravo.
Dijana ne mi ka`a ni{to {to jas ve}e ne go znaev,
no sepak razgovorot so nea mi gode{e na nekoj
na~in. Toa be{e ~uvstvoto na vistinsko pri-
jatelstvo, soznanieto deka prijatelite ne te cenat
ili osuduvaat za tvoite momentalni impulsivni
postapki.
Koga se vrativ doma taa ve~er, Petar i Filip bea
ve}e v krevet, no ne spieja. Me ~ekaa mene da im
pro~itam prikazna za dobra no}. Taa ve~er ja odbrav
najkratkata prikazna, koja nabrzo gi uspa dvajcata.
Koga slegov dolu, Oliver izgleda{e zadlabo~en vo
nekoj film koj se prika`uva{e na televizija.
Dodeka gi sobirav igra~kite koi bea rasfrlani
naokolu, go ~uvstvuvav negoviot pogled na mene.
Koga pogledite ni se sretnaa vo eden moment, se
v~udovidov: vo negoviot pogled ima{e premnogu
prezir, a jas go spu{tiv pogledot. Oliver izgle-
da{e kako da saka da ka`e ne{to, no kako nabrzina
da se premisli.
Vo toj moment si pomisliv - Toj znae... ovoj ~ovek me
poznava premnogu dobro.
Dali znae kolku mizerno se ~uvstvuvam?
86
Kolku li me mrazi?
[to li bi napravil koga bi znael deka vo sebe
nosam bebe od drug ma`?
Bez razlika na sî edno be{e sigurno: nie nemavme
zaedni~ka idnina. Jas znaev deka }e moram naskoro
da donesam va`ni odluki za mene i za mojata
bremenost.
Oliver me poznaa{e mnogu dobro, no i jas znaev
nekolku raboti za nego: toj be{e ~ovek od zbor i ne
prostuva{e mnogu lesno. Ona {to be{e najva`no
be{e faktot deka toj na nikogo ne mu dava{e vtora
{ansa. Svesna bev deka koga i da e, toj }e me napravi
da platam za moeto neverstvo, mo`ebi zatoa toj
insistira{e na toj period od dvanaeset meseci. Toj
mene mnogu me saka{e pa zatoa znaev deka negovata
kazna kon mene }e bide ednakva na negovata qubov, a
jas bev podgotvena za da bidam kazneta. Jas po~nav da
gi analiziram moite opcii i toga{ sfativ kolku
sum ograni~ena vo mojot izbor. Znaev deka ako ja
zadr`am mojata bremenost, Oliver }e go upotrebi
toa protiv mene za da me prika`e kako nesovesna
majka i da mi gi zeme decata, a ako toa ne bi mu
uspealo, znaev deka }e im ka`e li~no na Filip i
Petar za moeto neverstvo, a toa bi predizvikalo
samo prezir kon mene i tie zasekoga{ bi se
oddale~ile od mene. Toa ne mo`ev da go podnesam.
Znaev deka toa ne bi bilo fer kon nikogo, nitu kon
moite deca nitu kon moeto nerodeno bebe, koe bi
bilo osudeno da raste vo prezir i bez tatkovska
qubov. Pred da osamne zorata toa utro mojata
odluka be{e donesena - jas ne smeam da ja zadr`am
ovaa bremenost.
87
Vo klinikata se javiv edna nedela podocna i
zaka`av termin. Verojatno vo taa edna nedela se
nadevav deka ne{to }e se izmeni i rabotite }e
zemat poinakov pravec, me|utoa toa ne se slu~i.
Sudbinata si poigra so mene povtorno, no ovojpat
ironijata be{e pregolema - da imam bebe so nego
be{e moj `ivoten son, no koga najposle se slu~i, po
vtor pat, koga treba{e sama da odlu~am, jas ne
mo`ev da go zadr`am. Cenata {to treba{e da ja
platam be{e previsoka.
Denot na zaka`aniot termin be{e eden od
najladnite, taa zima. Koga stanav utroto, Oliver
ve}e go pie{e negovoto utrinsko kafe. Negovata
pojava oddava{e umor. O~igledno be{e deka ima
pominato u{te edna neprospiena no} vo nizata od
moeto doa|awe. Mi be{e `al za nego, no nikoga{ ne
mu go rekov toa. Toj izgradi eden neproboen yid me|u
nas dvajca, so materijalot koj jas mu go servirav.
Voop{to ne razbirav kako mo`e{e da bide u~tiv so
mene vo prisustvo na na{ite deca. Tie bea sre}ni i
voop{to ne zabele`uvaa deka ne{to se slu~uva me|u
nas.
Vozeweto toa utro be{e ote`nato, a toa voop{to
ne mi pre~e{e. Sakav da go odlo`am momentot koj
be{e pred mene na koj bilo na~in. Se pra{uvav dali
ne{to bi bilo poinaku ako na Josif mu ka`ev za
mojata bremenost, a odgovorot mi be{e dobro
poznat: Ne. Nemu ne mu be{e gri`a za mene, toj
be{e preokupiran so negovoto semejstvo. Toj
povtorno go napravi izborot za mene. Jas nikoga{
ne bev simpatizer na parolata - te sakam no ne sum
88
vquben vo tebe, koja o~igledno ubavo funkci-
onira{e vo negoviot brak vo koj toj be{e aktivno
nesre}en, no toa pove}e ne be{e va`no. Za nego jas
bev samo avantura ili nekoj neostvaren son, a toj
o~igledno saka{e toa i da ostanam.
Toj se smee{e koga go zamoliv da stavi za{tita pred
da vodime qubov. Mi re~e deka so nego sum sigurna.
Zo{to li mu veruvav?
Zo{to mi veti deka sî }e bide vo red?
Zo{to mu dozvoliv da vleze povtorno vo mojot
`ivot, koga znaev kolku me povredi vo minatoto?
Zo{to mu veruvav koga mi re~e deka me saka?
Site ovie pra{awa me izma~uvaa, no najva`noto
pra{awe na koe barav odgovor be{e - Zo{to me
la`e{e?
Be{e li toa poradi faktot {to nema{e dovolno
ma{kost za da me pogledne v o~i i da mi ja ka`e
vistinata?
Mo`no li e da mislel deka jas ne bi mo`ela da ja
prebolam vistinata?
Mo`ebi be{e zaradi toa {to toj nema{e poim od
zna~eweto na zborot qubov?
Mo`ebi mu stana navika da mi go kr{i srceto?
Mo`ebi vo toa u`iva{e premnogu prviot pat, pa
odlu~il da vidi dali vtoriot pat bi mu donel
isto tolkavo zadovolstvo?
I pokraj sî mojot zaklu~ok na celata situacija
be{e ist kako porano:
Ova ne e negova vina, tuku samo moja, jas treba{e
da bidam povnimatelna. Jas treba{e da im se
sprotivstavam na negovite predizvici... zatoa
site sega pla}aa cena za toa - site osven toj.
89
Koga se pribli`iv do bolnicata se najdov sebe si
kako se parkiram paralelno so edna telefonska
govornica od kade go zavrtev negoviot broj. Se javi
`enski glas, a jas nabrzina ja spu{tiv telefonskata
slu{alka i poglednav vo mojot ~asovnik. Mi
preostanuvaa samo u{te pet minuti.
Koga lekarot dojde vo mojata soba se pozdravi so
mene i me pra{a: - Dali ste sigurni deka sakate da
go napravite ova?
- Da - pro{epotiv - Ve molam napravete go toa {to
pobrzo.
Sestrata dojde otkako si zamina lekarot i me pra{a
dali imam nekogo kogo bi go izvestile vo slu~aj na
nekoja komplikacija.
- Ne - i rekov, a solzite po~naa nezapirlivo da
pa|aat niz moite obrazi i si pomisliv deka bi bilo
najdobro i najlesno za site koga bi bila mrtva.
Vo toj moment u{te eden lekar vleze vo sobata i se
pretstavi kako anesteziolog. Mi re~e deka }e mi
postavi infuzija i deka anestetikot brzo }e
dejstvuva.
- Se pra{uvam kako li bi izgledalo ova bebe - be{e
mojata posledna misla.

XII

Do doma vozev sama toa popladne, otkako gi zedov

moite deca od u~ili{te. Fizi~ki se oporaviv brzo,
a moite dlaboki emotivni luzni nikoj ne mo`e{e da
gi vidi. Za svetot okolu mene jas bev ubavo lice so
{iroka nasmevka. Si vetiv samata sebe si deka
nikoj nikoga{ pove}e nema da go vidi moeto
90
vistinsko jas. Nastanite od minatoto samo me
zajaknaa kako li~nost. Ne sakav da bidam zavisna od
nikogo pa re{iv da storam ne{to za svojot `ivot.
Moite deca bea prioritet broj eden. Jas sekoga{ im
pomagav za nivnite doma{ni zada~i, gi nosev na
site nivni aktivnosti i bev gorda so site nivni
uspesi. Bev sekoga{ podgotvena da slu{am i da
pomognam, no sepak moeto vreme ne be{e celosno
ispolneto pa po~nav da baram rabota.
Se vrabotiv kako sekretarka vo edna od najgolemite
banki vo zemjata. Iako rabotata be{e pod moite
stru~ni sposobnosti, ja prifativ zatoa {to toa
be{e edinstvenoto nepotpolneto mesto vo toa
vreme, a mi se dopadna i mojata nova {efica po ime
Rej~el. I jas nejze ñ se dopadnav vedna{, taa
smeta{e deka nie dve bi bile fantasti~en tim.
Bev sre}na so mojata nova rabota. Ni{to ne
mo`e{e da gi vozbudi moite ambicii tolku mnogu
kolku rabotnite predizvici. Moeto rabotno vreme
be{e od osum ~asot nautro do {esnaeset ~asot
popladne. Moite dnevni doma{ni raboti pro-
dol`iv da gi rabotam kako i porano i tie ne mi
pretstavuvaa nikakva te{kotija. Oliver sekoga{
be{e doma za vreme na ve~erata. Toa be{e edin-
stvenoto vreme od denot koga izgledavme kako nor-
malno semejstvo. Negoviot odnos sprema mene be{e
mnogu laden, no u~tiv.
Odr`uvaweto na ku}ata, moite obvrski kako
roditel i mojata rabota sepak ne bea dovolni za
mene. Na krajot na denot koga decata }e si legnea,
jas sepak ne se ~uvstvuvav potpolno ispolneta, se
u{te imav dovolno vreme za razmisluvawe, a toa ne
91
mi se dopa|a{e. Ednostavno ne sakav da mislam na
ni{to drugo osven na moite sekojdnevni obvrski, no
izgleda{e kako denovite da bea predolgi, a mene mi
treba{e nekoj drug vid zabava. Nea ja najdov sosema
slu~ajno, dodeka prelistuvav eden dneven vesnik.
Toa be{e reklama za fakultet so ve~erni ~asovi.
Vedna{ bev sigurna deka go najdov ona {to mi
nedostasuva{e.
Slednoto utro koga otidov na rabota se javiv na
nivniot telefonski broj i zaka`av sostanok za
istoto popladne. Bev tolku mnogu vozbudena so
mojata odluka, pa ñ ka`av na Rej~el za mojata
namera. Taa se izraduva i mi re~e da ne se sramam da
pobaram kakva i da e pomo{ vo idnina, a potoa se
nasmevna i re~e:
- Kojznae... mo`ebi eden den jas i ti }e bideme
slednite pretsedatel i potpresedatel na ovaa
kompanija?! Taa be{e tolku seriozna dodeka go
vele{e toa, pa dvete po~navme da se smeeme na
nejzinata izjava. Vo toa vreme niedna od nas ne
sonuva{e deka eden den toa navistina }e se slu~i.
Ottoga{ jas stanav del od najambicioznite studenti
na eden od najpoznatite fakulteti za biznis i
menaxment vo dr`avata. Mojot `ivot izgleda{e
sosema normalen i ispolnet do poslednata sekunda
od denot. Stanuvav rano nautro, podgotvuvav pojadok
za moeto semejstvo, gi nosev decata na u~ili{te,
rabotev, ~istev i perev, im pomagav na decata so
nivnite zada~i, a nave~er odev na fakultet i
rabotev na moite doma{ni zada~i docna vo no}ta.
Petar i Filip se gordeeja so moite uspesi, a jas bev
u{te pogorda so nivnite. Tie dvajcata bea odli~ni
92
u~enici i mnogu aktivni vo sportskite aktivnosti.
Oliver i ponatamu be{e u~tiv kon mene. Negoviot
biznis be{e soliden i brojot na negovite vraboteni
se zgolemi. Iako nikoga{ ne mu go rekov toa, jas bev
mnogu gorda so nego. Za na{ata idnina ne zbo-
ruvavme od na{ata prva ve~er, pa se nadevav deka bi
mo`ele da prodol`ime glumej}i normalno semej-
stvo. Sepak znaev deka toa ne bi bilo fer za nieden
od nas, osobeno za Oliver. Toj navistina zaslu-
`uva{e da bide sre}en pove}e od koj bilo {to go
poznavav.
Edna docna topla septemvriska no} koga se vrativ
doma go najdov Oliver kako sedi na tremot zanesen
vo misli. Pred nego ima{e {i{e belo vino, a vo
rakata dr`e{e cigara. Za moment se upla{iv, znaev
deka ne{to se ima slu~eno.
- Kako se decata - vozbudeno go pra{av.
-Ne pla{i se, tie se dobro - mi odgovori - no nie
treba da razgovarame.
Ne go pra{av za {to bi razgovarale, samo sednav
nasproti nego vo is~ekuvawe. Toj za moment vleze
vnatre i se vrati so ~a{a za vino, koja ja stavi pred
mene otkako mi nato~i. Jas se napiv edna goltka i go
~ekav da po~ne. Oliver deluva{e mnogu smireno i
toa me pla{e{e, ne znaev vo koja nasoka }e se
odviva na{iot razgovor.
Oliver go zapo~na svojot monolog, a jas vnimatelno
go slu{av.
- Eve pominaa ve}e devet meseci od tvoeto doa|awe.
Jas ti vetiv koga dojde, deka o~ekuvam od tebe da
ostane{ so nas edna godina, pa bidej}i vremeto se
nabli`uva jas denes otidov da razgovaram so mojot
93
advokat okolu na{iot razvod. Toj mi ka`a deka
razvodot }e bide finaliziran za pomalku od tri
meseci. Oliver napravi mala pauza i prodol`i:
- Toga{ draga moja }e mo`e{ da ja zapo~ne{ svojata
sre}a so ~ovekot od tvoite soni{ta, osven ako ne te
otka~il kako prviot pat.
Vo glavata po~na da mi se vrti, Oliver znae{e, toj
znae{e sî. ^ovekot koj sede{e nasproti mene me
poznava{e podobro otkolku {to jas se poznavav
samata sebesi. Toga{ sfativ zo{to toj tolku mnogu
insistira{e na toj ednogodi{en period, toj od
po~etokot znae{e {to }e se slu~i i zatoa saka{e da
zastanam na sopstveni noze.Toj ne~ujno i tivko me
spasuva{e od samata sebe. Sakav da re~am ne{to,
sakav da mu se zablagodaram i da mu se izvinam, no
toj ne mi dade {ansa.
Mi re~e deka ne mu treba moeto izvinuvawe ili
so`aluvawe. Toj zboruva{e, a sekoj negov zbor kako
no` direktno go para{e moeto srce.
- Moram da dodadam deka mi e drago {to te ostavil,
sega barem znae{ kako boli - prodol`i toj, a bi
sakal da znam u{te edna sitnica - Dali vrede{e?
Toj ne saka{e da mu odgovoram, a ne sakav ni jas. Za
moment zavladea mrtva ti{ina, a jas stanav da si
odam. Oliver mi ja stavi rakata na ramo i mi re~e:
- Razgovorot se u{te ne e zavr{en, sega }e poraz-
govarame za decata - prodol`i toj.
Iako dotoga{ mirno go slu{av i ne komentirav
ni{to re{iv da se boram za moite deca i povtorno
napraviv gre{ka vo moite procenki za nego, iako
sekoga{ mi dava{e mnogu pove}e otkolku {to

94
zaslu`uvav. Toj toa i go naglasi i me zamoli samo da
slu{am i da ne go prekinuvam.
- Treba da ti e jasno deka posle razvodot nema da
mo`eme da `iveeme zaedno. Zatoa jas kupuvam druga
ku}a koja se nao|a na okolu petnaeset kilometri od
ovde. Ti }e treba da odlu~i{ dali }e ostane{ da
`ivee{ vo ovaa ku}a ili saka{ da se preseli{
poblisku do nas. Ako odlu~i{ da ja zadr`i{ ku}ava,
}e mora{ nabrzo da mi ka`e{ za da mo`e da se
zavede vo dokumentite deka e toa del od nado-
mestokot za tebe. Jas ti davam edna nedela vreme da
razmisli{ za ova.
Jas go slu{av i mu se voshituvav. Odedna{ zavladea
ti{ina pome|u nas. Oliver mene mnogu dobro me
poznava{e, no i jas znaev nekolku raboti za nego -
toj be{e mnogu temperamenten i sî prave{e od srce
i o~igledno be{e deka mu e mnogu te{ko da ostane
miren, koga znaev deka dlaboko vo sebe ednostavno
vrie{e. Zatoa prave{e dolgi pauzi. Tie mu bea
potrebni za podgotovka na slednata izjava.
Jas si razmisluvav vo sebe:
Jas go sakam ovoj ~ovek, zo{to li mu go napraviv
ova?
[to bi se slu~ilo koga bi se obidela da mu se
izvinam za sî i bi se obidela da gi popravam moite
gre{ki?
Odgovorot na ova pra{awe mi be{e kristalno ~ist
- toj nikoga{ ne bi mi prostil, a i koga bi mi dal
u{te edna {ansa, ne bi vredelo za ni{to.
Iako jas nego go sakav na nekoj ~uden na~in, sepak vo
moeto srce be{e slikata od drug ~ovek i bez
razlika na sî jas seu{te mislev na nego i postojano
95
se pra{uvav kade e i dali e sre}en. Vo tie momenti
posakav da bidam kako nego - da mislam na eden
~ovek, a da spijam so drug. Taa gre{ka ja napraviv
edna{ i im go uni{tiv `ivotot na site okolu sebe.
Zatoa iako be{e premnogu bolno jas donesov odluka:
ako ne mo`am da bidam so nego, toga{ nema da
bidam so nikoj drug.
Glasot na Oliver me vrati vo realnosta.
- Isto taka na kraj bi sakal da te informiram za
odlukata koja ja donesov vo vrska so na{ite deca.
Tie }e mi pripadnat mene - ladno mi re~e toj i
prodol`i - Tie }e bidat so mene, a ti }e gi zema{
dvapati nedelno, kako i sekoj vtor vikend i sekoj
vtor praznik. Ako ima{ ne{to specijalno
planirano za praznicite, toga{ o~ekuvam da me
izvesti{ navremeno za da mo`eme da se dogovorime.
- Pred da re~e{ ne{to treba prvo ubavo da
razmisli{, bidej}i jas sum pove}e od fer so tebe-
prodol`i toj. Ti ne be{e idealna sopruga, daleku
od toa - sarkasti~no se nasmevna Oliver. No toa
nema nikakva vrska so decata. Ti si im majka i jas ne
bi sakal da ti osporam nikakvo pravo na toa,
dokolku ne me prinudi{.
Dobro znaev {to zna~i toa - Oliver postavuva{e
uslovi, a jas morav da gi prifatam, a ako ne go
storam toa toj }e ja obelodeni mojata afera.
Ne mo`ev da zboruvam, samo razmisluvav i se
pra{uvav kako li dozvoliv da se dovedam vo taa
bezizlezna situacija, postojano igraj}i se so
prstenot na mojata leva raka - mojot podarok od
Oliver. Iako me|u nas be{e se zavr{eno, prstenot
go nosev kako {to mu vetiv. Toj mi be{e
96
edinstvenata vrska so nego. Se mrazev i se prezirav
sebesi. Toa ~uvstvo be{e skoro ednakvo na
lutinata koja ja ~uvstvuvav za Josif. Se pra{uvav
{to li pravi vo toj moment, dali misli na mene
dodeka vodi qubov so negovata sopruga, dodeka
mojot `ivot zavr{uva.
Oliver prodol`i:
- Mislam deka ne moram da te potsetuvam deka
decata ne smee{ da gi vodi{ nadvor od zemjava bez
moe odobrenie.
Toa be{e najmal problem za mene, jas ne planirav
nikoga{ da ja napu{tam zemjata.
Sfativ deka decata }e bidat so mene dvanaest dena
vo mesecot. Oliver be{e vo pravo, toj povtorno
be{e fer sprema mene i kako po obi~aj mislel na
sekoja sitnica. Edinstvenata odluka koja jas tre-
ba{e da ja donesam be{e okolu na{ata ku}a.
- Izgleda deka ti ve}e ima{ odgovor na sî...
Pretpostavuvam deka znae{ i kako }e im soop{time
na decata... - tivko go pra{av.
- Sega e redot niv da gi povredam - si pomisliv. -
Kako li uspeav da gi povredam site lu|e okolu mene,
site koi mi zna~ea ne{to.
Na moe iznenaduvawe Oliver i za toa ima{e
odgovor i mi re~e delot {to se odnesuva na soop{-
tuvawe na decata da mu go ostavam nemu. So toa
na{iot razgovor zavr{i. Oliver se upati kon vna-
tre{nosta na ku}ata i voop{to ne se zavrti koga mu
rekov:
- @al mi e, Oliver, mnogu mi e `al!
Taa no} ne zaspav voop{to, slikata na Oliver mi
be{e postojano pred o~i. Sovesta me izma~uva{e.
97
Ne mo`ev da poveruvam deka go povrediv tolku
mnogu, a toj seu{te misle{e na mojata blagosostojba
i du{even mir. Mislam deka i pokraj sî, mu be{e
`al za mene i deka dlaboko vo sebe sepak se
obiduva{e da me razbere, no ne i da me opravda ili
da mi prosti. Toga{ sfativ deka samo zaqubeni
lu|e mo`at da go storat toa.
Ne mo`ev da sfatam kako mo`ev da mu go dadam
moeto srce na pogre{en ~ovek koj bez kolebawe
uspea da mi go uni{ti `ivotot ne edna{, tuku dva
pati. Vo mislite mu prostiv za sî, znaev deka toj toa
ne bi mi go napravil namerno. Ne znaev koga i kako,
no znaev deka eden den toj sî }e mi objasni.
Veruvav deka i toj misli na mene isto tolku kolku
{to jas mislev na nego i deka sudbinata eden den
povtorno }e ni dade {ansa. So taa misla zaspav vo
ranite utrinski ~asovi.
Toa utro ne li~ev na sebe si, duri ni te{kata
{minka ne uspea da gi prikrie tragite na
iscrpenost. Koga vlegov vo mojata kancelarija
slednoto utro site znaeja deka ne{to mi se ima
slu~eno, no nikoj ne se osuduva{e da me pra{a za
{to se raboti. Site go prifatija moeto obja-
snuvawe deka ne mi e dobro, site osven Rej~el. Taa
me povika vo nejzinata kancelarija okolu deset
~asot i me zamoli da i ja objasnam mojata
dezorientiranost toj den.
Iako nemav obi~aj da zboruvam za mojot privaten
`ivot na moeto rabotno mesto, sepak i raska`av na
Rej~el za krajot na mojot brak bez da navlezam vo
poedine~ni detali. Ne veruvav deka taa bi mo`ela
da me razbere, taa be{e slobodna `ena bez nikakvi
98
obvrski. Toj den taa mi se doveri za nejzinata
dolgogodi{na vrska, koja{to zavr{ila otkako toj
se o`enil za druga.
Od toj den na{iot odnos se promeni i od
sorabotnici stanavme i prijatelki. Toa mnogu mi
zna~e{e zatoa {to dotoga{ ne se sprijateliv so
nikoj drug vo moeto novo mesto na `iveewe. Iako ñ
ka`av za mojot razvod, namerno ne go spomnav Josif,
toj be{e mojata tajna i ne se ~uvstvuvav prijatno da
zboruvam za nego i ne sakav nikoj da go ozboruva ili
da gi osuduva negovite postapki.
Posle razgovorot so nea po~uvstvuvav nekoe malo
olesnuvawe. Slednata odluka be{e okolu na{ata
ku}a i faktot kako }e im ka`eme na na{ite deca.
Mnogu se pla{ev od nivnata reakcija. Tuka morav i
jas da pomognam, ne mo`ev celiot tovar da mu go
ostavam na Oliver koj za prvpat ne ni se pridru`i
za ve~era taa ve~er. Toj se javi i im ka`a na decata
deka utredenta }e odime na ve~era vo nivniot
omilen restoran. [to se odnesuva{e do moeto mesto
na `iveewe odlu~iv da ja zadr`am ku}ata vo koja
`iveevme. Taa ne be{e daleku od mojata banka i od
mojot fakultet, a sredinata im be{e dobro poznata
na Petar i na Filip.
Sledniot den site zaedno otidovme na ve~era, a koga
se vrativme doma Oliver im re~e na Petar i Filip
deka ima ne{to mnogu seriozno da im soop{ti. Toj
po~na da im objasnuva deka vozrasnite ponekoga{
pravat gre{ki kako i decata. Toj na dvajcata im
objasni na nemu svojstven pedago{ki na~in deka
ponekoga{ roditelite sfa}aat deka ne se sakaat
tolku mnogu kolku {to se sakale porano i deka
99
pove}e ne mo`at da `iveat zaedno. Toj im objasni
deka toa se slu~i i so nas i deka sme odlu~ile da se
razdelime, no deka toa voop{to nema da ja namali
na{ata gri`a i qubov za niv. Iako vo po~etokot
tie po~naa da pla~at i da ne molat da ne se
razdeluvame, sepak na kraj go prifatija na{eto
objasnuvawe i po~naa da se veselat na faktot deka
otsega i tie }e imaat dva doma, kako mnogu deca od
nivnite oddelenija.
Kako po obi~aj jas ne zboruvav mnogu, Oliver i
ovojpat gi re{ava{e rabotite na nemu svojstven
diplomatski na~in, a jas mu bev preblagodarna {to
vinata ja stavi na dvajcata nas.
Onie na koi im be{e najte{ko da go prifatat
na{iot razvod bea mojata svekrva i David. Tie na
sekoj na~in se obiduvaa da ni pomognat okolu
na{ite problemi, no Oliver im re~e da se povle~at
i da ne se me{aat vo na{ite privatni problemi i
deka na{iot razvod e neizbe`en. I denes, veruvam
deka vo toa vreme tie go osuduvaa Oliver za sî, toj
niedna{ ne go vperi prstot vo mene, a seto toa me
prave{e samo pove}e da se sramam od sebesi.

XIII

Na{iot razvod pred narodot izgleda{e kako

razumno re{enie me|u dvajca vozrasni, inteli-
gentni lu|e. Oliver, Petar i Filip se preselija vo
novata ku}a nekolku dena pred novata godina.
Taa Nova godina be{e prva vo nizata koja ja do~ekav
sama, no sledniot den Petar i Filip dojdoa kaj
mene, pa zaedno otidovme na sankawe.Toa mnogu mi
100
zna~e{e osobeno poradi faktot {to toj praznik
tie treba{e da go proslavat so Oliver, koj im be{e
dozvolil da dojdat i da go pominat celoto popladne
so mene. Ona {to mi be{e najva`no be{e deka
decata ne bea mnogu pogodeni so na{ata razdelba.
Tie mi rekoa deka najmnogu bi sakale koga site nie
bi bile zaedno i deka se nadevaat deka eden den,
"mama i tato povtorno }e se smirat". Toa be{e
razmisluvaweto na moite male~ki deca.
Do krajot na mojata vtora godi{nina vo bankata vo
koja rabotev bev promovirana vo asistent-menaxer,
otkako se zdobiv so magistratura vo mojata nasoka
na biznis i menaxment. Moite primawa zna~itelno
se zgolemija, pa toga{ re{iv da si kupam ne{to
novo za mene, za mojot vlo`en te`ok trud. Ona {to
kupiv be{e nov avtomobil, a naskoro posle toa ja
prodadov ku}ata i si kupiv nov apartman vo blizina
na ku}ata vo koja `ivee{e mojot porane{en soprug
i moite mom~iwa. Tie rastea mnogu brzo i raz-
misluvaa mnogu seriozno za nivnata vozrast, no isto
taka znaeja kako da se zabavuvaat. Jas po~nav da gi
nosam na odmor dva pati vo godinata, na razli~ni
mesta i sekoj odmor be{e nezaboraveno do`ivuvawe
za site nas. So niv po~nav da go pominuvam celoto
moe slobodno vreme, a Oliver i jas nemavme pro-
blem vo komunikacijata okolu niv.
I pokraj sî mene sekoga{ mi ostanuva{e mnogu
slobodno vreme, a toa ne mi se dopa|a{e, jas morav
da bidam preokupirana so rabota postojano, za da
nemam vreme za razmisluvawe. Zatoa odlu~iv pov-
torno da go prodol`am moeto obrazovanie.

101
Nave~er ne izleguvav, toa voop{to ne me
interesira{e. Vo po~etokot Rej~el se obiduva{e da
me natera da izlezam so nekogo, no jas sekoga{
nao|av opravduvawe da ne izlezam. Edinstveno
prisustvuvav na biznis ve~eri koi navistina ne
mo`ev da gi izbegnam. ^esto dobivav komplimenti
za mojot izgled, no tie ne mi zna~ea ni{to. Tie ne
bea od Josif i nieden ne li~e{e na nego. Mojata
odluka be{e cvrsta - ako ne mo`am da bidam so nego,
ne sakav da bidam so nikoj drug. Na nieden od moite
sorabotnici ne mu be{e jasno kako mo`e devojka so
takov atraktiven izgled i inteligencija da bide
sama. Jas samo se nasmevnuvav i im velev deka
vistinskiot ~ovek se u{te ne sum go zapoznala.
Ona {to me prave{e sre}na bea uspesite na moite
mom~iwa i mojata kreativna sposobnost na
rabotnoto mesto.
Vqubena bev vo mojata rabota, a moite sve`i
inovacii i zabele{ki zna~itelno pridonesuvaa za
uspehot na mojata kompanija. Mojata kreativnost
be{e dar so koj mo`ev da otvoram mnogu vrati,
osven vratata od srceto na Josif. Na nego mislev
~esto, a dva pati godi{no bev vo isku{enie i da mu
se javam, no nikoga{ ne go storiv toa. Tie dva pati
bea doa|aweto na novata godina i negoviot
rodenden.
Se pra{uvav dali e sre}en i dali se se}ava na
moeto ime. Isto taka se pra{uvav dali toj bi mi
se javil koga bi go znael mojot broj.
Moeto samopo~ituvawe koe se vra}a{e popoleka, se
gube{e brzo vo momentite koga mislev na nego i vo
tie momenti znaev samo da se preziram samata sebe.
102
Jas gi ispolnuvav skoro site uslovi za sre}a koi
mnogumina gi nemaa, no sepak ne bev sre}na, a
problemot ne be{e Josif tuku jas. No ne znaev kako
da go re{am i postojano se vrtev vo krug. Godi{nite
vremiwa se menuvaa, Filip i Petar rastea, a jas
sekojdnevno se nadgraduvav na li~no i profesio-
nalno nivo, koe mi donese nova promocija na moeto
rabotno mesto, na mojata petta godi{nina, koga bev
promovirana vo glaven menaxer, a Rej~el se zdobi so
titulata zamenik-pretsedatel. Nie i ponatamu go
prodol`ivme na{eto prijatelstvo, kako na rabota
taka i vo na{iot privaten `ivot.
Navidum mojot `ivot izgleda{e sre}en i sreden os-
ven golemata emocionalna praznina koja ja
~uvstvuvav koga bev sama. Likot na Josif popoleka
po~na da bledi, no moite se}avawa na nego se u{te
bea mnogu sve`i.
Petar i Filip go zavr{ija srednoto obrazovanie i
prodol`ija so nivnoto obrazovanie na eden od
privatnite fakuleti. Tie izrasnaa vo prekrasni,
atletski gradeni momci i po~naa da izleguvaat so
devojki. Popoleka nivniot `ivot zema{e nov tek,
vo nego nema{e tolku mnogu vreme za mene kako
porano, no sepak se raduvav na na{ite retki sredbi.
Mojot `ivot be{e ednoli~en i po malku dosaden sî
do eden laden noemvriski den koga Rej~el mi se javi
i me povika vo nejzinata kancelarija. Nikoga{ do
toga{ ne ja imav videno tolku vozbudena. Taa samo
mi ka`a deka ima prekrasna vest, no ne saka{e da gi
otkrie detalite tuku samo mi ka`a deka e tolku
dobra vesta i deka zaslu`uva da se proslavi, so
{i{e {ampawsko.
103
Se dogovorivme da se najdeme vo eden ekskluziven
restoran vo sedum ~asot taa ve~er. Dodeka se
podgotvuvav celo vreme razmisluvav za Rej~el i
nejzinata novost, pretpostavuvav deka taa verojatno
}e me zapoznae so nejzinoto novo mom~e za kogo
~esto zboruva{e.
Vo restoranot pristignav na vreme. Rej~el ve}e
be{e dojdena, netrpelivo me do~eka i vedna{
nara~a {ampawsko. Koga kelnerot stigna so na{ata
nara~ka Rej~el ja podigna ~a{ata i sve~eno izjavi:
- ^est mi e da nazdravam za mojot sleden zamenik –
pretsedatel, a ti draga moja ima{ ~est prva da mu
nazdravi{ na noviot pretsedatel na na{ata
korporacija.
Jas zanemev i ne znaev {to da re~am, bev potpolno
nepodgotvena za vakvo ne{to. Rej~el samo mi
klimna so glavata i re~e:
-Da, draga moja, toa sme nie dve.
Ne mo`ev da veruvam vo ona {to go zboruva{e, a
sepak znaev deka taa ne bi se {eguvala koga
biznisot be{e vo pra{awe.
Taa mi objasni deka denta bila na sostanok na
bordot na direktori koi ednoglasno ja usvoile
odlukata za na{eto unapreduvawe, a jas vedna{ ja
potsetiv na eden na{ dale~en moment koga na {ega
mi re~e:
- Kojznae, mo`ebi eden den jas i ti }e bideme
sledniot pretsedatel i zamenik - pretsedatel, no
nikoga{ ne pomislivme deka taa `elba navistina
}e ni se ostvari.

104
Bev presre}na, celiot moj dolgogodi{en trud be{e
zabele`an od najva`nite lu|e i toa be{e pregolemo
priznanie za mene.
- Draga moja - prodol`i taa - toa ne e sî, jas ja ~uvam
najdobrata vest za na kraj.
Ne mo`ev da zamislam koja vest bi bila poubava od
onaa koja {totuku ja slu{nav, no Rej~el mi re~e da
bidam trpeliva.
Taa po~na da mi raska`uva i za drugite to~ki na
dnevniot red na sostanokot, toj den. Mi ka`a deka
kompanijata vo borba za pogolem pazar re{ila da
napravi ekspanzija na biznisot nadvor od dr`avata,
vo nekolku razli~ni zemji. Za taa cel tie re{ile da
ispratat lu|e vo tie zemji koi bi go zapo~nale
biznisot tamu.
Jas vnimatelno ja slu{av, iako ne mi be{e jasno za
{to zboruva i kakva vrska bi imala jas so seto toa.
Rej~el vozbudeno prodol`i da zboruva:
- Mojata vtora novost za tebe e idejata za otvorawe
biznis i vo tvojata dr`ava, pa ti }e ja ima{ ~esta da
otpatuva{ tamu na podolg vremenski period.
Ako prvata vest me izraduva, vtorata ednostavno me
{okira i jas zanemev. Mi zede dolgo vreme pred
mole`livo da izustam:
- Rej~el, jas ne mo`am da odam tamu, ednostavno ne
sakam da odam, te molam da isprati{ nekoj drug.
Posle mojata tivka izjava Rej~el be{e taa {to se
{okira koga go vide izrazot na moeto lice.
Vo nejziniot pogled ima{e golema doza na neve-
ruvawe, o~igledno taa o~ekuva{e deka }e po~nam da
skokam od radost, a namesto toa mojata reakcija ja
navredi. Jas ne sakav da ñ gi objasnuvam pri~inite
105
za taa reakcija, toa za mene pretstavuva{e otvo-
rawe na starite rani. Vra}aweto nazad za mene ne
be{e nikakva opcija, toa za mene pretstavuva{e
odewe vo pekolot. Jas imav iskustvo vo seto toa,
gorko neprijatno iskustvo.
- Veruvaj mi te molam deka imam svoi pri~ini da ne
odam tamu - ñ rekov.
- Toga{ ka`i mi gi tvoite pri~ini - mi odgovori
taa.
- Toa e dolga prikazna - prodol`iv jas.
- Jas pak imam cela no} za slu{awe - insistira{e
taa.
Taa ve~er jas i ja rask`av mojata prikazna, od
po~etok do kraj, a koga zavr{iv ja zamoliv da me
sfati i da isprati nekoj drug.
Rej~el dolgo razmisluva{e pred da mi odgovori.
- Draga moja prijatelke - mi re~e taa. Jas tebe
vnimatelo te slu{av, a sega sakam ti da me slu{ne{
mene. Jas sfa}am deka ti si mnogu povredena i mnogu
mi e `al za tebe, no ti ednostavno mora{ da odi{.
Kako pretpostavena, a i kako prijatelka te sove-
tuvam da odi{ i da zapomni{ deka e ova rabotna
zada~a, a koga e rabotata vo pra{awe nie site
morame da gi zaboravime na{ite li~ni problemi. I
{to ako go vidi{ povtorno? O~igledno e deka ti
ima{ nekoi nere{eni ~uvstva za nego, pa mo`ebi e
ova idealna mo`nost za tebe da mu stavi{ kraj na
minatoto edna{ za sekoga{. Ti mora{ da se sret-
ne{ so nego i da zapameti{ deka samo vistinata mo-
`e da te oslobodi, a kolku {to mo`am da razberam
toj e edinstveniot {to mo`e da ti ja dade.Ti mora{
da najde{ emocionalen mir, za da mo`e{ da ja
106
gradi{ svojata idnina, a jas li~no ti vetuvam deka
}e dojdam da ti pravam dru{tvo za praznicite.
- Osven toa - prodol`i taa - sfati go ova kako
platen odmor i ednostavno u`ivaj vo nego. Tvojata
rabota }e bide da najde{ solidna kompanija koja }e
zapo~ne so izgradba na na{ata zgrada, da gi nad-
gleduva{ rabotite i da mi pra}a{ dnevni izve{tai
za site aktivnosti. Koga sî }e zavr{i, }e vraboti{
lu|e koi }e rabotat i tvojata rabota }e bide
zavr{ena. Zatoa te molam nemoj da me stava{ vo
nezgodna situacija da baram nekoj drug. Ti si
sovr{en kandidat za ovaa rabota, poradi faktot
{to gi poznava{ dvata jazici i {to si `iveela
tamu i najdobro gi poznava{ mo`nostite. Ova e
seriozna rabota i za nea mi trebaat najdobrite
lu|e.
Rej~el be{e uspe{na, sposobna delovna `ena i
nikoga{ ne prifa}a{e "ne" - za odgovor. Taa jasno
mi dade do znaewe deka sodr`inata na na{iot
razgovor ne e ne{to za koe taa bi se nagoduvala so
mene, no sepak ñ be{e `al za mene pa u{te edna{ mi
veti deka naskoro }e me poseti.
Koga ja pra{av, koga bi trebalo da patuvam, taa
izvadi avionski bilet na moe ime, rezerviran za
sledniot ~etvrtok, a koga mi ka`a kolku }e mi pla-
tat za taa rabota, znaev deka samo budala bi odbila.
Po |avolite so Josif - si pomisliv - mo`ebi nema
ni da go vidam. Tolku mnogu vreme e pominato, a jas
sega imam ubav `ivot. Ako se sretneme po nekoja
slu~ajnost, ednostavno }e go ignoriram - kraj na
prikaznata.

107
Slednoto utro mu se javiv na Oliver da go
informiram za moeto patuvawe. Kako i obi~no
na{iot razgovor be{e kratok, no u~tiv.Toj mi
posaka sre}en pat i mi re~e da ne se gri`am za
Petar i Filip. Tie i onaka bea daleku i so niv i
dvajcata pominuvavme mnogu malku vreme koe
obi~no se sveduva{e na praznici.
Otkako go zavr{iv razgovorot so mojot porane{en
soprug im se javiv i nim.Tie bea presre}ni za mene,
i dvajcata mi vetija deka }e dojdat da me posetat za
vreme na nivniot leten odmor. Posle razgovorot so
niv jas po~nav intenzivno da se podgotvuvam za
moeto patuvawe.

XIV

Mojot avion se krena vo viso~inite vo planiranoto

vreme, a zad sebe gi ostaviv moite deca koi dojdoa
zaedno so Rej~el da me ispratat. I za pomalku od
dvanaeset ~asa jas povtorno se najdov vo mestoto koe
go napu{tiv pred mnogu godini. Vra}aweto vo mene
bude{e ~udni ~uvstva, ednostavno ne ~uvstvuvav
nikakva radost poradi toa. Edinstveno ~uvstvuvav
deka ne pripa|am vo toa mesto, i deka mojot `ivot e
daleku, daleku od tuka. Nemav rodnini koi bi me
o~ekuvale, a so Dijana izgubiv sekakva vrska niz
godinite. Voza~ot me odnese vo centarot na gradot
kade me ~eka{e vkusno namesten apartman. Taa
ve~er ne se raspakuvav, samo nabrzina se istu{irav
i si legnav.
Slednoto utro se razbudiv docna. Mi trebaa
nekolku sekundi da sfatam kade se nao|am. Se
108
dobli`iv do prozorecot i ne mo`ev da poveruvam
kolku razli~no izgleda{e mojot grad. Bev prijatno
iznenadena so mnogute novoizgradeni objekti koi
mu davaa prekrasna slika. Vedna{ pomisliv na
Dijana i re{iv da ja pobaram naskoro.
Mi bea potrebni okolu dve nedeli da se naviknam na
novoto mesto na `iveewe. Mojot najdobar prijatel
be{e mojot laptop kompjuter. ñ bev blagodarna na
taa magi~na kutija koja me povrzuva{e so mojot svet
i moite najbliski. So moite deca kontaktirav sekoj
den i im raska`uvav za site ubavini koi me
opkru`uvaa, a tie mi vetuvaa deka }e dojdat da me
posetat. Vo po~etokot mislev deka }e mi bide
dosadno me|utoa bev mnogu zafatena, a slobodnoto
vreme go koristev za dolgi pro{etki kraj ezeroto
u`ivaj}i vo prekrasnata gletka. Na tie pro{etki
razmisluvav za mojot `ivot, postojano pra{uvaj}i
se dali }e go vidam Josif...
Na krajot na tretata nedela go napraviv mojot prv
dogovor za izgradba na na{ata zgrada koja vedna{
po~na da se gradi vo ramkite na planiraniot
dogovor. Na Rej~el ñ se javuvav sekoj den, iz-
vestuvaj}i ja za sekoja sitnica, a taa be{e vozbudena
okolu nejzinoto doa|awe.
Zimata be{e blaga, mediteranska, sosema razli~na
od te{kite zimi na koi bev naviknata, a moite
dolgi dnevni pro{etki osobeno mi godea. Mojot
`ivot go ~uvav vo najgolema privatnost i ne
kontaktirav so nikogo osven so lu|eto so koi morav
da kontaktiram na rabotno nivo.
Od nekoi zaedni~ki poznanici go nau~iv tele-
fonskiot broj od Dijana, no koga se javiv tamu taa
109
ne be{e doma. Porazgovarav so Daniel i go zamoliv
da ne ñ ka`uva deka sum tuka, sakav da ja iznenadam.
Novata godina se pribli`uva{e brzo, a gradot be{e
prekrasno dekoriran za praznicite. Prazni~noto
raspolo`enie se ~uvstvuva{e nasekade. Jas ne bev
prazni~no raspolo`ena, toa vreme od godinata vo
mene bude{e samo neprijatni spomeni. Edinstveno
na {to se raduvav be{e posetata na Rej~el, koja
pristigna tri dena pred novogodi{nata no}.
Sî dodeka ne ja zdogledav kako se simnuva od
avionot, ne veruvav deka }e dojde. Dotoga{ mislev
deka toa go veli samo za da me ute{i mene.
Bev presre}na {to ja gledam, a i taa mene. Sakav da
ñ poka`am {to pove}e od mojot ubav grad za vreme
na nejzinata kratka ednonedelna poseta. Za toa
vreme izleguvavme sekoja ve~er, a Rej~el u`iva{e
vo na{ata nacionalna muzika i hrana. Za novogo-
di{nata no} re{ivme da se pridru`ime na pro-
slavata koja se odr`uva{e vo centarot na gradot.
Posledniot den od taa stara godina be{e u{te eden
laden, zimski den, tolku sli~en na prethodnite, no
tolku mnogu razli~en... Za ru~ek otidovme vo eden
male~ok restoran, nare~en "Fiesta".
Dvete u`ivavme vo na{iot ru~ek, smeej}i se na
nekoi slu~ki od minatoto, koga mojata nasmevka
odedna{ zamre na moite usni, a pogledot mi zastana
vo vleznata vrata koja ja otvori... Josif. Pogledite
vedna{ ni se sretnaa, no toa be{e samo za moment
dodeka toj so pogledot bara{e slobodna masa. Me
pogledna u{te edna{ dodeka se dobli`uva{e do
sosednata masa, no vo negoviot pogled nema{e
nikakov znak na raspoznavawe. Ne mo`ev da im
110
poveruvam na sopstvenite o~i - za ovoj moment imav
sonuvano tolku mnogu pati, no nikoga{ ne pomisliv
deka toj ne bi me poznal. Bev razo~arana od negovata
reakcija, jas nego bi go zabele`ala vo gu`va od
iljadnici lu|e, a toj ne me pozna direktno gledaj}i
vo mene. Od druga strana ~ovekot koj be{e vo negovo
dru{tvo vedna{ me zabele`a, toa be{e negoviot
brat. Toj nabrzina mu re~e ne{to, posle {to Josif
se upati kon na{ata masa, a jas posakav da is~eznam
od tuka.
^uvstvoto na nemir me obzede celosno i ne znaev
kako da reagiram. Se nadevav deka toj }e pomine
pokraj nas, bez da re~e zbor, no toa ne se slu~i. Ne
znaev kako da reagiram ili {to da re~am. Mojata
sovest mi diktira{e da stanam i da zaminam, bez da
se zavrtam nazad, no moeto srce mi vele{e da
ostanam i da se soo~am so nego.
Za mig mojata samodoverba se zani{a, no uspeav
vedna{ da ja vratam.
- Zdravo Katerina - re~e toj. Kakvo prijatno
iznenaduvawe! Ne mo`am da veruvam deka ne te
poznav, izgleda{ fantasti~no.
Nabrzina gi zapoznav so Rej~el koja vedna{ znae{e
koj e toj.
Si mislev: kako mo`e da zboruva so mene kako da sme
nekoi dobri prijateli koi izgubile sekakov
kontakt?
- Jas sum dobra, blagodaram - mu odgovoriv smireno,
dodeka so rakata mu davav znak na kelnerot da ni ja
donese smetkata.
Toj saka{e da doznae sî za mene. Negovite pra{awa
doa|aa edno po drugo.
111
 - Kako si? Kako e semejstvoto? Kolku dolgo si
ovde? Kolku dolgo planira{ da ostane{? Kako e vo
tu|ina?
Moite odgovori bea kratki i otse~ni. Blagodaram,
jas sum dobra, semejstvoto e dobro, ovde sum nekoe
vreme, }e ostanam u{te malku, a vo tu|ina e dobro...
Dlaboko vo sebe moite odgovori bea sosema
poinakvi:
Dali si navistina glupav ili samo se preprava{?
Kako mo`e{ da gleda{ vo mene, a da ne me
poznava{?
Kako se osuduva{ da mi prijde{?
Moeto semejstvo ne postoi blagodarenie na tebe!
Ne e tvoja gri`a {to pravam i kolku }e ostanam,
a tu|inata e fantasti~na zatoa {to mi
ovozmo`i da bidam {to podaleku od tebe!
Na{iot razgovor be{e nepriroden, so mnogu nap-
natost. Izgleda{e kako da sakavme da ka`eme tolku
mnogu, no ne ka`avme ni{to. Namesto toa mu rekov
deka mora da si odime i nabrzina go napu{tivme
restoranot.
Moite ~uvstva bea razni{ani, me opfati dobro
poznatoto nespokojstvo koe samo toj znae{e da go
predizvika. Posakav da mo`am da izbegam nekade,
kade bi mo`ela na mir da gi sortiram moite
~uvstva. Rej~el ne re~e ni{to, a mene ne mi bea
potrebni nejzinite komentari. ^uvstvuvav deka e
taa glavniot vinovnik za situacijata vo koja se
najdov. Smetav deka bev podgotvena za da se soo~am
so moeto minato, no taa sredba mi poka`a deka bev
daleku od toa. Toj ~ovek znae{e kako da gi
razbranuva moite ~uvstva, a jas se pla{ev da se
112
soo~am so niv. Za prv pat od moeto doa|awe, za`aliv
za mojata odluka.
Rej~el mol~e{e sî dodeka ne stignavme doma, no i
koga se obide da mi re~e ne{to, u~tivo ja prekinav
i ñ rekov deka ne sakam da razgovaram za nego. Taa
samo mi re~e:
- Ako ti zna~i tolku mnogu, toga{ prezemi ne{to
okolu toa, barem ras~isti go vozduhot okolu vas.
Od momentot koga go vidov povtorno, ne mo`ev da
mislam na ni{to drugo. Toj povtorno go okupira
celoto moe vnimanie, a jas se pla{ev od moite
~uvstva. Tie imaa ist intenzitet kako taa dale~na
novogodi{na no} koga bezrezervno mu go podariv
moeto srce... i vo momentot na toa soznanie se setiv
deka e 31 dekemvri...
Jas po obi~aj ne bev sueverna, no sekoga{ veruvav
deka rabotite se slu~uvaat po nekoj za nas nepoznat
redosled. Dlaboko vo sebe veruvav deka taa sredba
ima golemo zna~ewe koe mo`e{e da se protolkuva
na dva na~ini: ili sudbinata ni ovozmo`i da se
sretneme tokmu na toj den, ili pak taa si
poigruva{e povtorno so nas. Niz glavata mi
pominauvaa bezbroj pra{awa:
[to li si misli vo momentov?
Zo{to ne me pozna?
[to li si pomisli koga me vide?
Dali si pomisli deka mnogu sum se izmenila?
Dali mu se dopadna mojata promena ili mo`ebi si
pomisli deka sum ostarela mnogu?
Dali e razo~aran ili prijatno iznenaden?

113
 Mo`ebi si pomislil: pa {to, ja vidov i toa e toa.
Ubavo izgleda, zadovolna e, mo`ebi sega }e mo`am
pomirno da spijam.
Mo`ebi pak si veli: kakva li budala ispadnav vo
`ivotot, taa e o~igledno edinstvenata `ena za
mene.
[to i da mislam za nea, taa e samo del od
minatoto i ni{to pove}e...
A, mo`ebi i jas treba taka da mislam, si
povtoruvav, no toa te{ko mi uspeva{e.
Dlaboko vo srceto ~uvstvuvav deka sum kade {to
treba da bidam i deka do ovaa sredba treba{e da
dojde neminovno. Veruvav deka sudbinata na nekoj
misteriozen na~in gi pravi lu|eto da bidat na
odredeno mesto, vo odredeno vreme i veruvav deka
toa ne e posleden pat, znaev deka na{ite pati{ta
pak }e se vkrstat eden den, koga toa najmalku go
o~ekuvame.
Novogodi{nata no} ne mi be{e mnogu zabavna. Se
trudev da izgledam sre}na, no toa te{ko mi uspe-
va{e, a koga zapo~na odbrojuvaweto na poslednite
minuti od starata godina se pra{uvav so kogo e.
Znaev deka misli na mene vo tie momenti i deka se
pra{uva kade sum jas. Posle na{ata sredba jas bev
povtorno, celosno preokupirana so nego.
Jas od toj den se zatvoriv vo mojot svet, kade nikoj
nema{e pristap, nikoj osven Josif. Po malku mi
be{e `al za Rej~el, no taa vo celost me razbira{e i
kone~no sfati deka ne treba{e da me isprati na taa
zada~a.
Taa si zamina nekolku dena podocna, a poslednata
ve~er od nejzinoto zaminuvawe, izlegovme da
114
kupime nekolku suveniri. Dodeka se {etavme po
glavnata ulica go zdogledav Josif kako doa|a nakaj
nas i naedna{ zastanav. Dvajcata se iznenadivme od
na{ata povtorna sredba. Ovojpat pogledot mi be{e
vperen vo nego i imav {ansa ubavo da go poglednam.
Toj izgleda{e mnogu postar od posledniot pat koga
go vidov, no toa ne mi be{e va`no, toj seu{te be{e
mojot Josif, mojata qubov.
O~igledno be{e deka se obiduva{e da ostane
smiren, no trepereweto vo negoviot glas gi
oddava{e negovite vistinski ~uvstva.
- Sre}na Nova godina - ni re~e toj, a jas posakav da
se nasmeam na negoviot glas, koj doa|a{e kako
pti~ji glas.
- Isto i tebe - odgovoriv jas.
Ovojpat uspe{no vladeev so sebe, a mojot glas
oddava{e samouverenost. Taa doa|a{e od mo}ta koja
o~igledno ja imav nad nego, a koja mi pri~inuva{e
zadovolstvo. Ednostavno uspeav da deluvam ladno i
nezainteresirano i prosto u`ivav vo situacijata.
Razgovorot be{e kratok i se odviva{e vo nasoka
kade toj povtorno se obiduva{e da izvle~e nekoja
informacija za mene, Me|utoa jas ve{to izbegnuvav
da mu dadam konkretni odgovori.
So nego ima{e edno male~ko mom~e na vozrast od
okolu deset godini, ne znaev dali mu e sin, a i ne
sakav da znam. Ako be{e negov sin, toa zna~e{e deka
e za~nat vo vremeto koga... i toa ~uvstvo me napravi
u{te pove}e da se distanciram od nego. I pokraj toa
{to go ~uvstvuvav tolku blizok, sepak ne znaev
ni{to za negoviot `ivot. Ona {to mi be{e va`no
bea negovite ~uvstva, koi bea tolku mnogu proyirni
115
i znaev deka nema da pomine dolgo vreme pred da gi
nau~am drugite detali od negoviot `ivot, a dotoga{
re{iv da u`ivam vo privle~nosta na nepoznatoto.
Za `al toa be{e na{ata posledna sredba, a jas
povtorno zapadnav vo depresija. ^uvstvuvav deka toj
samo ja dopre mojata fantazija i povtorno is~ezna,
ostavaj}i me da se pra{uvam.
Slednoto utro se razbudiv so nasmevka na usnite,
zneav deka toj se u{te me saka i toa delumno be{e
dovolno za mene. Sepak, nau~iv ne{to za nego. Se
setiv na sovetot koj mi go dade Rej~el, no nabrzina
go otfrliv. Jas odamna donesov odluka da go
po~ituvam izborot {to toj go napravi, no koga toj
bi prezel ~ekor da me najde, toga{ bez razmi-
sluvawe bi prifatila da izlezam so nego.
Taa prva nedela od novata godina zapo~na so mnogu
iznenaduvawa. Edno od najprijatnite be{e mojata
povtorna sredba so Dijana koja istiot den se pojavi
pred mojata vrata, a na na{ata radost i nema{e kraj.
Vo po~etokot taa glume{e deka mi e luta, no toa
brzo ñ pomina koga i ka`av deka toj den }e ostavam
sî i }e ñ go posvetam celiot den samo nejze. Taa iz-
gleda{e prekrasno i toa ñ go rekov, a taa se nas-
mevna i mi re~e deka toa e zasluga od Daniel. Taa
isto taka be{e prijatno iznenadena od mojot izgled
i mi re~e deka nikoga{ ne sum izgledala poubavo.
Za ru~ek otidovme vo eden prekrasen restoran koj
se nao|a{e pokraj bregot na ezeroto, nare~en
"Belami". Na{ite mobilni telefoni gi isklu-
~ivme i dvete, ne sakaj}i nikoj da ni pre~i.
So Dijana mi be{e sekoga{ zabavno, sekoga{
imavme za {to da zboruvame. Najprvo i se izviniv
116
{to ne ñ se imav javeno tolku mnogu godini, a potoa
i raska`av za mojot `ivot i site slu~uvawa vo nego,
moite sinovi i mojot propadnat brak so Oliver. Toj
na Dijana ñ be{e mnogu mil i taa ne propu{ti
povtorno da mi ka`e deka Oliver e najdobroto
ne{to {to nekoga{ mi se slu~ilo, deka nie dvajca
bevme sozdadeni eden za drug i deka mojot razvod
mo`ebi mo`e{e da se spre~i. Ona {to najmnogu go
cenev kaj nea be{e nejzinata sposobnost da ne gi
osuduva moite postapki, koi taa li~no ne gi
odobruva{e.
Dijana mi raska`a sî za nejziniot `ivot so Daniel,
za nejzinite dve deca: sinot Miki i nejzinata
petgodi{na }erka Andreja, za nejzinata rabota i
nejziniot sekojdneven `ivot, a jas nejze i raska`av
za mojot neuspe{en brak, moite deca i mojata
rabota. Vo eden moment taa me prekina dodeka ñ
raska`uvav nekoja glupava prikazna i smelo me
pra{a:
- Ej, {to se slu~i so qubovta na tvojot `ivot, kako
li mu be{e imeto?
Taa ubavo se se}ava{e na negovoto ime, no vo nea
ima{e mnogu prezir i smeta{e deka toj ne e vreden
za da mu go izgovori imeto.
Vo toj moment znaev deka site nastani vo na{iot
`ivot se slu~uvaat so nekoja pri~ina, a taa sredba
me|u nas toj den be{e pri~ina za Dijana da me spasi
od samata sebe. Taa znae{e deka jas sum si
najgolemiot neprijatel na sebe si i toa posebno i
pre~e{e. Za nea jas pretstavuvav nekakov idol vo
sekoj drug aspekt od `ivotot, osven vo eden. Taa
be{e edinstvenata na svetot koja ja znae{e
117
celosnata prikazna za mene i Josif. Site drugi
znaeja samo po nekoj del od nea ili ednostavno
nasetuvaa ...
Mene mi be{e drago {to mi se dade {ansa da mo`am
da go otvoram srceto pred nea, a Dijana celata se
pretvori vo u{i. ñ ka`av deka i pokraj site godini
i dale~inata me|u nas, jas nikoga{ ne go preboliv i
deka seu{te mislam na nego, a taa be{e povtorno
razo~arana vo mene. Mi re~e deka o~ekuvala oti
kone~no }e ja izraduvam so nekoja dobra vest, deka
sum na{la nekogo i ne mo`e{e da veruva deka i
pokraj seta bolka {to toj mi ja nanese, jas bi
mo`ela seu{te da imam ~uvstva za nego.
Nejze Josif nikoga{ ne i se dopa|a{e. Taa smeta{e
deka ako saka{ nekogo, ne bi mu go pravel ona {to
toj mi go napravi mene. I jas go znaev toa i ñ ka`av
deka koga nekoj drug bi mi ja raska`al mojata
prikazna, deka i jas verojatno taka bi reagirala, no
ova be{e moj `ivot i jas ednostavno ne znaev drug
na~in, osven da go sakam.
Dijana se obide da bide duhovita i mi re~e:
- Sudej}i po tvojot izgled i inteligencija, nikoj
nikoga{ ne bi poveruval deka si tolku glupava.
Jas go znaev seto toa i se obidov da ñ go ka`am. Isto
taka ñ ka`av deka smetam oti toj e edinstveniot koj
mo`e da me oslobodi. Ü raska`av i za na{ite
sredbi i za sî {to se slu~i. Taa be{e iznenadena so
toa i smeta{e deka sudbinata povtorno gi ima
vme{ano prstite vo na{ata qubov. Dvete se
slo`ivme okolu edna rabota - deka toa be{e moja
{ansa da gi dobijam odgovorite koi gi barav niz
tekot na celiot moj `ivot i deka e toj edinstveniot
118
koj bi mo`el da mi gi dade. Dijana me zamoli da ne
go zaboravam minatoto vo toj proces na otkrivawe
na vistinata, a jas i vetiv deka nikoga{ ne bi mu
dozvolila povtorno da me povredi. Taa smeta{e
deka jas bi trebalo da prezemam inicijativa i da mu
ka`am kako se ~uvstvuvam i deka ako ne go storam
toa toga{ bi ostanala so ~uvstvoto na `alewe {to
ne sum ja iskoristila {ansata. Jas se slo`iv so nea,
me|utoa znaev deka nemam dovolno hrabrost, za da go
storam toa. Vo mene se u{te postoe{e ~uvstvo na
gordost i dostoinstvo koe uspeav da go izgradam vo
tekot na dolgite godini zad mene.
Se pra{uvav samata sebe si:
Zo{to toj ne prezema nekoj ~ekor?
[to li si misli?
Misli li na mene?
[to li bi napravila jas, koga toj bi se obidel da
me pobara?
Vredi li da se otvorat stari rani koi nikoga{ ne
se zale~ile?
Dali e sre}en?
Zo{to ne mo`am da go zaboravam?
Za sebe imav samo eden odgovor, {to mi izgleda{e
prifatliv: "Koga bi sakal da me najde, toj do sega
bi me pobaral".
Svesna bev kolku ladno se odnesuvav za vreme na
na{ata posledna sredba i mo`ebi toa moe
odnesuvawe go pravi da bide nesiguren za moite
~uvstva - razmisluvav glasno.
Toga{ sfativ deka povtorno po~nuvam da baram
opravduvawa za negovoto odnesuvawe, donesov odlu-
ka da prestanam so moeto nelogi~no razmisluvawe
119
vo vrska so nego koga povtorno se setiv na negoviot
izbor od pred mnogu godini, znaev deka vo koja i da e
nasoka negovoto razmisluvawe, za nas e seto toa
samo neostvaren son.
Toj donese odluka da ostane so nea, znaej}i deka
negovoto srce mi pripa|a samo mene, a jas donesov
odluka deka ne bi mo`ela da bidam vo brak so eden
~ovek, znaej}i deka moeto srce mu pripa|a na drug.
Toa za mene be{e sosema neprifatlivo. Smetav
deka emocionalnoto neverstvo e sekoga{ pogolemo
i postra{no od fizi~koto neverstvo. Toa be{e
najgolemata razlika me|u nas dvajca, vo na{iot
na~in na razmisluvawe. Toj go napravi svojot izbor,
so koj jas ne se slo`uvav no sepak re{iv da ja
po~ituvam negovata odluka. Za poslednite deset
godini mnogupati dojdov vo isku{enie da mu se
javam, no sepak ne go storiv toa, od edna ednostavna
pri~ina - nikoga{ ne sakav da mu pretstavuvam
obvrska ili pak pre~ka vo negoviot `ivot koj toj
svesno go izbra.
Ona {to ne uspeav da go napravam, toa be{e da go
zaboravam ili pak da go izvadam prstenot koj
bleska{e na mojata raka. Toj mi be{e sekojdnevno
potsetuvawe na nego. Na nego mislev mnogu ~esto,
no, kako {to odminuva{e vremeto, samata nau~iv
kako da go `iveam `ivotot od koj toj ne be{e
postojan del, a se}avawata popoleka bledea. Zatoa
novata situacija vo koja se najdov mi sozdava{e
~uvstvo na gnev kon samata sebe.Toj be{e povtorno
vo mojot `ivot i jas po~nav postojano da mislam na
nego i kolku pove}e razmisluvav, tolku pove}e
stanuvav analiti~na i samokriti~na.
120
Ona {to najmnogu mi treba{e be{e definitiven
kraj koj ne mo`ev da go postignam sama. Znaev deka
moram da go vidam i re{iv da ~ekam do presudniot
moment koj instinktivno znaev deka }e dojde,
momentot koga toj }e me pogledne v o~i i }e mi ka`e
deka nikoga{ ne me sakal i deka zaludno sum go
potro{ila svojot `ivot. Znaev deka ne }e mo`am da
se smiram do toj den, isto kako {to znaev deka od
nego mi treba samo edna ne{to - vistinata.

XV

Zimata be{e mnogu ladna i dolga i ne se stopli se

do po~etokot na maj, koga zapo~naa letnite `e{-
tini, koi mnogu mi godea. Skoro imav zaboraveno na
ubavata sredozemna klima so dolgi `e{ki letni
denovi i sve`i no}i. Denovite mi bea ispolneti vo
celost. Nautro stanuvav rano i rabotev po okolu
~etiri ~asa na den. Mojata rabota ne be{e voop{to
te{ka, be{e povrzana so kompjuterski izve{tai
koi gi podgotvuvav sekoj den na mojot laptop
kompjuter. So doa|aweto na toplite denovi, celoto
slobodno vreme go minuvav pokraj bregot na eze-
roto. Plivav so ~asovi i u`ivav vo prirodnite
ubavini i kristalno ~istata ezerska voda. Smetav
deka nema potreba da minuvam mnogu vreme kaj
zgradata koja se u{te be{e vo izgradba, a jas bev
tuka samo da gi nadgleduvam rabotite. Mojata
rabota te{ko mo`e{e da se nare~e "rabota",
me|utoa mojata kompanija smeta{e deka treba da
bidam tuka, a jas gi kombinirav biznisot i zadovol-
stvoto.
121
Lokacijata na mojot apartman be{e mnogu pogodna
za site moi potrebi, a mestata na koi odev bea vo
neposredna blizina. Voop{to nemav `elba da
vozam, pa zatoa koristev taksi vo retkite momenti
koga ne sakav da pe{a~am. Tri pati vo nedelata
pe{a~ev po okolu {est kilometri do moeto
omileno mesto pokraj ezerskata voda, koe ima{e
prekrasen pogled na ezerskata povr{ina, kako i na
celiot grad. Tuka razmisluvav za nego.
Tri dena vo nedelata ja posetuvav najbliskata sala
za fitnes, a nedelite gi posvetuvav na dolgi
razgovori so Petar i Filip. Vo vtornik i vo
~etvrtok go posetuvav najbliskiot frizerski salon.
Gotvev mnogu retko. Pojaduvav lesen pojadok, a za
ru~ek odev vo nekoj od restoranite. Ve~erata
obi~no ja preskoknuvav. Mojot krug na prijateli
be{e mnogu mal. So Dijana se gledav mnogu ~esto,
nie dve sekoga{ imavme vreme edna za druga, vo koe
i dvete u`ivavme.
So tekot na vremeto se sprijateliv so devojkata koja
treba{e da go vodi biznisot na mojata kompanija,
posle moeto zaminuvawe. Taa be{e mnogu prijatna i
~esto me kane{e vo svojot dom na ru~ek. Nejzinoto
ime be{e Maja. Taa be{e ma`ena i ima{e sin i
}erka na vozrast od pet i sedum godini. So nea
nekolku pati izlegov na kafe.
Moite sinovi pristignaa vo po~etokot na juli i
ostanaa okolu tri nedeli. Tie tri nedeli bea
vistinsko u`ivawe za mene. Zaedno so niv go
pominuvav sekoj mig osven docnite ~asovi, koga tie
izleguvaa vo lokalnite klubovi. Tie me kanea da
odam so niv, no jas sekoga{ gi odbivav velej}i im
122
deka sum mnogu stara za takvi izleguvawa, a tie mi
velea deka toa voop{to ne bi im smetalo i deka na
site bi im rekle deka jas sum im postara sestra. Tie
bea edinstvenite ~ii komplimenti navistina mi
godea. Mojot odnos so niv be{e maj~inski i mnogu
prijatelski. Tie me sakaa i po~ituvaa i sekoga{ gi
delea nivnite mali tajni so mene, a na na{iot odnos
mnogumina mo`ea da mu zaviduvaat. Dodeka bea
pomali tie ~esto pati me pra{uvaa:
- Mamo, zo{to ti i tato ne ste zaedno, pa vie i
dvajcata ste sami?
- Zatoa {to nie imavme nekoi razli~ni mislewa -
mojot odgovor be{e sekoga{ ist.
Oliver nikoga{ ne im ka`a za vistinskata pri~ina
za na{ata razdelba, a toa mnogu mi zna~e{e. Sprema
nego ~uvstvuvav samo golemo po~ituvawe poradi toa
i mnogu gri`a na sovest za ona {to mu go napraviv.
Jas znaev zo{to ne bev so nikogo, no ne mo`ev da
razberam zo{to i toj ostana sam posle na{iot
razvod. Potajno se nadevav deka eden den }e najde
nekoja druga koja }e znae da gi ceni negovite
kvaliteti. Toj posle na{iot razvod be{e
edinstveno zafaten so vodewe na negoviot biznis i
vospituvaweto na na{ite deca. Dvajcata mo`evme
da se pofalime so faktot deka iako ne bevme
zaedno, sepak uspeavme na na{ite deca da im
vsadime najdobri moralni kvaliteti.
Trite nedeli izminaa mnogu brzo. Nie site
u`ivavme vo zaedni~kiot odmor, odevme na pla`a
preku celiot den, a nave~er izleguvavme na ve~era.
Zaedno gi posetivme site turisti~ki atrakcii vo
gradot, a na Petar i Filip im be{e drago da go
123
posetat nivniot roden grad. Si zaminaa so vetuvawe
deka slednata godina site }e dojdeme na odmor pak
tuka.
Ne mo`ev da ne pla~am na aerodromot koga se
pozdraviv so niv. Aerodromite nikoga{ ne gi sakav,
smetav deka na niv se slu~uvaat premnogu radosni i
`alni momenti vo isto vreme. Posle nivnoto
zaminuvawe, pla~ev u{te pove}e. Duri toga{ sfa-
tiv kolku bev osamena bez niv i se pra{uvav dali
mo`ebi mojata nostalgija za niv ja kompenzirav so
mislite za Josif.
Mi treba{e nekolku dena da se sozemam posle
nivnoto zaminuvawe i `ivotot da go vratam vo
nekoja normala. Ne izlegov nikade prvite tri dena
otkako tie zaminaa, a ~etvrtiot den otidov do
najbliskiot pazar za da kupam sve`o ovo{je. Be{e
mnogu `e{ko, a na pazarot ima{e pregolema gu`va.
Site lu|e brzaa {to pobrzo da izlezat i da izbegaat
nekade vo ladovina. Jas bev edna od niv. Nabrzina se
dvi`ev niz gu`vata, sî dodeka ne se sudriv so nekoj
{to mi doa|a{e vo presret i koga izustiv da se
izvinam, se najdov o~i v o~i so nikoj drug tuku so
Josif. Zborovite zamrea na moite usni i naedna{
se zbuniv. Dvajcata bevme iznenadeni i vo isto
vreme rekovme "zdravo". Situacijata be{e ~udna, od
site lu|e koi bea na pazarot toj den jas mora{e da
naletam tokmu na nego, a jas kako po obi~aj ne znaev
kako da reagiram. Toj prozbori prv:
- Kakvo prijatno iznenaduvawe, ne mo`am da
poveruvam. Koga pristigna vo gradov?
- Jas nikoga{ ne zaminav, se u{te sum tuka.
- Misli{ od zimata?
124
- Da, od zimata.
Povtorno dvajcata sakavme mnogu da re~eme, no po
obi~aj bevme zbuneti, a jas prodol`iv da odam
otkako mu posakav prijaten den.
- Dali misli{ deka bi bilo premnogu koga bi te
zamolil za tvojot telefonski broj? - prozbori toj.
Za moment pomisliv da mu dadam pogre{en tele-
fonski broj.
- Ne, ne bi bilo - izustiv jas i nabrzina mu go ka`av
mojot privaten mobilen broj, a toj mi re~e deka nas-
koro }e mi se javi.
Na patot do doma postojano razmisluvav za na{ata
sredba i okolnostite pod koi pak se sretnavme. Si
pomisliv deka nema da go krenam telefonot koga }e
mi se javi, za do sledniot moment da ne mo`am da do-
~ekam da mi se javi. Toga{ zapo~nav so glasna kon-
verzacija so samata sebe si i povtorno navlegov vo
mojot ma|epsan krug od koj nikoga{ ne uspeav da
izlezam.
Mojata sovest mi sovetuva{e da stojam ponastrana
od nego, velej}i mi deka e toj stara i lo{a vest i
deka }e me povredi povtorno. Moite ~uvstva
postojano se menuvaa.
Jas bev dlaboko zanesena vo moite misli, koga dva
~asa podocna dobiv poraka na mojot telefon:
- Ne mo`am da ti opi{am kolku mi e drago {to te
vidov. Ova e mojot telefonski broj. Mnogu }e mi
zna~i ako ponekoga{ mi prati{ po nekoja poraka i
se nadevam deka }e mi dade{ {ansa da se vidime.
So ~asovi gledav vo mojot telefon i negovata
telefonska poraka razmisluvaj}i za mojot `ivot i
mojata istorija so nego. Posakuvav da mo`am
125
ednostavno da ja ignoriram negovata poraka, dla-
boko vo sebe znaev deka toj povtorno }e me povredi
ako mu dadam {ansa. Svesna bev deka jas bev edin-
stvenata koja gi krie vistinskite odgovori na
moite pra{awa, no na{iot `ivoten pat postojano
me iznenaduva{e, a jas sakav da go vidam. Sakav
zasekoga{ da se osiguram vo moite ~uvstva, ne vo
negovite. Znaev deka naskoro }e se slu~i presudniot
moment vo mojot `ivot koj }e mi pomogne da gi
sogledam rabotite onakvi kakvi {to bea, namesto
onakvi kakvi {to jas sakav da bidat.
Mu odgovoriv na porakata:
"I mene mi e drago {to se vidovme. Pi{uvaj mi
slobodno, a {to se odnesuva za viduvawe, smetam
deka toa ne e ba{ najpametna ideja".
Pominaa dva dena posle toj nastan, a od nego ne
slu{nav nitu glas. Si pomisliv deka me zaboravil,
koga edno utro toj mi prati povtorno poraka.
- Dali mo`e da ti se javam?
Koga ne bi go poznavala dovolno bi pomislila deka
toj e mnogu ~uvstvitelen i vnimatelen.
- Da, mo`e{ - be{e mojot kratok odgovor.
Josif mi se javi vedna{, i kako po obi~aj
zboruvavme dolgo, no ne ka`avme ni{to. Ona {to
be{e najva`no e deka se dogovorivme da se najdeme
nekade na kafe. Mene mi trebaa samo nekolku
minuti da se podgotvam. Se oblekov skromno, vo
farmerki i bluza so kratki rakavi vo kafeava boja.
Obuv sandali so portokalova boja, so ista boja na
mojata ta{na, staviv samo malku karmin, a mojata
kosa ja pu{tiv slobodno da pa|a.

126
Za na{ata sredba odbravme eden ekskluziven
restoran pokraj ezerskata voda nare~en "Belami".
Tamu pristignavme vo isto vreme. Za ~ovek koj bi
dr`el ne{to vo tajnost, Josif me iznenadi. Toj
pristigna so male~ok crven sportski avtomobil,
koj be{e navistina mnogu zabele`itelen. Pomisliv
deka pri~inata za toa e faktot {to toj verojatno
saka{e da me impresionira, a jas go `alev,
o~igledno be{e deka toj voop{to ne me poznava{e
da sfati deka e toa sosema pogre{en poteg. Jas
li~no smetav deka }e be{e mnogu podobro ako i toj
dojde{e so taksi, no re{iv da ne bidam kriti~na i
da u`ivam vo momentite so nego.
Bev mnogu vozbudena, no toa ne go poka`uvav, moeto
~uvstvo na samokontrola be{e na najvisoko nivo. Za
prv pat vo mojot `ivot se sretnav so nego bez nekoe
o~ekuvawe, ednostavno samo sakav da go vidam i da
porazgovaram so nego.
Dvajcata pora~avme esspreso i mineralna voda.
Josif ne me pra{a dali sum gladna, negoviot pogled
be{e postojano vperen vo mene, kako toa da be{e
prv pat da me gleda, a jas kone~no imav {ansa dobro
da go prou~am.
O~igledno be{e deka godinite imaa ostaveno
dlabok pe~at vrz nego. Negovata kosa be{e
pobelena, ima{e pojava na }elavost, a okolu o~ite
ima{e mnogu izrazeni br~ki. Negovata nasmevka
be{e ista iako be{e o~igledno deka negovite zabi
bile podlo`eni na rabota na nekoj neuspe{en
stomatolog. Izgleda{e najmalku desetina godini
postar od negovata vistinska vozrast.
Toj prozbori prv:
127
 - Ne mo`am da poveruvam, ti voop{to ne si se
izmenila!? Bi sakal samo da dodadam deka sega
izgleda{ duri i poubavo od porano. Od druga strana
pak jas izgledam postar - prodol`i toj.
Iako sakav da mu vozvratam na komplimentot, ne
mo`ev... toj be{e vo pravo, pa namesto toa samo mu
se zablagodariv i prodol`iv da go prou~uvam.
Edinstvenoto ne{to koe be{e neizmenato bea
negovite o~i koi gledaa pravo vo mene, zad niv se
krie{e golema taga, a jas ne mo`ev da go izdr`am
nivniot pogled.
Bi la`ela ako ne bi priznala deka vo eden male~ok
moment si pomisliv: ovoj ~ovek e mnogu mizeren,
mo`ebi ova e momentot koga bi mo`ela da mu
zemam sî, no toa be{e samo eden male~ok moment,
vistinata be{e deka toj mene seu{te mnogu mi
zna~e{e i deka jas nikoga{ ne bi go povredila.
Se dogovorivme da ne zboruvame za minatoto. Toj
re~e deka mu e mnogu bolno, a jas znaev deka la`e.
Toj ne znae{e za moeto minato i ne se se}ava{e na
detalite od na{eto minato. Toj ne go pomne{e
mojot rodenden i ne se se}ava{e na imeto na
restoranot vo koj se sre}avavme porano.
Toa ne me napravi da stanam i da zaminam, mi trebaa
pove}e razo~aruvawa, mi trebaa pove}e pri~ini za
da stanam i da go zavrtam mojot grb za posleden pat.
Zboruvavme za na{ite deca. Jas mu ka`av za uspe-
site na moite deca, a toj mi raska`a za negovite.
Negovata }erka mi ka`a deka se oma`ila vo mnogu
"bogata familija".
Ne morav da pra{am dali bogatstvoto e pova`no od
qubovta, toj toa go odgovori koga mi ka`a deka
128
zaradi taa finansiska sigurnost ja `rtvuval
negovata qubov kon mene, mnogu odamna. Ne sakav da
veruvam deka materijalnite raboti za nego se
pobiten segment vo `ivotot, otkolku ona {to mo`e
da ti go dade qubovta.
Zarem sre}ata se meri so parite, toa li e
edinstvenoto ne{to {to te ispolnuva? - si
mislev.
A vnatre dlaboko vo du{ata }e sfati{ li eden
den kolku si prazen? Ako nema{ qubov, nema{
ni{to!
No toa malkumina go sfa}aat vo `ivotot,
pominuvaj}i niz nego bez da setat {to zna~i
kosmosot da e sobran samo vo edna li~nost - toa e
qubov.
Za vreme na razgovorot ~esto se pra{uvav zo{to
bev tuka so nego, ~ovekot koj o~igledno nema{e ni
najmalo objasnuvawe za zna~eweto na zborot, qubov.
Go so`aluvav {to `ivee so parite, a ne so qubovta.
Go so`aluvav {to `ivotot go `ivee vo zabluda,
glumej}i pred drugite kolku e sre}en, i u{te
postra{no la`ej}i se sebe si. Nema{e li sfateno
niz vrvicite na `ivotot, deka mo`e{ da izbega{ od
sî i sekogo, no od samiot sebe si nikoga{.
Vo eden moment nekoj mu se javi na negoviot
telefon. Vedna{ pogodiv deka zboruva so negovata
}erka. Glasot mu be{e mnogu ne`en, kako da zboruva
so malo dete. Jas samo go slu{nav razgovorot od
negovata strana.
Toj dolgo slu{a{e, za na krajot da re~e:
- Ka`i ñ da ne se gri`i, jas sum dobar.

129
Otkako go zavr{i razgovorot toj mi objasni deka
negovata sopruga e zagri`ena za nego, nivnata
komunikacija e tolku slaba, {to taa ne ni znae kade
e pa go kontrolira preku nivnata }erka, postojano ñ
se `ali za neuspehot na nivniot brak. Celata taa
situacija li~no ja smetav za diskutabilna. Nikoga{
ne mo`ev da ja opravdam nesposobnosta na
roditelite koi gi upotrebuvaat nivnite deca kako
sredstvo za komunikacija, toa go smetav kako ver-
balno ugnetuvawe na sopstvenite deca, a o~igledno
be{e deka vo ovoj slu~aj ne be{e prv pat tie da
komuniciraat preku nivnata }erka. Iako pretpos-
tavuvav, sega pojasno mi be{e kako funkcionira
nivniot brak. Edinstvena vrska {to go spojuva{e
nivniot brak bea dvete deca, se razbira taa gi
koriste{e kako oru`je so koe go zadr`a, a negovata
pri~ina bea nejzinite pari. A kolku li pri~ini
ima{e za nivnata razdelba... premnogu.
Toj prodol`i so prikaznata koja mene mi be{e
dobro poznata: Kolku mizeren e toj vo toj brak, kol-
kava gre{ka napravil {to me ostavil mene, kako toj
~uvstvuva deka tie dvajca doa|aat od razli~ni
planeti, kako nikoga{ ne prestanal da me saka i
kako nikoga{ nema da me pre`ali...
Mene voop{to ne mi be{e va`na negovata ispoved i
ne o~ekuvav ni{to od nego, osven malku po~it. Toa i
mu go ka`av. Zaboraviv na site moi pra{awa koi so
godini me ma~ea, a namesto toa mu ka`av deka
mo`am da mu prostam sî, sî dodeka ne po~ne da mi
dava prazni vetuvawa. Posakuvav da mo`am da gi
smenam moite ~uvstva za nego, no toa be{e
nevozmo`no. Posakuvav mojata prva i posledna
130
misla vo denot, da ne bide toj, se borev so sebesi da
go zaboravam.
Vo tie momenti ni{to ne mi be{e va`no, ne sakav
pove}e da go spomnuvam minatoto ili da go
upotrebuvam protiv nego. Sfativ deka e docna da se
vrati minatoto, pa zatoa re{iv da u`ivam vo
sega{nosta. Soznanieto deka se u{te sum vqubena
vo toj la`go, me pla{e{e i me prave{e da bidam
sre}na, istovremeno. Dotoga{ mislev deka mo`am
da im se sprotivstavam na moite ~uvstva, me|utoa
kolku {to pove}e sedev tuka so nego, tolku pove}e
u`ivav vo negovoto dru{tvo. Negoviot pogled mi
gode{e i za pomalku od eden ~as toj uspea da gi
izbri{e site neprijatni spomeni, a jas povtorno se
fativ vo negovata mre`a na lagi.
Toj prodol`i da mi ka`uva za toa kolku mnogu mu
zna~am i kolku mnogu mislel na mene vo izminatite
godini, a jas mu poveruvav...povtorno.
Vo restoranot ostanavme okolu ~etiri ~asa i
razgovaravme polovina od vremeto, a drugata
polovina u`ivavme vo na{ite pogledi.
Zaedni~ki gi analiziravme okolnostite pod koi se
sretnavme i zaklu~ivme deka sudbinata sakala
povtorno da se najdeme. Dvajcata mu se zablago-
darivme na Bog {to ni ovozmo`i da bideme tuka toj
den. Zaklu~ivme deka sudbinata ni dade edna {ansa
koga bevme mladi, potoa u{te edna i deka toa ni e
posledna {ansa, zatoa donesovme zaedni~ka odluka
da ne ja propu{time. Jas bev mnogu skepti~na i go
potsetiv na mnogute negovi prazni vetuvawa, no toj
me ubedi deka od minatoto nau~il mnogu pou~na
lekcija i deka ovojpat treba da mu veruvam. Na{ata
131
odluka ovojpat be{e ednostavna - Nie }e bideme del
od `ivotot na drugiot, no ne diskutiravme za nekoi
detali na na{ata idnina. Si vetivme deka na{ata
vrska ovojpat }e trae i nema da gi povtorime gre{-
kite od minatoto.
Gi razmenivme site mo`ni telefonski broevi koi
gi imavme, a koga Josif po~na da mi go diktira
negovitot doma{en telefonski broj, jas ednostavno
go zaprev i go dovr{iv toj broj. Josif me pogledna
v~udovideno:
- Kako e mo`no seu{te da se se}ava{ na toj broj? -
me pra{a.
Jas ne odgovoriv, samo mu ka`av deka mnogupati vo
izminatite godini pa|av vo isku{enie da go za-
vrtam toj broj. No ne mu ka`av deka jas se se}avam na
sekoj detaq od na{eto minato i kako toa minato mi
ja uni{ti celata moja idnina.
Bez razlika na sî, jas znaev deka }e go odr`am
vetuvaweto koe mu go dadov:
- Ovojpat se }e bide poinaku me|u nas i nikakvi
gre{ki nema da bidat povtoreni.
Dlaboko vo mene povtorno se javi male~kiot glas
koj se obide da me predupredi da ne mu veruvam. Jas
povtorno go ignorirav. Smetav deka toj ne me la`e
ovojpat, a ako sepak me la`e{e toj zna~i be{e
najubedliviot la`go na celiot svet.
Pred da se razdelime toj den jas mu ka`av deka
na{ata sredba bi trebalo da zavr{i tuka, no Josif
me ubedi da mu vetam deka }e se vidime barem u{te
edna{. Toa i go storiv.

132
Jas bev presre}na, sredbata so nego mi
pretstavuva{e vistinsko zadovolstvo, pa zatoa
slednoto utro mu isprativ poraka:
- Mi pri~inuva zadovolstvo {to te vidov povtorno.
Dali navistina se slu~i?
- Sî {to se slu~i v~era be{e vistina i toa najmnogu
me raduva. ]e ti se javam ve~er, moram da ti go
slu{nam glasot.
Toj mi se javi toa popladne i celiot vozbuden me
pra{a dali bi mo`ele da se vidime taa ve~er okolu
21 ~asot, a jas vedna{ se slo`iv, bez da zabele`am
deka ve}e po~nav da gi povtoruvam gre{kite od
minatoto kade toj pra{uva{e, a jas samo se
slo`uvav so sekoj predlog.
Go ~ekav celata taa ve~er, no toj ne se pojavi.
Namesto toa okolu polno} od nego dobiv poraka:
- Mnogu mi e `al, no ne{to se slu~i...]e ti se javam
izutrina. Mnogu mi nedostasuva{.
Taa no} ne zaspav, postojano mu se molev na Bog da
mi dade sila da im odoleam na isku{enijata i da mi
prosti {to tolku mnogu sakav da go vidam. Josif
povtorno se vrati vo mojot svet na soni{ta, koj
izgleda{e kako lavirint prepoln so kopne`i, bez
nikakov izlez.
Sledniot den ñ se javiv na Dijana i ja pokaniv na
zaedni~ki ru~ek. Mi be{e potrebno nejzinoto
mislewe za mojata situacija, iako znaev deka na kraj
}e go ignoriram sekoj nejzin sovet. Josif mi se javi
dodeka ja ~ekav Dijana i be{e prepoln so kaewe i
izvinuvawe za prethodnata no}. Mu rekov deka go
razbiram, no la`ev. Jas za nego bev podgotvena sî da
napravam i o~ekuvav toj da mi vozvrati vo ista
133
mera. Josif mi re~e deka mo`ebi }e dojde da se vidi
so Dijana otkako mu ka`av kade }e ru~ame.
Na Dijana i raska`av za na{ata slu~ajna sredba
kako i za prethodnata sredba pred dva dena, a taa
be{e sre}na poradi mene, sî dodeka ne ñ raska`av za
prethodnata no} i negovoto glupavo izvinuvawe.
Josif ni se pridru`i na sredina na na{iot
razgovor, no ne ostana mnogu dolgo, a koga zamina
Dijana me pogledna i hrabro me pra{a:
- Nikoga{ ne mi stana jasno {to e ona {to te
privlekuva kon nego. Te molam da mi veti{ deka
ovojpat }e bide{ osobeno vnimatelna. Ima ne{to
vo negovata pojava {to ednostavno ne mi se dopa|a,
mo`ebi e toa negovata pla{livost ili pak neis-
krenost ili pak dvete osobini, no kako i da e,
ednostavno pret~uvstvuvam deka toj povtorno }e te
povredi. Ovoj ~ovek ne e za tebe. Ti zaslu`uva{
mnogu podobro.
Nejzinata izjava ne me navredi. Jas i ka`av deka ne
o~ekuvam ni{to od nego i deka sum svesna deka
zaslu`uvam mnogu podobro. Edinstveniot problem
be{e {to jas ne sakav podobro, jas go sakav nego.
Narednata no} bev zagledana vo nekoj film na ~ij
naslov voop{to ne se se}avam, koga toj se javi.
Na{iot razgovor ne trae{e mnogu dolgo.Toj mi
ka`a deka se nao|a na nekoja familijarna ve~era, od
koja ne mo`e da izbega, no deka postojano misli na
mene. Na{iot razgovor povtorno be{e ispolnet so
mnogu ti{ina i mnogu vozdi{ki. Mi ka`a deka
mnogu raboti vo `ivotot ne mu se jasni osven edna -
"negovata qubov kon mene".

134
Toa mene mi be{e dovolno, se ~uvstvuvav ispolneta
i sre}na. Mene mi be{e edinstveno va`no deka
povtorno se najdovme i znaev deka vo idnina }e
imame mnogu zaedni~ki razgovori ili sredbi.
Sledniot den mu isprativ poraka:
- Be{e prijatno povtorno da te slu{nam.
- Morav da ti se javam. Vo eden moment stanav mnogu
nervozen i morav da ti go slu{nam glasot. Posle
toa se ~uvstvuvav fantasti~no. Sakam da znae{ deka
tvoite poraki me pravat mnogu sre}en. Mi
nedostasuva{ - be{e negoviot odgovor.
Mojot `ivot povtorno se pretvori vo ko{mar koj
me prave{e da se ~uvstvuvam voznemirena.Sfativ
deka nemam sili da ja izdr`am neizvesnosta i posle
dva dena mu napi{av deka smetam deka na{ata igra e
golema gre{ka, no otkako ja prativ porakata sfativ
deka sum u{te pomizerna, a nekoj laden vozduh po~na
da strui niz mene.Toj mi odgovori:
-Na tvojata poraka ne ñ poveruvav, mislam deka nie
dovolno dolgo diskutiravme i se slo`ivme da ne gi
povtoruvame gre{kite od minatoto, no isto taka ne
treba da sogoruvame vo na{ite `elbi. Premnogu mi
nedostasuva{.
Ovaa poraka dlaboko gi povredi moite ~uvstva.
Sogoruvawe vo na{ite `elbi be{e celata ubavina.
Toa bea raj i pekol spoeni vo edno. Toa be{e slatka
bolka koja ne mi dava{e mir denono}no. Toa sakav i
da mu go ka`am no namesto toa se povlekov i donesov
odluka da ne napravam ni{to tuku da go ~ekam da go
prezeme sledniot ~ekor. Moite ~uvstva bea
kristalno ~isti i znaev {to sakam, a jasno mi be{e

135
{to saka i toj, no se pla{ev deka nema da znae kako
da go ostvari toa.
O~igledno be{e deka zapo~navme na pogre{en
na~in, a jas namesto da najdam mir se najdov vo
pogolema emocionalna neramnote`a.
Posakuvav ne{tata da bea poinakvi, no tie bea
povtorno na istoto nivo kako porano, pa zatoa
posle dva izminati dena mu isprativ poraka so
slednata sodr`ina:
- Dali e sî vo red? Mo`ebi bi trebalo da po~nam da
~itam me|u redovi!
- Sî e vo red, samo se nao|am vo pregolema gu`va. Mi
nedostasuva{.
Toa za mene be{e dovolno. Jas ne se somnevav vo
negovite ~uvstva, jas samo se pla{ev od negovite
postapki i ne mo`ev da go izbrkam somne`ot koj
postojano me slede{e.
Taa ve~er okolu sedum ~asot od nego dobiv u{te
edna poraka:
- Sega mo`am da ti ka`am kolku sum sre}en so
tvoite poraki i kolku mnogu mi zna~i{. Minatite
nekolku dena bev vo golem haos. Se nadevam deka se-
to toa e minato i se nadevam deka sega e krajno vre-
me da se vidime. Dali si slobodna ve~erva? Pre-
mnogu mi nedostiga{...
Se sme{kav dodeka ja ~itav negovata poraka. Znaev
deka ovojpat navistina rabotite }e bidat poinakvi,
pa zatoa vedna{ mu odgovoriv:
- I jas se slo`uvam deka e krajno vreme da se vidime.
Jas }e se podgotvam i }e ti se javam koga }e bidam
gotova.

136
Nabrzina se istu{irav i se podgotviv. Za taa ve~er
odbrav svetlo sin fustan so beli sandali i ~anta.
Mu isprativ poraka okolu devet ~asot i go ~ekav do
polno} koga sfativ deka toj nema da dojde. Ovojpat
ne mi se javi da se izvini, ednostavno ne se pojavi.
Ne bev voop{to iznenadena. Ona {to bi me
iznenadilo bi bilo ubav gest od negova strana,
vakvoto odnesuvawe potpolno se slo`uva{e so
negovata promenliva nestabilna priroda. Ne bev
luta na nego, bev luta na samata sebesi. Bev luta
{to mu dozvoliv povtorno da se poigra so mene. Jas
ne bev li~nost koja lesno prostuva ili na lu|eto im
dava vtora {ansa. Moite standardi bea visoki i
besprekorni. Toa be{e moe pravilo koe im be{e
dobro poznato na lu|eto koi me znaeja, toa be{e
mojata formula za uspe{en `ivot. Toj be{e
edinstveniot isklu~ok od toa moe pravilo. Toj
ve{to uspeva{e da me napravi poinakva. Koga
stanuva{e zbor za nego mojata sovest po~nuva{e da
skita, a moite emocii go gazea mojot intelekt. Jas
bev mnogu silna koga toj ne be{e naokolu i mo`ev
da se boram so moite emocii, no toj ima{e pre-
golema sila nad mene, koja ve{to ja zloupo-
trebuva{e, a toa mnogu mi smeta{e. Josif uspea da
ja zani{a mojata emocionalna ramnote`a, a jas toa
mu go dozvoluvav. Zatoa si vetiv deka }e se pro-
menam, iako znaev deka moite vetuvawa za nego
sekoga{ zavr{uvaa bezuspe{no.
Naredniot den piev kafe so nekoi prijateli, koi gi
sretnav toj den i dodeka razgovarav so niv go
po~uvstvuvav negovoto prisustvo. Si pomisliv deka
si voobrazuvam, no koga poglednav naokolu se
137
sretnav so negoviot pogled, dodeka so o~ite bara{e
nekogo. Toj se sretna so nekogo i sednaa na sosednata
masa. Vedna{ mi prati poraka:
- Tuku{to staviv kredit na mojot telefon i mnogu
mi e drago {to te gledam od tolku blisku.
- Kredit? - si pomisliv. Mislev deka bogatite
lu|e sekoga{ imaat kredit na nivnite telefoni -
sakav da mu napi{am.
- Koj e ~ovekot so tebe - be{e mojata kratka poraka.
- Toj e lekar, mojot najdobar drugar i kom{ija.

Zo{to mora{e da mi ka`e deka e lekar?

Zo{to sekoga{ mora{e da go naglasi finansis-
kiot i socijalniot status na lu|eto?
Zo{to smeta{e deka jas bi bila impresionirana
ako mi ka`e deka ima lekar za najdobar prijatel?
A i nekako moeto mislewe za lekarite be{e deka se
premnogu suetni, osven isklu~ocite. Gledaj}i go so
nego, pomisliv eve od kade mu bila suetnosta. No
ne sakav da go navredam.

Se nadevam deka e toa tvojot psihijatar - bev vo

isku{enie da mu napi{am.
- Sega gledam kako gi pominuva{ denovite - mu
odgovoriv jas.
- Vo po~etokot bev zbunet no sega se ~uvstvuvam
prekrasno, dodeka te gledam tebe - mi napi{a
povtorno toj.
- Kade }e odi{ na ru~ek? - me pra{a toj.
- Ne znam, mislam vo "Fiesta"- mu odgovoriv.
Nie site stanavme i zaminavme, a toj ostana da sedi
so negoviot "lekar".
138
Se nabli`uva{e vreme za ru~ek pa go odbravme
restoranot "Fiesta". Se dogovorivme da pe{a~ime
do tamu, a koga stignavme tamu me ~eka{e u{te edno
iznenaduvawe za toj den - Josif be{e tamu so
negovoto semejstvo i negoviot lekar. Kelnerot ne
upati do edinstvenata slobodna masa koja be{e
vedna{ do nivnata. Vo po~etokot sakav da stanam i
da si odam, me|utoa mojata qubopitnost be{e
posilna pa zatoa odlu~iv da ostanam.
Toj sede{e nasproti negovata sopruga, a koga sednav
jas, toj go pomesti negoviot stol za taa da ne mu
smeta vo negoviot vidik kon mene. Negoviot pogled
be{e ispolnet so qubov i kopne`. Iako seto toa mi
gode{e, sepak smetav deka negovoto odnesuvawe
be{e drsko i potpolno nekorektno sprema negovoto
semejstvo.
Za tie dva ~asa kolku {to ostanavme vo restoranot
Josif ne go odvoi svojot pogled od mene, ne mi be{e
jasno kako nikoj na negovata masa ne go zabele`a
toa, a mene mi se dade retka mo`nost da se sretnam
so `enata za koja imav tolku mnogu slu{ano. Taa
izgleda{e to~no onaka kako {to mi ja opi{a toj,
neinteresna, neatraktivna i bez smisla za moda. Taa
be{e tivka, sî do momentot koga po~na da razgovara
na telefon, a toga{ stana mnogu glasna. Nejziniot
soprug grubo ja prekina:
- Zarem ne znae{ kako da razgovara{ na telefon?
O~igledno be{e deka taa se zasrami, no ni{to ne mu
odgovori.
Jas si pomisliv:
Ubavo, ubavo zna~i, toj navistina ima dobieno ona
{to go zaslu`uva.
139
Se pra{uvav kakov e toj ~ovek {to odi na ru~ek so
svojata `ena na dva ~asa, a gleda vo druga za isto
tolku vreme ispraj}aj}i ñ poraki vo isto vreme:
- Mo`e{ li da zamisli{ kolku mi e ubavo dodeka te
gledam...Posakuvam da mo`am da te izedam namesto
ru~ekov...
- Ajde da se odnesuvame civilizirano - mu odgovoriv
jas.
Od restoranot otidovme na pla`a. Denot be{e
vistinski leten. Dodeka se vozevme do pla`ata jas
se zasramiv od sebesi, zatoa {to go osudiv negovoto
odnesuvawe vo restoranot, no moeto odnesuvawe ne
be{e mnogu primerno, smetav deka ne treba{e da
ostanam, ne treba{e da ñ dozvolam na mojata
qubopitnost da pobedi.
- Moram da te vidam ve~erva - be{e porakata koja ja
dobiv od nego, i pred da imam {ansa da mu
odgovoram, od nego dobiv u{te edna poraka:
- Od ovoj moment sum sloboden i bi sakal da te
vidam. Ka`i mi dali e mo`no?
-Ne, ne e mo`no - mu odgovoriv.
Bev presre}na, iako sakav mnogu da go vidam, sepak
toa be{e prv pat vo mojot `ivot da mu re~am ne, i da
ne ostavam sî, samo zaradi toa {to toj saka{e da me
vidi.
Taa ve~er mu isprativ poraka:
- Kakvo iznenaduvawe! Tolku mnogu viduvawe vo
eden ist den. Nie mora da sme ludi!
- Izvini {to }e bidam malku vulgaren, no ti
na~isto me izluduva{. Znae{ li kolku e te{ko da
te gledam cel den, a da ne mo`am da te dopram?
Tolku mnogu mi nedostasuva{!
140
- Ako ima volja ima na~in, mo`ebi eden den }e go
najde{ - mu odgovoriv.
- Mo`e li da te vidam sega vo ovoj moment? - me
pra{a.
- Zavisi!? - mu odgovoriv.
Toa be{e poslednata poraka okolu eden ~asot po
polno}, a sledniot den pomina bez nekoe pogolemo
vozbuduvawe. Sega koga razmisluvam za toa vreme
sfa}am zo{to: zatoa {to Josif be{e sebi~en ~ovek
koj be{e nau~en da dobiva sî i mraze{e da bide
odbien. Toa be{e negov bolen na~in na kaznuvawe
zatoa {to mu rekov - ne. Ne bev iznenadena. Nego-
voto odnesuvawe be{e mnogu strasno vo eden mo-
ment, za vo sledniot da se pretvori vo mraz. Sakav
da znam koja be{e pri~inata za toa, no kolku {to
pove}e vreme go analizirav, stanuvav sî pozbuneta.
Jas li~no znaev {to sakam i se obiduvav moite
o~ekuvawa da ostanat realni. Posakuvav toj da mi
ka`e {to o~ekuva od mene namesto da me pravi da
pogoduvam. Smetav deka toa ne e fer kon nieden od
nas, seto toa stava{e premnogu nepotreben stres vo
na{ata vrska, vo koja jas smetav deka imam dovolno
pri~ini da se somnevam, so ogled na na{eto zaed-
ni~ko minato. Mene mi treba{e dokaz deka
negovite ~uvstva se iskreni, no namesto toa toj mi
ispra}a{e pogre{ni signali, a jas ne gledav ni-
kakva pri~ina za takov vid igra. Posakuvav da se
ubedam deka mnogu odamna toj go napravi izborot za
dvajcata i se pra{uvav zo{to ne me ostavi na mir.
Toj dobro znae{e deka jas sum zavisna od negovata
qubov, a jas znaev deka postoi eden edinstven na~in

141
da se oslobodam od taa zavisnost - treba{e da se
predoziram, za da se odviknam.
Taa no} be{e poslednata negova no} tuka, pa zatoa
mu isprativ poraka.
- Bi sakala da ti posakam sre}en pat. @al mi e ako
na kakov bilo na~in ti predizvikav nekakva
neprijatnost.
Negoviot odgovor pristigna posle 21.00 ~asot taa
ve~er:
- Se podgotvuvam za trgnuvawe. Sakav da ti se javam,
no ovde e pregolema gu`va. ]e se obidam da ti se
javam izutrina. Trgnuvam okolu 22.00 ~asot. Pre-
mnogu mi nedostasuva{.
Josif ne se javi slednoto utro nitu pak nekoe drugo
utro. Moeto mislewe be{e deka nie dvajcata sa-
kavme premnogu, no deka vo toj proces pogre{no gi
procenivme site okolnosti, pa pogre{noto tolku-
vawe od dvete strani kreira samo plamen namesto
toplina.

XVI

Negovoto zaminuvawe me napravi da se ~uvstvuvam

poopu{teno. Sî dotoga{ na sfa}av kolku toj me
iscrpi mentalno i kolku bev napnata, no ovojpat ne
bev podgotvena da se otka`am od mentalnata borba
koja se vode{e vo mene. Vo eden moment se mrazev i
prezirav samata sebe si, vo sledniot moment go
mrazev nego, no najgolem del od vremeto toj mi
nedostasuva{e.
Pomina edna nedela od negovoto zaminuvawe, a od
nego ne dobiv nikakov glas. Si mislev - mo`ebi
142
treba{e da go pra{am da mi dade to~na
definicija na negovata odluka da ostaneme vo
kontakt. Ovojpat bev poodlu~na vo moite nameri
da gi isteram rabotite do kraj. Znaev deka toj me
saka i sakav iskreno da mi ka`e {to zna~i toa.
Dijana po~nav da ja odbegnuvam, ne sakav nikakvo
mislewe od nikogo, osobeno od nea, toa mi be{e
dobro poznato. Sakav rabotite da gi isteram vo
~istina, a znaev deka toa ne e mo`no da se napravi
so neiskren ~ovek kako nego.
Se pra{uvav {to bi napravila nekoja pametna
koga bi bila na moe mesto .Odgovorot go znaev -
pametna ne bi se dovela vo takva situacija, tuku
odamna bi sfatila i bi mu rekla zasekoga{ da
is~ezne.
Jas bev pametna, no bev vqubena, a pametot i
qubovta ne odat zaedno - si velev.
Se setiv deka toj mi vele{e deka intenzitetot na
na{ite ~uvstva e ist, no toj postapuva so razumot a
jas so srceto. Kakvo poni`uvawe, be{e toa za mene.
Znaev deka koga bi mi se javil, jas bi izmislila
najdobro opravduvawe za nego i znaej}i deka ne-
govoto odnesuvawe ne bi mo`el nikoj da go opravda -
pak bi se prezirala sebesi.
Vo dolgite neprospieni no}i koi sleduvaa mu se
molev na Gospod da mi dade sila da go prifatam ona
{to ne mo`ev da go promenam i do nekade da mi go
so~uva razumot. Pra{aweto koe najmnogu go odbe-
gnuvav be{e:
[to e toa {to me ma~i najmnogu?
Se ~uvstvuvav mizerno, se mrazev sebe si i ne sakav
da se poglednam vo ogledalo.
143
 Kako li mi uspea da go storam ova?- se pra{uvav.
Kako li uspeav da se vpletkam vo istata
bezizlezna situacija?
Odgovorot na toa pra{awe be{e ednostaven: da go
zaboravam.

Nie dvajca dolgo razgovaravme toj den, mu ka`av

deka ne sakam pove}e lagi od nego i deka mo`am da
`iveam bez nego, a toj so sekoj zbor mi ja
potvrduva{e negovata qubov kon mene, pa zatoa
odbivav da poveruvam deka me la`el. Ednostavno ne
mo`ev da poveruvam deka toj bi me zaboravil. Sakav
da mu napi{am deka jas sum mo`ebi poslednata
romanti~na budala na ovoj svet, no nikoga{ ne bi
tr~ala po nego i deka toj ne e vreden za nitu edna
minuta od moeto vreme.
Kogo go la`e{? - se pra{uvav vedna{ posle toa. Se
razbira deka toj si igra so tebe koga mu go
dozvoluva{ toa.
Razbudi se...
Ti mu go stavi tvoeto srce povtorno na dlanka.
[to o~ekuva{e da se slu~i...
Prestani da bide{ nerazumna - bea sovetite na
mojata sovest.

Postoi eden mnogu ednostaven na~in za da go

izbri{e{ od mislite. Ednostavno treba da go
ignorira{ i da ne mu posvetuva{ nikakvo
vnimanie... ubij go so ti{ina... kraj na prikaznata.
Ili obidi se da bide{ so nekoj drug, a ima{e mnogu
koi go posakuvaa toa. No jas nemav nikakov interes
za toa, ili `elba, seedno.
144
Odlukata ne be{e te{ko da se donese, pote{kiot
del be{e kako da se realizira. Dlaboko vo sebe
znaev deka mo`am da najdam sila da go pre`alam i da
go pre`iveam i toj udar, pa jas imav pre`iveano i
pote{ki udari od negova strana.
So tie misli zaspivav vo ranite utrinski ~asovi.
Site vetuvawa kon sebe od prethodnata no}, gi
prekr{uvav naredniot den koga bev povtorno
izgubena i ne znaev kako da si ja povratam samo-
doverbata. Mojata gordost be{e povtorno povre-
dena, a toa be{e delot koj najmnogu bole{e.
Najprvo treba{e da ja sogledam celata situacija i
da po~nam da gi gledam rabotite onakvi kakvi {to
bea, namesto onakvi kakvi {to sakav da bidat. Bev
umorna od moeto analizirawe na negovoto odne-
suvawe, pa zatoa po~nav da se analiziram sebesi i da
otkrijam {to be{e ona {to me ma~e{e najmnogu,
dali toa be{e moeto ego, negovata neiskrenost,
negovoto nepo~ituvawe ili pak faktot deka toj me
povredi povtorno. Odgovorot be{e jasen - ona {to
ne mi dava{e mir be{e negovata neiskrenost.
Toa priznanie ne mi zna~e{e mnogu, pogolemoto
pra{awe be{e kako da si ja povratam
samodoverbata. Toa nikako ne mi uspeva{e i pokraj
site moi obidi. Zatoa se vrativ na mojot porane{en
na~in na razmisluvawe i povtorno po~nav da
pronao|am opravduvawe za negovite postapki.
Mo`ebi i nemu mu e te{ko kolku i mene?
Mo`ebi i toj bara na~in da pre`ivee?
Mo`ebi i toj se gri`i za tebe?
Mo`ebi misli deka si mu prostila edinstveno za
da mu se osveti{?
145
Mo`ebi ne veruva deka tvoite nameri kon nego se
iskreni?
Mo`ebi pak nastradal vo soobra}ajna nesre}a?
Mo`ebi si misli deka jas se odnesuvam taka so sekoj
ma` koj }e dojde vo moja blizina?
Mo`ebi toj ne misli deka nekoj mo`e da saka
tolku mnogu? Mo`ebi o~ekuva jas prva da mu se
javam?
Prestani so tvoeto nerazumno razmisluvawe - si
velev na kraj. Prifati ja vistinata deka sekoj
negov zbor be{e laga, kolku pobrzo ja prifati{
tolku pobrzo }e najde{ mir.

Denovite odminuvaa, a mojot nemir stanuva{e se

poizrazen i nikako ne mo`ev da se razberam samata
sebesi. Svesna bev za moite mnogubrojni kvaliteti,
me|u koi mojot kvalitet za odgovornost. Jas vo
sekoja situacija reagirav na najsoodveten na~in, jas
bev li~nost na koja mo`e{e da se smeta vo sekoe
vreme, a rabotite nikoga{ ne gi ostavav nedo-
vr{eni. Moeto odnesuvawe sekoga{ be{e primerno,
sekoga{ koga ne se rabote{e za nego. Mene mi
trebaa odgovori, a ona {to toj mi go ka`a ne mi
be{e dovolno. Svesna bev deka edinstven na~in da ja
gradam mojata idnina be{e kone~no da se soo~am so
minatoto, no potsvesno znaev deka sum stanala negov
zavisnik... po tret pat.
Zatoa eden den, dve nedeli po negovoto zaminuvawe
se odlu~iv da napravam smel, romanti~en poteg i da
mu se javam. Znaev deka toj moj poteg ne be{e
najdobroto ne{to koe mo`ev da go napravam, no toa
be{e posilno od mene. Sakav da ja nau~am
146
vistinskata sostojba na negovite ~uvstva i kone~no
da ñ stavam kraj na mojata iluzija, iako dlaboko vo
mene znaev deka seu{te ne sum podgotvena za toa.
Ona {to vo tie momenti go sakav be{e - da mu go
slu{nam glasot. Isto taka smetav deka toj mo`ebi
posakuva jas da go napravam prviot ~ekor, a za mene
nema{e ni{to poiritira~ko od propu{tena {ansa.
Josif be{e iznenaden, no presre}en koga mu se
javiv. Mu ka`av deka negovoto odnesuvawe go smetam
za neodgovorno i deka sakam da mi objasni koja e
pri~inata {to ne mi se javil. Mu ka`av deka od
nego ja sakam samo vistinata i mu ka`av deka e toa
posleden pat {to mu se javuvam.
Toj mi ka`a deka premnogu `ali zatoa {to ne mu se
dalo {ansa da pomine pove}e vreme so mene i mi
ka`a kolku mnogu mu nedostasuvam i kolku mnogu me
saka. Isto taka mi ka`a deka toj pove}e ne e istiot
~ovek otkako me videl pak i deka e postojano
preokupiran so misli za mene. Mi re~e deka ima
opravduvawe {to ne mi se javil, no smeta deka jas ne
bi go prifatila. Znae{e deka ne mu veruvam. Mi
ka`a deka edinstvena pri~ina za toa e faktot deka
za nego e premnogu bolno koga zboruva so mene,
zatoa {to jas sum bila potsetuvawe na seto ona koe
mo`el da go ima, a po negova vina go propu{til vo
`ivotot i deka ne mo`e da si prosti sebe si {to
bil tolku slab.
Mene povtorno mi padna `al za nego i u{te edna{
zaboraviv na sebe si. Jas go sfativ: sekoe negovo
objasnuvawe zvu~e{e prifatlivo.

147
Mu priznav deka jas se ~uvstvuvav mizerno dodeka
toj be{e tuka, no deka se ~uvstvuvav u{te pomizerno
otkako si zamina.
Kolku sum iskrena so nego?- se pra{uvav.
Dali }e ja iskoristam prvata mo`nost da mu se
osvetam?
Koja e vistinskata pri~ina {to mu se javiv?
Dali sakam ne{to samo za da ja povratam
samodoverbata?
Site tie pra{awa is~eznaa vedna{ - odgovorot
be{e edinstven: jas nikoga{ ne bi mo`ela da go
povredam, toj mene mnogu mi zna~i.
Na{iot razgovor be{e prekinat od nekoi tehni~ki
pri~ini, a jas ne se obidov da vospostavam povtorna
vrska. Ona {to go slu{nav za mene be{e dovolno, a
site moi somne`i is~eznaa kako nikoga{ da gi
nemav.
Posle toj razgovor se setiv na edna izreka koja ja
imav slu{nato mnogu odamna:
"Ako nekoj ne te saka na na~in na koj ti smeta{
deka treba da bide{ sakan, toa ne zna~i deka toj ne
te saka so seta negova mo}".
Mojata samodoverba povtorno se vrati, povtorno
bev sre}na. Posle toa soznanie znaev deka Josif e
mnogu slab, zbunet i nesposoben za promeni, ~ovek
koj gi ima `rtvuvano svoite ideali zaradi drugite
okolu sebe, koj nema{e sfateno deka ako ne si
sre}en toga{ i drugite okolu sebe ne mo`e{ da gi
napravi{ sre}ni. Za moment duri i mi be{e `al za
negovata sopruga, koja o~igledno nikoga{ ne ja
ima{e po~uvstvuvano negovata celosna qubov i
privrzanost. Mene mi be{e drago {to kone~no
148
prezedov inicijativa da mu se javam, a nemu mu be{e
u{te podrago.
Posle na{iot razgovor poglednav vo prekrasnoto
nebo nad mene i celata ubavina koja me
opkru`uva{e. Odedna{ sî okolu mene dobi
poinakov sjaj, pa posle dolga pauza toj den izlegov
da se pro{etam pokraj ezerskiot breg. Dva ~asa
podocna od nego dobiv poraka:
- Deneska povtorno se vrativ vo `ivot. Prekrasno e
~uvstvoto deka ti seu{te misli{ na mene. Mojata
`elba da pominam podolgo vreme so tebe be{e
golema, a sega e taa u{te pogolema. Jas nikoga{
nema da se otka`am od mojot son za tebe i na{ata
zaedni~ka idnina. Podgotven sum za nea. Mnogu mi
nedostasuva{...
Se nasmevnav od sre}a, negovite poraki sekoga{
budea nasmevka na moeto lice. Na porakata
odgovoriv so slednata sodr`ina:
- Koga postoi iskrenost, komunikacija i dvajca kako
nas, mo`nostite se bezgrani~ni. Jas sum daleku samo
eden telefonski povik, vo sekoe vreme. I ti mi
nedostiga{, gradov ne e ist bez tebe.
Moite ~uvstva bea mnogu intenzivni i postojano
mislev na nego. Ubavoto vreme prodol`i, a jas
prodol`iv so mojot porane{en redosled na rabota
vo koj dnevnite pro{etki pokraj ezerskata voda bea
sekoga{ zastapeni. Negovite poraki prodol`ija:
- Mnogu sum ti qubomoren {to u`iva{ pokraj
bregot na ezeroto, a jas moram da rabotam po ovie
`e{tini. Bi sakal da sum so tebe. Mnogu mi
nedostasuva{...

149
- Nekoj mora i da u`iva, no u`ivaweto ne e
potpolno ako ne si so vistinskiot ~ovek. Vremeto
ovde e fantasti~no kako sozdadeno za no}no
plivawe vo dvojka. Jas se se}avam na edna takva
sli~na no} i se pra{uvam dali }e ni se dade u{te
edna takva {ansa?
Negovata sledna poraka me napravi da se nasmevnam
i da pocrvenam vo isto vreme:
- Jas sum sekoga{ optimist osobeno ovaa godina,
koja seu{te ne e zavr{ena i se nadevam na
mnogubrojni {ansi. No}no plivawe vo dvojka ne sum
probal, no zatoa se se}avam na edna no} na vodewe
qu-bov pokraj ezerskata voda i moram da ti
priznaam deka taa no} mi e vre`ana kako najubav
spomen vo mojot `ivot. Mi nedostasuva{..
- No ti znae{ deka mislime na istata no}, koja i za
mene e nezaboravna. ]e se potrudam da stanam
pooptimisti~ki raspolo`ena i }e se nadevam na
mnogu drugi takvi no}i...

Povtorno bev sre}na, ta`na, zbuneta i po malku

upla{ena vo isto vreme. No}e ne mo`ev da spijam,
mislata na nego mi predizvikuva{e slatka bolka
koja mi pretstavuva{e u`ivawe. Mojot `ivot pov-
torno go staviv pod nekoja kontrola, no toa pov-
torno be{e negova zasluga.
Dvajcata prodol`ivme da si ispra}ame poraki,
telefonskite razgovori bea isklu~eni, se slo-
`ivme deka porakite se podobro sredstvo na komu-
nikacija zatoa {to mo`e{ mnogupati da gi ~ita{.
Se trudevme tie da bidat {to podolgi.

150
- Ve~eram vo "Belami". Ja gledam na{ata masa i
gledam kako nie dvajca sme sednati eden sproti drug
i se gledame kako da sme edinstvenite na ovoj svet.
Kolku ubavo ~uvstvo! Mi nedostiga{. Posakuvam da
si tuka duri i po cena da ne sedime na ista masa i
koga bi morale da se gledame skri{no.

- Jas tuku{to zavr{iv so rabota i bi sakal da

mo`am da ti se pridru`am. Bi sakal da sedime na
ista masa, da ve~erame zaedno i da se napieme
crveno vino i... no toa e samo son koj znam deka nas-
koro }e se ostvari. U`ivaj vo ve~erata. Mnogu mi
nedostasuva{.

- Izborot za ve~erva e belo vino. Jas ne sum se

napila crveno vino od "onaa" no}. Nego go ~uvam za
specijalni prigodi. Dobra no} - mu odgovoriv.

[to mo`ev da re~am? Znaev deka e pogre{no i

bezmisleno, no mi treba{e isto onolku kolku {to
mi bea potrebni vodata i kislorodot vo mojot
`ivot. Negovite poraki ednostavno me pravea da se
~uvstvuvam dobro.
Edna no} sonuvav ~uden son. Josif i jas treba{e da
se najdeme, no okolu nas ima{e postojana gu`va, pa i
pokraj site obidi ne uspeavme da se sretneme.
Se razbudiv vo panika i koga se setiv deka e samo
son si pomisliv:
- Da, }e se slu~i vo realniov `ivot, mora da se
slu~i, jas }e napravam da se slu~i.
Vedna{ mu napi{av poraka:

151
- Samo da te pozdravam od son~eviot grad i da te
pra{am kako si. Mi nedostasuva{.

- Se obiduvam da se vratam vo nekoja normala, no

nikako ne uspevam. Ovaa nedela rabotam vo prva
smena i ne bi mi bilo tolku te{ko koga bi bil tamu.
Mi nedostasuva{.

- Za sekoja promena vo `ivotot treba vreme.

Verojatno bi ti dala pove}e poddr{ka koga bi
znaela deka jas sum edinstvenata pri~ina za tvojata
nesposobnost da se vrati{ vo normala, no ti sam mi
ka`a deka taka se ~uvstvuva{ posle sekoj odmor.

Toj ne mi odgovori na poslednata poraka, a jas ne

mo`ev da ne mislam deka vo seto toa ima nekoe
nezrelo zna~ewe.
Jas o~ekuvav poraka: - Da, ti si najgolemata
pri~ina za toa.
No toa ne se slu~i. Ona {to se slu~i be{e negovata
ti{ina, koja mi be{e dobro poznata, a jas stanuvav
po malku umorna od nea. Znaev deka ima pote{kotii
vo iska`uvaweto na svoite emocii, no sepak
o~ekuvav deka }e mi dade znak deka e tuka. Toa
negovo mol~ewe go sfativ kako znak da go ostavam
na mir. Verojatno si misle{e: - Ostavi me na mir,
da razmislam. Ti samo gi vlo{uva{ rabotite.
Ostavi me da go `iveam `ivotot vo koj si ti samo
fantazija, a jas ne sum podgotven da te voo~am
kako realnost.
Za mene li~no edinstvenata igra koja mo`e{e da me
izvadi od takt be{e:
152
 Pogodi {to mislam sega, koja o~igledno nemu mu
be{e mnogu omilena. Jas samo posakuvav toj da me
po{tedi od zbunetost vo vrska so negovite o~e-
kuvawa od moja strana.
Seu{te veruvav deka e toj pri~inata za moeto
vra}awe, no isto taka veruvav deka napraviv sî vo
mojata mo} da vospostavam nekakva komunikaciska
vrska so nego. Toga{ sfativ deka za toa se potrebni
dvajca. Sama ne mo`ev da go storam toa.
Mojata sovest mi zboruva{e glasno:
Soo~i se so vistinata, toa e bolen na~in, no e
mnogu ednostaven. Ti si inteligentna i mo`e{ da
go napravi{ toa. Pomiri se so faktot deka cel
`ivot si bila vqubena vo iluzija. Toa e toa, samo
iluzija i ni{to drugo. Ti ovoj ~ovek go stavi na
piedestal, zatoa {to veruva{e deka e toj
vistinskiot za tebe.
Sfati deka ne e.
Toj ~ovek ne e sre}en so sebe, a takvite lu|e ne
mo`at da im donesat sre}a na drugi lu|e.
Koga li }e prestane{?
Koga }e sfati{ deka toj e bezvreden, pateti~en
la`go?
Do koga }e mu dozvoluva{ da si igra so tebe i so
tvoite ~uvstva?
Do koga }e vleguva i }e izleguva od tvojot `ivot
koga toj }e posaka?
[to misli{, ti si edinstvenata?
Ovaa misla me progonuva{e, ne sakav da veruvam
iako ~esto negovite postapki gi potvrduvaa moite
somne`i. Znaev deka nikoga{ nema da dobijam
negova potvrda za toa, no sepak sakav da ja vidam
153
lagata vo negovite o~i. To~no go znaev negoviot
odgovor.
Toj bi se nasmevnal:
-Da, imam u{te tri. Zarem ne sfati deka ti si
edinstvenata, srcence moe?

Jas bi videla kolku ubavo me la`e bez pritoa da

pomislam deka odnapred ja znaev sekoja negova laga,
a mu oddavav vpe~atok deka mu veruvam.
Toj samiot veruva{e vo lagata, a jas svesno veruvav
vo vistinata na negovite beskone~ni lagi i namerno
premol~uvav. Toa go pravev sosema smisleno, tolku
mnogu dobro go poznavav, a toj mene voop{to. Znaev
to~no koga e lagata, a koga e vistinata vo negoviot
glas. Izgledav navidum tolku naivno vo negovite
o~i. Go so`aluvav {to misle{e deka veruvam vo
negovite lagi.

Zarem seu{te ne si ja preminala tvojata to~ka na

tolerancija?
Zo{to ne ja balansira{ tvojata inzvonredna
intuicija so malku ladna, te{ka logika?
Koga }e se oslobodi{ od tvoeto povredeno ego, }e
bide{ sposobna da gi pogledne{ faktite onakvi
kakvi {to se, a ne onakvi kakvi {to ti bi sakala
da bidat. Toga{ }e znae{ {to da napravi{.
Lu|eto kako nego mo`at samo emocionalno da te
iscrpat. Takvite lu|e ne se menuvaat i ne mo`at
da podnesat nekoj drug da e sre}en, tie nikoga{ ne
gi priznavaat svoite gre{ki za koi e sekoga{
vinoven nekoj drug. Sekakov obid da napravi{ za da
se promenat, na kraj bi bil bezuspe{en i
154
neproduktiven. Tie se ednostavno nivni najgolemi
neprijateli.
Zapameti deka ti si edinstvenata koja mo`e da
vladee so svoite ~uvstva i ti si edinstvenata
koja mo`e da gi spre~i rabotite da zemat
poneprijaten tek. Nemoj da prezema{ nikakov
~ekor. Imaj malku samopo~ituvawe i so~uvstvo za
svojot porane{en identitet. Zapameti deka
pokraj sî, toj e najodgovoren za toa kade si denes.
Nemoj da si go tro{i{ vremeto na nekoj koj ne saka
da go tro{i negovoto vreme na tebe. Ednostavno
napravi diskreten izlez!

Mojata sovest be{e vo pravo, taa sekoga{ be{e vo

pravo, samo {to jas dotoga{ ja ignorirav. Be{e
krajno vreme da si ja vratam samodoverbata i
samokontrolata, no za toa mi treba{e promena na
sredinata. Toga{ mi padna napamet deka bi mo`ela
da zemam odmor i da odam da gi vidam moite deca.
Vedna{ se javiv i rezervirav bilet za toj vikend
koga znaev deka Petar i Filip }e bidat doma. Ne im
se javiv sî do moeto poletuvawe, a tie bea presre}ni
koga im ka`av deka za dvaesetina minuti }e po-
letam. Mi rekoa deka dvajcata }e me ~ekaat na aero-
drom.
Vo avionot me obzede ~uvstvo na radost {to se
vra}am doma i posakav da ne moram pove}e da se
vra}am nazad, no znaev deka }e moram da go storam
toa. Vo mojot dogovor stoe{e deka moram da ostanam
u{te celi ~etiri meseci. Na toa ne sakav da mis-
lam. Pred mene stoe{e dvonedelen odmor koj mi

155
be{e mnogu potreben, pa se obidov da ne se
optovaruvam so nepotrebni misli.
Moite mom~iwa izgledaa zanosno ubavo, a jas ne
mo`ev da im se iznagledam. Izgleda{e kako tie
naedna{ da prerasnale vo zavodlivi, mladi ma`i,
po koi devojkite postojano se vrtea, a jas gordo
~ekorev me|u niv. Zaedno go pominavme celiot toj
prv den, raska`uvaj}i si interesni slu~ki od
na{iot `ivot i povtorno posakav nikoga{ da ne
zaminev.
Na moe pregolemo iznenaduvawe, slednoto utro mi
se javi Oliver. Negoviot gest go smetav za mnogu
u~tiv. Vo eden moment pomisliv deka duri i mu
be{e drago {to se slu{navme, za vedna{ potoa da se
posomnevam vo toa.
Toj den se vidov i so Rej~el, so koja zaedno ru~avme,
porazgovaravme za biznisot, no taa vo nieden
moment ne me pra{a za mojot quboven `ivot, a toa
mi odgovara{e. Bev vo faza vo koja bev odlu~na
sama da izlezam od taa glupava igra vo koja se
nao|av. Ostatokot od mojot odmor go pominav
relaksiraj}i se ili kupuvaj}i nepotrebna garde-
roba. Toa otsekoga{ mi pri~inuva{e zadovolstvo,
osobeno posle tolku dolgo vreme, koga sfativ kolku
tie golemi {oping centri mi nedostasuvale.
Mojot odmor be{e kratok no navistina mi gode{e.
Na Josif se trudev da ne mislam. Od nego ne dobiv
nikakov glas tri nedeli pred moeto zaminuvawe i
znaev deka toj povtorno stavi kraj na na{ata vrska
na negoviot voobi~aen ne~esen na~in. Znaev deka
me|u nas be{e sî zavr{eno, no ne bev sre}na. Onaa
moja strana koja sekoga{ direktno gi re{ava{e
156
site problemi ne be{e sre}na. Nedostasuvaa dve
raboti: vistinata i krajot. Vistinata znaev deka
nikoga{ nema da ja najdam, a krajot go propu{tiv
sama. Jas morav da priznam deka imav mnogubrojni
{ansi za kraj, no nikoga{ nemav smelost da go
odbele`am sama. Posledniot pat toj ne ja pobara
mojata gordost i dostoinstvo, jas toa mu go dadov i
ne se {tedev vo toa.
Povtorno se prezirav samata sebesi i od toa
~uvstvo ne mo`ev nikako da se oslobodam. Ne mo`ev
da si prostam {to tolku nisko se spu{tiv poradi
nego, no zatoa napraviv nova vizija za na{eto
sledno viduvawe. Zamisluvav kako se sre}avame, toj
mi se obra}a, a jas samo se vrtam i mu velam:
Jas tebe ne te poznavam. Nemoj da mi se obra}a{
ili pak zboruva{ - se vrtam i si zaminuvam.
Ili toj mi se obra}a,a jas potpolno go
ignoriram,bez nieden zbor.
Ova be{e samo moj son, no postoe{e mnogu lesen
na~in da se realizira, mi treba{e samo cvrsta
samokontrola koja{to smetav deka ja imam, no {to i
da imav smisleno se poka`a deka e pogre{no.

XVII

Vo mojot apartman se vrativ docna nave~er. Bev

umorna od dolgiot let, no ne mo`ev da spijam. Se
istu{irav i po~nav da gi preslu{uvam moite
poraki, koga vnimanieto mi go privle~e edna
poraka koja be{e pristignata na denot na moeto
zaminuvawe.
157
- Mo`ebi si pomisli deka sum te zaboravil, no toa
ne e vistina. Pominaa mnogu godini i jas ne te
zaboraviv, a kamoli sega koga si tolku blizu. Dali
seu{te u`iva{ vo ubavinite na gradot? Jas
planiram da dojdam tamu na krajot na oktomvri, ako
mi go odobrat odmorot, a ako ne - }e dojdam za nova
godina. Kakvi se tvoite planovi? Mi nedosta-
suva{... mnogu mi nedostasuva{!

Negovata poraka dolgo ja anlizirav, no ne ja

ignorirav. Jas ne bev kako nego. Mojata iskrena
priroda ne mi dozvoluva{e tukutaka da gi igno-
riram telefonskite povici ili poraki. Smetav
deka lu|eto koi go pravat toa se krajno nepristojni
i nekulturni i za takvite ~uvstvuvav bezgrani~en
prezir.
Ne mu odgovoriv vedna{, toa go storiv posle
nekolku dena, a mojata poraka be{e ekvivalentna na
negovata. Povtorno eden del od mene saka{e da go
zavrtam mojot grb kon nego, no drugiot del od mene
smeta{e deka mi treba u{te vreme. Me|utoa
somne`ot postoe{e.
[to li zna~i blisku, a {to daleku za nego?
Koj e toj {to pri ~ista svest bi gi narekol
stotici kilometri blisku?
Ima li toj kakva bilo ideja za poimite blisku i
daleku?
Na {to li~i negovata poraka? Na poraka za
nekakov miting ili sostanok me|u biznis par-
tneri?

158
Moite somne`i ne bea va`ni, mene samo mi be{e
milo...

- Zdravo, jas sum povtorno vo gradov. Drago mi e {to

se se}ava{... Se se}avam i jas... Mo`ebi ovojpat e
navistina poinaku. Ako doa|a{ toga{ mo`ebi }e se
vidime. I ti mi nedostasuva{.

Na ovaa poraka vedna{ dobiv odgovor:

- Mnogu mi e drago {to si povtorno vo gradot vo koj
jas otsekoga{ sakav da `iveam. Jas planirav da
dojdam na krajot na ovoj mesec za okolu deset dena,
no, bidej}i mojata rabota mi odobri samo ~etiri
dena, re{iv da gi iskoristam za nova godina, koga
planiram da ostanam okolu tri nedeli. Ovaa nedela
rabotam vo treta smena, pa ako ne mo`e{ da spie{
pi{uvaj mi. Jas ne sum sre}en so tvojata izjava
"mo`ebi }e se vidime" zatoa {to mora da se vidime.
Mi nedostasuva{...

- Sega sfa}am kolku mnogu mi nedostasuvaa tvoite

poraki. So zadovolstvo }e ti pi{uvam, samo ka`i
mi vo kolku ~asot ti po~nuva smenata?

- Vo 21:15, a jas }e ti pi{uvam na mojata pauza okolu

23:30.

Od toj den jas povtorno se vrativ vo mojata

besmislena sostojba na razmisluvawe, a za mene ve}e
nema{e spas. Znaev deka nikoj ne mo`e pove}e da mi
pomogne. Jas povtorno celosno im se prepu{tiv na
moite misli za nego. Znaev deka eden den }e go
159
najdam odgovorot na site moi dilemi, a dotoga{
re{iv ednostavno da im se prepu{tam na moite
~uvstva.
Negovite poraki prodol`ija da stignuvaat i sekoja
me prave{e sî posre}na, a so nego se ~uvstvuvav
mnogu pobliska na taa dale~ina, otkolku koga bevme
vo ist grad.

- Moram da ti ka`am deka ne mo`am da pre`alam

{to barem edna{ ne te zedov vo moite pregratki i
ne gi baknav tvoite usni, a mo`nosti ima{e Se
zagri`iv bidej}i ne dobiv tvoja poraka podolgo
vreme, pa veruvam deka si otpatuvala nekade ili si
imala dobra pri~ina za toa. Kako si go pominuva{
vremeto? Mnogu mi nedostasuva{...

- Priznavam deka ima{e mnogu {ansi, no jas

prezemam odgovornost samo za edna. Ona {to me
zagri`uva e ~uvstvoto dlaboko vo mene, mo`e{ da
re~e{ deka e `enska intuicija. Toa samo mi ka`uva
deka nema da imame pove}e takvi {ansi. Znam {to
}e re~e{, zatoa }e pretpostavime deka ne me zede vo
tvoite pregratki za{to misle{e deka toga{ ne bi
mo`el da me pu{ti{...

- Srcence veruvaj mi deka }e ima mnogu takvi {ansi.

Ti posakuvam dobra no} i slatki soni{ta. @al mi e
{to ne sum tamu sega, pa da se napieme kafe, da
zapalime po edna cigara, crveno vino i... Mi
nedostasuva{...

160
Negovite poraki mnogu mi zna~ea, no mi
pri~inuva{e u{te pogolemo zadovolstvo koga jas mu
pi{uvav i go zamisluvav kako gi ~ita. Sepak se
odlu~iv da ne preteruvam so toa, no mi be{e te{ko
koga od nego ne dobivav poraka po nekolku dena.

Eden den posle mala pauza toj mi napi{a:

- Zdravo srcence, kako si mi? Jas bev nastinat, no ne
se predadov i sega se ~uvstvuvam podobro. Do sreda
rabotam vo vtora smena, a potoa sum sloboden do
ponedelnik.Ti si mojata sekojdnevna inspiracija i
ne mo`am da do~ekam da te vidam. Mi nedosta-
suva{...

- Mnogu mi e `al {to si nastinal, a drago deka

veli{ deka ti e podobro. Da bev jas pokraj tebe ne
bi ti dozvolila da nastine{. I ti mi nedostasuva{.

**********
Vakvite poraki stanaa na{e sekojdnevie. Josif mi
raska`uva{e za negovite denovi, jas mu go opi{uvav
gradot i promenite vo nego, a sekoja poraka od nas
zavr{uva{e so ,,Mi nedostasuva{,,

- Kako si mi srcence? Jas planiram da dojdam

naskoro i da ostanam nekoe vreme. Ne mo`am da
do~ekam da te vidam. Mi nedostasuva{...

- Toa mnogu me raduva i ne mo`am da do~ekam da te

vidam. Mi nedostasuva{ mnogu, mnogu...

161
Negovite poraki gi sakav, tie me odr`uvaa vo
`ivot. Mojot `ivot ne be{e dosaden pove}e, u`ivav
vo sekoj den ~ekaj}i negova poraka.
Dlaboko vo sebe gi potisnav moite prirodni
instinkti koi sekoga{ me sovetuvaa da ja razgledam
sekoja situacija, od sekoj agol. Jas ne sakav da go
pravam toa so nego. Stanav pomalku analiti~na i
potpolno i se prepu{tiv na sudbinata.
Kon krajot na oktomvri se razbolev. Be{e nastinka,
no sepak me sobori i pominav nekolku dena v krevet.
Mu ka`av deka sum nastinata i deka ne e ni{to
seriozno. Josif mi odgovori:

- Srcence, milo mi e deka ti e podobro ama ti

garantiram deka ako jas bev so tebe, }e se
~uvstvuva{e mnogu podobro. Jas mnogu sakav da
dojdam, no nemav dovolno odmor. Jas sakam da
ostanam vo gradot malku podolgo, osobeno koga si ti
tamu, a so tebe nikoga{ ne e dovolno vo sekakva
smisla. Mi nedostasuva{...

- Srcence, kako si mi? Dali ti e podobro? Dali ti

pominuva nastinkata? Se nadevam deka si podobra.
Jas ovaa nedela rabotam vo prva smena i ve}e po~nav
da gi brojam denovite do novata godina. Mi
nedostasuva{..

- Da zlato, se ~uvstvuvam podobro. Eve sum na mojata

dnevna pro{etka. Vremevo e prekrasno, jas eve
~ekoram i zamisluvam deka ti ~ekori{ so mene. Jas
voop{to ne se somnevam deka bi me ozdravil mnogu

162
pobrzo da be{e tuka. Postojano mislam na tebe i ne
mo`am da do~ekam da te vidam. Te sakam.

- Srcence, moram da ti ka`am deka sekoja tvoja

poraka me pravi presre}en. Eve sega stanav i go
pijam moeto utrinsko kafe. Stanav docna zatoa {to
ovaa nedela rabotam vo no}na smena. I jas bi sakal
da ti se pridru`am na tvoite dnevni pro{etki i bi
sakal da se napieme crveno vino. Mi nedostasuva{..

Moite sekojdnevni obvrski gi izvr{uvav so

zadovolsto, a sî ona {to me opkru`uva{e ima{e
dodaten sjaj. @ivotot be{e povtorno ubav.

- Kako mi si zlato? Jas sum dobra. Momentalno se

nao|am na ve~era, a muzikata me potsetuva na tebe,
pa posakuvam da si so mene. Pijam belo vino, a
crveno - naskoro. Mi nedostasuva{.

- Srcence, moram da ti ka`am deka vo isto vreme

isto mislime. Sega sum na pauza i po~nav da ti
pi{uvam poraka, koga ja dobiv tvojata. Jas sum
dobar, no bi mo`el da sum mnogu podobar koga bi
bil so tebe. Navistina mi nedostasuva{... Mnogu
sum qubomoren. Nema ni{to podobro od ubav
restoran so `iva muzika, ubavo dru{tvo i crveno
vino. Dali se se}ava{ na na{ata ve~era vo hotel
"Andijamo"?

- Zlato, kako mo`am da ne se}avam. Se se}avam na

sekoj detal od taa no}, kako da se slu~i v~era. Bi
sakala da si ovde so mene, bi sakala da napravime
163
u{te takvi nezaboravni momenti. I ti mi nedos-
tasuva{.

- Kako si mi, srcence? Dali go pie{ tvoeto

utrinsko kafe ili pak spie{? Mo`ebi si izlezena
na tvojata voobi~aena pro{etka? Vremeto ovde e
mnogu ubavo, temperaturata e 18 stepeni, prekrasen
den za pro{etka. Da be{e ovde, }e te odnesev na
{oping, ti }e probuva{e garderoba, a jas }e ti ka-
`uvav kako ti stoi, a mo`ev da vlezam i vo sobleku-
valnata za da ti pomognam ha,ha,ha. Mi nedosta-
suva{...

- Eve sum zlato moe, na mojata dnevna pro{etka. I

ovde vremeto e ubavo. I jas bi sakala da bidam so
tebe na {oping, no ne veruvam deka bi kupile
ne{to ha,ha. Mi nedostasuva{.

- Srcence, pomina u{te eden vikend, bez nekoe

pogolemo vozbuduvawe. Edinstveno dobro ovde, e
deka denovite do novata godina se namaluvaat. Kako
si go pomina vikendot? Mi nedostasuva{...

- Jas sum dobro, zlato. Vikendot ne be{e mnogu

zabaven. Vremeto e seu{te ubavo, a jas prodol-
`uvam so moite dnevni pro{etki, sekoga{ zamis-
luvaj}i deka ti si pokraj mene. Ne mo`am da do-
~ekam povtorno da te vidam. Tolku sum sre}na {to
si povtorno del od mojot `ivot. Mi nedostasuva{.

- Srcence, kako si i kako si go pomina vikendot.

Jas postojano rabotam za da dobijam ekstra denovi
164
za nova godina. Preokupiran sum samo so edna
misla - da te vidam tebe. Vremeto ovde e se u{te
ubavo, pa sportuvav po malku. [to ima novo kaj
tebe? Mi nedostasuva{.

- Go o~ekuvam tvoeto doa|awe so netrpenie. Sakam

da te vidam

- Znam deka e taka. Bi sakal da ti se pridru`am na

tvoite dnevni pro{etki {to pobrzo, no moram da te
predupredam, nema da mo`am da bidam miren pokraj
tebe. Navistina mnogu mi nedostasuva{...

Negovite poraki me pravea da se ~uvstvuvam

prekrasno, a jas mu odgovarav vo istiot stil,
vqubeno i provokativno.

- Jas ne bi ni o~ekuvala da bide{ miren ha,ha. Jas

sum dobra, ni{to novo ne se slu~uva, gradov ne e
interesen bez tebe. Kako si pomina na {oping?
Dali ti nedostasuvav onolku kolku {to mi
nedostasuva{ ti?

- Na {oping }e pominev mnogu poubavo da be{e ti

so mene, srcence moe. Bev so nea, a mislev na tebe,
kolku bi bilo ubavo da sme zaedno. Moram da ti
ka`am deka kako {to se pribli`uva denot na
trgnuvaweto taka stanuvam sî povozbuden, a po-
mislata da te vidam tebe nasamo, na~isto me
izluduva. Mi nedostiga{...

165
- Zlato moe, i mene mi e drago {to u{te edna{ }e
bideme vo gradov vo isto vreme. Mislev deka
nikoga{ pove}e nema da ni se dade {ansa za toa, no
izgleda kako yvezdite da ni se nakloneti u{te
edna{. I jas sum vozbudena i ne mo`am da do~ekam
da te vidam. Mi nedostasuva{.
Jas sfa}av deka povtorno se vrativ vo mojata
besmislena faza na razmisluvawe kade site moi
odluki bea doneseni vrz baza na moite emocii, ne
vrz mojot razum.
Eden den posle pauza od nekolku dena od nego dobiv
poraka so slednata sodr`ina:
- Dali bi mo`el ve~erva na kratko da ti se javam?
Mi nedostiga{...
Vedna{ mu odgovoriv:
- Vo koe vreme bi mi se javil?

- Vo 21:15 koga }e izlezam od rabota.

- Vo red, mo`e{ da mi se javi{, }e go o~ekuvam

tvojot povik.

Josif se javi to~no edna ~etvrtina posle 21 ~asot.

- Zdravo srcence - mi re~e, so treperliv glas. Kako
si mi?
- Sega sum podobro - mu odgovoriv, a toj se nasmevna.
- Mnogu mi e drago da ti go slu{nam glasot.
- I mene - odgovoriv jas.

Toa be{e vtorpat da zboruvame na telefon otkako

toj si zamina. Mi ka`a deka e premnogu vozbuden
deka pak }e se vidime, a jas mu vozvrativ so istiot
166
`ar. Toj mi ka`a deka planira da dojde dve nedeli
pred novogodi{nata ve~er i deka }e ostane u{te
edna nedela posle toa. Toj mi ka`a deka ima sî
isplanirano - deka }e dojde edna nedela pred
negovoto semejstvo, {to bi ni dalo dovolno vreme
da bideme zaedno. Josif mi go ka`a seto ona {to jas
sakav da go slu{nam - kolku e sre}en {to povtorno
me prona{ol, kolkava radost mu pri~inuvaat moite
poraki i deka e postojano preokupiran so misli za
mene.
Dvajcata se {eguvavme, se smeevme i bevme
misteriozni vo isto vreme. Dvajcata se slo`ivme
deka najva`noto ne{to e da bideme povtorno zaedno.
Josif mi ka`a deka mu e sma~eno da `ivee vo
ulogata na primeren soprug koga vo negovoto srce
bev samo jas, a na krajot na razgovorot toj ne`no mi
re~e:
- Te sakam, jas otsekoga{ sum te sakal i sega gledam
kolku mnogu si mi nedostigala.
- I jas tebe te sakam - mu vozvrativ.
Duri koga go zavr{ivme razgovorot si pomisliv
deka mo`ebi }e be{e podobro da zaka`evme odreden
datum za na{ata prva sredba, no vedna{ potoa se
setiv deka toj mnogu saka da me iznenaduva, pa si
pomisliv deka toj verojatno ve}e ima sî ispla-
nirano.
Taa no} povtorno ne zaspav, a i mnogu no}i posle
toa.
Sledniot den mu isprativ poraka so slednata
sodr`ina:
- Zlato moe, tolku mi e drago {to kone~no si se
setil deka modernata tehnologija e otidena tolku
167
daleku, kade {to mobilnite telefoni mo`e{ da gi
upotrebuva{ i za razgovarawe. Razgovorot so tebe
mi pretstavuva{e vistinsko u`ivawe. Mi nedos-
tasuva{ i ne mo`am da do~ekam da te vidam. Dosega
navistina ne veruvav deka povtorno }e te vidam, no
gledam deka sudbinata povtorno ni e nakloneta i
mnogu mi e drago poradi toa.

Negoviot odgovor sleduva{e:

- Srcence, me iznasmea, mnogu mi se dopa|a tvojata
smisla za humor. Me raduva, zlato moe, {to ti go
slu{nav glasot i moram da ti ka`am, mislev deka si
pokraj mene, a be{e tolku daleku. Samo u{te malku
srcence, pa }e se vidime. Mi nedostiga{...

Bev presre}na, no moite ~uvstva i mojot razum

povtorno po~naa da ne se soglasuvaat, a so mene od
toj den povtorno zavladea ~uvstvoto na strav, koe ne
mo`ev da si go objasnam. Vo moeto srce ~uvstvuvav
nekoe ladno struewe i se obidov da go objasnam kako
posledica na porane{nite razo~aruvawa. Ovojpat
bev sigurna deka rabotite }e bidat sosema poinakvi
pa zatoa po~nav so specijalni podgotovki za na{ata
sredba. Sakav se da bide sovr{eno - isto kako
na{ata qubov.
Josif se razbole neposredno posle na{iot
razgovor. Mi prati poraka deka e na boleduvawe:
- Srcence, milo mi e {to si go pominuva{ vremeto
ubavo. Jas od v~era sum na boleduvawe, me fati
nekoj te`ok grip so glavobolka i bolki vo celoto
telo. Bev na lekar i mi dadoa tableti pa eve
kone~no mi e malku podobro. Ovaa nedela sum doma,
168
a slednata pristignuvam na crveno vino. Mi
nedostiga{...

- Zlato moe, mnogu mi e `al {to si se razbolel, a

jas ne sum pokraj tebe da te lekuvam. Se nadevam
deka se pridr`uva{ na lekarskite soveti. Te molam
ozdravi {to pobrzo zatoa {to tableti ne odat
mnogu so vino. Mi nedostasuva{.

- Srcence, denes sum podobar i se pridr`uvam kon

tvoite soveti, no smetam deka nekolku ~asovi so
tebe bi mi godele pove}e od site lekarstva, i bi bil
kako nov, a so ~ajov odi podolgo... Vino }e pieme,
toa ti go vetuvam. Mi nedostiga{...

Denot na negovoto doa|awe se nabli`uva{e, a jas

bev presre}na, opiena so ~uvstvo na qubov i
sigurnost. Edinstveno ne{to {to treba{e da
napravam be{e da smislam nekoe iznenaduvawe za
nego. Toa iznenaduvawe mora{e da bide specijalno
i originalno isto kako mojata qubov kon nego.
Najprvo preku internetska vrska pora~av dizaj-
nerski ma{ki ~asovnik za nego, vo koj be{e
vgradena moja fotografija koja nikoj ne bi ja
zabele`al koga bi poglednal vo ~asovnikot, nikoj
koj ne znae deka e tuka. Toa me ~ine{e celo
bogatstvo, no mene voop{to ne mi be{e va`no. Isto
taka li~no mu izrabotiv CD so na{ite najomileni
pesni, koe po~nuva{e so instrumentalnata verzija
na ,,Zasekoga{ zaedno. Sepak seu{te ne bev
zadovolna, sakav nekoe poorginalno iznenaduvawe
koe mi padna na pamet edno utro, dva dena pred
169
negovoto doa|awe, dodeka go piev moeto utrinsko
kafe, pa zatoa poitav vedna{ da go realiziram. Bev
voodu{evena i gorda so orginalnosta na mojata
ideja.

XVIII

Be{e laden dekemvriski den. Jas ~ekorev ve{to i

brzo pokraj ezerskiot breg, mnogu pobrzo otkolku
na moite voobi~aeni dnevni pro{etki. Vo rakata
nosev plasti~na kesa vo koja be{e moeto
iznenaduvawe za Josif. Gordo ~ekorev kon mojata
cel, moeto omileno mesto kade {to pominav bezbroj
~asovi razmisluvaj}i za nego. Se nadevav deka toj
den nema da ima nikoj naokolu, za da ja sprovedam
mojata ideja, mojata misija do kraj.
Rano izutrinata toj den, bezuspe{no gi obikoliv
skoro site prodavnici vo gradot no izgleda{e kako
da baram ne{to {to ni samata ne znaev dali postoi
i tokmu koga bev spremna da se otka`am od mojata
namera se najdov sebesi pred edna stara prodavnica
vo koja se dvoumev dali da vlezam, no sepak go storiv
toa. Tokmu tuka na edna od starite polici,
prekrieno so pra{ina, stoe{e moeto iznenaduvawe
za Josif. Be{e toa {i{e crveno vino od istata
sorta koe be{e proizvdeno vo istata godina koga
Josif i jas ve~eravme vo "Andijamo". Na mojata
sre}a ñ nema{e kraj. Od edna druga prodavnica
kupiv dve kristalni ~a{i za crveno vino i
plasti~na proyirna folija, kako i otvora~ za vino.

170
Od sî srce se nadevav deka nema da ima nikoj na
pla`ata toj den, za da mo`am nepre~eno da ja
sprovedam mojata ideja. Toa i se slu~i.
Poglednav naokolu i koga se uveriv deka nikoj ne me
gleda, zedov eden kamen i po~nav da kopam dlaboka
dupka vo pesokot. Koga sfativ deka e taa dovolno
dlaboka i {iroka, go izvadiv {i{eto so vino i go
staviv vo vnatre{nosta. Istoto go napraviv i so
~a{ite i otvora~ot otkako prethodno vnimatelno
gi zavitkav vo folijata, postojano obyrnuvaj}i se
naokolu da se uveram deka nikoj ne me gleda. Koga sî
be{e zavr{eno onaka kako {to sakav, nabrzina ja
pokriv dupkata so pesok na na~in na koj nikoj ne bi
zabele`al deka tuka se krie ne{to. Mestoto ne
morav da go zapametam, toa mi be{e dobro poznato.
Tuka ostanav cel ~as, sonuvaj}i za denot koga }e go
otvorime toa {i{e vino zaedno so Josif. Negova
`elba be{e da mi se pridru`i na moite dnevni
pro{etki, pa se nadevav deka toa }e go storime na
prviot den od negovoto doa|awe. Smetav deka bev
podgotvena za sî i deka ni{to ne mo`e da gi odvrati
na{ite `elbi i planovi.
Dodeka sedev tuka i sonuvav za nego, toj mi isprati
poraka:
- Srcence podgotven sum za trgnuvawe, ostanaa samo
u{te nekolku dena. Ti kako si mi i kako go
pominuva{ vremeto. Jas pristignuvam vo sabota
nave~er. Mi nedostiga{...

Jas pak, mu isprativ animirana poraka vo koja se

sodr`e{e zborot - qubov.

171
Taa na Josif o~igleno mnogu mi se dopadna.
Negoviot sleden odgovor be{e:
- Srcence, si odam doma, za denes zavr{iv so rabota.
Porakata ti be{e jaka i mene srcevo mi ~uka
posilno sekoj den, a od pomislata tebe nasamo da te
vidam, mi doa|a da eksplodiram. Mi nedostiga{...
Jas i ponatamu bev sre}na i znaev deka ovojpat
ni{to nema da ñ zastane na patot na taa sre}a...
Osven ona {to se slu~i...

**********
No}ta pred negovoto doa|awe od nego dobiv poraka:
- Srcence, po~nav saati da brojam. Denes popladne
legnav da pospijam, ama son ne me fati. Sega sum na
rabota, a rano nautro poletuvam. Utreve~er }e
bidam vo na{iot grad. Mi nedostiga{...

Mojot odgovor be{e:

- Zlato moe ti posakuvam sre}en pat. Mnogu sum
vozbudena od pomislata deka }e se vidime. I ti mi
nedostasuva{..
Moite soni{ta kone~no }e stanat vistina - si
pomisliv pred da zaspijam sre}na taa no}. Toj
doa|a...
Slednoto utro se razbudiv so istoto ~uvstvo na
sre}a. Moeto lice be{e ukraseno so {iroka
nasmevka, celiot toj den. Se pra{uvav kako li }e me
iznenadi i se raduvav so moite iznenaduvawa za
nego. Pretpostavuvav deka }e mi se javi taa no} i }e
mi ka`e deka me ~eka nadvor i deka mora da me vidi
taa no}...

172
- Srcence, od ovoj moment sum vo gradov - be{e
porakata koja mi stigna.
Verojatno e umoren - si pomisliv.
- Dobredojde vo gradov, zlato, i ti po`eluvam
najnezaboraven odmor - be{e mojot odgovor.

Bev mnogu vozbudena no se odlu~iv ovojpat da bidam

trpeliva i da ~ekam toj da go napravi prviot ~ekor.
Moeto iznenaduvawe za nego be{e gotovo, treba{e
samo da ~ekam i da vidam na koj na~in }e me
iznenadi toj, a Josif go stori toa na dobro poz-
natiot, nemu svojstven na~in. Mo`e da se ka`e deka
negovoto iznenaduvawe za mene pove}e nalikuva{e
na {ok, otkolku na iznenaduvawe.

**********
Toj ne mi se javi taa ve~er, a jas potpolno go sfativ
toa, voobi~aeno. Negoviot brat be{e vo gradot i
sosema be{e razbirlivo deka prvo }e se vidi so
nego, i jas bi go napravila istoto.
Slednoto utro se razbudiv so ~uvstvo na nemir i ne
mo`ev nikako da se smiram. Pred mene be{e denot
koj go o~ekuvav celiot moj `ivot. Go ispiv moeto
utrinsko kafe i se upativ kon mojata dnevna
destinacija postojano o~ekuvaj}i go da se pojavi
odnekade. Toj go znae{e mojot dneven ritual, go
znae{e to~noto vreme na moite dnevni pro{etki i
tolku mnogu pati mi ka`a kolkava `elba ima da mi
se pridru`i, me|utoa toa ne se slu~i.
Josif ne se pojavi, nitu pak se javi. Toa mnogu me
razo~ara, no nemav namera da mu dosaduvam ili da go
progonuvam. Smetav deka nie sme vozrasni
173
individui koi znaat {to sakaat i znaat kako da go
postignat toa. Jas se odlu~iv da ~ekam i da mu go
dadam potrebnoto vreme, iako znaev deka koga jas bi
bila na negovo mesto, bi postapila sosema poinaku.
Podocna po~nav da ja preispituvam taa moja odluka
i da se pra{uvam dali postapiv pravilno. Pra{a-
wata sami naviraa:
Zo{to go storiv toa?
Mo`ebi toj }e pomisli deka ne mi e gri`a za nego?
Mo`ebi toj o~ekuva inicijativa od mene?
Mo`ebi... mo`ebi dvajcata ednostavno sakavme sî
da bide perfektno, pa ne zabele`avme deka od
po~etok po~navme da si ispra}ame pogre{ni
signali?.
Ili mo`ebi ne mo`ev da se oslobodam od starata
navika da go opravduvam pa po~nav pak da go pravam
toa...

Kako {to odminuva{e denot, taka raste{e mojata

napnatost. Ne mo`ev da poveruvam deka ne mi se javi
cel den. Sakav da veruvam deka verojatno ima dobra
pri~ina za toa. Bev luta na sebesi, nemu ne znaev
kako da mu se lutam. Bev luta {to ne bev sposobna da
najdam soodveten na~in na koj bi go tretirala i
luta zatoa {to sekoga{ se dvoumev vo moite odluki
vo vrska so nego. Stanuvav umorna od toa, umorna i
razo~arana. Se ~uvstvuvav potpolno iscrpena, toj
be{e kako nekoj smrtonosen virus {to go para-
lizira{e moeto telo i mojata du{a. Toj me napravi
da odam sosema sprotivno na site moi veruvawa za
korektno odnesuvawe.

174
 [to misli{ za negovoto odnesuvawe sega? - me
zapra{a male~kiot glas vo mojata glava.
Kakvo li opravduvawe }e mu smisli{ sega? Dva dena
e vo gradot, a ne na{ol edna minuta da ti se javi.
Mo`ebi nemal {ansa za toa - si pomisliv.
Vo pravo si, mo`ebi nemal {ansa da te vidi, no da
ne ti se javi?!
Male~kiot glas vo mojata glava postojano me
sovetuva{e, no jas kako po obi~aj go ignorirav. Toj
mi vele{e da izbegam {to podaleku od toj sebi~en
~ovek koj mi go pretvori `ivotot vo pekol.
Stoj ponastrana od nego - mi vele{e - vrati si ja
gordosta, ka`i mu da te ostavi na mir, poka`i mu
go svoeto dostoinstvo i imaj po~it kon svoeto
`ivotno iskustvo koe te napravi da bide{
prekrasna `ena kakva {to si.
Nemoj da go bara{, nemoj da mu odgovara{,
ednostavno zaboravi go.

Jas znaev samo edno, a toa be{e deka morav da go

vidam. Znaev deka sum luta, no isto taka znaev deka
taa lutina }e is~ezne koga }e go vidam. Jas
ednostavno morav da gi ras~istam rabotite me|u
nas, bez toa znaev deka povtorno samo }e se vrtam vo
istiot krug. Svesna bev deka vistinata ne e sekoga{
prijatna, no jas bev podgotvena za nea. Jas ne sakav
toj da mi poka`e deka ne mu e gri`a - sakav toa da
mi go ka`e. Sakav da me pogledne v o~i i da mi ka`e
deka ne me saka i deka sî bilo laga.
Komunikacija e zborot koj nedostiga{e vo na{ata
vrska, a bez nea nikoj ne mo`e da ima uspeh vo
`ivotot. Toa e ne{to koe iskreni lu|e go pravat
175
sekoj den. Jas go potro{iv celiot moj `ivot na nego
i nemav namera da se otka`am koga dojdov tolku
blisku. Ne sakav da pogoduvam za pri~inite za
negovoto odnesuvawe, sakav da gi slu{nam od nego,
toa be{e edinstven na~in da pre`iveam. Znaev deka
vistinata mo`e da me zaboli, no neizvesnosta
ednostavno me ubiva{e.
Na ~etvrtata no} od negovoto pristignuvawe, od
nego dobiv poraka. Ja pro~itav nekolku pati i ne
mo`ev da ne se zapra{am dali e toj navistina
glupav ili samo glupavo se odnesuva .Negovata
poraka ja ima{e slednata sodr`ina:
- Srcence, kako mi si? Jas poleka se klimatizirav,
se vidov so najbliskite, a ve~erva kaj brat mi }e gi
vidam i ostanatite. Utre sakam da te vidam ako e
mo`no. ]e se slu{neme i }e se dogovorime. Ako
ima{ kredit i ako si vo mo`nost javi se. Mojot
kredit e skoro na nula. Odvaj ~ekam da te vidam.

Porakata ja ~itav postojano i kolku pove}e ja

~itav, tolku pove}e bev povredena od nejzinata
sodr`ina. Se obiduvav da najdam nekoja ramnote`a
me|u moeto ~uvstvo za kritika i moite romanti~ni
~uvstva. Moite instinkti obi~no bea vo pravo, no
povtorno ne sakav da go isklu~am od mojot `ivot.
Ednostavno mi be{e gri`a za nego i smetav deka sî
u{te go zaslu`uva moeto vnimanie.
Ovojpat postapiv malku poinaku od ona {to toj go
o~ekuva{e od mene, pa namesto da mu se javam otidov
vo najbliskoto prestavni{tvo na T-Mobile kade mu
uplativ kredit na negovata smetka. Znaev deka toj
nema da go sfati mojot gest. Negovata inteligencija
176
ne be{e na tolkavo nivo. Pretpostaviv deka samo }e
se izraduva zatoa {to mu stignal besplaten kredit.
Taa no} povtorno ne zaspav, bev preokupirana so
edna edinstvena misla - toj ne me zaslu`uva.
Vo sporedba so nego jas imav premnogu kvaliteti,
koi vo negoviot slu~aj ne mi vredea ni najmalku.
Slednoto utro imav zaka`ano vo salonot za
ubavina, od kade mu isprativ poraka, vo koja ima{e
golema doza na ironija:
- Zlato moe, mnogu mi e drago {to u`iva{ vo tvojot
odmor, vo dru{tvo na lu|eto koi ti se bliski. U{te
mi e podrago {to si se setil na nas podale~nite.
Nie ne barame mnogu, samo po nekoja mala poraka
ovde i onde, pa za taa cel, sino}a ti staviv kredit
na telefonot. I jas bi sakala da te vidam, no samo
ako i ti ima{ `elba.
Se razbira deka toj ne se javi vedna{... Najprvo mi
isprati poraka vo koja me pra{a dali bi mo`el da
mi se javi. Da ne go znaev dovolno duri i }e
pomislev deka se raboti za nekoj mnogu vnimatelen
~ovek.
Pred toa mnogupati mu imav ka`ano deka mo`e da
mi se javi vo sekoe vreme i ako sum zafatena vo
momentot, deka jas }e go pobaram. Jasno mi be{e
deka toj ima selektivna memorija pa zatoa mu vrativ
kratka poraka:
- Da, mo`e{ da mi se javi{.
Toj vedna{ se javi, a po nekoja negova pri~ina
mojata poraka ja protolkuva kako sme{na, iako jas
smetav deka celata situacija be{e pove}e `alosna.
Na{iot razgovor trae{e okolu dvaesetina minuti
vo koi kako po obi~aj ka`avme sî, no sepak ne
177
ka`avme ni{to. Toj saka{e da znae kade sum vo
momentot, a jas ne sakav da mu ka`am deka se
podgotvuvav za na{ata sredba, mu rekov deka sum
izlezena. Me pra{a kako si go pominuvam vremeto.
Ubavo - mu rekov - imam sî {to nekoi lu|e smetaat
deka e osnova za sre}a... od koe jas li~no bi se
otka`ala samo za da bidam so tebe - si pomisliv vo
sebe.
Povtorno na{iot razgovor ima{e dolgi pauzi koi
ka`uvaa mnogu, a sepak ne ka`uvaa ni{to. Sekoga{
me|u nas be{e zastapeno ~uvstvoto deka edniot od
nas znae {to misli drugiot i nikoga{ ne sfativme
deka toa samo ja zgolemuva{e zbunetosta me|u nas.
Josif me pra{a dali bi mo`ela da se vidam so nego
taa ve~er.
- Se razbira - mu odgovoriv.
Toga{ toj mi objasni deka za taa ve~er ima pokana
za u{te edna familijarna veselba, koja treba da
zapo~ne okolu 16:00 ~asot, no mi veti deka nema da
ostane dolgo, bidej}i "ednostavno moram da te
vidam ve~erva" - mi re~e.
Jas se slo`iv, jas sekoga{ se slo`uvav so negovite
predlozi, mojata lutina kon nego is~ezna povtorno
kako nikoga{ i da ja nemav.
Toj povtorno mi se javi okolu 16:00 ~asot, to~no
koga jas trgnav da se istu{iram. Josif mi re~e:
- Pogodi kade se nao|am?
- Ne znam kade si - mu odgovoriv, a toj mi ka`a deka
e parkiran pred mojata zgrada i ~eka nekogo, za
potoa da odi na negovata ve~era.
- Ako saka{ da me vidi{ slezi za moment - mi re~e.

178
- Bi sakala - mu odgovoriv, no ne mo`am. Mu ka`av
deka se podgotvuvam za da se istu{iram, a Josif mi
re~e deka mnogu pove}e bi sakal da bide so mene, za
da mi ,,pomogne vo tu{iraweto, otkolku da odi na
nekoja glupava ve~era. Jas pocrvenev i mi be{e
drago {to toj ne mo`e da me vidi, kako reagiram
kako nekoja neiskusna sredno{kolka.
Toj povtorno mi veti deka brzo }e se izvle~e i deka
taa ve~er }e ja mineme zaedno, a jas mu ka`av deka }e
go ~ekam.
Mojot kopne` po nego raste{e so sekoja izminata
minuta. Bev nervozna i zbuneta kako toa da be{e
moe prvo izleguvawe. Vnimatelno se na{minkav i
se oblekov. Ostanuva{e samo posetata kaj mojot
frizerski salon. Na mojata frizerka i ka`av deka
sakam nekoj poinakov izgled za taa ve~er, ne{to
poinakvo od mojot voobi~aen stil. Od kaj nea
izlegov okolu 18:00 ~asot i po~nav netrpelivo da go
o~ekuvam negoviot telefonski povik.
Jas sekoga{ veruvav vo izrekata deka "sî vo `ivotot
se slu~uva poradi nekoja pri~ina", no nikoga{ nema
da pogodam koi bea pri~inite za nastanite koi
sleduvaa taa ve~er. Otidov doma, no imav nekoe
lo{o pret~uvstvo. Se obiduvav da go otrgnam moeto
vnimanie od mobilniot telefon, no jas postojano
mislev na nego. Telefonot mol~e{e, a jas sakav da
go ~ujam negoviot glas. Moeto trpenie vo eden mig
zavr{i. Go zedov i zavrtiv eden broj. Mi be{e
premnogu te{ko, ~uvstvuvav gor~ina i neizdr`liva
bolka {to seu{te Josif ne se javuva{e. Vo takvi
migovi izleguvav od doma, se {etav sama pokraj
kejot i razmisluvav ili odev so prijatelite na
179
kafe. Dijana ja prepozna tagata vo mojot glas i
vedna{ ja prifati pokanata za kafe.
Sekoga{ imavme tema za razgovor, a so nea mo`ev da
zboruvam slobodno za nego, osobeno taa ve~er. Bev
vozbudena koga ñ ka`av deka }e go vidam taa no}.
Dijana me predupredi da bidam vnimatelna, a jas
smetav deka nejzinite somne`i bea neosnovani.
Na Josif mu isprativ poraka vo 18:40 ~asot:
- Jas sum izlezena na kafe. Do kade si ti so ve-
~erata?
Toj ne mi odgovori na porakata.
Dijana i jas u`ivavme vo na{iot zaedni~ki
razgovor so kafe, se do momentot koga Daniel i se
javi. Toj telefonski razgovor mnogu ja voznemiri i
taa stana da si odi. Vo kratki crti mi ka`a deka
Daniel ñ se javil od bolnica kade go odnesol
nivniot sin Miki, koj se `alel na nepodnosliva
stoma~na bolka.
Dijana be{e mnogu voznemirena, no sepak mi ponudi
da me odnese doma. Jas ja odbiv nejzinata ponuda i ñ
rekov deka jas }e ja vozam nea, taa ne be{e vo
sostojba da vozi, a jas ne sakav da ja pu{tam da go
zeme volanot v race. Momentot ne be{e takov.
-No, ti ima{ zaka`ano so Josif - se pobuni taa.
- Toj }e razbere - se nasmevnav jas - momentalno tebe
ti trebam pove}e otkolku nemu, plus ne znam koga
toj }e mi se javi.
Koga go rekov toa poglednav na ~asovnikot - be{e
to~no 20:30 ~asot - dva ~asa od mojata posledna
poraka.
Koga vlegovme vo bolni~kata prostorija, Daniel ne
informira deka Miki go zele za itna operacija.
180
Dijana i Daniel se pregrnaa, a jas ja podignav
nivnata rasplakana petgodi{na ker}i~ka Andreja
so koja bev mnogu bliska.
Vo bolnicata ostanav okolu polovina ~as koga se
ponudiv da ja odnesam Andreja doma i da ~ekam
dodeka eden od niv se vrati doma. Tie bea
blagodarni za mojata pomo{, a mene mi be{e drago
da im pomognam, i onaka nema{e {to da pravam,
izminaa skoro tri ~asa od mojata posledna poraka za
Josif i ne veruvav deka toj }e mi se javi.
Ja zedov male~kata Andreja so mene i se upativ kon
nivniot stan. Taa pla~e{e dodeka ja vozev doma, a
jas postojano ja te{ev. Taa be{e upla{ena za svojot
brat i me pra{uva{e dali toj }e umre. Jas ja ubediv
deka takvo ne{to nema da se slu~i i po~nav da ñ
raska`uvam prikazni ñ go odvratam vnimanieto od
lo{i misli.
Iako Andreja be{e poluzaspana dodeka bevme vo
bolnicata, taa mi re~e deka ne saka da spie. Saka{e
da bide budna koga majka ñ }e dojdela doma. Dvete
otidovme vo kujnata kade podgotvivme toplo
~okolado, a jas pu{tiv DVD so nejziniot omilen
crtan film.
Posle po~nuvaweto na filmot Andreja zaspa vo
moite pregratki. Taa izgleda{e mnogu smireno vo
nejziniot detski son, a jas odlu~iv da ne ja nosam vo
nejzinata soba, pla{ej}i se da ne ja razbudam. Samo
go namaliv glasot na televizorot i samo {to go
storiv toa, go slu{nav zvukot za poraka na mojot
telefon. Posegnav po mojata ~anta i go poglednav
mojot ~asovnik. Be{e 21:50. Popoleka da ne ja

181
razbudam Andreja, go izvadiv telefonot i ja
pro~itav porakata:
- Dali mo`e da ti se javam?
Momentot ne mo`e{e da bide popogre{en. Go
poglednav devoj~eto koe mi spie{e na race, pa
poleka bez da ja razbudam mu napi{av kratka
poraka:
- Se nao|am vo domot na moi prijateli... }e ti se
javam za polovina ~as.
Ne znam zo{to, no smetav deka Dijana }e se vrati za
toa vreme, taa no} be{e planirana za nas dvajca.
Odedna{ me obzede ~uvstvo na beskrajna sre}a,
momentot na na{ata sredba be{e dojden, momentot
koj go ~ekav celiot moj `ivot. Bev vozbudena,
opiena so sre}a, a vo celata taa blagosostojba
voop{to ne go zabele`av vremeto, verojatno bev
zadremala vo ti{inata na no}ta.
Koga povtorno poglednav vo mojot ~asovnik be{e
to~no 23:00. Posegnav da mu napi{am u{te edna
poraka i da mu se izvinam, koga mi se javi Dijana.
Taa samo mi re~e deka e na pat za doma.
Si pomisliv deka }e e najdobro da ja po~ekam, a
potoa da mu se javam. Nikoga{ ne pomisliv deka toj
nareden polovina ~as, }e mi go izmeni `ivotot
zasekoga{.
Netrpelivo ja o~ekuvav Dijana koga od nego dobiv
u{te edna poraka vo 23:20 ~asot.
- Srcence, samo da te potsetam deka pomina tri pati
po pola saat. ^ekav i sega si odam doma.
Dotoga{ jas bev ve}e luta: na nego, na sebesi i na
celata situacija, no vedna{ se zasramiv od moite
misli. Dijana mi be{e najdobra drugarka, a ova
182
be{e prv pat koga navistina ñ treba{e mojata
pomo{, a jas se ~uvstvuvav vinovna {to ne mo`ev da
bidam so nego.
Sî dotoga{ ~uvstvuvav deka me|u nas postoi nekoja
mnogu silna vrska i deka toj me poznava dobro.
Mislev znae deka - ako ne mu se javiv, mora da sum
imala nekoja neodlo`na, va`na rabota, no toa ne se
obidov da mu go objasnam.
Namesto toa mu napi{av:
- Ako smeta{ deka ne sum vredna da me ~eka{, toga{
odi si.

Dijana se vrati vo 23:30 ~asot. Taa mi ka`a deka

operacijata pominala vo najdobar red i deka Miki
se osvestil od anestezijata. Taa me pra{a dali mi se
javil Josif, a jas ñ rekov da ne se gri`i za toa i
deka odam da go vidam. Taa mi se zablagodari za taa
no}, a jas ne mo`ev da do~ekam da izlezam nadvor i
da mu se javam. Znaev deka toj }e me razbere.
Go grabnav mojot kaput, ja pregrnav Dijana i ñ rekov
da ne se gri`i i deka prijatelite treba da se tuka za
dobro i za zlo. Ü rekov deka }e ñ se javam. Zboruvav
mnogu nabrzina, sakav {to poskoro da izlezam od kaj
nea i da mu se javam. Koga se najdov nadvor poglednav
vo mojot ~asovnik, be{e 23:40 ~asot. Telefonot
uporno yvone{e, no Josif ne se javuva{e i... potoa
go prekina povikot. Se obidov u{te nekolku pati,
no moite obidi se poka`aa bezuspe{ni. Toj pos-
tojano mi isklu~uva{e.

Mojata radost ja snema. Nie dvajca povtorno

zapo~navme so pogre{na komunikacija, koja ne ni
183
be{e potrebna nitu mene, nitu nemu. Mojot bes
po~na da raste. Toj bes vo po~etokot be{e upaten
kon mene. Ja okriviv mojata impulsivna strana, za
mojata nepromislena posledna poraka.
Mo`ebi treba{e da mu objasnam - si mislev -
mo`ebi mu dadov pogre{na procenka za mene.
Mo`ebi treba{e da mu re~am da mi se javi koga toj
saka{e, a mo`ebi treba{e da mu napi{am dolga
poraka i da mu objasnam...
Mojata lutina raste{e predizvikuvaj}i mi ma~nina
vo stomakot. ^uvstvoto na prezir kon sebe si be{e
poizrazeno otsekoga{. Otidov do ~e{mata i se
izmiv, mislej}i deka toa barem malku }e ja namali
te`inata koja ja ~uvstvuvav.
Se poglednav kon ogledaloto i... naedna{ me obzede
novo ~uvstvo. Jas ne bev luta na sebesi pove}e. Jas
bev luta na nego. Namesto mojot lik vo ogledaloto
vidov ne{to drugo - negoviot vistinski lik.

Toj ne me po~eka!!! - si mislev.

^ovekot koj me ostavi na cedilo bezbroj pati ne
mo`e{e da me po~eka.
Koj e toj? - se pra{uvav.
Toj e nikoj i ni{to - si odgovoriv.

Toj e najgolemiot, bezvreden gubitnik koj nekoga{

se rodil, a pokraj nego i jas postanav gubitnik,
zatoa {to nikoga{ ne prifativ da ja vidam
negovata vistinska priroda.
Mojata odluka be{e kone~na - Dovolno, ovoj pat
toj ja premina to~kata na tolerancija, a toa zna-
~e{e samo edno - kraj od moja strana.
184
Sfativ deka toa e ona {to mi treba{e - jas da go
donesam krajot, a ne toj. Ovojpat nema prostuvawe
i ovojpat nema pove}e vra}awe.
Za toa da go napravam moram da se sretnam so nego i
da mu ka`am {to mislam za nego - si pomisliv.
Slednoto utro se razbudiv okolu devet ~asot. Se
~uvstvuvav posilna otsekoga{, podgotvena da se
soo~am so realnosta.
Se obidov da mu se javam, no se razbira toj ne go
krena telefonot. Toa ne me voznemiri. Naprotiv,
mi be{e drago.
Toj se odnesuva{e kako dete na koe mu ja zele
omilenata igra~ka, pa saka{e da gi kazni tie okolu
nego so ti{ina. Toa be{e negov stil, no ne be{e
moj. Kone~no sfativ so kakov ~ovek imam rabota.
Jas mo`ev da gi ostavam rabotite na toa, no re{iv
ovojpat ednostavno da gi isteram do samiot kraj. Za
da mo`am da go napravam toa, mi treba{e da go
vidam. Jas uspeav kone~no da ras~istam, no sakav toa
i da mu go ka`am, ne preku poraka tuku li~no, sakav
da go poglednam v o~i i da mu ka`am {to mislam za
nego.
Me|utoa toj se krie{e od mene, kutriot pateti~en
la`go se krie{e, toa be{e negov stil i toj ne
znae{e poinaku.
Sfativ deka vo negoviot bolen mozok jas bev samo
iluzija, begstvo od negovoto sekojdnevie i sekoga{
koga stanuvav bliska realnost, toj ednostavno se
povlekuva{e.
- Bi sakala da ti se izvinam za sino}a - mu napi{av.
Koj drug bi se izvinil?- Voop{to ne e va`no {to ti
mene si mi go napravil toa bezbroj pati, mojot eden
185
pat verojatno tebe pove}e te boli. Mo`e{ li samo
edna{ za promena da postapi{ kako vistinski ma`
i da ne bega{, tuku da se soo~i{ so mene o~i v o~i?

Toj ne mi odgovori na porakata i toa povtorno ne

mi pre~e{e. Toj ne gi kontrolira{e moite ~uvstva,
jas povtorno ja prezedov kontrolata na mojot `ivot
vo moi race. Moite poraki bea samo vtor ~ekor vo
mojata terapija, tie bea samo na~in koj mi pomaga{e
vo mojata zavisnost od nego. Prviot ~ekor ve}e go
pominav, toa be{e priznanieto kon samata sebe si
deka celiot moj `ivot mu go posvetiv na eden sosema
bezvreden ~ovek.
Toa ne be{e lesno da se napravi bidej}i celiot moj
`ivot jas bev opkru`ena so iskreni lu|e kako vo
mojot privaten taka i vo mojot profesionalen
`ivot. Me|u tie lu|e ne postoe{e nieden koj ne bi
odgovoril na telefonski povik ili pak bi
ignoriral nekoja poraka.
Me|utoa ova ne be{e moj svet, be{e svetot na Josif,
vo koj izgleda sî be{e dopu{teno. Toj be{e svet na
dvoli~ni pateti~ni lu|e, a zgora na toa lu|e koi
smetaa deka gi poseduvaat drugite.
Mojata `elba da mu ka`am sî {to mislam za nego
be{e golema, me|utoa bev mnogu ograni~ena so
mesto, vo porakite. Zatoa sakav da go vidam.
Soznanieto deka mojot `ivot ne zavisi od nego me
ispolnuva{e so radost kako i soznanieto deka jas
sum edinstvenata koja mo`e da ja zapre taa bes-
mislena igra vo koja re{iv da u`ivam u{te malku
podolgo.
Sledniot den mu napi{av u{te edna poraka:
186
- Saka{ li da is~eznam od tvojot `ivot? Ne gi
saka{ li moive poraki? Za toa da mi go ka`e{,
postoi samo eden na~in, a toa e da se sretne{ so
mene. Ili ne. Mo`e{ da mi se javi{ i jas }e
is~eznam. Ka`i mi ja vistinata, samo toa go baram
od tebe.

Duri otkako ja isprativ taa poraka sfativ kako

funkcionira negoviot bolen mozok. Se razbira
deka toj ne saka{e da is~eznam. Toj be{e svesen za
negovata mo} nad mene i za mojata zavisnost od nego.
Nemu mu odgovara{e da bidam naokolu, na negova
strana, za da mu pomognam vo negovoto pateti~no
sekojdnevie. Se obidov da razmisluvam kako nego.
Jas samo mu go podignuvav negovoto ma{ko ego. Toj
be{e najgolemiot la`go na celiot svet koj
o~igledno ne me la`e{e samo mene tuku site okolu
sebe. Sî dotoga{ ñ bev qubomorna na negovata
sopruga, a sega po~nav da ja `alam. Se zapra{av
kolku pati ja ima izla`ano nea. So `alewe sfativ
deka ni{to ne ja podignuva ma{kata samodoverba
kako soznanieto deka nekoja druga `ena go posakuva.
Negovoto odnesuvawe i moite ~uvstva gi analizirav
vo celost, popoleka osloboduvaj}i se od nego. Se
~uvstvuvav ubavo i duri po~nav da u`ivam vo
glupavata igra.

Tretoto utro se razbudiv sve`a, odmorena i sre}na,

kakva {to ne sum bila od mnogu odamna. Rabotite za
promena gi gledav takvi kakvi {to se, svesna za toa
deka koga lu|eto im dozvoluvaat na nivnite emocii
da zavladeat so niv, tie obi~no pravat
187
neracionalen izbor vo nivnite `ivoti. Vdi{iv
dlaboko i po~nav da gi analiziram nastanite koi se
slu~ija taa no}. Sakav da znam {to }e se slu~e{e
ako ne izlezev so Dijana taa no}? Dali }e se
videvme?
Stanav svesna deka taa no} ne se slu~i ni{to. Ona
{to se slu~i, se slu~i mnogu odamna, koga toj go
odbra negoviot i mojot `ivoten pat. Josif nikoga{
nema{e nikakvi iskreni nameri sprema mene. Toj
saka{e samo igri, me|u koi najomilena mu be{e
igrata na krienka. Jas bev umorna od igrawe.
Sfativ deka e potpolno besmisleno da se navra}am
na taa no} ili na koja bilo druga no} so nego.
U{te edna{ za posleden pat poglednav vo na{ata
zaedni~ka istorija. Sfativ deka nikoga{ ne
postoevme NIE, postoe{e toj i postoev jas, a nie
bevme dve individui koi nemaat ni{to zaedni~ko.
Toj za mene be{e vistinski stranec, koj ne mi
dozvoli da go zapoznaam onakov kakov {to vsu{nost
be{e, a sega ve}e jas ja izgubiv `elbata da go
zapoznaam. Moite opravduvawa za nego bea vo celost
iscrpeni. Ona {to seu{te najmnogu me bole{e be{e
toa deka go potro{iv celiot moj `ivot na ~ovek koj
nema{e nikakva osnova za u~tivost ili osnovna
kultura, za da gi po~ituva drugite. Poto~no, iako
saka{e da ostava dobar vpe~atok kaj drugite, sepak,
vo su{tina negovata dvoli~nost, suetnosta i
egoizmot bea trite glavni karakteristiki na
negoviot narcisoiden karakter. Osven {to gi
saka{e nejzinite pari, se saka{e i sebe si, qubovta
kon nejzinite pari i qubovta kon sebe si bea dvata
glavni motivi za bednikot da pre`ivee. A mojot
188
motiv za da `iveam be{e toj, i mojata qubov kon
nego. Bev sre}na {to mo`ev da sakam i drug osven
sebesi, i da ne se sramam da go ka`am toa. No
negovite motivi bea tolku mnogu silni {to
ednostavno ne ja vide mojata qubov i sre}ata {to mu
ja nudev.
Momentot be{e dojden, moment za celosen
zavr{etok. Be{e krajno vreme da izlezam od taa
bizarna situacija i zasekoga{ da se oslobodam od
nego.
Zatoa sednav i ja napi{av mojata posledna poraka
kon nego, i znaev deka ovojpat taa e navistina
posledna:
- Zdravo, eve me povtorno. Ako si pomisli -
budalata ne mi napi{a denes, eve sum so mojata
POSLEDNA PORAKA. Ne mora{ da se krie{
pove}e. Za kraj samo sakam da pojasnam nekolku
raboti. Jas ne boleduvam od nevroti~nost ili
ne{to sli~no. Vqubena vo tebe??? Pogre{en
odgovor. Bev vqubena vo vizijata za tebe i vo
definicijata za tvojata sovr{enost so koja ti
nema{ nikakva sli~nost. Za tebe ~uvstvuvam samo
prezir i ni{to pove}e. Jas mo`am da sakam samo
iskren ~ovek, koj ima op{ta kultura, a ti dobro
znae{ deka ne gi poseduva{ tie kvaliteti. Ne mi e
samo jasno kako mo`e{ da gi la`e{ site okolu sebe
i da ne ~uvstvuva{ nikakva gri`a na sovest. Ako ne
se la`e{ sebesi, nema da gi la`e{ nitu drugite. Vo
sprotivno }e `ivee{ vo zabluda i so pogre{na
pretstava za drugite. [to li gleda{ koga }e se
pogledne{ v ogledalo? [to se odnesuva do mene znaj
samo edno - ako ti mo`e{ da `ivee{ so sebe, jas
189
mo`am da `iveam bez tebe, duri i ako nikoga{
pove}e ne te vidam toa bi bilo preskoro. Se umoriv
od ~ekawe i od la`ni izgovori. Ova e mojot kraj,
poslednoto poglavje na mojot roman.

Toa be{e najdolgata poraka koja nekoga{ sum ja

napi{ala na telefon, no taa navistina be{e
posledna, ne stanuva{e zbor za nekoe prazno ve-
tuvawe. Porakata ja isprativ i po~uvstvuvav
olesnuvawe. Be{e laden, vrne`liv dekemvriski
den, eden od onie denovi koga ednostavno saka{ da
ostane{ v krevet i da ne pravi{ ni{to. Le`ev i
razmisluvav za mojot nov `ivot i ne{tata koi me
pravea sre}na.

XIX

Bev sre}na bez nego i `ivotot mi be{e ubav, se

raduvav na sekoj nov mig. No, me ~eka{e u{te edna
nezavr{ena rabota. Poglednav kon ~asovnikot be{e
15:30 minuti. Nabrzina se oblekov vo topla
sportska obleka i izlegov nadvor. Se upativ kon
ezerskoto krajbre`je.
Mojata destinacija be{e moeto omileno mesto
pokraj bregot na ezeroto, kade {to pred nekolku
nedeli go zakopav {i{eto so vino, no mene mi
izgleda{e kako da pominale vekovi. Odnenade` go
slu{nav signalot na mojot telefon. Dobiv poraka.
Koga go pro~itav imeto na ispra}a~ot ednostavno
sakav da ja izbri{am, be{e toj. Prvpat negovoto
ime ne mi zna~e{e ni{to, no sepak mojata kultura

190
na odnesuvawe ne mi dozvoluva{e da ne ja pro~itam.
Zvu~e{e kako pokajuvawe:

- Ne veruvav deka ti mo`e{ da me napu{ti{.

Najiskreno sî bi dal koga bi mo`el da go vratam
vremeto. Razmisliv. Mojot razvod e vo procedura.
Vo sledniot mig, ne reagirav.
Nitu sakav da razmisluvam.
Sepak odgovoriv:
- Vistinski poteg, no za `al vo pogre{no vreme.
Zadocni za da mi dade{ qubov i .... malku vistina.
Nekoj drug, za sre}a be{e to~en, mo`ebi zatoa {to
toj e lekar.

Ja izbri{av porakata i negovoto ime od memorijata

na mojot telefon, od srceto ve}e go imav izbri-
{ano. Ne zaslu`uva{e nitu slu~ajno da go pametam.

Kapkite do`d bezmislosno pa|aa po moeto lice, no

toa ne mi pre~e{e. Jas bev uporna vo mojata misija
da mu stavam kraj na minatoto. Mi zede cela ve~nost
da ja sogledam vistinata i ne sakav da mu dozvolam
na do`dot da me pokoleba vo posledniot del na taa
misija. Toa {i{e vino be{e simbol na mojata
qubov kon Josif, pa smetav deka so kr{eweto na toa
{i{e, taa nezrela qubovna vrska zasekoga{ }e se
prekine.
Koga stignav tamu, se obyrnav naokolu za da se
uveram deka sum povtorno sama. Dru{tvo mi pravea
samo gladnite ptici koi letaa nad mojata glava. Se
navednav i so racete po~nav da kopam vo pesokot, a
koga pod moite prsti go po~uvstvuvav ladnoto
191
staklo, koga sfativ deka e sî u{te tamu kade {to go
bev ostavila, mi olesna. Popoleka go izvadiv
nadvor i dolgo go gledav se}avaj}i se na pre-
krasnoto ~uvstvo na sre}a koga na pamet mi padna
idejata za nego koja sega mi izgleda{e mnogu daleku.
So {i{eto vo moite race se zavrtiv za da vidam
kade bi mo`ela da go skr{am, i... toga{ se slu~i
ne{to mnogu ~udno: Do`dot prestana da pa|a,
temnoto nebo naedna{ se otvori, a son~evite zraci
po~naa srame`livo da go probivaat svojot pat,
formiraj}i prekrasno vino`ito. Eden od tie zraci
se odbi od dijamantot na mojot prst davaj}i mu
prekrasen blesok. Toa be{e nade`ta upatena od
Sevi{niot, toj nikoga{ ne me napu{ti.
Popoleka go vrativ {i{eto nazad. Namesto toa go
izvadiv prstenot od mojata raka, go poglednav za
posleden pat i popoleka go frliv vo dupkata pred
mene, za vedna{ potoa povtorno da ja pokrijam so
pesok. Tuka, na bregot na ezeroto kraj moeto
omileno mesto jas go zakopav seto ona {to me
potsetuva{e na moeto minato i sfativ, kone~no
sfativ deka jas nikoga{ ne bev zavisna od nego i
deka edintvenoto ne{to {to go barav, ne be{e
negovata qubov, tuku negovata vistina.

Ne se ~uvstvuvav ta`na. Se ~uvstvuvav oslobodena.

- Mo`ebi eden den, nekoja sre}na dvojka }e najde sî -
si pomisliv, mo`ebi i }e im donese sre}a, pove}e
otkolku mene, a mo`ebi e najdobro sî da ostane
zasekoga{ zakopano.

192
Vo mene ne bea ostanati nikakvi ~uvstva za nego, toj
na krajot uspea da gi ubie site ~uvstva i site
spomeni, a jas ja iskoristiv mo`nosta da gi izrazam
moite ~uvstva na sosema poinakov na~in.

Si pomisliv na {i{eto crveno vino vo pesokot i

posakav da izlezam taa ve~er i da go vkusam opojot
na napivkata na qubovta, {to ja izmislile
bogovite...

KRAJ

193