Машински елементи

6. Каишни преносници
 Машински елементи

6.1 Основни појмови

Каишни (ремени) преносници, убрајају се у групу посредних еластичних

преносника, код којих се пренос снаге, обртног момента и угаоне брзине
остварује савитљивим елементима – каишевима (ременима).

Каиш, нaмакнут на два глатка точка — каишника — и до извесне мере

затегнут, може да преноси снагу са једног каишника на други захваујући
отпору против кљзања између додирних површина каишника и каиша.

За време обртања постоји клизање које зависи од степена затегнутости и

особина каиша, од обвојног угла, од стања додирних површина, брзине и
других фактора.

Каишни преносници су једноставне конструкције и омогућују преношење

обртног момента на удаљена вратила; одликују се тихим радом И
способношћу да клизањем, при изненадном удару или преоптерећењу,
сачувају делове машине од ломљења, слично фрикционим точковима.
 Машински елементи

6.1 Основни појмови

Недостатак ових преносника је, нарочито ако раде при малим

брзинама, што им преносни однос није сталан и што су великих
димензија.

Осим тога, услед затезања каиша долази до јаког оптерећења

вратила и лежишта.

Каишни преносници се претежно користе као редуктори.

Данас се ови преносници веома много користе у: машинској

индустрији, индустрији мотора, пољопривредним, грађевинским,
транспортним машинама итд.
 Машински елементи
6.2 Основни елементи каишних преносника

Каишни преносници снаге се састоје из два каишника (ременице) и

каиша (ремена) који их спаја.

Слика 6.1 Каишни

преносник снаге

Каишни преносници могу да имају и затезач, а један каишник може да

погони више каишника.

Слика 6.2 Каишни

преносник : а) са
затезачем и б) са два
гоњена точка
 Машински елементи
6.2 Основни елементи каишних преносника

Снага (обртни момент) преноси се искључиво трењем између каиша и

каишника.

Да би се остварила потребна сила трења, каиш мора да се затегне.

Ако је каиш превише затегнут оптерећују се лежаји у којима је вратило

ослоњено.

Ако се каиш не затегне довољно, онда долази до проклизавања,

губљења снаге, загревања каиша (чиме материјал каиша губи
својства). Због тога, веома је битно да се каиш правилно затегне.

Клизање код каиша штити машину од преоптерећења и лома, а са

друге стране, неконстантан преносни однос смањује степен
искоришћења и радни век каиша.
 Машински елементи
6.2 Основни елементи каишних преносника

Преносни однос каишног преносника:

𝜔1
𝑖=
𝜔2

није тачно обрнуто сразмеран пречницима каишника због клизања.

Стварни преносни однос може се изразити:

𝜔1 𝑛1 𝑑2
𝑖= = =
𝜔2 𝑛2 𝜉𝑘 𝑑1

где је:

𝜉𝑘 - коeфицијент клизања који се креће од 0,95-0,99.

 Машински елементи
6.2 Основни елементи каишних преносника

Да би између каиша и каиника постојала сила трења, између њих мора

да се оствари притисак.
Услед створене силе притиска, погонски каишник покреће каиш, а каиш
приморава други каишник да се окреће.
Крак каиша који наилази на погонски каиш назива се вучни (радни)
крак, а онај који се кретањем одваја од погонског каишника назива се
гоњени (слободни) крак.
Вучни (радни) крак је више затегнут од гоњеног (слободног) крака.

Слика 6.3 Радни и слободни крак посредника

 Машински елементи
6.3 Подела каишних преносника

Према облику попречног пресека каиша разликују се:

• Каишни пљоснати преносници,

• Каишни округли преносници,
• Каишни трапезни преносници,
• Зупчасти каишни преносници.

Слика 6.4 Врсте каишева: а) пљоснати, б) округли,

в) трапезни и г) зупчасти
 Машински елементи
6.3 Подела каишних преносника

Према начину спрезања, каишници могу бити:

• отворени;
• укрштени;
• полуукрштени;
• вишеструки;
• степенасти и
• сложени.

Код отворених каишника, погонски и гоњени каишник имају исти смер

обртања.

Слика 6.5 Отворени каишни преносник

 Машински елементи
6.3 Подела каишних преносника

Укрштени каишници се користе када је потребно да погонски и гоњени

каишник имају супротан смер обртања. Могу се користити само код
пљоснатих каиша.

Полуукрштени каишници се користе када се вратила погонског и

гоњеног каишника мимоилазе. Ретко се користи јер каиш има
тенденцију да спадне.

Слика 6.6 a) укрштени каишник и

б) полуукрштени каишник
 Машински елементи
6.3 Подела каишних преносника

Вишеструки каишници имају више спрегнутих каишника.

Користе се у случају када је потребан већи преносни однос.

На слици, први каишни пар су каишници 1 и 2, а други каишни пар су 3

и 4.

Оваквим повезивањем постиже се већи преносни однос између

каишника 1 и 4.

Слика 6.7 Вишеструки каишни преносник

 Машински елементи
6.3 Подела каишних преносника

Степенасти каишници користе се за постизање различитих преносних

односа.
Ако је вратило 𝐼 погонско, спрезањем каишника 1 и 2 добија се
мултипликатор, односно, каишник 2 и вратило 𝐼𝐼 ће имати већи број
обртаја. Спрезањем каишника 3 и 4 преносни однос је 𝑖 = 1, односно,
вратила 𝐼 и 𝐼𝐼, као и каишници 3 и 4 имају исти број обртаја.
Спрезањем каишника 5 и 6 добија се редуктор, односно, вратило 𝐼𝐼 ће
имати мањи број обртаја од вратила 𝐼.
То значи да ови каишници раде као варијатори.

Слика 6.8 Степенасти каишни преносник

 Машински елементи
6.3.1 Каишни (пљоснати) преносник

Углавном се пљоснати каишни преносници називају само каишни

преносници.
Посредник каишног преносника – каиш, има правоугаони попречни
пресек.
Каишни преносници су погодни за пренос мање снаге при великим
брзинама. За велике брзине може се користити каишник са равним
𝑚
венцем. При смањењу брзине 𝑣 < 5 𝑠 , каиш тежи да спадне, па се
венац каишника не израђује као раван, већ као испупчен за неку
вредност ℎ𝑧 , што смањује тенденцију спадања.

Слика 6.9 а) пресек каиша, б) раван венац

каишника и ц) испупчен венац каишника
 Машински елементи
6.3.1 Каишни (пљоснати) преносник

Ширина каиша 𝑏 и дебљина ℎ су стандардизоване, а зависност

пречника каишника, ширине каиша 𝑏, ширине каишника 𝐵 и вредности
заобљења каишника ℎ𝑧 , такође су стандардизовани.

Каиши се могу спајати на различите начине: специјалним копчама,

траком или лепљењем.

Каиши се купују на дужни метар, а дужине су им стандардизоване.

Слика 6.10 Начини спајања каиша: а) и б)

специјалним копчама, ц) траком и д) лепљењем
 Машински елементи
6.3.2 Каишни трапезни преносник

Попречни пресек каиша је трапез, висине ℎ и ширине 𝑏 . Венац

каишника има жлебове у које улазе каишеви. Ширина каишника 𝐵
зависи од димензија каишева и њиховог броја. Жлеб каишника је
одређен унутрашњим 𝑑𝑢 , спољашњим 𝑑𝑠 и подеоним пречником 𝑑𝑝
каишника. У односу на пљоснате каишеве, трапезним се преноси већа
снага при мањим брзинама. Мање се затежу, па мање оптерећују
вратила и лежаје.

Основне величине пресека каиша су:

𝑒𝑝 - рачунска ширина;
𝑏 – ширина каиша;
𝑏𝑝 - одстојање неутралног слоја;
𝑏𝑢 - унутрашње одстојање неутралног
слоја;
ℎ - висина;
𝛼 - угао жлеба, ;
𝐿𝑝 - рачунска дужина каиша; Слика 6.11 Трапезни преносник: а) пресек
каиша и б) основне димензије каишника
 Машински елементи
6.3.2 Каишни трапезни преносник

Унутрашња дужина ремена 𝐿𝑢 рачуна се:

𝐿𝑢 = 𝐿𝑝 − 2 ∙ 𝜋 ∙ 𝑏𝑢

Спољашња дужина ремена 𝐿𝑠 рачуна се:

𝐿𝑠 = 𝐿𝑝 + 2 ∙ 𝜋 ∙ 𝑏𝑝

Попречни пресеци трапезног каиша

одређени су стандардима, а
означавају се словним ознакама
𝑌, 𝑍, 𝐴, 𝐵, 𝐶, 𝐷, 𝐸.

Слика 6.12 Стандардни профил и ознаке

ремена трапезног каиша (широки профил)
 Машински елементи
6.3.2 Каишни трапезни преносник

Широки профили каиша, са ознакама 𝑌, 𝑍, 𝐴, 𝐵, 𝐶, 𝐷, 𝐸 имају однос

ширине 𝑏 и висине ℎ :
𝑏
= 1,6
ℎ

а уски профили ремена, са ознакама 𝑆𝑃𝑍, 𝑆𝑃𝐴, 𝑆𝑃𝐵, 𝑆𝑃𝐶 имају однос
ширине 𝑏 и висине ℎ :
𝑏
= 1,2
ℎ

Ознака трапезног каиша има следећи изглед:

ознака профила ∙ 𝐿𝑝 𝑆𝑅𝑃𝑆 …

 Машински елементи
6.3.3 Зупчасти каишни преносник

Зупчасти каишни преносници имају константан преносни однос.

Зупчасти каиш има на унутрашњој, спољашњој или на обе стране зупце
у облику трапеза или у облику полукружница.
Венац каишника има одговарајуће профилисане зупце и међузубља,
зависно од профила каиша.
Зупчасти каишни преносници се користе за велике брзине и велике
обртне моменте.
Постоји више стандардних профила и одговарајућих стандрадних
ознака 𝐿, 𝐻 .

Слика 6.13 а) зупчасти каиш са трапезним зупцима, б) зупчасти каиш

са полуокруглим зупцима, ц) зупчасти каиш спрегнут са каишником
 Машински елементи
6.3.4 Округли каишни преносник

Округли каишни преносници имају каиш чији је попречни пресек

кружни.

Жлебови у каишнику су полукружно профилисани.

Округли каишни преносници се користе за велике брзине и најмање

снаге.

Слика 6.14 Округли каишни преносник: а) пресек

округлог каиша и б) спој каиша и каишника
 Машински елементи
6.4 Материјали за израду каиша

За израду каиша и ремена користи се кожа, текстил, гума, вештачки

материјали или комбинација ових материјала.

Кожни каишеви се најчешће израђују од говеђе коже. Веома су

еластични и гипки. Кожни каишеви су најпогоднији за укрштен пренос.
Могу се примењивати само у затвореним просторима јер су веома
осетљиви на влагу и високе температуре.

Текстилни каишеви се израђују од памука, свиле, целулозе, кудеље.

Веома су гипки и као такви погодни за точкове мањих пречника. Пошто
су веома осетљиви на влагу и промену температуре, импрегнирају се
другим материјалима.
 Машински елементи
6.4 Материјали за израду каиша

Данас, најчешће се користе каиши од гуме проткани текстилним

улошцима.

Композит који је састављен од више слојева текстилних влакана

импрегнирају се и прекривају гумом, а затим вулканизирају на одређеној
температури.

Као материјал за каише могу се користити и металне траке (за пренос

великих снага).
Да би се смањило клизање, додирне површине се облажу одговарајућим
материјалом.

Код пољопривредних машина, као материјал за каише најчешће се

користе карбонска влакна.
 Машински елементи
6.4 Материјали за израду каиша

Каишеви су најчешће израђени у три слоја:

• заштитни слој - штити каиш и додирне површине од уља, прашине,

горива и других атмосферских утицаја;

• носећи слој – носи највеће оптерећење и углавном је проткан јачим

челичним материјалима и

• фрикциони слој – од материјала високог коефицијента трења.

Слика 6.15 Попречни пресек каиша

 Машински елементи
6.5 Мере каишних парова

Да би каишни пар био потпуно одређен, потребно је одредити пречнике

погонског и гоњеног каишника, осно растојање ( 𝑎 ) и дужину каиша.
Пречник мањег каишника за пљоснате кашеве (𝑑1 ) одређује сe на основу
𝑑
односа ℎ1 , где је ℎ — дeбљина ремена. Овај однос, у зависности од
врсте материјала каиша, дат је табеларно.

Пошто је преносни однос каишног пара:

𝜔1 𝑛1 𝑑2
𝑖= = =
𝜔2 𝑛2 𝜉𝑘 𝑑1

пречник већег каишника се одређује као:

𝑑2 = 𝜉𝑘 ∙ 𝑑1 ∙ 𝑖
 Машински елементи
6.5 Мере каишних парова

Најповољније осно растојање треба да је у границама:

a = (0,6 … 2) 𝑑1 + 𝑑2

Обвојни углови су:

𝛽1 = 180° − 2𝛾

𝛽2 = 180° + 2𝛾

а према слици је:

𝑑2 −𝑑1 𝑟2 −𝑟1
sin 𝛾 = 2𝑎
= 𝑎

Слика 6.16 Основне мере каишног преносника

 Машински елементи
6.5 Мере каишних парова

Дужина каиша код отвореног преноса износи:

𝛾 𝛾
𝑙 = 𝑟1 𝜋 − 2𝑟1 𝜋 + 𝑟2 𝜋 + 2𝑟2 𝜋 + 2𝑎 cos 𝛾
180° 180°
𝜋 𝜋∙𝛾
𝑙 = 2𝑎 ∙ cos 𝛾 + 𝑑1 + 𝑑2 + 𝑑 − 𝑑1
2 180° 2

Израчуната дужина каиша заокружује се на цео број и стандардизује се.

Прорачунату дужину каиша треба

прилагодити стандардној дужини,
па је стварно осно растојање:

𝜋 𝜋∙𝛾
𝑙 − 2 𝑑1 + 𝑑2 − 180° 𝑑2 − 𝑑1
𝑎=
2 cos 𝛾

Слика 6.16 Основне мере каишног преносника

 Машински елементи
6.6 Силе претходног притезања каиша и силе
оптерећења вратила
Да би се остварио пренос снаге, односно трење између каиша и
каишника потребно је извршити затезање каиша и тиме остварити
притисак између посредника и точкова.

Пошто се посредник у току рада истеже, то доводи до смањења

затежуће силе, па се конструкција мора извести тако, да се омогући
повремено накнадно затезање посредника.

За време мировања, посредник је затегнут силом претходног

притезања 𝐹𝑝 , која је једнака целом дужином каиша, тј. у оба крака
посредника.

Слика 6.17 Сила претходног притезања каиша и силе

оптерећења вратила а) мировање; б) рад
 Машински елементи
6.6 Силе претходног притезања каиша и силе
оптерећења вратила
Резултујућа сила која дејствује на вратило је једнака векторском збиру
сила у крацима, односно:

𝐹𝑟 = 𝐹1 + 𝐹2

За време мировања силе у крацима су:

𝐹1 = 𝐹2 = 𝐹𝑝

Па је резултујућа сила која дејствује на вратило:

𝐹𝑟 = 2 ∙ 𝐹𝑝 .

Слика 6.17 Сила претходног притезања каиша и силе

оптерећења вратила а) мировање; б) рад
 Машински елементи
6.6 Силе претходног притезања каиша и силе
оптерећења вратила
За време кретања, сила у радном (вучном) краку је већа од силе у
слободном (вученом) краку, односно: 𝐹1 > 𝐹2 .

Разлика ових сила даје вредност обимне силе која се преноси:

𝐹𝑡 = 𝐹1 − 𝐹2 .

Kако силе 𝐹1 и 𝐹2 са резултантом 𝐹𝑟 заклапају мали угао може се

написати следеће:

𝐹𝑟 ≈ 𝐹1 + 𝐹2 ≈ 2 ∙ 𝐹𝑝

Слика 6.17 Сила претходног притезања каиша и силе

оптерећења вратила а) мировање; б) рад
 Машински елементи
6.6 Силе претходног притезања каиша и силе
оптерећења вратила
Зависност силе у радном краку 𝐹1 и силе у слободном краку 𝐹2 се
одређује на основу израза:

𝐹1 𝐹1
= 𝑒 𝜇𝛽 ⇒ 𝐹1 = 𝐹2 ∙ 𝑒 𝜇𝛽 𝐹2 =
𝐹2 𝑒𝜇𝛽
где су:

𝑒 ≈ 2,718 - основа природног логаритма,

𝜇 - коефицијент трења (отпора против клизања),
2∙𝜋∙𝛽°
𝛽 = 360 𝑟𝑎𝑑 − обвојни угао мерен лучном мером.

Из израза за обимну силу која се преноси, добија се:

𝐹1 𝑒 𝜇𝛽 − 1
𝐹𝑡 = 𝐹1 − 𝐹2 = 𝐹1 − 𝜇𝛽 = 𝐹1
𝑒 𝑒𝜇𝛽
𝑒 𝜇𝛽
𝐹1 = 𝐹𝑡 𝜇𝛽
𝑒 −1
 Машински елементи
6.6 Силе претходног притезања каиша и силе
оптерећења вратила

𝐹𝑡 = 𝐹1 − 𝐹2 = 𝐹2 ∙ 𝑒 𝜇𝛽 − 𝐹2 = 𝐹2 𝑒 𝜇𝛽 − 1

1
𝐹2 = 𝐹𝑡 𝜇𝛽
𝑒 −1

Сила која оптерећује вратило има вредност:

𝑒 𝜇𝛽 1
𝐹𝑟 ≈ 𝐹1 + 𝐹2 ≈ 𝐹𝑡 𝜇𝛽 + 𝐹𝑡 𝜇𝛽
𝑒 −1 𝑒 −1

𝑒 𝜇𝛽 + 1
𝐹𝑟 ≈ 𝐹𝑡 𝜇𝛽
𝑒 −1
 Машински елементи
6.6 Силе претходног притезања каиша и силе
оптерећења вратила
Обимна сила на погонском точку износи:

2𝑇1 2𝑇2 𝑃1
𝐹𝑡 = = =
𝑑1 𝑑2 𝑣1
где су:

𝑃
𝑇1 = 𝜔1 - обртни момент,
1
𝑃1 - снага на точку,
2𝜋𝑛
𝜔1 = 60 1 − угаона брзина,
𝑣1 – обимна брзина.

Меродавно оптерећење се добија из израза:

𝐹𝑚𝑒𝑟 = 𝐹𝑡 𝐶𝐴
где је:

𝐶𝐴 - фактор утицаја радне и погонске машине

 Машински елементи
6.6 Силе претходног притезања каиша и силе
оптерећења вратила
Обимна сила која се преноси 𝐹𝑡 , мора бити мања од критичне силе
трења 𝐹𝜇 :
𝐹𝑡 < 𝐹𝜇

Да би се меродавно оптерећење 𝐹𝑚𝑒𝑟 преносило без појаве

проклизавања каиш је потребно затегнути силом претходног затезања:

𝑒 𝜇𝛽 + 1 𝐹𝑡
𝐹𝑝 ≥ 𝜇𝛽 𝑆
𝑒 −1 2 𝜇

где је:

𝐹𝜇
𝑆𝜇 = > 1 1,1 ÷ 1,2 - степен сигурности против проклизавања.
𝐹𝑡
 Машински елементи
6.7 Непрезања и напони у каишу

У стању мировања каиш је напрегнут на затезање и оптерећен је само

силом претходног притезања 𝐹𝑝 :
𝐹𝑝
𝜍𝑝 =
𝐴

Радне силе у крацима каиша 𝐹1 и 𝐹2 напрежу посредник на затезање,

при чему је номинални напон у радном (вучном) краку 𝜍1 , већи него у
слободном (гоњеном) 𝜍2 , чије су вредности:

𝐹1
𝜍1 =
𝐴
𝐹2
𝜍2 =
𝐴

где је:

𝐴 = 𝑏 ∙ ℎ – површина попречног
пресека каиша (𝑏 – ширина каиша и
ℎ - дебљина каиша)
Слика 6.18 Распоред напона у каишу
 Машински елементи
6.7 Непрезања и напони у каишу

При обавијању каиша око каишника, јавља се напон на савијање:

ℎ
𝜍𝑆 = 𝐸 ∙ 𝜀 = 𝐸 ∙ 𝑑,
ℎ ℎ
𝜍𝑆1 = 𝐸 ∙ 𝑑 , 𝜍𝑆2 = 𝐸 ∙ 𝑑 , 𝜍𝑆1 > 𝜍𝑆2
1 2

где су:

𝐸 - модул еластичности,
𝑑1 и 𝑑2 - пречници малог, односно великог каишника,
ℎ - дебљина каиша.

Напон од савијања мањи је када је

каиш тањи, а пречник каишника већи;
каиш трпи јаче напрезање када прелази
преко мањег каишника па је
ово напрезање и меродавно за прорачун.

Слика 6.18 Распоред напона у каишу

 Машински елементи
6.7 Непрезања и напони у каишу

Приликом обртања посредника у току рада јавља се напрезање услед

центрифугалнe силe.

Центрифугална сила која затеже каиш дата је изразом:

𝐹𝐶 = 𝑞 ∙ 𝑣 2 = 𝐴 ∙ 𝜌 ∙ 𝑣 2
где су:

𝐴 - површина попречног пресека,

𝑘𝑔
𝑞 – маса каиша по дужном метру ,
𝑚
𝑑∙𝜋∙𝑛
𝑣 = 60 - брзина каиша,
𝜌 – густина материјала каиша.

Напон затезања од центрифугалне

силе дат је изразом:

𝐹𝐶
𝜍𝐶 = = 𝜌 ∙ 𝑣2
𝐴 Слика 6.18 Распоред напона у каишу
 Машински елементи
6.7 Непрезања и напони у каишу

Укупан напон у каишу 𝜍𝑢 чини збир три напона: напона затезања

услед радних сила (𝜍), напона услед центрифугалне силе (𝜍𝐶 ) и напона
услед савијања (𝜍𝑆 ).

Максимални напон 𝜍𝑚𝑎𝑥 је на месту где радни крак посредника почиње

да обавија мали точак и износи: :

𝐹1 ℎ
𝜍𝑚𝑎𝑥 = 𝜍1 + 𝜍𝐶 + 𝜍𝑆1 = + 𝜌 ∙ 𝑣2 + 𝐸 ∙
𝐴 𝑑1
 Машински елементи
6.8 Динамичка издржљивост и радни век каиша

Услед промене радног напона, хабања и загревања, каиш нема трајну

издржљивост (трајну динамичку чврстоћу), већ временски ограничену
издржљивост (𝜍𝑁 ), тј. ограничени радни век.

Радни век каиша одређује се на основу параметара динамичке

издржљивости еталон каишног пара: 𝜍𝑁0 , 𝑁𝐷 = 107 ,𝑚 добијени за 𝒊 = 𝟏.

Слика 6.19 Велерова крива каиша

 Машински елементи
6.8 Динамичка издржљивост и радни век каиша

Из услова:
𝑚 𝑚
𝜍𝑁0 ∙ 𝑁0 = 𝜍𝑚𝑎𝑥 ∙ 𝑁0 ′

следи радни број циклуса каиша:

𝑚
𝜍𝑁0
𝑁= ∙ 𝑁0 ∙ 𝐶𝑆 ∙ 𝐶𝑁𝑅
𝜍𝑚𝑎𝑥
где су:

𝜍𝑁0, 𝑁0 ,𝑚 - параметри динамичке издржљивости каиша еталон каишног

пара (𝑖 = 1),

𝜍𝑚𝑎𝑥 - највећи радни напон у попречном пресеку каиша,

𝐶𝑆 - фактор савијања каиша,

𝐶𝑁𝑅 - фактор промене радног оптерећења (обртног момента) каиша.

 Машински елементи
6.8 Динамичка издржљивост и радни век каиша

Радни век каиша се одређује помоћу обрасца:

𝑁
𝑡=
𝑓𝑠
где је:

𝑓𝑠 - учестаност савијања каиша

Учестаност савијања каиша се одређује помоћу обрасца:

𝑣∙𝑙
𝑓𝑠 =
𝑥
где је:

𝑣 - обимна брзина каиша,

𝑙 - дужина каиша,
𝑥 - број каишника.