VA N R E D N O I Z D A N J E BROJ 13 5. JUN 1999.

CENA 10 DINARA VREME

VIENNA
INTERNATIONAL

O
GOTOVO
Austria . . . . . . ATS 17
Belgium . . . . . BEF 49
Denmark . . . . . DKK 9
France . . . . . . . FRF 8
Germany . . . DEM 2.20
Greece . . . . .GRD 530
Hungary . . . .HUF 450
Italy . . . . . . LIT 2700
Luxembourg . . LFR 49
Netherlands . NLG 2.70
Sweden . . . . . SEK 16
Switzerland . CHF 2.20
Slovenia . . . . . SIT 180

● Slobodan Miloãeviñ, savezna vlada i

Skupãtina Srbije prihvatili mirovni plan
za Kosovo
● Bombardovanje prestaje s jasnim
dokazima o povlaåenju vojske i policije
s Kosova
● NATO i Rusi dolaze, jugoslovenske i
srpske snage se privremeno potpuno
povlaåe, izbeglice se vrañaju na Kosovo
● UÅK se razoruæava, uspostavlja se
privremena administracija
● Posle povratka na Kosovo srpsko i
jugoslovensko osoblje åuvañe srpsku
baãtinu i kljuåne graniåne prelaze
● Ãeãeljevi radikali glasali protiv
sporazuma i najavili povlaåenje iz
srpske vlade åim neki vojnik NATO-a
uœe u zemlju
● Vuk Draãkoviñ na pitanje hoñe li se
rukovati s ameriåkim vojnicima odgo-
vorio – “Naravno!”
● Stranke traæe izbore i ukidanje ratnog
stanja – strana 2
 Dometi sporazuma oko Kosova

Mir na pomolu
U saopãteçu iz kabineta Slobodana Miloãeviña kaæe se da je prihvañenim dokumentom potvrðena teritorijalna
celovitost i suverenitet Jugoslavije, te da je afirmisana uloga Ujediçenih nacija
oæe biti da je mir u Jugoslaviji deñih parlamentarnih stranaka o dokumentu. arola ruskog izaslanika Valentina Sergejeva ja bombardovaça”, izjavio je Sergejev. Pred-

M zaista na pomolu. Ako u to u

ovom trenutku ne verujete, da-
bogda vas budio Avram Izrael.
Predsednik SR Jugoslavije Slo-
bodan Miloãeviñ prihvatio je 3. juna mirovni
predlog za reãavaçe kosovske krize, koji su u
Beograd doneli meðunarodni posrednici, pre-
dsednik Finske Marti Ahtisari i specijalni iza-
slanik predsednika Rusije Borisa Jeýcina Viktor
Åernomirdin. U saopãteçu iz predsednikovog
kabineta kaæe se da se u prihvañenom doku-
mentu potvrðuju suverenitet i teritorijalna ce-
lovitost SR Jugoslavije i uloga Ujediçenih na-
cija.
Istoga dana, neãto pre 13 åasova, Skupãtina
Srbije usvojila je “dokument za postizaçe
mira”. Mnogobrojni novinari koji su ispunili
skupãtinski pres-centar nisu bili u moguñnosti
da se sretnu sa poslanicima koji su raspravýali
iza zatvorenih vrata. U toku prethodne noñi,
Slobodan Miloãeviñ je informisao lidere vo-
D. GAGOVIÑ
Informativna sluæba Skupãtine Srbije saopãtila
je neposredno nakon zavrãetka sednice: “Na
danaãçoj sednici poslanici Narodne skupãtine
Republike Srbije razmatrali su dokument koji
su doneli izaslanik EU za Kosovo predsednik
Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik pre-
dsednika Ruske Federacije za Balkan Viktor
Åernomirdin, i usvojili sledeñu Odluku:
– Narodna skupãtina Republike Srbije usva-
ja dokument za postizaçe mira koji su doneli
najviãi predstavnici EU i Rusije, predsednik
Republike Finske Marti Ahtisari i specijalni
izaslanik predsednika Ruske Federacije Borisa
Jeýcina Viktor Åernomirdin.
– Dokument potvrðuje suverenitet i teritor-
ijalni integritet naãe zemýe.
– Dokument potvrðuje ulogu Ujediçenih
nacija.
– Dokument je, iznad svih vaænosti, osnova
za mir.
Agencije Beta i AFP, pozivajuñi se na portp-
javile su da bi predstavnici NATO-a mogli da
doðu u Beograd narednih dana kako bi razgo-
varali o sprovoðeçu mirovnog plana za Koso-
vo, a çihov dolazak bi oznaåio kraj bombardo-
vaça.
Sergejev je rekao da su se o tome dogovorili
ruski izaslanik Viktor Åernomirdin i zamenik
stavnici NATO-a imañe zadatak da kontroliãu
povlaåeçe jugoslovenskih snaga sa Kosova,
primenu mera koje ñe omoguñiti bezbedan
povratak izbeglica u taj region, kao i ostale (ne-
precizirane) mere koje predviða mirovni plan,
dodao je Sergejev. On je takoðe rekao da su
Åernomirdin i Talbot odluåili da u Jugoslaviju
ameriåkog dræavnog sekretara Stroub Talbot u bude poslata grupa vojnih specijalista ruskog
telefonskom razgovoru. “Generali NATO-a ñe ministarstva odbrane.
u Beograd doñi pod pokroviteýstvom UN-a. Dokument podrazumeva potpuno pov-
Dan i åas dolaska u Beograd generala Alijanse laåeçe jugoslovenskih vojnih kao i policijskih
pod pokroviteýstvom UN biñe datum i åas kra- snaga sa Kosova i dolazak meðunarodnih bez-
dokumenti
Principi Grupe osam
Ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemaýa sveta i Rusije (G-8) saglasili su se 6. maja, na
sastanku u Bonu, o principima kojima ñe se rukovoditi u daýim politiåkim naporima za okonåaçe suko-
ba na Kosovu.
G-8 åine SAD, Kanada, Nemaåka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan i Rusija.
Nakon sastanka izdato je sledeñe saopãteçe:
1) Ãefovi diplomatija G-8 usvojili su sledeñe opãte principe o politiåkom reãeçu za kosovsku krizu:
– Trenutno i proverýivo okonåaçe nasiýa i represije na Kosovu
– Povlaåeçe sa Kosova vojnih, policijskih i paravojnih snaga.
– Slaçe na Kosovo snaænog meðunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, podræanog i us-
vojenog od strane UN koje ñe biti sposobno da garantuje postizaçe zajedniåkih ciýeva.
– Osnivaçe privremene administracije za Kosovo o kojoj ñe odluåiti Savet bezbednosti UN kako
bi se obezbedili uslovi za miran i normalan æivot svih stanovnika Kosova.
– Siguran i slobodan povratak svih izbeglica i raseýenih lica i neometan pristup Kosovu humani-
tarnih organizacija.
– Politiåki proces usmeren ka osnivaçu privremenog okvirnog sporazuma koji ñe Kosovu obezbe-
diti znaåajnu samoupravu za Kosovo, uzimajuñi u obzir sporazume iz Rambujea i principe su-
vereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemaýa regiona i demilitarizaciju
OVK (Oslobodilaåke vojske Kosova).
– Sveobuhvatan pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona.
2) Kako bi se sproveli ovi principi, ministri inostranih poslova G8 izdali su instrukcije svojim poli-
tiåkim direktorima da pripreme elemente za rezoluciju Saveta bezbednosti UN.
3) Politiåki direktori ñe sastaviti nacrte za daýe konkretne korake ka politiåkom reãeçu kosovske
krize.

4) Predsedniãtvo G-8 ñe o rezultatima danaãçeg sastanka informisati kinesku vladu.

5) Ministri inostranih poslova ñe se ponovo blagovremeno sastati kako bi razmotrili napredak koji je
do tog trenutka postignut.
BEOGRAD 3. JUN 1999.: Milan Milutinoviñ napuãta Skupãtinu Srbije

REAGOVANJA
Saopãteçe Skupãtine Srbije
Dokument iznad
svih vaænosti
Na danaãçoj sednici poslanici narodne skupã-
tine Republike Srbije, razmatrali su dokument
koji su doneli izaslanik EU-a za Kosovo pred-
sednik Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslan-
ik Predsednika Ruske Federacije za Balkan Vik-
tor Åernomirdin i usvojili sledeñu Odluku:
Narodna skupãtina Republike Srbije usvaja do-
kument za postizaçe mira koji su doneli na-
jviãi predstavnici EU-a i Rusije, predsednik Re-
publike Finske Marti Ahtisari i specijalni
izaslanik predsednika Ruske Federacije, Borisa
Jeýcina Viktor Åernomirdin.
– Dokument potvrðuje suverenitet i teri-
torijalni integritet naãe zemýe.
– Dokument potvrðuje ulogu Ujediçenih
nacija.
– Dokument je, iznad svih vaænosti, osno-
va za mir.
Duãan Mihajloviñ,
predsednik Nove demokratije
Odluka je
odraz realnosti
“Odluka Narodne skupãtine Republike Srbije o
prihvataçu mirovnog plana predstavýa odraz
politiåke i vojne realnosti. Prava je ãteta ãto re-
alistiånost nije krasila naãu politiku i u pre-
thodnom periodu – kada su odbacivani razum-
ni predlozi, a prihvatani predlozi onih koji su
gajili iluziju da ñe pobediti NATO savez i na taj
naåin zaãtiti ne samo srpski narod, veñ i celu
Evropu, Rusiju i Kinu. Smatramo da svako zlo
ima svoj kraj i da ñe odmah po uspostavýaçu
mira, narod umeti da evidentnu pozitivnu en-
ergiju iskazanu u odbrani naãe zemýe, kanaliãe
u razumnu politiku usmerenu na obnovu,
izgradçu i razvoj Jugoslavije. Zbog toga sudbi-
na Kosova i Metohije i çen opstanak u Srbiji i
Jugoslaviji zavisi samo od naãe mudrosti i
sposobnosti preumýeça i voðeça nove us-
peãnije politike.”
Vladan Batiñ,
koordinator Saveza za promene
Zakýuåci se
moraju sprovesti
“Za graðane Srbije, posle svega ãto nam se
dogaðalo, mir znaåi pobedu. Za ovu vlast, s
obzirom na naåin na koji je do mira doãlo, ovo je
potpuni poraz. Medijskom halabukom taj poraz se
ne moæe viãe pretvoriti u pobedu i za graðane koji
su na svojoj koæi osetili posledice jedne nakaradne
politike, potpuno je jasno da je na delu posledçi
pokuãaj prevare od strane vlasti. Slobodan
Miloãeviñ, koji je na vrhu piramide vlasti i koji je
najodgovorniji, pokuãava tu odgovornost, koja je
prioritetno pitaçe, da prenese na Skupãtinu koja
nikada nije ni odluåivala o Kosovu. To je çegova
posledça labudova pesma. Ostaje nam da se nad-
amo da ñe odluka biti sprovedena i da zakýuåci
neñe ostati mrtvo slovo na papiru. Govorim to
opreza radi, jer smo åesto bili svedoci ignorisaça
skupãtinskih odluka. Najviãe ãto mogu da uåine
ýudi u vrhu vlasti jeste da podnesu ostavke.”
Socijalistiåka partija Srbije
Dokument åuva
integritet i suverenitet
SRJ
Socijalistiåka partija Srbije je podræala plan za
reãavaçe kosovske krize izaslanika Rusije i
Evropske unije Viktora Åernomirdina i Martija
Ahtisarija, uz ocenu da taj dokument donosi
“postizaçe mira i zaustavýaçe zloåinaåkog
bombardovaça” i istovremeno åuva teritori-
jalni integritet i suverenitet zemýe. “Ovim do-
kumentom potvrðuje se i åuva teritorijalni in-
tegritet i suverenitet naãe dræave, a reãavaçe
problema na Kosovu i Metohiji se prenosi u
UN, åime se potvrðuje uloga te najviãe svetske
organizacije, u skladu sa çenom Poveýom”,
saopãtio je Izvrãni odbor SPS-a. “Jedinstvom
naroda, graðana, politiåkih stranaka, rukovod-
stva, herojskom borbom vojske i policije, odb-
ranili smo slobodu, dostojanstvo i åast naãeg
naroda od viãestruko vojno, politiåki i teh-
noloãki nadmoñnog neprijateja NATO-a, koji je

2 VREME ■ 5. JUN 1999.


REUTERS
BEOGRAD 2. JUN 1999.: Izaslanici Ahtisari i Åernomirdin
bednostnih i civilnih snaga pod jedinstvenom
komandom.
Na zatvorenoj sednici, 136 poslanika je gla-
salo za ponuðeni sporazum, 74 je bilo protiv,
troje je bilo uzdræanih, a jedan poslanik nije
glasao. Poslanici Srpske radikalne stranke gla-
sali su protiv dokumenta, ali su ostali u maçi-
ni. Radikali u skupãtini imaju 82 poslanika.
Prema izjavi jednog poslanika datoj agenciji
Rojters, “radikali su bili vrlo glasni i åak su
pretili da tuku neke ålanove SPO-a”. Na kon-
ferenciji za novinare, nakon sednice par-
lamenta, lider te partije Vojislav Ãeãeý najavio
je moguñnost izlaska radikala iz Vlade Srbije jer
je prihvañeni plan – “plan NATO-a”.
Neposredno posle skupãtinskog zasedaça
oglasile su se Socijalistiåka partija Srbije i Di-
rekcija Jugoslovenske
levice (JUL) uz tvrdçu
da Kosovo i Metohija
Na zatvorenoj sednici, 136
ostaju u sastavu Jugo- poslanika je glasalo za ponuðeni
slavije i da misija UN-a
dolazi u ciýu obezbe- sporazum, 74 je bilo protiv,
ðeça mira i daýeg raz-
voja na Kosmetu. Pred-
troje je bilo uzdræanih, a jedan
sednik Srpskog pokreta poslanik nije glasao. Poslanici
obnove Vuk Draãkoviñ
izjavio je da “viãe nismo
Srpske radikalne stranke glasali
u neprijateýskim odno- su protiv dokumenta, ali su
sima sa NATO save-
zom”. U partijskim re- ostali u maçini
agovaçima (od radika-
la do GS-a) odmah su se åuli i zahtevi da se uk-
ine ratno staçe u Srbiji i da se raspiãu izbori na
svim nivoima.
Bilo je glasina da je u ruskoj delegaciji bilo
izvrãio agresiju na naãu zemýu sa ciýem da
poniãti naã suverenitet i teritorijalni integritet,
suprotno svim normama meðunarodnog pra-
va”, navodi se u saopãteçu.
SPS je saopãtio da, “polazeñi od toga da je na-
jveña vrednost zaãtita naroda i dræave”, podræa-
va dokument “koji predstavýa osnovu za mir”,
kao i da ñe na osnovu takvih opredeýeça za
mir biti doneta rezolucija u Savetu bezbednosti
UN-a.
Miodrag Vukoviñ,
savetnik Mila Ðukanoviña
Narodu sve treba
objasniti
“Desilo se nuæno, desilo se kasno, i neko za to
mora da odgovara. Nuæno je bilo postiñi mir,
nuæno je bilo kosovski problem reãavati prego-
vorima, nuæno je bilo meðunarodnu zajednicu
prihvatiti za partnera, a ne sa çom ratovati,
nuæno je bilo biti odgovoran prema narodu i
dræavi. Sve je to traæila Crna Gora. Politika u
sporova oko sadræaja ugovora, da je vojni deo
delegacije navodno bio protiv, ali je to jedan
Åernomirdinov savetnik demantovao.
Jedan deputat ruske Dume blizak komunis-
tima, Nikolaj Karitonov, izjavio je: “Åernomir-
din ponavýa Minhenski ugovor iz 1938.”
Vladimir Æirinovski, crven u licu, izjavio je vi-
åuñi kako “specijalista za gas” ne sme da vodi
spoýnu politiku.
U Åeýabinsku veñ trenira 600 ruskih speci-
jalaca koji treba da budu poslati na Kosovo.
Agencija Beta javýa kako je najavýeno da ñe
ruski kontingent u meðunarodnim mirovnim
snagama na Kosovu brojati 10.000 vojnika. O
obimu zapadnih snaga maçe se zna, ali se
pomiçe da ñe Amerikanci dati 7000 ýudi, a
Italijani 4000... Neizvesnost i relativno malo
konkretnih infor-
macija pratili su
ovu misiju do
çenog beograd-
skog (polu)finala.
Poåetak nedeýe
bio je napet i nije
bilo mnogo znako-
va koji bi ukazivali
na povoýan ishod
inaåe komplikova-
nih pregovora. Ev-
ropski i ruski izas-
lanik za Balkan
Marti Ahtisari i Vi-
ktor Åernomirdin ipak su, posle dva odlagaça,
došli u Beograd u sredu kasno popodne, i
tokom dvoåasovnih razgovora predstavili
predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiñu mirov-
Beogradu sruãila je prvo dogovorenu Jugoslavi-
ju, stvorila patriotsku Jugoslaviju, kaznila Crnu
Goru i krenula u juriã na nebo, ali sa srpskom
sirotiçom, dok su sebe sklonili daleko od svega
toga.
Kosovo viãe nije u sastavu Srbije, Kosovom
neñe vladati Srbi, Srbija je izgubila dræavni in-
tegritet i sve to treba objasniti narodu. Srbija
viãe neñe biti unitarna dræava. Odlukom
srpskog parlamenta, ona se federalizuje, na na-
jgori naåin po Srbiju. SRJ kao faktiåka tvorevina
ne postoji. Postoji zahtev da ovaj prostor i daýe
ostane jedna dræava, ali to ne znaåi i na
dosadaãçi naåin. Crna Gora nikada viãe sa
ovakvom vlaãñu u Srbiji, jer smo se jedva spasili
da nas vlast sa Dediça ne pretvori u Hiroãimu.
Crna Gora hoñe sa Srbijom, ali novom i
demokratskom. Strah nas je od dana koji dola-
ze i kako ñe se Srbija izboriti sa samom sobom.
Sa ovom vlaãñu, Srbija neñe biti u ratu protiv
celog sveta, ali ni sa svetom.”
dokumenti
Tekst sporazuma koji je prihvañen
u Skupãtini Srbije
– SPORAZUM –
Da bi se krenulo prema reãeçu kosovske krize, treba da bude postignut
sporazum o sledeñim prinicipima:
1. Trenutno i proverýivo okonåaçe nasiýa i represije na Kosovu.
2. Proverýivo povlaåeçe sa Kosova svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga prema brzom vremen-
skom rasporedu.
3. Rasporeðivaçe na Kosovu pod okriýem UN, efikasnih meðunarodnih civilnih i bezbednosnih snaga,
koje ñe delovati kao ãto to moæe da bude odluåeno na osnovu glave 7. Poveýe UN, sposobnih da ga-
rantuju ispuçeçe zajedniåkih ciýeva.
4. Meðunarodno bezbednosno prisustvo, uz suãtinsko uåeãñe NATO, mora biti rasporeðeno pod
ujediçenom komandom i kontrolom i ovlaãñeno da uspostavi bezbedno okruæeçe za celo
stanovniãtvo na Kosovu i da olakãa bezbedan povratak svih raseýenih lica i izbeglica svojim domov-
ima.
5. Ustanovýavaçe privremene administracije za Kosovo, kao dela meðunarodnog civilnog prisustva, o
kojoj ñe odluåiti Savet bezbednosti UN, pod kojom ñe narod Kosova moñi da uæiva suãtinsku au-
tonomiju unutar SRJ. Privremena administracija obezbeðuje prelaznu upravu, za vreme dok se us-
postavýa i nadgleda razvoj uslova za miran i normalan æivot za sve stanovnike Kosova.
6. Nakon povlaåeça, jednom dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osobýa biñe dozvoýeno da
se vrati radi obavýaça sledeñih duænosti:
– veza sa meðunarodnom civilnom misijom i meðunarodnim bezbednosnim prisustvom,
– obeleæavaçe i åiãñeçe minskih poýa,
– odræavaçe prisustva na mestima srpske baãtine,
– odræavaçe prisustva na kýuånim graniånim prelazima.
7. Bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseýenih lica pod nadgledaçem UNHCR i neometan
pristup humanitarnih organizacija Kosovu.
8. Politiåki proces usmeren prema postizaçu privremenog politiåkog okvirnog sporazuma kojim se
obezbeðuje suãtinska samouprava za Kosovo, uz puno uzimaçe u obzir sporazuma iz Rambujea i
principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ i drugih dræava u regionu, kao i demilitarizacija
OVK. Pregovori izmeðu strana oko reãeça ne bi smeli da odloæe ili ometaju uspostavýaçe demo-
kratskih samoupravnih institucija.
9. Sveobuhvatan pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona. To ñe ukýuåiti sprovoðeçe
Pakta stabilnosti za jugoistoånu Evropu uz ãiroko meðunarodno uåeãñe radi daýeg unapreðivaça
demokratije, ekonomskog prosperiteta, stabilnosti i regionalne saradçe.
10. Prekid vojnih aktivnosti ñe zahtevati prihvataçe gore izloæenih principa, uz istovremenu saglasnost
sa drugim prethodno identifikovanim elementima koji se preciziraju u doçoj fusnosti.*
Zatim ñe biti brzo zakýuåen vojno-tehniåki sporazum kojim ñe, izmeðu ostalog, biti precizirani do-
datni modaliteti, ukýuåujuñi i ulogu i funkcije jugoslovensko/srpskog osobýa na Kosovu.
* Drugi prelazni elementi:
– Ubrzan i precizan vremenski raspored za povlaåeçe koji znaåi, npr. sedam dana za okonåaçe
povlaåeça, izvlaåeçe naoruæaça PVO van zone meðusobne sigurnosti od 25 kilometara, u roku
od 48 sati.
– Povratak osobýa radi obavýaça åetiri gore nevedene funkcije biñe izvrãen uz sinhronizaciju
meðunarodnog bezbednosnog prisustva i biñe ograniåen na mali dogovoreni broj (stotine, a ne
hiýade).
– Suspenzija vojnih dejstava ñe se dogoditi nakon otpoåiçaça povlaåeça koje se moæe proveriti.
– Rasprava o vojno-tehniåkom sporazumu i çegovo postizaçe neñe produæiti prethodno utvrðeno
vreme za povlaåeçe.
ni plan koji su usaglasili Zapad i Rusija. došlo zbog nedovoýne saglasnosti izmeðu
Sastanak je bio posebno vaæan zato što je Rusa i Amerikanaca o najbitnijim aspektima
reå o prvom direktnom susretu Zapada (pred- mirovnog plana – a bilo je od kýuånog znaåaja
sednik Finske Ahtisari izaslanik je Evropske da izaðu sa zajedniåkim predlogom.
unije koji je dobio posebno odobreçe da doðe Malo je nedostajalo da ni Åernomirdin ni
u Beograd) sa Jugoslavijom od poåetka agresije Ahtisari ne doðu ni ovom prilikom, jer je u
NATO-a, 24. marta. Moguñnost çegovog dola- zadçi åas maratonskih pregovora çih dvojice
ska najavýivana je i tokom prethodne dve Åer- sa ameriåkim izaslanikom Stroubom Talbot-
▼
nomirdinove posete Beogradu, ali do toga nije om, u utorak i sredu u Bonu – Amerikanac iza-
JUL Zoran Ðinðiñ, predsednik
Demokratske stranke
Prihvatamo sve
principe EU-a i Rusije Pomoñ posle
Direkcija Jugoslovenske levice (JUL) saopãtila povratka kredibiliteta
je da “prihvata sve principe Evropske unije i “Konaåno. Zaista smatram da je dobro ãto je
Rusije, koje su u Beograd doneli çihovi pred- Slobodan Miloãeviñ prihvatio mirovni spora-
stavnici Marti Ahtisari i Viktor Åernomirdin”. zum – srpski parlament je samo puki izvrãilac
“JUL smatra pozitivnom tekovinom çegove æeýe – iako je to uåinio s ogromnim
dvomeseånog otpora åiçenicu da Kosovo i zakaãçeçem i nepotrebnim ærtvama. Moramo
Metohija ostaju u sastavu Jugoslavije, da u ciýu biti svesni tuæne åiçenice da se tekst prih-
obezbeðeça mira i daýeg razvoja na Kosmetu vañenog sporazuma gotovo ne razlikuje od on-
oga ãto je Miloãeviñu nuðeno pre poåetka
dolazi misija UN-a”, stoji u saopãteçu, a
prenose beogradski mediji. Ta stranka navodi bombardovaça, ãto znaåi da odugovlaåeçem
niãta nismo dobili, ali smo mnogo izgubili.
da se “ponosi herojskim otporom naroda, ju-
naãtvom naãe vojske i policije i jedinstvom svih Sada ulazimo u fazu koja nije niãta maçe muå-
politiåkih partija”. na od prethodne jer bez politiåkih promena ze-
“Radujemo se prestanku bombardovaça sa ce- mýa ne moæe da povrati kredibilitet, a bez toga
lim naãim narodom, spremni za veliku obnovu ne moæe da oåekuje pomoñ u obnovi onoga ãto
i ravnopravan æivot svih koji u çoj æive, za koje je razoreno tokom bombardovaça. Straãno je
se JUL od svog osnivaça zalaæe”, piãe u to ãto oni koji su odgovorni za dvomeseåno
▼
saopãteçu. bombardovaçe sada smatraju da su, potpi-
sivaçem sporazuma, sa sebe skinuli tu odgo-
5. JUN 1999. ■ VREME 3
 Nepunih pola åasa po okonåaçu vanredne sed-
nice narodne skupãtine, potpredsednik repub-
Vojislav Ãeãelj, predsednik Srpske radikalne stranke
liåke vlade i lider Srpske radikalne stranke Vojislav
Ãeãeý odræao je u Zemunu konferenciju za nov-
inare. U prepunoj sali, pred najmaçe sedamdeset
domañih i stranih novinara, po nepodnoãýivoj
Ãta sam rekao Miloãeviñu
vruñini, ali i uz sokiñe i kaficu, Vojislav Ãeãeý
poåeo je konferenciju rekavãi da su radikali bili spremni da
prihvate “osnovne konture Åernomirdinovog plana, takoz-
vanog ruskog plana s kojim je Åernomirdin proãli put doãao u
Beograd”, ali da je, po çegovoj oceni, ruski plan napuãten i
sada je Åernomirdin doãao sa planom NATO-a, Amerikanaca
i Evropske unije. “Taj plan je za Srpsku radikalnu stranku pot-
puno neprihvatýiv”, rekao je Ãeãeý, dodavãi da je SRS u Skupã-
tini glasala protiv usvajaça naåela pomenutog plana. U obra-
zloæeçu je Vojislav Ãeãeý naveo da je stav çegove stranke da s
Kosova i Metohije ne mogu da se povuku sve jugoslovenske
trupe i da “tamo moramo zadræati bar normalan mirnodopski
nivo vojnih i policijskih snaga ãto podrazumeva 15.000 vojnika
i 10.000 policajaca”. Radikali smatraju da se na Kosmetu ne
DRAÃKO GAGOVIÑ
vor: “Mi sigurno neñemo doåekati u vladi
eventualni ulazak trupa iz agresorskih zem-
aýa, prevashodno ameriåkih trupa na Kosovo i
Metohiju.” Siroma` Tim Marãal iz “Skaj çuza”
prevario se doãavãi bez prevodioca, pa mu je
odmah oåitana kratka lekcija o tome da je
ovde zvaniåni jezik srpski. Kolege su mu priskoåile u pomoñ, pa je incident oåas izglaðen, a novi-
nari su saznali da ñe daýe delovaçe SRS-a zavisiti od konkretnih vojnih, politiåkih i drugih poja-
va. Vojislav Ãeãeý je izrazio æaýeçe zbog toga ãto su çegovi koalicioni partneri iz Socijalistiåke
partije Srbije glasali za prihvataçe ovog plana, ali je uputio novinare da za sve ãto ih zanima u vezi
sa SPS-om pitaju predstavnike te stranke. Takoðe je odbio da komentariãe ponaãaçe ruskih poli-
tiåara, ne propustivãi ipak da konstatuje da ruska pomoñ nije u skladu sa çegovim oåekivaçima,
ali i da “Rusija ipak na izvestan naåin pomaæe, makar pomagala samim tim ãto i ona ne uåestvuje
u bombardovaçima”. Upitan za savet NATO-trupama, on je odgovorio da je çegov savet da se
“dræe podaýe od Kosova i Metohije, jer u kojoj god varijanti da se pojave, neñe se oseñati nimalo
sigurnim”.
Odgovarajuñi na pitaçe o statusu Kosmeta i eventualnoj promeni Ustava Srbije, Vojislav Ãeãeý
je podsetio da je za promenu Ustava potrebna dvotreñinska veñina u republiåkom parlamentu i
da je to nemoguñe da se izvede bez SRS-a, jer bi svi ostali “morali da budu apsolutno jedinstveni

smeju rasporeðivati trupe NATO-a. “Mi nikada neñemo prih- da to postignu”. “Mi imamo 83 poslanika i samo nam jedan mandat nedostaje da tu apsolutnost
vatiti agresorske trupe u bilo kom delu Srbije”, naglasio je spreåimo”, rekao je Ãeãeý uz opasku da je sliåan odnos snaga i u saveznom parlamentu. Po çego-
Ãeãeý, uz izjavu da za SRS “pogotovo ne dolazi u obzir da vom miãýeçu, ponuðeni dokument bi “po svojoj opãtosti” mogao da se poredi sa deset principa
eventualnim trupama UN-a komanduju strukture NATO-a”. Kontakt-grupe uoåi Rambujea i da se tek oåekuje obimniji dokument koji bi mogao da bude “nep-
Po çegovom miãýeçu, ni privremena administracija na Kos- ovoýniji od Rambujea”. Uz potvrdan odgovor na pitaçe da li ñe se o ovoj mirovnoj ponudi joã
metu ne bi “smela da zameni naãu dræavnu vlast, kao ãto su to prihvatili u ovim naåelima”. Za raspravýati u republiåkoj Vladi, Vojislav Ãeãeý je potvrdio da je u sredu uveåe dva i po sata – od 22
çega je “nedopustivo da se naãa vojska poåne povlaåiti pre nego ãto prestane bombardovaçe i åasa do pola åasa posle ponoñi – razgovarao sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom
pre nego ãto NATO odustane od svojih agresivnih namera protiv SRJ” i da je “nepodnoãýivo da Miloãeviñem i da mu je rekao isto ãto i novinarima – “da ovakav plan ne treba prihvatiti”. Na pi-
naãa vojska posle sluæi stranim jedinicama u razminiravaçu minskih poýa ili nekim sliånim ak- taçe da li oåekuje otpor dolasku stranih trupa na Kosmet, odgovor je glasio: “To ñemo da vidimo.”
tivnostima u sluæbi NATO-a.” Kada je o izborima reå, lider radikala je podsetio da bi sledeñe godine trebalo da se odræe re-
Uz ocenu da je Kosovo i Metohija samo jedna od faza, kako se izrazio, agresorskih udara na dovni savezni i lokalni izbori, a kada je reå o SRS-u, izjavio je da bi ta stranka æelela prevremene
srpski narod i sve srpske zemýe, te sumçu da su posle Krajine, Republike Srpske i Kosova na redu izbore na svim nivoima. Zbog uopãtenih formulacija mirovnog plana koje dozvoýavaju razliåita
Crna Gora, Sandæak, Vojvodina i ko zna ãta sve ne, Vojisav Ãeãeý nije propustio da napadne “one tumaåeça, Vojislav Ãeãeý nije prihvatio da çegovo prihvataçe nazove kapitulacijom, ali je
politiåare koji se nude da budu okupacioni gaulajteri”. Ovoga puta, uz Zorana Ðinðiña, naroåito je izrazio bojazan da ñe Amerikanci svaku nedoreåenost “veãto preokrenuti u pravcu realizacije sop-
pomenuo Vuka Draãkoviña koji, kako reåe, “jednostavno kipti od sreñe i veseýa zbog ovog ultima- stvenih interesa”.
tuma s kojim je Åernomirdin doputovao u Beograd”, ali je izrazio uvereçe da narod neñe dopustiti Na kraju je postavýeno pitaçe koje je najviãe zasmejalo prisutne: da li se, zbog razaraça
“kandidatima za novog Milana Nediña” da ovladaju zemýom. zgrade Radio-televizije Srbije i åiçenice da program RTS-a moæe da se vidi samo na drugim TV-
Razume se da je novinare prvo zanimalo da li ñe posle ovoga radikali da ostanu u vladi. Odgo- stanicama, u Vladi razmiãýa o ukidaçu takse na brojilo. Odgovor je, naravno, bio negativan. ■
UROÃ KOMLENOVIÑ

šao sa sasvim novim predlozima o tajmingu
povlaåeça jugoslovenske vojske i policije sa
Kosova. Rusi su zapretili da ñe se povuñi iz pre-
govaraåkog procesa, polazak za Beograd je dva
puta odlagan, ali je konaåno, u sredu popodne,
potvrðen.
Prema zapadnim izvorima, Åernomirdin i
Ahtisari doneli su Miloševiñu nacrt mirovnog
plana koji bi trebalo da bude pretoåen i u re-
zoluciju Saveta bezbednosti UN-a.
Portparol ameriåkog Stejt departmenta
Dæejms Rubin rekao je da Ahtisari raspolaæe sa
“dovoýno detaýa” da odgovori na Miloševiñe-
va pitaça o uslovima NATO-a, mada Finska
nije u toj organizaciji.
Dosad se o dve najspornije taåke spora-
zuma koji bi mogao dovesti do prekida rata – o
povlaåeçu jugoslovenskih snaga sa Kosova i
REAGOVANJA
vornost. Zato oåekujem da ñe naredni mesec
biti mesec æestoke propagande i represije, jer
narod treba da se uveri da mu je Miloãeviñ po-
dario pravedni mir. Ãto se mog povratka u Beo-
grad tiåe, proceniñu kada ñu to uraditi. Treba
imati na umu åiçenicu da Miloãeviñ, kad god
mora da popusti pred meðunarodnom zajed-
nicom, steæe obruå i pojaåava represiju na un-
utraãçem planu.”
Duãan Jaçiñ, predsednik
Foruma za etniåke odnose
Nema viãe kalkulacija
“Poslanici Skupãtine Srbije treba da budu sves-
ni da su, kao ãto su nedavno doneli odluku o
ratu, juåe doneli odluku o odloæenom ratu.
Hoñu da kaæem da Albanci u svetu imaju imidæ
ærtve i da ñe se çihovi zahtevi jako uvaæavati.
Ako bilo ko misli da kalkuliãe s povratkom izbe-
glica, brojem raseýenih i ubijenih, æestoko se
vara da ñe to moñi da uåini i dovodi u pitaçe
åitav mirovni proces. To ne znaåi da bi mirovni
proces bio odloæen zauvek, ali u sluåaju pro-
padaça ovog pokuãaja, sledi totalni rat, kopne-
ni. Odluka srpskog parlamenta predstavýa
poåetni korak u mirovnom procesu, ali ne tre-
ba padati u neumereni optimizam. Srbija je
rasporeðivaçu stranih trupa – saznalo sle-
deñe:
Plan predivða da ñe se na Kosovu raspored-
iti oko 50.000 stranaca – vojnika i onih koji
vojsku opsluæuju. Trideset zemaýa je, prema
“Njujork tajmsu”, dosad ponudilo 47.868 ýudi.
Prema formulaciji BBC-a, “NATO trupe radiñe
rame uz rame sa ruskim vojnicima”. Londons-
ki “Gardijan” kaæe da ñe Rusija i NATO imati
“zasebna podruåja komande”. Toliko puta
ponavýana fraza da NATO trupe moraju biti
okosnica mirovnih snaga u åetvrtak je prak-
tiåno nestala iz zapadnih medija.
Predsednik SAD Bil Klinton rekao je da ñe
SAD poslati 7000 ýudi, dok je portparol Pen-
tagona Kenet Bejkon objasnio da ñe pola tog
sastava biti borbenog, a druga polovina nebor-
benog karaktera. Nije reåeno koliko ñe na Kos-
ovu biti ruskih vojnika, ali je Åernomirdin
izgubila samostalnost i suverenitet i neñe se
mnogo pitati prilikom donoãeça buduñe re-
zolucije o Kosovu, a morañe da je sprovede.
Plaãi me uzdræanost poslanika Srpske radikalne
stranke, jer to moæe da znaåi da je çihov lider
Vojislav Ãeãeý spreman da nastavi da harangira
i pronalazi izdajnike.”
Vojislav Koãtunica,
predsednik DSS-a
Nije vreme za
samoobmaçivaçe
“Srbiji je ponuðeno da prihvati ili odbije mirov-
ni plan za Kosovo postignut izmedju Amerike,
Evropske unije i Rusije, mada suãtinski, taj plan
sadræi zahteve dræava koje vrãe agresiju. Ishod
ovakvog plana mogao je biti po nas maçe nep-
ovoýan da je teãko kosovsko pitaçe koliko-toli-
ko reãavano u posledçih deset godina.
Naæalost, to nije bio sluåaj, na ãta upuñuje i la-
koña s kojom su Skupãtina Srbije i predsednik
SRJ usvojili taj plan – duæe su se ameriåki,
evropski i ruski izaslanici bavili kosovskim pi-
taçem nego ãto je to uåinilo najviãe pred-
stavniåko telo Srbije. Srbija zapravo danas bira
izmeðu dva zla, a sutra ñe moæda biti liãena
moguñnosti i takvog nazovi izbora. Stavýena u
saopštio – a portparol NATO-a Dæejmi Šej
potvrdio – da ñe komanda biti dvojna.
Ta stvar nije još sasvim jasna. Åernomirdin
je rekao da ñe ruske trupe “operisati zasebno u
odnosu na NATO”, da ñe Rusi komandovati
svojima a NATO svojima, te da ñe odnosi dva
kontingenta biti regulisani posebnim sporazu-
mom; Šej da ñe i jedni i drugi raditi na osnovu
istih principa (dodao je i: “da vidimo kako
ñemo izañi iz ovoga”).
Ahtisari je pre dolaska u Beograd pomiçao
bosanski model, na åije detaýe je u åetvrtak
podseñala i zapadna štampa – generalna ko-
manda pripada NATO-u, ali ruski kontingent
ima izvesnu samostalnost. Problem je izgleda
u generalnoj komandi nad tim trupama – Rusi
insistiraju da to bude UN, Zapad (i daýe) da to
bude NATO.
Zapadna štampa dodaje da su Rusi naåinili
poloæaj da izmeðu dva zla izabere maçe, Srbija
moæe opstati i obnoviti se, i materijalno i du-
hovno, samo bez samoobmaçivaça o pravoj
prirodi toboæçeg mirovnog plana.”
Nebojãa Åoviñ, predsednik
Demokratske alternative
Jedini opravdan potez
“Za svakoga ko odgovorno misli o svojoj zemýi
i svom narodu, nakon 72 dana bombardovaça,
razaraça zemýe, stradaça i patçi graðana, je-
dini opravdan stav je zaustaviti rat i spreåiti joã
straãniju katastrofu. Mir, meðutim, neminovno
postavýa pitaça da li se i ãta ratom postiglo,
kolika je çegova cena, zaãto smo uãli u rat uko-
liko çime nismo niãta dobili i ko nas je u çega
uvukao. Niko normalan ne moæe biti protiv
bilo koje moguñnosti da se ova nesreña
zaustavi, iako ovo ãto je sada prihvañeno nije
boýe od onoga ãto je viãe puta odbijeno, ali je
verovatno boýe od onoga ãto bi bila sledeña
ponuda, nakon novih razaraça i stradaça.
Ovo je kapitulacija na koju smo bili primorani
kako bismo saåuvali narod i zemýu, nakon rata
koji smo mogli izbeñi. Gubimo posle rata ono
ãto je moglo biti spaseno bez çega. I oni koji
sada tvrde da je ovo pobeda, kao i oni koji rato-
bitan kompromis i time što su dopustili da
NATO odredi nacionalni sastav svog kontin-
genta – što znaåi da su prihvatili da meðu sna-
gama Alijanse budu i glavni agresori – Ameri-
kanci i Britanci.
To rešeçe je na tragu ranijih predloga da
tokom mirovne operacije Kosovo bude podeý-
eno na zone, pa da u onoj koja se smatra po-
druåjem veñeg srpskog interesa mir åuvaju
Rusi, a u onoj koja se percipira kao više albans-
ko podruåje red odræava NATO.
Meðutim, “Gardijan” je u åetvrtak veñ ob-
javio “zabrinutost etniåkih albanskih izbeglica
i UÅK-a” zbog “koncentracije ruskih trupa u
odreðenom sektoru Kosova”, jer bi to bila “de
facto podela Kosova”. Citiran je “lider kos-
ovskih Albanaca” Hašim Taåi koji kaæe: “Kate-
goriåki odbijamo ideju zasebnih zona meðun-
arodnih snaga. Ne moæemo prihvatiti raspore-
borno tuðim glavama traæe nastavak rata, isti
su oni koji su nas u çega uvukli. Na opãtu nes-
reñu, oni jedino razmiãýaju o tome kako da
na ovoj opãtoj tragediji izvuku neki politiåki
profit.”
Vuk Obradoviñ,
predsednik Socijaldemokratije
Vreme za
sabiraçe tek dolazi
“Narodna skupãtina Srbije postupila je na jedi-
ni razuman naåin. Glavno je da se prestane sa
ubijaçem ýudi i razaraçem zemýe. Sada je
najvaænije da se te odluke sprovedu, saåuva
unutraãçi mir i spreåi delovaçe onih koji bi da
i daýe ratuju sa celim svetom. Vreme za sabi-
raçe tek dolazi. Na mnoga pitaça ñe morati da
se odgovori. Jedno od çih je zaãto su poslanici
Skupãtine 23. marta glasali sasvim drugaåije i
odbili boýu ponudu od ove koju su danas prih-
vatili. Verujem da ñe narod umeti da napravi
pravi bilans i vidi ko je sve vreme radio u çiho-
vom interesu, a ko mu je uniãtavao sadaãçost i
perspektive.”

4 VREME ■ 5. JUN 1999.

 “U ime veñine ýudi ove evropske nacije, ove stare hvataça meðunarodnog plana. Draãkoviñ, pored
evropske dræave, ãaýem najboýe æeýe za hitno
Vuk Draãkoviñ, predsednik Srpskog pokreta obnove koga su nemo sedeli Milan Komneniñ, bivãi
pomireçe i saradçu sa evropskim zemýama i savezni ministar informisaça, Milan Mikoviñ, ãef
SAD. Ãto se zemýe Srbije tiåe, i SRJ, mi od danas
nismo ni u kakvom odnosu neprijateýstva sa
NATO paktom, pa oåekujemo da NATO pakt neñe
Gotovo identiånih poslaniåke grupe SPO-a u republiåkoj skupãtini,
Vojisav Mihajloviñ, gradonaåelnik Beograda, go-
vorio je o novom poåetku. “Od danas ova zemýa
biti u bilo kakvom odnosu neprijateýstva sa
nama”, rekao je na engleskom Vuk Draãkoviñ,
predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO), na
glediãta sa Miloãeviñem mora da krene novim putem”, rekao je bivãi pot-
predsednik savezne vlade. “Putem nove politike
odluånih korenitih reformi ekonomskog i
konferenciji za novinare sazvanoj povodom usva- demokratskog sistema, pomireça meðu nama
jaça meðunarodnog mirovnog plana. “Potpuno smo spremni da ispunimo sve obaveze koje smo samima, pomireça i pune saradçe sa nadleænim organima u
prihvatili danas. Mi nijednog trenutka nismo æeleli rat. Sticajem raznih okolnosti doãlo je do suko- republici Crnoj Gori. Æelimo da ãto pre poåne povratak svih
ba sa NATO paktom i jedan nevini narod i dræava izloæeni su besprimernoj agresiji i kolektivnom izbeglica, albanskih i srpskih, na Kosovo. U multietniåkoj,
kaæçavaçu”, objasnio je lider SPO-a. multikulturnoj Srbiji ima mesta za sve ýude, za jedan novi æiv-
Draãkoviñ je naglasio da mir koji je objavila Skupãtina Srbije znaåi i obavezu brzog pomireça ot, utemeýen na najviãim demokratskim standardima Evrope i
sa svim zemýama EU i SAD. “Od danas ova zemýa mora sebi da postavi za ciý da se iznutra sveta. Treba nam poåetak izgradçe pomireça izmeðu Srba i
demokratski, ekonomski i u svakom drugom pogledu transformiãe tako da vrlo brzo postane Albanaca. SPO ñe uåiniti sve da hitno iznutra ekonomski,
uvaæeni ålan EU, koji ñe dobiti neophodnu humanitarnu, finansijsku i drugu pomoñ za obnovu od demokratski, duhovno, preobrazi ovu dræavu u evropsku dræa-
meðunarodne zajednice, EU i SAD”, rekao je Draãkoviñ novinarima, dok je na snazi bila vazduãna vu, u balkansku Ameriku”, obeñao je Draãkoviñ.
opasnost a prozori sediãta SPO-a se tresli od probijaça zvuånog zida. Na pitaça postavýena na Odgovarajuñi na pitaçe da li je prihvañeni dokument u suã-
srpskom Draãkoviñ je odgovarao na engleskom. Na pitaçe stranog novinara da li ñe, kada ameriå- tini identiåan dokumentu koji je naãa vlada odbila u Rambujeu,
ki i britanski vojnici doðu na Kosovo, otiñi tamo, rukovati se i razgovarati sa çima, Draãkoviñ je Vuk Draãkoviñ je rekao da se principi iz Rambujea moraju poã-
odgovorio: “Naravno.” tovati i da nema razloga da se oni odbacuju. “Govorim o prin-

DEJAN TASIÑ
Predsednik SPO-a novinarima je otkrio vrlo malo detaýa usvojenog dokumenta, samo je pona- cipima Kontakt-grupe koje je naãa dræava u potpunosti prihvati-
výao “nemojte me pitati o tekstu dokumenta” i “nemojte me pitati o vojnim pitaçima”. Upitan la. Nisam spreman da idem u detaýe, ali sam veliki optimista ãto
kako ñe se jugoslovenske snage povalåiti pod bombama, Draãkoviñ je rekao da ne moæe da veruje se buduñeg politiåkog dogovora tiåe. Mislim da taj dogovor tre-
da ñe NATO bombardovati dokument koji je sam, sa EU i Rusijom sastavýao, a jugoslovenska stra- ba da sadræi dva paralelna pravna sistema. Jedan evropski, srps-
na ga usvojila bez ikakvih primedbi. ki, u sklopu pravnog sistema Srbije, i drugi, albanski, åije detaýe
Draãkoviñ je rekao da je u sredu uveåe razgovarao sa predsednikom Miloãeviñem, koji je izneo treba oni sami da odrede. Ako hoñe ãerijatsko pravo, krvnu osvetu, plemensko ureðeçe, neka im”,
glediãta gotovo identiåna çegovim. Na pitaçe da li je Miloãeviñ od çega traæio da poslanici SPO- dodao je on.
a glasaju za predloæeni dokument Draãkoviñ je odgovorio da nije, i objasnio: “Bio je to sastanak sa Jedna strana novinarka pitala je: “Ako su principi Rambujea ugraðeni u taj dokument, kakva
predstavnicima politiåkih partija zastupýenih u srpskom parlamentu i on je, kao ãef dræave, izneo mislite da ñe biti reakcija obiånih ýudi u Srbiji, koji su zbog odbijaça Rambujea dva meseca trpe-
svoje miãýeçe da se dokument mora prihvatiti.” Na ovo su okupýeni novinari prasnuli u smeh. li bombardovaçe?” Draãkoviñ je odgovorio: “Oni moraju ozbiýno razmisliti o onome ãto se desi-
“Veoma je vaæno istañi,” rekao je Draãkoviñ, “da je samo jedna partija, SRS, odluåno, snaæno i lo u proãlosti, ali sada je najvaænije doñi do mira i ja sam siguran da ñe srpski narod proslaviti dola-
primitivno istupila protivu mira. Time je i naãoj i svetskoj javnosti apsolutno jasno da je ta stranka zak mira.Verujem da ñe u sledeñih nekoliko dana ceo svet videti slike iz srpskih gradova na kojima
odavno bila glavni promoter naãih nepotrebnih sukoba sa EU, sa svetom, sa demokratijom”, ñe se slaviti ne samo dolazak mira nego i poåetak novog vremena pomireça i saradçe.”
zakýuåio je on. Draãkoviñ je novinarima rekao da “gleda u buduñnost, ali tamo ne vidi SRS”, te da Voða SPO-a je rekao da ñe se o povratku ove partije u saveznu vladu razgovarati, a na pitaçe o ul-
Vojislav Ãeãeý “nije bio tako hrabar” da Miloãeviñu saopãti da ñe çegova partija glasati protiv pri- asku u republiåku vladu je odgovorio: “Boriñemo se za demokratske reforme. To je najvaænije.” ■
ZORAN B. NIKOLIÑ

ðivaçe ne–NATO trupa ni na jednom delu Ko-
sova.” Britanski list je mišýeça da bi Taåijeva
“zabrinutost mogla biti umirena ako ameriåke
i druge NATO trupe budu rasporeðene u po-
druåjima na kojima dominiraju Rusi”. No, ako
su se SAD u dobroj veri sporazumele sa Rusi-
ma o dvojnoj komandi, verovatno imaju naåi-
na da nekako ubede Taåija da prihvati to što
treba.
Kad je reå o povlaåeçu jugoslovenske
vojske i policije sa Kosova, “Njujork tajms” je u
åetvrtak objavio da je “Åernomirdin dugo i up-
orno traæio pauzu u bombardovaçu”, ali su ga
“argumenti ubedili da pauza ne bi uåinila
Miloševiña fleksibilnijim”.
Rusija se, prema evropskim diplomatskim
izvorima, prvi put saglasila da jugoslovenske
snage treba da se povuku sa Kosova i da tek u
toku povlaåeça bombardovaçe bude
zaustavýeno. preciznom” ras- Prema “Glasu javnosti”, deo tog posla je
Ameriåki list doda-
Zapadna štampa tvrdi da su Rusi poredu povla- obavýen: poåetak akcije povlaåeça naših sna-
je da bi se “nekoli- naåinili bitan kompromis i time što åeça, ali taj broj ga parafirañe naåelnik Generalštaba VJ
ko stotina” naših dana nije obelo- Dragoýub Ojdaniñ i glavnokomandujuñi snaga
snaga bezbednosti su dopustili da NATO odredi nacio- daçen. Zato je NATO-a za Evropu general Vesli Klark, posle
moglo vratiti na precizirano da je åega bi usledio prekid bombardovaça. Prema
Kosovo, ali tek kad
nalni sastav svog kontingenta – što NATO spreman da dopisniku »Politike« iz Nemaåke, Åernomirdi-
meðunarodne znaåi da su prihvatili da meðu sna- prekine bombar- nov savetnik Valentin Sergejev je u Bonu izjav-
mirovne snage dovaçe kad pov- io da ñe povlaåeçe snaga, prestanak bombar-
budu rasporeðene gama Alijanse budu i glavni agre- laåeçe poåne “na dovaça i ulazak meðunarodnih mirovnih tru-
u Pokrajini. Prema proverýiv i oåi- pa poåeti istovremeno.
zapadnim tuma-
sori – Amerikanci i Britanci gledan naåin” – s U åetvrtak veåe mnoge od ovih nedoumica,
åeçima, dakle, sva vojska i policija treba da se tim što zadræava pravo da ga nastavi ukoliko pa i protivreånih informacija, bile su razja-
povuåe sa Kosova – što inaåe nije pisalo ni u oceni da je to potrebno. ãçene ili potvrðene. Oåigledan je, u ovom tre-
uslovima NATO-a ni u principima G-8 za Åernomirdin je, prema zapadnim izvorima, nutku, globalni pravac, znaåaj i domet spora-
okonåaçe rata. Ameriåka štampa piše i da je u ocenio da je najvaænije da se “napravi dogovor zuma.
planu koji su doneli Ahtisari i Åernomirdin izmeðu Jugoslavije i NATO-a o povlaåeçu srp- Za graðane Jugoslavije bi bez sumçe bilo
zapisano i koliko dana Miloševiñ ima na raspo- skih snaga i tajmingu rasporeðivaça mirovnih najboýe da mir poåne – odmah. ■
lagaçu da dokaæe da se povinovao “brzom i snaga na Kosovu”. EKIPA IZVEÃTAÅA “VREMENA”

Zoran Æivkoviñ,
gradonaåelnik Niãa
Prekid stradaça
graðana
“Drago mi je da je Skupãtina donela ovakvu od-
luku, jer ñe to znaåiti prekid bombardovaça i
prekid stradaça graðana Srbije. Ogoråen sam
na tu istu Skupãtinu i na one koji çome upra-
výaju ãto istu tu odluku nisu doneli pre tri
meseca. Nema suãtinske razlike izmeðu ta dva
plana, a kaãçeçe od 72 dana nanelo je
ogromne ærtve naãem narodu.”
Goran Svilanoviñ, predsednik
Graðanskog saveza Srbije
Odgovornost za
obnovu i integraciju
“To je odluka o miru. Sada je velika odgovor-
nost na komandantima NATO-a, zato ãto bi
nastavak bombardovaça i eventualno
stradaçe civila mogli da upropaste ovaj mirov-
ni proces koji je veoma osetýiv. O osetýivosti
govori i åiçenica da je viãe od sedamdeset po-
slanika bilo protiv. Poruka GSS-a upuñena
dræavnim organima je da uåini sve da tu od-
luku sprovede u delo i da ne dopuste
naruãavaçe tog procesa. Od Slobodana
Miloãeviña zahtevamo da zapoåne prenoãeçe
ovlaãñeça na druge dræavne organe i da
konaåno podnese ostavku, s obzirom na sop-
stvenu politiåku i vojnu odgovornost zbog
donoãeça pogreãnih politiåkih i vojnih odluka.
U periodu koji je pred nama treba stvoriti us-
love za izbor nove Vlade koja bi mogla da
preuzme odgovornost za obnovu Srbije i za in-
tegraciju u meðunarodnu zajednicu.”
Dragan Veselinov, predsednik
Koalicije “Vojvodina”
Milutinoviñ me
iznenadio
“Plan o mirnom reãeçu kosovske krize koje je
prihvatila Skupãtina Srbije znaåi kapitulaciju
Srbije. Poslanici naãe koalicije uzdræali su se od
glasaça. Mi nemamo razloga da pomaæemo
ovoj Vladi da je sada spasavamo od katastrofe u
koju je zapala. Nek ona sama sada potpiãe ka-
pitulaciju. Mi smo je upozorili da ñe to i da se
dogodi. Mi Vojvoðani neñemo da potpisujemo
kapitulaciju Srbije. Milutinoviñ je rekao, ãto je
mene iznenadilo, da bi komanda trebalo da
bude jedinstvena. Moæda je to bio çegov lap- Ogçen Pribiñeviñ,
sus, ne znam”, rekao je Veselinov novinarima
nakon zavrãteka skupãtinske sednice. “Ovde je politiåki analitiåar
puno maglina koje ñe tek naknadno biti
raãåiãñavane. Iz toga proistiåe samo jedno – Sr- Poåetak nove politike
bija ñe biti uvaýena u mnogo veñe politiåke
teãkoñe po ovu Vladu. Ja se samo nadam da “To je poåetak mira, ali je istovremeno, od tre-
inostrane snage, inostrani politiåki sporazum nutka kada bombardovaçe stane, poåetak
neñe poremetiti preostale dobre politiåke jedne nove politike, radikalne, ekonomske,
odnose ovde u zemýi i da ñe znaåiti neki pod- politiåke i demokratske reforme Srbije.”
sticaj politiåkom razvitku.”
Jugoslovenski
Socijaldemokratska unija demokratski centar
Sledeñi potez – Neizbeæan kompromis
povratak svih izbeglica Jugoslovenski
demokratski centar ocenio je da
mirovni plan meðunarodne zajednice za Koso-
Socijaldemokratska unija je “sa olakãaçem pri-
hvatila” odluku Skupãtine Srbije da prihvati
vo nije najpovoýnije reãeçe za Srbiju, ali da je
meðunarodni plan za postizaçe mira na Koso-
ipak neizbeæno prihvatiti kompromis. “Buduñi
da je osnovni scenario reãavaça kosovskog
vu. U saopãteçu SDU-a se navodi da je ta od-
luka “jedina ispavna u ovom trenutku”. “SDU
problema praktiåno veñ utvrðen, vaýa ubrzati
proces uspostavýaça mira poãto svaki dan
oceçuje da je ovom odlukom priznat poraz
bombardovaça znaåi nove strahovite ãtete i
desetogodiãçe ratne politike i oåekuje da ñe
gubitak dragocenih ýudskih æivota”, kaæe se u
sledeñi potezi vlasti biti usmereni ispuçavaçu
saopãteçu JDC-a. Socijaldemokratska unija
preuzetih obaveza, pre svega povratku al-
banskih i svih drugih izbeglica na Kosovo”, J. GRUJIÑ
navodi se u saopãteçu. V. MILOVANOVIÑ
i agencija BETA

5. JUN 1999. ■ VREME 5


Surdulica, Varvarin…
krvav pir kome se nazire kraj
Crna hronika - ãpekulisaçe mrtvaåkim sanducima ● U potrazi za strujom ● Pitaçe: “Jel’ stigao Åernobil?” ● Haãka
optuænica i reakcije na çu ● Bliski susreti vojske i policije u Crnoj Gori
anatorijum u Surdulici, ponoñ 31. ma-
S
ja, ekipe civilne zaãtite raãåiãñavaju ru-
ãevine uz strahovaçe da je broj ærtava
veliki. Ministarstvo za rad, boraåka i
socijalna pitaça Srbije saopãtava da je
u surduliåkom Domu za stare i penzionere u
Surdulici poginulo 20 ýudi. Ovo je druga trage-
dija u ovom gradu za mesec dana – 28. marta,
NATO je u toj varoãici siromaãnih, ãtedýivih i ra-
dinih dunðera, gaðajuñi kasarnu Vojske Jugo-
slavije, pogodio skloniãte u kuñi jednog gastar-
bajtera – poginulo je 25 civila. Naã reporter u
Surdulici 31. maja svedoåi kako su se u pogo–
ðenoj zgradi spojili plafon i pod. U ruãevinama
su naãli dnevnik dvadesetogodiãçe devojke Mi-
lene Malobabiñ, dnevnik u kome je ona pisala o
svom momku Dejanu. Milena je tu, meðu star-
cima iz doma, æivela s majkom i dvojicom brañe,
oni su izbeglice iz hrvatske “Oluje” 1995. Dejan
Milenkoviñ, raçen u nogu priåa iz bolniåkog
kreveta kako je posle eksplozije odleteo nekoli-
ko metara, kako je pao u ñoãak sobe, kako je vid-
eo samo dim i praãinu...
NATO ovoga puta nije priznao greãku, port-
parol Ãej je tvrdio da je u Surdulici gaðan – “le-
gitimni vojni ciý”. Toga dana agencija Beta sao-
pãtava da je u samo 40 sati napada NATO-a na
skoro celu teritoriju Srbije bilo najmaçe 37 pog-
inulih i oko 100 raçenih osoba.
U Varvarinu, 29. maja oko 13.25, u napadu
na drumski most na Velikoj Moravi poginulo je
najmaçe 11 osoba, oko 40 je raçeno. Ãest oso-
ba se vodi kao nestalo dok ekipe s åamcima da-
nima pretraæuju virovito dno Morave. Portparol
Ãej izjavýuje kako NATO “joã nema podatke o
civilnim ærtvama”, kako je to bio “oznaåen, le-
gitimni vojni ciý” koji je precizno pogoðen, kako
piloti zapadne vojne alijanse preduzimaju sve
mere predostroænosti kako bi se izbegle civilne
ærtve, kako “nikada ranije u istoriji åoveåanstva
ovako veliki broj ýudi nije åinio tako ogromne
napore da svede na minimum rizik po civile,
“kako je u poreðeçu sa sukobima tokom istor-
ije ovo izuzetan napredak, kako su oni “odustali
od ogromnog broja misija koje su mogle biti riz-
DRAÃKO GAGOVIÑ
iåne po civile”. Joã je rekao taj Dæejmi Ãej: “Mi
iste mere predostroænosti preduzimamo i u
podne i noñu.” Jedna devojka, matematiåki oli-
mpijac, sklonila se iz stalno bombardovanog
Beograda u mirnu varoã Varvarin. Stradala je u
podne.
Nebo liåi na mreæu
Deset osoba je poginulo, a viãe od 20 je teæe i
lakãe povreðeno u napadu NATO-a na Novi Paz-
ar 31. maja, kada je direktno pogoðena jedna
stambena zgrada. Od 10 poginulih graðana, pe-
toro je æivot izgubilo u mesari u istoj ulici... Na
Novi Pazar je toga dana ispaýeno 20 projektila.
RTS u svom izveãtaju tvrdi da su na meti bili
i izdavaåko-informativno preduzeñe “Jedinst-
vo” i çegova ãtamparija, lokalna televizija i ra-
dio, u åijoj se neposrednoj blizini nalaze deåja
bolnica i autobuska stanica... Meðu poginulima
je dvogodiãçi Marko Simiñ, i joã najmaçe devet
stanovnika tog grada, javila je kraýevaåka televi-
zija. Pored dvogodiãçeg deåaka, meðu mrtvima
su identifikovani çegov otac Vladan Simiñ, za-
tim Zvezdan Jojiñ, Dragan Simoviñ, Miodrag Ni-
kiñ, Ðorðe Pantoviñ, Golub Ratkoviñ i Drago-
mirka Bijorac...
“Nema ovde rata, veñ jedna strana ubija, a
6 VREME ■ 5. JUN 1999.
Sedamdeset dana rata
MOST NA VELIKOJ MORAVI PORED VARVARINA POSLE MASAKRA
druga strada”, rekao je dan kasnije Vuk Daãk-
oviñ, lider SPO-a, i ocenio da bi hitno trebalo od-
ræati sednicu Saveta bezbednosti na kojoj bi bili
okonåani zloåini nad jednim narodom. Draãk-
oviñ je traæio da se principi G8 sa srpske strane
prihvate jer ovo “ubijaçe Jugoslavije ne traje
samo 70 dana veñ 70 godina”, poãto je “toliko
bombi i druge maãinerije smrti palo na zemýu
da je svaki dan unazaðuje za jednu godinu”.
Rat, ta naãa loãa svakodnevica, oglaãava se u
tragiånim vestima, tutçavi, eksplozijama i sire-
nama na koje se brzo privikavamo. Kao i na sm-
rti neduænih. I na razliåita nepoåinstva. Pojac u
crkvi Svetog Petra i Pavla u selu B. kaæe kako
ovaj narod stiæe boæja kazna, a on peva i prkosi
jaåem, mesto da se skruãi i bogu pomoli.
Rat u svojoj crnoj hronici beleæi, kao Ñosiñe-
voj “Vaýevskoj bolnici”, i u Kovaåeviñevim “Ma-
ratoncima”, i trgovinu smrñu. U Smederevu
nekoj æeni sude zato ãto je sklaçala mrtvaåke
sanduke.
Naã dopisnik iz Vaýeva javýa da je u Vojnom
sudu Drinske divizije vojnik rezervista D.,
srpskog prezimena Sinðeliñ, osloboðen optuæbe
da je izvrãio kriviåno delo slabýeça borbenog
morala u borbenoj situaciji, za koje je zapreñena
kazna od 5 do 20 godina. Po optuæbi, Sinðeliñ je
pred vojnicima “izneo tvrdçu da se NATO sna-
ge ne mogu zaustaviti zbog åega je besmislena
borba u ratnoj jedinici, da nas napada 19 naj-
moñnijih zemaýa i da ñe se oni uãetati u Srbiju, a
da se mi protiv çih dæabe borimo”. Sud je pre-
sudio da je Sinðeliñ izneo liåni stav bez namere
da izazove uznemireçe drugih vojnika, te da
delo nije uåiçeno za vreme borbe, ili neposred-
no pred çu. Sinðeliñ je kaæçen sa devet meseci
zatvora za dela samovoýnog napuãtaça jedin-
ice i sitne kraðe. U petak uveåe, upitan u prola-
zu ima li ãta novo, ålan najviãeg foruma vladaju-
ñe partije kaæe “u ponedeýak bi trebalo da bude
gotovo, samo joã neãto da prodiskutujemo”... U
subotu na otvaraçu pres – centra Drinske diviz-
ije jedan general zavrãava govor reåima da ver-
uje da “neprijateýska patologija ulazi u zavrãnu
fazu – metastaze pucaju po svim ãavovima”. U
nedeýu pre podne nebo liåi na mreæu. Avioni
NATO-a prave figure, ostavýaju beli trag. Nema
napada. Ponedeýak, druge Trojice, slava Vaýe-
va. Predsednik opãtine sa saradnicima lomi ko-
laå. Sluæba u crkvi, litija u porti, slavski ruåak u
restoranu.
Civil poziva oficira sa visokim åinom na piñe,
kaæe, moæe rakijica, pivo... Ovaj odbija, ne sme
sa nepoznatim, drugi put... Civil navaýuje, oficir
popuãta. U utorak u noñ Taçug javýa da je va-
ýevski reæiser Zoran Ðorðeviñ na VIII meðunar-
odnom filmskom festivalu slovenskih i pravo-
slavnih zemaýa dobio nagradu Zlatni vitez za
reæiju dokumentarnog filma “Æiveli”. Zora u sk-
loniãtu kod “Pilota” åasti piñe, duplo. Reæiser i
naã reporter bili, zajedno a svaki svojim poslom,
u brdima kod Poæege, kod junaka filma Boæida-
ra Joviñeviña, koji je za æivota izgradio mauzolej
s petokrakom na kupoli. Nazdravýaju kao Boæa:
“Æiveli mi i naãa Srbija, i niko nam niãta ne
mog’o!”
Buka poæeýne buduñnosti
Preko vikenda su pokazali da mogu da nam
iskýuåe struju onim NATO prstom teãkim pet
megatona. Poãto su uniãtene trafo-stanice u Le-
ãtanima i na Beæaniji, dvomilionski grad je prak-
tiåno ukoåen. Na letçoj sparini poåelo je da ne-
staje vode. Ostalo je hramajuñi nekako iãlo. U
sredu 2. juna, mi iz “Vremena”, razmileli smo se
po Beogradu u potrazi za onim delom grada u
kome ima struje, kako bismo se poput nekih
nesreñnih glumaca dræali nepovredivog naåela
show must go on. Vaã hroniåar nalazi jataka u
maloj romantiånoj Sokolskoj ulici. U broju ãest
dete veæba solfeðo, pred brojem åetrnaest de-
vojåice igraju “eme” visoko skaåuñi preko lasti-
ãa, negde oko broja osamnaest graðevinari buå-
no, a ta buka liåi na neku muziku poæeýne bu-
duñnosti, rade “na skele”: “Radi kako ti kaæem.
Tvoji komentari mi nisu potrebni... Samo dræi
pravac.. Dum, dum.. cang... Tu mora da se isñu-
ti dok on radi, to se radi u sekundu, u santim...
dræi vertikalu... nema problema... ‘vatamo pra-
vac... polako Mile... razraðuj æabice... ãto nisi sk-
lonio to pivo, vidiã da je uzbuna... ‘el tako Mile...
“ U kuñi u kojoj radimo na crteæu male Mine,
slatke devojåice kojoj dugujemo bar åokoladu
(pridodati naãim zahtevima), ãareni koç u
skoku iznad zelenih brda, ispod teksta “Baã je
lep dan”.
U Kragujevcu na autobuskoj stanici devojka
plavih oåiju, crne kose, s rupicama na obrazu
pozdravýa se s nekim i malo plaåe, a onda u
prolazu glasom kao sa kadife pozdravýa vrãça-
ka, tuæno kaæe da ide na tri meseca na more – da
radi, ovaj, praveñi se veseo, kaæe kako ide u
vojsku na ãta ona jednom kratko uzdahne. U
novobeogradskom bloku 44 zaboravili i na ãi-
zele i na mirele i cela zgrada se dala u potragu za
komãinicinim papagajem, jure ga po terasama,
krovu, drveñu, antenama. U Leskovcu su uz
poznate dve naãli naziv i za treñu vrstu sirene,
“ãizela”, “mirela” i “zakasnela” (ona koja zasvira
poãto padne bomba, kao izvestan broj naãih
javnih delatnika). Ako se rat nastavi bar jedna
beogradska zgrada biñe desetkovana cirozom
jetre. Svake veåeri gledaju u zvezde, viåu – eno
ga, zatim peku pilota, stavýaju mu jabuku u usta
i ãaýu ga Klintonu. Jedan u mraku pita: “Gde
sam ovo ja?”, a zatim: “Kako sam ovde stigao?”
Drugi se raspituje kod komãije s tranzistorom:
“Jel stigao Åernobil?”
 In memoriam
Misli na ruskog pregovaraåa Åeromirdina o Upitan da li ima ikakve zvaniåne reakcije vlasti
åijem su dolasku u Beograd svakih pet minuta na podizaçe optuænica, Matiñ je odgovorio:
dolazile opreåne vesti. O tom dolasku se priåalo “Zaãto bismo reagovali na privatni sud?” “Mi
na isti naåin åitave prethodne nedeýe, kada je prihvatamo nadleænost Meðunarodnog kriv-
Smrt generala Ljubiãe Veliåkoviña
nekoliko dana glavno pitaçe bilo da li ñe iånog suda u Hagu, a taj sud ne prihvataju Informativna sluæba Ãtaba Vrhovne komande saopãtila je da je 1. juna u obilasku jedinica na prvoj bor-
podizaçe optuænice u Haãkom sudu minirati SAD...” benoj liniji odbrane poginuo general-pukovnik pilot Ljubiãa Veliåkoviñ, pomoñnik naåelnika Ãtaba
pregovaraåki proces. Glavni tuæilac Luiz Arbur Vrhovne komande za RV i PVO Vojske Jugoslavije.
saopãtila je 27. maja da je Meðunarodni kriviåni Politiåka podmetaåina General Veliåkoviñ roðen je 1. marta 1946. u selu Crýenac kod Poæarevca. Pored vojnih ãkola JNA
sud za ratne zloåine u bivãoj Jugoslaviji 24. maja Politiåke partije u Srbiji negativno su reagov- – Vazduhoplovne vojne akademije, Komandno-
podigao optuænicu protiv jugoslovenskog pred- ale na te optuænice kao na politiåku podmeta- ãtabne akademije RV i PVO, Komandno-ãtabne
sednika Slobodana Miloãeviña, predsednika Sr- åinu. Okosnica odgovora sastoji se u konstataciji ãkole operatike – zavrãio je i Generalãtabnu akadem-
bije Milana Milutinoviña, potpredsednika save- da agresor time pokuãava da sudi narodu nad iju “Voroãilov” u Moskvi. Bio je pilot, nastavnik
zne vlade Nikole Ãainoviña, naåelnika Generalã- kojim vrãi zloåin. Portparol Socijalistiåke partije leteça, komandant letaåkog puka i Korpusa, direktor
taba Vojske Jugoslavije Dragoýuba Ojdaniña i Srbije Ivica Daåiñ ocenio je danas da je podiza- Savezne direkcije za kontrolu leteça, naåelnik gener-
ministra unutraãçih poslova Srbije Vlajka çe optuænice protiv predsednika SRJ Slo- alãtabne ãkole VJ, naåelnik Sektora za RV i PVO
Stojiýkoviña, i da je izdat nalog za çihovo hap- bodana Miloãeviña pred Haãkim tribunalom “u Generalãtaba VJ, komandant RV i PVO, te zamenik
ãeçe. Kako javýa agencija Beta, Luiz Arbur iz- funkciji genocida nad srpskim narodom i dræa- saveznog ministra za obranu.
javýuje da su oni kriviåno odgovorni za deport- vom”. “Taj ãou NATO zloåinaca predstavýa svu Ãira javnost je generala Veliåkoviña upoznala pri-
aciju 740.000 Albanaca sa Kosova, za progon i za çihovu monstruoznost i licemerje, i åin koji tre- likom aeromitinga “Batajnica 98”. Tada je, dok je
ubistvo 340 do sada identifikovanih ýudi. U op- ba da zamraåi oåi javnosti u zemýama NATO-a, kao komandant RV i PVO demonstrirao svoje izuzet-
tuænici koju objavýuju podgoriåke “Vijesti”, po- kako ne bi videli da ta alijansa åini genocid”, re-
ne letaåke sposobnosti na MIG-u 29, sluæbeni spiker
red veoma dugog politiåkog uvoda koji poåiçe kao je Daåiñ na konferenciji za novinare. On je
objavio: “U tradiciji srpskih i crnogorskih komandan-
opisom politiåkih dogaðaja od 1987. do danas, rekao da je to “jedan u nizu pokuãaja da se zau-
ata nikad nije bila komanda ‘Napred!’ veñ – ‘Za
jugoslovenskim funkcionerima se po sistemu stavi mirovni proces, kao i da se satanizuje åitav
mnom!’”
komandne odgovornosti stavýa na teret progon jedan narod i pojaåa vojna intervencija”. Portp-
Kao veliko iznenaðeçe primýeno je åetiri meseca
Albanaca. U optuænici se tvrdi da su policajci, arol SPS-a je rekao da Haãki tribunal “nema ni-
kasnije (oktobar 1998), svega petnaestak dana pos-
vojnici i vojne stareãine koristili u velikom obi- kakvih nadleænosti za SRJ” i da je podizaçe op-
le potpisivaça sporazuma Miloãeviñ-Holbruk,
mu pretresaçe, pretçe silom i akte nasiýa da bi tuænice protiv predsednika SRJ “jasan oblik zlo-
od kosovskih Albanca opýaåkali novac i vred- upotrebe suda i da Luiz Arbur treba dodati na saopãteçe Saveznog sekretarijata za informisaçe da
nosti, a da su, vlasti na pograniånim postajama spisak za ratne zloåine poåiçene u Jugoslaviji”; je “predsednik savezne vlade Momir Bulatoviñ doneo
SRJ sistematski otuðivale liåna vozila i drugu da ona “radi na dugme” koje pritiãñu oni koji i reãeçe o postavýaçu generala-pukovnika Ljubiãe Veliåkoviña za zamenika ministra odbrane”. Ovaj
imovinu kosovskih Albanaca koji su deporto- nalaæu bombardovaçe i genocid u Jugoslaviji, i potez je protumaåen kao smeçivaçe komandanta RV i PVO jer, kako se nezvaniåno moglo saznati, nije
vani iz provincije. Tvrdi se u optuænici da su “ãi- dodao da “ceo svet svakodnevno optuæuje bio saglasan sa obavezama koje je VJ preuzela na osnovu pomenutog sporazuma, poput odredbe da
rom Kosova, snage SRJ i Srbije progonile, poni- NATO za zloåine u SRJ”. On je joã rekao da je ta PVO mora iskýuåiti radare kada NATO leti nad Kosovom. Iz istih izvora se navodilo i da je odbio zahtev
æavale i degradirale kosovske Albance, civile, fi- optuænica podignuta protiv åitavog naroda i slo- NATO-a da çihovi oficiri sede u centrima RV i PVO i kontroliãu da li su radari tokom tadaãçih, joã iz-
ziåkim i verbalnim maltretiraçem. Tvrdi se da bodoýubivog sveta, ali da ñe se “i ovoga puta su- viðaåkih letova iskýuåeni. Postojalo je i tumaåeçe da je zbog svega traæio prevremenu penziju, ali da je
su policajci, vojnici ili vojne stareãine konstant- diti samo agresorima i zlikovcima, na bilo kom nakon intervencije sa najviãeg mesta odustao od zahteva. I doista, general Veliåkoviñ je kao liåni izaslan-
no podvrgavali kosovske Albance uvredama, mestu, a moæe i u Hagu”. Daåiñ je u poenti upi- ik predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloãeviña poloæio venac na Grob neznanog junaka na Avali
rasnim uvredama, degradirajuñim aktima, pre- tao “kako je moguñe da za zloåine budu optuæe- prilikom obeleæavaça osamdeset godina Jugoslavije 29. novembra 1998.
mlañivaçu i drugim formama fiziåkog maltreti- ni oni koji brane svoju zemýu”, dodajuñi da bi, u General Veliåkoviñ je aktivno uåestvovao u ratu u bivãoj Jugoslaviji 1991, obavýajuñi borbene zadat-
raça zbog çihove rasne, verske i politiåke pri- tom sluåaju, Haãki tribunal imao mnogo posla ke poleñuñi sa aerodroma Cerkýe, Zadar, Bihañ i Pula. Po napadu NATO-a na SR Jugoslaviju, obavýao
padnosti, te da su im oduzimana liåna doku- jer bi podigao optuænice protiv svih 10 miliona je duænost pomoñnika naåelnika Ãtaba Vrhovne komande, te liåno leteo, zajedno sa ostalim pilotima VJ
menta. Tvrdi se da je bilo masovnog progona i ýudi koji brane Jugoslaviju. Prema çegovim u borbenim misijama. ■
deportacija iz Ðakovice, Priãtine, okoline Gçila- reåima, NATO je “izvrãio najveñe etniåko åiãñe-
na (“grad Prilepnica”), Kosovske Mitrovice, iz çe na Kosovu i time pokazao da mu treba teri- navodi se u saopãteçu DSS-a. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dok-
okoline Orahovca, itd... Tvrdi se da je bilo mas- torija Kosova, a ne i narod”. Na pitaçe da li bi Predsednik Srpske radikalne stranke i pot- tor Kosta Åavoãki ocenio je da je glavna svrha
ovnih smaknuña u Raåku, selima Velika Kruãa i SPS i çegovog predsednika Slobodana Miloãe- predsednik vlade Srbije Vojislav Ãeãeý ocenio je podizaça optuænice protiv predsednika SRJ
Mala Kruãa, itd. Tvrdi se da su 27. marta 1999. viña mogla da zadesi sudbina Srpske demokrat- da podizaçem optuænice protiv predsednika Slobodana Miloãeviña “çegovo izbacivaçe iz
snage SRJ i Republike Srbije napale selo Izbica ske stranke i çenog predsednika Radovana Ka- SRJ Slobodana Miloãeviña “Amerika pokuãava pregovora”.
(opãtina Srbica), da se nekoliko hiýada koso- radæiña, Daåiñ je odgovorio da je SPS uvek delio da spreåi çegovo uåeãñe u pregovaraåkom pro-
vskih Albanaca iz sela sklonilo u poýe izvan sela, sudbinu svoga naroda i svoje dræave. “SPS je sve cesu... Na ovaj naåin Amerika pokuãava da Previraça u Crnoj Gori
da su ih, na dan ili oko 28. marta 1999, snage SRJ åinio da se doðe do mira, da se zemýa odbrani oteæa pregovore i sputa sve postojeñe inicijative Oglasile su se i srpska i jugoslovenska vlada
i Srbije opkolile, te da su, nakon ãto su vojnici i od agresije. I tu je velika razlika izmeðu dve Rusije”; da je taj tribunal “istorijska i politiåka sliånim saopãteçima. Jugoslovenska vlada je
policajci oteli stvari od vrednosti, muãkarce partije”, odgovorio je Daåiñ. sprdaåina, instrumentalizovana od strane ocenila da je podizaçe ove optuænice “sramni
odvojili od æena i male dece, i da ih je oko 130 Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Amerike”; da je “Haãki tribunal politiåka a ne åin i najveñe licemerje”. U vladinom tekstu se
tada ubijeno. Oko navodnog masakra u selu Iz- Vuk Draãkoviñ ocenio je da optuænica pred- pravna institucija, koja sluæi za zadovoýavaçe kaæe kako “optuænicu podiæu ratni zloåinci, oni
bica lomio se åitavog proleña medijski deo rata stavýa “politiåku provokaciju i pritisak” i izrazio politiåkih potreba SAD”; te da bi za ratne zloåine koji svakodnevno bombarduju naãu zemýu i
izmeðu NATO-a i Jugoslavije – o tome je bilo nadu da ñe predsednik Miloãeviñ ne samo igno- “pre svega trebalo suditi Klintonu, Bleru, Ãiraku ubijaju naã narod, protiv onih koji brane slo-
reåi i sredinom aprila, kada su jugoslovenski risati te provokacije veñ da ñe se “joã odluånije i ostalim zapadnim liderima, koji su ubijali naãu bodu åast i dostojanstvo naãe zemýe”. Savezna
dræavni mediji negirali da u tom selu uopãte zaloæiti da bude pronaðeno mirno reãeçe kos- decu, ruãili gradove i prognali Albance”. vlada je “sa indignacijom ocenila da je reå o joã
postoji masovna grobnica prikazana na satel- ovske drame, u skladu sa Poveýom UN i prin- Predsednik Graðanskog saveza Srbije Goran jednoj manipulaciji NATO agresora u odnosu
itskim snimcima. cipima Grupe sedam najrazvijenijih zemaýa Svilanoviñ ocenio je da najava Meðunarodnog na SRJ i joã jednom dokazu da Haãki tribunal
Ministar bez portfeýa u jugoslovenskoj vladi sveta i Rusije”, a u “interesu naãeg naroda, suda u Hagu za podizaçe optuænice protiv nije nikakva institucija prava i pravde veñ puki
Goran Matiñ je posle podizaça op- predsednika SR Jugoslavije Slo- instrument za izvrãavaçe naloga iz Vaãingtona i
tuænice po drugi put demantovao bodana Miloãeviña neñe pomoñi Brisela”; da “militaristiåki krugovi nastoje da
tvrdçe ameriåke TV-mreæe CNN “o pregovaraåkom procesu. Svilanoviñ zaustave daýu eroziju podrãke agresiji” i da nas-
masakru u Izbici” i masovnoj grobnici je na konferenciji za novinare rekao toje da “spreåe masovne zahteve svetske jav-
u tom mestu. Novinarima su prikazani da ne veruje “da ñe Miloãeviñ ikada nosti da se besmislena agresija NATO-a,
slajdovi sa delovima snimaka koje je stiñi u Hag”, ocenivãi da Tribunal masakri civila i patçe i nova razaraça smesta
emitovao CNN i pokazane razlike na ima veoma mali ugled meðu “nar- zaustave”; da je to “pokuãaj da se ærtve proglase
çima, a Matiñ je ukazao i na razliåite odima na prostoru bivãe Jugo- za krivce i da se prikrije odgovornost åelnika
opise istog mesta, razliåit nagib terena, slavije”. Izrazio uvereçe da ñe odgo- NATO-a za genocid nad narodom naãe zemýe”.
razliåite kuñe i vegetaciju neodgovara- vornost pojedinih stranaka za rat u “Umesto onih koji brane svoj narod i dræavu, na
juñu za doba godine u kome je snimak SRJ biti utvrðena na izborima, koji optuæeniåkoj klupi morañe da se naðu naredbo-
navodno naåiçen. bi, prema çegovoj oceni, trebalo da davci i izvrãioci neåuvenih zloåina poåiçenih
DRAÃKO GAGOVIÑ

Matiñ je, inaåe, izjavio da je podiza- se odræe “ubrzo nakon zavrãetka nad graðanima SRJ, poput Havijera Solane,
çe optuænice protiv najviãih jugoslov- rata”. Prema çegovim reåima, ste- Veslija Klarka i çihovih naredbodavaca iz
enskih zvaniånika “propagandna smi- ALEKSINAC POSLE POSLEDNJEG BOMBARDOVANJA pen razaraça jugoslovenske infras- Vaãingtona, Londona, Vilijama Dæefersona Bila
calica koja ima za ciý da odloæi politiå- trukture je “ogroman” tako da ñe SRJ Klintona i Tonija Blera.” U saopãteçu jugoslov-
ko reãeçe i diplomatske napore”, da je “imati puno pravo da nakon rata enske vlade oni su okarakterisani kao “kukavice
“Haãki tribunal privatni politiåki sud Medlin Ol- dræave i stabilnosti celog regiona”. zatraæi odãtetu od zemaýa koje uåestvuju u i oficiri bez åasti i politiåari bez morala i ýudsko-
brajt, Dæejmsa Rubina i Veslija Klarka za sve one Demokratska stranka Srbije okarakterisala je bombardovaçu”. On je takoðe kritikovao sti koji svakodnevno ubijaju æene i decu,
koji nisu çihovi istomiãýenici”, da je podizaçe podizaçe optuænice kao “politiåku meru”, åiji je meðunarodnu zajednicu zbog politike izolacije bolesnike u bolnicama i bebe u porodiliãtima”.
optuænice protiv najviãih jugoslovenskih ciý da se “u korenu saseåe svaka pregovaraåka SRJ iz meðunarodne zajednice, ocenivãi da ñe Nekako u isto vreme kad je javnost u Srbiji
zvaniånika propagandni potez åiji je ciý da se inicijativa”. “Jedino bi vredelo saznati kako se to “pomoñ demokratizaciji Srbije i Crne Gore bila zabavýena haãkom optuænicom, Skupãtina
odloæi politiåko reãeçe i “napravi zavesa” iza Slobodan Miloãeviñ tako brzo pretvorio od dej- znaåiti i skidaçe sankcija, kao i povratak Jugo- Crne Gore poåela je viãednevnu raspravu o dve,
koje ñe se nastaviti NATO agresija na SRJ... “Ako tonskog ‘faktora mira i stabilnosti na Balkanu’ i slavije u sve meðunarodne organizacije”. Lider sadræajno suprotstavýene rezolucije, koje su
veñ ne mogu da ih ubiju kada gaðaju çihovu ‘izuzetno veãtog i tvrdog pregovaraåa’ – u GSS-a je u tom kontekstu oãtro kritikovao predloæile vladajuña koalicija “Da æivimo boýe” i
rezidenciju, mogu da traæe çihovo iskýuåeçe haãkog optuæenika, kada on, za deset godina ko- jugoslovenske vlasti zbog progona politiåkih Socijalistiåka narodna partija . U predlogu re-
iz meðunarodne javnosti u onim zemýama koje liko zauzima åelne funkcije u Srbiji i SRJ, ni za neistomiãýenika i ýudi koji “apeluju da se rat zolucije crnogorske vladajuñe koalicije poziva se
oni NATO paktom kontroliãu”, rekao je Matiñ. dlaku nije promenio metode svoje vladavine”, zaustavi ãto pre”. javnost, a posebno Vojska Jugoslavije, da meðu-

5. JUN 1999. ■ VREME 7

sobnom saradçom i ukupnom aktivnoãñu
doprinose ostvarivaçu ciýeva nove i vaæeñe re-
zolucije o miru u Crnoj Gori. Skupãtina bi, pre-
ma predlogu koalicije “Da æivimo boýe”, trebalo
da osudi upotrebu sile u reãavaçu problema
Kosova i da izrazi æaýeçe zbog ogromnih ærtava
i razaraça. Traæi se da se odmah obustave sva
ratna dejstva i pokuãaji nasilnog reãavaça
problema, kao i da se bez odlagaça pristupi
mirovnom procesu i saradçom sa meðunarod-
nom zajednicom stvore uslovi za povratak mira
i sigurnosti na Kosovu. Skupãtini se predlaæe da
podræi principe Grupe osam (G8), kao osnov za
usvajaçe rezolucije UN-a i povratak mira i sig-
urnosti na Kosovu i u regionu. Predlaæe se da
Skupãtina podræi diplomatsku aktivnost crno-
gorskog predsednika Mila Ðukanoviña i najviãih
dræavnih organa u republici i pozove ih da
preduzimaju sve u ciýu hitnog zaustavýaça na-
pada NATO-a i svakog drugog nasiýa. Vladajuña
koalicija predlaæe skupãtini da oceni da je
donoãeçe pakta stabilnosti za Jugoistoånu
Evropu nuæno za stabilizaciju i razvoj regiona
kako bi se çegova buduñnost temeýila na miru,
demokratiji i ekonomskom prosperitetu.
U rezoluciji Bulatoviñevog SNP-a traæi se da
Skupãtina osudi agresiju NATO-a na SRJ i da
agresija NATO-a na zemýu odmah prestane; da
Skupãtina konstatuje da Vlada Crne Gore i drugi
dræavni organi, shodno Ustavu, daju doprinos
odbrani zemýe i funkcionisaçu Vojske Jugo-
slavije i da potvrdi da je VJ glavna oruæana sila i
nosilac oruæane borbe koji objediçuje sve
uåesnike u oruæanoj borbi i komanduje svim
borbenim dejstvima. Zahteva se osuda svih
zloåina protiv åoveånosti i ratnih zloåina koji su
uåiçeni u toku agresije NATO-a na SRJ, a
posebno se podræava utvrðivaçe odgovornosti
pred meðunarodnim sudom pravde u Hagu za
poåiçene zloåine politiåkih i vojnih rukovodila-
ca NATO i zemaýa ålanica.
Po izveãtaju agencije Beta, poslanici vlada-
juñe Demokratske partije socijalista (DPS) i
SNP-a u svojim izlagaçima ponajmaçe su se
bavili predloæenim rezolucijama, i uglavnom su
optuæivali jedni druge. Predstavnici SNP-a su
jednoglasno optuæivali crnogorsku vlast za “op-
strukciju odbrane zemýe, za uporno izbe-
Sahrane u ratnim uslovima
Sve moæe stati sem grobara
Radnici potvrðuju da se sahrane, kao i pre rata, obavýaju u svim
vremenskim uslovima i da sahrana, jednostavno, ne moæe da se odgodi
Uz svakodnevno razaraçe zemýe i pogibije
civila, naroåit odijum u javnosti izazvala je vest
da je bombardovano pravoslavno grobýe u Priã-
tini. Na beogradska grobýa sreñom nisu padale
granate, ali je sigurno da ni rodbini preminulih
niti zaposlenima u JKP “Pogrebne usluge” nije
svejedno kad se sahrana odvija pod vazduãnom
opasnoãñu. Kako uopãte izgledaju posledçi
isprañaji Beograðana ovog zlog proleña?
“Bez obzira na teãke uslove koji su nam
nametnuti, mi svoj posao radimo kao i pre rata,
ÆELJKO ÃAFAR
bez veñih problema”, kaæe za “Vreme” Bogdan
Ãarengaña, zamenik direktora za osnovnu delat-
nost u JKP “Pogrebne usluge”. “Sahrane se ugo-
varaju po zahtevu graðana, obavýaju se na
vreme i u zakazanim terminima, bez obzira na
vazduãnu opasnost. Odmah po proglaãavaçu
ratnog staça mi smo uveli radne obaveze za sve
zaposlene i pripremili smo se da posao obavýa-
mo u oteæanim uslovima. Nemamo veñih prob-
lema, osim onih koje pogaðaju sve graðane –
prevoz, nestaãica goriva i sliåno. Ovo preduzeñe
ima ogromno iskustvo, termini su usaglaãeni sa
Srpskom pravoslavnom crkvom, pa sveãtenici
pola sata pre zakazane sahrane dræe opelo.
Nema kaãçeça, niti odlagaça, planovi i termi-
ni se poãtuju.”
Kako objaãçava sagovornik “Vremena”, çe-
govo preduzeñe se sa firmom “Lasta” dogovori-
lo da jedan autobus svakodnevno prevozi radni-
ke iz Crepaje do grobýa na kojem su zaposleni i,
8 VREME ■ 5. JUN 1999.
gavaçe da osudi agresiju na SRJ”, a posebno su
kritikovali crnogorskog predsednika Mila Ðu-
kanoviña i çegove meðunarodne aktivnosti,
oceçujuñi da on “vodi podaniåku politiku”. Po-
slanik SNP-a Emilo Labudoviñ je rekao da su
Ðukanoviñevi susreti sa predstavnicima Nem-
aåke i Engleske “deo specijalnog rata” protiv SR
Jugoslavije. Predsednik poslaniåkog kluba SNP
Predrag Bulatoviñ je rekao da ñe çegova stranka
prihvatiti rezoluciju vladajuñe koalicije “ako se u
çu unese osuda agresora i vojnih nalogodava-
ca”. On je, takoðe, zatraæio da se pred meðunar-
odnim sudom u Hagu zatraæi odgovornost onih
koji su naredili bombardovaçe civila u Jugo-
slaviji. Poslanici DPS-a su, meðutim, ocenili da
SNP Jugoslaviju poistoveñuje sa çenim pred-
sednikom Slobodanom Miloãeviñem i da “zato
osuðuje sve ono ãto se ne slaæe sa Miloãeviñe-
vom politikom”. Odgovarajuñi na optuæbe da se
crnogorska vlast “susreñe sa agresorima i da im
sluæi”, poslanici DPS-a su naveli da je Miloãeviñ
traæio susret sa “agresorom i zlikovcem Bilom
Klintonom” i da to SNP nije nikada osudio. Sa
meðunarodnom zajednicom se mora pregova-
rati i dogovarati, i Ðukanoviñevi susreti sa pred-
sednicima Velike Britanije i Nemaåke i çegovi
razgovori sa ostalim svetskim liderima upravo
imaju ciý da se naðe reãeça za probleme u re-
gionu, rekli su poslanici DPS-a. Oni su poslani-
ke SNP-a podsetili da se Ðukanoviñ, kao i
crnogorska vlast “snaæno zalaæe za obustavu
bombardovaça”. Ministar zdravýa Miomir
Mugoãa je rekao “da se ne moæe izbeñi odgovor-
nost svih onih koji rade protiv Crne Gore i
nanose joj ãtetu”.
“Bitka” za Ivanova Korita
U meðuvremenu, u Cetiçu, taånije kod
Ivanovih Korita (Vuk Karadæiñ je na samrti
poæeleo da se “napije vode sa Ivanovih Korita”),
bilo je nekih koãkaça. Informativna sluæba ko-
mande Druge armije i Ratne mornarice
saopãtava da je grupa pripadnika MUP-a CG
izazvala incident pokuãavajuñi da isprovocira
jedinicu VJ i onemoguñi çihov razmeãtaj u tom
podruåju. Kaæe se da je to uåinila grupa pripad-
nika MUP-a i naoruæanih civila, izraæava se
uvereçe da ñe policija identifikovati i razoruæati
Sahrana poginulih radnika RTS-a
po okonåaçu radnog vremena, vraña ih kuña-
ma. Kako kaæe, 90 odsto beogradskih grobara je
baã iz Crepaje. Radnici potvrðuju da se sahrane,
kao i pre rata, obavýaju u svim vremenskim us-
lovima i da sahrana, jednostavno, ne moæe da se
odgodi. “Sve moæe da stane, ali sahrana mora da
se obavi”, veli jedan od çih.
Ono ãto iznenaðuje jeste podatak da broj
sahrana nije poveñan. Od poåetka rata do 12.
maja na devet gradskih grobaýa obavýeno je
1713 sahrana i kremacija. U periodu januar-
april obavýeno je 4107 sahrana i kremacija, a u
istom periodu proãle godine bilo ih je 4156.
“Mi ñemo uskoro imati statistiåke podatke za
mesec maj, ali, po svemu sudeñi, pokazañe se da
broj sahrana nije veñi od uobiåajenog”, ob-
Javno mçeçe Evrope
Ãpanski list “el Periodico” objavio je 1. juna anketu koju je uradila “Taylor Nelson Sofres grup” u 12
evropskih zemaýa od 6. do 22. maja, na uzorku od 9.436 graðana. Ispitanici su odgovarali na dva pi-
taça – “da li podræavate NATO intervenciju” i “da li ste za kopnenu intervenciju” u Jugoslaviji.
Da li podræavate NATO intervenciju Da li ste za kopnenu intervenciju
u procentima za protiv uzdræan u procentima za protiv uzdræan
Danska 70 20 10 Francuska 53 42 5
Francuska 68 27 5 Danska 52 37 11
Luksemburg 61 30 9 Velika Britanija 51 36 13
Velika Britanija 54 33 13 Irska 45 41 14
Belgija 53 35 12 Belgija 41 48 11
Nemaåka 52 40 8 Finska 40 45 15
Irska 46 42 12 Luksemburg 38 52 10
Finska 44 43 13 Ãpanija 28 54 18
Austrija 41 43 16 Austrija 27 58 15
Italija 37 46 17 Italija 26 59 15
Ãpanija 34 48 18 Nemaåka 18 78 4
Gråka 2 97 1 Gråka 3 96 1
UKUPNO UKUPNO
11 10
te civile i preduzeti zakonom propisane mere te “Politika” 2. juna piãe da su pripadnici vojne
da vojska, oslaçajuñi se na podrãku naroda, policije kada se ispred çih na putu zaustavio
neñe tolerisati provokacije pojedinaca i grupa i dæip bele boje u kome su bila tri momka u
da ñe çihovo delovaçe biti odluåno spreåeno maskirnim odelima bez oznaka svu trojicu sav-
postupcima propisanim za ratno staçe i po ladali, a da je onaj meðu çima koji je bio
pravilima borbene upotrebe. Crnogorski MUP naoruæan Boæidar Bogdanoviñ, koji je i ranije
je saopãtio da je na Ivanovim Koritima doãlo do provocirao i pretio vojsci. Baçaluåki “Reporter”
verbalnog konflikta i do fiziåkog obraåuna od 2. juna u tekstu “Paravojska, parapolicija i
izmeðu pripadnika MUP-a i VJ lociranih na parapogan” opisuje åoveka “izuzetno nad-
Ivanovim Koritima, da je tom prilikom nekoliko menog” koji, “pun ponosa” za sebe tvrdi da je
lica zadobilo lakãe povrede, da je neposredno jedan od komandanata Centra za obuku na
nakon ovog dogaðaja odræan sastanak najodgo- Lovñenu, kaæe: “Nijesmo mi nikakva paravojska.
vornijih pripadnika VJ i MUP-a u ciýu To su dobrovoýci koji se spremaju da odbrane
smaçivaça tenzija, te da zajedniåki istraæni or- ovu dræavu od Slobodana Miloãeviña. Cetiçe je
gani rade na rasvetýavaçu ovog dogaðaja. List opkoýeno vojskom, ali ih mi kontroliãemo...”
Na pitaçe ko su “mi” odgovara: “Ljudi koji æele
slobodnu Crnu Goru i koji smatraju da je politi-
jaãçava Bogdan Ãarengaña. “Pretpostavýam da ka Mila Ðukanoviña jedina ispravna. U poåetku
u ovim teãkim vremenima ýudi u sebi nalaze bi vojska bila jaåa, a onda mi preuzimamo inici-
neku dopunsku snagu da se bore za æivot. Ljudi, jativu i pobjeda je sigurna, a posle svake kiãe
naæalost, ginu od bombi, sahranili smo zapos-
lene u RTS-u, ginu vojnici i oficiri, ali, kao ãto sam
rekao, broj sahrana nije poveñan u odnosu na pe-
dolazi sunce, ãto znaåi i u Crnu Goru.
Braniñemo naãu zemýu od prodanih Crnogora-
ca, i to do poãýedçeg...” Posle tih reåi obraña se
riod pre rata. Inaåe, kada je reå o vojniåkim sahr- nekom liberalu: “Jesam li ovo dobro rek’o!”
anama, one se odvijaju po vojnom protokolu, uz Poslanik Liberalnog saveza Crne Gore Slavko
poåasnu paýbu i muziku koju obezbeðuje vojska. Peroviñ je izjavio da LS nije organizator onoga
Taåno se zna kakav je isprañaj u ãto se deãava na Cetiçu i poruåio crnogorskom
skladu sa åinom, i to se poãtuje ministru policije neka svoje åauãe nazove
kao i do sada.” pravim imenom – mupovci... Iz izjava nekih od
Proseåna cena usluga JKP crnogorskih zvaniånika (M. Vujoviñ, na BBC)
“Pogrebne usluge” iznosi oko vidi se da crnogorska vlada nije sreñna ãto se VJ
1600 dinara (cene su pod kon- uopãe locira na Cetiçu, gde “uopãte nema
trolom gradske skupãtine). To NATO-a” . Posle toga iz Kotora je doãla vest o
podrazumeva prevoz iz poko- tome da je neki rezervista MUP-a CG napao jed-
jnikovog stana, åuvaçe tela u nog poslanika liberala.
hladçaku na grobýu, prevoz do Dok je odgovor Hagu iãao preko dræavnih
grobnog mesta, ukop i ureðeçe medija i dræavno-politiåkih institucija, predsed-
i odræavaçe humke 40 dana.
nik SR Jugoslavije Slobodan Miloãeviñ izjavio je
Cena je viãa ukoliko se isprañaj 27. maja da politiåko reãavaçe problema na Ko-
obavýa uz muziku i sliåno. Po- sovu pretpostavýa prestanak agresije NATO-a
grebna oprema plaña se po- na Jugoslaviju i vrañaçe Organizaciji UN uloge
sebno, a cena zavisi od kvaliteta. koja joj pripada.
Najniæa cena sanduka je oko hiýadu dinara, a Gråki premijer i poåasni predsednik Nove
ima i viãestruko skupýih. Proseåna sahrana koã- demokratije Konstantin Micotakis, koji je dopu-
ta oko 5500 dinara. Nova grobna mesta mogu da tovao u prijateýsku posetu SRJ, preneo je
se dobiju samo na grobýima Nova Beæanija, Miloãeviñu “liånu podrãku u nastojaçima da se
Leãñe, Orlovaåa i Zbeg. Sahrane na ostalim gro- pronaðe mirno, politiåko reãeçe za situaciju u
býima obavýaju se samo ako porodica pokojni- SRJ”; da bi kasnije negde izjavio da jugoslovens-
ka veñ ima parcelu. Kako kaæe sagovornik “Vre- ki predsednik haãkoj optuænici ne pridaje neki
mena”, Beograðani se najåeãñe sahraçuju na znaåaj. U sredu, dok su u Beogradu trajali razgo-
Novom grobýu, zatim na Novobeæanijskom vori sa Åernomirdinom i Ahtisarijem, sa raznih
grobýu, pa na Leãñu, Orlovaåi i Centralnom gro- strana su dolazili nagoveãtaji da spasa ima, da je
býu. Trava na svim gradskim grobýima kosi se sporazum blizu, ali da ñe se stradaça moæda joã
redovno, a sahrane se i daýe obavýaju dostojan- nastaviti”. ■
stveno. Kraðe cveña i venaca i çihova pre- MILAN MILOÃEVIÑ
prodaja u nadleænosti su policije i inspekcije. Ni sa DRAGANOM TODOROVIÑEM, DRAGOSLAVOM
u ovom sluåaju rat niãta nije promenio. ■ GRUJIÑEM, VOJISLAVOM MILOÃEVIÑEM, NENADOM
U. K. STEFANOVIÑEM i izveãtaåima AGENCIJE BETA
 Politiåka scena kosovskih Albanaca
Kon‡ikt frakcija
Nema sumçe da Ibrahim Rugova, kao i joã neki albanski politiåari koji su
ostali na Kosovu, mogu raåunati na podrãku stanovniãtva, posebno onog u
veñim gradovima, kada se politika ponovo vrati u Priãtinu
ako se iz svakojakih razloga ni ranije nije od-
I
likovala preteranom æivahnoãñu, kosovska
politiåka scena je posle prvog bombardo-
vaça doæivela “totalan kolaps”, kako to u jednoj
nedavnoj analizi konstatuje Ãkeýzen Maliñi. Talas
izbeglica sa Kosova ka Albaniji, Makedoniji i
Crnoj Gori poneo je sa sobom i neke kosovske
politiåare, drugi su se zatekli u inostranstvu i tamo
ostali, a neki su odluåili da “budu s narodom”,
poput lidera Demokratskog saveza Kosova (DSK),
Ibrahima Rugove i politiåkog predstavnika ilegal-
nog UÅK-a u ostavci Adema Demañija.
Poåetak bombardovaça oznaåio je i konaåan
razlaz dve struje na dotadaãçoj politiåkoj sceni
Kosova, one koju predvodi Ibrahim Rugova i one
na åijem je åelu Haãim Taåi. Lider DSK-a je ostao
u Priãtini i çegovo pojavýivaçe na ovdaãçoj
televiziji, kao i susreti sa Slobodanom
Miloãeviñem i çegovim najbliæim saradnicima iz
Srbije i savezne vlade, tumaåeno je u svetu na ra-
zliåite naåine.
ZNAÅAJNA ULOGA:
Adem Demañi
AP
Upravo u tom periodu, lider UÅK-a Haãim
Taåi krenuo je u politiåku inicijativu. Proglaãena
je “vlada Kosova u egzilu” na åijem je on åelu, a
pridruæuju mu se i predstavnici frakcije DSK-a
koja se i ranije protivila Rugovinoj politici, pre
svega krilo okupýeno oko Edite Tahiri, koja je kod
Rugove vodila spoýno-politiåke poslove. Prema
miãýeçu nekih analitiåara, reå je o “preuraçen-
om potezu”, a taj zakýuåak se bazira na åiçenici
da nova, samoproklamovana vlada nije dobila
oåekivanu (javnu) podrãku kýuånih zemaýa sve-
ta. Taåijevu “vladu Kosova” priznala je samo
zvaniåna Tirana, a poznavaoci smatraju da nije
sastavýena od imena koji uæivaju ugled u meðun-
arodnim politiåkim krugovima.
Kao ilustracija Taåijevog trenutnog rejtinga
mogu posluæiti i formulacije u agencijskim iz-
veãtajima o çegovom susretu sa ministrima
Evropske unije proãlog ponedeýka u Briselu. Nag-
laãava se da su sa Taåijem razgovarali kao sa “jed-
nim od potpisnika sporazuma iz Rambujea i åin-
iocem u moguñem raspletu kosovske krize”, bez
titulisaça.
Moæda je na oprez meðunarodne zajednice
uticala i åiçenica da je Ibrahim Rugova 5. maja
nesmetano napustio Priãtinu i obreo se u Rimu.
Po obilasku nekih evropskih prestonica i susreta
sa tamoãçim dræavnicima, Rugova se obreo u
Bonu. Oåekivalo se da ñe tu i ostati, posebno
zbog, kako se smatra, ponovnog zbliæavaça sa
Bujarom Bukoãijem, predsednikom çegove
“vlade u egzilu”. Problemi bezbednosti su ga ipak
naterali da se vrati u Italiju. Premijer D’Alema re-
kao je tim povodom da “Rugova predstavýa svoj
narod, koji ga je izabrao, i razvijañe svoju politiåku
inicijativu u inostranstvu sve dok ne bude mira.
Zatim ñe se vratiti u svoju zemýu”. Uz pomenuto,
nije zgorega konstatovati i åiçenicu da je Ibrahim
Rugova doåekan ovacijama prilikom posete izbe-
gliåkim logorima u Makedoniji.
Razlog da Rugova joã “nije otpisan” od strane
meðunarodne zajednice moæda leæi i u stavu
(çegove) vlade u egzilu, na åijem je Bujar Bukoãi
åelu, da ne prizna novoformiranu vladu u egzilu
Haãima Taåija. Ni Taåijeva vlada sa sediãtem u Ti-
rani ne priznaje vladu Kosova koja je u Bonu.
Osim politiåkih neslagaça, smatra se da je uzrok
sukoba Rugovine i Taåijeve vlade i u tome ko ñe
kontrolisati ogromnu koliåinu novca koju izdvaja-
ju kosovski Albanci iz inostranstva. Objektivna
nemoguñnost da se preciznije “izmeri” koja od
dve struje ima veñu podrãku onih koji bi ubuduñe,
kada se vrate na Kosovo, odluåivali o politiåkoj
buduñnosti dve strane, najverovatniji je razlog
opreznog pristupa sveta i jednima i drugima.
Nemaåki ministar inostranih dela Joãka Fiãer
rekao je posle razgovora sa Haãimom Taåijem u
Bonu “da je potrebno da kosovski Albanci u te
pregovore uðu sa zajedniåkom pozicijom”, a sam
Rugova je, kako javýaju agencije, pretproãle ned-
eýe najavio da ñe u Bonu “sazvati sastanak svih
albanskih politiåkih i drugih grupacija, ukýuåu-
juñi i UÅK, da bi bila dogovorena daýa, zajedniåka
strategija”, ali do tog skupa nije doãlo. Naprotiv,
dve strane nastavile su da razmeçuju oãtre izjave,
a izostanak reagovaça ostalih politiåkih faktora
koji su postojali na Kosovu pre poåetka bombar-
dovaça samo je naglasilo åiçenicu da je jedino
pitaçe “za” ili “protiv” Rugove ili Taåija i politike
koju oni reprezentuju.
Prema relativno pouzdanim informacijama
Albanskog demokratskog pokreta (ADP),
Redæepa Ñosje politiåki viãe ne postoji. Sam Ñosja
je po poåetku bombardovaça zatraæio od svojih
sunarodnika da “ostanu na Kosovu po svaku
cenu”. Kako je u jednom ålanku napisao Ãkeýzen
Maliñi: “On je bio meðu prvima koji je preãao
granicu Makedonije, obrijane glave i poniæen. Od
tada, Ñosja ñuti.” Generalni sekretar çegovog
ADP-a Mehmet Hajrizi prikýuåio se Taåiju i uãao
u çegovu vladu, baã kao i Bajram Kosumi, pred-
sednik Parlamentarne partije Kosova, koja je bila
ålanica ADP-a koji je u novoj vladi zaduæen za in-
formisaçe. Mahmut Bakali se u trenutku bom-
bardovaça, kako se nezvaniåno saznalo, zatekao
u Ãvajcarskoj gde je i sada, Hidajet Hiseni je u Al-
baniji, negde u Zapadnoj Evropi su Kañuãa Jaãari i
Ljuýeta Puýa-Beñiri, za Vetona Suroija se govori
da je u Ãpaniji, urednik lista “Zeri” Býerim Ãaýa je
u Skopýu, za lidera studentskog pokreta Aýbina
Kurtija priåa se da je uhapãen... Razume se, sve
ove nezvaniåne informacija vaýa primiti sa znat-
nom dozom rezerve.
Na kraju, da li se odlaskom Ibrahima Rugove i
drugih prominentnih politiåara sa Kosova i
tamoãça politiåka scena preselila u inostranstvo?
Sa takvim zakýuåkom ne treba æuriti, smatraju
oprezni analitiåari.
Politiåar od ugleda koji je ostao na Kosovu je
Adem Demañi. Ta åiçenica moæe odigrati znaåa-
jnu ulogu u formiraçu postratovske politiåke
scene na Kosovu. U Priãtini je viðen ovih dana i
Idriz Ajeti, predsednik paralelne Akademije nauka
Kosova, koji je bio u Rambujeu u delegaciji kos-
ovskih Albanaca. Nema sumçe da oni, kao i joã
neki politiåari za koje se ne govori da su napustili
Kosovo, mogu raåunati na simpatije onog dela
stanovnika Kosova, uglavnom u veñim gradovi-
ma, kada se politika vrati u Pokrajinu. Baã kao ãto
ñe i Ibrahimu Rugovi ostanak u Priãtini doneti o-
dreðene poene u politiåkom delovaçu kad se po-
stigne sporazum o prekidu bombardovaça. n
DUÃAN RADULOVIÑ
Razruãena Duvanska industrija Niã
Pakt o stabilnosti Balkana
Obnova bez keãa
Tzv. razvijenim demokratijama na Balkanu, EU je spremna da ponudi da se ukýuåe u
Uniju, dok ñe sa ostalima odmah poåeti razgovore o pridruæenom ålanstvu
osle prvog meseca NATO intervencije
P protiv Jugoslavije, struåçaci Saveznog
zavoda za statistiku procenili su ratnu
ãtetu na oko sto milijardi dolara. Javnost nije up-
oznata s novijim procenama, ali se moæe pret-
postaviti da je ãteta udvostruåena, jer su privredni
i infrastrukturni objekti najteæa razaraça doæiveli
posledçih nedeýa rata. Ne treba biti ekonomista
pa shvatiti da ova zemýa nema para da ponovo
izgradi poruãeno, tako da se ne treba åuditi tome
ãto graðani Srbije prosto gutaju svaku vest o mo-
guñoj obnovi ratom razorene Jugoslavije – para-
ma Zapada, razume se.
Ideju o posleratnoj obnovi, u vidu Marãalovog
plana za Balkan, lansirala je Medlin Olbrajt,
ameriåki dræavni sekretar, krajem aprila na proslavi
pedesetogodiãçice NATO-a, a neku vrstu razrade
ove inicijative napravio je nemaåki ministar
spoýnih poslova Joãka Fiãer, u dokumentu “Pakt o
stabilnosti na Balkanu”. Fiãeru, meðutim, nije pro-
makla åiçenica da su balkanski politiåari poåeli da
do neukusa eksploatiãu ideju o ekonomskoj po-
moñi jugoistoånoj Evropi, i nije se libio da na to up-
ozori, na nedavno odræanoj konferenciji (27. maja
u Bonu) upravo na ovu temu.
“Mi moramo da prekinemo ovaj apsurd – da
lakãe obezbeðujemo pare za vojnu intervenciju
nego za mir, ali moramo Balkanu da stavimo do
znaça da ne oåekuje previãe” rekao je Fiãer,
prenosi agencija Rojters. Sve u svemu, Zapad je
spreman da “odreãi kesu”, ali nema nameru da
obezbedi pare za ãoping liste vlada balkanskih ze-
maýa, niti da po prestanku NATO bombardovaça,
krene da “bombarduje” ovaj region deviznim
keãom.
“Balkan je iz Bona dobio jasnu poruku. Evropa
je razoåarana naåinom na koji su potroãene çene
pare za pomoñ Rusiji i obnovu Bosne, tako da se
ekonomska pomoñ Jugoslaviji i ostalim zemýama
regiona neñe realizovati preko vlada tih zemaýa. To
ne moæe da oåekuje ni Crna Gora, iako u Evropi
ima tretman zemýe sa demokratskim reæimom”,
kaæe za “Vreme” Nebojãa Medojeviñ, ålan Grupe
17 iz Podgorice, koji je uåestvovao na pomenutoj
konferenciji.
Prema çegovim reåima, Nemaåka ozbiýno
namerava da Jugoslaviju i çene susede pomogne
sa deset do dvanaest milijardi dolara, kao i da do
kraja juna organizuje donatorsku konferenciju za
Balkan, ali to neñe uåiniti bezuslovno i pokuãañe da
pare na Balkan stiæu ne prepliñuñi se sa zvaniånim
kanalima. Od donatorske konferencije se oåekuje
dosta, s obzirom na to da procene Evropske banke
za obnovu i razvoj kaæu da je za obnovu jugoslov-
enske infrastrukture i naknadu ãtete susednim ze-
mýama, potrebno obezbediti oko 30 milijardi
dolara.
Suãtina Pakta o stabilnosti za Balkan jeste da se
zemýama regiona, umesto diplomatskog ãtapa,
napokon ponudi ãargarepa. Ideja je da se jugois-
toåna Evropa ukýuåi u takozvane evropske inte-
gracije, ali da se pre toga, po politiåkom i ekonom-
skom ureðeçu, u najveñoj moguñoj meri pribliæi
zemýama Evropske unije. Prema predlozima koje
su izradile ekspertske komisije nemaåke vlade i
parlamenta, principi koje je Balkan åesto tumaåio
kao floskule – demokratija, poãtovaçe ýudskih
K. KAMENOV
prava i træiãna ekonomija – morañe da se
sprovedu u delo, ukoliko region raåuna na nov-
åanu podrãku Zapada. Fiãerova procena je da se
uz dobru voýu, barem na zakonodavnom nivou,
to moæe uåiniti u roku od nekoliko meseci, ãto ñe
reñi da bi ubrzo po okonåaçu NATO intervencije
mogla da usledi i revitalizacija balkanskih dræava.
Takozvanim razvijenim demokratijama na
Balkanu, Evropska unija je spremna da ponudi da
se, takoreñi preko reda, ukýuåe u Uniju, dok ñe sa
ostalima odmah poåeti razgovore o pridruæenom
ålanstvu. “Na pribliæavaçe EU-u moæe da raåuna
åak i SRJ”, rekao je Fiãer na pomenutoj konferen-
ciji, “ali tek poãto ispuni uslove meðunarodne za-
jednice”, ãto ñe reñi da povuåe snage bezbednosti
s Kosova, dozvoli rasporeðivaçe meðunarodnih
mirovnih trupa i obezbedi siguran povratak izbe-
glica. Sve balkanske zemýe morale bi da se odre-
knu kvantitativnih ograniåeça i dozvola za uvoz i
izvoz, a EU ñe im odobriti trgovinske povlastice i
nadoknaditi gubitak prihoda od carina.
Nemaåki plan podrazumeva da se novac ne
upuñuje direktno balkanskim vladama, veñ da se
nemaåke privatne kompanije stimuliãu da ulaæu
u Jugoslaviju i Balkan uopãte. Ãtaviãe, u stranoj
ãtampi veñ su se pojavile procene o bumu evrop-
skog graðevinskog sektora i maãinogradçe, poãto
se oåekuje gro poslova prilikom izgradçe
poruãenog. Cinici bi rekli da ñe plan o obnovi,
ukoliko uopãte bude realizovan, biti sproveden
zato ãto ñe pogodovati ekonomijama evropskih
zemaýa.
Prema najnovijoj analizi “Oksford analitike”,
Jugoslavija je zbog rata do sada pretprela ãtetu od
200 milijardi dolara. Isti izvor navodi procenu
Ekonomske komisije Ujediçenih nacija za Evro-
pu (ECE), u kojoj se kaæe da je za obnovu
poruãenog u Srbiji potrebno obezbediti najmaçe
25 milijardi dolara, dok Svetska banka i EU pro-
ceçuju kako je samo za obnovu Kosova potrebno
izdvojiti tri milijarde dolara. “S obzirom na to da
rekonstrukcija Bosne ni sa viãe od pet milijardi
dolara, koliko se u tu zemýu slilo prethodnih pet
godina, nije zavrãena, moæe se pretpostaviti da je
cena obnove juæne srpske pokrajine proceçena
maçom od realne”, navodi “Oksford analitika”.
Kako je procenio Romano Prodi, predsednik
Evropske komisije, ukoliko meðunarodna zajed-
nica startuje s Marãalovim planom za Balkan,
morañe godiãçe da obezbedi 5,3 milijardi dolara.
On je upozorio da nije siguran hoñe li se ålanice
EU-a saglasiti s takvim programom, buduñi da je
mnogo zapadnih ekonomija suoåeno s nezapos-
lenoãñu i usporavaçem privrednog rasta. Po
ekonomskoj teoriji, to ostavýa maçi prostor za
investicije.
Iako priåa o Marãalovom planu za Balkan ne
prestaje joã od kada je Olbrajtova pomenula tak-
vu moguñnost, u Bonu se, a i ranije, pokazalo da
je mesto Jugoslavije, odnosno Srbije, u takvom
paketu priliåno nesigurno. Doduãe, treba imati u
vidu da jugoslovenski susedi insistiraju na tome
da i Srbija i Crna Gora uðu u eventualni Marãalov
plan za Balkan. SRJ samostalno ne moæe da ob-
novi infrastrukturu, ãto znaåi da ñe Makedonija,
Bugarska i ostale zemýe trpeti velike ãtete zbog
oteæanog i svakako skupýeg transporta. n
VLADIMIR MILOVANOVIÑ
5. JUN 1999. ■ VREME 9
KULTURA
ãto su naãli naåina da, i bez prevoza, stignu na
probu. Reåenicu “poæeleñu vam sreñe viãe nego
inaåe” zavrãila je sirena oznaåavajuñi poåetak
vazduãne opasnosti.
“Mislim da je mnogo lakãe kad imamo enig-
mu od teksta nego neãto ãto smatramo potpuno
jasnim. Jer svaki tekst bi kad stanemo pred
çega, morao da bude upitan i zaåudan. Ovde se
radi o tekstu zagonetki”, poåetna su uputstva
glumcima i saradnicima rediteýa Dejana Mijaåa.
“Pisac drame je bio ovde i kazao da su glumci u
Beåu bili uzbuðeni zbog tuge koju su u tekstu
pronaãli. Lako je Austrijancima da tuguju nad
neåim ãto ih se ne tiåe direktno: moæemo i mi da
tugujemo nad gråkom tragedijom, ali teãko je
GDE JE ZAPLET: posle ove sirene od maloåas ukýuåiti bilo kakav
Prva åitajuña proba estetski impuls koji bi doveo do proåiãñeça.
Mislim da se ne treba plaãiti nejasnog u komadu.
Liåno se uvek plaãim kada predstava postane
Handkeova drama Voæçe åunom u Narodnom pozoriãtu savrãeno jasna – onda je to idiotska predstava.”
Suãtinu komada Mijaå vidi u tri teksta koja je
Aleksandri Nikoliñ Mijaå kaæe da igraju tri Inter-
nacionalca kao troglavu aædaju: “Nastupate kao
isto telo, kao sonorni meteæ.”
Scenu u kojoj Ludak (Dragan Maksimoviñ)
izaœe i ubije se Mijaå objaãçava kao “jedini ek-
scesni trenutak koji i treba da obeleæi klimaks”.
“Taj deo je, za razliku od ostalih sintetiånih, jedi-
ni autentiåan. Poraæavajuñe autentiåan. Smrt je
odlaæeçe od svake logike i mora da dovede u pi-
taçe svaki verbalizam i estetiku. Sve ostalo u
drami, u kojoj naizgled nema zapleta, kreñe se
od tog i do tog trenutka smrti. Ludak izleti kao
bomba, on je jedini koji åinom rasturi situaciju.”
Priåa glumcima o jeziku drame, koji je “sa TV-a”.
“To ñe vam biti problem, zato ãto svi vi govorite
neãto ãto ne pripada vama. Ja svako veåe na
CNN-u gledam NATO-ovog portparola Ãeja. Pi-
tam se kako taj opstaje kao zdrava liånost?”
Kreåkoviñ dodaje da je izraz “tragiåna greãka”
postao deo naãeg kolokvijalnog reånika åim su
nam ga prvi put saopãtili. “To je postala fraza, i

Komad za
Handke citirao na poåetku drame: “Znakovima
pored puta” Ive Andriña, Geteovim “Serbische
Lieder” i Duãanovom zakoniku. Åita naglas An-
driña. “Moralno razoåaraçe, prouzrokovano
greãkom drugoga koja sliånu greãku zaseni u
nama samima, dozvoýava nam da zauzmemo
strogo i otmeno dræaçe sudije i ærtve istovre-
svi znamo da znaåi – nisi kriv, sve je u redu.” Mi-
jaå daýe objaãçava da “ moraju da tragaju za
odnosom prema izgovorenoj reåi. “Ova predsta-
va ide iz verbalizovaça prema uæivýavaçu, pa i
ka dokazivaçu scene. Svako od nas ima liniju
radçe, ovo nije tako haotiåan materijal kako se
åini.”

†lm o ratu meno, izaziva u nama staçe moralne euforije.

Ta euforija nas brzo i sigurno udaýuje od puta
svakog liånog moralnog savrãenstva, åini od nas
nemilosrdne pa i krvoloåne sudije.” Mijaå kaæe:
“Ako to nije ovo ãto mi sada æivimo, onda ne
znam ãta je! Ovo se tiåe baã nas! Mi smo moralno
“Pisac drame je bio ovde i kazao da su glumci u Beåu bili uzbuðeni zbog razoåarani greãkom drugoga, drugi je pogreãio,
tuge koju su u tekstu pronaãli. Lako je Austrijancima da tuguju nad ne mi. Ali i mi imamo greãku, no zaseçena je, ne
moæemo viãe da je uoåimo, zato smo sebi i ærtva
neåim ãto ih se ne tiåe direktno: moæemo i mi da tugujemo nad gråkom i sudija. Zato smo u staçu moralne euforije,
tragedijom, ali teãko je posle ove sirene od maloåas ukýuåiti bilo kakav postajemo kreature, uæasavajuñe, a to nas åini
krvoloånim sudijama. Kome? Samima sebi. An-
estetski impuls koji bi doveo do proåiãñeça” driñeva poruka je neãto ãto, ideoloãki gledano, vi
kao glumci morate da traæite u sebi. Ovo ãto Gete
ve su probe vaæne, samo je prva bitna – pisanim pravilima pozoriãnog æivota, i da naã govori jeste neãto ãto proizilazi iz toga, kao po-
Draganu Maksimoviñu nije jasno: “Ako ovaj
komad nema zaplet, zaãto je Ludak kulminaci-
ja?” Tekst vidi kao “resital, tu zapleta nema”.
Kreåkoviñ mu objaãçava da se zaplet ne odvija
na vidýivom sloju. Mijaå priåa da mu je isto pi-
taçe postavio pokojni Miãa Æutiñ kad su radili
“Rodoýupce”. “Tamo se samo priåa ‘ãta se do-
godilo izvan scene, niãta se od toga ne desi na
sceni’. Ali, i tamo i ovde postoji unutraãça stvar,
ovde je to pitaçe ãta je ovaj rat, zbog åega je?
Svako na ovo pitaçe, od Klintona do mene,
moæe samo da blene. To je jednostavno – pi-
taçe. Eto, time se bavi ovaj komad. Jedan od
odgovora je: ovo je ãou. Gledajte CNN, imaju
voditeýe, zagovaraåe, protagoniste, epizodiste...

S kaæe se.
Narodno pozoriãte, sala za åitañe
probe na treñem spratu, subota 29. maj,
11 åasova, prva proba Voæçe åunom
Petera Handkea, dramskog teksta åija je praiz-
vedba zakazana za 9. jun u beåkom Burgteatru,
u reæiji åuvenog Pajmana, i åija ñe evropska
premijera van nemaåkog govornog podruåja biti
odigrana u Beogradu, u reæiji Dejana Mijaåa.
Scenograf je Miodrag Tabaåki, kostimograf Boja-
na Nikitoviñ, a kompozitor Igor Gostuãki. Igraju
Branislav Ciga Jeriniñ, Rade Markoviñ, Nebojãa
Dugaliñ, Boris Komneniñ, Ljubomir Bandoviñ,
Zoran Ñosiñ, Duãanka Stojanoviñ, Branko Vidak-
oviñ, Boris Pingoviñ, Aleksandra Nikoliñ, Dragan
Maksimoviñ, Nebojãa Ljubiãiñ, Janoã Tot i
Dragan Zariñ.
Prvi stiæe Ciga Jeriniñ, ne nadajuñi se da ñe
rad ãto maçe uslovýava ono ãto ne zavisi od
nas”, bila je liåna poruka koju je kolegama upu-
tio Miloã Kreåkoviñ, direktor Drame i dramaturg
predstave. “Sklapajuñi ovaj projekat, raåunali
smo da premijera bude sledeñe sezone, pod us-
lovom da bude sezone, da bude nas i svega osta-
log. Ali da nismo verovali da ñe svega toga biti, ne
bismo vas ni zvali. Neñemo forsirati niãta ãto je u
ovim uslovima previãe teãko i previãe muåno, jer
ne znamo kakvu koncentraciju i intenzitet rada
moæemo da damo. Zato sada moæemo samo da
proåitamo tekst, pa da najesen nastavimo rad, a
moæda moæemo i da uradimo dovoýno da za je-
sen ostavimo samo †niã.” Zahvaýuje se direkto-
ru Narodnog pozoriãta Nebojãi Bradiñu ãto je
doãao na prvu probu, pozdravýa veterane Jerin-
iña i Markoviña (“Meni je najvaænija Ljiýana
Paunoviñ, su-
‡er”, upada
gled stranca. Gete je problem ovoga naroda dot-
akao kroz poeziju, kroz najviãi momenat du-
hovnog izraæavaça. Upitao se ãta bi to moglo
biti to ãto je izrodilo to? Evo jedne od tih de†nici-
ja: ‘To je neãto neprimetýivo’. Ne moæemo ga
racionalno objasniti. A deãava se. Ljudi kad
poånu da govore o tome, podiæu ga na nivo
Ovaj komad je postrat, pitaçe ãta je rezultat rata.
To je kasting, sve se na kraju svodi na to, ali na
kasting koji ne uspe zato ãto to nije rezultat rata.
Eto, moje je da verujem u to.”
Kraj vazduãne opasnosti oglaãen je u pet do
dvanaest. Tokom probe, dva puta su se zatresla
stakla zbog probijaça zvuånog zida; drugi put
epike. Gete uoåava da se pred nama odjedared kao savrãen ãlagvort na Hodaåeve reåi “... to
pojavilo neãto neiskazivo koje pokuãava da se veliåanstveno brujaçe bombardera...”.
svuda odrazi i znaåajno je ãto to nije samo citat SONJA ÑIRIÑ
æivota, nego poezija sama. Hoñe reñi da mi u
ovom trenutku æivimo tragediju, znaåi jedan po- Åekajuñi novi domañi †lm
etski æanr. I, na kraju, car Duãan: ‘Da selo sa
selom pase’. Ovo bi trebalo da bude poruka dela.
Kad isteramo goveda na paãu, sva su ista, bilo iz
kog sela, i trava je ista, tu granica nema, tu selo
sa selom pase.”
Mijaå je zamolio glumce da
Ãta znaåi
zajedniåki proåitaju tekst. “To inaåe

“objektivno”
ãtampaçe teksta drame uopãte biti zavrãeno do
ove probe: “Kako, kad dvadeset åetiri åasa nije Dragan Zariñ), izbegavam, ali mi sada treba da bih
bilo struje?” Sliåno reaguju i ostali. goste Ljubiãi- mogao sebi da åestitam ãto sam na-
“Ovo mi je prvi rat u æivotu, pa i prva ratna ña i Tota, zah- pravio dobru podelu. Ovde ima
proba. Voleo bih da ãto viãe radimo po ne- vaýuje svima nekih koji su nepokriveni (Dragan
Zariñ igra Dob rotvora, lik bez teks- Ipak, tragiånost æivota, ma kako
Zavrãna reå iz Voæçe åunom ta), i moram da se zahvalim mom fotogeniåna bila, teãka je i muåna
drugu Zaretu koji je pristao da
za †lmsko uobliåavaçe, jer svi smo
Vreme svih krivaca uåestvuje u predstavi.” Zariñ odgo-
vara: “Mogu ja da åitam di-
daskalije.”
ipak i svedoci, ali i uåesnici, sa
zalogom sopstvenih æivota i æivota
“Horde ne obrazuju viãe klike, nego su sve zajedno jedna jedina ogromna “Komad za †lm o ratu”, kako glasi podnaslov
Voæçe åunom, poåiçe scenom sa rediteýima naãih najbliæih
klika, i ova se zove ‘svet’, i to je novo ‘druãtvo’ sveta, u stvarnosti je to Dæonom O’ Harom i Luisom Mañadom (Ciga d TV revolucije u Rumuniji, globalni i oni
jedna jedina †nansijska i moralizatorska horda, a iza çene
slatkoreåivosti stoji kompletna podivýalost”
Jeriniñ i Rade Markoviñ) koji, “desetak godina
privremeno – posledçeg rata”, u nekom provin-
cijskom hotelu “negde sasvim daleko ili u na-
O drugi sukobi doãli su u novu fazu, pa tako
i naã rat – agresija, osim politiåkog i ideo-
loãkog aspekta, lagano dobija i kulturoloãki
Zavrãnu reå u drami (tragediji) “Voæça åunom” Petera Handkea izgovara filmski rediteý Luis Buçuel (u jdubýoj unutraãçosti Balkana”, prikupýaju ma- zamajac. Teza da je u Bosni izgubýen medijski
liku Luisa Mañada), poãto je, zajedno sa kolegom i rediteýem Dæonom Fordom (u liku Dæona O’Hare), terijal za †lm o tom ratu. U toku je podela uloga. rat trgla je preostale intelektualce, pa smo svedo-
doãao na Balkan da, posle okonåaça rata, snimi “film o ratu”: “Druãtvo viãe ne postoji. Druãtvo se sve Rediteýi Amerikanac i Ãpanac sluãaju ãta im go- ci gotovo nesagledivih akcija u sferi kulture, koje
viãe raspada na horde. A ove se ponaãaju joã viãe kao horde, sa ãireçem laæi druãtva i zajednice nastu- vore Najavýivaå, Hodaå, Istoriåar, sluãaju hladne variraju od lucidnosti do ordinarnog kiåa. Ni
opservacije Internacionalaca i novinara Grka, “druga strana u sukobu” ne gubi vreme, pa je, na
pa ta laæ kao ucena svih onih izvan horde, koji ostaju sve viãe pojedinaåni i usamýeni. Horde ne obrazu-
koji nije hteo o ratu da izveãtava kao oni... Svi ti primer poåetkom juna u Rimu organizovan kon-
ju viãe klike, nego su sve zajedno jedna jedina ogromna klika, i ova se zove ‘svet’, i to je novo ‘druãtvo’
ýudi uz lica, prikazuju i svoju priåu. Na kraju cert Pavarotija i prijateýa (Lajonel Riåi, Riki Mar-
sveta, u stvarnosti je to jedna jedina finansijska i moralizatorska horda, a iza çene slatkoreåivosti stoji
uvide da je taj †lm nemoguñe snimiti. tin...) koji je reæirao Spajk Li (!), åijih se dometa
kompletna podivýalost. I toj hordi na isteku vremena, tim naãim nalogodavcima, za istoriju ovdaãçu po- ne bi postideo ni Nedeýko Bajiñ Baja, a sve u ko-
Likove Hodaåa i Turistiåkog vodiåa Mijaå je
treban je jedan krivac, a za sebe samu ona je odredila ulogu Dobrog. Ovo je, medjutim, vreme svih kri- rist dece Kosova i Gvatemale.
spojio u jedan lik, moli Borisa Komneniña da ih
vaca. To je Zemýa, ili Evropa, ili Svet svih krivaca – samo da bi pred sudom sedeli krivci jedni preko Ipak rat postaje rat kada ga se prihvati †lms-
åita, “da vidim moæe li taj dupleks, neãto kao ras-
drugih. Neåuvena vremena! Kraj druãtva! I ne samo da neñu snimati ovaj film, nego neñu viãe snimiti ka industrija. Za sada nema najave velikih holi-
turena liånost, kao kad neko sam sa sobom dis-
nijedan film. Hajdemo, Dæone. Vamonos. Idemo.” vudskih projekata (moæda nemaju informacije o
Prevod: Æarko Radakoviñ kutuje”. Branku Vidakoviñu, Borisu Pingoviñu i

10 VREME ■ 5. JUN 1999.

Dostava iz Rima apeninske perspektive?!), ili su se nepovoýno
tar, jednim poãtenim, mada blago bezubim
izrazili o autorskim dometima çegove – pred-
saopãteçem; svi ostali mudro ñute, vaýda pres-
sednikove, ne Kalajiñeve – supruge, ili su, prosto,
reñni ãto nisu oni ti koji su zasluæili da se naðu u

Traktat o (miãjoj) rupi imali izvesnih kritiåkih primedbi na prilike u

srediãtu Kalajiñeve paæçe. Hja, hoñe li se shvati-
srpskom druãtvu. Prilike su, naime, zapravo po-
ti kao otrovni sarkazam ako kaæem da je ionako
priliåne neprilike, ãto ova bombardovana trojka
srazmerno malo onih koji bi se, ovih vedrih, a
vaýda ipak boýe zna od nebombardovanog
tako sumornih dana, mogli kvali†kovati za to?
Naãeg Åoveka U Rimu koji je umeo da na vreme
Ovde se, naime, u nedoba, tako spektakularno
zaædi iz opasnog Beograda u bezopasnu Italiju,
odustalo od kritiåkog diskursa (kojem je, jelte,
Kako je notorni Dragoã Kalajiñ pronaãao nove-stare “neprijateýe naroda” u vaýda zato ãto je çegova delikatna egzistencija
intelektualac po prirodi stvari zavetovan) i bekr-
troje istaknutih srpskih intelektualaca, i zaãto samo u troje isuviãe dragocena za sve nas da bi se neodgovor-
ijski prepustilo neodgovornom, narcistiåkom
bulaænjenju pre†çenog mitar–mi-
eñi ñu vam prvo dobru, pa onda loãu vest: strane, pa ýudi smo, åak i riñevskog “ne moæe nam niko niãta,

R dobra vest je da se rat, izgleda, polako kad smo zapravo Nadýu-

privodi kraju – osim ako ne ispadne da se di... – okomio se ovih dana
kraju ipak ne privodi; loãa vest je u tome ãto se na nove-stare “izdajnike i
jaåi smo od sudbine” nivoa, da za
razne dragoãe kalajiñe i nije bilo
mnogo posla. Ãto, ovaj put, viãe go-
najboýa potkrepa za prethodno izreåenu petokolonaãe” meðu srp- vori o potuýenoj bedi potencijalnih
tvrdçu dade izvuñi iz fakta da se, åini se, ponovo skim intelektualcima: ovaj prozvanih – koji su se, åim je ozbiý-
zahuktava mehanizam javne prozivke iliti de- put, ærtvama çegovog pro- nije prigustilo, detiçe draæesno iskak-
nuncijacije onih koji bi, boæemeprosti, mogli da nicýivog, takorekuñ skener- ili u nogavice i zatim pokuçeno ne-
priupitaju za smisao skupe avanture kroz koju skog domoýubnog (urokýi- stali u svojeruåno iskopanoj miãjoj
GORANKA MATIÑ
prolazimo, pa åak i za – uh! – nekakvu i neåiju vog?) oka pali su “beograd- rupi! – nego o odavno besramno raz-
odgovornost u vezi s tom neprijatnom stvari... ski pisac posloviåne neob- goliñenoj mizeriji Javnih Prozivaåa
Da nije u pitaçu ni opsena ni ãala govori nam i darenosti i skribomanske nivoa grotesknog srpskog Denuncija.
to da se u (para)ideoloãku odbranu Otadæbine upornosti” (ovako Kalajiñ I moæda je baã u tome problem, a
“DENUNCIO” IH DENUNCIRAO: Biljana Srbljanoviñ, Filip David i Vojin Dimitrijeviñ
od miãýeça ponovo gromko ukýuåio pos- pravo iz svoje obdarenos- ne u Kalajiñu, o kojem odavno “sve
ledçih meseci inaåe opravdano odsutni Dragoã ti!) te “beznadeæan sluåaj (antisrpske, op.T.P.) no izlagala konsekvencama svog angaæmana. A znamo”. Filipu Davidu, Biýani Srbýanoviñ, Vo-
Kalajiñ, odnedavno Naã Åovek U Rimu, tj. mræçe” Filip David, zatim jedan od “beograd- one, konsekvence, svake se noñi isporuåuju jinu Dimitrijeviñu i ostalima koji dræe bistru gla-
Taçugov dopisnik iz sunåane, prijateýske i neãi- skih siroåiña Zapada” Biýana Srbýanoviñ, te Beograðanima sa nebeskih visina, pa pravo na vu iznad vode moæe da sluæi na åast ãto su svojim
zelirane Italije. Mudro sklonivãi svoju moñnu pa- “stari potkazivaå” (ovako Kalajiñ, bez kolegijalne ruse glave. Ma nema veze, samo nek’ je nama neodustajaçem od kritiåke opservacije zasluæili
triotsku intelektualnu laboratoriju daleko od ra- surevçivosti!) Vojin Dimitrijeviñ. Tevtonac na sigurnom, a za banalni i potroãni bes Gromovnika i çihovih paæeva. Pravo pitaçe
zuzdane srpske gomile – koja je posledçih Ãta su Kalajiñu, a samim tim i vaskolikom ýudski materijal ñemo lako! Za nas i nije neka glasi: kud se dede ostatak famoznog “misleñeg
nedeýa priliåno nervozna, ko zna zaãto – Dragoã Srpstvu, zgreãile pomenute javne liånosti? Izgle- ãteta! Joã da je moglo nekako da se uredi da ga sveta”, sada kad nam je najpotrebniji?! Ne ka-
nam je Kalajiñ iz blaæene apeninske hladovine da da su se usudile da se s upadýivim odsustvom “Taçug”, osim kroz prostor, transportuje i kroz æem da je miãja rupa najgore mesto na svetu, ni
ponovo podelio pregrãt otadæbinoýubivih superlativa izjasne o politiåkoj i dræavniåkoj vreme, pa da se, i na çegovo i na sveopãte zado- da u çoj ima neåeg nedostojanstvenog, ali samo
pedagoãkih packi. U povelikom tekstu pisanom delatnosti predsednika SRJ (iako nigde ne piãe voýstvo, stvarno obrete u ýubýeno mu Doba pod jednim uslovom: ako si miã. A ako nisi, ti
specijalno za kad-kaæem-novine-mislim-na da su ti superlativi bilo åija graðanska duænost i Ricinusa, liånoj i sveopãtoj sreñi ne bi bilo kraja. onda vidi ãta si i åime ñeã svoje miãýeçe o sebi
“Politiku”, ovaj javni i strasni ýubiteý Duåea i obaveza, osim moæda za one koji dræavotvorni Na ovu ekspres-preporuåenu dostavu iz Ri- potkrepiti. ■
spartanskih vrlina – mada mu ni dionizijske nisu patriotizam upraæçavaju devizno-dnevniåno, iz ma do sada je reagovao samo Srpski PEN–cen- TEOFIL PANÅIÑ

Fragmenti o ratu (II) svaki pisac moæe. Nikakav moralizam, nikakva patetika, nikakvi saveti. Onaj ko veruje da je svet
proizvoýan i bez etiåkog korektiva, a ja sam na korak do takvog stava, nema prava da se razmeñe
miãýeçima i savetima. Ostaje, dakle, åista fenomenologija, opis svakodnevice. Vodim dnevnik. To je
Na Balkanu su, svejedno da li je reå o ovom ili onom narodu, oåigledno
najviãe ãto mogu. Kaæem, nastaviñu da piãem, jer je pisaçe oblik svedoåeça, svejedno ãto nema viãe
zatajile nekompetentne politiåke elite, opsednute nacionalistiåkim mesi-
nikoga u sveopãtoj ravnoduãnosti da to svedoåeçe sasluãa. Tradicija jezika na kojem mi je dato da
janstvom, voðene ambicijama promovisaça lokalne svemoñi i nesposobne
piãem govori mi da je, ovde, kçiæevnost uvek proåiãñeçe tragiånih uåinaka istorije. Rat je zgusnuti
za kompromisni dijalog. Njih je politika zapadne alijanse iskoristila kao tak-
tiåko sredstvo u sprovoðeçu sopstvenih interesa. tragizam, pomereno lice sveta, a kçiæevnost uvek poåiçe od krize ili neravnoteæe realiteta, da bi ih
Niko ko se suoåi sa ovakvom vrstom saznaça ne moæe biti sreñan. jeziåki prevaziãla: antiåki teoretiåari formulisali su estetiåko–etiåki princip da se uzviãenost lepote
Naprotiv. Pitam se ãta da radim i kuda da se denem. Nedostaje mi, svih ovih raða uvek u blizini smrti i taj princip vaæi i do dana danaãçeg. Ovih dana se ponovo u çega uvera-
dana rata, ona vrsta smisla koju åovek dobija od svoje okoline. Sve ãto åinim vam. Nama je ovaj rat najteæi zato ãto ga trpimo, zato ãto smo mi doãli na red, ali rat je konstanta civ-
åinim sa oseñaçem uzaludnosti i suviãnosti. Ipak, nastaviñu da piãem, da ilizacije, on izlazi iz çene prirode, iz çenog nesvesnog.
Piãe: Mihajlo Pantiñ posmatram svet, da se razaznajem u çemu. To je, objektivno, najviãe ãto Moderni svet je samo tehnoloãki poboýãao i funkcionalizovao tu crtu svoje prirode, prevodeñi je
u svesno, u ciniåan, dejstveni princip: na duæe staze rat je progres. A da je rat sudbina sveta znali su
kraju?), ali su se domañi sineasti latili kamera, za vaåu fenomena zasad poznatom kao “NATO misleñi ýudi davno pre nas. Samo, nama, kao i svim ravnoduãnim ýudima danaãçice, treba neãto da
†lmove u kojima ñe koreæiju i scenogra†ju potpi- agresija” jednog dana biti dragoceni isto koliko i se desi da bismo konaåno poverovali u tu moguñnost. Kao i poroðaj, rat je neprenosivo iskustvo.
sati zainteresovane strane u sukobu, pre svega snimci o†cijelnih medijskih kuña. Åovek, koji je u suãtini indiferentno biñe (moral samo delimiåno neutraliãe tu çegovu osobinu)
NATO. U ovoj sezoni snimýeni su “Noæ”, “Toåk- Ipak, tragiånost æivota, ma kako fotogeniåna stvarno reaguje tek kada se çemu ili çegovim bliæçim desi nesreña. Svejedno ãto je sve to veñ
ovi” i “Belo odelo” i restaurisan Åehov/Ðorðeviñ bila, teãka je i muåna za †lmsko uobliåavaçe, jer odavno napisano. Evo vam dva primera, jedan apstraktan a jedan konkretan. Ruski mislilac Nikolaj
projekat “Od svakog koga sam volela”, dakle åeti- svi smo ipak i svedoci, ali i uåesnici, sa zalogom Berðajev kaæe: “Uvek sam verovao u neprekidno nove i nove katastrofe, nisam oåekivao mirnu
ri od uobiåajene (ratne) produkcije od osam sopstvenih æivota i æivota naãih najbliæih. Da li je buduñnost i za mene nije bilo niåega neoåekivanog u tome ãto smo zakoraåili u akutno-katastrofalan
†lmova u sezoni. Zato je iznenaðujuña bila infor- moguña objektivnost, pitañe neko? A ãta je to ob-
period.”
macija kako nekoliko domañih kuña i autora sa jektivnost? Ãta je to istina ili Istina, i ko na çu
A najveñi hrvatski pisac Miroslav Krleæa piãe u romanu Zastave: “Niãta se iza ovih humanistiåkih
pedigreom sprema “ratne projekte”. Iznenaðu- ima monopol u ovom trenutku? Najboýe je
propovijedi i ne åuje nego bruãeçe noæeva. Spremaju se gospoda na grabeæno umorstvo i prije no
juña utoliko ãto je gotovo nemoguñe raåunati na slediti postulate “DOGME 95” paranoiånog ge-
ãto ñe balkansku raju poklati, æele da je difamiraju pred Evropom kao hajduåiju, kao da su oni jedini
makar i simboliånu pomoñ dræave ili novac iz nija Danca Larsa fon Trira – ãto maçe meçati
inostranstva, tako da se producentske kuñe pr- æivot, a ãto viãe se prepuãtati çegovom izazovu. garanti evropske civilizacije.”
venstveno moraju uzdati u sopstvene potencijele i Hiåkokov postulat da “†lm mora biti veñi od Ponekad me pitaju da li ñe ovaj rat znaåiti promenu kulturnog modela i okretaçe Jugoslavije od
entuzijazam. Stare rasprave o tome da li je neo- æivota” pada pred æivotom i æivotima koji su pali, sistema zapadnih vrednosti. Ne verujem. Treba razlikovati ameriåku potroãaåku maãineriju – †lm,
phodna distanca odloæena je za neka druga vre- kao †lm krvaviji i veñi od †lma. Ipak, sudija svi- brzu hranu, reklame, medije, favorizovane proizvode – kao sredstva, kao deo tehnologije moronske
mena. Boæidar Nikoliñ u okolini Cetiça nastavio ma nama, pa i †lmovima koji ñe biti snimýeni, integralizacije sveta koji ne poznaje kategorije razlike i razliåitosti, od zapadne kulture åije smo vred-
je da snima æivotopis junaka svog posledçeg au- biñe vreme. Zato su se sineasti dohvatili kamera nosti postepeno usvajali tokom druge polovine XX veka. Demokratija, liberalno træiãte, privatna
torskog poduhvata Tri karte za Holivud, åija se jer, kako neko reåe, “domovina se i pesmom bra- svojina i evropski kulturni model, a çemu po tradiciji pripadamo vekovima, jesu vrednosti zapad-
premijera oåekuje u geografski bliskom Herceg ni”, ãto ñe zazvuåati kao parafraza Kjerkegora da nog sveta koje vaæe i za nas. Razlike postoje samo u shvataçu morala, a to biva od razliåitosti re-
Novom. Da li da podsetimo na sadræaj prvog dela se “pekar Bogu najboýe moli kada peåe hleb”. Ili ligijskih matrica. Zato je to pitaçe pomalo iskonstruisano, jer mi, ma ãta ko o tome mislio, veñ jesmo
u kojem, åekajuñi Tita (Godoa) koji ne dolazi, to moæda nema veze. “Rane su otpale, ostale su zapadni svet, mada ne æelimo da budemo Amerika. Ovde je marka ekonomsko merilo vrednosti,
svoje ideoloãke sukobe †ziåkim sredstvima kraste”, rekao je Raãa Andriñ, åije su Tri palme za srpska kçiæevnost je odavno u postmodernistiåkoj fazi, najboýi smo koãarkaãi na svetu, a koãarku su
reãavaju pristalice IB Rezolucije i “strani plañenici dve bitange i ribicu bile pravi melem u predrat- izmislili Ameri. Uostalom, svoj protest protiv suludosti ovog rata, i protiv krvave agresije, izraæavamo
sa Zapada”? Moje nebo potpisuju scenarista Gor- nim danima; a da li je moguñe snimiti i komediju åistim srpskim rokenrolom koji je univerzalna umetnost danaãçe civilizacije.
dan Mihiñ i producent Ivana Mihiñ sa odabranom o ovom ãto nam se sada i ovde deãava, to je sas- Deo grada u kojem æivim od svog roðeça, Novi Beograd, najurbaniji je deo Balkana. Nastao je
grupom popularnih glumaca mlaðe generacije. vim druga tema. Beniçi je pokazao kako i ho-
tokom posledçih pedeset godina kao projekcija ideoloãkog sna o sreñnoj socijalistiåkoj buduñnosti.
Magic Line Darka Bajiña i Cobra brañe Bjelogrliñ lokaust ima svoju maçe neveselu stranu – a da
smeh leåi znamo joã iz antiåkih vremena. Moæda
Simbol te buduñnosti, zgrada nekadaãçeg centralnog komiteta nekadaãçe komunistiåke partije
takoðe su spremni da se upuste u ratno †lmsku Jugoslavije, spaýen je i sruãen u ovom ratu. Sliånu sudbinu doæiveo je i niz potpuno civilnih objeka-
avanturu, kao i najtiraæniji domañi nezavisni pro- ñe neki od srpskih †lmadæija, koji neñe kao Mar-
ko iz junaåkih pesama da zakasni na Kosovo, ta u neposrednoj blizini mesta na kojem stanujem. Joã malo, joã samo malo i Beograd ñe poåeti da
ducent Ljubiãa Samardæiñ i çegova kuña Cinema
imati i nasmejano lice. liåi na scenogra†ju †lmova o postapokaliptiåkim vremenima. Ali, zaåudo, Beograd time ne gubi
Design, koja je meðu prvima reagovala (†lmski) i
Ameriåki sineasta Dæon Milijus nikada nije identitet veñ ga, rekao bih, osnaæuje i iznova uspostavýa. Rat raða perverzne paradokse: ãto maçe
na prethodne ratove u naãem okruæju. Osim ovih
snimio sopstveni scenario o Vikinzima koji god- grada, to viãe identiteta. S tim da moj deo grada, Novi Beograd, o kojem uglavnom piãem u svojim
hi-† projekata, uveliko se oseña rad studenata
ine 999, pre jednog milenijuma, åekaju smak priåama, kroz ovaj rat dobija jednu dimenziju åiji je nedostatak dovodio u pitaçe çegov habitus, a
†lmskih ãkola (deo ovih ostvareça je prezentovan
sveta koji su najavili astrolozi, koji inaåe nikada to je bliskost meðu ýudima. Åesto sam se pitao da li je Novi Beograd uopãte grad, sada znam da je to
na I Meðunarodnom festivalu studentskog †lma),
ne greãe. Nikada ga nisu doåekali. Moæda i mi konaåno postao, jer su ýudi, sticajem teãkih okolnosti, najzad upuñeni jedni na druge, oni integrali-
a vidýivi su i entuzijasti sa low-† opremom (ama-
budemo te sreñe. ■ zuju prostor koji nastaçuju.
teri) åiji ñe materijali svakom buduñem istraæi- DINKO TUCAKOVIÑ
(NASTAVIÑE SE)

5. JUN 1999. ■ VREME 11

SPORT
Na marginama finala Lige ãampiona
Trijumf s neba
I pre trijumfa nad Bajernom, u 103 sekunde nadoknade vremena, Manåester
junajted je bio najbogatiji klub sveta, a sada ñe çegova kasa biti joã punija
DAN POBEDE:
Igraåi Manåestera,
Barselona,
REUTERS
26. maja
sredu 26. maja do 20.45, akcije Manåe-
U ster junajteda na londonskoj berzi vre-
dele su 623,4 miliona funti ili, ako vam je
zgodnije, milijardu dolara. Kada je veñ u 5. minu-
tu finala Mario Basler lepim golom iz slobodnog
udarca doveo Bajern Minhen u voðstvo, akcije su
neznatno poåele da padaju da bi u 90. minutu
bilo “izvesno” da se ta negativna tendencija nas-
tavýa iako superzdravoj ekonomiji kluba ni taj
poraz ne bi naneo veñu ãtetu poãto su u tekuñoj
sezoni veñ bile osvojene titule prvaka i pobednika
kupa Engleske. Tada je åetvrti sudija podigao
ruåni semafor i pokazao da se igraju joã tri minu-
ta. Niko, ili gotovo niko, ne bi stavio ni pola funte
na Manåester koji je veñi deo meåa napadao, ali
toliko jalovo da je izgledalo apsolutno nemoguñe
i da izjednaåi, a kamoli da pobedi.
Onda je i 36-godiãçi golman Peter Ãmajhel,
koji je igrao posledçu utakmicu u dresu Junaj-
teda (zameçuje ga Australijanac Mark Bosniñ,
dosadaãçi ålan Aston Vile), otråao u ãesnaester-
ac Bajerna i svojim skokom, iako nije zakaåio
loptu, doprineo da ona bude loãe izbaåena, da
na 16 metara padne na “pogreãnu” (desnu) no-
gu Rajana Gigsa koji priliåno traýavo ãutira, ali
Tedi Ãeringam uspeva da nekako produæi put
lopte do mreæe – 1:1. Produæetak? Ni govora.
Posle novog kornera Ãeringam (zamenio
Blomkvista u 66. minutu) glavom ãutira, Nor-
veæanin Ole Gunar Solksajer (uãao u igru u 81.
minutu) podmeñe gotovo nasumice loptu i ãaýe
je pod preåku. Od 0:1 do 2:1 u 103 sekunde i to u
nadoknadi vremena! U istoriji fudbala nikada se
niãta sliåno nije dogodilo...
Tog åasa akcije Manåestera na berzi skoåile
su za åitavih 120 miliona funti i stigle do nevero-
vatnih 750 miliona (1,24 milijardi dolara). Da je
engleska vlada dozvolila Rupertu Mardoku da
za milijardu dolara kupi klub, sa åim se uprava,
odnosno akcionari, bila sloæila, ovaj magnat u
sferi medija joã viãe bi uveñao svoje basnoslov-
no bogatstvo. Meðutim, oceçujuñi Manåester
junajted kao “opãtedræavno dobro” i ublaæava-
juñi silne proteste navijaåa, specijalna komisija
vlade odluåila je da ne odobri ovaj veliki posao i
sve je ostalo po starom.
Junajtedom rukovodi uprava na åijem je åelu
neupadýivi predsednik Martin Edvards za koga
je Erik Kantona, Francuz koji je do pre dve godi-
ne nosio “sedmicu” Junateda i bio idol navijaåa,
rekao: “Predsednika sam video na predstavýa-
çu kada sam doãao i na sveåanosti kada sam
odlazio”. Sasvim suprotno od, recimo, Ãpanije u
kojoj predsednici klubova, naroåito Reala i
Barselone, ne silaze sa stranica ãtampe i sa pro-
12 VREME ■ 5. JUN 1999.
grama radija i televizije. Proãle godine potroãio
je 30 miliona funti na kupovinu Stama, Blomk-
vista, Ãeringama i Jorka i ove godine neñe biti
rasipniåkog ponaãaça: najpre, zato ãto nema
mnogo potrebe jer tim ima fizionomiju, potom
zato ãto je to stil kluba. Istina, u kasi uvek stoji
rezerva od 30 miliona funti za intervenciju u
“hitnom sluåaju”, ali teãko je poverovati da ñe za
to biti potrebe.
I bez titule prvaka Evrope, druge u istoriji
(prva je osvojena 1968. na Vembliju , 4:1 protiv
Benfike, posle produæetka jer je u regularnom
delu bilo 1:1), Manåester junajted je bio na-
jbogatiji klub na svetu sa godiãçim prihodom
od 88 miliona funti. Posle trijumfa u Barseloni
navijaåi su iz klupskog “ãopa” odneli bukvalno
sve ãto je imalo znak kluba, od neizbeænih dre-
sova sa imenima igraåa do najmaçih sitnica. U
Manåesteru i åitavoj Engleskoj zavladalo je pra-
vo fudbalsko ludilo, ali klubu su se javili i brojni
navijaåi iz celog sveta. Junajted je klub koji ima
daleko najviãe ålanova i simpatizera ãirom zem-
aýske kugle. Prilikom nedavnog boravka na
Malti åuli smo da tamoãçi klub navjaåa Manåe-
ster junajteda ima preko 20.000 ålanova, a klup-
ska administracija napravila je pravi “bum” pro-
dorom na azijsko træiste. Klupska revija ãtampa
se i na Tajlandu, a za jesen se planira otvaraçe
åitavog lanca prodavnica suvenira u Hong Kon-
gu, Pekingu, Ãangaju, Osaki, Tokiju, Dæakarti,
Kanberi, Melburnu... U planu je i otvaraçe lanca
restorana i kafea sa imenom i amblemom “MU”,
u Engleskoj je proãle godine lansirana Televizija
Manåester junated (primer koji je veñ sledio Real
Madrid, a uskoro kreñe i Barselona). Manåester je
u mnogo åemu bio prvi, a çegovi igraåi zaista
nemaju razloga da se æale na svoja primaça. Za
tri titule dobiñe po 150.000 funti (230.000 dolara),
ali ñe oni najpopularniji, poput Gigsa, Kina, Be-
kama, Jorka ili Kola, bar joã toliko zaraditi od rek-
lamnih ugovora kojima su prosto zatrpani.
Tvorac ovog tima i zaãtitni znak Manåester
junajteda u posledçoj deceniji, Ãkot Aleks Fer-
guson, zaradio je na tri titule 350.000 funti i titu-
lu “ser” koja ñe mu uskoro biti dodeýena. Jedan
drugi Ãkot, legendarni Mat Bezbi koji je takoðe
zbog fudbala postao “ser”, napunio bi 26.maja
1999. osamdeset devet godina. Umro je pre ne-
koliko godina, zadovoýan i sreñan ãto je dva
puta stvarao veliki tim Junajteda i ãto je doåekao
titulu prvaka Evrope.
“Neko s neba gurnuo nas je u trijumf”,
priznao je Aleks Ferguson, dok Bobi Åarlton nije
imao ni najmaçu sumçu ko je bio taj “neko”:
“Gurnuo nas je Mat Bezbi, samo je on to
mogao da uåini na svoj roðendan”, rekao je Bobi.
Predsednik Bajerna Franc Bekenbauer izgo-
vorio je sledeñu reåenicu:
“Zaboraviñu... ako me jednog dana napadne
Alchajmerova bolest!”
Legendarni stadion “Old Traford” ima 56.024
sedeña mesta i dobiti kartu za utakmicu Junajte-
da teæe je nego uñi na neki koncert u Albert hol.
Za oko 1000 slobodnih ulaznica po meåu stiæe
trebovaçe, sa unapred poslatim novcem, od
oko 26.000 oåajnika koji se nadaju da ñe baã oni
dobiti to dragoceno paråe hartije... Problem ñe
biti neãto ublaæen kada se tribine proãire na
67.400 mesta ãto ñe u godiãçoj stavci prihoda
uveñati saldo za joã nekih 15 miliona funti. Da-
naãçi Manåester je maãina za pravýeçe para, a
kako kod Engleza “niãta ne uspeva kao uspeh”,
priåa ñe vrlo brzo imati nastavak. I ko ñe se za
koju nedeýu ili mesec joã señati da je Bajern
Minhen bio boýi, igrao lepãi fudbal, pokazao
viãe maãte i imao maçe sreñe jer su Ãol i Janker
u samom finiãu pogodili stativu i preåku ?
Istoriju, kao i uvek, piãu pobednici. ■ revolucije onako saæeto prikazao: Industrijalizacija+ Elektri†kacija=Socijalizam.
VLADIMIR STANKOVIÑ
ZONA SUMRAKA
Zakasneli vodiå
ega god da se prihvatim, prihvatim se prekasno. Napiãem kçigu “Vodiå kroz ratni vihor”, u
Å ãtampariji neãto zapne, i gle, u Beograd stiæu Åernomirdin i Ahtisari... Kao ãto cigareta upaýe-
na na autobuskoj stanici dozove autobus koga dugo nije bilo, tako moj prvenac – nesuðeni
bestseler koji je trebalo da se prodaje svuda gde se dele bonovi – priziva glasnike mira.
I izdavaå i ja radujemo se primirju, nismo ratni huãkaåi, nismo profiteri, neñemo biti ni ratni nos-
talgiåari; premda bismo se miru joã viãe radovali da je barem prvo izdaçe “Vodiåa” planulo.
Zamiãýen kao pomagalo koje bi u ludilu rata trebalo da ima svaka kuña, “Vodiå” nabraja bezma-
lo sve ono åemu bi graðani morali pribeñi da bi im rat, kad je veñ i do rata doãlo, ostao u lepoj us-
pomeni.
“Vreme” objavýuje savete iz poglavýa xxvii (tom I) da bi se çegovi åitaoci prvi upoznali sa ovim
izdavaåkim promaãajem, ali i da bi lakãe pregrmeli dane koji nas ipak dele od dana pobede.
847. Naslaðuj se miãýu o kilovatima koje si uãtedeo otkako je elektroprivreda izubijana, pre-
raåunaj te kilovate u dinare i pravi spiskove stvari koje ñeã tako uãparanim parama kupiti kad doðe
sloboda i kad se otvore radçe.
848. Zarobi barem jednog katapultiranog pilota, postupaj sa çim åoveåno, pokaæi da ti je
Æenevska konvencija na srcu; napomeni mu, koliko ti tvoj engleski dopuãta, kako ovo nije prvi put
da mi spasavamo ameriåke pilote, omoguñi mu da se na tvoj raåun javi svojima u Severnu Karolinu,
slikaj se sa çim, za uspomenu mu oduzmi metalnu ploåicu sa onog çegovog nabildovanog vrata,
predaj ga napokon najbliæoj stanici milicije. Neñeã okrvaviti ruke, a oseñañeã se dobro, mnogo boýe
nego sam pilot.
849. Kupi ãto viãe izlaznih taksi. Inostranstvo se jeste kompromitovalo, i malo ko danas odlazi u
çega, ali mi taksu i ne plañamo zbog inostranstva, niti je plañamo inostranstvu: to je naåin na koji
se mi svojoj zemýi izviçavamo ãto ñemo izvesno vreme biti napoýu. Svota koju naãa zemýa zbog
rata gubi na izlaznim taksama sigurno ñe uñi u ratnu ãtetu koju ñe poåinilac imati da plati, ali dræavi
treba pomoñi onda kad joj je najteæe. A to je, nadam se, sada. Tebe niko ne sili da izaðeã iz zemýe
zato ãto si platio taksu: priznanice mogu presavijene da åekaju u pasoãu i deset godina ako treba.
Moæeã i nikad da ih ne iskoristiã. Ali, ulaæuñi u taksu – ulaæeã u buduñnost, potpomaæeã privredni
preporod, sebe obavezujeã da ñeã preæiveti rat, sebi priåaã da ñe sve biti kao nekada.
850. Budi u okviru svojih moguñnosti lep, budi ãlang kao drug Tito u vreme proãlog rata.
Nipoãto se u vreme ratnih dejstava nemoj ugojiti, naprotiv, gledaj da sebe dovedeã u ãto teãçu vezu
sa epohom. Marãal nikad nije tako dobro izgledao kao u vreme nob-a, kad su mu one çegove
jabuåice onako iskoåile… Ne dopusti da u porodiåni album ili u svetsku javnost dospe tvoja slika na
kojoj izgledaã kao da te se kataklizma nije nikako dotakla.
851. Zaãtiti svojim telom neki objekat, i to ne kad je vazduãna opasnost, nego baã onda kad se åini
da objektu ne preti nikakav udar. U viãe navrata sam ãetao pored trafo-stanice u Beæaniji i fakat je da
tada na ovo postrojeçe nije pala nijedna bomba niti raketa. Jedne veåeri sam se tuãirao, trafo-stanica
je prvi put pogoðena, nedeýu dana
kasnije otiãao sam kod Saãe Marko-
viña, neprijateý je ponovio mane-
var. Ne prebacujem sebi ãto nisam
stalno bio æivi ãtit, to pojedinac ne
moæe da åini bez prestanka i bez
predaha, ali ako sam makar malo
svojim ranijim ãetçama pored tra-
foa doprineo da Beograd ima stru-
je, ja sam zadovoýan.
852. Savladaj neku novu ve-
ãtinu, napravi goblen ili ãlingeraj
sa motivima iz æivota rukovodila-
ca (polagaçe ministarske zakletve;
prva priåest, ako je reå o funkcio-
neru spo-a). I tako imaã previãe
vremena, ovekoveåi ovaj trenutak,
utkaj sebe u istoriju.
853. Pomozi ptt Srbiji, piãi pr-
ijateýima i rodbini, ãta god o
çima mislio. Ãaýuñi pisma iska-
zujeã povereçe ovoj sluæbi, kupu-
juñi marke postajeã jedan od
çenih sponzora. Jednoga dana
HRISTOFOR NASTASIÑ
neko ñe ta pisma nañi, moæda ñeã,
makar post mortem, biti proglaãen
utemeýivaåem epistolarne ratne
kçiæevnosti u Srba. Da i ne govo-
rimo kako bi pismo, uprkos rat-
nome vihoru, moglo stiñi adresatu baã u åasu kad on misli da ga je i bog zaboravio.
854. Sa decom se igraj vremeplova, daj im da uz voãtanicu åitaju i prepisuju Sveto pismo,
ponavýaj im da je Hilandar tek nedavno dobio struju, priåaj im kako si se ti ãkolovao uz petrolejku,
podseñaj ih na podviæniãtvo onolikih monaha, priåaj im o sebi i o Svetom Savi sve dok u polumra-
ku ne opaziã da im je dosta i tebe i Svetog Save.
855. Kad god nema struje pomozi æeni da opara koji stari dæemper u svrhu ãtrikaça åarapa za
borce i sirotiçu koja je prateña pojava svakoga rata. Da se ovome pribegavalo od prvog nestanka
struje, u zemýi bi danas bilo oko 800.000 kilometara preðe spremne za daýu preradu.
856. Naãe rukovodioce, ako veñ imaã struje, gledaj sa izrazitom simpatijom: ko nam osim çih
danas dræi stranu? U sebi za to vreme slobodno misli: a sa vama ñemo posebno razgovarati kad odu
gosti.
857. Navedi neki proizvoýan datum kad god nabasaã na nekoga ko se prsi da zna taåan datum
zavrãetka rata (na takve nailaziã viãe puta dnevno). Tim dosadnim i neumornim sveznalicama kaæi
neãto nadmoñno, neãto neoåekivano. Kaæi da se rat zavrãio 11.v u 13:00. Otada nas bomarduju kju-
kluks-klanovci koji su se oteli masonskoj kontroli. Komanda nato-a åini sve ãto je u çenoj moñi ne
bi li te vojne ekstremiste nekako obuzdala. Sve se to, podvuci, åuva kao najstroæa tajna.
858. Misli na druga Leçina i ne oplakuj svaku razbijenu trafo-stanicu ili fabriku. Kad god
neko od naãih postrojeça ode na smetliãte istorije, znaj da si korak bliæi buduñnosti koju je voða
■
LJUBOMIR ÆIVKOV
 SVET
Rat radi rata
REUTERS
Ukazivati na spoýnog neprijateýa, kao na krivca za opãte siromaãtvo, nedostatak
ozbiýnog ekonomskog programa i programa politiåke demokratizacije, jeste malo
nemoralno, ali deluje. Ako se pri tom iscenira joã nekakav rat – tim boýe
ilijardu i dvesta miliona ýudi, os-
M
am stotina naroda, 52 godine
trveça, tri religije, dve dræave,
jedna sporna teritorija. Dæamu i
Kaãmir (puno ime indijske save-
zne dræave) bio je, veñ dva puta tokom dvadese-
tog veka, popriãte ratova petine celokupnog åo-
veåanstva, åime se ne mogu pohvaliti ni Alzas,
ni Galicija. Taj rekord, meðutim, nije spreåio In-
diju i Pakistan da joã jednom okuãaju snage.
Ovoga puta obe dræave raspolaæu nuklearnim
oruæjem dovoýnim za uniãteçe ostatka sveta.
PRAVOVREMENA INTERVENCIJA: Indijski
vojni izvori tvrde da su poåetkom maja registro-
vani uåestali prelasci preko 720 kilometara duge
kontrolne linije razdvajaça, koju su 1972. godine
Slovaåka
Korak ka Evropi
Na prvim neposrednim
predsedniåkim izborima u Slovaåkoj
pobedio kandidat sadaãçe
vladajuñe koalicije Rudolf Ãuster
specijalno za vreme
iz bratislave
lovaåka je odahnula. Posle dugih petnaest
S meseci otkako je prvom slovaåkom pred-
sedniku Mihalu Kovaåu istekao peto-
godiãçi predsedniåki mandat, izabran je novi
ãef dræave – Rudolf Ãuster. Time je Slovaåka u
svojoj kratkoj istoriji prvi put dobila predsedni-
ka izabranog neposrednim glasaçem svih
graðana.
Posle prvog kruga predsedniåkih izbora
odræanih pre dve nedeýe, od deset kandidata
koji su se nadmetali za najviãu ustavnu funkciju
Slovaåke najveñi broj glasova dobili su pred-
stavnik sadaãçe vladajuñe koalicije 64-godiãçi
Rudolf Ãuster, gradonaåelnik Koãica, osnivaå i
predsednik Stranke graðanskog razumevaça, i
nekadaãçi najjaåi åovek zemýe bivãi premijer
Vladimir Meåijar. U drugom krugu ubedýivo je
pobedio Ãuster sa 57,18 odsto glasova ispred
Meåijara koji je osvojio 42,81 odsto biraåkog
tela. Zanimýivo je da je u drugom krugu pred-
sedniåkih izbora uåestvovalo viãe glasaåa nego
u prvom, te je svoje graðansko pravo iskoristilo
viãe od 75 odsto graðana Slovaåke Republike.
Kaãmir
Kaãmir
zacrtali Indira Gandi i Zulfikar Ali Buto. Navodno,
oko 600 gerilaca uãlo je u podruåja pod indijskom
kontrolom, s ciýem da podignu “sveopãti musli-
manski ustanak”. Joã neãto viãe od 400 çih, pla-
nira prodor duæ planinskih tesnaca. Izostanak
“pravovremene intervencije” mogao je prouzro-
kovati totalni haos i poåetak verskog rata, tvrde
indijski generali u Nju Delhiju.
Sreñom, “pravovremena intervencija” nije
izostala, pa izveãtaji govore o svega nekoliko
stotina mrtvih i desetinama hiýada raseýenih
lica. Delhi je proãlog utorka odluåio da prvi put
u mirnodopskom periodu upotrebi ratno vaz-
duhoplovstvo, kao podrãku kopnenim trupama.
Posle serije bombardovaça seoskih uporiãta
separatista, armija je saopãtila da je neprijateý
Ove izbore najveñi
broj domañih anali-
tiåara ocenio je kao
“istorijske” jer je prvi
put dobijen ãef dr-
æave na direktnim
predsedniåkim izbo-
rima, a i porazom biv-
ãeg premijera Meåi-
jara zavrãena je jedna
REUTERS
faza u razvoju zemýe;
faza koja je bila oliåe-
na u çegovoj neprikosnovenoj vladavini i kon-
frontirajuñoj politici koja je podelila zemýu i
izolovala je od meðunarodne zajednice. Meåijar
je u krugovima sadaãçe politiåki vrlo raznorod-
ne vladajuñe koalicije, ali i meðu zemýama Za-
pada, smatran glavnom preprekom za slovaåko
ukýuåeçe u Evropsku uniju i NATO. Njegovim
izbornim porazom slovaåki biraåi su ne samo
rekli “da” Rudolfu Ãusteru veñ su se saglasili da
rukovodstvo zemýe uåini sve kako bi Slovaåku
ukýuåilo u procese evropske i transatlantske in-
tegracije.
Slovaåki brod kroz ove procese sada zajed-
niåki treba da vode premijer Mikulaã Dzurinda,
lider prodesne Slovaåke demokratske koalicije,
predsednik parlamenta Jozef Migaã iz Slovaåke
demokratske levice nastale transformacijom
nekadaãçe KP Slovaåke i novoizabrani ãef dræa-
ve Rudolf Ãuster. Njegov osnovni politiåki moto,
kao moto Stranke graðanskog razumevaça,
jesu tolerancija i sporazumevaçe. Nakon izbora
je izjavio: “Æelim da budem predsednik svih Slo-
vaka, i onih koji nisu glasali za mene, a glavni
princip mog rada biñe podrãka interesima
graðana.” Svojim prvim gestom nakon izbora to
je i pokazao: na Meåijarov telegram u kome mu
“na umoru”. Zapovednik indijskog garnizona u
graniånom pojasu general-potpukovnik H. M.
Hana rekao je da çegove snage zauzimaju znat-
ne delove teritorije od separatista i da ñe “sig-
urno pobediti”. Hana je dodao da je do tada
“likvidirano oko 400 uýeza”.
Dva dana kasnije, indijski juriãni avion fran-
cuske proizvodçe tipa “miraæ 2000” oboren je
iznad Pakistana, protivavionskom raketom.
Drugi “miraæ”, çegov par (napadaåka taktika
borbenih aviona podrazumeva leteçe u paru),
sruãio se dok je pokuãavao da obezbedi lokaciju
pada i evakuaciju pilota. Ista sudbina zadesila je
i spasilaåki helikopter, koji je oboren raketom
ameriåke proizvodçe tipa “stinger”, ispaýenom
sa ramena. Pretpostavýa se da su pilot drugog
je åestitao pobedu na izborima Ãuster je odmah
odgovorio telegramom sa izrazima zahvalnosti i
spremnosti za dijalog. “Veoma cenim korektni
predizborni politiåki boj meðu nama”, izjavio je
novi predsednik dræave, “koji je otvorio mo-
guñnost naãe uzajamne saradçe u korist svih
graðana Slovaåke”.
Meðutim, nisu svi bili miãýeça da je u pre-
dizbornom nadmetaçu bilo korektno: posebno
se zamera premijeru Dzurindi koji je na dan
uoåi izbora, dakle u vreme predizborne ñutçe,
svojom izjavom u najgledanijoj informativnoj
emisiji indirektno, ali ipak vrlo jasno, pozvao
graðane da podræe koalicionog kandidata Ãu-
stera.
Liåna i politiåka biografija novog slovaåkog
predsednika ide u prilog çegovim stavovima da
je za politiku konsenzusa Rudolf Ãuster je pore-
klom pripadnik malobrojne nemaåke maçine i
rukovodilac je sa karijerom graðenom u bivãem
komunistiåkom åehoslovaåkom reæimu; kasnih
80-ih bio je i ålan Centralnog komiteta KP Slo-
vaåke. Nakon sloma komunizma kratko je bio
åehoslovaåki ambasador u Kanadi (govori nem-
aåki, maðarski, engleski i ruski), a od 1994. us-
peãni je gradonaåelnik Koãica, na funkciji koja
se, takoðe, osvaja direktnim glasaçem.
Njegova komunistiåka proãlost, meðutim,
nije bila smetça da ima otvorenu podrãku Za-
pada i susednih zemaýa koje su u prvom krugu
proãle u izborima za NATO: Åeãke, Poýske i Ma-
ðarske. Kako je nakon izbora napisala uticajna
bratislavska “Pravda”: “U biografiji Rudolfa Ãu-
stera za meðunarodnu zajednicu mnogo je zna-
åajnije ãto je on bez ostatka za ulazak Slovaåke u
NATO i EU nego çegova komunistiåka proãlost,
ili nedostatak harizme koju ima Meåijar”. ■ joã nekakav rat – tim boýe.
UROÃ MITROVIÑ
aviona i kompletna posada helikoptera poginu-
li, dok je pilot prvog “miraæa”, poruånik Naåike-
ta, zarobýen blizu Karaåija. Sliåan incident na-
vodne povrede vazduãnog prostora i pored jas-
nog upozoreça dogodio se u subotu, samo na
drugoj strani, izvestila je agencija Rojter, poziva-
juñi se na izjavu neimenovanog visokog oficira.
Indijske protivavionske baterije otvorile su vatru
na pakistanski lovac tipa F-16. Letelica je odgo-
vorila na napad, a potom se neoãteñena vratila u
pakistanski vazduãni prostor. Zvaniåni Islama-
bad demantovao je izveãtaje Rojtera. Portparol
armije, brigadni general Raãid Kereãi, izjavio je
da u uzdræanost Pakistana ne treba sumçati, te
da sa çihove strane neñe biti agresije.
ÅEKAJUÑI MIR: Pakistanski premijer Navaz
Ãarif je istu poruku preneo svom indijskom kolegi
Atalu Behariju Vadæpajiju, u telefonskom razgovo-
ru u petak. Ãarif je naglasio da Islamabad nema
apsolutno niãta sa ustankom u Kaãmiru i da se
narod tamo spontano pobunio protiv nedostatka
verske tolerancije. Pakistanski premijer ponudio je
da na mirovne razgovore u Delhi tokom naredne
sedmice poãaýe svog ministra inostranih poslova
Ãartaja Aziza, ãto je Vadæpaji prihvatio, uz uslov da
Islamabad smesta prekine podrãku separatistima.
Istovremeno, Indija je zapoåela novu kop-
nenu ofanzivu na separatiste. Armijski portpa-
rol general-major Sing rekao je u subotu da je
pakistanska vojna kçiæica pronaðena kod jed-
nog od poginulih gerilaca, ali ona nije prikazana
na brifingu u Ãrinagaru, glavnom gradu Dæa-
mua i Kaãmira. Umesto toga, objavýeno je da je
Delhi izgubio 47 vojnika od poåetka sukoba.
Gerilci u okruzima Kargil i Dras poruåuju da se
neñe predati. Zapovednik Harakatul-ul mudæa-
hedina, jedne od åetiri separatistiåke milicije,
Fazarul Reman Halil izjavio je da su çegovi bor-
ci “doãli u Indiju da tamo ostanu”. On je save-
tovao Delhiju da se uzdræi od akcija, a sliåno su
postupili, doduãe sa drugih pozicija, i Sjediçe-
ne Dræave, Rusija, Kina...
Tri (super)sile odavno dræe kýuå bezbednos-
ti regiona. Na nagovor i uz podrãku jednih, dru-
gih ili treñih, Indija i Pakistan su veñ dva puta ra-
tovali za Kaãmir. Mada je sve poåelo priliåno su-
mçivom odlukom, sa stanoviãta legitimiteta,
hinduistiåkog vladara pokrajine sa veñinskom
muslimanskom populacijom da se ujedini sa
Indijom, a ne sa Pakistanom, sporadiåni okrãaji
ne prestaju. Prethodni sukobi mahom su trajali
veoma kratko, uz borbe srazmerno malog broja
vojnika, a okonåani su odlukama Saveta bez-
bednosti UN-a. Danas je, meðutim, jasno da se
ne radi samo o pograniånom koãkaçu, veñ o
eventualnom poåetku nuklearnog rata.
Indija je prva razvila nuklearni program, uz
pomoñ tadaãçeg Sovjetskog Saveza, i testirala
A-bombu, u maju 1974. godine, ali je objavila da
svoje potencijale neñe upotrebýavati u vojne
svrhe. Pre dvanaest meseci Delhi je izveo pet
(3+2) nuklearnih proba u pustiçskoj dræavi
Radæastan, blizu pakistanske granice, na ãta je
samo nekoliko dana kasnije zvaniåni Islama-
bad, pomognut kineskom tehnologijom, odgo-
vorio sa ãest proba (5+1). Tada je oåajaçe vojnih
ãefova dveju zemaýa kulminiralo: imaju nuklea-
rne glave, ali ne i rakete koje bi ih mogle nositi,
pa je nastao ubrzan razvoj projektila poveñanog
sredçeg dometa, nekonvencionalnog puçe-
ça. Sada su sreñni – mogu da pogode svaki kva-
dratni metar na teritoriji suseda – bez obzira na
ekonomske sankcije UN.
No, postavýa se pitaçe odakle toliko interes-
ovaçe za rat, na obe strane, koje bi, da je malo
razuma u kabinetima u Delhiju i Islamabadu,
trebalo da pospeãuju meðusobnu saradçu.
Odgovor je pomalo skandalozan: nacionalis-
tiåke vlade u prestonicama Indije i Pakistana
nalaze se u dubokim krizama. Vadæpaji je pre
mesec dana podneo ostavku, Soça Gandi, sna-
ha pokojne Indire Gandi, vodi u predizbrnoj
trci, a Ãarifova pozicija, i pored sudske presude
protiv Benazir Buto, kñerke pokojnog Zulfikar
Alija, nije sasvim sigurna. Ukazivati na spoýnog
neprijateýa, kao na krivca za opãte siromaãtvo,
nedostatak ozbiýnog ekonomskog programa i
programa politiåke demokratizacije, jeste malo
nemoralno, ali deluje. Ako se pri tom iscenira
■
BOJAN AL PINTO-BRKIÑ
5. JUN 1999. ■ VREME 13
Deset godina od studentskih demonstracija u Kini

Tjenanmenski
kontrapunkt
Tjenanmenska tragedija je iz mnogih razloga u Kini posledçih deset godina
ostala tabuom. Broj poginulih nikada nije pouzdano utvrðen. Takoðe,
duboka politiåka pozadina studentskog entuzijazma koji se sedam sedmica
vaýao po povrãini nikada nije do kraja rasvetýena
pontano-organizovane antiameriåke de- i ispitima. I da je imala æeýu da antiameriåko ra-

S monstracije u Pekingu (i joã nekim ki-

neskim gradovima) povodom bombardo-
vaça kineske ambasade u Beogradu poåetkom
maja brzo su utihnule. Iako je povod bio izuzet-
no ozbiýan, demonstranti, meðu kojima su
predçaåili studenti, koji su se okupýali uglavn-
om u diplomatskim kvartovima kineske pres-
tonice, æuåno i buåno su protestovali samo ne-
koliko dana, a onda se vratili svojim uåionicama
spoloæeçe malo pospeãi, kineskoj vlasti nije
bilo do rizika: sa studentima se nije ãaliti, pogo-
tovo ne u trenutku kada se neke asocijacije
nameñu same od sebe.
Upravo ove sedmice, u petak 4. juna, taåno je
deset godina od brutalnog oruæanog slamaça
masovnog studentskog bunta koji je ondaãçe
kinesko rukovodstvo dræao “u ãahu” gotovo dva
puna prethodna meseca. Studenti su tih dana
REUTERS

Noñ obraåuna ... PROLIVANJE KRVI: Student sa voniåkim ãlemom u ruci 4. juna 1989. u Pekingu

“Centralni pekinãki trg, koji je u nedeýu ujutro bio odseåen neprobojnim zidom vojske sa svojim privre- “vladali” pekinãkim ulicama i, naroåito, cen-
menim stanovnicima, studentima kojima je pod improvizovanim ãatorima pruæao utoåiãte, ostao je us- tralnim gradskim trgom Tjenanmenom, koji u
amýen poput nestvarnog ostrva. U nekoliko sati masakra nad golorukim Pekinæanima, pretvorio se u redovnim prilikama – sa zgradom kineskog par-
kolektivno gubiliãte na kome je kazna izvrãena bez presude... lamenta, Spomenikom narodnim herojima i
...Stanovnik Pekinga, 30-godiãçak koji je ovu noñ strave proveo na Tjenanmenu, dospeo je tamo pre mauzolejom Mao Cetunga – predstavýa simbol
ponoñi i nekako uspeo da pobegne oko 6 ujutro: “Svojim sam oåima gledao kako vojnici pucaju po moderne kineske dræavnosti.
nenaoruæanim ýudima, kako ýudi padaju i umiru oko mene”, ispriåao je potresen... Onima koji su u to vreme bili neposredni
...U nedeýu, dok se Peking po kiãovitom i tmurnom danu nastojao uspraviti na noge nakon uæasne posmatraåi i svedoci burnog pekinãkog proleña
noñi, duæ çegovih ulica joã su leæali leãevi. Na aveniji Åangan ostale su sravçene sa zemýom barikade – a potpisnik ovih redova spada meðu çih – åu-
napravýene od åeliåne ograde koja najãiru pekinãku aveniju deli na dve vozne trake. Pre nego ãto su vaju u trajnom señaçu neponovýivost ãarmant-
“oåistili” Tjenanmen, vojnici su prethodno temeýno raãåiãñavali prilaz. Na zapadnom delu avenije, kao nog karnevalskog raspoloæeça koje se u jednoj
svedoci pokuãaja otpora, stoje kosturi spaýenih gradskih autobusa i trolejbusa; paleñi ih, graðani su se jedinoj noñi preobratilo u dugotrajnu muåninu.
nadali da ñe zaustaviti tenkove...” (delovi novinskog izveãtaja koji sam u nedeýu 4. juna 1989. godine Vedri, nenasilni, dobro organizovani i meðuso-
poslala iz kineskog glavnog grada) ... bno izuzetno solidarni, studenti pekinãkih uni-
verziteta privukli su na svoju stranu desetmil-
“Studenti su pevali “Internacionalu” opet i opet. Podizali su ruke visoko. Konaåno, åetvorica ãtrajkaåa
ionski grad koji im je ne samo oprostio viãene-
glaðu nisu to viãe mogli da podnesu. Rekli su: ‘Deco, ne ærtvujte se na ovaj naåin’. Ãtrajkaåi glaðu otiãli
deýno remeñeçe svakodnevnog prestoniåkog
su da pregovaraju sa vojnicima, da pregovaraju sa tzv. komandom vanrednog staça, da im kaæu da
æivota veñ je i masovno i bez zadrãke stao uz
hoñemo da se povuåemo. Nadali smo se da ñe obezbediti sigurno i mirno povlaåeçe. Naãa komanda je
“çihovu stvar”: u znak podrãke studentskoj
pitala za savet studente – otiñi ili ostati! Odluåili smo da odemo. Ali tada egzekutori nisu odræali reå. Dok
“centrali”, na Tjenanmenu se okupýalo po viãe
su studenti napuãtali trg, vojnici sa ãlemovima, vojnici sa puãkama doãli su do treñe platforme Spomeni-
stotina hiýada ýudi svakoga dana, ponekad i po
ka. Nisu åekali da svakoga obavestimo o odluci o odlasku. Veñ su bili uñutkali naãe ozvuåeçe puãka- milion. Paralelni tok svakodnevnog studentskog
ma. Nisu prezali od toga da otvore vatru na Spomenik narodnim herojima. Veñina studenata se povuk- “hepeninga” – uporni ãtrajk glaðu studentskih
la. Sa suzama u oåima poåeli smo da napuãtamo trg. Kasnije sam saznala da su neki umorni ostali u lidera i çihovih sledbenika, insistiraçe na
ãatorima spavajuñi. Neki kaæu da je viãe od 200 studenata poginulo. Neki kaæu, viãe od 4000. Ne znam ispuçavaçu çihovih zahteva, uvoðeçe vanre-
taåan broj”... (Deo potresnog svedoåeça izgovorenog u magnetofon nekoliko dana nakon “åiãñeça” dnog staça u osam gradskih åetvrti (dve nedeýe
Tjenanmena, u to vreme 21-godiãçe studentkiçe psihologije Åai Ling, jedne od voða demokratskog pre intervencije) – nosio je u sebi naboj potenci-
pokreta, koja je uspela da izbegne iz Kine i koja je tada kandidovana za Nobelovu nagradu za mir.) jalne tragedije, ali pitaçe opravdanosti krvavog
raspleta koji je usledio u çoñi izmeðu 3. i 4. juna
kao da je ostalo otvoreno sve do danas.
KAKO JE POÅELO: Povod studentskom pro-
testu koji je u ciglih nedeýu dana narastao do
nesluñenih razmera bila je smrt istaknutog ki-
neskog revolucionara Hua Jaobanga, koji je
podlegao sråanom udaru 15. aprila 1989. god-
ine. Dve godine pre toga (poåetkom januara
1987. godine) Hu je, nakon studentskih demon-
stracija u kineskom gradu Anhuiju, na sebe
preuzeo odgovornost za prodor “buræoaskog li-
beralizma” u partiju i meðu studente i povukao
se sa mesta generalnog sekretara kineske parti-
je. Iako je, odajuñi mu duæne poåasti, kinesko
rukovodstvo posmrtno pokuãalo da ga u pot-
punosti rehabilituje, studentima pekinãkog
univerziteta “Beida” se to uåinilo nedovoýnim.
Uz emotivne poruke koje su se veñ na dan
Huove smrti pojavile po zidovima najveñeg pe-
kinãkog studentskog naseýa, naãle su se i one
koje su sadræavale direktne politiåke aluzije,
poput one – “prerano su umrli oni koji nisu tre-
bali, a oni koji su trebali...” Dan – dva kasnije na
Spomenik narodnim herojima (na Tjenan-
menu) neko je poloæio prvi venåiñ sa belim
trakama (belo je u Kini boja æalosti), pa je neko
doneo portret Hua Jaobanga, pa su stigli i drugi
venci i... tako je poåelo.

MERIDIJANI
Imrali Prvog dana suðeça za izdaju, voða
Kurda Abdulah Odæalan (na slici)
Izviçeçe glasom prepunim emocija izvinio se
za poåiçena nedela i izjavio da je
spreman da obustavi gerilski rat pro-
tiv turskih vlasti ako mu vlada dozvo-
li da svoje snage pretvori u politiåku
partiju. Odæalan je u govoru koji je
trajao oko åetrdeset minuta priznao
da on i çegove snage stoje iza svih
ubistava koja im se u tuæbi pripisuju
ali je i dodao: “Mogao bih da
nabrojim mnoge druge zloåine koje
optuæba nije ni spomenula. Æelim da
svoj æivot posvetim zbliæavaçu Tura-
ka i Kurda. Æelimo da obustavimo
oruæane sukobe i ostvarimo
demokratiju, tako da PKK ravno-
pravno uåestvuje u politiåkom æivotu
Turske. Æelim da sa Republikom Tur-
skom radim na postizaçu mira i
jaåaçu bratstva. Za proãlost sam
potpuno kriv. Ali, sada je potrebna
spremnost obe strane da se zaustavi
krvoproliñe. Znam da moje reåi moæ-
REUTERS
utoåiãte.” Odæalanove reåi podjedna-
ko su zapaçile i Turke i Kurde. Veñ
viãe od deset godina Odæalana turske
vlasti opisuju kao hladnokrvnog i
brutalnog ubicu, fanatika koji je
spreman na sve samo da bi razorio
republiku. Zbuçeni Odæalanovim
izlagaçem, dvojica branilaca napus-
tila su sudnicu, oåigledno ne prih-
vatajuñi promenu strategije odbrane,
ako su uopãte i imali prilike da je sa
optuæenim razrade. Optuænica tereti
Odæalana za osnivaçe radniåke
partije Kurdistana (PKK) 1978,
zapoåiçaçe oruæanih sukoba 1984. i
organizovaçe vojniåke obuke za
kurdsku gerilu na teritorijama Sirije,
Libana i ostalih zemaýa. Optuænica
tereti voðu pobuçeniåkih Kurda za
smrt velikog broja policajaca, vojni-
ka, oficira i civila. I pre nego ãto je
suðeçe poåelo, prevladavalo je
uvereçe da ñe Odæalan sigurno biti
osuðen, najverovatnije na smrtnu
kaznu. Meðutim, nije izvesno da li bi
1984. U senci suðeça, na jugoistoku
zemýe nastavýaju se borbe izmeðu
turskih vlasti i kurdskih pobuçenika,
a tokom posledçih sukoba æivote je
izgubilo viãe od deset Kurda.
Suðeçe Odæalanu predstavýa veliki
test za tursku demokratiju, i od pre-
sude umnogome zavise odnosi
izmeðu turskih vlasti i kurdske
maçine. Kurdi, koji osim u Turskoj
æive i u susednim dræavama, u ratu
su sa turskim vlastima veñ petnaest
godina, tokom kojih je u sukobima
æivote izgubilo viãe od trideset hiýa-
da ýudi. Borba protiv kurdske gerile
Tursku je koãtala viãe od 100 milijardi
dolara.
Kairo
Barbika
Plastiåna ikona zapada, popularna
plavooka i plavokosa lutka Barbi,
moæe se lako suoåiti sa progonom sa
Bliskog istoka, pod optuæbom da
plavuãa, ni to ãto je oskudno odevena
– veñ ãto ima momka. Bliskoistoåni
preduzimýivi poslovni ýudi devojåi-
cama su odmah ponudili zamenu.
Bliskoistoåna verzija Barbike zvañe se
Sara ili Leila, imañe tamnu kosu i
crne oåi. Za razliku od Barbike, Leila
ñe biti “pristojno” odevena, a umesto
Kena druãtvo ñe joj praviti braña.
“Barbi nosi bikini i pije ãampaçac, i
naãoj omladini moramo ponuditi za-
menu koja bi bila u skladu sa
arapskom tradicijom”, kaæe dr Abla
Ibrahim, zvaniånik Arapske lige sa
centrom u Kairu, jedan od predla-
gaåa da se Barbi transformiãe u Leilu.
U Kairu i Teheranu predlog je naiãao
na odobravaçe roditeýa, kojima je
ionako preskupo da izdvajaju i po
stotinu dolara za uvoznu lutku. Osta-
je nepoznato, meðutim, kako ñe na
ponuðenu zamenu reagovati deca.
“Barbi mi je najboýa drugarica”, iz-
javila je sedmogodiãça Nada Hamid.
“Æelim da imam kosu kao ona, zlat-

da dolaze prekasno, ali ãta da se radi? se najstroæa kazna i izvrãila, jer u Tur- propagira moralno srýaçe tamoãçe noplavu.”
Za Kurde je demokratija najboýe skoj nije bilo pogubýeça joã od omladine. Nije sporno ni to ãto je Pripremila D. ANASTASIJEVIÑ

14 VREME ■ 5. JUN 1999.


Studenti su najpre svakog dana peãaåili od
svog, dvadesetak kilometara udaýenog naseýa
do Tjenanmena, da bi se kasnije podiæuñi im-
provizovane, raznobojne ãatore, ulogorili na
centralnom gradskom trgu. U meðuvremenu je
konstituisano i rukovodstvo pokreta i formulisa-
ni su konkretni zahtevi: osim pune politiåke re-
habilitacije Hua Jaobanga, traæeno je opoziva-
çe dveju partijskih kampaça (“borbe protiv za-
gaðivaça duha” i “borbe protiv buræoaskog lib-
eralizma”), poveñaçe sredstava za obrazovaçe
i boýi poloæaj intelektualaca uopãte, javno ob-
javýivaçe prihoda najviãih rukovodilaca i ål-
anova çihovih porodica, naroåito, puna slobo-
da ãtampe i generalno bræa demokratizacija i
politiåke reforme. Podrãka domañe i svetske jav-
nosti ohrabrivala je studente da istraju. U zano-
su i neiskustvu prevideli su i neke poteze koji su
u kineskom vrhu zasigurno primýeni kao
neoprostiva uvreda i poniæeçe, ãto je naknadno
skupno naplañeno. Meðu çih svakako spada ne
samo klicaçe sovjetskom lideru Mihailu Gor-
baåovu (koji je baã tih dana dolazio u istorijsku
posetu pomireça sa kineskim voðom Deng
Hsijaopingom) nego i to ãto je sveåani doåek
sovjetskom dræavniku, umesto na Tjenanmenu,
gde se po kineskom protokolu obavezno
doåekuju strani lideri, morao da bude pre-
meãten na aerodrom.
Konaåno, kap koja je prelila åaãu (ne)strpýe-
ça dræavno-partijskog vrha bilo je postavýaçe
na Tjenanmenu skulpture “bogiçe demokra-
tije”, koja je vizuelno podseñala na Kip slobode
u Njujorku. Vojska, koja je danima pre toga
dræala Peking u okruæeçu, 3. juna uveåe dobila
je naredbu da uðe u grad, slomi “kontrarevolu-
cionarnu pobunu” i “oåisti” Tjenanmen.
POZADINA: Tjenanmenska tragedija je iz
mnogih razloga u Kini posledçih deset godina
ostala tabuom. Broj poginulih nikada nije pouz-
Sudbine tjenanmenskih likova
Najveñi broj studenata koji su u proleñe pre deset godina rukovodili prodemokratskim pokretom sada je
u inostranstvu. Neposredno nakon slamaça “kontrarevolucionarne pobune” za 21 od çih raspisane su
policijske poternice. Meðutim, ruka kineske pravde dosegla je samo tada 24-godiãçeg studenta, istor-
ije Vang Dana (uhapãen istog leta u Pekingu), koji je svoje “odsluæio”, a od proãle godine æivi u Americi.
Godinama pre çega tamo je stigao i “broj 1” sa poternice, student ujgurske nacionalnosti Vuerkaiãi, dok
je devojka Åai Ling, takoðe joã 1989. godine, nakon viãemeseånog tajnovitog putovaça po Kini izbeg-
la u Francusku.
Ondaãçi kineski premijer Li
Peng, koji je potpisao odluku o van-
rednom staçu, åiju su smenu stu-
denti traæili i koji je vaæio za zago-
vornika åvrste ruke prema studenti-
ma, zavrãio je do kraja oba premijer-
ska mandata i sada je predsednik
Svekineskog narodnog kongresa (ki-
neske skupãtine). Deng Hsijaoping
kome je odluka o odobravaçu vojne
akcije protiv nenaoruæanih studenata
i graðana Pekinga bila verovatno jed-
na od najteæih u inaåe burnim i pre-
lomnim trenucima ispuçenom æi-
votu, umro je pretproãle godine u
REUTERS
VREME uæivanja
obiåno, bilo da, kao nesporni autoritet, donese
presudnu odluku. U to vreme Kina je veñ ubira-
la bogate plodove politike ekonomskih reformi i
otvaraça prema svetu, koju je krajem sedam-
desetih proklamovao Deng Hsijaoping. U tom
uzletu, kojim je Kina i tada impresionirala svet,
bilo je zagovornika upuãtaça u radikalnije poli-
tiåke reforme, uslovno reåeno “zapadnog tipa”.
O tome su, prema svim znacima, voðene duge
unutraãçe debate u vrhu izmeðu onih koji su
tvrdili da bi to ubrzalo napredak zemýe i onih
koji su smatrali da, zbog potencijalne opasnosti
destabilizacije zemýe, sa takvim riskantnim
zaokretom ne treba æuriti. Deng Hsijaoping je
na kraju dao za pravo potoçima i na svoja st-
araåka pleña (1989. imao je 85 godina) preuzeo
istorijsku odgovornost za brutalno slamaçe
studentske pobune. Osim veñ pokojnog Hua
Jaobanga, sa kineske politiåke scene je u burnim
junskim danima siãao i çegov naslednik na
mestu generalnog sekretara partije Dæao Cijang,
kao i Hu, smatran zagovornikom “liberala” u ki-
neskom vrhu i joã neki rukovodioci.
Osim Kineza, krvavo guãeçe mirnih demon-
stracija ãokiralo je ceo svet, izazivajuñi buru
protesta ãirom planete. Kina je stavýena pod
ekonomske i politiåke sankcije, a nije bilo malo
onih koji su joj predviðali sumornu perspektivu
Bubaç potok
(“vlada koja puca u svoju omladinu nema Propuãio sam 1. septembra 1965, na dan polaska u gimnaziju. Ãto se velike nuæde sazrevaça tiåe,
buduñnosti” – izjavio je, na primer, francuski puãtao sam i bradu. Sa mnogo maçe uspeha, uostalom: zbog brade me je veñ u prvom razredu
predsednik Fransoa Miteran). liåno direktor Veýa vrañao kuñi, na brijaçe, a otac psovao zato ãto mu upropaãñavam “maãinicu”.
Deng Hsijaoping je, zajedno sa rukovod- Brijaça sam se odrekao izlazeñi iz gimnazije sredinom aprila 1969, a puãeça joã nisam.
stvom na koje se u tom trenutku oslonio, sve to Ali ovo nije priåa o puãeçu, brijaçu, pa ni o sazrevaçu. Sa tek navrãenih ãesnaest i netom odab-
oñutao i – preæiveo (bioloãki i politiåki). Ãto je joã ranim prirodno-matematiåkim “smerom”, posledça stvar koju bi ýudsko biñe moglo poæeleti je da
vaænije, poðiveo je joã dovoýno dugo da zaãtiti ga na letovaçe – vode roditeýi. I tako, na muåan i buåan naåin – jer su oni u meðuvremenu veñ
svoju politiåku baãtinu, ekonomsko reformis- rezervisali sindikalno odmaraliãte u Budvi za celu porodicu – obaveãteni su da je çihov stariji sin
açe kapitalistiåkog stila i daýe otvaraçe prema samostalno odluåio da ñe leto provesti na Omladinskoj radnoj akciji “Bubaç potok 66”.
svetu, ãto je Kini, postepeno ali sigurno, vratilo Parola “mi gradimo prugu, pruga gradi nas” veñ odavno nije funkcionisala, ne samo zato ãto u
rejting zemýe u usponu koja ñe, tvrde mnogi, Bubaç potoku nikakvu prugu nismo gradili. U pomalo zavereniåkim pripremama “brigade” za
obeleæiti dolazeñe stoleñe. A tjenanmenski Akciju neki bezliåni momci, svi sa nadimkom “Aktivista”, uåili su nas raznim reåima i univerzalnoj
melodiji brigadirskih pesama, neãto sa ojkaçem i ponavýaçem svake druge reåi – dok smo, sa
tranzistorom na uvu, sluãali emisiju Nikole Karaklajiña “Sastanak u 9 i 5” i prvo puãtaçe jedne
“stvari” koja traje duæe od sedam minuta (bio sam ubeðen da su to bili “The Rolling Stones”, dok me
Petar Lukoviñ Legenda nije u tom uvereçu uzdrmao, boånim argumentom kako se “Sastanak”
emitovao na prvom programu Radio Beograda, a da bi se – u proleñe 1966 – moglo raditi o “Ten
Years After” i teãkoj pesmi “Going Home” koja, meðutim, traje 14 minuta i kusur sekundi).
Na licu mesta, u Potoku, pojavilo se mnoãtvo neoåekivanih stvari – osim roditeýa, protiv kojih je
sve i bilo zamiãýeno. Neki do juåe bliski drugovi iz ãkole spavali su odvojeno i jeli u posebnim sme-
nama, ãto se objasnilo kao posledica toga da su “ålanovi Ãtaba”. Jedan je, åim smo dospeli do ko-
paça kamena u drenaænim kanalima, osvanuo u åinu “trasera”, ãto je funkcija koju sebi ni do dan-
as nisam uspeo da objasnim, osim ako ne podrazumeva teãku duænost izlaska na “trasu” sa zamiãý-
enim, povremeno i zabrinutim izrazom lica te, takoðe, neumorno upraæçavaçe malog fudbala sa
opkladama u gajbe piva, kasnije ispijane na nasipu Bubaç potoka. Bio je i jedan visok mrãav mo-
mak sa naoåarima, za kog se kasnije ispostavilo da su dvojica. Onaj sa naoåarima, sasvim neupadýiv
(ako ne raåunamo uzrastu pripadajuñe bubuýice), potroãio je pola akcije da izbori pravo na
spavaçe u Ãtabu, ãto mu je pripadalo kao zaduæenom za razglas i “muziku” u naseýu. Usput je,
neuspeãno – ako me señaçe ne vara – posredstvom “angaæovaça za kulturu” nastojao da se prib-
liæi naivnijim akcijaãicama. Onaj drugi, visoki (bez naoåara), hodao je pogrbýeno, vaýda takode
pritisnut kulturnim brigama. Kao glavni i odgovorni urednik brigadnih zidnih novina, nije se
ustezao da potencijalne saradnike kasno noñu budi snopom baterijske lampe u lice. Ni on nije
spavao u logorskoj baraci, a uredniåki zahtev se maçe-viãe svodio na: “´Ajde jednu pesmu za
sutra.” (Iz nekog nejasnog razloga, svi “kulturçaci” traæili su samo åistu poeziju ili, u krajçem
sluåaju, vesele “priåice” o muãko-æenskom noñnom sastajaçu.)
Kasnije karijere pomenutih (i nepomenutih) likova pomogle su mi da neke stvari bræe razumem
nego da me u Bubaç potoku 66. nije bilo. Na primer, zaãto me je autobus pun civila onako gledao
na jedinom “odsustvu” shvatio sam tek poãto sam se kod kuñe istuãirao i osetio miris gumenih åiza-

dubokoj starosti (93) u Pekingu kao ma (na koje sam bio ponosan) i uniforme progorele od hlora. Zatim, zaãto i kako se dogodilo da od
neupitni arhitekt kineskog reform- 650 “akcijaãa” samo ja i joã jedan ne dobijemo udarniåke znaåke, dok su se “ãtablije” nadmetale u
skog puta koji je eufemistiåki nazivao dvostrukom, trostrukom i viãestrukom udarniãtvu. U ono vreme nikada ne bih priznao koliko me je
“socijalizmom sa kineskim karakteristikama”. Dæao Cijang, ondaãçi generalni sekretar partije, sada 80- to pogodilo; danas sam zbog toga sreñan.
godiãçak, æivi povuåeno u kineskom glavnom gradu. Njegov tadaãçi naslednik, Ðiang Cemin doveden Ali ovo nije ni priåa o prosvetýeçu, koliko god se ono kasnije pokazalo korisnim. Na primer, ko-
u junu 1989. godine na mesto genseka iz Ãangaja (gde je bio ãef gradske partijske organizacije), kao mandant akcije bio je neki bolesno mrãav i pogrbýen momak, neki novobeogradski “omladinski
Dengov izabranik iskoristio je ãansu koja mu se ukazala: osim ãto je i daýe generalni sekretar kineske aktivista” koji na “trasi” nije odolevao zovu sopstvenog seoskog porekla, pa je, povremeno, sa nama,
KP, predsednik je NR Kine i istovremeno i vrhovni komandant (predsednik Vojne komisije). Neka “ko- obiånim “akcijaãima” – spustivãi na zemýu “akten-taãnu”, sako (zvao ga je “odelo”) i kravatu – tucao
mpenzaciona kazna” (ako je uopãte o tome reå) stigla je jedino tadaãçeg gradonaåelnika Pekinga, Åena kamen, prevrtao zemýu, gurao kolica i dozivao vodonoãu. I, dahñuñi, govorio: “Nisi umoran sve dok
Hsitonga, koji je u vrelim junskim danima pre jedne decenije bio najåvrãñi oslonac premijera Li Penga: ti znoj niz koçic ne poteåe”. Prvi (i, priznajem, jedini) put kad mi se to dogodilo, viknuo sam ga i
zbog velikog korupcionaãkog skandala (prodaja graðevinskog zemýiãta) u glavnom gradu osuðen je na pokazao mu, ali je Grbavi, vukuñi svoju neverovatnu taãnu i odelo, zastao, pogledao preko ramena,
viãegodiãçu kaznu zatvora i nalazi se na izdræavaçu. Identitet Kineza koji je na centralnoj pekinãkoj odmahnuo rukom i otiãao za nekim svojim, komandantskim poslom.
aveniji Åangan goloruk zaustavio kolonu tenkova (na slici) nikada nije utvrãen. Pre neku nedeýu proãao sam pored Bubaç potoka, da vidim ãta je od çega ostalo. Sa puta se ne
vidi niãta, ni ono ãto smo mi u leto 1966. tamo napravili, a ni ovi sad. S druge strane puta, na mestima
gde su se nalazile neke neupadýive barake, ledina je prekrivena neåim sjajnim, kao da se rasulo neko-
dano utvrðen (sama je vlast priznala viãe stoti- demokratski tutaç, obeleæen krvavim znakom, liko ãlepera staniola za deåje åokoladice. Gore, stoji Avala bez torça. Da je Panonskog mora, bila bi
na, a nesluæbene procene idu do hiýadu i viãe). u istorijskom je vrednovaçu 1989. godine – kao ostrvo – bez svetionika. A “ORA Bubaç potok 66”? Nikada viãe nisam otiãao ni na jednu radnu akciju.
Takoðe, duboka politiåka pozadina studentskog jedne od prelomnih u ovom veku – ostao tek Svega ovoga setio sam se uz æiæak (“kandilo”), jer je neko na Radio Panåevu – uz pomoñ agregata, posle
entuzijazma koji se sedam sedmica vaýao po kao tragiåni kontrapunkt potoçeg sloma evrop- vesti da je Bubaç potok ponovo gaðan – naãao za shodno da pusti jednu od retkih dobrih instrumen-
povrãini nikada nije do kraja rasvetýena. Ipak, skog socijalizma i pada Berlinskog zida, koji su talnih verzija pesme “The Fool On The Hill”. Budala u potoku, palo mi je na pamet.
sa dosta se izvesnosti moæe govoriti o velikim usledili samo nekoliko meseci kasnije. Naravno, Kada se prvi put åula ona teãka, udaýena detonacija iz “ãireg centra Beograda”, ispentrao sam se
razmiricama u kineskom vrhu izmeðu dve i kao i nasilno prekinuti i nedosaçani san cele na krov osmospratnice u kojoj æivim. Neverovatno vedrim nebom ãirio se crn dim, malo levo i neã-
struje, uslovno nazvanih “liberalnom” i “konze- jedne generacije Kineza, u ono vreme dvadese- to bliæe od Avale. Rekao sam: “Ono je Bubaç potok”. Seo sam na betonsku ploåu. I doãlo mi je da
rvativnom”, koje su, svaka sa svoje strane, priti- togodiãçaka. ■ plaåem. ■
skale Denga Hsijaopinga. Na çemu je, kao i SEÃKA STANOJLOVIÑ
ALEKSANDAR ÑIRIÑ

5. JUN 1999. ■ VREME 15


Poremeñeni tokovi æivota
Komesarijat za izbeglice Srbije daje nam miãýeçe o potrebama i zahtevima lica izbeglih sa
Kosova a smeãtenih u kolektivne centre, kaæe za “Vreme” v.d. ãef jugoslovenske kancelarije
Visokog komesarijata za izbeglice UN-a i dodaje: “Bilo bi boýe da smo u moguñnosti da sami
snimimo potrebe i registrujemo probleme. Nije u pitaçu naãe nepovereçe prema
Komesarijatu, veñ su informacije iz prve ruke boýi put do donatora”
re nekoliko dana dvadesetoålana deleg-
P acija predstavnika humanitarnih agencija
Ujediçenih nacija na åelu sa gospodinom
Serðom de Melom, zamenikom generalnog sek-
retara UN-a, okonåala je dvanaestodnevnu
posetu SR Jugoslaviji.Tim struåçaka, humani-
tarnih radnika, u kome su bili predstavnici UN-
HCR-a, UNICEF-a i agencija UN-a za rad, hranu,
razvoj, ekologiju i drugih organizacija obiãli su
Srbiju, Kosovo i Crnu Goru. Ovih dana se
oåekuje i çihov zvaniåan izveãtaj o humanitar-
noj situaciji u naãoj zemýi.
Poseta ove delegacije na visokom nivou bio je
neposredni povod za razgovor sa Andrejom Ka-
zakovim, ålanom pomenute delegacije i v.d. ãe-
fom jugoslovenske kancelarije Visokog komesar-
ijata za izbeglice Ujediçenih nacija u Beogradu.
Kancelarija u Beogradu ni u ovim ratnim dani-
ma nije prekidala rad, i daýe pomaæe i brine o
pola miliona ýudi – izbeglih ili raseýenih u
proãlim ratovima na tlu bivãe Jugoslavije, i novo-
pridoãlim i raseýenim licima sa Kosova. To åini u
saradçi sa Komesarijatom za izbeglice Srbije i
drugim domañim i stranim humanitarnim orga-
nizacijama. Trenutno se odvijaju 23 humanitar-
na projekta za izbeglice u Jugoslaviji.
“VREME”: U javnosti, nastupima zvaniånika i
ãtampi posledçih meseci su se åesto pojav-
ýivali razliåiti podaci o broju izbeglih Alba-
nanca sa Kosova. S obzirom na to da je UNH-
CR najdirektnije zaduæena za pomoñ izbegli-
cama, kakvi su vaãi podaci?
ANDREJ KAZAKOV: Prema posledçim po-
dacima UNHCR-a, koji se temeýe na procenama
naãih kolega i makedonskih vlasti, u Makedoniji
se danas nalazi 249.000 izbeglica sa Kosova, u Al-
baniji ih je 442.000, u Bosni i Hercegovini ih je
21.000, dok u Crnoj Gori sada boravi 67.000 lica
raseýenih sa Kosova.
Izvesno je da je ovih ratnih meseci i u ostale
delove Srbije izbeglo dosta ýudi sa podruåja Ko-
sova. Poãto nemamo svoje sluæbenike na terenu,
pre svega iz bezbednosnih razloga, mi smo prih-
vatili podatke Komesarijata za izbeglice Srbije
koji je saopãtio da je u pitaçu 60.000 ýudi koji su
sa Kosova potraæili utoåiãte u drugim delovima
Republike. Na osnovu toga smo i planirali svoje
humanitarne aktivnosti. I tako smo se naãli u
svojim aktivnostima izmeðu starih i novih izbeg-
lica i raseýenih lica – ýudi kojima je potrebna
pomoñ.
Da li vam se neko veñ obrañao za pomoñ, od
pojedinaca ili humanitarnih organizacija?
Posle poåetka bombardovaça obratio nam
se Jugoslovenski Crveni krst sa zahtevima za po-
moñ u stvarima koje su nam u ovim vanrednim
okolnostima dostupne i kojima raspolaæemo u
naãim magacinima. Odmah smo bez posebnih
zahteva za procenama o humanitarnoj pomoñi
odobrili krevete, duãeke, ñebad, kanistere za
vodu, vreñe za spavaçe, plastiåne folije.
Sredinom aprila nam se obratio i Komesarijat
Tradicija
Gospodim Andrej Kazakov je kao humanitar-
ni radnik na prostorima bivãe Jugoslavije viãe
od ãest godina. Bosanski rad je proveo u Is-
toånoj Bosni, pa u Sarajevu i na Palama. U
Beogradskoj kancelariji UNHCR-a radi od
kraja 1996. godine. Rekao nam je da ostaje u
Beogradu, a da UNHCR ne odustaje od svojih
planova pomoñi izbeglim i raseýenim licima.
16 VREME ■ 5. JUN 1999.
VAÆNI TELEFONI
Milicija ......... 92, Vatrogasci ......... 93, Hitna pomoñ ......... 94
Vojna policija ............. 9860, Vojna hitna pomoñ ........... 976
Intervju: Andrej Kazakov Deæurne apoteke i zdravstvene ustanove ....................... 9821
Razna obaveãteça ....................................................... 9812
Vaæni telefoni ................................................................ 9824
Brojevi pretplatnika ......................................................... 988
Meðumesni razgovori ..... 900, Meðunarodni razgovori ..... 901
Telegrami ......... 96, Buðenje ...... 9811, digitalno 9101ååmm
Gradske informacije ..... 9820, Meteoroloãka prognoza ... 9823
Autobuska stanica ‘Beograd’ ..... 636-299, ‘Lasta’ .... 625-740
Æelezniåka stanica ‘Beograd’ ..................... 629-400, 645-822
Informativni centar Auto-moto saveza Srbije ............ 344-1515
Dispeåar GSP ........................................................... 629-019
JP ‘Stambene usluge’, hitne intervencije
(liftovi, struja, vodovod) ............................ 463-838, 462-630
Prijava smrtnih sluåajeva .......................................... 762-762
Gradska inspekcija ................................................. 3227-000
Republiåka træiãna inspekcija .......................... 011/ 3227-376
SOS telefon za ærtve nasilja, 17–21h ......................... 645-798
Centar za psihoze, 0–24h ......................................... 685-050
Centar za neuroze i graniåna stanja, 14–7h .............. 649-467
za izbeglice Srbije sa sliånim zahtevima, ovoga opet znaåi da ýudi neñe moñi da rade, zaraðuju i
puta za potrebe kolektivnih centara u koje su da hrane svoje porodice. Oãteñene su vitalne
pristigli ýudi sa Kosova. Po informacijama Ko- stvari u infrastrukturi. Znamo vrlo dobro kako
mesarijata broj ýudi u kolektivnim izbegliåkim stojimo u ovom trenutku sa vodom i strujom u
Savetovaliãte za psiholoãku pomoñ i podrãku, pri
Druãtvu psihologa Srbije, radnim danom 8 30 –14h ... 3232-961
Internacionalni anti-stres centar 9–17h .................. 444-7646
Grupa za pomoñ zlostavljanoj deci, 18–21h ............ 311-4446
centrima se poveñao za 3500. Komesarijat daje Beogradu. Sliåno je i u drugim delovima Srbije. Centar za psihosocijalnu podrãku
miãýeçe o potrebama i zahtevima koji pristiæu To je neãto ãto je bilo primeñeno od strane misije izbeglica i lica ugroæenih ratom .................................. 625-087
iz opãtina. Bilo bi naravno boýe da smo u mo- koja je obratila paæçu na moguñe sredçoroåne Telefoni Centara za obaveãtavaçe
guñnosti da sami snimimo potrebe i regis- ili dugoroåne posledice sadaãçe situacije. Za Beograd, uprava ... 3248-518 Zemun .................... 197-985
trujemo probleme. To bi bio i sigurniji put za vrañaçe stvari koliko-toliko u normalu trebañe Stari Grad ............ 3221-304 Obrenovac ........... 8721-281
ubeðivaçe donatora da daju pomoñ. Nije u pi- mnogo vremena i sredstava. U ovakvim situaci- Vraåar .................. 4441-218 Barajevo ................ 545-268
taçu naãe nepovereçe prema Komesarijatu, jama problem hrane i lekova moæe da se reãi Palilula ................. 3263-936 Sopot ................... 8251-471
Savski venac .......... 642-486 Grocka ................... 894-985
veñ su informacije iz prve ruke uvek boýi put do uvozom u relativno kratkom vremenskom peri-
Zvezdara ................ 424-604 Lazarevac ............ 8320-371
donatora. Voædovac ............... 457-878 Mladenovac ......... 8221-434
Situacija sa izbeglim i raseýen- Åukarica ................ 554-985 Novi Sad ......... 021/ 420-446
im ýudima je dosta teãka. Prvo, Novi Beograd ......... 133-044 Niã ................. 018/ 353-760
postoje izbeglice na teritoriji SRJ Rakovica ................ 582-582 Uæice ...................... 031/ 985
koje su, da tako kaæem, naãa prva
5. JUN 1999.
briga: to su ýudi smeãteni u kolek-
tivne izbegliåke centre, ili oni koji
VANREDNI BROJ 13 VREME
se smeãtaju privatno. Druga kate- Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,
gorija ýudi kojima takoðe treba po- Miãarska 12-14 poãtanski fah 257
moñ jesu raseýena lica sa Kosova, UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),
ýudi koji su postali izbeglice u Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ
susednim zemýama ili su preko V. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ
çih otiãli u treñe zemýe u okviru FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ
humanitarne evakuacije ýudi iz KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ
Makedonije i Albanije. Treñi su oni
koji su odavde iz Srbije – sa Kosova
NEDELJNIK “VREME”
Beograd, Miãarska 12-14
otiãli u Crnu Goru. Znamo da je GLAVNI UREDNIK: Dragoljub Æarkoviñ
dosta naroda sa Kosova otiãlo u ODGOVORNI UREDNIK: Filip Ãvarm
druge delove Srbije.
POMOÑNIK GLAVNOG UREDNIKA: Miomir Brkiñ
Zabrinutost humanitarnih rad-
SEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)
nika izazivaju i pokreti ýudi sa po-
REDAKCIJA: Dejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast,
rodicamam koji zbog nesigurnosti, Dimitrije Boarov, Velizar Brajoviñ, Stojan Ceroviñ,
straha i posledica bomabardo- Aleksandar Ñiriñ, Sonja Ñiriñ, Draãko Gagoviñ,
vaça, kao ãto je nedostatak struje Zmagoslav Herman, Branka Kaljeviñ, Uroã Komlenoviñ,
Predrag Koraksiñ, Slobodan Kostiñ (kultura),
ili vode, privremeno napuãtaju Goranka Matiñ (urednik fotogra†je), Milan Miloãeviñ,
mesta gde su æiveli. Ovi ýudi nisu u Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ, Teofil Panåiñ,
naãem mandatu, ali u zavisnosti od Duãan Reljiñ, Vladimir Stankoviñ, Seãka Stanojloviñ (svet),
Nenad Stefanoviñ, Hari Ãtajner, Dragan Todoroviñ,
humanitarne situacije i tu stvar tre- Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ–Mekina,
ba proceniti, i to moramo da radi- Duãan Veliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov
mo zajedno sa vlastima u Srbiji. DOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)
GORANKA MATIÑ
Moram da kaæem da sa nadleænim GRAFIÅKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraãovec,
dræavnim i humanitarnim organi- Aleksandar S. Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,
Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;
ma i organizacijama u ovoj zemýi Daktilograf: Zorica Nikoliñ; Lektori: Stanislava Mijiñ,
imamo dosta dobru saradçu. Katarina Pantiñ Korektori: Boãko Blaæiñ,
VD-ÃEF UNHCR U BEOGRADU: Andrej Kazakov
Sa zvaniånicima UN-a obiãli ste Ivana Milanoviñ, Stanica Miloãeviñ
gradove i podruåja Srbije koja su po procena- odu. Ostale posledice su mnogo ozbiýnije, åak i VREME MARKETING:
ma ovdaãçih struåçaka najviãe stradala u ako ova situacija prestane danas. Goran Kosanoviñ (direktor), Biljana Vasiñ
bombardovaçima NATO-a? Kakvo je vaãe Kako se UNHCR najdirektnije bavi poloæa- NEWS DIGEST AGENCY:
Duãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ
miãýeçe o trenutnoj humanitarnoj situaciji jem izbeglica i raseýenih lica koja su se pod
PRODAJA I PRETPLATA:
u Srbiji i posledicama za buduñnost? bombama naãla u istoj ili goroj situaciji kao i os- Nikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ
Humanitarna misija koja je posetila SRJ ima- tali stanovnici Srbije, obiãli smo na zahtev gos- RAÅUNOVODSTVO: Mirjana Jankoviñ
la je ciý da na licu mesta, koliko je to bilo mo- podina De Mela izbegiåki centar u Temerinu. Rukopisi se ne vrañaju.
guñe, proceni humanitarnu, socijalnu, ekonom- Opãte je miãýeçe da ne smemo, pod naletom
Telefon: 3234-774 (4 linije)
sku i ekoloãku situaciju u ovoj zemýi i ãta bi mo- novih kolona izbeglica, da zaboravimo one, da Telefaks: 3238-662
glo da se uradi kako bi se pomoglo Jugoslaviji. tako kaæem, stare – iz hrvatskog ili bosanskog rata. A e-mail: redakcija@vreme.com
Obiãli smo Beograd, Panåevo, Novi Sad, Niã, Ale- oni su danas u dosta nezavidnom poloæaju. www: http://www.vreme.com
ksinac, Ñupriju, Kragujevac, Vraçe, Uæice i Kako danas izgleda Kosovo, koje ste takoðe "VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags
Åaåak, Kosovo i Crnu Goru. posetili, i kakva je tamo situacija, buduñi da Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1–3/22,
1080 Wien, Austria, USSIN: ATU 37757904
Moja procena je da je situacija u Srbiji dosta Pokrajina preæivýava najteæa razaraça? Direktor: Vesna Vaviñ; Telefon: (431)408-9652,
teãka. Videli smo poruãene fabrike, ãkole, Bili smo u Gçilanu, Priãtini, Podujevu, Lipý- Fax: (431)407-5947 e-mail: vremeint@ping.at
bolnice. Teãkoñe, zbog uniãtene industrije, biñe anu, Uroãevcu, Kaåaniku. Obiãli smo graniåni "VREME KNJIGE": Predrag Markoviñ (urednik)
vidýive tek u buduñnosti. Imam utisak da vlasti u prelaz Ðeneral Jankoviñ, zatim Prizren, Ðakov-
ovoj zemýi, organizacije zaduæene za odrað- icu i Peñ. Misija je potom otiãla u Crnu Goru. Iz,
PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:
Grafiåki centar "VREME"
ivaçe humanitarnih poslova, za sada dræe situ- kako nam je objaãçeno, bezbednosnih razloga i ÃTAMPA: ABC “Grafika” a.d., Beograd, Vlajkoviñeva 8
aciju pod kontrolom. To naravno ne umaçuje fiziåkog nemoguñstva koriãñeça puteva zbog OBRADA TIRAÆA: Data Press, tel. 011/3227-125
znaåaj procene o izuzetno teãkim prilikama u bombardovaça, videli smo tek maçi deo Koso- YU ISSN 0353-8028
zemýi. Nedostaju mnoge stvari, poremeñeni su va. Po mom miãýeçu, ålanovi misije su prikupili
osnovni segmenti æivota, ãkole ne rade od marta. dosta informacija na osnovu kojih mogu da pod- Saradnicima i åitaocima koji æele da
Kao humanitarnog radnika viãe me brine nesu objektivan izveãtaj. Ne bih trenutno iznosio kontaktiraju redakciju putem telefona
sredçoroåna i dugoroåna prognoza. Nije tajna svoje utiske o situaciji u Pokrajini - pre izveãtaja preporuåujemo da koriste broj
da je uniãteno dosta objekata iz proizvodçe, ãto misije. ■ 011/3234-774
© 1997 Vreme. All Rights Reserved

PDF Edition Developed By:

Ivan Hraãovec & Saãa Markoviñ