Cornus mas - Dren

ponedeljak, 27 januar 2014 10:39

Dren je žbunasto drvo koje može dostići visinu i do 7 metara. Pripada porodici drenova
(Cornaceae). Uspeva svugde, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i
jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije. Predstavlja jako drvo, račvasto, ali tvrdo, sa
gustom krošnjom koju čine tamno-braon grančice i zeleno lišće. Listovi su jajasti ili
jajasto-eliptični, zašiljeni. Kora stabla je sive do žutosive boje, stablo je glatko kad je mlado, a u
kasnijim fazama se guli. Cveta pre listanja, od februara do aprila (u zavisnosti od godine), a u
blagim zimama čak i u decembru. Cvetovi su žuti, četvoročlani, skupljeni u štitaste cvasti (1).
Plod je koštunica, zvana drenjina ili drenjak, ovalnog oblika i crvene boje (kao mala šljiva), a
unutar mesnatog omotača ima duguljastu košticu. Dok je nezreo plod je veoma kiseo, a zreo je
tek kad mu boja postane tamno-crvena i kad na dodir otpadne sa drveta. Tada je sadržaj
šećera u plodu veliki i veoma je ukusan za jelo.

Plod se može jesti svež, a može se i sušiti (zbog spremanja čaja). Od njega se pravi ukusna
marmelada, slatko, kompot ili sok, a u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, posebno u Drvaru se
od drena pravi i rakija – nadaleko poznata "drvarska drena" ili se od njega pravi hladan napitak
koji se zove šerbe. U Azerbejdžanu i Jermeniji se od drenjine dobija votka. U Rusiji se plodovi
drena koriste kao začin za jela od mesa i ribe i u pripremanju supa. U Francuskoj i Italiji nekada
su od ovog voća proizvodili vino i žele, ili su brali nedovoljno zrele plodove i konzervirali ih u
slanoj vodi kao masline.

Dren raste sporo i doživi starost preko 200 godina.

Najbolje uspeva na krečnjačkim, toplim i suvim mestima, koja nisu izložena kasnim mrazevima.

Uzgaja se u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova u proleće, raskošnog lišća tokom
leta, lepe jesenje boje lišća i naročito lepe i atraktivne kore u toku zime. Dren je pogodan za
orezvanje, pa se od njega mogu formirati žive ograde. Veoma je efektan i za pojedinačnu
sadnju.

1/2
Cornus mas - Dren
ponedeljak, 27 januar 2014 10:39

Drvo je velike gustine i za razliku od većine ostalih drvenastih biljaka, ne pluta na vodi. Zbog
velike gustine je veoma čvrsto, pa se od davnina koristi za izradu držača za alatke, delova za
mašine i za rad u strugarstvu i finoj stolarskoj obradi.

Još od Stare Grčke je poznato da se drvo drena koristilo za izradu lukova, strela i koplja, a u
narodnoj pesmi o Marku Kraljeviću, Marko proverava svoju snagu cedeći rukom vodu iz „suve
drenovine“.

Dren je veoma medonosna biljka koja pčelama daje prve dragocene izvore nektara i polena u
vreme kada u prirodi ima vrlo malo drugog procvetalog bilja. U cvetu drena nalazi se dosta
nektara, cvetnog praha (polena) i propolisa koji pčele rado sakupljaju. Na jednom stablu drena
ima u proseku oko 240.000 žutih cvetića, tako da sa jednog hektara pčele mogu da sakupe i do
20 kg meda.

U plodovima drena ima tanina, organskih kiselina, pektina, šećera, sluzi i glioksalne kiseline, a u
kori ima i smole. Drenjine sadrže čak duplo više vitamina C od pomorandži. Od drena se prave
lekovi, kako od plodova tako i od lista, kore, cveta, koštice u svežem ili suvom stanju. Koristi se
za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti i za
zaceljivanje rana.

U Rusiji su naučnici potvrdili njegovu lekovitost i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju
antimikrobiološko dejstvo, a da se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju
spoljašnjih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi od zrelih drenjina
su vrlo prijatan lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i
kora.

Dren je oličenje zdravlja kod Srba. Vrlo je raširena poslovica "Zdrav ko dren". Njegov pupoljak
se stavlja u božićnu česnicu i ko ga nadje biće zdrav cele godine. Njegovim pupoljkom se na
Božić prvo pričešćuje i moli Bog da da zdravlje. Njime se kiti kuća, obavezan je u Božićnom
obredu, njime se kiti pečenica i šara česnica. 

(1) Štitasta cvast – sa kratkog vretena polaze zrakasto raspoređene drške cvetova iste dužine

2/2