ČVRSTA FAZA zemljišta ima veliki značaj jer

sadrži rezerve hrane za biljke. Usled stalnog

raspadanja minerala, te mineralizacije
organske materije biljaka i mikroorganizama,
hranive materije prelaze u rastvor odakle se
usvajaju.Cvrsta faza zemljišta vezuje hranive
materije dodate đubrivima.
TEČNA FAZA ili zemljišni ratsvor zemljišta nalazi
se u neprestanom uzajamnom odnosu sa
čvrstom fazom. Značaj ove faze je taj što je to
sredina iz koje se biljka snabdeva hranom i
vodom.Sastav tečne faze-zemljišnog rastvora
je promenljiv i različite je koncentracije u
razno godišnje doba u toku dana i časa. Na te
promene najviše utiče tº i vlažnost. Sastav
mu se menja pri spuštanju i podizanju
podzemnih voda i pri sušenju zemljišta. I
unošenje đubriva umnogome utiče na sastav i
promenu zemljišnog rastvora kao i na
hemijski sastav zemljišnih koloida.
GASOVITA FAZA zemljišta nalazi se u uzajamnom
odnosu kako sa čvrstom fazom tako i sa
zemljišnim rastvorom. U zemljištima vazduh
pokriva čvrste čestice zemljišta i ispunjava
pore među njima. Sastav vazduha je
promenljiv kao i zemljišnog rastvora. Naročito
je promenljiv sadržaj CO2 a na njegovu
promenu utiče brzina razlaganja organske
materije, intenzitet disanja živih organizama
(koren, mikrobi), te brzina izmene zemljišnog
i atmosferskog vazduha.
Ukupna količina hraniva bez obzira na
rastvorljivost i pristupačnost čini BOGATSTVO
zemljišta. Dok PLODNOST čini rastvorljiv,
pokretljiv i pristupačan deo hranjivih
elemenata za biljke u zemljištu.
Sorpcija je prelaženje hranljivih materija iz
zemljišnog rastvora i zadržavanje u čvrstoj
fazi zemljišta.
Zemljišni rastvor i sorpcija=čvrsta faza
Adsorpcija je privlačenje jona na površinu
zemljišnih čestica.
Apsorpcija je ulaženje jona u čestice zemljišta u
sistem.
Fiksacija je zadržavanje jona u nekom sistemu u
praktično nepristupačnom i nerastvorljivom
obliku (ireverzibilna i reverzibilna fiksacija)
Retrogradacija je prelaženje rastvorljivih oblika
nekog elementa u nerastvorljivo stanje
(retrogradacija rastvorljivog oblika P u
nerastvorljiv).
Sorptivna sposobnost zemljišta-apsorbna moć je
sposobnost zemljišta da zadržava jone na
površini ili unutrašnjosti čvrstih čestica i da
ih tako štiti od gubitaka (ispiranja,
volatizacije).
Od sorptivne sposobnosti zemljišta
zavisi:Sudbina unetih hranjiva u zemljište
đubrivima;
Stepen iskorišćavanja hranjiva iz đubriva od
strane biljaka (koliko % usvoje biljke hranjiva
iz đubriva) i Koliko će se hranjiva izgubiti iz
zemljišta (sorptivna sposobnost je integralno
svojstvo zemljišta)
Gubici hranjiva iz zemljišta: Ispiranje iz
zemljišta procednim (drenažnim) vodama u
podzemne vode (na lakim peskovitim
zemljištima, u humidnim rejonima).Migracija
u donje slojeve zemljišta – van zone
korenovog sistema što je povremeni ili stalni
gubitakLateralnim ispiranjem hranjiva (u
nadzemne vodotoke) kasnije u podzemne
vodeIreverzibilna fiksacija i retrogradacija
(primer rastvorljivi fosfor u kiselim
zemljištima prelazi u nerastvorljive Fe i Al-
fosfate.Volatizacijom (gubljenjem u
gasovitom obliku NH3↑, NO, N2 sa površine
zemljišta)
Vrste sorpcije (procesi u zemljištu)Mehanička
Biološka Fizička (apolarna)Hemijska
(hemosorpcija)Fizičko-hemijska (polarna) –
supstituciona (adsor.)
MEHANIČKA SORPCIJaMehaničko zadržavanje
čvrstih neorganskih (gline) i organskih
(humusa) i organomineralnih čestica – svih
vrsta koloida i zemljišnih mikrorganizama u
kapilarima i sitnim porama gornjih slojeva
zemljišta. (Peskovita zemljišta sve ovo malo
zadržavaju u humidnoj klimi).
Biološka sorpcija (je privremena sorpcija) je
usvajanje hranjiva od strane biljaka i
mikroorganizama i zadržavanje u njima do
izumiranja (uginuća) i njihovog
mineralizovanja. Za NO3- i Cl jone značajna
3. Fizička (apolarna) sorpcijaJe adsorpcija celih
molekula na površini čvrstih čestica pod
uticajem sila “površinskog napona” molekuli
se samo “zgusnu” na površini čvrstih čestica
zemljišta i ne stupaju sa njima u hemijsku
reakciju. Fizička sorpcija se ne obavlja u
ekvivalentnim (količinama) odnosima što je
karakteristično za fizičko-hemijsku sorpciju.
Ove materije se lako ispiraju vodom (proces
sličan bojenju).
Van-der Valsove sileVišak slobodne energije
površinskih čestica “slobodna” površinska
energija kojom se privlače molekuli, atomi i
joni iz rastvora.
Apolarnoj adsorpciji podležu u prvom redu slabi
elektroliti koji teško disociraju (znači ostaju u
sastavu molekula), dok se jaki elektroliti
sorbiraju polarnom ili hemijskom vezom (oni
su disocirani u obliku jona u rastvoru).
Površinski napon zemljišnog rastvora zavisi od
prirode i koncentracije rastvorenih materija.
Materije koje snižavaju površinski napon
rastvora (pri čemu se relativno “povećava”
napon čvrstih čestica) su površinski aktivne
materije a to su:organske kiseline u
zemljištu,humusne kiseline (koje stvaraju film
preko čvrstih čestica),baze.
Materije koje povećavaju površinski napon
rastvora izazivaju “negativnu apolarnu
adsorpciju” tj. Pojavu da je na površini
čvrstih čestica koncentracija jona i molekula
manja nego u rastvoru zemljišta (što znači da
se joni i molekuli “odbijaju” od čvrstih čestica
i bivaju “privučeni” od strane rastvora (slučaj
NO3- i Cl-).
Površinski napon zemljišnog rastvora
povećavaju:mineralnne soli i neorganske
kiselineOvo su rastvorljive materije koje
odmah po rastvaranju jonizuju
Fizička adsorpcija zavisi uglavnom od ukupne
površine čvrstih čestica koja (površina) se
oštro povećava sa smanjenjem njihovih
dimenzija. Ako se 1 cm3 materije usitni
ukupna površina kocke raste. Što je u
zemljištu više sitnijih čestica veća je ukupna
površina na kojoj se odvija (apolarna)
adsorpcija.
Hemosorpcijom se joni iz zemljišnog rastvora
jedine između sebe ili se jedine sa jonima iz
čvrste faze i talože kao nerastvorljiva
jedinjenja i zadržavaju se u zemljištu. Ova
sorpcija ima naročiti značaj za sorpciju
fosfora u zemljištu.Primer: Na2SO4 + CaCl2 =
CaSO4 + 2 NaCl
nerastvorljiv
Katjoni Ca2+; Mg2+; Mn3+; Fe3+ obrazuju
nerastvorljiva jedinjenja sa fosfatima,
karbonatima, silikatima.
K+; Na+; NH4+ ne obrazuju neratsvorljiva već
rastvorljiva jedinjenja sa anjonima H2PO4-;
HPO42-; PO43- sa karbonatima i silikatima.
Anjoni NO3- i Cl- ni sa jednim katjonom u
zemljištu (Ca2+; Mg2+; K+; Na+; Al3+; NH4+)
ne obrazuju nerastvorljiva jedinjenja u vodi
ne sorbiraju se.
Anjoni CO32+ i SO42- sa jednovalentnim
katjonima NH4+; K+ ; Na+ grade rastvorljive
soli a sa dvovalentnim katjonima grade teško
rastvorljiva jedinjenja u vodi CaCO3; CaSO4.
Dobro se sorbiraju sa Ca2+ i Mg2+ u bogatim
zemljištima.
Anjoni H2PO4-; HPO42-; PO43-
sa jednovalentnim katjonima obrazuju u
zemljištu dobro rastvorljive soli (primarne,
sekundarne i tercijarne fosfate NH4H2PO4;
(NH4)2HPO4;
Sa dvovalentnim katjonima grade soli i to:
Primarne Ca(H2PO4)2 potpuno rastvorljive u
vodi
Sekundarne CaHPO4 delimično ratsvorljive u
vodi već u vodi zasićenoj sa CO2
Tercijarne Ca3(PO4)2 rastvorljive u jakim
mineralnim kiselinama
c) Sa trovalentnim katjonima grade soli:
neutralne – slabo rastvorljive soli FePO4; AlPO4
bazne – praktično neratsvorljive soli
Fe2(OH)3PO4; Al2(OH)3PO4
Primeri:
Ca(H2PO4)2 + Ca(HCO3)2 → 2 CaHPO4 +
H2CO3
rastvorljiv u vodi rastvorljiv bikarbonat malo
rastvorljiv u vodi
Ca(H2PO4)2 + 2 Ca(HCO3)2 → Ca3(PO4)2 + H2O
nerastvorljiv u vodi
H
R=Ca + Ca(H2PO4)2 → R
+ CaHPO4
H manje rastvor. u vodi
2 CaHPO4 + Ca(HCO3)2 → Ca3(PO4)2 + 2 H2CO3
 H
R = Ca + 2 CaHPO4 → R +
Ca3(PO4)2
H nerastvorljiv
Suština fizičko-hemijske adsorpcije je u
supstituciji ili izmeni jona koloidne micele sa
jonima iz zemljišnog rastvora.
NH4
R = Ca + NH4Cl ↔ R + CaCl2
NH4
Uslovljena je pojavom elektro-statičkog
potencijala na površini zemljišnih koloidnih
čestica.
Obuhvata dva procesa:Adsorpciju jona što je
fizički proces i Supstituciju u ekvivalentnim
odnosima, što je karakteristika hemijskih
procesa te se i zove fizičko-hemijska sorpcija.
Za razliku od fizičke sorpcije gde joni i materije
reaguju celom masom, kod fizičko-hemijske
adsorpcije – sorpcija se odvija samo na
površini neorganskih, organskih i organo-
mineralnih koloida.
Aktivni činioci adsorpcije su koloidne čestice
(0,0002 mm veličine) a to su:mineralni
organski rgano-mineralni koloidi (koloidna
čestica zajedno sa jonima i molekulima vode
koji se nalaze na njenoj površini naziva se
koloidna micela) u
obliku:AcidoidaBazoida,afotera-amfolita koji
skupa čine adsorptivni kompleks zemljišta
Pod kapacitetom izmene katjona podrazumeva
se celokupna količina katjona u zemljištu koja
podleže razmeni.
Po pravilu jače se vežu viševalentni katjoni po
redosledu: Al3+ >Fe3+>H+
>Ca2+>Mg2+>NH4+↔K+>Na+
CEC zavisi od:Sadržaja gline % (količine i
kvaliteta da li je ilit, kaolinit,
montmorilonit),d % organske materije i
njenog kvaliteta npr: zemljišta koja imaju veći
% kvalitetne organske materije-humus, imaju
veći kapacitet adsorpcije katjona nego
zemljišta koja sadrže malo organnske
materije (a naročito ako je nekvalitetna,
sirova organska materija-treset, slučaj na
severu evrope i u planinskim humidnim
područjima)(nekvalitetna jedino za pašnjake)
3. Od pH vrednosti zemljišta (obično neutralna i
alkalna zemljišta imaju veliki CEC, dok kisela
zemljišta imaju vrlo mali CEC. Tako je
kod:Černozema 36-40% CEC, a kod podzola
(pseudogleja) 10-12% CEC
4. Od karaktera klime (humidna, aridna...)5.
Granulometrijskog sastava zemljišta
(peskovito, glinovito)
6. Od sastava zemljišta (koji minerali i koja
jedinjenja su više zastupljeni npr: % CaCO3;
Ca2+, oksida i seskvi oksida Al, Fe itd.7. Od
redoks potencijala rH (visok ili nizak)8. Od
zasićenosti bazama (od adsorptivnog
kompleksa u %)Kod slanih zemljišta 100%Kod
černozema ~ 100%Kod smeđih zemljišta ~
70%Kod pseudogleja ~ 30%Više gline u
zemljištu veći kapacitet za adsorpciju i
obrnuto.Kod kiselih zemljišta najveći deo
adsorptivnog kompleksa čine H+ i Al3+ joni, a
Ca2+ veoma malo, te je CEC ovih zemljišta
veoma mali.T = ekvivalenti milimola H na 100
g zemljištaSposobnost zemljišta da veže
katjone zove se KAPACITET ADSORPCIJE i
zavisi od minerološkog sastava:
Kaolinit 5-15, prelazni minerali 40-80
e.m.H/100gHlorit 10-40 montmorilonit
(smektit) 80-150 e.m.H/100g
Ilit 10-40, vermikulit 100-150 e.m.H/100gAlofani
do 100CEC humunskih kiselina 200-500
m.eqv./100g
Humati > humuni > fulvati
(zreli humus) remska i
apokremska kisel. u kis.zem.
Pod kapacitetom razmene katjona podrazumeva
se suma svih (Ca2+; K+; Na+; H+ itd.)
adsorbovanih katjona koji su sposobni za
razmenu pod uticajem na zemljište, rastvora
neke neutralne soli. Veličina kapaciteta
razmene katjona izražava seT=ekvivalenti
milimola H /100g zemljišta
Zemljište zasićeno Zemljišni rastvor
U zemljišni rastvor
100% bazama + zasićen H+ posle kiše
= prelaze baze
(neutralna krečna H2CO3
zemljišta)
Zemljište zasićeno Ca2+ i sredstva za
U zemljišni
40% bazama tj. 60% + kalcizaciju
= rastvor prelaze
zasićeno H+ jonima
H+;Al3+;Mg2+
kiselo zemljište
Kao posledica kalcifikacije kiselih zemljišta,
(zemljišta koja imaju nizak % saturacije sa
bazama (40%, a ostalih 60% su H+ i Al3+),
nastaje izmena katjona u adsorptivnom
kompleksu jer se Al3+ ; H+ joni zamenjuju se
sa Ca2+ i kao posledica toga – (kalcifikacije)
dolazi ne samo do povećanje pH zemljišta već
i povećanje rastvorljivosti i pristupačnosti
hranjivih materija kao što su N, P, K, Mg itd.
Katjoni ratsvora vezuju se za negativno
naelektrisane koloide, a istovremeno istiskuju
iz sloja kompenzacionih jona ekvivalentnu
količinu katjona, koji prelaze u rastvor i
uspostavlja se dinamička ravnoteža.
Razmena katjona je povratna
reakcijaSposobnost zemljišta da zadržava
katjone u razmenjivom obliku predstavlja
kapacitet adsorpcije katjona
T=S+H
T- kapacitet adsorpcije katjona (u m.eqv./100g
zemljišta)S- suma adsorbovanih baznih
katjona (u m.eqv./100g zemljišta)H- suma
adsorbovanih H-jona (u m.eqv./100g
zemljišta)
Kapacitet adsorpcije katjona zavisi
od:minerološkog sastava zemljišta,eakcije
zemljištakvaliteta humusa
Zemljišta neutralne i slabo alkalne reakcije sa
dosta huminske kiseline i sekundarnih
minerala iz grupe montmorilonita imaju
mnogo veći kapacitet adsorpcije od kiselih
zemljišta, koja sadrže sekundarne minerale iz
grupe kaolinita i i lita i u kojima preovladava
fulvo kiselina.
Značajan parametar je stepen zasićenosti
bazama
V % = S/T · 100
V-stepen zasićenosti bazamaS-suma
adsorbovanih baznih katjonaT-kapacitet
adsorpcije katjona
Zemljišta dobro zasićena bazama imaju stepen
zasićenosti > 80% (karbonatna i
bezkarbonatna zemljišta neutralne do slabo
kisele reakcije)
Kisela zemljišta imaju stepen zasićenosti
bazama <80% nekad i 20%. Fizičko-hemijsku
adsorpciju katjona čine dva procesa:
adsorpcija i supstitucija.
Energija adsorpcije katjona zavisi od:Stepena
hidratacije jona-jače hidratisani joni (Na+)
slabije se adsorbuju u odnosu na slabo
hidratisane jone (H+)Valentnosti jona –
viševalentni joni jače se adsorbuju u odnosu
na niže valentne (izuzetak H+ jon)Redosled
najrasprostranjenijih jona zemljišnog rastvora
prema energiji adsorpcije je sledeći:
Al3+>Fe3+>H+>Ca2+>Mg2+>NH4+>K+>Na+K
oncentracije jona u rastvoru – veća
koncentracija jona jača adsorpcija od strane
koloidne micele i Reakcije zemljišta –
adsorpcija katjona jače je izražena u alkalnoj
nego u kiseloj sredini, a anjona obrnuto.
Zamena jona vrši se u ekvivalentnim odnosima
Zamena jona je povratna reakcija
Unošenjem đubriva u zemljište, katjoni tih soli
vezivaće se za adsorptivni kompleks, a u
zamenu ekvivalentna količina drugih katjona
vezana za adsorptivni kompleks, desorbovaće
se u zemljišni rastvor.
REAKCIJA ZEMLJIŠTA pHReakcija zemljišta je
odnos između koncentracije H i OH jona u
zemljišnom rastvoru. Izražava se simbolom
pH što predstavlja negativan logaritam
koncentracije H jona.
pH se najčešće određuje u ekstraktu vode i 1M
KCl; 0,1M CaCl2.
pH u H2O je aktivna kiselost zemljišta
pH u 1M KCl je potencijalna (supstituciona)
kiselost jer se istiskuju i adsorbovani joni H+
Najčešća kiselost je pH od 3,5 – 9,5~ 7
neutralna< 7 kisela> 7 bazna pH
Vrednost pH u zemljištu je promenljiva i najviše
zavisi:Od klimatslih faktora: u humidnim
rejonima više taloga ispiraju se baze, i
zemljišta su kiselija u aridnim i obrnuto –
najčešće usled isparavanja penju se soli i
zaslanjuje zemljište.Od agrotehničkih mera,
obradom može se pH vrednost promeniti:
izbacuju se baze obradom na površinu, biljke
korenovim sistemom izvlače baze a izlučuju
kiseline u površinski sloj, otuda je
neobrađeno zemljište manje kiselo u odnosu
na zemljište pod vegetacijom.Minimum pH je
u julu i avgustu (jaka biohemijska
aktivnost)Maximum pH u novembru i
decembru – usporena biohemijska aktivnost –
ispiranje zemljišnih kiselina, razlika u pH
kreće se od 0,5 – 1,0 pH zima – leto.
Od vrste unetih đubriva zavisi pH, npr.: SO4 i Cl,
CO3 i NO3 (NH4)2SO4 jako kiselo đubrivo i
zakišeljava zemljište, dok unošenjem NaNO3
dolazi do alkalizacije.Od biljne vrste –
korenskih izlučevina. Neke biljke imaju kisele
ekstrakte pa zakišeljavaju zemljište a neke
alkalne ekstrakte pa alkalizuju zemljište.
Dejstvo pH može biti direktno kada H+ i OH-
joni direktno deluju na promenu pH u biljnom
tkivu. Biljka poseduje pufernu sposobnost –
odupire se promeni pH.Npr: U zemljišnom
rastvoru pH se promeni za 1 u biljci samo za
0,1.Indirektno promena pH u hranljivoj
sredini utiče na usvajanje katjona i anjona.Pri
nižoj pH više se usvajaju anjoniPri višoj pH
više se usvajaju katjoni
Indirektan uticaj ispoljava se preko:Fizičkih
osobina zemljišta (strukture zemljišta)Razvića
i mikrobiološke aktivnosti – mikroorganizmi
su osetljivi na promenu pHPromene u sastavu
i stanju biljne hrane:PFosfati Ca i Mg
Povećava se rastvorljivost pri zakišeljavanju a
smanjuje rastvorljivost u bazičnoj
srediniPJedinjenja Fe, Mg i dr. Pri pH>8 jako
smanjuju rastvorljivostOpreznost pri
kalcifikaciji
N zavisno od pH-Amonifikacija optimum 7 – 8,5
pHNitrifikacija – optimum oko
neutralnePristupačnost biljnih hraniva u
velikoj meri zavisi od pH, pri promeni pH
rastvorljivost nekih hranjiva se povećava a
nekih smanjujeN= 6-8 pH najača
mineralizacijaP=6,5-7 pHMonokalcijum
fosfati, alkalni fosfati pH 6,5Fosfati seskvi
oksida pH 5,5-4,8Alkalni fosfati pH>8,5
K > 6 pHCa i Mg = 6,5 – 8,5 pH (< 6,5 manji
sadržaj u adsorptivnom kompleksu > 8,5
opada rastvorljivost)S uvek rastvorljivFe, pH
< 6,5 prelazi u fero rastvorljiv., ali i toksičan
za biljke. U pH > 6,5 prelazi u feri
nerastvorljiv (FeCO3; Fe (CO3)3; Fe2O3;
Fe3O4; Fe(OH)2 , (nedost. Fe)Mn u kiseloj pH
rastvorljiv u alkalnoj pH nerastvorljiv.
Mikroelementi u kiseloj pH rastvorljivi, Mo u
alkalnoj rastvorljiv. Bor pristupačanza biljke
delom u kiseloj (pH 5-7), a delom u
alkalnoj(8,5-10).
Zemljišni rastvor predstavlja tečnu fazu
zemljišta i to je najdinamičniji, najaktivniji
deo zemljišta i neposredni izvor hranljivih
elemenata za ishranu biljaka.
Zemljišni rastvor je voda koja sadrži veće ili
manje količine rastvorenih mineralnih i
organskih materija. Mineralne materije su u
zemljišnom rastvoru u obliku jona, anjona i
katjona koje apsorpcione ćelije korena mogu
direktno da usvajaju.
Izvori soli u zemljišnom rastvoru su
iz:Adsorptivnog kompleksa organskih,
mineralnih i mikrobioloških đubriva
Joni iz procesa mineralizacije ostataka biljaka,
životinja i mikroorganizama
Koncentracija i sastav zemljišnog rastvora su
veoma promenljivi i zavise od: tº, vlažnosti,
aeracije, pH zemljišta i mikrobiološke
aktivnosti.
U zemljišnom ratsvoru se istovremeno odvijaju i
hemijski i mikrobiološki procesi razlaganja i
sinteze organskih i mineralnih jedinjenja.
Zemljišni rastvor nastaje što prolaskom kroz
zemljište atmosferska voda reaguje sa
čvrstom i gasovitom fazom zemljišta
Atmosferska voda sa svojim komponentama
(gasovima i kiselinama) vrši mobilizaciju
hranljivih elemenata prevodeći ih u zemljišni
rastvor, odakle ih biljka koristi.
Atmosferska voda prevodi u tečnu fazu
zemljišta prvo lakorastvorljive, zatim srednje
pa teško rastvorljive soli
Sastav i dinamika zemljišnog rastvoraDinamička
ravnoteža-Anjoni u zemljišnom ratsvoru su:
HCO3-; NO3-; NO2-; SO2-; H2PO4-; Cl-; BO33-;
MnO4-; HPO4-; B4O72-; MoO42-HCO3- i NO3-
čine 90% ukupno prisutnih anjona u
zemljišnom rastvoruHCO3- (ima ga ~120
mg·L-1) u zemljišnom rastvoru dosta varira i
zavisi od: Intenziteta mineralizacije organske
materijeIntenziteta disanja korenovog
sistema biljakaSadržaja karbonata u zemljištu
NO3- (1-50 – 300 mg·L-1) a zavisi od pH; O2;
vlažnosti zemljišnog rastvora, unošenja NH4 i
NO3 đubriva;
NO2- u tragovima;SO22- (20–70 mg·L-1) u
zemljišni rastvor dospeva mineralizacijom
organske materije iz mineralnih i organskih
đubrivaH2PO4- i HPO4- (0,2 -1-3 mg·L-1) Cl u
tragovima ispira se
b) Katjoni u zemljišnom rastvoru: Ca2+; Mg2+;
K+; Na+; NH4+; H+; Al3+; Fe3+; Fe2+; Mn2+;
Zn2+; Cu2+; Co2+; Mo4+; Mo5+; Mo6+
Ca2+ u zemljišnom rastvoru potiče iz: procesa
mineralizacije organske materije, reakcija
supstitucije i upotrebe đubriva kreće se od
200-250 mg Ca ·L-1, kod kiselih zemljišta 5-
100 mg·L-1, a kod slanih 1-2 mg Ca·L-1
rastvora.
Mg2+ 1-20 mg·L-1;K+ 6-20 mg·L-1;Na+ 5-10
mg·L-1;H4+ tragovi
U zemljišnom rastvoru kiselih zemljišta prisutni
su u znatnoj količini joni: Al3+; Fe2+; Fe3+;
Zn2+; Cu+; Co2+;
c) Organska materija u zemljišnom rastvoru je u
rastvorljivom i koloidno rastvorljivom obliku:
Organske kiseline, alkoholi, šećeri, estri,
aminokiseline, vitamini, fermenti itd.
Organske kiseline zemljišnog rastvora vrše
mobilizaciju hranljivih materija i ponašaju se
kao HELATI:
Sastav zemljišnog rastvora je proporcionalan
količini hranljivih elemenata u zemljištu a
obrnuto proporcionalan sorptivnoj
sposobnosti zemljišta za te elementeTo su
vode sa hranljivim materijama koje su prošle
kroz gornje slojeve zemljišta i otiču u
podzemne vode, reke i okeane. Veoma su
značajne zbog bilansa hranjiva na
gazdinstvu.Količina i sastav drenažnih voda
zavisi od količine taloga, sposobnosti
zemljišta da rdži vodu, intenziteta padavina,
sastava i strukture zemljišta, da li je zemljište
pod vegetacijom ili ugar, od
evapotranspiracije i dr. Drenažne vode
hvataju se i proučavaju u
lizimetrima.Drenažnim vodama ispiraju se
joni koji se slabo vežu u zemljištu.NO3- gubi
se (štetno)Cl- korisno što se ispiraNa+
trebaju čitave melioracije da se ispere Na+
Ca2+ može i 200 kg·ha-1 da se ispere.K oko 10
kg·ha-1/god.,P2O5 0,2-0,3 kg·ha-1/god.
Da li će se joni ispirati zavisi od količine taloga,
njihovog vezivanja u zemljištu i njihove
koncentracije.Do rezultata o ispiranju
drenažnim vodama dolazi se preko lizimetara
– to su betonski sudovi dubine mogu biti
nekoliko metara i u
njih se stavlja zemljište u neporemećenom ili
poremećenom stanju. Na dnu lizimetara je
otvor-posuda u koju se skuplja zemljišni
rastvor i koji se analizira da bi se odredilo
koliko kog elementa se drenažnim vodama
procedilo
SUMPOR (S) Fiziološka ulogaSumpor je
konstitucioni elemenat, makro, biogeni, ulazi
u strukturu belančevina obrazujući disulfidne
veze između polipeptidnih lanaca, u sastav
raznih aminokiselina u prvom redu: cistina,
cistena, metionina, sastavni je deo enzima i
koenzima, održava ravnotežu anjona i
katjona, oksido-redukcionih procesa u biljci.U
slučaju nedostatka S, smanjuje se
ugrađivanje N u proteine, usled čega se
povećava koncentracija neproteinskih azotnih
jedinjenja uključujući i NO3-. U akutnom
nedostatku S nagomilavaju se NO3. Sa
optimalnom obezbeđenosti biljaka u S, može
se smanjiti nagomilavanje NO3 (što je od
značaja za proizodnju zdravstveno bezbedne
hrane). Biljke sumpor usvajaju kao SO42- i to
iz sulfata Ca, Mg, Na, K, NH4... U najvećoj
meri, a mogu i kao SO22- preko lista
stominim aparatom (prema Olsenu 1957.
biljke pamuka mogu jednu polovinu svojih
potreba u S da zadovolje sa SO22- preko
lista). Znaci nedostatka S su na mlađem lišću
suprotno N; i listovi stariji ne opadaju
suprotno N.Zahtevi biljaka u S su povećani
ukoliko je pojačana ishrana u N. U litosferi
ima ~ 0,06 % S, a u pedosferi 0,1 – 0,25% S u
stenama i mineralima je u obliku sulfida i
sulfata 80 – 90 % S je u organskom, a 10 – 20
% u mineralnom obliku. Izvor sumpora u
zemljištu su sulfidi metala koji ulaze:u sastav
vulkanskih stena (FeS; FeS2; CuFeS2;
ZnS)mineralna jedinjenja sumpora u
zemljištu: svalerit ZnS; halkopirit CuFeS2;
 kobaltit CoAsS; CuSO4,rastvorljive i
nerastvorljive soli sulfata
DOSPEVANJE SUMPORA U ZEMLJIŠTEBiljnim i
životinjskim ostacima u različitim S-
jedinjenjimaProteini
amino-
kiselineGlukozidiAlkaloidiTiaminiMerkaptani
taurini.U obradivim zemljištima od 60-90 % S
se nalazi u ovim jedinjenjima.Sagorevanjem
fosilnih goriva u industriji3. Emanacijom
(vulkana, gejzera)
4. Iz atmosfere putem padavina dospe godišnje
10-40 kg S·ha-1 u industrijskim regionima,
gde sagoreva dosta uglja i do 200 kg S·ha-1.U
našoj zemlji prema Ivoviću (1974) godišnje
putem padavina dospe po hektaru sumpora:
Priština 7,6; Mitrovica 37,2; Prizren 13,9; U
okolini Bora sumporni gasovi su doveli do
opodzoljavanja zemljišta i uništavanja
vegetacije kiselim kišama.5. Difuzijom gasova
(SO2; SO3; H2S) kojima je atmosfera zasićena
usled sagorevanja fosilnih goriva u
energetici, industriji, saobraćaju.
Prosečna koncentracija SO2 u vazduhu je 0,1
mg·m-3, a u industrijskim centrima čak 2
mg·m-3 (20 puta veća).
Smatra se da je koncentracija veća od 1 do 1,5
mg·m-3 opasna za živi svet.6. Iz đubriva:
(NH4)2SO4; superfosfat; K2SO4; stajnjak7.
Primenom sredstava za zaštitu biljaka na bazi
sumpora.
S ulazi u sastav mnogih organskih jedinjenja.U
humusu ima 1 % S.Odnos C:S 50:1 je
konstantan u nekim zemljištimaOdnos N:S
10:1,2 u kiselim a 10:1,5 u karbonatnim
zemljištimaStalan N:S odnos ukazuje na
značaj S u dekompoziciji i sintezi organske
materije u zemljištu.
TRANSFORMACIJA SUMPORA U
ZEMLJIŠTUProcesi amonifikacije i
sulfurifikacije ne mogu da teku odvojeno, pa
ih obavljaju isti mikroorganizmi
(amonifikatori) preko faze degradacije i
dezaminacije, sa odgovarajućim fermentnim
sistemima.Sulfurifikacija je mikrobiološki
proces u kome se organska jedinjenja
sumpora (belančevine) naročito one iz
humusnih materija razlažu i od sumpora se
dobija H2S. (Po reakcijama i po procesima
odvijanja, isti je proces kod amonifikacije).
belančevine → aminokiseline (cistin, cistein,
metionin) → H2S
otrov za živa bića
Sulfofikacija je mikrobiološki i biohemijski
proces, u kome se H2S oksidiše do
elementarnog sumpora, pa se preko sulfita na
kraju dobijaju sulfati
2 H2S + O2 → 2 S + 2 H2O + energija
2 S + 3 O2 + 2 H2O → H2SO4 + energija
H2SO4 → 2 H++SO42-
Proizvedena sumporna kiselina smanjuje
alkalnu reakciju i pomaže mobilizaciji
neratsvorljivih fosfata u zemljištu
Ca3PO4 + H2SO4 → Ca(H2PO4)2 + 2 CaSO4
nerastvorljivi rastvorljivi
Mikroorganizmi su sulfofikacione bakterije iz
reda Thiobacteriales i pretežno su hemotrofi
(Tiobacillus).
Ukoliko je C:S širi od 50:1 nastaje imobilizacija
zemljišnog sumpora mikroorganizmima, koji
su konkurenti biljkama u odnosu na usvajanje
pristupačnog S, tº=27-40ºC optimalna.U
kiseloj sredini intenzivniji proces pH 60-70 %
PVK, u suviše vlažnim uslovima rad
sulfofikatora prestaje.S u neorganskom
obliku čini 10-20% ukupnog S.Sulfati K, Na,
NH4, Mg su u vodi rastvorljiva jedinjenja i u
humidnim rejonima mogu se ispirati, u
aridnim uslovima moguće je nagomilavanje
do toksičnih količina.GUBICI SUMPORA IZ
ZEMLJIŠTA-Sumpor se iz zemljišta gubi:
prinosima, ispiranjem i erozijom.Zavisi od:
biljne vrste, prinosa, klime, tipa zemljišta.1.
Sumpor se najviše iz zemljišta gubi prinosima
gajenih biljaka: biljke iz familije Brassicaceae
(luk, kupus, hren, slačica, uljana repica i dr.)
iznose u količini između 70-300 kg S·ha-1,
žita 10-30 kg S·ha-1.2. Sumpor se gubi
ispiranjem u obliku rastvorljivih
sulfata.najveći gubici su sa jednovalentnim
katjonima (Na+; K+; NH4+)manji sa Ca2+ i
Mg2+a najmanji u kiselim zemljištima zbog
prisustva Al3+ i Fe3+.Količina sumpora koja
će migrirati u dublje slojeve ili dospeti u
podzemne vode zavisi:od količine i rasporeda
padavinaod sposobnosti zemljišta da drži
vodu.U humidnim rejonima na peskovitom
zemljištu SO42- se ispere iz zemljišnog profila
i do 130 kg·ha-1/god. U nekim regionima u
Francuskoj gubici su ~ 77 kg·ha-1/god, u SAD
na ugaru oko 59 kg S ·ha-1/god, u plodoredu
49 kg S ·ha-1/god. Na Kosovu u našoj zemlji
 ispiranje sumpora bilo je na: smonici ~ 50
kg·ha-1/god, aluvijumu ~21 a na pseudogleju
3,5 kg·ha-1/god. (Ivović 1974).U humidnoj
klimi gubici S mogu biti veći od njegovog
dospevanja u zemljište, pa usled negativnog
bilansa ovaj elemenat se mora preko đubriva
unositi u zemljište.U zemljištima sa dosta Ca
ili Fe ili malim udelom organske materije
sasporim procesima mineralizacije S se mora
umositi 10-30 kg·ha-1. U industrijskim
rejonima i na zemljištima gde se unosi
stajnjak i mineralna đubriva koja sadrže S i u
aridnoj klimi ne treba očekivati njegov
nedostatak.
MAGNEZIJUM (Mg)Fiziološka uloga: neophodan,
makrohranljivi i konstitucioni elemenat.Ulazi
u sastav molekula hlorofila, gde je sa azotom
vezan u porfirinskom jezgru.Učestvuje u
izgradnji ćelijske membrane.Simptomi
nedostatka se manifestuju kroz pojavu blede
boje lišća, koja kasnije vodi ka pojavi
hloroze.Hloroza se manifestuje na starijem
lišću, i to prvo na vrhovima lista, gde lišće
žuti, pa prelazi u crvenkastu, pa mrku
boju.Suvišak Mg se manifestuje kroz
antagonizam sa Ca.
Mg U ZEMLJIŠTU-uvek prati Ca te je po
zastupljenosti u pedosferi iza Ca. U pedosferi
količina mu varira između 0,1 i 1,5%, u
litosferi 1,93% (0,4-3,42). Ova varijabilnost je
posledica nejednakog sadržaja u matičnom
supstratu na kome je zemljište
formirano.Tako npr. u granitu ga ima 0,5-1%;
gnajs 0,5%; mikašist 2,5%; porfiri 1-2%;
bazalti 6-10%; trahiti 1-2%; lava
2,5%.Nedostatak Mg je u peskovitim
zemljištima formiranim na kiselim peščarima.
Izvori Mg u zemljištu su primarni i sekundarni
minerali, čijim raspadanjem nastaju Mg2+
koji se adsorbuju ili ostaju u zemljišnom
rastvoru.U zemljištu Mg se nalazi u obliku:
silikata (teško se rastvaraju i prelaze u Mg;
karbonata; nitrata; sulfata i Mg-bikarbonata;
kao i adsorbovan u adsorptivnom kompleksu
gde se može zameniti drugim katjonima.
Raspadanjem sekundarnih jedinjenja Mg nastaju
→ Mg(H2PO4); MgHPO4; Mg3(PO4)2;
Mg(NO3)2; MgSO4 i druga
jedinjenja.Adsorbovani Mg nalazi se u malim
količinama (20-400 mg·kg-1) što čini oko 10%
od njegove ukupne količine.Gline 5 puta
manje adsorbuju Mg od Ca.Usled konkurencije
sa H-jonima u kiselim i Ca-jonima u alkalnim
zemljištima izmenjivi Mg čini 2-20% ukupnog
kapaciteta adsorpcije

K
AK = Mg + 2 KCl → AK + MgCl2
K
Mg rastvorljiv u vodi 1-10% od izmenljivog
(Mg2+) i potiče iz rastvorljivih soli: MgCl2;
Mg(NO3)2; Mg(HCO3)2;
Mg(H2PO4)2.Pristupačan Mg za biljke je Mg iz
zemljišnog rastvora i veliki deo izmenjivog
Mg2+.Sadržaj Mg u zemljištu zavisi od
mehaničkog sastava zemljištaU Mg su
posebno siromašna peskovita i kisela
zemljišta, posebno u kišnom periodu.
Nedostatak Mg je podstaknut antagonizmom
H i Mg jona, te biljke gladuju u Mg2+. Mg je
antagon. NH4+..U našoj zemlji nedostatk Mg
se javlja u Subotičko-Horgoškom rejonu
(peskovito zemlj.). Nadoknađuje se
mineralnim đubrivima ili u vidu MgSO4.Ne
unosi se posebno kao Mg-đubrivo, već kao
sporedni sastojak nekih đubriva: Tomasovo
brašno 4,9% MgO; K-Mg-sulfat 9-12%
MgO.Gubici Mg iz zemljišta: prinosima zavisno
od kulture i prinosa , tipa
zemljišta;Ispiranjem mehaničkog sastava
zemljišta i padavina kod nas ~60 kg Mg·ha-
1/god.U pseudoglejima i do 90 kg Mg u
drenažnim vodama.
KALIJUM (ZNAČAJ ZA BILJKE)Neophodan, makro,
deficitaranNije konstitucioni (ne ulazi u
sastav biljnih organskih jedinjenja).U biljci se
nalazi u jonskom stanju u ćelijskom soku, u
obliku raznih soli K vrši neutralizaciju
organskih kiselina koje nastaju u procesu
metabolizma K reguliše stabilnost pH u
ćelijskom soku K ima značajnu ulogu u
reakcijama pri hlorofilnoj asimilaciji i sintezi
ugljenih hidrata (stvaranju, razlaganju i
premeštanju). K reguliše bolje iskorišćavanje
svetlosti.Povećava aktivnost fotosintezeUtiče
na metabolizam azotaPotpomaže sintezu
belančevinaUtiče na vodni režim biljakaDeluje
na osmotski pritisakSmanjuje transpiraciju
što je od značaja u sušnim uslovimaStimuliše
rast mladog tkivaPodstiče rad
fermenataPotpomaže otpornost biljaka na
poleganje i bolestiU litosferi u proseku 2,4%
(od 0,5-3%) varijabilnost potiče od stena i
minerala tj. matičnog supstrata.
K zavisno od geološke podloge zastupljen je
u:mikašistu ~ 6%granitu i gnajsu 4-6%porfir
5%vulkanska lava 3-6%
dolomit 3%krečnjaci 0,01-0,05%peščari u
tragovima.K je u direktnoj zavisnosti od
sadržaja gline u zemljištu.K zavisi od klimeU
humidnim rejonima jače je razlaganje
minerala i izraženije je premeštanje K u
dublje slojeve i obrnuto u aridnim
rejonima.Rezerve K u zemljištu su velike1% K
(0-20 cm dubine – 1 ha) ~ 30000 kg K/ha 3% K
(0-20 cm dubine – 1 ha) ~ 90000 kg K/ha U
našim zemljištima sadržaj K u zemljištu se
kreće od 1,5-2,0% K odnosno od 45000-60000
kg K/ha
OBLICI KALIJUMA U ZEMLJIŠTUPo
ViklanderuRastvorljivi kalijum ili kalijum u
zemljišnom rastvoruZamenjivi ili adsorbovani
kalijumFiksirani ili direktno
nezamenljiviKalijum kristalne rešetke
minerala. Po Važenin i KarasevaK u
zemljišnom rastvoru,K zemljišnog
adsorptivnog kompleksa:- intenzivno
zamenljivi joni- ekstenzivno zamenljivi joni-
nezamenljivi joni ; K zemljišnog skeleta-
ekstenzivno zamenljivi joni- nezamenljivi joni;
K organskih ostataka u zemljištuScheffer and
WelteK u zemljišnom rastvoruK adsorbovan
za organske koloideK adsorbovan za
mineralne koloideK fiksiran u međuslojne
razmake minerala glineK kristalne rešetke
sekundarnih mineralaK kristalne rešetke
primarnih mineralaBiološki fiksiran kalijum u
mikroorganizmimai zemljišnoj fauniSav K je u
mineralnom oblikuRastvorljivi K – K
zemljišnog rastvora 6-20 mg·kg-1
(ppm)Zamenjivi ili adsorbovani K 1-
2%Fiksirani ili neizmenljivi K 1-10% K
kristalne rešetke 90-98% ,K u kristalnoj rešeci
nalazi se u: primarnim i sekundarnim
mineralima
Primarni minerali su po hemijskom sastavu
alumosilikati:FeldspatiLiskuniPirokseniAmfibo
liKvarcOd feldspata najznačajniji su: ortoklasi
KAlSi3O8 9-15% K2O; plagioklasi; anortit;
albit.Od liskuna najzastupljeniji su: muskovit
H2KAl2(SiO4)3 7-9% K2O; biotit
K(MgFe2+)3(OH)2(AlFe3+)Si3O10 ovo je tzv.
Mg-liskun sa 5-7% K2O
Primarni minerali (feldspati, liskuni...) se
raspadaju i nastaju sekundarni glineni
minerali:KaolinitIlitMontmorilonit
Oni su po hemijskom sastavu sekundarni
hidratisani alumosilikati sastavljeni uglavnom
iz Si; Al; O; H; i u malim količinama od Ca; K;
Mg; Fe.
FIKSIRANI (NEIZMENLJIVI) KALIJUM (1-10%)Stoji
u ravnoteži sa adsorbovanim kalijumom i pod
određenim uslovima ovi oblici prelaze jedan u
drugi.Neizmenljivi (fiksirani K) definiše se kao
deo koji nije odmah zamenljiv uobičajenim
sredstvima za katjonsku izmenu. Smatra se
da fiksirani K predstavlja prirodno prelazno
stanje između zamenljivog (adsorbovanog) i K
rešetki.U kojoj meri biljke koriste fiksirani K
zavisi, pre svega, od mehaničkog sastava
zemljišta, tj. tipa zemljišta.
Nosioci fiksacije K su sekundarni minerali
glineFiksacija K odvija se na prelomima
kristalne mreže gde ostaju slobodna mesta sa
negativnim nabojem i za koji se K+ može
vezati.
Fiksacija K+ zavisi od:Minerološkog sastava
zemljišta, količine gline i njenog
kvalitetaTeksture (granulometrijskog
sastavaOd sadržaja prirodnog (nativnog) K u
zemljištu (veća količina ovog K u zemljištu
manja je fiksacija)% fiksacije zavisi od
dodatog K (veće dodavanje K veća fiksacija).
Što je veći koeficijent saturacije to je i manja
fiksacija i veći deo K je pristupačan biljkama i
obrnuto.Otuda se ide ka obezbeđenosti
zemljišta u K, čime se smanjuje fiksacija, a
povećava pristupačnost K+.
ADSORBOVANI (IZMENLJIVI) KALIJUM (1-2%)To je
onaj K koji je adsorbovan od zemljišta i koji se
može zameniti sredstvima za katjonsku
izmenu. Ovaj oblik K vezan je fizičko-
hemijskim silama na površini koloidnih
čestica.Adsorbovani K predstavlja osnovni
izvor K za ishranu biljaka te otuda količina
adsorbovanog K može poslužiti za procenu
delovanja i određivanja doza kalijumovih
đubriva
KALIJUM ZEMLJIŠNOG RATSVORA (6-20 mg·kg-1)
To je ona količina K koja se nalazi rastvorena
u vodi pri normalnim uslovima vlažnosti
zemljišta i relativno je nevezana sa
adsorptivnim kompleksom.U zemljišnom
rastvoru K+ se nalazi u obliku rastvorljivih
jona i u celosti je pristupačan biljkama.
ODNOSI RAVNOTEŽE IZMEĐU RAZNIH OBLIKA
KALIJUMA
Po Wiklander-uDinamička ravnotežaK
zemljišnog rastvora ↔ zamenjivi K ↔ fiksirani
K
Osnovni koncept ravnoteže je da izmena
količine jednog od oblika teži da bude
kompenzovana iz drugog ili promenama svih
ostalih oblika.Brzina prelaženja je različita i
na ravnotežu oblika K i njihovu pristupačnost
utiču faktori:Vrsta zemljišnih koloida. Ukoliko
u zemljištu ima više koloida gline tipa
montmorilonita i ilita, tada će se usled
fiksacije ravnoteža poremetiti u pravcu
stvaranja pristupačnih oblika K (s desna u
levo).Kalcifikacija iziskuje povećano K-
đubrenje,tº sa povećanjem raste sadržaj
pristupačnog K na račun fiksiranog.
Naizmenično vlaženje i sušenje potpomaže
fiksaciju.
FIZIOLOŠKE VREDNOSTI POJEDINIH OBLIKA K U
ZEMLJIŠTUK zemljišnog rastvora je u celini
pristupačan biljkama i on je osnovni izvor
biljne hrane. Međutim, K zemljišnog ratsvora
ne odražava plodnost zemljišta u K jer se
nalazi u malim količinamaAdsorbovani K
karakteriše plodnost zemljišta u K. Nije
direktno pristupačan biljkama, već posle
desorpcije i prelaska u zemljišni
rastvor.Fiksirani K. Može se koristiti od strane
biljaka, ali u daleko manjim količinama od
adsorbovanog, posle defiksacije.Tako iz K
zemljišnog rastvora 100%Adsorbovanog 30-
90% I fiksiranog ~ 20% koriste (usvajaju)
biljke
K mineralne rešetke nije direktno pristupačan
biljkama već (nakon) razlaganja minerala gde
prelazi u druge pristupačnije
oblikeLakopristupačan K za biljke je onaj oblik
K koga biljke mogu lako usvojiti (K+) za svoju
ishranu, a to je celokupna količina K iz
zemljišnog ratsvora, adsorbovani K (koji je
hemijski pristupačan fizički nije) i jedan manji
deo fiksiranog K.
GUBICI K IZ ZEMLJIŠTA
Ispiranje, iako se K veže u adsorptivnom
kompleksu bilo da je unet đubrivima ili da je
nastao mobilizacijom zemljišnih rezervi, ipak
to ne znači da nema opasnosti od njegovog
ispiranja. Količina ispranog K koji se može
naći u drenažnim vodama zavisi od
mehaničkog sastava zemljišta i klime. U
nekim zemljištima SAD te količine su ~ 90 kg
K·ha-1 na zemljištu pod ugarom, a pod
vegetacijom ~ 75 kg K·ha-1 Gubici K
ispiranjem mogu se sprečiti
kalcifikacijom.Uneti Ca utiče na taloženje
koloida i sprečava ispiranje K.Gubici K
erozijom i žetvama.kulturevisine prinosatipa
zemljištaklime
KALCIJUM (Ca)Fiziološka uloga:Neophodan,
makrohranljivi elemenat, nije konstitucioni,
međutim otkriven je u Ca-pektinatima što ga
čini konstitucionim.ulazi u sastav svake
zelene biljkekomponenta je ćelijenađen je u
jedru, mitohondrijama, hromozomima.Utiče
na stabilnost ćelijske membrane, što daje
veću otpornost biljkama na bolesti i
poleganje.Utiče na neutralizaciju organskih
kiselina koje se stvaraju u metabolizmu
ćelija.Nema sposobnost (revitalizacije)
premeštanja i nedostatak se manifestuje na
mlađem lišću, dolazi do nekroze rubnog dela
liske.Do njegovog nedostatka može doći
usled antagonizma jona, a najčešće usled
prisustva većih količina Mg, K, NH4 jona u
zemljištu, koji u znatnoj meri smanjuju
usvajanje Ca.U suvišku Ca u zemljištu dolazi
do pojave hloroze što je suprotno Fe i Mg kod
kojih se hloroza javlja u njihovom
nedostatku.Međutim ta hloroza izazvana
suviškom Ca vrlo često se javlja, ne zbog
stvarnog suviška, već nedostatka pomenutih
elemenata usled antagonizma Ca prema
njima.
KALCIJUM U ZEMLJIŠTUCa se nalazi nejednako
raspoređen u zemljištuKoličine su mu
varijabilne,a na tu varijabilnost utiče matični
supstrat na kome je zemljište
formiranoKrečne stene sadrže i do 80%
CaBazaliti 7-18%; trahiti 2-10%; lave 5-10%;
gnajs 0,5%; mikašist 0,2% i peščari u
tragovima.Ca u proseku u zemljištu ima
1,37%. Biljke za potrebe ishrane usvajaju
Ca2+ iz zemljišnog rastvora.Ca povoljno utiče
na fizičko-hemijske osobine zemljišta, te
unošenjem Ca u kiselim zemljištima
popravljamo njegove fizičko-hemijske osobine
(kalcifikacija) povećava pH zemljišta.Ca je
koagulator u zemljištu, poboljšava strukturu
teških glinovitih zemljišta, učestvuje u
obrazovanju Ca-humata, reguliše pH vrednost
zemljišta i deluje na biološke procese u
zemljištu.Ca u zemljištu potiče iz primarnih
minerala: feldspati, amfiboli, albit, apatit i dr.
Njihovim raspadanjem nastaju: karbonati i niz
drugih sekundarnih minerala, a Ca ulazi i u
adsorptivni kompleks.Ca primarnih minerala:
silikata i alumosilikata predstavlja bogatstvo
zemljišta, a iz njih se izdvaja Ca u obliku
karbonata.
CaCO3 + H2O + CO2 = Ca(HCO3)2
nerastvorljiv rastvorljiv
pokretan Ca oblik može se isprati drenažnim
vodama
Od usitnjenosti čestica zavisi rastvorljivost i
pokretljivost.CaCl2; Ca(NO3)2; CaSO ..... su
dobre rastvorljivosti i nakon disocijacije Ca
prelazi u zemljišni rastvor odakle ga biljke
usvajaju kao Ca2+.Količina Ca2+ zavisi
od:količine izmenjivog Cakapaciteta
adsorpcije katjonavrste zemljišnih
koloidaZemljišta čiji je adsorptivni kompleks
zasićen Ca2+ imaju dobre fizičke osobine;
vodno-vazdušni režim; bolje se iz njih koriste
drugi elementi i veća je mikrobiološka
aktivnost.Ca ima veliku pufernu sposobnost,
reguliše pH zemljišnog rastvora, učestvuje u
neutralizaciji slobodnih kiselina nastalim u
procesu: nitrifikacije, sulfofikacije ili unete
đubrivima.2 HNO3 + Ca(HCO3)2 → Ca(NO3)2
+ 2 H2O + 2 CO2Ca značajan za ishranu
životinja posebno mladunacaCa je
antagonista sa K; Mg; B; Fe; Zn. Manje Ca
manje usvajanje.CaCN2 →18-25% CaO;
Ca(NO3)2 → ~25%CaO; KAN → 40% CaCO3
GUBICI Ca IZ ZEMLJIŠTAPrinosima zavisi od :
kulture, ostvarenog prinosa, zemljišteGubici
Ca ispiranjem su promenljivi i zavise od tipa
zemljišta (mehanički sastav) i humidnosti
rejona. Npr. u Nemačkoj sa 650 mm padavina
gubici su od 300-500 kg CaCO3·ha-
1.Erozijom:HidroEolska – značajna za uslove
Vojvodine
KALCIFIKACIJAKoličina krečnih đubriva koja se
unose u zemljište radi neutralisanja kiselosti
treba da odgovara količini vodonika koja se
nalazi u zemljištu.Znači, potrebno je utvrditi
količinu H+ u zemljištu i na bazi toga
izračunati ekvivalentnu količinu Ca2+ u obliku
CaCO3; CaO i Ca(OH)2.Potrebna količina
krečnih đubriva može se
izračunati:Određivanjem pH u KCl
(supstituciona kiselost)pH<4,5 potreba za
krečnim đubrivima je velikapH 4,6-5,5
potrebna je osrednja neutralizacijapH 5,6-5,8
nije potrebna neutralizacija.
Određivanjem pH u vodi (aktivna
kiselost)Zemljišta čiji je pH < 5,5 treba
neutralisatic) Određivanje stepena
zasićenosti bazamaV % = S/T·100 S=suma
adsorbovanih baznih katjona T=kapacitet
adsorpcije katjona Zasićenost bazama <50%;
potreba za unošenjem kreča je
velikaZasićenost bazama 50-70% potreba je
osrednjaZasićenost bazama > 70%; nije
potrebno unošenje kreča
Unošenje CaCO3
CaCO3 + H2CO3 = Ca(HCO3)2
unet nastala razlaganjem
nastali reaguje sa H+ vezanim
organske materije
za koloide gline
 H+
AK + Ca(HCO3)2 = AK)Ca2+ + 2 H2CO3
H+ rastvara nove
količine kreča
Unošenje CaO (pečeni kreč) u kisela zemljišta
CaO + HOH → Ca(OH)2

H+
AK) + Ca(OH)2 → AK)Ca2+ + 2 H2O
H+

Ca(OH)2 + 2 CO2 → Ca(HCO3)2

H+
AK) +Ca(HCO3)2 → AK)Ca2+ + 2H2CO3
H+
POZITIVNI EFEKAT KALCIFIKACIJEUnošenjem
krečnih đubriva u kisela zemljišta uklanja se
suvišna kiselost, jer Ca2+ iz krečnih đubriva
neztrališe supstitucionu kiselost, a pri tome
se smanjuje i hidrolitička kiselost zemljišta.
CaCO3 + H2CO3 → Ca(HCO3)2
 H+
AK) + Ca(HCO3)2 = AK)Ca2+ + 2 H2CO3
H+
. Kalcifikacijom se smanjuje štetno dejstvo Al a
time se povećava količina pristupačnog
fosfora za ishranu biljaka.
Krečna đubriva prevode Al-fosfate u lakše
ratsvorljive Ca-fosfate ili fosfate sa drugim
katjonima koji su pristupačni za ishranu
biljaka. Količina teže rastvorljivih fosfata u
zemljištu smanjuje se posle kalcifikacije jer se
smanjuje i količina rastvorljivog
Al.Kalcifikacijom se poboljšava mikrobiološka
aktivnost zemljišta (u kiselom zemljištu nema
nitrifikatora)Kalcifikacija povoljno utiče na
fiksaciju azota bilo simbioznim bilo slobodnim
azotofiksatorima (pH < 6 nama azotobaktera)
(Ca utiče na mobilnost P; Mo).Ubrzava se
mineralizacija i humifikacija organskih
materija pri unošenju kreča i potencijalna
plodnost prelazi u efektivnu plodnost
povećavajući mobilnost N, S, P i dr.
Kalcifikacijom se poboljšavaju fizičke osobine
zemljišta (Ca koaguliše zemljišne koloide i
stvaraju se strukturni agregati i olakšava se
proceđivanje vode kroz zemljište, i bolja je
obrada zemljišta).
NEGATIVNI EFEKTI KALCIFIKACIJEKalcifikacijom
se može smanjiti pokretljivost a time i
pristupačnost B, Mn, Fe, Cu, Zn jer se
stvaraju teško rastvorljiva jedinjenja
nedostupna biljkamaSuvišak CaCO3 dovodi do
oslobađanja i preovladavanja Ca2+ u
zemljišnom rastvoru, što može biti štetno
zbog antagonističkog odnosa Ca2+: Mg2+ i
K+ jona za ishranu biljaka.Prema literaturnim
podacima na 1 t krečnjaka treba uneti 10 t
stajnjaka.
Materijal za kalcifikaciju treba da bude fino
samleven sa česticama od 0,05 – 1,0 mm za
glinovita, odnosno 0,05-0,5 mm za peskovita
zemljišta.Trajanja kalcifikacije zavisi od:Vrste
unetog materijala: negašeni i gašeni kreč
traju kraće (energičnije deluju u poređenju sa
krečnjakom)Količine unetog materijala (više
uneto duže traje i obrnuto)Na peskovitim
zemljištima kraće delovanje u odnosu na
glinovitaU vlažnijim klimatskim uslovima veće
ispiranje Ca2+ te je efekat kalcifikacije
kraći.Mera kalcifikacije u zavisnosti od
nevedenih faktora ograničena je na 4-6
godina na lakim peskovitim zemljištima i 8-10
godina na srednje teškim zemljištima.Dejstvo
unetog Ca-kalcifikacijom na osobine zemljišta
ispoljava se tek u trećoj godiniKALCIFIKACIJA
KREČNIM ĐUBRIVIMASe primenjuje radi
poboljšanja strukture i neutralisanja kiselih
zemljišta.Vrste krečnih đubriva:Dobijaju se iz
prirodnih naslaga (ležišta): (krečnjak, kreda,
lapor, dolomit) i otpadaka industrije
(saturacioni mulj, pepeo)Krečnjak CaCO3 (80-
90%), mek ne traži sitnjenje (ako je stena
mora se usitniti), polako deluje u zemljištu jer
mora preći u Ca(HCO3)2.Lapor 40-75%
CaCO3, to je meki krečnjak sa primesama
peska i glineSaturacioni mulj 45-75% CaCO3;
N=0,5%; P2O5=0,4-2%; K2O=0,1-0,8%; i
organske materije. Međutim pristupačnost
ovih elemenata je niža nego u
stajnjaku.Pečeni kreč (negašen) CaO(75-90%
+Mg). Dobija se pečenjem CaCO3 na t=900ºC.
 Deluje brzo, ali je skup za meliorativnu meru-
kalcizaciju.
Ca-silikati CaSiO3 su otpadni materijali u
željezarama i čeličanama, sadrže 47% CaO; 2-
6% Mg i 1-2% Mn. Pre upotrebe se melju i
sporo deluju.Pepo od drveta sadrži oko 30%
CaONeka mineralna đubriva sadrže Ca ili
CaCO3
100 kg CaCN2 odgovara količini od 100 kg
CaCO3100 kg termofosfata (Ca4P2O9)
odgovara količini od 80 kg CaCO3100 kg
renanija fosfata odgovara 70 kg CaCO3100 kg
KAN (27%) odgovara količini od 20 kg CaCO3
U zemljištu CaCO3 + H2CO3 → Ca(HCO3)2
H
R +Ca(HCO3)2 ↔ R = Ca + 2 H2CO3
H rastvara nove
količine CaCO3
UNUTARKOMPLEKSNA JEDINJENJA ILI HELATIZa
mikroelemente je značajno da mogu
obrazovati unutarkompleksna jedinjenja sa
nizom organskih materija – poznata pod
nazivom helati.Helati su reverzibilni
kompleksni spojevi organskih molekula sa
dvo ili više valentnim katjonima. Hela (grčka
reč) znači klešta raka. Između helatiziranog
organskog molekula i katjona postoji
karakterističan mehanizam
vezivanja.Organski molekuli koji mogu graditi
helate nazivaju se helatori. Oni obuhvataju
središnji atom metala poput klešta i grade
jednu ili više prstenastih struktura (primer Cu
kompleks). Helator obavija jednolično atom
metala, a Cu vežu dve karboksilne grupe
polarno (jonska), a oba elektronska para N-
atoma – koordinativno. Na taj se način čitav
molekul stabilizuje, pa su helatori
stabilizatori – stabilni spojevi.Prirodni
helatoriU zemljištu se helatori stvaraju pod
uticajem mikroorganizama a izlučuju ih biljke
putem korena. Razgradnjom organskih
materija mikroorganizmima, nastaju razne
organske kiseline – koje deluju kao helatori. U
okolini korena biljaka izolovano je puno
organskih supstanca – helatora, (kod korena
pšenice 18 amino kiselina – svaka može biti
helator). Helatori mogu izvući katjone iz
kristalne rešetke primarnih i sekundarnih
minerala tako da postaju pristupačni biljkama
(tako se i brže raspadaju minerali).
Oslobođeni hranljivi jon može se prikazati:
primer (Fe)Fe-fosfat (nepristupačan)
+helator→Fe-helat+fosfat (oboje
pristupačni).Znači, biljci, dejstvom helatora
postaje pristupačan i anjon i katjon.“Humus
efekt” se objašnjava tako što helatizirajuće
materije iz humusa mogu da se vežu sa
kalcijumom (blokiraju ga), i tako sprečavaju
da lakorastvorljivi primarni i sekundarni
fosfati prelaze u teže rastvorljive trikalcijum
fosfate ili apatite (te su u zemljištu bogatom
humusom lakopristupačniji fosfatni joni).
Nestabilnije helate grade teški metali ali im
postojanost nije jednaka.Helati su vrlo
stabilni i rastvorljivi u vodi što je od značaja
za ishranu biljaka.Primena helata u
poljoprivredi od kada se uspelo dokazati da
biljke helate mogu usvojiti i koristiti u
procesu metabolizma.Danas se sintetički
proizvode helatori koji se vežu s
mikroelementima. Primena helata za ishranu
biljaka može biti preko zemljišta i preko lista.
Folijarno deluju brže.Preko zemljišta dejstvo
im je dvojako:Mogu sprečiti nedostatak
mikroelemenata jer ostaju u rastvorljivom
obliku za biljku.Dodavanjem helatora može se
sprečiti i toksično dejstvo mikroelemenata
ukoliko ih ima u većoj količini u
zemljištu.Helatori koji se danas koriste
spadaju u grupu poli-amino-poli-acetatnih
jedinjenja. Označavaju se skraćeno početnim
engleskim slovima grupe molekula koji sus
sastvani delovi helatora.EDTA-etilen-diamino-
tetra-sirćetna kiselinaHEEDTA-(HEDTA)-
hidroksi-etilen-diamino-tri-sirćetna
kiselinaEDDA-etilen-diamino-disirćetna
 kiselinaDTPA-dietilen-triamino-penta-sirćetna
kiselina i dr.Helati se danas primenjuju za
otklanjanje nedostataka mikroelemenata,
posebno Fe u karbonatnim zemljištima, pri
čemu treba istaći da su helatori DTPA i
HEEDTA stabilniji od EDTA. Helati Co i Cu
često se koriste za ishranu stoke.Helati se
često nalaze u biljci. Tako niz enzima i
vitamina ima helatnu strukturu. To su:Fe-
porfirski enzimi i koenzimi, citohromi,
katalaze i dr.Kobaltporfirinsku strukturu ima
vitamin B12.Za otklanjanje hloroze usled
nedostatka Fe najčešće se koristi Fe-
seqvestren 138FerifertHelati imaju veliku
ulogu u ishrani biljaka, a misli se da će u
budućnosti njihova primena biti još veća.
GVOŽĐE Fe spada u neophodne makrohranjive
(po količini u zemljištu) a u mikrohranjive po
količini usvojenoj biljkama. Otkrio ga je Griss
(1844) uočio je hlorozu kod vinove loze
izazvanu nedostatkom Fe.Fiziološka uloga Fe
ni do danas nije u potpunosti razjašnjena.
Međutim, njegova polivalentnost 2, 3, 6 i
sposobnost da stvara helatne komplekse su
dve značajne osobine, koje omogućavaju
njegovu veliku aktivnost u fiziološko-
biohemijskim procesima biljaka.Fe učestvuje:
u disanju, fiksaciji elementarnog azota,
redukciji NO3, metabolizmu ugljenih hidrata i
dr.Specifična uloga Fe je u delovanju na niz
fermenata, posebno citohroma, jer se smatra
da je Fe prenosioc kiseonika.
Pojava hloroze retko nastaje kao stvarni
nedostatk Fe već je uslovljena njegovom
inaktivacijom drugim elementima. Otuda je Fe
hlorozu nemoguće otkloniti dodavanjem Fe u
mineralnom obliku već u helatnoj
formi.Suvišak Fe u prirodi retko se javlja. Ako
se javi to je na lateritnim i sulfatnim
zemljištima i pri niskoj pH.Primenom većih
doza K-đubriva moguće je otkloniti suvišak
Fe.
Fe U ZEMLJIŠTUFe je najrasprostranjeniji
elemenat.Od 1-10 % u proseku 3,8 % Fe se
odnosi žetvama0,5-1,5 kg Fe·ha-1 količine su
mu dovoljne za ishranu biljaka.U podzolima 2-
4 %; crnice 5-6 %; crvenice 7,5–10 % Fe2O3.
Samo neka karbonatna i silikatna zemljišta
sadrže ga manje od 1 %.U zemljištu se nalazi
u :Primarnim mineralima: biotit, olivin,
amfiboli i dr. Njihovim raspadanjem i
ponovnim taloženjem veže se u obliku oksida.
Hematit Fe2O3; magnetit Fe3O4.Sekundarna
jedinjenja: FePO4·H2O (strengit) Fe3(PO4)2 ·
8 H2O vivijanit; FeCO3 siderit; FeS2 pirit; FeS
sulfidi.Raspadanjem sekundarnih minerala Fe
prelazi u zemljišni rastvor iz koga ga biljke
usvajaju ili se adsorbuje od čvrste faze
zemljišta u obliku Fe3+; Fe2+ i
Fe(OH)2+.Biljke gvožđe usvajaju u obliku
Fe2+; Fe3+ i Fe-helata iz zemljišnog rastvora.
Dinamika Fe u zemljištu usko je vezana za
reakciju i redoks potencijal zemljišta.
1. U uslovima visokog redoks potencijala i
dovoljne vlažnosti pod uticajem
mikroorganizama nastaju feri jedinjenja
rastvorljiva u jako kiseloj sredini (pH~4) i Fe
ima dovoljno za biljke koje uspevaju u pH < 4.
2. Rastvorljiva fero jedinjenja nastaju u
zemljištu pri pH 4-6,5 i u uslovima niskog
redoks potencijala. Biljke pri ovoj pH imaju
dovoljno Fe za ishranu.3. U zemljištu slabo
kisele do neutralne reakcije, pH > 6,5 gvožđe
gradi nerastvorljive okside (Fe2O3; Fe3O4).
4. Pojava hloroze je pri pH > 7,5-8 u krečnim
zemljištima obrazuju se teško rastvorljivi
hidroksidi Fe(OH)2 koji se talože.POJAVA
HLOROZE I OTKLANJANJENa kiselim i
tresetnim zemljištima (Fe-humati se stvaraju)
Na alkalnim zemljištima sa puno kreča i gline
(Fe-karbonati). Krečna hloroza posebno se
manifestuje na vinovoj lozi; breskvama,
citrusima.Primena visokih doza P-đubriva.
Đubrenje na rezervu (teško rastvorljivi
Fe3PO4).Preterana vlažnost, zabarivanje i
sabijanje zemljišta;Nedovoljna vlažnost,
suša;Đubrenje svežom organskom materijom
kao i nakupljanje H2S što se dešava u
redukcionim uslovima sredine.NO3- podstiču
a NH4+ usporavaju Fe-hlorozu.
Na veću pokretljivost Fe u zemljištu utiče
organska materija koja sa Fe obrazuje
lakorastvorljiva unutar kompleksna jedinjenja
tipa Fe-helata.Obrazovanjem helata sprečava
se inaktivacija Fe, te otuda na krečnim
zemljištima bogatim organskom materijom
nema pojave Fe-hloroze.Zemljišta sa <4,5
mg·kg-1 Fe lakorastvorljivog dobro su
obezbeđena u Fe i nema opasnosti od Fe-
hloroze.< 2,5 mg·kg-1 Fe su siromašna
zemljištaOtklanjanje Fe-hloroze (u voćarstvu i
povrtarstvu) primenom raznih agrotehničkih
mera, zavisno od uzroka pojave (primeri):Na
kiselim tresetnim zemljištima pH vrednost
kalcifikacijom povećati (pH=3,8 na pH=4) pa
da se Fe-hloroza otkloni.Ako je nedostatak Fe
izazvan nakupljanjem H2S preporučuje se
aeracija zemljišta ili primena preparata na
bazi Cu jer joni bakra slično jonima teških
metala vežu H2S.Jedinjenja na bazi Fe i helati
Fe bilo folijarno ili preko zemljišta Sequestren
Fe-138; ferifert;Sprečiti upotrebu teške
mehanizacije, obradu izvoditi na veću dubinu
radi provetravanja, češće unositi organska
đubriva.Pri primeni mineralnih đubriva voditi
računa o odnosu P i K a pri đubrenju N-
đubrivima prednost dati NH4-N
đubrivima.GUBICI Fe IZ ZEMLJIŠTAPrinosima –
zavisi od biljne vrste, prinosa i zemljišta,
retko više od 1,5 kg Fe·ha-1.Ispiranjem i
erozijom gubi se neznatna količina Fe,
izuzetak čine kisela zemljišta, lakšeg
mehaničkog sastava i u humidnoj klimi.
FOSFOROblici u biljkamaOrganski (u zrnu i
plodu)Neorganski (u vegetativnim delovima)
ORGANSKI P U BILJKAMA:Nukleinske kiseline
RNK i DNK (iz tri dela) jedne baze-pirinske,
jednog ugljenog hidrata i fosforne
kiselineRNK učestvuje u sintezi
belančevinaDNK odgovorna za prenošenje
naslednih svojstava – bioloških
informacija.Fosfoproteidi – jedinjenja
belančevina sa fosfornom kiselinom - ulaze u
sastav raznih fermenata
Fitin (Ca, Mg, so inozit.hexa fosforne kiseline).
Fitin je rezervna materija u biljkama i
posebno je zastupljen u semenu i mladim
organima (oko 70% P u zrnu je u obliku
fitina.U zrnu pšenice 71% P čini fitinU semenu
suncokreta 77%U soji 64% P čini fitin4.
Fosfatidi (fosfolipidi) – složeni estri glicerina,
visokih masnih kiselina i fosforne kiseline
preko koje je vezan kaolin, kolamin, serin.
Fosfatidi obrazuju belančevinaste lipidne
tvorevine koje regulišu propustljivost ćelijske
membrane.5. Glikofosfati (estri šećera i
fosforne kiseline) imaju važnu funkciju u
fotosintezi i disanju i transformaciju ugljenih
hidrata.6. NukleotidiManje zastupljeni ali
bitniAMP adenozinmonofosfatADP
adenozindifosfatATP
adenozintrifosfatMINERALNA JEDINJENJA
FOSFORA U BILJKAMAZastupljena su manje od
organskih i više u vegetativnim od
generativnih delova npr: slama 80% P u
mineralnom obliku. Od neorganskih jedinjenja
P je u K, Na, Ca, Mg-fosfatima, s tim što je
najviše u vidu Mg-fosfata.KOLIČINE P U
BILJKAMAZavise od biljne vrste, organa biljke
i faze razvoja (mnogo više u semenu od
slame).uljane biljke 1-1,6% P2O5 u
semenuleguminoze 1-1,4% P2O5 u
semenužita 0,6-1% P2O5 u semenukoren-
krtola 0,3-0,5% P2O5 u semenuVoće 0,10-
0,25% P2O5 u semenu
U vegetativnim delovima prilično ujednačen
sadržaj P: u slami, kukuruzovini 0,2-
0,4%Udeo P u suvoj materiji opada sa
starenjem biljke Npr. kukuruz:u fazi 3-5
listova 0,98 % P2O510-12 listova 0,76 %u
mlečnoj fazi 0,42 %u punoj zrelosti 0,27 %Kod
P jako je izražena pojave reutilizacije a to je
premeštanje P iz starih listova u mlađe, dok
npr. Ca i Fe skoro da se ne kreću kroz sistem
biljkeKOLIČINE P U ŽETVAMAIznete količine iz
zemljišta su one koje se nalaze u zrnu i
nadzemnom delu, a odnete su samo one koje
se udaljavaju sa parcele.Oblici fosfora u
biljkama: organski i neorganskiDEJSTVO
FOSFORA NA BILJKEOptimalna (normalna)
ishrana:Ubrzava zrenje plodovaPovećava
prinosPovećava stvaranje ugljenih
hidrataSkraćuje vegetaciju (5-10
dana)Smanjuje poleganjeSmanjuje
nagomilavanje nebelančevinastih N
materijaPovećava otpornost na sušuUtiče na
razviće korenovog sistemaKod leguminoza
utiče na povećanje kvržicaNedovoljna
ishrana:Slabo (usporava rast i razviće)
zametanje plodovaSmanjen razvoj
korenaZastoj u obrazovanju plodova List
dobija tamno crvenu boju i uvija se, tačkice
violetne tamne i počinje nekroza na rubovima
Kod kukuruza kod mladih biljaka violetna boja
na glavnom nervuPrekomerna
ishrana:Toksičan u peskovitim zemljištima jer
nema vezivanja hemijskog u peskovitom
zemljištuNastajanje hloroze (Fe),
disharmonija u ishrani P i drugih elemenata
(Zn)FOSFORNA HRANA BILJAKAP gradi vrlo
veliki broj jedinjenja (osim belog i crvenog P
koji su otrovi) u zemljištu.Izvor biljne fosforne
hrane je zemljište. Oblici:Organski (40-
50%)Mineralni (50-60%)Fosforni oblici koji
deluju reduktivno kao elementarni fosfor;
fosfor vodonik otrovni su za biljke.Izvori P su
otuda samo soli tri kiselineOrtofosforne
kiseline H3PO4Pirofosforne kiseline
H4P2O7Metafosforne kiseline HPO4Kiselina 2.
i 3. se ne unose u zemljište đubrivima, a da bi
se koristile one se hidrolizuju i prelaze u
ortofosfornu kiselinu.Otuda su kao jedini
izvor fosfora za ishranu biljaka soli
ortofosforne kiseline, koje se u zemljištu
nalaze u obliku primarnih fosfataCa(HPO4)2
↔ Ca2+ + 2 H2PO4-sekundarnih
fosfataCaHPO4 ↔ Ca2+ + HPO42-tercijarnih
fosfataCa3(PO4)2 ↔ 3 Ca2+ + PO43-
Jonizacijom odnosno elektrolitičkom
disocijacijom fosfat daju tri vrste jonova:
H2PO4; HPO4 i PO4 koje biljke usvajaju korenom
Biljke mogu usvajati samo H2PO4- i HPO42-.U
černozemu pH u vodi 8 → 95,12 iz H2PO4-
pH=7 33,9% H2PO4 i 66,1% HPO4 → 4,88%
H2PO42-
FOSFOR U ZEMLJIŠTUNajčešći sadržaj P u
zemljištu je 0,10-0,20% P. Granica 0,03-0,3%;
škriljci 1-2% P; peščari 0,2% P i vulkanske
stene 5-10%. Količine P u zemljištu od 900-
9000 kg·ha-1. (zavisno 0,03-0,3%).Lokaliteti
gde se kroz istoriju nagomilavao P su ratišta,
prelazi na rekama, tesnaci – tu je P iz ljudskih
kostiju.
P po dubini profilaNajviše ga je u površinskom
sloju (zbog biološke akumulacije) gde je
koren biljaka i organska materija više
akumulirana.Od oko 170 minerala u prirodi P
se u 95% od ukupnih količina nalazi u
primarnim fosfatima u apatitu Ca3(PO4)2,
CaF, OH, Cl (penta ili deka kalcijum fosfat)
Ca10(PO4)6·CaF u fosforitu Ca3(PO4)2.
Pod uticajem vode dolazi do hidrolize i nastaju
sekundarna jedinjenja (3 grupe):Organska
jedinjenja: fitin, nukleinske kiseline, fosfo-
lipidi, glukofosfati, fosfoproteidi.Adsorbovani
fosfor. Mineralna jedinjenja P:Alkalnim NH4,
Na, K, primarni; sekundarni; tercijarni svi
rastvorljivi u vodiZemnoalkalnim Ca, Mg,
primarni; sekundarni; tercijarni rastvorljivi i
delimično nerastvorljiviSeskvi oksidi Al, Fe,
neutralna; bazna; neznatno nerastvorljiva
ORGANSKA P JEDINJENJA U ZEMLJIŠTUTo su ista
ona P organska jedinjenja koja se nalaze u
biljnom tkivu.Iz unetih P-mineralnih đubriva
jedan deo odlazi u organska jedinjenjaIz
unetih organskih đubrivaIz žetvenih
ostatakaIz izumrlih tela mikroorganizama,
korenskih ekskrecija.Od organskih P
jedinjenja jedan deo su nepromenjena P
jedinjenja iz biljaka, a drugi deo su
sintetizovana P organska jedinjenja u
zemljištu.Priroda organskog P u zemljištu nije
dobro proučena još se ne zna šta čini 20-40%
P organskog.
Smatra se da je jedan deo fitin nepromenjen a
drugi deo sintetišu mikrorganizmi.Značaj
organskog PMože biti iskorišćen tek posle
mineralizacije(enzim fosfataza i
mikroorganizmi) u zemljištu koja imaju
povoljan režim organske materije.Odnos C:P u
mineralnim zemljištima je 40-50:1U
organskim zemljištima C:P 150-
180:1Mineralizacija organskog P je
mikrobiološki proces i zavisi od niza faktora:
prisustvo bacillus megaterijum varijetet
phosphatikus.
pH kiselo manja mineralizacija, u neutralnoj
sredini brža, temperatura viša brža
mikrobiološka aktivnost.od vlažnosti
zemljištaod prirode organske materijeod
aktivnosti enzima fosfataze
Organska P jedinjenja su podložnija promenama
od N jedinjenja. Mineralizacija je praćena
imobilizacijom.
Imobilizacija je pri ponovnom ugrađivanju P iz
jedinjenja koja su se tek mineralizovali i
proces se zove reorganizacija P u
zemljištuMINERALNI FOSFATI P U ZEMLJIŠNOM
RASTVORU Normalna obezbeđenost 0,2-0,5
mg P2O5·l-1 zemljišnog rastvora=0,2-0,4 kg
P2O5·ha-1 U vrlo bogatom zemljištu ako ima 1
mg P2O5·l-1 = 1 kg P2O5·ha-1 Siromašno
zemljište < 0,1 mg P2O5·l-1 Vrlo je teško
izolovati zemljišni ratsvor u nepromenjenom
stanju
Značaj P iz zemljišnog ratstvoraBiljke sav P
usvajaju iz zemljišnog rastvoraStalna
dinamička ravnoteža
PO4 ↔ PO4
zemlj.rastvor čvsta faza
ADSORBOVANI PZa P nije važna fizičko-hemijska
sorpcija (adsorpcija) gde je razmena jona
između čvrste i tečne faze u ekvivalentnim
količinama
OH
R OH + K3PO4 → R - PO4 + 3 KOH
OH
Kisela sredinaOva sorpcija je karakteristična za
katjone (K+,Ca2+,NH4+) a ne za anjone,
samo jedan mali deo se adsorbuje fizičko-
hemijskom sorpcijom.
Na površini glinenih minerala može biti zamena
PO4 jona na kaolinitu
SiO3 PO4
R SiO3 + 2 K3PO4 ↔ R + 3 K2SiO3
SiO3 PO4
Ova sorpcija nema veliki značaj za vezivanje P u
zemljištu već HEMOSORPCIJA
Adsorbovani PO4 joni ne mogu se isprati u
drenažne vodeAdsorbovani PO4 joni mogu se
desorbovati i uticati na koncentraciju PO4
jona u zemljišnom rastvoru
HEMOSORPCIJA FOSFORA U ZEMLJIŠTU
Pod hemosorpcijom se podrazumeva proces pri
kome se joni iz rastvora jedine između sebe ili
sa jonima čvrte faze gradeći nerastvorljiva
jedinjenja. To je najvažniji i najzastupljeniji
proces obrazovanja različitih fosfata.Faktori
koji utiču na hemosorpciju:pH (od pH zavisi
koji fosfati će se nagraditi Ca,Fe,Mg)Prisustvo
jona u zemljišnom rastvoru i adsorptivnom
kompleksu (Ca
2+,Fe2+,Fe3+,Al3+,Na+,K+)Prisustvo
hidratisanih oksida Fe i Al (za kisela
zemljišta)
Prisustvo Ca jedinjenja u zemljištu (krečna i
neutralna)Prisustvo CaCO3, Ca(HCO3)2
Prisustvo i karakter minerala gline. Disperznost
zemljišnih čestica (ukupna površina
čestica)Prisustvo organskih i neorganskih
anjonaKad unesemo jedno P-đubrivo
interesuje nas koji će prvo fosfati nastati
Ca(H2PO4)2 + Ca(HCO3)2 ↔ 2 CaHPO4 +
2H2CO3
superfosfat ako je u višku
Ca(H2PO4)2 + 2 Ca(HCO3)2 ↔ 2 Ca3(HPO4)2 +
4H2CO3→MCP↔DCP↔TCP↔HA
Ca10(PO4)6 dekakalcijev fosfat
DCP
MCP↔DCPD↔TCP↔OCP↔HA
Sve reakcije teku istovremeno ali različitim
intenzitetom
DCP je u zemljištu nestabilan
CaHPO4·2 H2O↔Ca2+ + HPO42- + H2O
precipitat direktno
se
izdvaja u
rastvor
2CaHPO4 + H2O + CO2 ↔ Ca(H2PO4)2 + CaCO3
7CaHPO4 + H2O + CO2 → 2Ca(H2PO4)2 +
Ca5(PO4)3OHZnači nastaje jedan rastvorljiv i
jedan nerastvorljiv
Stepen iskorišćavanja fosfora kreće se u
granicama 10-30% a negde samo 7-8% (u
crvenicama).Mineralne kiseline koje učestvuju
u procesu mobilizacije fosfora iz nastalih teže
rastvorljivih soli potiču iz procesa
mineralizacije organskih materija i primenom
fiziološki kiselih đubriva, u procesima
nitrifikacije i sulfofikacije i dr.
HEMIJSKA ADSORPCIJA FOSFATNOG JONA U
ZEMLJIŠTIMA KISELE REAKCIJE
U kiselim zemljištima koja sadrže slobodne jone
Al3+ i Fe3+ odvija se proces hemijske
adsorpcije pri čemu se rastvaraju teško
rastvorljive soli P-kiseline.Sveže istaložene
soli P-kiselina sa Al i Fe biljke mogu delimično
da koriste, ali sa starenjem taloga nastupa
kristalizacija i soli postaju
nerastvorljive.Proces kristalizacije je naročito
intenzivan pri naizmeničnom vlaženju i
sušenju zemljišta.Hemijska adsorpcija se
odvija prema sledećim reakcijama:
Ca(H2PO4)2+Fe(OH)3→CaHPO4+FePO4+3H2O i
CaHPO4+Fe(OH)3→Ca3(PO4)2+FePO4+3H2O.
Ca(H2PO4)2+Al(OH)3→AlPO4+CaHPO4+3H2O
3CaHPO4+Al(OH)3→Ca3(PO4)2+AlPO4+3H2O
ili
 H
AK)Al3+ + Ca(H2PO4)2→AK) H+
CaHPO4+AlPO4
H
Zahvaljujući hemijskoj sorpciji P-jon je slabo
pokretan (u gajnjači i černozemu 7-8 cma u
podzolu do 4 cm). Zbog male pokretljivosti P-
jona, fosforna đubriva treba unositi u blizinu
korena, kako bi P-jon bio dostupan
biljkama.Najrastvorljiviji su sveže istaloženi
koloidi, Fe i Al-fosf. Sa starenjem njihova
rastvorljivost opada i oni kristališu.Koloidalni
fosfati Al i Fe su dobri izvori P u neutralnim
zemljištima dok u kiselim njihova efikasnost
opada. Mešoviti fosfati H,Na,K,Al i Fe
pokazuju različitu rastvorljivost i
pristupačnost(K,NH4) Fe3H8(PO4)6·H2O
mešoviti fosfati u kiselim zemljištima i pored
očekivanja nisu dobar izvor za biljke.Pri
kalcifikaciji stvaraju se OH joni i deluju na
rastvorljivost povećavajući je na račun
razmene
saOHjonimaAl(OH)2H2PO4+OH↔H2PO4+Al(O
H)3aluminijumhidroksifosfat
Moguće je do 10% P prevesti u rastvorljiv oblik
posle kalcifikacije.Pravi značaj kalcifikacije je
uklanjanje Al3+ jona iz rastvora, a time je
manja mogućnost nastajanja jona Al fosfata
već Ca-fosfata.Da li su fosfati Al i Fe
rastvorljiviji u kiseloj sredini od Ca jona u pH
> 7?Rastvorljivost fosfora Al i Fe u kiselom
zemljištu je znatno manja od rastvorljivosti
Ca-fosfata u neutralnom
zemljištu.Rastvorljivost Al i Fe u kiseloj
sredini zavisi od:pHstepena kristalizacijeod
prisustva Fe i Al u zemljišnom rastvoru i
adsorptivnom kompleksu
HEMIJSKA ADSORPCIJA ANJONASa gledišta
upotrebe mineralnih đubriva i ishrane biljaka
hemijska adsorpcija anjona je trenutno štetan
proces, jer dolazi do imobilizacije važnih
hranljivih elemenata, naročito fosfatnog jona,
ali sa gledišta čuvanja jona od ispiranja je
koristan.Hemijska adsorpcija P-jona u
zemljištu neutralne i slabo alkalne reakcije
pH > 6,2-7; pH > 7zavisi od količine Ca2+ jona u
zemljišnom rastvoru i adsorptivnom komleksu
iod unete rastvorljive soli fosforne kiseline.
Primarni Ca-fosfat podleže reakcijama hemijske
adsorpcije, odnosno taloži se prema sledećim
reakcijama
Ca(H2PO4)2+Ca(HCO3)2→CaHPO4+2H2CO3
2CaHPO4+Ca(HCO3)2→Ca3(PO4)2+2H2CO3
iliSumarno
Ca(H2PO4)2+2Ca(HCO3)2→Ca3(PO4)2+4H2CO
3
Sinteza teže rastvorljivih fosfata kalcijuma, a pri
reakciji sredine blizu neutralnih vrednosti,
moguća je u odsustvu CaCO3, a vrši se na
račun razmene sa kalcijumom disuznog sloja
zemljišnih koloida.
H
AK)Ca + Ca(H2PO4)2→AK) + CaHPO4
H

H
AK)Ca + 2 CaHPO4 → AK) + Ca3(PO4)2
H

Teže rastvorljive soli Ca-fosfati podležu procesu

mobilizacije pomoću mineralnih kiselina, pri
čemu nastaju lakorastvorljive soli
Ca3(PO4)2 + 2 HNO3 → Ca(NO3)2 + 2 CaHPO4
2 CaHPO4 + 2 HNO3 → Ca(NO3)2 + Ca(H2PO4)2
ili
Ca3(PO4)2 + 4 HNO3 → Ca(NO3)2 + Ca(H2PO4)2
Ca3(PO4)2 + 2 HCl → CaCl2 + CaHPO4
2 CaHPO4 + 2 HCl → CaCl2 + Ca(H2PO4)2 ili
Ca3(PO4)2 + 4 HCl → CaCl2 + Ca(H2PO4)2
FAKTORI KOJI DOPRINOSE POVEĆANJU
RASTVORLJIVOSPromena pH zemljišta
naročito ako je jako kiselo, može se izvesti
najefikasnije kalcifikacijom – dodavanjem
krečnog materijala: CaCO3, CaO, Ca(OH)2.
Saturacioni mulj iz šećerana 10-20 t·ha-1, to je
veoma skupo, dolazi u obzir samo za
ekstremno kisela zemljišta, glavni zadatak je
uklanjanje aktivnog Al i stvaranje Ca-fosfata i
sprečavanje stvaranja baznih fosfata Fe i
Al.Mogu se koristiti fino mlevena đubriva:
sirovi fosfati (TCP), kompleksna đubriva sa
DCP, Tomasovo brašno.
Unošenje organske materije – stajnjaka,
žetvenih ostataka što je efikasna mera
posebno ako se izvodi kalcifikacijom. Tada
nastaju Ca-humati (blagi humus). Ovi Ca-
humati stvaraju povoljne uslove za ishranu
biljaka na tim zemljištima.
Organske kiseline, huminska, limunska,
vinska... Doprinose kompleksiranju Fe i Al i
time se smanjuje njihova aktivnost.Organska
materija stvara jedan film oko fosfata i time
smanjuje mogućnost fiksacije P od strane Al i
Fe.
. Povećana mikrobiološka aktivnost zemljišta
što je posledica prmena pH i primene
organske materije. Mikroorganizmi stvaraju u
rizosferi povoljne uslove za kontaktnu
ishranu.Izbor odgovarajućeg načina primene
đubriva npr. Ne treba ih mešati sa
celokupnom masom zemljišta da se P ne
fiksira.Umesto toga rastvorljive fosfate
primenjivati u redove, trake, kućice. Na taj
način se kontaktna površina između P i
zemljišta smanjuje. Otuda treba rastvorljive
fosfate primenjivati u granulisanoj formi a ne
u praškastoj.7. Redovno đubrenje P-
đubrivima.
Postiže se:Manja fiksaciona sposobnost
zemljišta (jer se đubri svake godine i zasićuje
se P-jonima)Redovnim đubrenjem stvaraju se
nove količine koloidalni Fe i Al, čija je
površina velika i ratsvorljivost P veća od
baznih fosfata.
Takođe, stvaraju se i mešoviti fosfati i seskvi
oksidi i drugi katjoni čija je rastvorljivost veća
od čistih Fe i Al fosfata, a delom nastaju i Ca-
fosfati, naročito u uslovima manje kiselosti
zemljišta, kao što je DCP koji su nestabilni i
lako oslobađaju P jone za ishranu biljaka.
LAKOPRISTUPAČNI FOSFOR ZA BILJKETo je onaj
deo ukupnih rezervi fosfora koji mogu da
usvoje biljke svojim korenovim sistemom a to
je: P u zemljišnom rastvoru (tu ga je jako
malo), adsorbovani P u adsorptivnom
kompleksu, kao i deo P koji se nalazi vezan u
raznim P-jedinjenjima kao deo MCP, DCP, deo
sveže istaloženog koloidalnog fosfata Al i Fe i
neutralni P fosfati.Pri đubrenju samo azotom,
javljaju se nepovoljne promene u rastenju i
razviću biljaka, kao posledica fiziološkog
poremećaja zbog viška azota i nedostatka
fosfora.Biljke sporo rastu u početnom periodu
vegetacije, smanjuje se produktivno
bokorenje kod pšenice i do 20% (Sarić,
1993.).Faze razvića useva zakašnjavajuBiljke
su neotporne na nepovoljne uslove sredine
Posebno nisku temperaturu (hladno proleće)I
sušu, što se odražava na kvalitet i visinu
prinosa.
Na zemljištima manje plodnosti efekat
izostavljanja P-đubriva ispoljava se ranije
(brže), posebno kod kultura koje su osetljive
na nedostatak fosfora.
Pri povoljnoj ishrani fosforomUbrzano je
zrenjePovećava se prinosPovećava se
stvaranje ugljenih hidrataSkraćuje se
vegetacijaSmanjuje se poleganjeSmanjuje se
nagomilavanje nebelančevinastih
materijaPovećava se otpornost na sušu
Bolje je razviće korenovog sistemaKod
leguminoza utiče na povećanje kvržica
HEMOSORPCIJA U KISELIM ZEMLJIŠTIMA pH <
6Glavni uticaj u kiselim zemljištima imaju
aktivni joni Al, Fe, Mn koji se nalaze u
zemljišnom rastvoru ili adsorptivnom
kompleksuHidratisani oksidi Al i FeSorpcija
pomoću glineAl3+ + H2PO4- + H2O ↔
Al(OH)2H2PO4 + 2 H
aluminijumhidro
ksifosfat
Hidratisani oksidi Fe3+ sorbiraju fosfate u
dijapazonu pH = 3-7 dok kada je pH > 7
sposobnost vezivanja fosfata jako
opadaHidratisani oksidi Al3+ sorbiraju fosfate
u dijapazonu pH = 3-7 i preko 7-9 s tim što
sposobnost sorpcije opada
Al(OH)3 + Ca(H2PO4)2 ↔ AlPO4 + CaHPO4
malo rastvorljiv prvi reakcioni produkt u
svim sredinama
AlPO4 ↔ Al2(OH)3PO4 ↔ Al4(OH)3PO4 ↔
Al6(OH)3PO4
malo rastvorljiv još više nerastvorljiv više
nerastvoljiv najviše nerastvorljiv
Osobine seskvi oksidaNajvažniji je odnos
između mola metala i mola fosfor
jonaNajpristupačnije su kisele forme koje
brzo prelaze u bazneKisele forme i njihova
rastvorljivost0,107 g P2O5·l-1Bazne forme i
njihova rastvorljivost0,061 g P2O5·l-1
AZOTBiljka živi u dve sredine – korenom u
zemljištu i nadzemnim delovima u vazduhu.
Otuda ona hranjive materije uzima
iz:Zemljišta (korenovim sistemom i to
mineralne materije i vodu)Vazduha (preko
lista i to ugljen dioksid i kiseonik za
disanje)Uz pomoć sunčeve energije biljke iz
prostih neorganskih jedinjenja sintetišu
složena organska jedinjenja.Analitičkim
putem utvrđeno je da se biljno tkivo sastoji
iz:Organskih i mineralnih jedinjenja.
Organska jedinjenja čine 95% suve materije i tu
spadaju ugljeni hidrati, belančevine, vitamini,
masti, organske kiseline, biljni pigmenti,
enzimi i hormoni. Ova grupa jedinjenja je
važna zbog svoje rasprostranjenosti i značaja
za ishranu.
Mineralna jedinjenja čine 5% od suve materije.
Ova jedinjenja se nalaze u manjim količinama
ali u fiziološkom pogledu imaju istu važnost
kao i organska jedinjenja.
PODELA HRANLJIVIH ELEMENATPrema
elementarnom sastavuPod elementarnim
sastavom podrazumeva se sadržaj pojedinih
hemijskih elemenata (N,P,K,Ca...) u
biljci.Sveža biljna supstanca sušenjem na
105ºCVoda (od 45 do 95% prosečno
80%)Suva biljna supstanca (sagorevanjem)
Odlazi u vazduh organske materije 95% od
suve materije
Ostaje u pepelu mineralne materije 5% od suve
materije
Fiziološka podela elemenata sa stanovišta
ishrane biljakaBiogeni elementi se dele:a)
MAKROELEMENTI > 1‰ u suvoj biljnoj
supstanci C,O,H,N,P,K,Ca,Mg,S,Feb)
MIKROELEMENTI < 1‰ u suvoj biljnoj
supstanci B,Cu,Zn,Mn,Mo,Cl,NiNeophodne
hranljive elementeda imaju određenu
fiziološku uloguda se u nedostatku javljaju
simptominema reprodukcije u odsusutvune
mogu se zameniti drugim elementima
Bilans NAzot dospeva u
zemljište:AzotofiksacijomUnošenjem
organskih i mineralnih đubrivaProcesima:
truljenja, sagorevanjaRazlaganjem u zemljištu
otpadaka biljnog i životinjskog
poreklaRazlaganjem tela mikroorganizama
Gubici NGasoviti
gubiciVolatizacijaDenitrifikacijaMigracija i
ispiranjeErozijaEolskaHidroOdnošenje
prinosom
Merkantilnim delomVegetativnim delom
(žetveni ostaci)
Azot u hranljivim sredinama Mesto N među
ostalim elementimaAzot spada u grupu
neophodnih, makrohranljivih elemenata a
zajedno sa C,O i H u organogene elemente.
Pored toga on spada i u užu grupu
deficitarnih elemenata (sa P i K).Neophodni
hranljivi elementiU suvoj biljnoj
supstanciMakro > 1‰Mikro < 1‰
Makroelementi:C,O,H,N,P,K,Ca,Mg,S,Fe(45;42;6,
5;1,5)Mikroelementi:B,Cu,Zn,Mn,Mo,Co,Cl,Ni,
Al
2. Korisni elementiNa,SiN2 je otkriven 1772.g.
uisto vreme otkrili su ga : škotski naučnik
Danijel Redford, engleski hemičari Pristli i
Kavendiš, i šveđanin Šele.
Obično se ističe da je N najvažniji među
neophodnim hranljivim elementima, da je
sinonim plodnosti zemljišta i povećanja
prinosa, i elemenat u prvom
minimumu.Opravdanje za ovo je sledeće:Azot
je sastavni deo raznih jedinjenja u biljkama
od kojih neka (belančevine, hlorofil) imaju
esencijalne fiziološke uloge.“Bit života je
povezana sa belančevinama i nukleinskim
kiselinama te se može smatrati da je azot
elemenat života”.2. Na osnovu relativnog
broja atoma potrebnih za biljke AZOT je na
vrhu liste onih elemenata koji dolaze iz
zemljišta ili đubriva (3x>)
3. Iznošenje N žetvama je najčešće veće od
ostalih deficitarnih elemenata (merkantilnim
delom prinosa) udaljava se sa parcele.
AZOT U BILJKAMA
Fiziološke ulogeN je komponenta mnogih biljnih
organskih materija, koje imaju mnogostruke
fiziološke uloge:
Sastavni deo je belančevina a ovea) plazmeb)
enzima – koji učestvuju u svim životnim
zbivanjima biljke – hlorofila koji jec) nosilac
fundamentalnog procesa fotosinteze a ova
ima kapitalnu ulogu u izgradnji organske
materije
a – C32H30O5N4Mg ili C55H72O5N4Mg b –
C32H28O2N4Mg ili C55H70O6N4Mg
DEJSTVO AZOTA NA BILJKEPrema obimnosti
ishrane:I potpuno odsustvoprestaje život
biljaka po iscrpljivanju azota iz semena,
sadnice, rasada ukoliko je seme krupnije duže
je u životu biljkaII nedovoljna
ishrana(simptomi su često slični: nedovoljnoj
vlažnosti; starenju; bolestima)nedovoljno
stvaranje hlorofilabiljka zakržljavaumanjen
rast
skraćena vegetacija – umanjena fotosintezalist
mali, hlorotičan, rano otpadaprinos umanjen
III normalna obezbeđenost azotomobilno
stvaranje hlorofilalepa zatvoreno zelena
bojaporast biljke brzrazvijeno stablo i
listprinos visokIV preobilna
ishranavegetativni organi sočni i bujnirast
biljaka znatno povećanvegetacija
produženaopadanje lišća usporeno i
kasnozrenje produženobelančevine se
stvaraju i nagomilavaju štob) pogoršava
kvalitet proizvodac) nedostaju ugljeni
hidratid) povećava se hidrofilnost
(sukulentnost) - napad gljivičnih bolesti
Dejstvo azota na kvalitet proizvoda može da se
ispolji:pozitivnopovećanje sadržaja
belančevina kod žita, krmnog bilja i
povrćanegativnoPri prekomernoj i
jednostranoj upotrebi N, naročito bez P javlja
sepoleganje useva a otklanja se:
selekcijomprihranjivanjem sporodelujućim N-
đubrivimaŠećerna repaŠtetni azot (loš odnos
list – koren; % šećera smanjen)
Povrće (nepovoljan ukus, čuvanje teže)Pivski
ječam (umanjen slad)Voće i povrće (slab
kvalitet, loše čuvanje)Štetan azot a-amino
azot koji činigrupa azotnih jedinjenja
(slobodne aminokiseline, purin, pirimidin,
NO3-N i dr.)Štetan N je nepoželjan sastojak u
š. repi pošto jedan njegov deo sprečava
kristalizaciju 25-40 delova šećera i povećava
gubitak šećera pri preradi repe. Amino-azot
predstavlja značajan udeo štetnog azota
BIOGEOHEMIJSKA RASPODELA AZOTA NA
ZEMLJIIako je procentualni sadržaj azota u
litosferi mali, zbog njene enormne mase,
najveće rezerve azota nalaze se u litosferi,
98% ukupne količine azota na Zemlji.U
magmatskim stenama Zemljine kore nalazi se
97,8% azota litosfere, a samo 0,2% u
sedimentnim stenama (Chalk i Keeney, 1971).
Bez obzira na to što litosfera sadrži najveće
rezerve azota na Zemlji (1·1023 g) (tab.1) ona
nije značajniji izvor azota za
biosferu.Rosswall (1976) procenjuje da je
raspodela azota na kopnu sledeća: u biljkama
4%, biljnim ostacima 1%, mikroorganizmima
0,2% i organskoj materiji zemljišta 94%, pri
čemu je manje od 1% prisutno u mineralnim
oblicima koji su prostupačni biljkama.
IZVORI AZOTA U ZEMLJIŠTUN2; N≡N 78,1%
volumni 75,5% težinski, 712 J za (N≡N)
Osnovni i primarni izvor N u pedosferi je iz
atmosfere 140·106 t/god.
U zemljište dospevaIz organskog materijala;
đubriva; mineralni 92·106 t/god. Ukupno
232·106 t/god.
Proces vezivanja N sa O2 i H2 u atmosferi i
njegovo dospevanje u pedosferu naziva se
AZOTOFIKSACIJA
Vrše je azotofiksatori koji žive u vodi i
zemljištuAbiotska azotofiksacija je fizičko-
hemijski proces (atmosferska nitrifikacija)(N2
+ O2) = 2 NO + O2 = 2 NO2 NO2 +
H2O = HNO3 + HNO2
N2 + 3H2 = 2 NH3
NH3 + HNO3 = NH4NO3
NH3 + HNO2 = NH4NO2
Biotsku azotofiksaciju vrše mikroorganizmi koji
poseduju enzime u prvom redu enzim
nitrogenazu.Biotska azotofiksacijaSlobodna
(azotobakter)Simbiozna (rizobijum radicikola)
Slobodna;AerobnaAzotobakterAzotobakter
croococumAzotomonasAzotobacter agileNeke
plavo-zelene alge (oko 40 vrsta do danas
poznato)
2. AnaerobnaClostridium pasterianum;
(pseudomonas)U anaerobnim uslovima u
prisustvu dosta ugljenih hidrata iz kojih se
izdvaja buterna kiselina i izdvaja CO2 i
vodonik, koji redukuju N2 (vazdušni) do NH3.
C6H12O6 → CH3-CH2-CH2-COOH + 2 H2+CO2
N2 + 3 H2 → 2 NH3 + 22 Cal
Azotobakter je zastupljen u svim zemljištima ali
mu aktivnost zavisi od uslova koji vladaju u
zemljištu:Prisustvo kiseonika; pH zemljišta~
neutralna; t-zemljišta (oko 25ºC); vlažnosti
(60-70% P.V.K.); i prisustva hraniva (Ca; P;
Mo)
pH<5 aktivnost azotobaktera je smanjena na
minimum unošenjem organske materije sa
puno ugljenika povećava se azotofiksacijaZa
redukciju 1 molekula N2 potrebno je 16
molekula ATP, 3 para vodonikovih atoma i 3
para elektrona koji potiču iz Krepsovog
ciklusa.Skraćeno: Ferment nitrogenaza
katalizuje redukciju molekularnog N2 do
2NH3 prema sledećem:N2 + 6e- + 6H+ → 2
NH3 reaguje sa: ketokiselinama,
oksikiselinama, nezasićenim kiselinama i
produktima oksidacije ugljenih hidrata i
sintetišu se aminokiseline.
(sa 15N utvrđeno da najveći deo N2 prelazi u
NH3 a manji deo u asparaginu i glutam.)
Primer:
2 NH3 + 2 CH3-C-COOH → CH3-CH-COOH + O2
║ │
O NH2
pirogrožđana kis.
alanin→belančevine
NITROGENAZARedukcija molekularnog N2 do
NH3 odvija se u prisustvu fermenta
nitrogenaze, koji je do sada izolovan
iz:ClostridiumaAzotobacteraClebsielle
iRhizobiuma
Nitrogenaza se sastoji od: gvožđe-protein
kompleksa i molibden-gvožđe-protein
kompleksa.Gvožđe-protein kompleks sadrži
četiri atoma gvožđa i četiri atoma
sumpora.Molibden-gvožđe protein kompleks
sadrži 24 do 32 atoma gvožđa, isto toliko
sumpora i dva atoma molibdena.Molibden-
gvožđe-protein kompleks ima 3,7 puta veću
molekulsku masu od gvožđe-protein
kompleksa i pojedinačno ne mogu da
kataliziraju redukciju N2 već samo zajedno.U
kvržicama leguminoza utvrđeno je prisustvo
leghemoglobina, koji ima ulogu prenosioca
O2. Leghemoglobin reguliše ulaženje O2 u
kvržicu. Purpurno crvena boja kvržica, koja
potiče od leghemoglobina pokazuje da je
rhizobium još aktivan, a ukoliko su kvržice
mrke boje rhizobium je umro.
Slobodna azotofiksacija ima njaveći značaj jer
se odvija na svim suvim delovima zemljie, i
može se povećati mikrobiološkim đubrivima
(azotobakterin).
SIMBIOTSKA AZOTOFIKSACIJAVrši se
između:Viših biljaka
(leguminoza)RizobijumaRizobijum u zemljištu
može da živi slobodno i bez biljke domaćina,
ali ne može fiksirati N iz vazduha. U zemljištu
živi i do 50 godina u latentnom stanju. Ima ih
više varijeteta i svaki je prilagođen za
određenu biljnu vrstu (do sada utvrđeno
7).Rizobijum inficira korenovu dlačicu i ta
infekcija se naziva virulentnost što izaziva
deobu ćelije i stvaraju se kvržice.Još za vreme
vegetacije biljka jedan deo izlučuje iz kvržica
za druge biljke
Da bi se ovo odvijalo potrebni su sledeći
uslovi:O2pH neutralna60-70% od P.V.K.t= 25-
30ºCPrisustvo određenih hranjiva
(Ca,P,Mo,Fe)
OBLICI N U ZEMLJIŠTUN u zemljištu 0,1 –
0,3%Skoro sav azot je u raznim organskim
jedinjenjima97-98% organski N2-3% mineralni
NOd toga24-37% proteini3-4% nukleinske
kiseline5-10% amino šećeri 30-45%
aminokiseline20-30% NH4-N u kiselom
hidrolizatu (Stewenson 1982)
Ostalih 50% su stabilna kondenzovana ili
polimerizovana komleksna jedinjenja
humusnih materija a time i azota.Organski N
je veoma stabilan i sporo se mineralizuje (jer
po raznim teorijama gradi):proteinsko-
ligninski kompleksTaninsko-proteinski
kompleksSorpcija organske materije a time i
azota mineralima glineInaktiviranje
fermenata usled sorpcije organske materije
(N) mineralima gline.
Azot u zemljištu se nalazi u Organskim
oblicimaVisokomolekularna
jedinjenja:Belančevine 24-37%Nukleinske
kiseline 3-4%Stabilna kondenzovana ili
polimerizovana kompleksna
jedinjenja~50%Niskomolekularna jedinjenja
aminošećeri 5-10%amino kiseline 10-
15%amidiaminiasparaginureaMineralnim
oblicimaAmonijum i amonijaku zemljišnom
rastvoruadsorbovanifiksiranusvojen biljkama
i mikroorganizmimaoksidovan
Fizičko-hemijska imobilizacija ili fiksacija NH4+
(nebiološka imobilizacija)
Prema klasičnim shvatanjima smatralo se da je
sav mineralni N pristupačan biljkama.
Međutim, novim metodama (tehnikom
obeleženog izotopa azota 15N) dokazano je
da ima i mineralnog N koji nije direktno
pristupačan a to je nebiološki fiksiran NH4-
N.Fizičko-hemijska imobilizacija ili fiksacija
NH4-N je vezivanje NH4+ u međuslojne
razmake minerala gline u neizmenjivo
stanje.Sekundarni minerali gline – hidratisani
alumosilikati imaju kristalnu i slojevitu
građu.Od ukupne količine Ntot u fiksiranom
obliku može da bude od 8% u površinskom
sloju do 40% u dubljim slojevima (što zavisi
od % zastupljenosti i kvaliteta gline).Fiksirani
NH4+ ne može se istisnuti sredstvima za
katjonsku izmenu.Fiksacija NH4+ zavisi
od:Vrste i količine glinePedogenetskih
procesaZastupljenosti drugih katjona (npr.K+;
NH4+)Koncentracije dodatog
NH4+Mehaničkog sastava i svojstava
zemljištaVremena unošenja NH4+ kroz
đubrivaSmatra se da je fiksacija NH4+ jona
samo privremena redukcija (kojom se
smanjuje pristupačnost N biljkama) posle
defiksacije NH4+ postaje pristupačan
biljkama. Čak se smatra da je fiksacija NH4+
koristan proces za bilans N u zemljištu jer
sprečava gubitke NH3-gasovite i migraciju
NO3-.
Sa gledišta biljaka fiksacija NH4+ je pozitivan
proces jer se NH4+ postepeno oslobađa kao
sporotekući izvor azota za biljke, jer biljke
vole ravnomernu ishranu a ne stresove pa bili
oni i u hrani.
Klima utiče na:Posednutost zemljišta
vegetacijomProizvedenu količinu biljne
maseNa aktivnost mikrobioloških procesaIma
važnu ulogu u određivanju vegetacijeVlažnost
veća više N u zemljištu (nagomilava se
organska materija, slabija aeracija i slabije
razlaganje organske materije)Temperatura
veća brža mikrobiološka aktivnost i brže
razlaganje (Van Hofovo tº pravilo. Sniženje
srednje godišnje tº za 10 ºC povećala bi se
količina N 2-3 puta).
Tip vegetacije pod travama više N od šumske
vegetacijeNivo N ne može se održati bez
uvođenja busenastih trava
Slabija aeracija u livadskom zemljištu, visok
stepen zasićenosti bazamaKorenske
izlučevine inhibiraju nitrifikaciju
Način mešanja biljnih ostataka sa zemlji
Topografija (reljef) indirektno utičeViši rejoni
povećavaju se padavine, snižava se tº i više
organske materijeU mikrodepresijama više N
zbog slivanja padavina i bujnije vegetacije Na
severnim ekspocijama terena više NFizičko-
hemijske osobine zemljištaTekstura – teže
zemljište više gline veći sadržaj N, na lakim
peskovitim zemljištima manje NpH u
neutralnim zemljištima bogatim u Ca stvara
se stabilan humus
Nizak pH nema razlaganja organske materije i
nagomilava se N
Obrada – način iskorišćavanja zemljištaSa
početkom obrade počinje i smanjenje količine
N u zemljištu. Prevođenjem devičanskih u
obradiva zemljišta smanjuje se količina N
Gubici N iz zemljištaZavise od1 Klime2 Tipa
zemljišta3 Biljne vrste4 Prinosa
Žetvama(100-300 kg N·ha prinos, slama,
krtole)Erozijaeolska, krčenje vetrozaštitnih
pojaseva-VojvodinaHidro, snošenje zemljišta
sa nagnutih površina vodama a sa njima i
hranljivih materija (brdsko područje)gubici
mogu 0 a mogu i 100%3. Gasoviti
gubiciDenitrifikacijaVolatizacija
Denitrifikacija je redukcija NO3- do isparljivih
gasova (N2O;N2), obavljaju je denitrifikatori,
bakterije koje u odsustvu O2 koriste O2 iz
NO3 i nastaje AZOTNA RESPIRACIJA
pseudomonas, microccocus bacilus+O2 →
npr: C6H12O6 + 6 O2 → 6 CO2 + 6 H2O (u
aerisanim zem.) glukoza
Denitrifikacione bakterije oksidišu do CO2→ -O2
nitratna respiracijaC6H12O6 + 4 NO3- →6 CO2
+ 6 H2O + 2 N2↑od autotrofa thiobacilus
denit.Denitrifikatori koriste O2 iz NO3-
umesto atmosferskog O2 kao akceptora H2
Uslovi nastajanja:Džepovi u zemljištu, do kojih
ne dolazi O2;Unošenjem dosta žetvenih
ostataka (slame) stvara se anaerobna
sredina;Posle jakih kiša i nekontrolisanog
navodnjavanja istiskuje se O2 i aktiviraju se
denitrifikatori. Nema direktnih mera za
otklanjanje već pravilno navodnjavanje,
obrada i primena sporodelujućih đubriva.
Gubici 15;25-30% u bilansu NHemijska
denitrifikacija1. R-NH2 + HNO2 = R-CH2COOH
+ H2O + N2↑2. NH3 + HNO2 → NH4NO2 + 2
H2O + N2↑3. NH2OH + HNO3 → 5 H2O + 2 N2
VolatizacijaJe gubljenje NH3 sa površine
zemljeUslovi za nastajanje:Razlaganjem
organske materije do NH4 i NH3↑, primenom
NH4 đubriva ili amidnih po površini zemljišta,
na karbonatnim zemljištima, na vlažnom
zemljištu pri povećanju tº gubi se NH3↑.Mere
za sprečavanje gubitaka:Uneti NH4 đubrivo
bar na 4-5 cm dubine, ne NH4; NH2-oblik
đubriva na krečna zemljišta;Unositi N-đubriva
u više navrata ne na zemljište bez
vegetacijeGubici volatizacijom 10-
20%Gasoviti gubici u bilansu azota do 30-35%
Migracija i ispiranje N iz zemljištaOd ovih
procesa zavisi:Dejstvo N iz đubriva i
zemljišnih rezerviStepen njegovog
iskorištavanjaOdređivanje doza, vremena i
načina primene đubrivaBilans N na
gazdinstvuPokretljivost pojedinih oblika N je
različitaOrganska N-jedinjenja su nepokretna
(izuzetak su zemljišta gde vladaju
destrukcioni procesi)Amonijačni jon (NH4+) i
amonijak (NH3) se takođe dobro vežu u
zemljištuKarbamid (CO(NH2)2) je pokretan ali
kratko do hidrolize odnosno prelaska u NH4
oblik.Nitratni jon (NO3-) je jedino pokretan u
zemljištu
Kretanje NO3 može biti zajedno sa kretanjem
vode (Mass Flow) koji je posledica razlike
hidričkog pritiska. Znači da se nitrati koji se
nalaze u rastvoru kreću zajedno sa njim i
to:ASCEDENTNO↑DESCEDENTNO↓
iLATERALNO↔
2Kretanje NO3 može biti i difuzijom koja je
rezultat razlika u koncentraciji i to u svim
pravcimaKretanje zavisi od:
Količine N u zemljištu (prirodan, dodat
đubrivima)Količine i rasporeda
padavinaIntenziteta perkolacije i infiltracije a
on zavisi od: sastava zemljišta, teksture,
dubine profila i način površinskog tretiranja
zemljišta.
d) Kapaciteta zemljišta da drži vodue) Prisustva
i vrste usevaf) EvapotranspiracijeNO3 se ne
ispiraju do nivoa vlažnosti P.V.K.
Hemizam fiksacije atmosferskog azota od strane
bakterija koje žive u simbiozi sa
leguminozama može se predstaviti na sledeći
način:
N=N + H2 = NH = NH (diamid)
NH=NH + H2= NH2—NH2 (hidrazin) ili
NH=NH + 2H2O = 2 NH2OH (hidroksilamin)
NH2—NH2 + H2 = 2 NH3 (amonijak)
2 NH2OH + H2 = 2 NH3 + H2O
Nastali NH3 i NH2OH (hidroksilamin) mogu
reagovati sa ketokiselinama, oksikiselinama i
nezasićenim kiselinama, produktima
oksidacije ugljenih hidrata i tako se sintetišu
aminokiseline.
2 CH3—C—COOH + NH2OH → CH3—CH—COOH +
O2
║ │
O NH2
pirogrožđ.kis. Alanin

2 CH3—C—COOH + 2 NH3 → 2 CH3—CH COOH +

O2
║ │
O NH2
pirogrožđ.kis. Alanin
Stvorene aminokiseline učestvuju dalje u
sintezi belančevina. Odnos između kvržičnih
bakterija i biljke domaćina je takav da se
bakterije javljaju kao paraziti, posle čega
dolazi jedan stadijum ravnoteže, da
bi?????????
MIKROELEMENTI. Potrebe izučavanja
mikroelemenataZnačaj mikroelemenata za
normalne životne proceseGajenje visoko
produktivnih sorata i hibridaPrimena
visokokoncentrovanih đubrivaSve manja
upotreba organskih đubrivaIntenzivna obrada
zemljišta Uska specijalizacija u proizvodnji
uloga u ishrani životinja (Co, F, J)
Gore navedeni činioci mogu dovesti do
nedostataka mikroelemenata u zemljištu bilo
da se radi o njihovom “akutnom” ili
“latentnom” nedostatkuOsnovne uloge
mikroelemenata U slučaju njihovog
nedostatka biljke ne mogu normalno da
završe svoj životni ciklusDeluju u biljkama u
malim količinama katalitičkiUtiču na biljke
strogo specifično i neposredno utiču na
životne procese biljakaFiziološke uloge
mikroelemenataMikroelementi u sastavu
fermenata
Mikroelementi i oksidacioni procesi u
biljkamaMikroelementi i sinteza belančevina i
drugih organskih materija
Mikroelementi i ubrzanje razvitka
biljakaMikroelementi i nepovoljni uslovi
sredineMikroelementi i mikroorganizmi
NEDOSTATAK MIKROELEMENATA U
ZEMLJIŠTUApsolutni – primarni nedostatak –
prirodni nedostatak
Zemljišta u nekom mikroelementu (stene
siromašne mikroelemntima) npr. može se
očekivati u peskovitom zemljištu.
2. Uslovan – indirektni nedostatak
mikroelemenataZbog antagonizma jona npr.
Mn i B u zemljištu visoke pH
Mn2+ → Mn2O3 → MnO2; B u zemljištu sa dosta
CaCO3 nepristupačan Cu2+ naročito se dobro
veže sa sirovom organskom materijom (npr.
šumsko zemljište)Otklanjanje nedostatka1.
Kalcifikacija veoma skupa 1-2 vagona·ha-1
CaCO3 teško2. Primena odgovarajućeg oblika
mikroelemenata preko helata
U odnosu na ispoljavanje simptoma
nedostatkaAkutni nedostatak – ispoljava se
kroz karakteristične simptome nedostatka
koji se definišu kroz kataloge (slike
nedostataka – simptomi) Zn – skraćeno
internod., sitno?????
Kad se ispolje simptomi to je veliki nedostatak.
Akutni nedostatak ređe se ispoljava i lako se
otklanja.
Latentni nedostatak – ne ispoljava se kroz
vidljive simptome nedostatka već kroz
smanjenje prinosa i kvalitet.
Latentan nedostatak poklapa se sa uslovnim
nedostatkom i posledica je nepovoljnih uslova
sredine.
METODE ZA UTVRĐIVANJE
MIKROELEMENATAMetoda vizuelne
dijagnostike simptoma nedostatka
mikroelemenataHemijske analize zemljišta
(kriterijumi – nivoi obezbeđenosti)Analiza
biljnih tkiva za otkrivanje nedostatka
mikroelemenataOgledi u sudovima sa
vegetacijom za utvrđivanje dejstva dodatih
mikroelemenata
Poljski ogledi sa mikroelemetima (predstavljaju
poslednju kariku u istraživanju). Treba
kombinovati sve metode istraživanja.
SREDSTVA ZA OTKLANJANJE NEDOSTATKA
MIKROELEMENATARastvorljive soli
mikroelemenata (borax, H3BO3, Mn, Cu, Zn,-
sulfati. Ove soli se mogu mešati sa
zemljištem nije efikasno, bolje je tretiranje
preko lišća i namakanje semena.Teže
rastvorljive soli i minerali koji sadrže
mikroelemente i razni otpaci industrije zgure
i šljake.
Silikatni fritovi – staklene mase sa
mikroelementima. Dobijaju se uduvavanjem
vrele staklene mase sa dodatim
mikroelementima u hladnu vodu, hladi se,
melje i to su silikatni fritovi (npr. Bor-silikatni
fritovi sa 6-10 % B u SSSR)Mineralna đubriva
sa mikroelementima (npr. Multifert 13:13:13
+ mikroelementi; “Zorka-fert”Tečna đubriva
sa helatnim preparatima (npr: Wuksal 12:8:4
+ mikroelementi u helatnoj formi, Fe-EDTA,
FeHeDTA, FeDTPA, FeEDDHHA)Načini
otklanjanja nedostatka
mikroelemenataMešanjem soli
mikroelemenata sa zemljištem
U čvrstom i tečnom stanju lokalno dodavanje u
voćarstvuDodavanje sa čvrstim mineralnim
đubrivima
Dodavanje sa tečnim đubrivimaPrskanje preko
listaNamakanje semena
DINAMIKA MIKROELEMENATA U ZEMLJIŠTUMeđu
najvažnijim faktorima koji utiču na dinamiku
mikroelemenata u zemljištu su:pH ima
presudan značaj za usvajanje i pristupačnost
mikroelemenata. U kiseloj sredini oslobađa se
više mikroelemenata u zemljišni rastvor što
može dovesti do toksičnosti posebno Mn i Cu i
to na teškim glinovitim zemljištima, dok na
peskovitim zbog isporanja toksičnost kraće
traje. Pristupačnost i pokretljivost
mikroelemenata je znatno veća u kiseloj
sredini. Od pH 5-7 rastvorljivost se smanjuje
osim Mo – on je pristupačniji pri višim
pH.Organska metrija (stajnjak, fekalije,
kompost, sadrže mikroelemente), pored toga
organska materija povećava adsorpciju i
mobilnost mikroelemenata i stvaranja
kompleksnih jedinjenja.Po nekim autorima
organska materija je osnovni uzročnik
nedostatka mikroelemenata npr: B
(Katalimov). Po drugim organska materija sa
mikroelementima ne obrazuje stabilna
jedinjenja u zemljištu te i nema uticaja
(Šefer).Po trećim obrazovana organska
jedinjenja sa mikroelementima prolaze brzo
kroz proces mineralizacije, tako da organska
materija nema uticaja na smanjenje
pristupačnosti (Pejve).Međutim, primetno je
da zemljišta sa dosta organske materije
posebno u svežem stanju, uglavnom
oskudevaju u mikroelementima što se
ispoljava kroz znake nedostatka na gajenim
kulturama.
Oksido-redukcioni potencijal. Posebno je izražen
za Mn. Mn se najviše nalazi u zemljištu gde
vladaju redukcioni uslovi (procesi). Preterana
vlažnost zemljišta, navodnjavanje, sabijeno
zemljište, doprinose povećanom sadržaju i
usvajanju Mn2+.4. Sadržaj CaCO3 %.
Zemljišta sa većim sadržajem CaCO3 imaju
baznu reakciju te je u njima rastvorljivost
mikroelemenata manja. CaCO3 sa većinom
mikroelemenata gradi teže rastvorljiva
jedinjenja, te tako direktno utiče na njihovu
rastvorljivost i pristupačnost.5. Mehanički
sastav zemljišta. Laka – peskovita zemljišta
sadrže manje mikroelemenata od težih
zemljišta, pa otuda na takvim zemljištima
dolazi do gladovanja biljaka u
mikroelementima.
Vlažnost zemljišta. U vlažnim rejonima, a
posebno na lakim zemljištima, dolazi do
ispiranja mikroelemenata, dok u aridnim
može doći do nagomilavanja, što može
izazvati njihovu toksičnost (primer, B u
slatinama).
7. Prisustvo hidratisanih oksida Fe i Al je
značajno za dinamiku mikroelemenata,
posebno B. Pri kalcifikaciji količina OH jona se
povećava i oni fiksiraju mikroelemente u
teško pristupačne oblike. Bazni hidratisani
oksidi dva puta više vežu B nego kiseli. Oksidi
Al mnogo više vezuju B od Fe-oksida.Odnos
između mikroelemenata i drugih elemenata.
Harmonična ishrana biljaka postiže se jedino
ako su u zemljištu stvoreni uslovi optimalne
ishrane u hranljivoj sredini. Ukoliko se ti
uslovi poremete dolazi i do neželjenih
posledica u ishrani. Ako se poremeti Zn/P
odnos dolazi do njihovog antagonizma. Visoke
doze N i K podstiču nedostatak B, kao i visoke
količine NO3-N đubriva nedostatak Mo i Fe.9.
Primena alkalnih ili kiselih đubriva menja pH-
zemljišta što se odražava na sadržaj i
pristupačnost mikroelemenata.
BOR (B) Bor posredno ili neposredno utiče na
sledeće fiziološke procese u
biljkama:Metabolizam ugljenih
hidrataTransport šećeraMetabolizam
fosfornih jedinjenja u nukleinskim
kiselinamaObrazovanja generativnih organa i
oplodnjuOtpornost prema niskim tº,
bolestima i dr.
OBLICI BORA U ZEMLJIŠTUBor se nalazi u 56
primarnih i sekundarnih minerala u prirodi.
Bor u primarnim mineralimaturmalin (Na,Ca)
(Mg,Al)6(B3Al3Si)6(O,OH)datolit
Ca2B2(SiO4)2(OH)2
durmoterit Al8BSi3O19OHaksinit Bor u
sekundarnim mineralimaboracit
Mg6B14O26Cl2hidroboracit
CaMgB6O11·6H2Okolemani Ca2B6O11
·5H2Obor vezan za mineralne i organske
koloide preko aktivnih grupa (najčešće
OH)bor u organskoj materiji zemljišta, nakon
mineralizacije prelazi u zemljišni rastvorbor u
zemljišnom rastvoru najpristupačniji (nastaje
raspadanjem sekundarnih minerala i
mineralizacijom organske materije biljnog i
životinjskog poreklaUslovi koji podstiču
pojavu nedostatka pristupačnog B u
zemljištuvisoka i niska pH
visok sadržaj hidratisanih Fe oksida i Al-
oksidaIspiranjezemljišna suša i dr.
Nedostatak B laka zemljišta pH kiselo
(podzoli) i laka zemljišta bogata
krečommehanički sastav zemljištaodnos K:B
(visok sadržaj K, nizak B u zemljištu izražen
usled đubrenja K)pojačano N-đubrenje
povećava zahteve biljaka u Bđubrenje
alkalnim đubrivima pojačava nedostatak
Bprisustvo organske materije – nedostatak B
SADRŽAJ B U ZEMLJIŠTUUkupan bor 20-200 ppm
(ekstremne vrednosti)MDK dozvoljen sadržaj
50 ppmNajčešći ukupan sadržaj 1-8 ppm
zavisno od matičnog supstrata i tipa
zemljištaSa dubinom profila sadržaj B se
smanjuje
Ukupan B 1-8 ppmKod nas 2-4 ppmU Vojvodini
0,07-0,1 ppmU Subotičkoj peščari 0,09-0,8
ppmSadržaj zavisi od tipa zemljišta i
matičnog supstrata (sedimentne stene
bogatije u B, eruptivne siromašnije u B)
Hlorozana mladom lišću javljaju se hlorotične
promeneuginjavaju terminalni-h
izdanakaskraćuju se internodije
listovi zadebljavaju, krti, lomljiviumanjuje se
porats korena, kratki zadebljali
korenbraonkaste fleke na plodovima
javlja se suva trulež u korenusrcasta ili suva
trulež korena repeformiraju se na voću
plutaste pege
Otklanjanje nedostatka Bborna kiselina 56,3%
B2O3=17% B 250g/stablu (0,1-0,3% rastvor
za prskanje)boraks 36,5% B2O3=11,3% B
(1,1-3,3 mg B/ha)boraks bezvodni = 21,5%
Bboraks hidratisani = 21,0% B
kernit-prerađeni prirodni Na-boratkolemanit-
vodorastvorljivi mineral borabor-silikatni
fritoviborna mineralna đubriva (NPK +
B)Otklanjanje suviška Bdodavanje
krečnjakadodavanje N (visoke doze)
BAKAR (Cu)Otkrili stari Rimljani na Kipru =
cuprum(ulazi u sastav geomicina –
pigmenata)Bakar posredno ili neposredno
utiče na sledeće fiziološke funkcije:sastavni
je deo mnogih oksidacionih fermenata
(polifenoloksidaze, laktaze,
askorbinoksidaze)učestvuje u sintezi
belančevina – učestvuje u usvajanju
molekularnog Nučestvuje u sintezi
antocijanastabilizirajuće učestvuje na hlorofil
i učestvuje u biosintezi hlorofilautiče na
intenzitet fotosinteze
Oblici Cu u zemljištubakar zemljišnog rastvora –
vodorastvorljiv (Cu2+ malo) više u vidu soli
Cu(NO3)2·3H2O i CuCl2 ·2H2O razmenjiv
bakar adsorbovan na: organske koloide,
mineralne koloide, glinene minerale
(montmorilonit najviše veže Cu)teško
rastvorljivi bakar soli i minerali Cu:oksidi
Cu2O; CuO nerastvorljiv u H2Osulfati CuSO4
fosfati Cu3(PO4)2 nerastvorljiv u H2OCu2CO3;
2CuCO3·Cu(OH)2; CuCO3·Cu(OH)2
nerastvorljiv u vodimetaloorganska
jedinjenjaCu vezan za organsku materiju
pristupačan posle mineralizacije
Uslovi koji podstiču pojavu nedostatka Cu u
zemljištumatični supstrat – siromašan u
stenama i mineralima koji sadrže
Cuzakišeljavanje zemljištavisoke doze N-
đubriva, a nizak ili srednji sadržaj Cu u
zemljištuprisustvo teških metalapovećan
sadržaj organske materijepovećan sadržaj
krečaveće količine Mn-đubrivaveće količine P
i K-đubriva a mali sadržaj Cu u
zemljištuispiranje
Višak bakra može biti:u blizini industrije
bakraprimenom bakarnih preparata za
prskanjeputem vode za navodnjavanje (sa
više Cu)
Otklanjanje suviška CuCaO, CaCO3Sirovog
humusaP i Fe-sulfati
Otklanjanje nedostatka Cu (1-30 kg Cu/ha)5-100
kg·ha CuSO4 na teškim močvarnim
zemljištima5-25 kg·ha CuSO4 na rastresitim
mineralnim zemljištima0,25-1 kg
CuSO4/stabluFolijarno 0,05-0,5% CuSO4 u
500-1000l/ha tečnosti
CuEDTA helat
CINK (Zn)Cink posredno ili neposredno utiče na
sledeće fiziološke procese u
biljkama:Sastavni je deo mnogih
fermenataStimulator rastaUčestvuje u sintezi
triptofanaSintezi auksinaStimulator rasta,
otpornost biljaka na sušu i bolesti