Ljubomir Misic

Radomir Lakusic

LIVADSKE
BILJKE
LIVADSKE
BILJKE
 Recenzentl :
dr Aajna Jovanovic
dr Ljudevit llfjanic

Redakcljskl koleglj :
Dr Ljubomir Berberovlc
Dr Muso Dizdarevic
Mirjana Jovanovic
Zvonko Korene
Dr Aadomir Lakusic
Mr Esad Maslic
Dr Smilja MucibaЬic
Dr Vitomir Stefanovic
Dr ёedomil Silic (predsjednik)
/ Dr Tihomir Vukovic /

Glavni urednlcl:
Zvonko Korene
Mr Vojislav Mitic

Odgovorni urednik:
Mr Esad Maslic
Autorl fotograflja :
Ljubomir Misic
ёedomil Silic (4 na st. 20, 80, 85 i 129)

llustratori:
ljupomir Misic
Ljerka Kovac

Tehniёki urednik:
Auzica Aiorovic

Lektor:
Filip Zlousic

Korektor:
Auza Мlаё

Tlraz: 15 ооо

lzdaju :
SP »Svjetlost" lzdavacko preduzece Sarajevo,
direktor Savo Zirojevic
Zavod za udzbenike i nastavna sredstva
Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd

Za lzdavaёe:
Abduselam Austempasic
Aadojica Vucicevic

Foto - slog LINOTAONIK 300 :

GIP »SarS«, stamparija Sarajevo

~tampa:
Tisk Gorenjskl tlsk Kranj
 Prof. dr Ljubomir Misic
Prof. dr Radomir Lakusic

LIVADSKE
BILJKE

160 fotografija u koloru

160 crteza u taЬlama

I izdanje

IP »SYJETLOST«, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Sarajevo

Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd
l990.
 SLIКA NA KORICAMA :
Uvade kosвnice u Gata~kom polju

SLIКA NA UNUTRA~NJOJ STAANI KOAICA ;

Uvada na lgmanu kod Sarajeva.

SL IКA NA STRANI З.;

Crvena djetelina ( TГifolium ргаtвпsв L.)

CIP - Katalogizacija u puЫikaciji

Narodna i univerzitetska ЬiЫioteka Вosne i Hercegovine,
Sarajevo

UDK 581.9:633.2.03

MI$ 1C, Ljubomir

Livadske Ьiljke / LjuЬomir Mi~lc, Aadomir Laku~ic;/ autori
fotografija ЦuЬomir Misic ... [et al.] ; ilustratori LjuЬomir
Misic [et al.]. - 1. izd. - Sarajevo : Svjetlost, 1989. -
228 str.: 160 fotografija u koloru, 160 cneza u taЫama;
24 cm. - (Priroda Jugoslavije ; 5)

Literatura: str. 181-185. - Skracenice lmena ciUranih autora:

str. 187- 190. - Ajecnlk Ьotanicklh termina: str. 195-206. -
Aegistri: str. 207- 227
ISBN 8ЕН>1 -Q2501 -2

ISBN 86-01 -02501-3

 SADRZAJ

Predgovor .... .. .... .. ....... ...... .. .... .. .... ............ .. .. .. .......... .. ....... ......... ..... ....................... 7

Uvod ....................................................................................................................... 9

Pregled najznaёajnijih zajednica livada i pasnjaka Jugoslavije ............................. 11

Skracenice .............................................................................................................. . 18

Opis vrsta, fotografije i crtezi ................................. .............. ... ....... ........ ................. 19

Literatura .............................. .... ............................ .................. ........ ......................... 181

Skracenice imena citiranih autora ...... ........................................... .... ..................... 186

lndeks asocijacija .... ................................................................................................ 191

Rjeёnik botaniёkih termina . ..... ............... ........ ...................................... ................... 195

Registri

Nauёna imena (Nomina latina) ......... .... .... ........ ....... ........ .................. .............. 207

Srpskohrvatska imena ...................... ............... ........................ ........... ............... 21 О

Makedonska imena ... .. .. .. .. .. ... .. .... . .. .. .. ... .. .. .. .. .. .. ...... .. .. ...... .. .. .. .. .. .. .. .. .. ...... .. .. .... 21 З

Slovenaёka imena .................. ..... ..... .............. .... .. ...... ... ..... ... ... .... ...................... 215

Engleska imena (Соттоп Eng/ish Names) .................................................... 217

Francuska imena (Noms communs francais) .................................................. 219

Njemaёka imena (Deutsche Namen) ............................................................... 221

ltalijanska imena (Nomi comuni italiani) .......................................................... 224

Ruska imena (Руские названия) .................................................................... 226

5
 PREDGOVOR

Knjiga »L i v а d s k е Ь i 1ј k е '' iz edicije »Priroda Jиgoslavije (( sadri i пajvaiпije

lпformacije о 160 vrsta Ыijaka koje optimиm ekoloskih иslova пalaze и ekosistemlma
livada i pasпjaka horizoпtalпog i vertikalпog profila Jиgoslavije.
Pri izborи vrsta, ёiji је broj оgrапiёеп, rиkovodili smo se pn}e svega zпаёајет svake
konkretne vrste, пjenim kvalitativпim i kvaпtitativпim karakteristikama, i, s drиge straпe,
izostavijanjem oпih vrsta koje sи оЬrадепе и гапiје pиЫikovaпim kпjigama ove edicije.
Kako је morfoloskim karakteristikama prezeпtlraпih vrsta posveceпa рипа раiпја
kroz fotografije и boji i crtei e, пastojali smo da и tekstи пaglasimo ekoloske karakteristike
vrsta i пjihovih popиlacija, tj. пjihov odпos prema klimatskim, geoloskim, pedoloskim i
orografskim karakteristikama пjihove iivotпe srediпe, pripadnost Ыiјпој zajedпici, iivotпoj
zajednici i ekosistemи.
Таkоде smo пastojali da za svakи vrstи istakпemo пјепи ироtrеЬпи vrijedпost -
hraпjivost, medonosnost, ijekovitost i dekorativпost, sto се, пadamo se, kпjigи иёiпiti
korisпijom i иpotreЫjivijom пе samo za strиёпjake, stиdeпte i Clake iz oЫasti fипdameп­
talпe i primijeпjene Ыologije i ekologije vec i za daleko siri krиg ijиЫteija prirode. Radi
toga smo za svakи vrstи, osim паиёпоg (latiпskog imena), dali i пјепа пагоdпа imeпa
па : srpsko-hrvatskom, sloveпaёkom, makedonskom, eпgleskom, fraпcиskom, пјетаё­
kот, italijaпskom i rиskom jezikи.
Radi boijeg razиmijevaпja оЬиhvасепе materije, и Uvodи smo dali razjasпjeпja
пajosпovnijih pojmova i siпsistematikи Ыijпih zajedпica livada i pasпjaka, а па krajи kпjige
indekse koji omogиcavajи brzo паlаiепје svake Ыiјпе vrste i svakog zпаёајпiјеg termiпa.
Sirom literatиrom ieijeli smo da иkaiemo korisпicima kпjige па brojne izvore
podataka kojima smo se slиiili и radи па ovoj kпjizi, kao i da ih иpиtimo па mogиcпost
korisceпja potpипijih podataka, kako о ovoj proЫematici и cjeliпi, tako i и svakom
koпkretпom s/иёаји.
Na dragocjeпoj pomoci pri izradi ove kпjige dиgиjemo iskreпи zahvalпost receпzen­
tima dr Rajпi Jovaпovic-Dипjic i prof. dr Ljиdevitи 1/iјапiси, kao i kolegi dr Cedomilи Silicи.

7
 uvoo
Pojam livadske Ьiijke podrazumjjeva sve one Ьiljne vrste koje optjmum uslova za
zjvot nalaze u razljcjtjm tjpovjma ljvada, od onih mezofjlnih, hjgromezofilinjh ј kseromezo-
fjlnjh, koje se zbog vjsoke Ьiljne produkcjje jednom jli vjse puta godjsnje kose radj saЫranja
stocne hrane ili jntenzjvno jspasaju, do onjh koje se, zbog manje produkcjje, slaЫjeg
kvaljteta Ыljne mase jlj nekjh drugjh nepogoda, uglavnom jspasaju а rjede kose, te jh
nazjvamo pasnjacjma. Medutjm, pojam pasnjak znatno је sjrj od pojma ljvada ј ukljucuje
sve оЫјkе Ыljnjh zajednjca u kojjma se napasaju stada domacjh zjvotjnja, Ьilo tokom
cjjele godjne, kao sto је to slucaj u prjmorskjm ј njzjjskjm krajevjma, ilj samo tokom ljeta,
kao u planjnskjm predjelima. Ljvade su ј ро genezj specjfjcne јег su nastale u novjjoj
jstorjjj vegetacjje, pod utjcajem covjeka, kojj је krcjo ј palio prjrodnu, preantropogenu, tj.
kljmatogenu, najcesce sumsku ilj sjЫjacku vegetacjju radj stvaranja ljvada па kojjma се
sablratj stocnu hranu jlj jntenzjvno napasatj svoja stada. U pasnjake, medutjm, spadaju
osjm antropogenjh, ј onj kojj su prjrodnog - preantropogenog porjjekla, kao sto su
planjnske rudjne, planjnske vrjstjne, stepe, polupustjnje, jtd.
Prema jntenzjtetu ј kvaljtetu antropogenjh utjcaja, sve ljvade mozemo svrstatj u dvjje
grupe : а) livade jntenzjvno kultjvjrane, koje se kose najcesce 2-3 puta godjsnje ilj sluze
za intenzivnu jspasu ; njjhov florjstickj sastav odreduje uglavnom covjek sjjucj odredene
komblnacjje vjsokokrmnjh Ьiljaka ј cjju Ьioprodukcjju pomaZemo dubrenjem, navodnjava-
njem, jtd. ј Ь) ljvade koje se ekstenzjvno kultjvjraju- kosenjem (najcesce jednom u toku
godine), odstranjjvanjem drvenastjh vrsta i ekstenzjvnjm jspasanjem. Za ovu kategorjju
livada cesto se ј u strucnoj literaturi korjstj termjn »prjrodne ljvade«, sto је sasvjm
pogresno, јег se pod prjrodnim livadama mogu podrazumjjevati samo neantropogenj
оЫiсј travnih zajednica, za koje najcesce koristjmo specjfjcne termine - planjnske rudine,
stepe, mocvarne ljvade, tresetjsta, jtd., dok se za prvu kategorjju koriste termjnj -
vjestacke livade jli sijane ljvade, kojj u potpunostj odgovaraju njjhovoj genezj.

9
 PREGLED NAJZNACAJNIJIH ZAJEDNICA LIVADA 1
PASNJAKA JUGOSLAVIJE

Slozenj ekosjstem livada ј pasnjaka u uzem smjslu rјјеёј , djferencjra se na prostoru

Jugoslavjje u ёеtјгј ргјгоdпе cjeliпe :

а) livade па vlazпjm ј topljm staпjstjma medjteraпsko-submedjte!ranskog ј njzjjsko-

brdskog podruёja, па dubokjm tljma, јпtепzјvпо kultjvjraпe ј vjsokoproduktjvпe;
Ь) ljvade па umjereпo vlaiпjm ј umjereпo hladпjm stanjstjma gorskog ј subalpiпskog
pojasa, sa pljcjm tljma, eksteпzjvno kultjvjraпe ј sredпje produktjvпe ;
с) uglavпom раsпјасј па suhjm ј topljm staпjstjma medjteraпskog , submedjteraп­
skog, пjzjjskog ј brdskog pojasa, па degradjraпjm ј pljtkjm tlima, пekultjvjraпj ј sa пjskom
produkcjjom fjtomase;
d} uglavпom раsпјасј gorskog, subalpjпskog i alpjпskog pojasa, па plitkjm -
degradjraпjm jlj prjrodпjm tlima, пekultjvjraпj ј sa veoma niskom produkcjjom fitomase,
zbog njskjh temperatura ј fjzjoloske suse па njjhovjm stanj§tjma.

Svaka od pomeпutjh grupa se dјfегепсјга па subjedjпjce, koje su u fjtoceпoloskoj,

оdпоsпо ekoloskoj sjnsjstematjcj, оzпаёеnе kao razljёjte klase jlj razredj, redovj, sveze,
asocjjacjje, geografske varijaпte , geolosko-pedoloske varjjaпte, subasocjjacjje ilj facjjesj.
Оsпоvпа јеdјпјса fjtoceпoloske sjпsjstematjke, odnosпo пauke о vegetacjjj jeste asocjja-
cjja pod kojom podrazumjjevamo sjstem razljёjtih Ьiljпjh populacjja koje zive па odreдenom
prostoru, u odreдeпom vremeпu, odпosno u odreдenjm ekoloskjm uslovjma, ekoloskj su
sпаiпо povezane u jedjпstveпu fjtoceпozu а geпetiёkj meausobпo jzolovaпe јег pripadaju
razljёjtjm vrstama, rodovjma, porodicama, itd., te se razmjena geпetjёkog mateгjjala ј
ostvarjvaпje vjtalпog potomstva ostvaruje uпutar svake populacjje ропаоsоЬ. Sjstem
florjstjёkj ј ekoloski sliёnjh asocjjacjja ёјпi svezu, sjstem sveza red, sjstem redova klasu,
sjstem klasa krug, а sjstem krugova vegetacjju u globalпom smjslu гјј;еёј . Tako Ьi krugu
ljvada ј pasпjaka, u uzem smjslu rјјеёј, prjpadale klase :

а) hjgro-mezofjlne, mezofjlne ј kseromezofjlne ljvade ј pasnjacj (Molinio-

-Arrhenatheretea R. Тх. 1937) ;
Ь) mezo-kserofjlпj раsпјасј ј ljvade koпtjпeпtalпjh krajeva (Festuco-Brometea Br.-BI.
& R. Тх. 1943);
с) kserotermnj раsпјасј ј ljvade cjrkummedjteranskog podruёja ( Thero-Bra-
-chypodietea Br.-81. 1947);
d) acjdjfjlпj hjgro-mezofjlпj , mezofjlnj ј kseromezofjlnj pasnjacj ј livade (Nardo-Callu-
netea Preisiпg 1949);
е) hjgrofjlnj раsпјасј ј ljvade oko jzvora ј potoka gorskog i subalpjпskog pojasa
( Scheuchzerio-Caricetea fuscae /Nordhageп 1936/ R. Тх. 1937);
t) higrofjlnj pasnjacj ј ljvade prjmorskjh, пjzjjskjh ј brdskjh moёvara ( Phragmitetea
R. Т х. & Prejsjng 1942);
g) higrofjlnj pasnjacj ј livade muljevjtjh obala rjjeka, jezera ј Ьага ( lsoёto-Nanojunce­
tea Br.-BI. & Тх. 1943);
h) halofjlпo-hjgrofilne ljvade ј раsпјасј prjmorskjh krajeva (Juncetea maritimi R. Тх.
1951 );
ј) livadsko-stepska vegetacija slatjпa kontjпentalпjh krajeva (Festuco-Puccinellietea
So6 1968), jtd.

11
 Najvecj Ьгој vrsta obuhvaceпjh kпjjgom нljvadske Ьiljke« optimum uslova za zjv~~
nalazj u zajedпjcama klasa Molinio -Arrher:atheretea i .Festuco._-Bromet~a, а zпatno maпJI
broj u okvjru drugih pomeпutjh klasa, koJe obuhvat~JU р~~tе~по paSПJake, ра cemo se
ukratko osvrnutj па djferencijaciju livada u uzem sm1slu ГIJSCI . . .
Higromezofilne, mezofilne i higrokserofilne livade klase Molmю-Arrhenatheretea se
diferenciraju па:

а) higromezofilпe Jjvade ј pasnjake redova Molinletalia W. Koch 1926. ј Descham-

psietalia Н -је (1956) 1958. а ; . .
Ь) mezofilne ljvade ј pasпjake r~da_ Arrhenathe~eta/1~ Pawlow. 1928. 1
с) hjgгokserofilne Jjvade reda Tпfolю-Hordeeta!Ja Н - 16 1963.

Hjgromezofjlne Jjvade ј pasnjacj reda Molinietalia u Jugosl~vjji djf~reпcjraju se па trj

sveze: Molinion caeruleaeW. Koch 26, FilipendulionSegal19661 Calthюn А . Тх. 1937.
Sveza Molinion caeruleae obuhvata razпovrsпe ј za covjeka zпасајпе ljvade ј
pasnjake, kao sto su: Serratu/o -Piantaginetum altissir::ae_ llijaпjc 196~ .. Venle_f!alo- Trifo-
lietum pallidi lljjaпic 1967, Molinietum arundinaceae IIIJaПIC ~ ~67, Canc1 gracJ!Js-~o.etum
palustris lljjaпjc 1967, Lathyro-Molinietum caeruleae Tat1c et al. 1982, Mo!Jmetum
caeruleae W. Koch 1926, Molinio-Giadioletum H- t 1954. itd.
Saveza Calthion objediпjuje Jjvade ј pasпjake visih polozaja, hladпjjjh staпjsta ј uzeg
rasprostraпjenja oko jzvora ј potoka, kao sto su : Trollo- Orchidetum bosniacae Mjsic
1984, Trolio-Juncetum (W. Koch 1926) Oberd. 1957, Equisetetum palustris Dапоп &
Blaiencic 1978. itd.
Sveza Filipendulion Segal 1966. obuhvata za covjeka manje zпасајпе pasпjake ј
Jjvade kontjпentalnjh krajeva, kojj сјпе prelaz prema vegetaciji vjsokjh zeleпj, kao sto su:
Filipendulo-Geranietum palustris W. Koch 1963.
Vegetacjjskj red Deschampsietalia Н - је (1956) 1958. obuhvata moёvarпe livade
nizjjskjh podrucja Jugoslavjje, па duze plavljenjm tereпjma ј teskim (dzombastim) tlima.
Јеdјпа sveza ovoga reda - Deschampsion caespitosae Н - је 1930. obuhvata vjse
asocjjacija livada ј pasпjaka, od kojih cemo pomeпuti samo пеkе пајzпаёајпiје, kao sto
su : Deschampsietum caespitosae H-ic 1930, Caricetum tricostato-vulpinae Н-је 1930,
Agrosti-Juncetum effusi. т. Cjпcovic 1959, Junco-Deschampsietum caespitosae Petkovic
1981 .
Mezofilne livade ј pasпjaci reda Arrhenatheretalia Pawlow. 1928. па sirokom
horjzontalnom ј visokom vertikalnom profjlu nase zemlje, od primorskih i paпoпskih
podruёja do subalpjnskog pojasa srednjjh - vjsokih Djпarida, djferenciraju se u trj sveze:

а) Arrhenatherion elatioris Вг. -81 . 1925, Ь) Cynosurion cristati А . Тх . 1947, с)

Pancicion Lakusjc ( 1964) 1966.
Saveza Arrhenatherion elatioris obuhvata uglavпom јпtепzјvпо kultivisane Jjvade
njzjjskih ј doljnskih predjela, па dubokjm ј umjereno vlaiпim tlima, koja se najcesce
d<?.hranj~ju staj~skj~. jli v~e~tac~jm dubrivima,. te daju visoke priпose kvalitetпog sijeпa.
NJihovo! eko~osk~J '.. fl~r1st1ckoJ raz~ovrs~ost1 zпасајпо doprjпosj ёovjek - dubreпjem,
na~odnJavanJem 1 SIJaПJem odabran1h smjesa krmпjh Ьiljaka, ра su u okvjru ove sveze
op1s31~e.. brojne ~ajednice liva~a.• od kojih cemo pomeпuti za jugosloveпski prostor пеkе
zпасаЈПIЈе, kao sto su: OnomdJ-Arrhenatheretum (H -ic 1956) llijaпic & Segulja ( 1978)
1980, "!.!cht;Jmi~lo- Trisetetum H-t 1951 , Festuco-Agrostetum H-t 1951 , Bromo-Cynosure-
tum cпstat1 Н - 16 1930, Festucetum paratensis Lakusic et al. 1975 Taraxaci- Trifolietum
prat~n~is Lakusic et al. 1975, Trifolio-Cynosuretum cristatiVeljovic 1967, Arrhenatheretum
elatюпs А. Тх. 1937 medioeuropaeum (Scherr. 1925) H-ic 1941 , jtd.
. Sveza G_ynosuriC?n cristati А. ~х . 1947 . .o.ьu.hvata z~je~r~ice_ livada ј pasпjaka brdskog
1 9?Гs~og POJas~. koJe se eksteпz1vп.o k~lt1v1raJu - koseпJem , 1spasaпjem ј povremeпjm
s~aJSklm .~ubr~пJem, me_todom роm1сап1а torova. Aazvjjaju se па plj(;jm ј hraпivjma
SlromasпiJim tl1ma, te d~JU mапје prjпose sjjena. Najzпacajпije fjtoceпoze ove sveze па
па.sе~ prost~:>ru su : R_hmantho-Cynosuretum Вlеёјс & Tatjc 1960, Knautio-Cynosuretum
cпstat1 Blec16 & Tat16 1966, Cynosuretum cristati bosniacum Lakusjc et al. 1975
Festuco-Cynosuretum А . Тх . 1940, jtd. '

12
 Sveza Pancicion obuhvata mezofil d .
па pli6im tljma koja se rijetko dubre te~ 11va е gorsk.og 1su~alplпskog pojasa, пајбе§се
karaktera ј rasprostran·en · ' а1u man1е pr1пose SIJena. Sveza је endemltnog
Najznaca·nгe asoci' . Ј а Је od bosanskih do srbljaпskih i makedonsklh planina.
1966, PahcJoio~Lil/~~~~eb~~~~:~:~e8j~1~~~~~~u~t~a9n6c9ic':tum sвrblcae_ ~aku§ic
1
( 1964)
К. Tomic 1970 Alch 11 -Ph u • гestuco- Pancюletum sвгЬiсав
Festucвtum failacis ~~~1~60 ytA~uhmвtull''!' psвиC~oorblcularis.Laku~lc et al. 1982, Violeto-
A . . • ,с ет ,o-Crepldetum bosmacaв 8jel{:j(: 1966, itd.
stani~t~dd~~~~~~~~~~~=в~~Ј!: ~~• ~;d1 ~63d~b1uhvata l.jvade ј. pa~njake kra~klh polja ј slil:na
1 1. k . ' . 1
Ј nlm Је om god1ne, najl:eMe od novembra do aprila
~ua~d~1:·o~I~Je~~ ::~а1 8 IZioz~n~ 1 fizjёkoj i fizioloskoJ su~j, jet .se nајёеМе razvijaju n~
Т k ... 5
~ VI~O m P.rocentom nepr1stupa6пe 1 te~ko pristupaёne vode.
а ode se razviJaJu n~ sl1ёn1m stant§tjma ј u Panonskoj njziji, gdje su obuhvacene
роsеЬпо':" .. svezo~ Т.~''?"o~Ra_nunculion pedati Slavnic ( 1942) 1948, unutar koje su
najznaёЭJniJe ~SOCIJSCIJe . TГifOIIetum subtвrranвi Slavnic (1942) 1948 Pвucedano-Astв­
"petum pиn.ctatl ( Aapcs. 1927) So6 1947, Trlfollo angulвti-Alopвcu;вtum pratвnsis S
arabucsk1 1985, jtd. ·
. Syez~ Trifolion resupin_~ti К. Micevski 1957. rasprostranjena је u submediteranskom
dljelu JUQOistocne Jugos~~v~e, od uM~ Neretve, preko jugoistol:nog dijela Hercegovine ј
krsk~. С~~е Gore do Srb11e 1~a.kedoniJ~ u kojoj је najoptjmalnije razvijena. Najznacajnije
asoCIJ~CIJ~ ove sveze ~u: TГI.fOIIetum mgrescentis-subterranel Micevski 1957, Trifolietum
resupmвtl-b8/ansae ~~c~vsk1 1957, Poeto- Trifolietum fr8giferi Micevski 1968, Alopecuro-
Ran~nculetum margmatiZeld/er (1944) 1954, Poo-Aiopecuretum prвtensis А. Jovanovlc·
DunJIC 1957, i Festuco-Hordeetum secalini А. Jovanovic 1957.
. Livade ј pasnj~ci sveze Tri~C?Ii~n p81idi l)jj~nic 1969. razvijaju se u nizijskom dijelu
SJ~veroz~p.~dnog diJela Jugo,sl.aVIJe 1d1ferenc1raJu se na vecj broj asocijacija, od kojih su
ПSJZ~acaJПIJe : Gentlano-Mollmetum litor811s llijaпjc 1967, Trifolio-Aiopecuretum prвtensls
Т. C~ncovic 1959, Rumici-Agrostetum c8ninae Cjпcovic 1959, jtd.
Ljvade i раsпјасј sveze Molinio-Hordeion secalini H-ic 1934. raspгostraпjeпe su u
sjevernjm i sredпjjm djelovjma jlirsko-submedjteranskog krsa ј razvijaju se па mol:varпjm
ј poplavпim staпjstjma, te u kraskjm poljjma, spustajuci se sve do pojasa uvjjek zeleпe
mediteraпske vegetacije ј zalaze(:j dosta duboko u kорпо Dinarida. Od petпaestak do
sada opjsaпih asocjjacija ove sveze pomeпucemo samo пеkе пajrasprostranjeпije ј za
ёovjeka пајzпаёајпiје : Trifolio-Hordeetum secвlini Н-ј(: 1934, Peucedano-Moliniвtum
litorвlis Н-је 1934, Molinio-Lathyretum pannonicl H-ic 1963, Cвntвuretum pannonic8e
At. 1954, Pl8nt8ginetum altlssim8e At. 1954, Deschampsiвtum medi8e (Zejdler 1944)
Н-је 1963, Hordeo-Poёtum silvicolae H-ic 1963, Agrosti-Hordeetum secalini llijaпjc 1969,
Carici gr8cills -Poёtum palustris 1/iјапј(: 1967, itd.
Livade ј pasпjaci reda Agrostiet8/ia stoloniferae Oberd. 1967. zastupljeпe su па
prostoru sjeverozapadпog dijela Jugoslavlje svezom Agropyro-Rumiclon crfspiNordhageп
1940, koja se difereпcira па ve(:j broj asocijacija od kojih su пајzпаl:ајпјје: Agropyro-Poё­
tum angustifoli8e 8ablc 1971, Trifolio-Agrostetum stolonifer8e Markovic 1973, Roripo-
Agrostetum stolonifer8e (Моог 1958) Oberd. et MOII. 1961. jtd.
Pasnjacj ј livade klase Festuco-Brometea 8r.-81. & А. Тх. 1943. obuhvataju prjmarпe
- klimatogeпe stepske fitoceпoze sjeveroistol:nlh dijelova Jugoslavjje, kao ј sekuпdarne
- aпtropogeпe Ьilјпе zajedпice пastale degradacijom пајёеsсе kserotermпih - hrastovo-
grabovih ili bukovih suma brdskog ј gorskog pojasa, а пesto rједе ј smrl:evih suma.
Diferenciraju se, па prostoru Jugoslavije, па tri vegetacijska reda : Brometalia erecti8r.-8.1.
1936, Festucetali8 vвlesiac8e 8г. -81. & А. Тх. 1943. ј Scorzonero-Chrysopogonet8/18
H- t et H-ic 1958.
Aed Brometalia erвcti 8r.- 81. 1936, па prostoru Jugoslavije, zastupljeп је svezom
Bromion erecti 8r.-81. 1936, koja obuhvata mezokserofilпe (Mesobromion) i kserofilпe
( Xerobromlon) pasпjake ј livade brdskog 1 gorskog pojasa koпtineпtalnjh dijelova паsе
zemlje, па serjji karboпatпih i perldotits~o-serp~пtiпskih zemljista. Od ~ezokserofilпih
livada i pasпjaka па prostoru Jugosi~VIJe najs1re је .rasprostr~пjena s1r~ko shvace~a
asocijacije Bromo- Pl8nt8ginвtum med18e .н- t 1931 ,. koJa se razVIJa па vert1kalпom profllu
Diпarjda od пjlhovog podпozja do subalp1пskog poJasa.

13
 Pasnjacj ј ljvade reda Festucetalia valesiacae 8r.-81. & R.~ Тх: 1943. r~vjjaju ~е _u
sjeverojstocnom djjelu nase zemlje, jdu6j па sjeverozapad do 8a?ke 1?rer:'a. _D1feren~1ГaJu
se u vjse vegetacjjskjh sveza, od kojjh su najsjгe rasprostr~nJene .1 naJbOIJ.~ . proucene:
Festucion valesiacae Klika 1931 Chrysopogoni-Oanthonюn alpmae KOJIC 1957, te
1

Festucion rupicolae Sоб 1940.

Sveza Festucion valesiacae sjroko је rasprostranjena ј dobro proucena na podrucju
Srblje. Od desetak asocijacjja ove sveze naves6emo samo neke : Pote~!illo-Caricetиr_n.
humilis R. Jovanovj6 1955, Galio-Festucetum valesiacae R. Jovanov1c 1955, Сапсt
humilis-Stipetum pulcherimae R. Jovanovi6 1955, Poterio-Festucetum valesiacae Danon
1960, Napeto-Festucetum valesiacae Qjklic et Mjlojevjc ~ 976, Trif~lio-F_~stucetum vale-
siacae Qjkljc et Njkoli6 1972, Taraxaco-Festucetum valestacae, StoJanovlc 1981 , Chryso-
pogoni-Festucetum valesiacae Veljovic 1971 Bromo-Festucetum valesiacae Danon et
1

81a.Zencic 1978.
Pasnjacj ј ljvade sveze Chrysopogoni-Danthonion alpinae uglavnom su rasprostra-
njenj u njzjjskom, brdskom ј gorskom pojasu SrЬije ј diferencjraju se па veljk Ьгој
asocjjacjja, od kojjh su kao jzvoгj kvalitetnjje stocne hrane najznacajnjje: Koelerio-f?antho-
nietum alpinae Z. Pavlovjc 1974, Centaureo- Trifolietum velenovsky Rexhep1 1978,
Onobrychido-Trifolietum pannonici Randelovjc, Rexhepi, V. Jovanovic 1979, Agrosti
capilaris-Cynosuretum cristati Vuckovic 1985, lnulo-Danthonietum alpinae К . Tomic
1972. ј Agrostio-Chrysopogonetum grylli Којјс 1958.
Sveza Festucion rupicolae Sоб 1940. obuhvata vegetaciju jzгazjto stepskog karakte-
ra. Ona је rasprostranjena па cernozemu i smedem stepskom tlu Podunavlja. Zahvata
znacajne povrsjne ј jzgradena је od komЬinacjja : mezokserofjta, kserofjta, kseromezofjta
ј mezofita, sto је cjnj znacajnjm jzvorom stoёne hrane, ра је pod jakjm antropogenjm
utjcajjma. Od desetak opjsanjh asocjjacjja ove sveze pomenucemo samo neke: Calama-
grosti-Festucetum rupicolae R. Jovanovjc 1985, Thymo-Festucetum pseudovinae Steva-
novjc 1984, lnulo-Chrysopogonetum grilli Stojanovjc 1981, Centaureo sadlerianae-Chry-
sopogonetum grilli Parabu6ski et Stojanovi6 1984, Festuco-Potentilletum arenariae L.
Stjepanovjc-Veseljcj6 1953. jtd.
Vegetacjja submediteranskjh ј medjteransko-montanjh kamenjarskjh pasnjaka ј
ljvada reda Scorzonero-Chrysopogonetalia H-t & Н-је 1958. optjmum zjvotnjh uslova
nalazj па pljcjm jlj degradjranjm karbonatnjm tljma prjmorskjh Djnarjda ј diferencjra se u
trj sveze: Chrysopogoni-Satureion H-t & Н-је 1934, Satureion subspicatae H-t 1962. ј
Scorzonerion villosae Н-је 1949.
Sveza Chrysopogoni-Satureion obuhvata desetak asocjjacjja, od kojjh navodjmo
neke najznacajnjje : Stipo-Salvietum officinalis Н-је (1956) 1958, Festuco-Koelerietum
splendentis Н-је 1963, Asphodelo-Chrysopogonetum grylli Н-је (1956) 1958, Artemisio-
Salvietum officinalis Njkoljc & 0jklj6 1966х Euphorblo myrsiniti-Bothriochloёtum R.
Jovanovjc 1955, Narcisso-Asphodeletum N. ~egulja 1969. jtd.
Kserotermnj kamenjarskj pasnjacj sveze Satureion subspicatae H-t razvjjaju se па
nesto vjsjm polozajjma submedjteranskog ј medjteransko-montanog pojasa prjmorskjh
Djnarjda ј djferencjгaju se u vjse asocjjacjja, od kojjh su najsjre rasprostranjene :
Carici-Centauretum rupestris Ht. 1931, Satureio-Edraianthetum Ht. 1942, Satureio-Cari-
cetum humilis Т rjnajstjc 1981 . ј Вгото- Caricetum humilis Sugar 1969.
.. Kserotern:ne ljvade ј pasnj~cj na nesto duЬ\jjm ј ocuvanjjjm karbonatnjm t\jma gornjeg
diJ.ela s~bmed1~eranskog 1 ~ed1~eransko-mo~tanog pojasa prjmorskjh ј srednjjh Qjnarjda
pГipa~aJu svez1 Scorzonerюn vllfosae. U okv1ru ove sveze opjsan је ve6j Ьгој asocjjacjja
od kojjh su za ёc;>vj~ka najz~.aёajnjje : Scorzonero-Hypochoeretum maculatae Н-је (1956)
1958, Festuco tl!yпcae-Poetum bulbosae Ht. 1956, Peucedano-Poёtum bulbosae Н-је
1956, te Festuco-Armerietum canescenUs Trjnajstj6 & Sugar 1972.
. Кl~sa The~o-B~achyp~oc!ietea 8г.-81: 1947. obuhvata zajednjce kserotermnjh trav-
ПJ~ka 1 _kamenJarskl~. pasnJaka eumed1teranskog pojasa istocnojadranskog prjmorja.
D1fer~nc1ra. se n~ dVIJe sve~e : C?ymbopogo-Brachypodion ramosi Н-је (1956) 1958. ј
Vulpю-Lotюn Н-16 1960, koJe pr1padaju redu Thero-Brachypodietalia 8r.-81. 1936.
. •Sveza Cymbopogo-~rachypodion ramosi (Syn.: Hyparhenio-Brachypodion ramosi
Н-1с (1956) 19?8} razv1Ja. se ~а karbonatnjm tlima naseg eumedjteranskog krsa ј
obuhvata kamenJarske pasnJake 1suhe travnjake. Djferencjra se u vjse asocijacjja, od kojjh

14
~~;ea);;~~:~sg;~~~~пje~ :. 6~archypodio- Trifolietum stellati H-ic (1956) 1958, Festuco -
Oryzopsetum milia~~;: н::с (~~~~)) \995588.Barchypodio-Hyparhenietum hirtae H-ic 196 1,

karb~~=t~~mv~[P~~~i~~tk?n ~1?uhva0ta eumedjter~~ske. travпj~ke.. па d~Ыjlm i zakiseljeпjm

. а пrm rma: buh~ata vecr broJ asocrJaCrJa, koJe su najcesce uze
rаs~~оs~г~.~Ч~.~.пе, kao sto su : Pstl~ro- TпfC?Iietum cherleri Н~јс 1963, Chrysopogoni-Airetum
capt 8 ':'5
н .~ 1 \,.; (1956) 1963, Ormthopodt-Vulpietum Н- је 1960 Gastridio-Brachvpodietum
ramos1 -1~.,; 1962. itd. ' .т,

. Кl~sa Nardc:-Callunet~~a Prejsjпg 1949. obuhvata ljvade i pasпjake па zakjseljeпjm

tlrma brlo ..zbog k1selo~. mat1c.пog .supstrata jli zbog ispiranja karboпata iz njih. Na prostoru
Ju~oslaVIje .ovakve .blljПe ~аЈе?ПIСе Optimum USiova za zivot Пalaze U brdskom ј gorskom
POJЭSU ko~t1.пentalп1h p1aп1nsk1h masiva ј djfereпcjгaju se u dva reda- Nardetalia (Obred.
1949) Pre1s1пg 1949 1 Calluno- Ulicetalia R. Тх. 1937.
.Р~sпја~ј ј !jvade reda Nardetalia zahvataju veljke povrsjne, пагоёitо па silikatпjm
m~.s!vrma D1пar1da, Pro.kletjja, t~ Sarskjh. ј. Rodopskjh рlапјпа. Zbog loseg kvaljteta sјјепа,
koJ! Је uglavпor:n usloVIJ~П ~~l1tetom ed1flkatorske vrste - trave tvrdaёe ili tjpca ( Nardus
~tn~ta L.) - ovr se travПJЭCI ГIJetko kose, а mпogo ёеsсе jspasaju, sto pogoduje tvrdaёj,
Јег Је stoka пе pase osjm u пајгапјјјm fazama.
Red Nardetalia је па prostoru Jugoslavjje zastupljeп sa dvjje sveze - Nardion strictae
8r. - 81. 1926. "!ontanun: ~оmјп 193~. ј (Achileo-Arnicion Horvat & Pawlowskj prov.)
Calluno - Festucюn tenшfo/Jae ( = captllatae) Ht. {1959) 1962; treca sveza - Potentillo
ternatae- Nardion Sjmoп 1958. obuhvata subalpjnske ј alpjпske pasпjake sa tvrdaёom,
te јој је ргјгоdпјје mjesto u klasj Juncetea trifidi Наdаё 1944.
U okvjru sveze Nardion, оdпоsпо пјеnе vjsjпske varjjaпte moпtaпum, па prostoru
Jugoslavjje jzdvojeпe su dvjje zajedпice : Nardetum strictae montanum bosniacum Mjsjc
Lj. 1984. i Nardetum strictae montanum montenegrinum Lakusic (1966) 1988, koje па
gогпјој graпici svog vertikalпog areala - u doпjem dijelu subalpinskog pojasa bosanskjh
ј crпogorskjh рlапiпа, postepeпo prelaze u subalpiпsku svezu Jasionion orblculatae
Lakusic 1966. reda Seslerietalia comosae (Sjmoп 1957) Lakusjc 1964, оdпоsпо klase
Juncetea trifidi.
Sveza Calluno-Festucion tenuifoliae zastupljeпa је jedпom asocjjacijom, rasprostra-
njeпom u sjeverozapadпjm Qjпaridima- Arnico-Nardetum Ht. 1962. ј jedпom u sredпjjm
Diпaridima - Aurantiaco-Nardetum ( Horvat 1960) 8јеlёјс 1964.
Od zajedпjca sa tvrdaёom, koje povezuju gorske sa vjsokoplaпjпskim, te im је
siпsjstematskj polozaj iпtermedjjaraп, mozemo пavestj : Agrostietum capillaris Z. Pavlovjc
1955, Trifolio-Nardetum 81еёiс & Tatjc 1964, Carici-Nardetum strictae Petkovjc 1981. ј
sjroko shvaceпa asocijacija Nardetum strictae Grebeпsёikov 1950.
Red Calluno-Uiicetalia па prostoru sjeverozapadпjh dijelova Jugoslavjje zastupljeп
је svezom Calluno-Genistion Duvjgп. 1944, koja obuhvata asocjjacjje : Genisto-Callune-
tum Ht. 1931 . (illyrjcum) ј Erico carnee-Callunetum Lakusjc et al. 1979, od kojih se prva
razvija па veoma kiselim tljma gorskog ј brdskog pojasa, а druga па Ыаiе kjseljm, u
brdskom, gorskom ј doпjem djjelu subalpjпskog pojasa рlапјпа Vraпiёkog sektora, ёesto
i па seriji serpentiпskih zemljista. Zbog jzгazjte domjпacije hamefjta erjkojdпog tipa, ovj
su раsпјасј veoma loseg kvaljteta, ali se krёenjem ј klasifjkacijom mogu uпapredjvatj .
Posto su kпjjgom » Plaпiпske Ьiljke « jz edjcije >>Pгjroda Jugoslavjje•• obuhvaceпe
vrste pasпjaka i ljvada klasa Juncetea trifidiHada~ 19~4: (Sуп .: C~~icete~.curvulae8r. -81.
1947) ј Elyno-Seslerietea 8г. -81 . 1948) to u OVOJ kПJIZI песе о Пjlma bltl govora.
Klasa Festuco-Puccinellietea So6 1968. obuhvata livadsko-stepsku vegetaciju pa-
пoпskjh slatjпa па slabo zaslaпjeпim tlima. Klasa se djfereпcjгa па dva reda -
Festuco-Puccinellietalia So6 1968. ј Artemisio-Festucetalia pseudovinae So6 1968, od
kojih је ovaj drugj zпаёајпјјi kao .i zvor stоёпе ~гапе, Р? cemo se па пј~gа u~ratko osvrnutj.
Najme, пjegova sveza Festucюn pseudovmae Soo 1933. zastupiJeпa Ј~ na prostoru
Vojvodine, odnosno Srblje asocijacjjama: Achil/eo-Festuc~tum pseudovmae . (Magya~
1928) So6 {1933) 1945, Plantagini-Festucetum pseudovmae S. Parabueskl 1979. 1
Artemisio-Festucetum pseudovinae ( Magyar 1928) So6 ( 1933) 1945.

15
 Кlasa Festucetea vaginatae So6 1968. emeпd . Vjchar~k ~ 972. o~uhva~a veget~cjju
DeliЫatske pjescare ј ostaljh poduпavskjh stepa, kserof11п1h . travпJaka . 1 kameпJara
jugojstocпe SrЬije ј M akedoпjj e , te vegetacjju serpeпtjпsklh kameпJara Kosova,
zapadпe Srbjje ј Воsпе. Klasu sa~jпjavaju_ trj reda: Fe~tucetalia ~agina~ae So6 1 ~~7.
Astragalo-Potentilletalia К . Mjcevskl 1970. 1 Halacsyeta/1a sendtneп Н . R1tter-Studп1cka
1970. Prvj red је rasprostraпjeп u Vojvodjпj ј Hrvatskoj svezom Festucion vaginatae So6
1929, uпutar koje su пајzпасајпјје asocjjacije : Festucetum vaginatae deliЫaticum L.
Stjepaпovjc-Veseljc jc 1953, Festucetum vaginatae danublale So6 1929. ј Corynephoro-
-Festucetum vaginatae croaticum Sokljc 1943.
Vegetacjja kserotermпjh travпjaka reda Astragalo-Potentilletalia se djfereпcjra па 4
sveze - Satureio- Thymion К . Mjcevskj 1970, Trifolion cherleri К. Micevskj 1970,
Scabloso- Trifolion dalmatici Н-је et Raпoelovjc 1973. ј Armerio-Potentillion К. Micevskj
1978. U okviru prve sveze па prostoru Makedoпjje ј Kosova opisaпe su trj asocjjacjje:
Brachypodio-Onobrychietum pindicolae К. Mjcevskj 1970, Astragalo-Morinetum К. Micev-
skj 1971 . ј Echinario-Convolvuletum althaeoidis Rexhepj 1973. Asocjjacjje druge sveze
su : Petrorhagio- Trisetetum myrianthi К . Mjcevskj 1972, Helianthemo- Euphorbletum
thessalae К. Mjcevskj 1973. ј Erysimo- Trifolietum К . Mjcevskj 1977, а rasprostraпjeпe
su па topljm ј suhjm staпistjma Makedoпjje. Тгеса sveza rasprostraпjeпa је па podrucju
pokrajjпe Kosovo i djfereпcjra se u cetjrj asocjjacjje : Astragalo-Calamintetum hungaricae
Н - је & Raпoelovjc 1973, Teucrio -Artemisstum camphoratae (Ferj 1975). Rexhepj 1975,
Onobrychidi-Haynaldietum dasypyrum-villosae (Ferj 1976) Rexhepj 1976. ј Sedo-Poten-
tilletum arenariae Ruzj(: 1978, koja је rasprostraпjeпa jzvaп Kosova.

Sveza Armerio-Potentillion rasprostraпjeпa је u Makedoпjjj ј obuhvata za sada dvjje

asocijacjje - Genisto-Agrostietum Ьizantinae К. Mjcevskj 1978. ј Koelerio-Festucetum
stojanovi К. Micevskj 1978.
Serpeпtjпsko-perjdotjtske kameпjare reda Halacsyetalia sendtneri па prostoru SrЬije ј
Воsпе djfereпcjraju se па 2 sveze - Centaureo-Bromion fibrosi Blecjc et al . 1960. ј
Polygonion albanicae Н. Ritter-Studпjcka 1970, uпutar kojjh је opisaп veljk broj eпdemic­
пjh serpeпtjпofjlпih asocjjacjja, od kojjh cemo pomeпuti samo пеkе: jz prve sveze:
Cynancho-Saponarietum intermediae Blecjc et al. 1969, Polygalo-Genistetum hassertia-
nae Blecjc et al. 1969, Sedo-Bornmйllerietum dieckiiBiecic et al. 1969, Роо molinieri-Pian-
taginetum holostei Z. Pavlovjc 1951 , Festuco sulcatae-Potentilletum zlatiborensis Z.
Pavlovjc 1951 , Hyperico-Euphorbletum glabriflorae Rexhepj 1978, Onosmo-Scablosetum
fumariodis Rexhepj 1978. jtd., а jz druge sveze: Halacsyo-Seslerietum rigidae Rt. 1970.
Dorycnio-Scablosetum /eucophyllae Rt. 1970, Silenetum willdenowii-serpentinae Rt.
1970. itd.
Кlasa Phragmitetea R. Т х. & Prejsjпg 1942. obuhvata emerzпu vegetacjju ј vegetaciju
vjsokih saseva па hjdrogeпjm ј mocvaгпjm glejпjm tljma oko slatkjh ј brakjcпjh voda
пjzjjskog, brdskog ј gorskog pojasa. Qjfereпcjra se u dva reda : Magnocaricetalia Pjgпattj
1953 ј Phragmitetalia eurosiblrica W. Koch 1926. Vegetacjja vjsokjh saseva djfereпcjra
se па dvjje sveze : Magnocaricion W. Koch 1926. ј Caricion gracilis-vulpinae Е.
Balatova-Tulackova 1963. Sveza Magnocaricion obuhvata vjsokoproduktjvпe pasпjake ј
ljvade vrlo пjskog kvaljteta za stocпu jshraпu , te se cesto korjstj kao prostjrka u objektjma
za uzgajaпje stoke. Od veljkog broja asocijacjja ove sveze koje se javljaju oko slatkjh
voda па prostoru Jugoslavjje pomeпucemo samo пеkе: Caricetum elatae W. Koch 1926,
Hydrt?co_~ylo-Carice_tum elatae . ~-је ( 1958а) 1962. U okvjru druge sveze пајzпасајпјје
asoCIJaCIJe su: Caпcetum graclfls R. Т х. 1937, Caricetum vulpinae-ripariae R. Jovaпovjc
1958. jtd.
_ ~ о_~јг~ reda Phragmitetalia e_urosiblric~ kao jzvor stocпe hraпe mogu se pomeпutj
pasпJaCI 1 l1vade sveza Sparganю - Giycerюn Br.- Bl. & Siss. 1942. ј Beckmanion
eruciformis So6 1933.
Klasa Scheuchzerio-Caricetea fuscae (Nordhageп 1936) R. Тх. 1937. obuhvata
ve~etacjju _пjskjh cretova su~alpjп~kog ј alpjпskog pojasa ј zastupljeпa је па prostoru
паsе zemiJe sa 4 re~a : ~ап~еtа/1<=! _
fuscae W. Koch 1926, Scheuchzerietalia palustris
Nordhageп 1937, Tofleldietafla Pre1s1пg 1949. 1 Narthecietalia Lakusjc 1973.

16
 Nesto vecj znacaj kao jzvorj stocne hrane jmaju pasnjacj ј ljvade obuhvacenj
redovjma Caricetalia devallianae Br.-BI. 1949. (Syn.: Tofieldietalia Preising 1949) i
( Caricetalia fuscae W. Koch 1926. emend. Nordhagen 1937, odnosno njihovim svezama
Caricion davallianae Klika 1934. ј Caricion canescentis-nigrae Nordhagen 1937, kao sto
su : u prvoj : Eriophoro-Caricetum paniceae Ht. 1962, Molinio-Caricetum hostianae Ht.
1962. emend. Trinajstic 1985, Carici-B/ysmetum compressi Eggler 1933. i Orchido-Schee-
netum nigricantis Obred. 1957. emend. Gбrs 1966, а iz druge: Caricetum macedonicae
Ht. 1936. ј Carici-Sphagno-Eriophoretum R. Jovanovjc 1978.
Osim kratko prjkazanjh, postoji jos dosta tipova livada i pasnjaka u nasoj lijepoj ј
vegetacijskj veoma raznovrsnoj zemlji, ali su oni s uzim rasprostranjenjem i manjim
znacajem za covjeka u ekonomskom pogledu, te ih ovom prilikom necemo prikazivati.

17
 OВJASNJENJA SKRACENICA

Skracenice

ар., apred = kod

arap. = arapski
emend., em. = emendavit, popravio, ispravio
grc. grёki
lat. = latinski
nadm. vis. = nadmorska visina
V = visina Ьiljke u centimetrima
2n = broj kromosoma ·
incl. = inclusive, ukljuёivsi
Ch = hamefiti (chamaephyta)
G = geofiti (geophyta)
Е = epifiti ( epiphyta)
Н = hemikriptofiti (hemicryptophyta)
Т = terofiti (therophyta)
Fam. (Familia) = familija, porodica
sub sp. ( subspecies) = podvrsta
var. (varietas) = varijetet, odlika
f. (forma) = forma
auct. (auctorum) = skracenica koja oznaёava daje nauёno ime od
razliёitih pisaca (autora)
cv. (cuttivar) = sorta (internacionalna skracenica za razne sorte
kultumih Ьiljaka u vrtlarstvu i poljoprivredi)
hort. {hortorum) = vrtni (znaёi daje dotiёno ime uoЬiёajeno u
vrtlarstvu)
х = znak krizanja kod bastarda
syn . (synonim) = sinonim
s . str. (sensu striciore) u uzem smislu
s. lat. (sensu latiore) = u sirem smislu
ех. = iz (djela, rada ... )
поn = ne
р.р. (рго parte) = djelimicno
р. var. (рго var.) = kao varijetet
gen. = genitiv
J-XII = vrijeme cvjetanja (i zrenja spora) oznaёeni su
rimskim brojevima
± = vise ili manje

GEOGRAFSKE SKRACENICE

s = Slovenija
н = Hrvatska
Da = Dalmacija
в н = Bosna i Hercegovina
Во = Bosna
Не = Hercegovina
Sb = Srblja
Cg = CrnaGora
Ма = Makedonija
 EQU/SETUM
PALUSTRE l.
Fam. Equisetaceae
.
Ј Mocvarna preslica,
zaЫji rastavic

Mocvirska preslica

Мочурлива надцавка

Marsh- Horsetail
Queuede cheval,
Prele des marais
Simpf-Schachtelhalm
Erba cavallina
Хвош бопотниu

S,H,BH,Sb,CG ,Ma
VI-IX
2n = 216 ; G

lz puzavog, dihotomski razgranjenog rizo-

ma, jstovremeno se razvjjaju jednostavnj ili raz-
granatj, jzrazjto clankovitj fertilnj ј sterjlпi nad-
zemпj jzdancj, vjsokj 30-50 (- 75) cm, s 4-12
(vecjnom 6-1 О), dubokjh uzduznjh brazda jz-
medu kojjh su glatka jlj malo hrapava rebra.
Rukavjёastj ljsni ovoji zelenj, dugi 12- 15 mm,
prema gore rasjreni, sa 6-1 О slobodnjh zubaca
koji su linealno sjljasti, zelenkasti, prema gore
crni sa §јгјm Ьijeljm s uvokoziёastjm rubom ј 1, 2. habltus, З. popreёni presjek staЫjike, 4. ohrea
pгjЬiizno za trecinu kraci od ostalog djjela ovoja.
Воёпј ograncj oblёno prema gore raskreёeпj , sa
5 (rjede 6-7) геЬага. Sporofilnj klas mrkocrn, па
vrhu zaokruzen , dug 10- 30 mm.
Obrasta mocvarne povrsine, obalna podruc-
ja, te vlэZne ljvade ј pasnjake, u prvom redu Equisetetum palustris Danon et BlэZencjc 1978,
zajednice reda Molinietalia (karakterjstjёna vrsta Caricetum gracillis - vulpinae subass. equisete-
reda). Cesta је ј u zajedпjcama sveze Arrhenat- tosum palustris Н-је 1930. ј dr.
herion elatioris, Trifolion resupinati, Molinio-Hor- Uslijed velike otrovnostj smatra se nasom
deion secalini, Deschampsion caespotosae, najopasnjjom otrovnom ljvadskom vrstom. Sad-
Magnocarycion elatae ј Rhynchosporion albae rzj vjse otrovпjh supstanci: alkalojd ekvjzetjn,
W. Koch, 1926. Као vэZan edifjkator ј karakterj- akonjtinsku kjseljnu, kao ј antjvjtamjnskj faktor
stiёna , odnosno djferencjjalna vrsta, zastupljena kojj dovodj do gubltka vjtamjna 8 1 u organjzmu
је u asocijacijama: Molinietum coeruleae W. domacjh zjvotinja. Skodljiva је kako u svjezem
Koch, 1926, Carex gracillis-Poa palustris lljjanic zelenom stanju, tako ј u sjjenu.
1967, Ventenato· Trifolietum pallidi llijanjc, 1967, Opste rasprostranjenje : umjerena ј hladna
Equiseto-Scirpetum sylvatici Segulja 197 4. podruёja Evrope, Azjje ј Sjeverne Amerjke.

19

1, 2. haЬitus, з. fertilni klasic, 4. vrsni dio fertilnog
klasica, 5. sporangije
Sa vrha kratkog rizoma svake godjne se
nadzemno razvjja samo jedan list 5-30 ст dug.
Peteljka otprjljke jednake duzjne kao ј sterjlnj,
pljosnatj djo ljsta, kojj је zelen, sjajan, jajast do
duguljast, cjjelog oboda ј mrezaste nervature.
Fertjlnj djo lista znatno nadvjsuje sterjlnj djo. On
jma na vrhu 2-5 cm dugu ј 3-4 mm sjroku
spljostenu tvorevjnu poput klasa, u kojoj је na
svakoj stranj, tj. dvoredno, smjesteno 12-40
20
OPHIOGLOSSUM
VULGATUM L.
F am. Ophioglossaceae
Jednolistak,
zmijski jezik
Navadni kacji jezik
Adder'stongue
Langue de serpent
Natterzunge
Erba Luccia
УжовникобыкновенныО
S,H,BH,Sb,CG,Ma
(V)VI- VII
2n = 480, с.490 ,
500-520; G
(-50) uronjenih sporangija (eusporangjje). Ove
se otvaraju poprecnom pukotjnom. Podzemnj
protaljjum dvopolan, valjkast, bez hlorofjla, s
mjkorjzom.
Ova jzosporna paprat rasprostranjena је u
hidrofilnim i mezofilnim livadama i pasnjacima
klase Molinio-Arrhenatheretea od njzina do gor-
skog pojasa, uglavnom na karbonatnjm tljma.
Karakterjsticna је vrsta sveze Molinio-Hordeion
secalini. Jedna је od edjfjkatorskjh vrsta u zajed-
njcama reda Molinietalia ј Arrhenatheretalia (ka-
rakterjstjcna ј djferencjjalna vrsta asocjjacjja:
Molinietum coeruleae medioeuropaeum W.
Koch 1926, Bromo-Cynosuretum cristati H-ic
1930. ј Molinietum arundinaceae lljjanjc 1967).
Sporadicno raste u zajednjcama sveze Oes-
champsion caespitosae, te u mezofjlnjm hrasto-
vjm sumama.
Као ljekovjta Ыljka , dosta se primjenjuje u
narodnoj medjcjnj. Za jshranu stoke ova izo-
sporna paprat njje znacajna. Spada u vrste bez
vrijednostj.
Opste rasprostranjenje: Evropa, zapadna,
sjeverna ј jstocna Azija, sjeverna Afrika, atlant-
ska ostrva, Sjeverna Amerika.
 POLYGONUM
BISTORTA L.
Fam . Po/ygonaceae

Srёenjak ,
uvinuti dvornik

Gadi koren ,
kacja dresen

Ливадска троскот

Bistort, Snake-root
Renouee-Bistorte
Schlangenknбterich
Bistorta, Serpentina
Горец змеинныu ,
рачьи шеu ки

S, H, BH,Sb, CG,Ma
(V) VI- VII (VIII )
2n = 44(46,48 ) ; Н

Visegodisnja zeljasta Ьiljka sa debelim valj-

kastjm ј jzuvijanjm гjzomom . StaЬijjka busenasta
negranata- do 1 т vjsoka. Ohree duge, koplja-
sta vrha ј bez resa ро obodu. Donjj ljstovj dugj,
trouglasto kopljastj, skoro odrezaпe jli suzeпe
osпove, пajgornjj su skoro linealпj ј sjedecj.
Cvast је vrsпi klas, valjkast ilj ovalпo glavicast.
Cvjetovj dvopolпi, cvjetпe drske duze od peto-
djelпog , do osпove usjeceпog kruпjcoljkog регј­
gопа ruzjcaste Ьоје. Prasпjka 8, stuЬica з sa
glavjcastjm zigovjma (karpela З}. Orasjca је
trostrana - ostrih ivica, vjri jz cvjetпog omotaca.
Rasprostraпjeпa је uglavпom u gorskom ј
subalpjпskom pojasu. U odпosu па geolosku
podlogu, eurjvaleпtпa је vrsta, dok је, u odпosu
па tlo, uglavпom vezaпa za slabo kjsela, vlaiпa
ј mocvarпa zemljista. Prjlagodeпa је па eks-
tremпe uslove staпista, kako u pogledu vlaiпosti
tako ј suse. Naseljava mezohjgrofilпe i mezofilne
livade i pasпjake reda Molinietalia, te zajednjce
sveze Deschampsion ј Pancicion. Као edjfikator-
ska vrsta, jzgraduje asocijacjju Polygono Ьi­
storte-Poetum trivialis Z. Pavlovic 1951 . Koпsta­
tovaпa је ј u subalpjпskoj zbuпastoj zajedпjcj
Salici-Ainetum viridis Coljc, Misic, Popovic 1964,
1. donji dio Ьiljke, 2. list rozete, З . gornji dio staЫjike
sa listom, 4. cvijet sa braktejama, 5. razrezana i
rasirena krunica sa prasnicima ј tuckom, 6. tuёak,
7. brakteja cvijeta, 8. orasica, 9. orasica zasticena
cvjetnim omotacem
kao ј u zajednjci maljave breze ј Ьijelog bora па
tresetistima - Pino-Betuletum pubescentis Ste-
faпovic 1962.
Za ishranu stoke, kao krma slabog је kvalj-
teta, osim u mladom staпju , kada је stoka rado
jede. Mladj listovj mogu se upotreЫjavatj za jelo
kao ukusпo povrce. Као ljjek, upotreЫjava se
podzemпo staЫo (Rhjzoma 8jstortae).
Opste rasprostranjenje: Evropa, Azjja ; u
Sjevernoj Amerjci adveпtjvпa.

21

1. donji dio Ьiljke, 2. list rozete, З . gomji dio staЫjike
sa listovima, 4. zenski cvijet, 5. muski cvijet, 6. orasica,
7. orasica bez perigona
Do 1 m visoka blljka sa kratkim, granatim
rizomom i uspravпom brazdastom staЫjikom .
Listovi пaizmjenicпi s razvijeпom ohrejom, koja
је ро obodu паzuЫјепа ili resasta. Doпji listovi
па drsci, strelaste osпove i kopljastog oЫika,
sredпji postepeno suzeпi u drsku, а gornji sjede-
ci. Cvjetovi jednopolпi , u prsljeпima. Perogoп
troclaп , od 6 listica Ьljjedozeleпe do crveпkaste
Ьоје ; З uпutrasnja - valve srcasto-jajastog oЫi­
ka, s poluloptastjm bradavicama i obuhvataju
plod. Prasпika 6, а tri ziga. Plod је trostraпa
zasiljeпa orasica, tamnosmede Ьоје.
22
RUMEX
ACETOSA L.
Fam. Polygonaceae
Velika kiselica,
ljutika
Navadпa kislica,
sёavje
Обичен киселец
Common Sorrel
Oseille commune
Grosser Sauerampfer
Acetosa, Salegiola
Ки слица ,
Щавел ь ки слиu
S, Н , ВН , Sb, CG, М а
V - VIII
2n = 14 ( 2 ). 15 ( d ) ; Н
Optjmalпe uslove za zjvot nalazj u ekosiste-
mjma mezofilпjh ј hjgrotilпjh livada brdskog,
gorskog ј subalpjпskog pojasa, te se smatra
karakteristicпom vrstom klase Molinio -Arrhenat-
heretea R. Тх . 1937. Takode se javlja u zajedпi­
cama acidofilпjh ljvada ј pasпjaka klase Nardo-
Callunetea Prejsiпg 1949, te u zajedпjcama
vjsokjh zelenj sveze Adenostylion alliaraiae Br.-
81. 1925, jtd. lma sjroku ekolosku valeпcu u
odпosu па matjcnj supstrat ј tjpove tala, te је
пalazjmo па zemljistima сјје рН varjra jzmedu 4
ј 7.
Сiјепјепа је kao dobra krma пјепа zeleпa
staЬijjka, ј to pod uslovom da пјеп teziпski dio
u ishraпi п ј је veci od 10%, јег zbog kalcjjevog
oksalata u vecjm koljёjпama пegatjvпo utiёe па
sekrecjju mlijeka ј пjegov kvalitet.
UpotreЫjava se kao djvlje povrce za salatu
ј zаёјп, prjjatпog, osvjezavajuceg kjselog okusa.
Mlado se ljsce osjm za salatu, moze upotreЫja­
vati ј kao varjvo, ali u ograпjceпim koliёjnama.
U паrоdпој medjciпj upotreЫjava se od
пajstarjjjh vremeпa .
Opste rasprostraпjeпje : Evroazija ј Sjeverna
Amerika (izuzev Arktika), Cile, juzna Afrika (Ka-
pland).
 RUMEX CRISPUS L.
Fam. Polygonaceae

Kovrdiava kiselica,
poljsko zelje,
stavelj oblёni

Kodrasta kislica

Кодрав штавел

Curled Dock,
Curled Sorel,
Curly Dock
Rumex crepu,
Potience crepue
Krauser Ampfer,
I:Jasenampfer
Romblce cavolaia,
Romice
Щаеель курчавиО
Чистотел

S, H, BH, Sb, CG, Ma

Vl - Vlll
2n = 60; Н

Visegodisпja, slabo graпata Ьiljka, do 1 m

visiпe , gola, sa slabo lisпatim staЫom i vertikal-
пjm debeljm korjjeпom . Ljstovj пarovaseпj , po-
malo mesпatj, peteljka ј ljska jedпake duzjпe -
do 30 cm ; ljske doпjjh ljstova kopljaste, а gornjih
ljnearne. Cvjetпj prsljeпovi u rastresjtjm metljca-
ma; cvjetovj dvopolпj ј do 2 puta kraci od cvjetпjh
drskj. Valve jajaste, srcaste, cijelog jlj fiпo пazub­
ljeпog oboda, te sa mrezastom пervaturom ; 1. donji dio blljke, 2. list, З. cvijet, 4. plodovi, 5. orasica,
6. orasica bez perigona
bradavjce su zпatno krace od valvj, okruglasto
vreteпaste ј smeae Ьоје . Orasica oko З mm
duga, па vrhu zaostrena, smeae Ьоје .
Optjmum zjvotnjh uslo\lЗ пalazj u asocjjacjjj
Rumici-Aiopecuretum geniculati Тх . {1937)
1950, а veoma је Ьrојпа ј u ostalim zajednjcama ekosjstemjma strnjjsta klase Secalinetea 8r.-81.
sveze Agropyro-Rumicion crispi Nordhageп 1951 . ј okopavjпa klase Chenopodietea 8r.-81.
1940, te se пavodj kao karakterjstjcna vrsta ove 1951 .
sveze, kao ј reda Agrostietalia stoloniferae Ovu krmno bezvrjjedпu Ьiljku , ра cak ј
Oberd. 1967, iako је sa mпogo §jrom ekoloskom skodljjvu u sjjenu prj tezjnskom udjelu vecem od
valeпcom ј пaseljava ekosjsteme klasa : Molinio- 5%, treba potjskjvatj jz ljvada, pasnjaka ј oranjca
Arrhenatheretea, Festuco-Brometea, Plantagi- јег negatjvпo djeluje па sekrecjju ј kvalitet mlije-
netea majoris Тх. 1950. ј Phragmitetea. Vjsoku ka. Meautjm, пјепј mladj ljstovj jmaju vjtamjпa
vjtalпost ј brojпost postjze na duЬijjm , cesto С ј drugjh korjsпjh supstancj, te se mogu upotrj-
oglejeпjm, plavljenjm ј donekle пjtrjficjraпjm tlima jebltj kao povrce, а ј kao ljjek u narodпoj medjcjnj
njzjjskog, brdskog ј gorskog pojasa пasjh рlапј­ (aпtjseptic ј antjscorbutjc). Rasprostranjeпa је u
па . Jedan ekotjp ove vrste zjvj kao korov u umjerenom pojasu sjeverпe hemjsfere.

23

1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio granёice sa cvjetovima,
З. cvijet па uzduznom presjeku, 4. dio krunice sa
prasnikom
Vjsegodjsпja zeljasta Ьiljka, rastresjto buse-
пasta. StaЬijjke zeljaste jli prj dпu slabo odrve-
пjele , gole ј vjsoke do 80 cm пајсеsсе. Ljstovj
jajastj, eljptjcпj јЈј kopljastj, ± mesпatj . Cvat је
razgranata ili siromasnog dihazija. Brakteje sa
hrskavjcavo opпastjm rubom. Cvjetovi dvopolпj ;
casjca jajasta, пaduvena, opпasta, gola, sa 20
anastomozjranjh пerava ; kruпjca bljela jJi ruzjca-
sta, оЬlспо bez раvјепсјса ј sa duboko dvodjel-
пjm Jjstj(:jma. Plod је loptasta јЈј jajasto loptasta
cahura, sa goljm karpoforom, duzjпe 2-4 mm.
Sjemeпke bubrezasto okrugle ј bradavjcave.
24
SILENE
VULGARIS
( Моепсh ) Garcke
(Syn. S. inflata Sm.)
Fam.
Caryophy/laceae
Pucavac,
pusina
Pokalica
Bladder Campion
Silene enflee. Carnillet
AufgeЫasens Leimkraut
Been-Ьianco, Bubbolin1
Смолевка хлоnушка ,
Куколица
VI-VIII
2n = 24 ; Н (Ch)
Ova slozeпa sjeverno-euroazjjsko-subme-
djteraпska vrsta, sa sjrokom ekoloskom valeп­
com u odпosu па оsпоvпе ekoloske faktore
staпjsta ј fjtoceпoze, razvrstava se na vjse
podvrsta, varjjeteta ј formj.
Тјрјспа podvrsta је па podrucju zapadпe
Srblje, па serpentjпjtjma ј perjdotjtjma zastup-
ljeпa sa zlatjborskom varjjaпtom ( S . v. var.
zlatiborensis Novak), koja zjvj u kseromezofjl-
пjm, mezofjlпjm ј kserofjJnjm Jjvadama ј pasпja­
cjma brdskog ј gorskog pojasa. Bosaпska podv-
rsta (S. v. subsp. bosniaca (Beck) Jaпchen)
rasprostraпjeпa је od Воsпе do АIЬапјје ј optj-
mum zjvotnjh uslova пalazj u livadama gorskog
ј subalpjпskog pojasa, te se smatra karakterjstjc-
nom za mezofjlпe Jjvade епdеmјспе jugojstocпo­
diпarske sveze Pancicion. Na sjparjma od
brdskog do alpjпskog pojasa zjve populacjje
polegle pucaliпe (S. v. subsp. prostrata / Gaud./
Becherer), а па kameпjarskim pasпjacjma podv-
rste S . v. subsp. marginata (Kjt.) Hayek. Popu-
lacjje tјрјспе podvrste ј tjpicпe varjjaпte cesto
ulaze u sastav пjtrofjlпe vegetacjje klase Cheno-
podietea.
Mladj Jjstovj ј staЫjike prjje cvjetaпja upo-
treЫjavaju se kao povrce. Ubraja se u grupu
medoпosпih ј ljekovitih Ьiljaka. Dobra је krma.
 DIANTHUS
ARMERIA L.
Fa m .
Cвryophyllвceae

Divlji karanfil

Gmanjska ljubezen

Deptford Plnk
Oelllet Armerie
Buschel nelke,
Rauhe Nelke
Armerla, Strlgoll
Гвоздика
ар м ери е видн ая

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
2n = 30; Т (Н )
Vl - IX

Jedпogodi sпja do dvogodj~пj a Ьiljka, visj пe

do 50 cm, sa vreteп astj m korjje пom i krutom,
u spravпom , prj vrhu razgraп atom staЬijj kom .
Listovi su pri os пovj staЬijjke duguljastl ј tupi, а
u g orп] em dljelu staЫjike liп earпi, ljnearno laпce­
tasti, krutj, uspravп i , dlakavj, s]edecj 1sa kratkim
rukavcem . Cvjetovi u gustim cvastima, sjedecj
ili sa vrlo kratkim drskama. Brakteje dugacke
koliko 1 cvjetovi, slii':пe listovima . Ljuspe dvojп e, 1. donjl dlo Ьi ljke, 2. vr§nl dlo staЫjlke sa llstovima i
cvjetovlma, З. cvijet na uzduf nom presjeku, 4. ca~ica,
casice laпcetaste ilj jajaste, kozaste. sa zelenim
5. cahura sa ca§lcom uzduzno rasjecenom
osjem, krace, duze jli jedпake sa i':asjcnom
cljevj. ёа~lёпа cijev meko dlakava, rjede gola,
15- 20 mm duga 1 2- 3 mm ~iroka, u go rпjem
dljelu suzena, s ispupcenim uzduznjm пervima,
zelena jll crveпa. Kruпlёne llske oko 5 mm duge,
objajaste, паzuЫјепе, p rj osпovl kllп aste, sa
gorпje strane crvenkaste ј tamno llj bjelii':asto dietea. ёesta ј е u zajednicama sveza : Mesobro-
lstai':kaпe, bradaste, а sa dопје straпe zuckaste. mion. Trifolion medii i Sarothamnion. Sredпje
Cahura kraca od ёasice . godisnje temperature па пjegovim staпjstima
Ova s redпjoevropsko~juznoevropska, suba- n вjcesce se krecu izmedu 8 i 14"С , а sredпja
tlaпtsko -su b mediteraпska vrsta razvrstava se, godlsпja relativп a vlaznost vazduha lzmedu 50
па prostoru Jugoslavije, u dvlje podvrste sa i 70%. Optimum zivotпl h uvjeta пalazi па пeutral­
пim , s labo baziёпim do s lвbo klselim tlima.
veclm brojem varljeteta 1 form j, Naseljava ekosi-
steme kserote rmпog karaktera, tj. travпjake Као i sve vrste karanfila, ima dekoretivпa
klase Festuco-Bromвtea, Sedo - Sclerantheteв svojstva 1moze se uzgajatl u hortikulturne svrhe.
(Br.- 81. 1955) Oberd. 1957. i Thero -Brachypo- Slabog је kvaliteta kao stoёna hгапа.

25

1. donjj djo Ьiljke, 2. gornjj djo staЬijjke sa listovjma ј
cvjetovjma, З. prasnjk ј krunjcnj ljstj6, 4. ёahura s
ёasjcom
Vjsegodjsnja, cesto prj dnu odrvenjela bllj-
ka, razrjjedeno busenasta, zelena jlj sjvkastoze-
lena, do 50 cm vjsoka. Sterjlnj jzdancj jmaju
ljnearno lancetaste do eliptjcno lancetaste, tupe
jlj slabo usjljene listove, а cvjetne staЬijjke su sa
najcesce 4-1 о parj ljnearnjh usiljenjh ljstova.
Ljstovj su ро obodu ј ро srednjem nervu s оЬје
strane dlakavj. Rukavac najcesce dug koljko
§jrjna lista. Cvjetova mnogo, pojedjnacnjh ; ljuspe
dvojne casjce 2 (4}, jajaste ј postepeno suzene
u sjljast vrh, od casjce upola krace ј ро obodu
kozaste; casjca 14-18 mm duga, skoro cjljndrjc-
26
DIANTHUS
DELTOIDES L
Fam
Caryophy llaceae
Кlinёiё sareni,
sareni karanfil
Deltolisati klincek
Шаре н каранфил
Ma1den P~nk
Qejllet а delta,
Hjede Nelke
Гвоздика травяная
S, H, Sb, BH,CG, Ma
VI- IX
2n = 30; Ch ( Н)
па, kozasta, cesto samo prj vrhu sjtno dlakava
jli gola, crvena ; krunjcne liske sprjjeda nazuЬije­
ne, oko 8 mm duge, crvene jlj bljele, sa gornje
strane bradaste, sa svjetljj jm tackama ј sa jed-
nom tamnjjom poprecnom prugom.
Optjmum uslova za zivot nalazj u ekosjste-
mjma livada ј pasnjaka na kjselim tlima brdskog,
gorskog ј subalpjnskog pojasa kojj prjpadaju
redovima Nardetalia i Festuco-Sedetalia Тх.
1951. Karakteristjcna је vrsta asocjjacjje Diantho
deltoidis-Armerietum Krausch 1961 . jz sveze
Armerion elongatae Krausch 1961 . Nesto rjede,
nalazjmo ga i u vegetacjjj subalpjnskjh rudjna
na sjljkatjma sveza Jasionion orblculatae Laku-
sjc 1964. ј Poion violaceae Ht. 1937.
Moze se korjstiti kao dekoratjvna vrsta za
uredenje prostora oko turjstjckjh objekata na
planjnama gradenjm od sjljkatnjh stjjena, koje,
u odnosu na karbonatne masjve, oskudjjevaju
ukrasnjm vrstama.
Rasprostranjena је u Evropj ј umjerenom
djjelu Azjje, te prjpada evroazjjskom flornom
elementu, а unesena је ј u Sjevernu Amerjku.
 LYCHNIS
FLOS
CUCULI L.
Fam.
Caryophyllaceae

Usac,
rumenika,
drijemina

Kukvicja lucka

Кукав ичен цвет

Ragged Robln
Fleur de coucou
Kuckuckslichtnelke
Fior del cucolo
Горицвет кукушкин,
ЗорЬка

S, Н, ВН, Sb, CG, Ма

V- Vlll
2n = 24 ; Н

Visegodjsnja Ьiljka, najёesce 25-60 cm vj-

soka, s uspravnom, jednostavnom ilj slabo gra-
natom cvjetnom staЫjikom, koja је rebrasta,
ispod ёvorova ljepljjva, sa kratkjm i rjjetkjm
prjlegljm dlakama okrenutjm nadolje, te ёesto
crveno nahukana. Donji su listovj jzduzeno lopa-
tjёastj ј siljatj, а gornjj linearno lancetastj ј siljatj.
Cvjetovj su u razrjjeaenjm djhazijjma. Casica је
trbusasto zvonasta, 6-1 О mm duga, sa 1О nera-
va, gola, zelena јЈј crvenkasta; ёasjёni zupcj oko
5 mm dugj, jajasti ј nesto kraci od polovine
ёasiёne cjjevj . Krunjёnj listici crveni do Ыijedoru­
zjёasti, duboko izdjjeljeni na 4 djjela jli plice na
dva djjela, reznjici linearnj ј razmaknutj ; u donjem
djjelu krunjёne Jjske је parakrunica. Cahura је
6-1 О mm duga, u gornjem djjelu trbusasta,
otvara se sa 5 kratkjh ј prema spolja strsecih
zubaca. Sjemenke brojne, bubrezaste, smeae-
crne ј ostro hrapave povrsine.
lndikator је higrofilnjh livada reda Molinieta-
lia i hjgromezofjJnjh Jjvada reda Arrhenathereta-
lia, te semjglejnih ј pseudoglejnih tala poplavnjh
podruёja, u kojjma nalazi optjmum uslova za
ostvarivanje visoke brojnosti i vitalnosti. Srednje
godjsnje temperature na stanistima njenjh popu-
lacjja, rasutih od njzjjskog ј brdskog do gorskog
pojasa, najёesce variraju izmeau 7 ј 12°С, а
srednja godisnja vlaznost vazduha krece se
lJ
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio staЫjike sa listovima,
cvjetovima i plodovima, з. kruniёni listic, 4. ёasica,
5. tuёak, 6. ёahura sa ёasicom uzduzno razrezanom
jzmeau 75 ј 1ОО%. lzrazjta је heliofjta, alj se
neke populacjje mogu nacj ј u prorjjedenjm
poplavnim sumama joha, vrba, topola ј hrasta
luznjaka.
Zbog sadГZaja Jjhnjdina, u zelenom stanju
moze se smatrati slabootrovnom Ьiljkom, te ga
stoka na pasi izbjegava, sto mu uz snainu
rozetu pomaie da se jntenzjvno sjrj ј potiskuje
neke znacajne krmne vrste, zbog cega је sma-
traju korovskom Ьiljkom . Potiskuje se odvodnja-
vanjem, tj. drenaiom tla, aubrenjem, valjanjem
i herЬjcidjma na koje је jako osjetljjva. Subbo-
realna је vrsta.

27

1. dio staЫjike sa listovima, 2. list donjeg dijela s taЬiji­
ke, З. dio staЫjike na poprecnom presjeku, 4. vrsni dio
staЫjike sa listovima i cvjetovima, 5. cvijet, 6. casiёn i
listic, 7. sjemenka
Vjsegodjsпja Ьiljka, sa taпkjm ј dugackjm
puzecjm гjzomom, te mпog jm plodпjm ј пeplod­
nim izdaпcima. Cvjetпe staЬijike polegle ili usta-
juce, do 50 ст duge, lomljjve, cetvrtaste, zeleпe,
gole. Ljstovi do 5 cm dugi, liп earпi, liпearпo
l aпcetasti do eliptj cп o laпcetastj , ргј os п ovj su-
zeпj ј пesto trepljastj, јпасе golj. Cvat је razrjje-
deпj djhazjj sa mпogo cvjetova. Cvjetпe drske
gole, cetvrtaste, 1-3 cm duge. Brakteje kozaste,
usko laпcetaste i ро obodu slabo trepUaste.
Cvjetovj 5- 12 mm u precпjku, varjjabllпj . Casjc-
пih ljstjca 5; eljptjcпo laпcetastj , siljatj, 3-7 mm
28
STELLARIA
GRAMINEA L.
Fam.
Caryophyllaceae
Misjakinja
prugolisna,
crijevac
Travasta zvezdica,
kurja creva, matuska
Пруголи сна
глувчетин а
Lesser Stitchwort
Stellaire gramminee
Grass-Sternmiere,
GrasЫattrige Sternmiere
Звездчатка злачная,
Пьяная трава
S, Н , BH, Sb, CG, Ма
V- Vlll
2n = 26; Н
dugj, sa tri јаsпа пегvа , zeleп j, sa kozastjm ј
trepljastjm obodom. Kruпicпjh ljstjca 5 ; Ьijelj,
malo kracj, jedпaki јјј duzi od casjce, duboko
jzdijeljeпj па dva lјпеаrпа djjela. Prasпjka 1О ;
svj jlj samo пеkј razvjjeпj. Stublca З. Cahura
duguljasto jajasta, duza od casice ј otvara se па
6 djelova. Sjeme crпosmede, jajasto, 0,8- 1,2
mm dugo ј ро povrsjпj slabo zrnasto hrapavo.
Najvecu brojпost ј vjtalпost dstvaruje u eko-
sjstemjma пjzjjskog , brdskog ј gorskog pojasa,
па zakjseljeпjm, dubokjm ј vlazпjm tlima, tj. u
Ьiljпjm zajedпjcama redova Nardetalia, Arrhe-
natheretalia ј Molinietalia, а пesto rjede ј u
zajedпjcama reda Festuco-Sedetalia. Vесјпа
пј епјh populacjja heliofjtпog је karaktera, alj se
moze пасј ј u prorjjedeпjm sumama poplavпjh
tereпa. Sredпje godjsпje temperature па пјепim
staпjstima varjraju пајсеsсе jzmedu 6 ј 10°С, а
srednja godisпja relatjvпa vlazпost vazduha iz-
пo s j jzmedu 70 i 90%.
Slabe је krmпe vrjjedпosti ; potiskuje se
dubreпjem ј iпteпzivпom ispasom. Zbog aktivпjh
materija u korijeпu ubraja se u ljekovite vrste
паsе flore.
Rasprostraпjeпa је u gotovo cijeloj Evropi,
Kavkazu, сепtгаlпој Azijj, Sjblгu ј japaп sko- kitaj­
skoj oЫastj, te ргјраdа evroazjjskom florпom
el emeпtu .
 MOENCHJA
MANTICA
(L.) Bartlx.
Fam.
Caryophyllaceae

Pesёenka,
oblёna masankз

Peterostevna
pГZenka

Upгight chickweed
Moenchie de Verone
Aufechte Weissmiere,
FQnfzahlige Weissmiere

S,H,Sb, BH, CG, Ma

V-VII
2n = 38 ; Т

. Biljka vjsjne 10-40 cm, sjvozelene Ьоје, sa

Jednostavnjm ili granatjm korjjenom ј vjse fertilnjh
jzdanaka, kojj su uspravnj, tankj, jednostavnj jli
u gomjem djjelu razgranatj. Ljstovj rozete suvj
su vec u fazj cvjetanja ; listovj staЬijjke sjedecj,
naspramnj ј prj osnovj ± sraslj ; svj listovj linearnj
do ljnearno lancetastj, siljatj , golj, sjvkastozelenj,
1,5-3 cm dugj ј 2-5 mm sjrokj. Cvat је djhazjj
sa najёesce 3-1 о cvjetova. Brakteje su sjroko
jajasto Jancetaste, siljate ј sa sjrokjm Ьijelo
kozastjm obodom. Cvjetne drs~e do 8 cm duge, 1, 2. habltus, З . cvijet, 4. krunicni listi6 i prasn1k,
tanke, kruto uspravne ј gole. Casjёnjh listica 5 ; 5. casiёni listi6, 6. tuёak, 7. otvorena cahura s casicom
jajasto lancetastj, kruto pravj, sjljati, sa 1 nervom, uzduzno presjeёenom, 8. sjemenka gledana s dvije
ро obodu vrlo sjroko Ьijelo kozasti, dugj 5-9 mm. strane
Kru njёnj ljstjci (5) Ьijelj, duguђasto objajastj,
skoro dvostruko duzj od ёasjёnjh listica, naj-
ёesce sa cjjelim obodom. Prasnika 1о . kracjh od
ёаsјсе. Plodnjk loptast do jajast, sa 5 gotovo
1;1ravjh stublca kojj su dvostruko duzi od plodnika. cjjalnu vrstu asocjjacjje Festuco-Agrostetum, sto
Cahura sjroko jajasta do jajasta, duga gotovo se moze odnosjtj samo па jednu od njenjh
kao ј ёаsјса, prava ј otvara se па vrhu sa 1О brojnjh populacjja, koje se danas svrstavaju u
zubaca koji su malo savjjenj prema spolja. Sjeme dvjje, prostorno, ekoloskj ј morfoloskj dobro
tamnosmede, 06-09 mm dugo, trouglasto okru- izdjferencjrane podvrste, od kojjh је М. М. subsp.
glasto ј zrnasto hrapavo. caerulea (Bojss.) Clepham endem Balkanskog
lzrazjta је heljofita. koja optjmum za zjvot poluostrva.
nalazj u razljёitim asocjjacjjama klasa Molinio- Rasprostranjena је u juznoj Evropj jzuzev
Arrhenatheretea ј Festuco-Brometea ; Horvat et Madarske ј juzne Svajcarske, te u Turskoj ј
al. (1974) navodj је kao karakterjstjёnu ј djferen- pripada submedjteranskom flornom elementu.

29

1. donjj djo Ьiljke, 2. gomjj djo staЫjjke sa listovjma
cvjetovjma, З . cvjjet, 4. uzduzni presjek cvjjeta,
5. cahura, 6. cahura s krunjcom ј easjcom
Vjsegodjsnja ј prj dnu odNenjela Ьiljka,
vjsjne 10-50 cm, busenasta i od osnove па sve
strane jako granata. Rjzom puzeci ј odNenjen.
StaЬijjka polegla jlj ustajuca, gola, hrapava jlj u
donjem djjelu sjtno dlakava. Ljstovi usko linearnj,
5-25 mm dugj ј 0,5-1,5 (2,5) mm sjrokj, sa
jednjm neNom i ро obodu ostro hrapavj. Cvjetovj
pojedjnacni; listjca donje casjce 4 ј dosta su
kracj od casjce, jajasto lancetastj bjeljcasto-
smeдe kozastj, sjljato bodljastj, sa jako izraze-
njm srednjjm neNom - u vjdu koblljce. Casjca
cjevasto zvonasta, 3-6 (7) mm duga, gola, sa
30
PETRORHAGIA
SAXIFRAGA
(l.) Link.
( Tunica saxifraga
/ L./ Scop.)
Fam.
Caryophyllaceae
Susulj,
modar kameniёak
Haljica, krenilca
Tunjc Flover, Coar1 Aover
Tunjque saxjfrage
Steinbrech Felsennelke.
Gevбhnllche Felsennelke
Туника
S, Н , BH, Sb,CG, Ма
Vl- Vlll (IX)
2n = 60; Ch
duguljastjm, tupjm ј slabo trepljastjm zupcima ;
casjcnj listicj zelenj do ruzjcasto-
-Ьijeli, spojenj meдusobno sa bjeliёasto koza-
stim rebrjma. Krunjёni listjcj ruzjcastj jli Ьijeli ,
skoro 2 puta duzi od casice; krunjcne ljske
sprijeda jzreckane, obrnuto srcaste, sa З zjljce,
3-4 mm duge ј postepeno suzene u nokatac,
bez parakrunjce. Stublca 2, konёasta. Cahura
ј budzasto jajasta, jednako duga kao casjca ј
otvara se sa 4 zupca. Sjeme stjtasto, 1- 1,5 mm
dugo ј 0,6-1 ,2 mm §jroko, bradavjcasto.
Ova heljofjlna vrsta najvecu brojnost ј po-
krovnost, te socjjalnost, nalazj na suhjm ј toplim
stanjstjma submedjteranskog, brdskog ј gorskog
pojasa. Navodj se kao karakterjstjcna vrsta ve-
getacjje reda Festucetalia valesiacae, jako ulazj
u sastav asocjjacjja redova: Bromf!talia erecti,
Scorzonero-Chrysopogonetalia, Sedo-Scleran-
thetalia, jtd. Srednje godjsnje temperature па
njenim stanjstjma najcesce variraju jzmeдu 8 ј
15°С, а srednja godjsnja relatjvna vlainost va-
zduha krece se jzmeдu 50 ј 60%. lndjkator је
plitkjh, humoznjh karbonatnjh tala, сјја pH-vrjjed-
nost varjra jzmeдu 5,5 ј 7,5 najcesce.
Prjpada submedjteranskom flornom ele-
mentu (od Spanjje do Persjje).
 VIOLA CANINA L.
Fam. Violaceae

Pasja ljublёica

Pasja violca,
pasja ruza

Тамјанушка ди ва

Dog's vlolet,
Heath dog vlolet
Violette de chien,
Violette de serpent
Hunds veilchen,
Heideveilchen
Vlola matta,
Viola selvatica
Фиалка собачья

S, Н, BH,Sb,CG, Ма
IV - VII
2n = 40 ; Н

Nadzemnj dio rizoma najёesce kratak, raz-

granat, ponekad sa vrjjezama. lzdanak pokrjven
prorjjedenjm dlakama ili gol najёesce mutno-ze-
len. StaЬijjke najёesce pojedjnaёne, uspravne ilj
poluuspravljene, 5- 15 (-20) cm, оЬiёn о samo
prj osnovj razgranate, sa 3-6 listova. Listovi
rozete odumiru prjje cvjetanja; lisne drske sraz-
mjerno su duge; ljska uzano do sjroko jajasta,
2-5 cm duga ј 1-2 cm sjroka. Zaljscj usko 1, 2. habltus, З, 4, 5. zaliscl drugog, treceg i sestog
lancetastj ili §jljastj, najёesce 0,5-1,5 cm dugj. lista, 6. ёahu ra
StaЬijjka nosi 1-3 cvjjeta, cija duzjna varjra
izmedu 1,5 ј 2,5 cm ; cvjetovj ne mjrjsu; cvjetne
drske do З puta duze od lista u ёјјеm se ~azuhu
nalaze, sa 2 brakteole u gornjem dijelu. Casjёnj
listjcj srpastj, па vrhu sjljati, sa oko 2 mm dugjm Rasprostranjena је u umjerenom djjelu
ј cetvrtastjm prjvjescima. Krunjcnj ljstjci svijetlo Evrope, Azjje ј Sjeverne Amerjke. Veoma је
do tamnoplavoljuЬicasti , pri osnovj bjeliёastj , varij aЬilna ј na prostoru Jugoslavjje razlikuju se
obrnuto jajastj, donjj kracj od boёnjh , bradatj, dvjje podvrste- V. с. subsp. canina ј V. с. subsp.
razlicite sirjne; ostruga 4-8 mm duga, valjkasta, montana, od koj jh prva nalazj optjmum uslova
ve6jnom debela, na vrhu tupa, prava ili neznatno za zjvot u acjdofilnjm ljvadama i pasnjacjma
savijena nagore, Ьijela ili zu6kastoЬijela ј duza brdskog ј gorskog pojasa klase Nardo-Callune-
od casjcnjh privjesaka. Polen loptast jlj tetraeda- tea, а druga u subalpjnskjm rudinama na kiseljm
ran. Zjg kratko kljunast ј papilozan. Plod izdu- tlima sveza: Jasionion orblculatae, Poion viola-
zeno jajast, na vrhu tup ilj siljat, gol, duzj od ceae i Eu-Nardion.
ёasice ј pucajuci. Sjeme jajasto, zuckastoЬijelo Cijela Ьiljka је ljekovita - sadГZj glikozjd
do mrko. vjolin. Као krma је slabog kvaljteta.

31

1. donji dio Ьilj ke , 2. dio slaЬij ike s listovima i cvjetovi-
ma, З. dio staЬijike na presjeku, 4. cvijet, 5. casica,
6. ёahura
Visegodisnja Ьiljka sa debelim, kratkim, ±
uspravnim, drvenastim rizomom. StaЫo 30-200
ст visoko, jednostavno ili razgranato, u donjem
dijelu 4-uglasto. Listovi sjedeci, u donjem dijelu
staЫa duguljasto-eliptiёni , duzi od internodija
staЫa, rasporeoeni naspramno ili ро tri u prslje-
nu. U gornjem dijelu staЫa listovi vrlo varijabll-
nog oЬiika, usko lancetasti do trouglasto lance-
tasti, pri osnovi srcasti ili zaokruzeni, raspore-
oeni naizmjenicno. Cvjetovi podboceni sa 2
male, opadajuce brakteje u prosto ili slozeno
dihazijalnim klasastim ili grozdastim cvastima,
32
LYTHRUM
SALICARIA L.
Fam. Lythraceae
Vrblca velika,
vrblёica velika
Navadna krvenka
Врбеста трева
Purple Loosestrife.
Willowherbe
Salicaire,
Lysimachie rouge
Blutwe1derich,
Gemeiner Weiderich
Salicerella, Salicaria
Дереб ни к иволистныu ,
Плакун - трава
S, Н , BH, Sb, CG, Ma
Vl- IX
2n = 60; Н
skupljenim u vrhu staЫa u metlicu, rједе samo
ро 1 cvijet u pazuhu listova namjesto pojedinih
dihazija. Tubus casice sa 12 istaknutih, dlakama
pokrivenih, nerava. Unutrasnji zupci ёasice si-
roko trouglasti, dva puta kraci od linealno lance-
tastih do siljastih spoljnih zubaca. Krunica od 6
elipticnih ili izduzeno eliptiёnih plaviёasto-pur­
purnocrvenih, rijetko ruziёastih ili Ьijelih listica.
Prasnika 12 rasporeoenih u 2 kruga i zg loЫjenih
Ыizu osnove ёasicnog tubusa. Plodnik sa 2
karpele, sinkarpan. Plod ёahura , zatvorena u
tubusu ёasice , puca sa 2 kapka. Sjemena mno-
gobrojna zuckastomrke Ьоје.
Karakteristiёna је vrsta poplavnih livada i
pasnjaka reda Molinietalia i klase Phramitetea.
Optimum zivotnih uslova nalazi u zajednicama
sveze Molinion, Phragmition australis W. Koch
1926. i Magnocaricion. Cesta је u zajednicama
cretova klase Scheuchzerio-Caricetea fuscae ,
te u livadskim zajednicama sveze Arrhenathe-
rion efatioris, Deschampsion caespitosae, Trifo-
lion resupinati i Mofinio-Hordeion secafini.
Као krma, slabog је kvaliteta. Dobra је
medonosa. Znaёajna је ljekovita Ьiljka.
Opste rasprostranjenje : U Evropi, Aziji,
Africi (samo u Alziru}, Sjevernoj Americi, Juzno1
Americi (Peru) i u jugoistocnoj Australiji.
 RANUNCULUS
ACRIS L.
(Syn. R. acer L.)
Fam.
Ranuncu/aceae

Zabnjak ljutic

Ripeca zlatica

Барски лутич ,
лутиче

Meadow Buttercup
Bassinet d'or, Bouton d'or
Scharfer Hahnenfuss
Batrachio, Tazza
Лютик едкиО

S, Н, ВН, Sb, CG, Ма

V-X
2n = 14 (16, 28, 42, 56);
н

Vjsegodjsпja zeljasta Ьiljka, зо-1 оо ст vj-

soka, sa kratkjm rizomom ј mпogobrojпim boc-
пim korje пovjma. StaЬfjjka uspravпa i razgraпje­
пa, u doпjem dijelu gola, u gorпjem sa prilegfjm
dlakama. Prjzemпj fjstovj sa dugom peteljkom
± duboko dlaпasto izrezaпi па (З-) 5-7 ispera-
ka. Ројеdјпј su jspercj duboko trokrpastj, пjihovi
rezпjevi urezaпo паzuЫјепј, liпealпj , laпcetastj
ilj duguljasto jajasti, u mladosti svjleпasto, ka-
snjje prileglo cekjnjasto dlakavj. Gomji listovj па 1. donji dio Ьiljke, 2. list, З . cvijet sa strane, 4. cvijet
staЫjici sjedeci, usjeceni do osnove u fjnealne odozdo, 5. zblmi plod (orasice na cvjetnoj lozi),
ilj lancetaste rezпjice . Cvjetne drske valjkaste, 6. orasica
sa prjlegljm dlakama. Cvjetovj preёnjka 0,8- 2,5
cm, skupljeni u racvaste cvastj. Perjjant sastav-
ljen od 5 jajastjh prileglo dlakavjh casjcпjh fjstjca
ј pet sjajnozutjh 6- 11 mm dugjh jajastjh krunjcnjh U vecem procentu sadгZj toksjcпj рrоtоапе­
fjstjca. Medne kesice - nektarije sa poklopcem. mопјп ј spada medu пajotrovnjje livadske Ыljke .
Ginecej apokarpan. Orasjca mnogo па goloj Za stoku је vrlo skodljjva u zeleпom staпju. Као
cvjetnoj lozj. Pojedjne orasice oko з mm duge, krma u sjjeпu је bezvrjjedпa. Dobra је medoпo­
uglasto okruglaste, sa pravim ifj malo savjjenjm sa. Opste rasprostranjeпje : Evropa, sjeverпa ј
kljunom. juzпa Azjja, sjeverDa Afrjka, Sjeverna Amerjka ј
Као vrsta sjrokog rasprostranjenja zastup- Novj Zeland.
ljena је u mпogim zajednjcama livada ј pasпjaka, Uz орјsапј tjpskj oЬfjk - var. acris ( R. acris
ug l avпom hjgrofilпjm ј mezofjfпjm. Karakterj- var. typicum Beck), kojj obuhvata vjse formj, u
stjcпa је vrsta klase Molinio-Arrhenatheretea. nasoj florj zastupljeп је ј planjпski oЫik - var.
Optlmum rasprostraпjenja је u zajedпjcama alpinus Heuff. sa njskom staЫjikom - 15 (ЗО)
sveze Calthion ј Arrhenatherion elatioris. cm ј sitnijim cvjetovima preёnika 0,8- 1 cm.

зз

1, 2. klijanac, З . donji dio Ьiljke, 4. list, 5. cvijet,
6. orasica, 7. orasica na cvjetnoj lozi
Visegodisnja Ьiljka, (15) ЗО-40(-50) cm
visoka. lz kratkog rizoma ili iz donjeg dijela
staЫjike razvijaju se puzave stolone sa listovima
i adventivnim korjenovima. StaЫjika uspravna ili
pri osnovi polijeze i ustajuca, razgranata. Pri-
zemni listovi troperi, svi listjci sa drskama, tro-
djelni, nepravilпo krupпo nazuЫjeпj . Listovi stab-
ljike sljcпi prizemnim, prema gore jedпostavпijj ,
najgorпji sjedeci. Cvjetovi 2-3 cm u precпjku па
dugim dlakavjm ј jzbrazdaпjm drskama. Casjcnj
ljstj(:j (5) jajasti, dlakavi, prileglj uz krunicu.
Sjajпih zlatnozutjh kruпiёпih listica 5, duzi od
34
RANUNCULUS
REPENS L.
Fam.
Ranunculaceae
Puzavi ljutic,
puzavi zabnjak
Plazeca zlatica
Ползест жабњак
Creeping Buttercup
Renoncule rampaute
Kriechender Hahnenfuss
Crescione salvatio
Лютик nол зучиu
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
(IV) V-VIII (Х)
2n = (16), 32; Н
casicпih. Giпecej apokarpaп . Orasice па kugla-
stoj, cekiпjasto-dlakavoj cvjetпoj lozi, з mm
dugacke, okrugle, spljosteпe ј gole, sitno jstaё­
kaпe sa јаsпо istaknutim rubom. Kljun ploda
siroko trouglast, prav ili slabo savijeп.
Naseljava vlэZпa ruderalпa mjesta i depre-
sije, te vlazne i poplavпe ljvade i pasпjake od
пiziпe do subalpjnskog pojasa. Као zпacajna
kompoпeпta vegetacije klase Molinio-Arrhenat-
heretea, Ьгојпо је zastupljeпa u zajednicama
sveze Trifolion resupinati, te u mпogim fitoceпo­
zama reda Molinietalia, Deschampsietalia, Ar-
rhenatheretalia i Agrostietalia stoloniferae, ka-
rakteristjcпa је vrsta sveze Agropyro-Rumicion
crispi i asocijacija: Trifolio - Agrostietum stoloni-
ferae Markovic, 1973. ј Agrostio-Ranunculetum
repentis Knapp 1945). Veliku brojnost ostvaruje
u vegetacijj klase Phragmitetea, prveпstveпo u
zajedпjcama sveze Beckmanion eruciformis So6
1933, te u sumskjm ekosistemima reda Populie-
talia albae Br.-81. 1931 . i Salicetalia purpureae
Моог 1958.
Jedna је od rjjetkjh livadskjh Ьiljaka roda
Ranunculus koja пiје toksicпa, odnosпo skod-
ljiva za stoku . Meautjm, kao krma, slabog је
kvaljteta.
Opste rasprostraпjeпje : Evropa, Azjja, sje-
verпa Afrjka ; adveпtivпa u Sjeverпoj Americi.
 RANUNCULUS
SARDOUS Crantz
Fam.
Ranunculaceae

Sardinijski ljutic,
oЬiёni zabnjak

Srhkodlakava zlatica

Hairy Buttercup -
Renoncule sarde,
Renoncule des marais
Sardinischer Hahnenfuss
Stroscione
Лютик сардинскиО

S, Н, ВН , Sb, CG, Ма
(IV) V-IX (Х)
2n = 16 (32, 47, 48) ; Т

Jednogodjsnja, 1 0-ЗО(-50) cm vjsoka Ьilj­

ka. StaЬijika sa strsecjm dlakama jli skoro gola,
od osnove vecjnom granata, sa mnogo cvjetova.
Prjzemnj listovj sa drskama, trodjelnj. Srednjj
rezanj suzen u drsku ј jzdijeljen na tri djjela, dok
su Ьоёnј reznjevj jzdjjeljenj па dva reznja. Ljstovj
staЬijjke sliёni su prjzemnim ј prema vrhu stab-
ljjke jednostavnjji. Najgornjj је sjedecj, s usko
lancetastjm reznjevima. Cvjetovj 1,2 - 2,6 cm u
preёnjku sa drskama koje su jzbrazdane ј prile-
glo dlakave. ёаsјёnј listj(:j jajastj, usjljenj, treplja-
sto dlakavj, nanize okrenutj, otpadaju . Krunjёnih
listica 5 (ili vise). Jajasti su i svjjetlozutj. Ginecej
apokarpan. Cvjetna loza kuglasta, dlakava. Ora-
sice :Zute Ьоје sa zelenim obodom, spljostene,
sa strane glatke ili ± bradavicaste, na vrhu sa
0,5 dugim trouglastjm ј malo savijenim kljunom.
Naseljava vla:Zne ј mocvarne livade i pasnja-
ke, а takode i obradjvane povrsine, rubove
putova i vla:Zna ruderalna mjesta sa mineralno-
1. donji dio Ьiljke, 2. dio staЬijike sa listovima i cvjeto-
vima, з. zblmi plod (orasice na cvjetnoj lozi),
4, 5. orasice
moёvarnjm tlom koje је uglavnom slabo· kjsele
do kjsele reakcjje. Karakteristjcna је vrsta reda
Trifolio-Hordeetalia H-ic 1963. ёesta је u zajed-
nicama vla:Znih travnjaka reda Arrhenatheretalia
Pawl. 1928. i Bidentetalia 8r.-81. et Тх. 43, te u
asocjjacijama sveze Deschampsion caespitosae
i Polygonion avicularis 8r.-81. 31 .
Za stoku је vrlo skodljjva usljjed prjsustva
toksjcnog protoanemonjna u vecem procentu.
Opste rasprostranjenje : Evropa, Azija, Sje-
verna Amerjka.

35

1. donji dio Ьiljke, 2. gornji dio staЫjike sa listovima i
cvjetovima, З. cvijet, 4. uzduzni presjek cvijeta
Siroko Lineovo shvatanje ove vrste danas
је najslozeniji agregat uze shvacenih srodnih
vrsta i njihovih podvrsta, koje se ne sато ро
ekologiji i spoljnoj тorfologiji vec i ро broju
hroтozoтa тeдusobno razlikuju. Tako Alche-
milla glabra Neyg. iта 2n = 96, А. oЬtusa Bus.
2n = 103, А. xanthoclora Rothm. 2n = 105, А.
acutiloba 2n =са. 105-109, itd.
L) prikazu ove vrste ostaceтo pri Lineovoт
shvatanju.
StaЫjika 1о - 50 ст visoka, gola ili ±
dlakava, zelena do plavkastozelena, а preko
36
ALCHEMILLA
VULGARIS L.
Fam.
Rosaceae
Virak,
oblcna vrkuta
Navadna plahtica
Петлова перо
Lady's Mantle
Manteau de Notre-Dame
Gemeiner Frauenmantel
Erba ventaglina
Манжеn<а обыкновенная
S, Н, ВН, Sb, CG, МА
V -IX
2n = 96-110; Н
ljeta ponekad crvenkasta ili sтеда. Nadzeтni
гјzот pokriven ostaciтa zalistaka i sterjlnjh
rozeta. lzdancj uspravnj ili ustajucj. Ljstovj rozete
sa dlakaviт i dugaёkjт drskaтa (5-10 ст) ,
okruglasto-bubrezastj, najёesce s оЬје strane ±
dlakavj, 1,5-4 ст §jrokj, jzdjjeljenj па 7-11 rez-
njeva kojj zalaze do 1 / 4 jli 1 /З ljske, rједе do
1 / 2, najёesce svuda unaokolo nazuЫjenj jlj jz-
reckanj ; listovj staЬijjke nesto тanji su nazuЫje­
njт zaljscjтa, а u predjelu cvastj zvjezdasto
usjeёenj. Cvast najёesce jako rasjrena, sa
тnogo cvjetova koji su zelenj ј goli. Casjёnj ljsticj
kracj jlj jste duzjne kao ј ёasjcna cjjev; listjcj
spoljne ёаsјсе kracj od ёasjёnjh ljstjca.
Optiтalne uslove za zjvot nalazj u тezofjl­
njт, kseroтezofjlnjт ј hjgromezofjlnjт ljvadaтa
i pasnjaciтa nizijskog, brdskog, gorskog i subal-
pjnskog pojasa. Vrste ovog agregata karakterjsu
razliёite asocijacije i sveze redova Arrhenathere-
talia, Molinietalia, Deschampsietalia, Brometalia
erecti, Nardetalia, jtd.
Znacajna је krmna Ьiljka ј svojjт prjsustvoт
indjcjra na travnjake vjsokog projzvodnog poten-
cjjala. Mladi ljstovj sluze za spravljanje vitaтjn­
skog ёаја, ёorbl, varjva ј pjrea prj ishranj u
prirodi. Rasprostranjena је u Evropj, Azjjj, Sje-
vernoj Атегјсј ј Grenlandu.
 FILIPENDULA
VULGARIS
MOENCH
( F. hexapetala Gilib.)
Fam. Rosaceae
Suruёica,
gomoljasta
konёara

Navadna sraёica,
gomoljasti oslad
Мајска снегулка

Orop\vort
Filipendule
Knollenrusterstaude,
ЕrЬа peperina
Ла6аэник LUeC'ТWleneCТЬIU,
Таволrа

S, H, BH,Sb,CG,Ma
V - JX
2n = 14, 15: н

Najёes6e 30-80 cm visoka, sa priljёno tan-

kjm, kosjm ј ёvorovjtjm rizomom ; adventjvnj
korjjeni sa duguljasto vretenastim do loptastjm
krtolama. StaЬijjka najёesce jednostavna jlj ri-
jetko u gornJem djjelu razgranata, tanka, okrugla-
sta ili slabo jzbrazdana, gola, sa jako razmaknu-
tjm listovjma, uspravпa ili ustajuea. Listovj jspre-
kidaпo perastj, sa 8-25 parj ljstjca, kojj su
duguljastj, perasto rezпjevjtj jlj perasto nazuЫje­
пi . Zalisci listova rozete smeдi i kozastj, а zalisci 1. donji dio Ьiljke, 2. dio lista, з. vrsni dio staЫjike sa
gornjih listova malj, zeljasti ј nazuЬijeпj. Cvjetovj Jistovima i cvjetqvima, 4. cvijet, 5. apokarpan gineceum,
б . zblmi plod (orasice)
sestoёlaпj, dosta krupni, Ьijeli, slozenj u metliёa­
ste cjmozпe cvatj duzjпe 3-10 cm пајсеsсе.
Prasnjcj jste duzjпe kao ј kгuпјспi ljstici jli nesto
duzj. Karpela 9-12, slobodпjh ј pravjh ; stuЬic
јаsпо zadeЫjao. Plodjcj 3-4 mm dugj, sa kratkjm Srednje godjsпje temperature па njeпjm staпj ­
dlakama, sjedecj, пjsu spjralпo uvjjenj. stjma пајсеsсе varjraju jzmeau 7 ј 14°С, а
Difereпcjra se па velik broj populacjja, koje sredпja godjsпja relatjvпa vlaiпost vazduha iz-
nalaze optjmume za egzjstencjju u razlicjtjm meдu 60 ј 70%.
ekosjstemima mezokserotermnog ј kseroter- Mladj ljstovj upotreЫjavaju se kao salata, а
mпog karaktera, пајёеsсе па bazjёnjm tlima пesto kasпjje ј kao kuvaпo povrce, u mjesavjnj
submedjteranskog, brdskog ј gorskog pojasa. sa drugjm djvljjm povrcem , zbog specjficпog
Smatra se karakterjsticnom vrstom klase Fe- okusa. Gomoljj jmaju slatko-пagorak okus ј pod-
stuco-Brometea, ali је prjsutпa , sa пesto ma- sjecaju па gorke bademe, te se jedu prjjesnj ili
пjom brojnoscu ј vjtalпoscu . ј u zajedпjcama па razliёjte паёiпе pripremljeпi , najёesce sa
drugjh klasa travnjaёke vegetacjje, kao i u svjje- drugjm krtolastjm Ьiljkama, u oЬijku kasa. hljeba
tlim ј prorijeдeпjm borovjm ј hrastovjm sumama. i sl. Prjpada euroazjjskom flornom elemeпtu .

37

1. donji dio Ьiljke, 2. list gornjeg dijela staЬJjike, З. vrsni
dio staЫjlke sa listovima, cvjetovima i plodovima, 4. dio
staЫjike na popreёnom presjeku, 5. dvojna casica,
6. tucak
Bjljka vjsjne 30-70 cm. Nadzemnj djo rjzoma
pokrjven jzumrlim ostacjma zalistaka ј ljsnjh
drskj. StaЫjjka uspravna, kruta ј u gornjem djjelu
granata, sa mnogjm kratkjm cekjnjama ј strsecjm
dugackim dlakama па ёvoricjma, а u gornjem
djjelu sa brojnjm clankovjtim zljezdastjm dlaka-
ma. Ljstovi prstastj, s оЬје strane zelenj, sa
ri]etkjm sjvjm maljama od -dugaёkjh dlaka, sa
jakjm nervjma ј cesto naboranj. Prjzemni ј donji
llstovj staЫjike veljki, sa dugaёkim drskama ј
38
POTENTILLA
RECTA L.
Fam. Rosaceae
Petoprstica,
ёelasica velika,
Petoprstnik
Пето nрст
Sulphur Cinquefoil
Potentille droite
Hohes Fingerkraut,
Лаnч атка nрямая
S, H, BH, Sb,CG, Ма
V- Vll
2n = (28) 42 ; Н
5-7-clanj; gornjj ljstovj staЬijjke postepeno sve
manjj ј sa kracjm drskama, 5-ёlano prstastj.
Ljstjcj 15-100 mm dugj ј 5-35 mm §jrokj , dugu-
ljastj do klinasto objajastj, testerasto jlj perasto
usjecenj, s оЬје strane sa ро 7-17 zubaca, §jljatj
ili tupi ; zupcj slabo nazuЫjenj . Zaliscj donjjh
ljstova sraslj sa ljsnom drskom ; ohreje Jjnearne
do linearno lancetaste; zaljscj gornjjh listova
samo pri osnovj sraslj sa ljsnom drskom, dugu-
ljasto-lancetastj do jajastj, ро obodu cjjelj, na-
zuЫjenj jli reznjevjtj. Cvjetovj brojnj, kompono-
vanj u lijepe - razrjjeдene cjmozne cvastj; prvj
cvjetovj razvjjaju se sa vrlo dugaёkjm drskama,
dok su ostali sa kracim. Casjcnj listjci su trougla-
sto-jajasti, ± gusto dlakavj ј usjljenj; ljstjcj dvojne
casjce linearno-lancetasti, iste duzjne ј)ј nesto
duzj od casjce (rjjetko kracj), dugo usiljenj.
Krunicni listici 6-12 mm dugi, opsrcastj, Ьljjedo­
zuti do svijetlozlatnozutj, jste duzine kao ј casjcnj
listjcj ili nesto duzj. Prasnjka 20 (-25) ginecej
apokarpan. Cvjjetna loza gusto dlakava. Plodjcj
brojni, jajasti do duguljasto-jajastj, jako naborani
ј sjroko okrjljenj, smedj; stuЫc konusno cilindri-
can ј kracj od ploda ; zig malo prosiren.
Zivj u ekosistemima kserotermnjh pasnjaka
ј livada redova: Brometalia erecti, Festucetalia
valesiacae i Scorzonero - _Chrysopogonetalia.
Pripada subpontijskom flornom elementu.
 POTENTILLA
REPTANS L.

Petoprstica,
puzava petoprsta

Plazeci petoprstnik,

Петопрст врежаст

Creeping Cinquefoil
Potentille rampante,
Quintefeuille
Funffingerkraut,
Kriechendes Fingerkraut
Pentafillo
Л аnчат ка nолзучая ,
nятияистник

S, Н, BH, Sb, CG, Ma

Vl- Vlll
2n = 28; Н

Bjljka s uspravпjm debeljm гjzomom. Stab-

ljjka puzeca, koпёasta, jzduzeпa, пајёеsсе 3о-
1ОО cm duga, sa Ьоёпјm jzdaпcjma ј adveпtjvпjm
korjjeпjma па ёvorovjma. Ljstovj su prstastj,
dопјј ј sredпjj sa 5-7, а gomjj sa 3-4 rezпja ј
kracjm drskama, s оЬје straпe rjjetko dlakavj jlj
gotovo goli, а kod пekjh oЬijka ј sa gustjm
prjleglim dlakama. Listjcj (5-) 10 -30(-70) mm
dugj ј 3-25 mm sjrokj, jajastj jlj duguljasto
objajastj, suzeпj u kljпastu osпovu паzuЫјепј jlj
testerasto паzuЫјепј . Zaljscj prjzemпjh ljstova 1, 2. habltus, З . dvojna ёa.Sica, 4. krunicni listic, 5. tucak
kozastj, ± sraslj ро cjjeloj duzjпj sa ljsпjm
drskama ј sa пepodjjeljeпjm laпcetastjm ohreja-
ma; zaliscj listova staЬijjke jajastj, sjljatj, пај­
ёеsсе пероdјјеlјепј, а rjeae паzuЫјепј jlj usjeёe­
пi. Cvjetovj u pazuhu ljstova, реtоёlапј, ројеdј­
паспј , па dugim drskama ј promjera 15-25 mm. Arrhenatherion, tj. па duЬijjm oglejeпjm zemljjstj-
Casicпj listjcj ј listjcj dvojпe ёasice varijaЬilпj . ma. Sredпje godjsпje temperature па пјепјm
Кruпјспј listicj 8-12 mm dugj пајсеsсе, siroko staпjstjma пајёеsсе varjraju jzmedu 8 ј 12°С, а
opsrcastj, zlatпozutj . Prasпjka oko 20 gјпесеј sredпja godjsпja relatjvпa vlaiпost vazduha jz-
ароkаграп. Karpele Ьrојпе, пајёеsсе so-120; meau 70 ј 1ОО%.
stublc prj osпovj kupast, skoro termjпalaп, jste Dobra је рёеlјпја pasa ј korjstj se u паrоdпој
duzjпe jlj пesto kracj od plodjca. medjcjпj. Plodj(:j su povoljпa hraпa za ovce.
Staпjsta populacjja ove slozeпe vrste jesu Povoljпo djeluje па sekrecjju mljjeka, ali је stoka
hjgrofjlпe ј hjgromezofilпe ljvade poplavпog pod- пerado jede.
ruёja, te brdskog ј gorskog pojasa. Optjmum Pripada evroazjjskom flomom elementu, ali
uslova za zjvot пalazj u ekosjstemjma livada ј ju је covjek veoma rasjrio, te se moze smatrati
pasпjaka sveza : Agropyro-Rumicion, Molinion ј sekuпdarnim kosmopoli:om.

39
 SANGUISORBA
MINOR Scop.
Fam. Rosaceae

Dlnjlca,
mala krvara

Zelena svitlica

Мала диница

Salad Burnet
Pimprenelle SanguisorЬe,
Petite SanguisorЬe
Kleiner Wiesenknopf,
BiЬernelle
Pimpinelle
Черноголовник
кровохлебковыu

S, Н , ВН , Sb, CG. Ма
IV - Vll
2n = 28; Н

srasli sa Jjsnom dr~kom . Cvjetne glavjce ± sa

Ј'~ f\'\li\ {;'\_(j)_Q ·~ ~·· ~'
сь ~~-о v ~f;~' t!f\; 54 '
dugom dr~kom, priljёno Ьogate cvjetovjma, 0,5-
2 cm duge ј gotovo jsto toljko sjroke; u donjem

.%~\~
~\ · ~;(~;
;
3 dijelu glavjce mu~kj, u srednjem dvopolni, а u
_ t DiJ(:\ "'"· Jl ilf1
~r
~ ~ ~ ~ ~ "~-
gornjem zenski cvjetovi; otvaranje cvjetova ide
<.rtff]O<)([)O'& od donjeg dijela glavjce ; cvjetne dr~ke vrlo su
kratke, sa jednom lancetastom braktejom ј 2
i . . Ј ~~·~;
~~~ jajaste brakteole. Са~јса zelenkasta, crveno oro-
Ј • б v 'f\ol'•
,-;::::::;• 1 {_ 7 '1Ј ~ena, poslije cvjetanja otpada. Hjpancijum mre-
zasto naЬoran. cetvorouglast ј ро ivicama usko
1. donji dio Ьiljke , 2. list, З. vrsni dio staЫjike sa listom krjlat. Nektarije nedostaju. Prasnjka nајёе~
i cvijetnim glavicama, 4. muski cvijet, 5. zenski cvijet, 1о-зо, а u dvopolnim cvjetovjma najёesce samo
6. dvopolni cvijet, 7. plod 1-4; prasnjёki koncj bljeli јЈј crvenkastj; pra~njce
zute јЈј narandzaste. Karpela ј stublca najce~
2, а rједе 1 јЈј з; zjg sa vrlo dugaёkjm, strsecim,
crvenjm papilama. Plod cetvorouglast ± mrefa-
sto naЬoran јЈј bradavjcav, srastao sa hipnaciju-
mom ј sa hrptastjm uglovjma.
Biljka visine 1о-90 cm, sa jakim, granatim, Brojne populacjje ove vrste nalaze optjmum
odrvenjelim rizomom. StaЬijika uspravna ili usta- za zjvot u ekosjstemjma kserotermnjh ј mezok-
juca, jednostavna ili granata, gola ili u donjem serotermnih travnjaka klase Festuco-Brometea,
dijelu dlakava. Listovj perastj, sa 3-13 Jjstica; te se smatra karakteristjcnom vrstom ove klase.
prizemni listovj sa dugjm dr~kama, malo se Таkоде se javlja u kseromezofjlnjm Jjvadama
razljkuju od listova staЬijjke. Listj{:j okruglastj do reda Arrhenatheretalia, kao ј u svjjetljm Ьorovim
eliptjёnj, 0,7-2 cm dugj i 0 ,5-1,5 cm ~irokj, tupo ~umama klase Erico-Pinвtвa Horvat 1959.
nazuЬijenj do testerasti, sa svake strane sa ро Dobra је krmna Ьiljka, te se u novije vrijeme
3-9 zubaca sasvjm golj, svjjetlozelenj, sa donje uzgaja. Dobra је рёеЈјnја ра5а ј jma ljekovit
strane ne~to tamnjjj. Zaliscj malj, skoro sasvjm rizom. Pripada evroazjjskom flomom elementu.

40
 SANGUISORBA
OFFICINALIS L
Fam. ROЫJCti зе

Jarcija trava,
velika krvara

Navadna svetlica.
zdravilna strasntca

Обична диница

Great-Bumet
SanguisorЬe offie~nale
Ptmpinelle des pres
Grosser Wiesenkopr
Sangu1sorЬa
Кровохлебка
лекарственая.
К. алтечная

S, Н, ВН, Sb, CG, Ма

VI - X
2n 28, 56 ; н

Biljka najёesce 2Q-1ОО cm vjsoka, sa jakjm

granatjm гjzomom. StaЬijjke najёesce pojedjnac-
~e. uspravne ј u gornjem djjelu racvasto granate,
tzbrazdane ј suplje. Ljstovj perastj, sa 3-15
ljstjca; prizemnj sa dugjm drskama ; ljstjcj jajasti
ili duguljasto jajasti, sa srcastom osnovom ј
sprjjeda najcesce zaokruzeni, 1,5-5,5 cm dugj ј
0,7-3,5 cm sirokj, krupno testerasto nazuЫjeni, з

sa gomje strane tamnozelenj ј nesto sjaJn jjj, а

sa donje sivkastj ј sa jako istaknutom nervatu-
rom. Zaljsci prjzemnjh listova kozastj ј skoro
cjjelom duzinom sraslj sa ljsnom drskom; mali
zaliscj linearnj ј otpadaju. Cvjetnjh glavjca 1- 5,
jajastjh do skoro loptastjh, na dugim uspravnjm
drskama, dugih najёesce 1-2 cm ј sjrokjh o,s-.
1,5 cm, s oko 5-1О cvjetova, kojj su najёesce
dvopolnj. Casjca tamnosmeдecrvena, 4-dijelna.
Prasnjka 4, sa tamnocrvenjm do crnim prasnicj-
ma. Karpela jedna; stublc 1, kratak ј s umjereno
dugim papjlama na zjgu. Plod zatvoren, s otv-
rdnutjm, ёetvr1astim ј usko krilatim hjpanciju-
mom.
Zjvi u ekosjstemjma hjgrofilnjh livada ј pa-
snjaka reda Molinietalia ј smatra se njjhovom
karakteristiёnom vrstom. Таkоде se javlja sa
nesto smanjenom brojnoscu i vitalnoscu u higro-
mezofilnim livadama reda Arrhenatheretalia.
1. donj1 dio Ьiljke, 2. dio l1sta rozete, З. d10 stзЬIJike sa
listom, 4 . vrsni dio grane sa CVjelnom glav1com, 5. plod
Као sto јој i latinsko jme kaie - ljekovita је
Ьiljka, сјје su aktjvne materije saponini, flavoni i
gorke tvarj, te se korjstj u medicjnj i veterjnj.
Dobra је pёelinja pasa. lma ј dobru krmnu
vrijednost u manjim koljcjnama. tj. ako ne рrеде
kolicinu od З do 4% u sijenu ; u ranim fazama
razvjca stoka је rado pase, aJi unesena u vecim
kolicjnama jzazjva nadгZaje ј proljeve. Potiskuje
se ranom kosnjom, jntenzjvnjm ispasanjem ј
дubrenjem, kao ј herblcjdjma. Pripada evroazij-
skom flornom elementu.

41

1. donji dio blljke, 2, З. list pri osnovi s taЫa, 4. list u
gornjem dijelu staЫjike, 5. vrsni dio grane sa cvastima,
6. list pri osnovi cvasti, 7. cvijet
Glavni korijen najёesce snaian, а nadzemni
dio rizoma nerazgranat ili slabo razgranat, kra-
tak. StaЬijika (5-) 10-40 (-60) cm visoka, neraz-
granata ilj slabo razgranata, uspravljena ili po-
luuspravljena. Ljstovj su veoma varijabllni, ne-
parno perasto slozeni, prjzemni nekada prosti ili
sa 1-4 рага listica, а na staЬijici s oko 7 parj,
gornji su sjedeci, а prizemni sa priliёno dugom
drskom; ljstjcj su jzduzeno jajasti do eliptjёnj jlj
lancetasti, vrsnj krupnjji od boёnjh, dugj do 6 ј
sirokj do 2 cm, па ljcu skoro goli, а na naliёju
pokrjvenj, najёesce prjljuЬijenjm svjlastjm dlaka-
ma. Zaljscj su mali ј najvecjm djjelom ilj potpuno
42
ANTHYLLIS
VULNERARIA L.
Fam. Fabaceae
( = Papilionaceae)
Ranjenik,
ranjenlca,
belodun
Pravi ranjak
Мачкина детелина
Lady's Fingers (engl.),
Кidney Vetch (amer.)
Trefle jaune des saЫes ,
Vulneraire
Echter Wundklee
Erba vulneraria,
Antillide
Язвеник обыкновенныu
S, Н , ВН, Sb, CG, Ма
V - Vlll
2n = 12; Н
srasli sa staЬiom , obuhvatajucj ga. Cvastj su
glaviёaste , pojedjnaёne jlj ро dvjje, pгjvjdno
vrsne, а ustvarj u pazusjma gornjjh ljstova, kojj
su sliёnj prjpercjma ј duboko jscjjepanj u 3-7
reznjeva; cvasti su od veceg broja cvjetova;
cvjetovj su skoro sjedecj, uspravnj ј dugj 8- 19
mm ; ёasica је manje-vjse opnasta, 6-17 mm
duga, u mladjm stadjjima cjevasto flasastog
oЬijka, а u starjjjm ± trbusasta, malo naduvena,
pokrivena vunastim do pustenastim dlakama,
vecinom Ьijela do zuckasta, prj vrhu crvenkasta
do purpurnoljublёasta ; krunjёnj ljstjci suzenj u
dugj nokatac, bjeliёastozute do svijetlozute, jlj
narandzaste do crvene Ьоје, sa slobodnom za-
stavjcom, pri osnovj srcoljkom; krjla su samo
malo kraca od zastavjce а nesto duza od ёunica:
ёunic је sjljat, bez kljuna i ёesto ± crven.
Prasnjёkj konci su sraslj u cjjev ј u gornjem djjelu
prosjreni. Tuёak је na drsci, sa dugjm ј ostro
savijenjm, na mjestu zavoja zadeЬijalim stubl-
cem ј glavicastim zjgom. Mahuna koso jajastog
oЬijka, na drscj, spljostena, zatvorena u ёasjcu
i jma jedno sjeme ; sjeme је jajasto, glatko,
sjajno, jsarano zutjm ј zelenjm pjegama.
Vrsta је veoma varjjabllna. Optjmum nalazi
u suhjm pasnjacjma klase Festuco-Brometea.
Ljekovjta је Ьiljka ј dosta dobra krma.
 CHAMAESPAR-
TIUM
SAGIПALE (l.} Р .
Gibbs. (Syn. Genista
sagittalis L.)
Fam. Fabaceae

Streliёasta zutica Ј
prijestap

Prevezanka,
krilata koseniёica

Жолтача

Winged broom
Genёt aile,
Petite genistrelle
FIOgelginster
Ginestra alata

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V-VII
2n = 44, 46, 48; Н

Busenastj poluzbun, vjsjne 1 о-25 cm. Nad-

zemnj djo rjzoma puzecj ј drvenast. StaЫo
poluuspravljeno jli uspravno, nerazgranato jlj
razgranato, sastavljeno od З do 6 ljstolikjh cla-
naka sa zjlavjm, opnasto kozastim, sjajnjm zele-
njm krilima, prekjnutjm u vjsjnj clanaka ; na
svakom clanku se nalazj ро jedan ljst, tj. ро 2- 5
na svakoj granj, vecinom dugih 1- 2 cm ј sjrokjh
oko 0,5 cm ; mladj ljstovj gusto pokгjveni mekjm
dlakama а kasnjje ogole ј relatjvno rano opadaju. 1. donji dio Ьiljke, 2. dio grancice sa listom, З. dio
Cvjetovj su svjjetlo zlatnozuti, duzjne 11-1 З mm, grancice sa listom i cvjetovima, 4. poprecni presjek
sa cvjetnom drskom nesto duzom od casjcne granёice, 5. dio cvasti sa cvjetnom drskom, brakteo-
cjjevj, sa dvjje sjlaste brakteole, komponovanj u lama ј casicom, 6. dijelovi krunice, 7. mahuna
loptaste jli jajaste, guste vrsne cvastj, koje su
uspravne ј najcesce sa ро 5-15 cvjetova. Casica
dvousnata, pokгjvena mekjm svjlastjm dlakama
s usnama jednake duzjne ј duzim od casjcne Ova srednjoevropsko-juznoevropska vrsta,
cjjevi; donja usna s uskjm srednjjm reznjem а koja pripada subatlantsko-submedjteransko-
gornja sa lancetasto sjljatjm reznjevjma. Krunjcnj prealpskom flornom elementu, optimalne uslove
ljstjcj ± jste duzjne, otvorenozutj i ne opadaju: za zivot nalazj u ekosistemima acidofjlnjh ljvada
zastavjca gola ili гјеае pokrivena prorijeдenim reda Nardetalia, u brdskom ј gorskom pojasu ;
maljama; krila jzduzeno ljnearna, prava ј na vrhu znatno је rjeCia u nekjm asocijacijama reda
tupa. Mahuna izduzeno spljostena, najcesce Brometalia erecti, na zakjseljenjm tljma, kao i u
1,5-2 cm duga ј oko 0,5 cm sjгoka, pokгjvena zajednjcama sveza Poion violaceae ј Jasionion
kratkjm prjljuЬijenjm dlakama, otvara se puca- orblculatae.
njem na dva kapka ј jma 2-6 sjemenkj ; sjemenke Ova ukrasna ј ljekovjta Ыljka moze Ьitj
jajaste, sjajne i masljnastozelene. otrovna ako se uzjma u vecjm koljcjnama.

43
 DORYCNIUM
HERBACEUM Vill.
Fam. Fabaceae

Zeljasta
bjeloglavka,
bjelog\avica

Mnogocvetna
spanska detela

Зелеста
белоглавица

Badasse,
Dorycnium herbace
Krautiger Behaarter,
Bartklee
Trifoglio senze lappola,
Moscino
Дорикниум

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V- Vlll
2n = 14; Ch

ёasica pokrjvena prorjjeёlenjm, kratkim, prjljuЫje­

1. donji dio biljke, 2. dio staЫjike sa listom, З . dio
staЫj i ke
sa listovima i cvastima, 4. cvijet, 5. ёasica,
6. mahuna
Poluzbun jlj zeljasta Ьiljka. StaЬijjka us-
pravna jlj poluuspravna, samo prj osnovj odrve-
njela, 30-45 cm vjsoka, s uspravnjm Ьоёпјm
granama, koje su pokrjvene prorjjeёlenjm dlaka-
ma. lnternodjje 3- 5 puta duze od ljstova. Lisne
drske kratke; srednjj listjcj duzjne 7- 18 mm ј
sjrjne 4-6 mm, kao ј ostalj ljstjcj u ranjjjm fazama
pokrjvenj dlakama а kasnjje golj jlj rjjetko dlakavj.
Cvastj su stjtaste, guste ј naj ёesce bez prjpera-
ka, komponovane od 15 do 25 cvjetova. Cvjetne
drske duze od ёаsјёпе cjjevj jli od cjjele ёаsјсе ;
nim dlakama, sa kratko trouglastim zupcjma;
krunjca Ьijela, sa zastavjcom oko 2 puta duzom
od ёаsјсе (4-5 mm) ј oko 2 mm sjrokom, sa
ёunicem tamne Ьоје . Mahuna jajasta do jzdu-
zeno jajasta, 3-4 mm duga ј oko 1,5 mm §jroka,
2-3 puta duza od casjce, malo пaduveпa ј
uzduz naboraпa. Sjeme okruglasto-jajasto ј пе­
zпаtпо spljosteпo.
Optjmum zivotпih uslova пalazi u submedi-
teraпskjm, medjteranskomontanim ј eumedjte-
ranskjm kameпjars kjm pasnjacjma, па pljtkjm
karboпatnjm tljma, сјјј рН пајёеsсе varjra jzmeёlu
6,5 ј 8. Ojfereпcjra se па prostoru Jugoslavije u
veci broj varijeteta, kojj karakterjsu ј djferenciraju
razlicjte asocjjacije redova : Scorzonero-Chryso-
pogonetalia, Thero-Brachypodietalia, Brometa-
lia erecti i sl., te fjtoceпoze svjjetljh borovih
suma reda Pinetalia heldreichii-nigrae Lakusic
1972. ј asocijacije kserotermпjh ljscarsko-listo-
padnjh sjЬijaka jugojstocпe Evrope, koje pripa-
daju redu Ostryo-Carpinetalia orientalis Lakusic,
Pavlovjc, Redzjc 1984.
Zbog suhog ј kozastog ljsca, stoka је pri
pasj jzbjegava, te је kao krmпa Ьiljka bez vrjjed-
nosti.
Rasprostranjeпa је u Evropi, Traпskavkazju
ј Maloj Azjjj.

44
 LOTUS
CORNICULATUS L.
Fam. Fabaceae

Zuti zvjezdan,
smiljkita

Navadna nakota

Жолт звездан

Common Bird 's-foot,

Trefoil
Lotier cornicule,
Lotier des pres
Gemeiner Hornklee,
Gewohnlicher H6rnklle
Trifogliolino,
Moscino giallo
Лядвенец рогатиu

S, Н , BH,Sb,CG, Ма
IV - X
2n = 24 ; Н

. . StaЬijjka polegla, ustajuca jlj uspravпa, gola

rlr slabo dlakava, slabo razgraпata, duziпe пај­
сеsсе 5-30 ст. Listovj sa kratkom drskom ј
petoclaпj ; listjcj па kratkjm drskama, kljnasto
objajasti do gotovo laпcetasti . Zaljsci reduciranj
u vrlo kratke bodlje ili zljezdaпe kvгZjce . Cvastj
stitaste, na drskama duzjпe preko 1о ст, vecj-
пom sa 2-6 cvjetova. Cvjetovj па vrlo kratkjm
drskama ; casjca sa 5 пerava, sa zupcima dugim
kao cijev; kruпica zuta, spolja cesto ± crveпka­
sta, pri susenju postaje postepeпo zeleпkasta, 1. donji dio Ыljke, 2. vrsni dio staЫjike sa listovima u
duga 1D-14 mm ; zastavica skoro okrugla do cvastima, З. cvijet, 4, 5, 6. dijelovi krunice (4. zastavica,
5. krilo, 6. ladica), 7. mahuna, 8. mahune u stitu
siroko jajasta, suzeпa u пokatac ; krjla siroka,
objajasta, пesto uza od cunica koji је kracj od
zastavjce ј pod pravjm uglom savijeп navjse, te
пaglo suzeп u prilicno dug kljuп . Mahuпa okru-
gla, prava, u zrelom staпju kesteпjastomrka,
duga 2-3 cm, sa sjemeп ima odvojenim rastresj- vrste (L. С. var. a/pinus Ser.) ulazj u sastav
tjm pareпhjmom . Sjeme loptasto-jajasto, sјајпо, plaпjпskjh rudjпa па karboпatima klase Elyno-
mrko do crvenkasto, cesto sa crпjm mrljama. Seslerietea.
Као vrsta sa sirokim arealom, od Evrope ј Zvjezdan је veoma dobra stocпa hraпa,
Azjje do Afrjke i Australije, te sa sirokom ekolo- kako u svjezem staпju tako ј u sjjeпu , te se cesto
skom valencom u odпosu па оsпоvпе ekoloske kultivjra.
faktore, djferencjra se u vecj broj oЬijka, kojj Ljstovj smjljkjte bogatj su vjtamjпima, ра ih
пalaze optimum uslova za zjvot u razlicjtim u пekim zemljama jedu kao zdravu proljetпu
ekosjstemjma mezofjlnjh ljvada ј pasnjaka reda salatu jlj varjvo. U mladim ljstovjma (do maja)
Arrhenatheretalia, te mezokserofjlnjh pasпjaka ima 100- 140 mg % vitamiпa С ј oko 1О mg %
reda Brometalia erecti; plaпjпskj varijetet ove karotjпa.

45
 MEDICAGO
ARABICA (1 .)
ll шi~1011
(М fll ICIIIII 1SIЬII1. )
1 1111. 1 .1t ICt\ IU

РЈ gnvn lucornn.
рјоgнvя vljn

11 ~ 1 ш 1 луц Р" 1

~, н~'{i 1 1ш .1 vur
Lн.•,щю 1 1 •lt 1.•,
lllp\11\1 :1 НIVI\tiO
нiЉit'!..IЬI Щrlt11'
Wt~ll !..lt Љ.
llll11pl\ ,, tџtp 1\~Щ , \
IIК'ЦI'f'll 1 ,1, ,\t'Ck щ

'. 11. 1'11. •м1

Vll
• t\ l t~. ,

1 11\ЧI\I !1,, t lj\.., , .' 1it' .-1,\\IIJI\..c :-.\ lt:·l•" 11\1,1 1 111.\1\11
tl.\11\,1, 1 lr~\1, 1 .llt:.t.rl.. ~·. (• ш.\1\1111.1
 MEDICAGO
SATIVA L. SUBSP.
FALCATA (L.)
Arcang. (Syn. М.
falcata L.)
Fam. Fabaceae

Zuta lucerna,
zuta vija

Srpasta meteljka

Жолта луцерка,
кривошија

Sickle Alfalfa Medick

Luzerne batarde
Sichelluzerne
Erba m'edica de fior gallo
Люцерна серповидная

S, H,BH,Sb,CG, Ma
V -IX
2n = (16) 32; Н

StaЫo ustajuce jli poleglo, пајёеsсе 20-60

ст dugo. Listjci kliпasto duguljastj jlj lјпеаrпј ,
oko 1 cm dugj ј 1 ,5-3 (-1 О) mm sjroki, veciпom
samo па vrhu паzuЫјепi, fiпo dlakavi, cesto
Ьodljasto usjljeпj. Cvjetovi 7-11 mm dugi, svije-
tlozute do tamпozute Ьоје, rједе bjelicasti, skup-
ljeпj u skraceпe kuglaste grozdove. Casjca gola.
Mahuпa prava jlj srpasto savijeпa, 5-15 mm
duga, 3-4 mm gjroka, ve6iпom obrasla jedпo­
stavпim dlakama ili gola, u zrelom staпju crne
Ьоје. Sjemeпki 2-8 (пајсеsсе 4) u mahuпj; 1. donji dio Ьiljke, 2. dio staЫjlke sa llstom i zallscima,
sjeme 2,3- 2,5 mm dugo, 1-15 mm sjroko ј З. llstlc, 4. vrsni dio staЫjike sa llstovlma i cvastima,
0,7- 1 mm debelo. 5. mahuna
Ova euroazjjska koпtiпeпtalпo-submedite­
raпska vrsta optimum uslova za razvice i razvoj
пalazj u suhjm travпjacjma submedjteraпskog, sпја relatjvпa vlaiпost izmeдu 50 ј 60%. Као
stepskog ј brdskog pojasa. Nјепе populacjje vrsta u сјеlјпј pripada kategoriji heliofita, ali su
ulaze u sastav asocijacija redova Festucetalia пеkе пјепе populacjje dobro ргјlаgодепе па
valesiacae, Brometalia erecti ј Origanetalia Th. sjЬijaёke zajedпjce i rubove suma, te jh mozemo
Muller 1961 . Navodl se kao karakterjstjcпa vrsta smatratj heljofitпo- poluskjofjtпjm .
sveze Geranion sanguinei Тх. 1960. jz reda Ljпeovo shvataпje ove podvrste kao ро­
Onganetalia, odпosno klase Trifolio-Geranietea sеЬпе vrste prihva6aju ј daпas autorj razпih
sanguinei Th . MOIIer 1961 . lzrazjta је kalcjfilna flora, ра se uпutar пје izdvajaju dvije podvrste,
vrsta, ра samjm tjm ј bazjfjlпa; р Н -vrjjedпost od kojih јеdпа ( Medicago falcata L. subsp.
zemljjsta па kojima ostvaruje пajve6u brojпost ј glandulosa / Dav./ Kozuh.) пaseljava suha ј
vjtalnost пајёеsсе varira izmeдu 6 ј 8. Sredпje topla staпjsta Poduпavlja. Као dobra krma uz-
godisnje temperature па пјепim staпjstima пај­ gaja se u Evropi, Azjjj 1 Sjeverпoj Amerjci.
ёеsсе variraju lzmedu 8 ј 15°С, а srednja godi- Меdопоsпа је Ыljka.

47

1. klijanac, 2. donjl dio biljke, З. dio staЫji ke na
poprecnom presjeku, 4. vrsni dio staЫji ke sa listovima
i cvastima, 5. list, 6. listic, 7. cvast, 8. cvijet, 9. dio
staЫjike sa mahunama, 1О . mahuna, 11 . sjemenka
Jednogodjsnja, dvogodjsnja jlj vjsegodjsnja
Ьiljka sa vretenastjm korijenom duzjne do 50 cm.
StaЫo najcesce ustajuce jli poleglo, 1О-60 cm
dugo, busenasto, sa prjleglim jli prema dolje
odstoje6jm dlakama. Ljstovj ро veljcjnj varjjabll-
nj ; ljsne drske па donjjm ljstovjma 3- 8 cm duge,
а па gornjjm mnogo krace ; listj6j objajastj ilj
sjroko eliptjcnj, srednjj sa nesto duzom drskom
od bocnjh. Zaljscj sjroko jajastj do jajoljko lance-
tastj, zasjljenj, cjjelog oboda ilj ± nazuЫjenj,
najcesce dugj kao listicj ali vecjnom znatno uzj.
48
MEDICAGO
LUPULINA L.
Fam. Fabaceae
Dunjica, hmeljasta
lucerna
Hmeljna meteljka
Хмеловидна
луцерка ,
дивајонџа
Black Medlck
Mlnette doree
Gelbklee,
Hopfenklee
Trifogliolino selvatico
Л юцерна хмеловидная
S, Н , ВН , Sb,CG, Ма
V - IX
2n = 16 , 32 ; Н( Т )
Cvastj па dugoj drscj, sa 1Q-50 cvjetova, 4-5
mm §jroke, u pocetku loptaste а kasnjje nesto
jzduzene. Cvjetovj na vrlo kratkjm drskama, 2-4
mm dugj; ёаsјса dvaput manja od zastavjce,
dlakava ј sa trouglasto lancetastjm zupcjma;
krunjca svjjetlozute do tamnozute Ьоје; cunjc
vrlo mal. Plodnjk s donje strane s dugjm dlaka-
ma ; stubl6 debeo, sa glavjcastjm zjgom. Mahuna
1,5-3 mm duga, bubrezastog oЬijka , gola jlj
slabo dlakava, sa jako razvjjenjm transverzalnjm
nervjma ј u zrelom stanju crne Ьоје. Sjeme
jedno, izduzeno jajasto, 1,5-2 mm dugo, glatko,
vostanozute do zelenkaste Ьоје.
Ova §jroko rasprostranjena evroazjjska
vrsta s eksklavom u sjevernoj Africj razvrstava
se na vecj broj ekoloskj i morfoloskj jzdjferenci-
ranih populacija, koje Ьiljni taksonomj oznaca-
vaju kao varijetete ј forme. Neke od njjh optjmum
uslova za zjvot nalaze u antropogenoj - tercjjar-
noj vegetacjjj redova Chenopodietalia ј Sisym-
brietalia, а neke u antropogenoj - sekundarnoj
vegetaciji redova Brometalia erecti ј Arrhenathe-
retalla; navodi se kao slaba karakteristjёna vrsta
sveze Mesobromion. Heliofjlna је, termofilna,
mezokserofilna i bazjfjlna vrsta.
lma visoku hranjivu vrjjednost kao krma, te
se uzgaja u Evropi, Sjevernoj Americj, Juinoj
Amerjcj ј Australijj. Dobra је pёel jnja pasa.
 LATHYRUS
LATIFOLIUS L.
( Syn . L. megalanthus
Steudel)
Fam. Fabaceae

Sirokolisni grahor,
grahovina

Ve lecvetni grahor

Ди в грав, граорика

Everlasting реа
Pois а bonquets
Bukett Wicke
Veccjone dj macchja
Чина широколистная

S, Н , BH, Sb, CG, Ma

Vl - Vlll (IX)
2n = 14 ; Н

Vjsegodjsnja Ьiljka s razgranatjm rizomom.

StaЬijjka duga 6D-200(300) cm, okrjljena, krjla
sjroka 2,5 - 6 mm. Ljstovj sastavljenj jz jednog
рага listjca sa rasljjkom: Ljstici ljnealni do jajasti
ili eliptjёno - kruznj, dugj (3)4-15 cm ј sjгokj 3-50
mm. Zaljscj lancetastj do jajastj, polukopljastj.
Grozdasta cvast sadГZj (5)8-15 cvjetova, mnogo
duza od ljstova. Casjca zvonasta, zupcj nejedna-
kj. Krunjca tamnocrvena, rjede bjeljёasta. Ma-
huna jzduzeno linealna, gola, mrke Ьоје, duga
5-11 cm ј sjroka 6-10 mm, sadгZj 8-14sjemena. 1. djo lista, 2. vrsnj djo grane sa ljstom ј cvjetovjma.
Sjeme poluloptastog jlj ovalnog oЬijka. Qsjm з. cvjJel, 4. ёаsјса, 5. prasnjci ј tucak, 6. mahune
tjpjёnog oЬijka - var. latifolius; (L. latifolius var.
typicum Posp.), kojj jma do 8 cm duge mahune
ј ug/avnom eliptjcne ili sjroke listove, te grozdove sta је u vegetacjjj sveze Bromion erecti (djferen-
sa 3- 12 cvjetova, zastupljen је ј var. membrana- cjjalna је vrsta asocjjacjje Bromo-P/antaginetum
ceus (Presl.) Beck/ L. membranaceus Presl./ , litorale Ht (1949) 1962, kao ј u vegetacjjj sveze
kojj jma grozdove samo od З do 5 cvjetova i Arrhenatherion elatioris (regjonalno је karakterj-
mahune dugacke do 11 cm. stjcna vrsta asocjjacjje Arrhenatheretum me-
Naseljava kserotermne livade ј pasnjake dioeuropaeum-Salvietosum nemorosae llijanjc
uglavnom па duЬijjm bazjcnjm, neutralnjm ј et Segulja 1978).
umjereno kiseljm zemljistima. Karakterjsticna је Као krmna Ьiljka vrlo dobrog је kvaljteta u
vrsta zajednica sveze Scorzonerion vi/losae. zelenom stanju ј u sijenu. Znacajna је ј kao
Optimum uslova za zivot nalazi u mnogjm zajed- medonosna blljka.
nicama (npr. u asocijacijama Bromo-Chrysopo- Opste rasprostranjenje: u juznoj Evropj, а
gonetum Н -је 1934. i Danthonio-Scorzoneretum prema sjeveru do Cehoslovaёke ј Poljske, prema
vil/osae Ht et Н - је (1956) 1958 znacajna је kao jstoku do SSSR-a. Pripada istocnosubmedite-
regjonalno karakterjstiёna vrsta asocjjacjje ). Се- ranskom flornom e/ementu.

49

1. donjl dio Ыljke, 2. dio sta Ы]ike sa listovima, З.
sa zaliscima, 4. cvast, 5. casica, 6. mahuna
Biljka sa tankjm, dugjm i olistalim izdancima.
StaЬio i listovi plavicastozeleni, goli jli sa kratkjm
prjleglim dlakama, ustajuce jli povijusavo 30-
60{- 120) cm dugo, vecjnom razgranato, neokrj-
ljeno, cetvorougaono ј ± jzbrazdano. Listovi
mali, sa 0,5-3 ст dugom drskom, jednjm parom
ljstjca ј razgranatom rasljjkom; ljstjcj lancetastj
do uzano eljptjcnj, najcesce 1-4 cm dugj ј 3-6
{- 12) mm siroki, najcesce usiljeni ј oblcno sa tri
jasno jstaknuta ј vjse nejasnjh uzduznih nerava.
Zaliscj kracj jli iste duzjne kao ljsna drska,
asimetrjcno strelastj do kopljasti { donji cesto
polustrelasti), {5) 10- 30 mm dugj ј 3-6 {- 12)
50
LATHYRUS
РАд TENSIS L.
Fam. Fabacoae
Livadski grahor,
livadna grahorika
Travniёki graho r
Ли вадскаграорика
Yellow vetchling,
Meadow реа
Gesse de pres,
Gesso sauvage
Wiesenkicher
Pisello de prali
Чина луrовая
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
VI - VII
2n = 14 ; Н
mm sjrokj. Cvast mnogo duza od listova, sa
drskom duzine 5-15 cm i sa 3-12 cvjetova ;
cvjetovi 1- 1,5 (-2) cm dugi, slabo mirisljavi ;
casica zvonasta, sa trouglasto-lancetastjm zup-
cima, donjim duzjm od gornjjh ali kracim od
casjcne cijevj ; krunjca zute Ьоје , s obrnuto
srcastom zastavicom koja је nesto duza od krila
ј iskrjvljenjm cunjcem ; stublc u gornjem djjelu
malo prosjren ј njje uvjjen. Mahuna linearno-lan-
cetasta, 26-33 mm duga ј oko 6 mm sjroka, sa
list slabo izrazenjm mrezastjm neгvjma , u zrelom
stanju oblcno gola, cme Ьоје i sa 6-12 sjemena.
Sjeme okruglo do malo socjvasto, 3- 3,5 mm
dugo, mrke jlj crvenkastozelene Ьоје, а ponekad
ј sa crnim tackama.
Livadskj grahor је siroko rasprostranjena
evroazjjska vrsta, koja naseljava ekosjsteme
mezofilnjh (jvada reda Arrhenatheretalia, hjgro-
folnjh (jvada redova Molinietalia ј Oeschampsie-
talia, te ekosjsteme tresetjsta klase Oxycocco-
Sphagnetea Br.-61. & Тх. 1943. lzrazita је heljo-
fjta, na cjjjm stanj§tjma srednje godjsnje tempe-
rature najcesce varjraju izmedu 6 ј 12"С, а
srednja godjsnja relativna vlainost vazduha jz-
medu 65 ј 90%.
U umjerenjm kolicjnama је hranjjva Ьiljka;
uzgaja se za krmu u Velikoj Brjtanijj. Prjpada
medonosnjm ј ljekovjtjm Ьiljkama.
 ONOBRYCHIS
VICIIFOLIA Scop.
(Syn. О. sativa Lam.)
Fam. Fabaceae

Esparzeta

Navadna turska
detelja

Еспарзета

Esparsette Sainfoin,
Sainfoin, Esparcette
Hahnenkamm
Lupinella
Эсnерцет noceвou ,
Э . виколистниu

S, Н, BH, CG, Ma
V - VII
2n = 28; Н

Biljka vjsjne ЗD-70 ст, sa vrlo dugjm ј

debeljm glavnjm korjjenom, te kratkjm i granatim
nadzemnim djjelom rizoma, bez stolona. Stab-
ljjke najcesce mnogobrojne, lucno poluuspravlje-
ne, najcesce samo pri osnovj razgranate. Ljstovj
duzjne 5-15 cm, neparno perasto slozenj, donjj
sa lisnom drskom а gornjj sjedecj, sa 5-15 parj
listjca. Zaliscj veljkj, jzduzeno jajastj. Cvastj gro-
zdaste ј sastavljene od veceg broja cvjetova, u
pocetku guste, kratke, jajaste do jzduzeno valj-
kaste, а kasnjje jzduzene ј rastresjtjje. Cvjetovj 1. donji dio Ыljke , 2. list pri osnovi staЬijike, З. gomjj
duzjne 1D-14 mm, na kratkoj cvjetnoj drscj, dio staЬijjke sa listom, 4. listic, 5. grozdasta cvast,
strse. Prjpercj opnastj, sjlasti. Casjёna cjjev 6. dio cvasti sa cvijetom ј brak1eolom, 7. ёаsјса sa
kratko zvonasta, sa zupcjma duga 5-7 mm; prasnjcima ј tuckom, 8, 9. mahune
zupcj 3,5-4 puta duzi od casjcne cjjevj, lancetastj
do zaokasto sjlasti. Krunjcnj listjcj sa kratkjm
nokatcem, golj, ruzjёastj do zjvahno karmjnc-
rvene Ьоје, rједе bjeljcastj. Mahuna polukruzno
savjjena, jako spljostena, t:uga 6-8 mm ј gotovo submedjterana, а covjek ju је prosjrjo ро cjjeloj
jsto toliko §jroka, cesto sa priliёno §jroko krjlatim Evropj, Azijj, Sjevernoj Amerjcj, Juznoj Americj
ј bodljjkavo nazuЫjenjm grebenom, sa 1 sjeme- ј Africj. Njene prjrodne populacije optjmum us-
nom, nakon sazrjjevanja okermrke Ьоје ј opada lova za zjvot nalaze u suhjm ј topljm, te umjereno
cijela ; sjeme је jajasto-bubrezasto ј mrke Ьоје. suhjm ј umjereno topljm travnjacjma submedjte-
Ovu znacajnU krmnu Ьiljku ёovjek је odavno ranskog, njzjjskog ј brdskog pojasa, tj. u vegeta-
uоёјо ј росео је kultjvjsati od XV vjjeka, na suhjm cjjj redova Scorzonero-Chrysopogonetalia, Fe-
ј toplim karbonatnjm tljma, gdje njje moguce stucetalia valesiacae, Brometalia erecti, te na
kultivjratj lucerku ј druge krmne leptirnjace. Pri- suvljjm ljvadama Arrhenatheretalia. Dobra је
rodne populacjje ove vrste zjve u jstoёnom dijelu pcelinja pasa, te se ubraja u medonosne Ыljke.

51

1 . donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio grane sa listovima i
cvjetovima, З . dio stahljike sa troperim llstom, 4. list sa
jednim listicem, 5. cvijet sprijeda, 6. cvijet sa strane,
7. easica
StaЬio debelo, uspravпo ili od osпove po-
luuspravljeпo , nezпatno razgranato, bez adveп­
tivnih korjenova, dlakavo ili zljezdovito dlakavo,
sa kratkim izdancima bez trnova. Listovi uglav-
nom troёlani , а gornji prosti - sa jedпim listicem
duziпe 1,5-3 cm i siriпe 0,5- 1,5 cm, izduzeno
elipticпi, ± pokriveпi :Zijezdastim dlakama ili goli.
Zalisci veliki, polujajasti, testerasto nazuЫjeni i
obuhvataju staЫjiku, srasli sa lisnom drskom i
pokrjvenj zljezdama. Cvjetovj 1,5-2 cm dugj,
52
ONONIS
ARVENSIS L.
(О. hircina Jacq.)
Fam. Fabaceae
Gladis, zeёji trn,
runjavi zeёak
Njivski gladez
Зечји трн
Bocks Hauhechel.
Стальн ик nа ш енныu
S, H, BH, Sb,CG, Ma
Vll - Vlll (IX)
2n = 32; H(Ch)
gornji pojedjnaёni а dопјј u parovjma, па vrho-
vjma graпa ј gгапёјса , u pazusjma listova ј sa
kratkom drskom, slozeni u guste grozdaste cva-
stj_ ёasica pokrjvena maljama ј zljezdastjm dla-
kama, sa ljnearпo lancetastjm zupcima 2,5 puta
duzjm od ёаsјёпе cijevj. Krunjca је ruzjёasta ј
prozeta crvenjm zilicama, гјеае Ьijela ; zastavica
± okrugla, duga 15-18 mm, najёesce za polo-
vjпu duza od Ьijeljh ili ruziёastih krila, sa leдne
straпe slablje ilj јаёе pokrjvena zlijezdama ; ёu пјс
poпekad duzj od krila, na vrhu sjljat ј kljuпasto
produzeп. Mahuпa jajasta, pokrjveпa zljezda-
stim dlakama, kao zrela zutomrke Ьоје i vecjпom
sa 2 sjemeпa ; sjeme ± loptasto, priliёпo krupпo,
bradaviёavo i mrke Ьоје.
Rasprostraпjeпa је uglavпom u koпtiпeпtal­
nim djjelovjma Evrope, te u sredпjem i juzпom
djjelu SSSR-a, i difereпcjra se па veci broj
infraspecijskih oЫika, koji optimum uslova za
zivot пalaze u zajedпicama klase Festuco-Bro-
metea; za sredпju Evropu se пavodi kao karak-
teristiёna vrsta sveze Cirsio-Brachypodion На­
dаё & Klika 1944, koja obuhvata polusuhe sup-
koпtiпeпtalпe pasпjake.
Ova је vrsta slabe krmп~ vrijed пostj .
U mediciпj se ёеsёе upotreЫjava srodпa
vrsta Ononis spinosa L., koja ulazi u sastav
razпih diuretiёnih ёајеvа.
 ONONIS
SPINOSA l
Fam. Fabaceae

Bodljikavi zeёji trn ,

bodljikavi gladis

Plazeёi glade:Z

Бодлест зечји трн ,

грмотрн

Restharrow
Arrёte Boeuf, Borigrane
Domige Hauhechel
Arrestabue, Bonaga

S, H, BH,Sb,CG, Ма
VI-IX
2n = 30, 32; Н (Ch)

Zbunj6 sa snainjm i dugim glavnim korijenom,

bez stolona, sa poluspravnim ili uspravnim iz-
dancima, visine 30-60 cm najёesce i dlakavim
jfj zljezdasto dlakavjm ; boёni izdancj zavrsavaju
se ± ёvrstim tmovima. Ljstovi su sa kratkom
lisnom drskom jfj sjedeci; donji troclanj sa krup-
nijim vrsnim listicem а gornjj prostj ; fjstici su
izdu:Zenj ili jajasti, katkad eliptjcni ilj jzduzeno
eljptjёni, 0,5-2,5 ст dugj ј 6-1о mm §jrokj,
testerasto nazuЫjenj ј pokrivenj njeznjm zljezda-
stim dlakama. Zaljsci su veliki ј polujajasti, ± 1. vгSni dio grane sa Hstovima i cvjetovima, 2. uzduzni
obuhvataju staЫjiku . Cvati su gusci ili rastresitiji presjek cvijeta, З. casica, 4. mlada mahuna s ostacima
grozdovi. Cvjetovj pojedinaёni ili ро 2 u pazusjma cvijeta, 5. mahuna sa casicom, 6. poprecni presjek
listova, najёesce na bodljjkavjm kratkjm boёnim mahune
jzdancima, 6-25 mm dugi. Casica mnogo duza
od kratke cvjetne drske, gotovo dvousnata, sa
lancetastim zupcima 2-4 puta duzim od ёasicne Dijeli se na veci Ьгој infraspecjjskjh sjstema,
cijevi, pokrivena dugim prorijeдenjm dlakama ј od kojih је, osim tjpjёne podvrste sa njenjm
zlijezdama. Kruniёni listjci ruzicaste Ьоје i prozeti varjjetetima ј formama, za jugojstocne dijelove
tamnije obojenjm zilicama, rjeae su svjetloljubl- nase zemlje znaёajna ј О. s. subsp. antiquorum
ёasti ili Ьijeli , 2 puta duzi od ёasice; zastavica (L.} Arcang, koja јпаёе ргјраdа mediteransko-
је okruglasta nesto duza od cunica, sa zljezda- orijentalno-turkestansko-submediteranskom
stjm dlakama; kгjla su bjeliёasta ј za 1/2 ilj 2/ 3 flornom elementu, dok tipjёna podvrsta pripada
kraca od zastavice. Prasnjcke kesjce naizmje- submedjteransko-euroazjjsko-subaltantskom
niёno okrugle ј jajaste. Plod jzduzeno koso flornom elementu. Nalazj optjmum zjvotnjh us-
jajast, oko 7 mm dug, pokriven mekjm dlakama lova u pasnjacjma ј livadama klase Festuco-Bro-
ј zlijezdama, vecjnom sa jednim, ~еае sa dva metea (Mesobromion). Као mlada dobra је
sjemena. Sjeme okruglasto, mrko, poprskano krma. Medonosna је i ljekovjta Ьiljka.
tamnijjm pjegama, bradaviёavo .
53

1, 2. habltus, з. listic, 4. zalistak, 5. cvijet, 6. casica,
7. mahuna
Jednogodisnja Ьiljka sa tankim i jako razgra-
natjm korjjenom. StaЫa 10-30 cm duga, vecj-
nom razgranata, dlakava, polegla, ustajuca jli
uspravna. Ljstovj па kracjm drskama ; ljstjcj 8- 1о
mm dugj, klinasto objajastj, ёesto do preko
polovjne nazuЬijenj , Ьljjedozelenj ; srednjj ljstjcj
na mnogo duzoj drscj od boёnjh. Zaljsci na
osnovj prosirenj, jajastj do jajasto lancetastj,
najёesce kracj od ljsne drske. Drske cvastj krute,
± uspravne, odstojece. Glavjce do 15 mm duge
ј 7- 1 о mm §jroke, u poёetku loptaste а kasnjje
jajaste ј sa oko 20-30 cvjetova; cvjetovi 2- 5 mm
54
TRIFOLIUM
CAMPESTRE
Schreber
Fam. Fabaceae
Poljska djetelina
Poljska detelja
Полска детелина
Hop-trefoil,
Hop-Ciover
Petit trefle d'or
Gelber Ackerklee
Pratolina salvatica
Клевер поле воu
S, Н , BH, Sb, CG, Ma
V - Vll
2 n = 14 ; Т
dugj, na drskama za polovinu kracjm od cjjevj
casjce, u fazj precvjetavanja oborenj ; zupcj ca-
sjce nejednaki, donjj duzi od gornjjh kao ј od
cjjevj casjce; krunjca svjjetlozuta do jako zuta а
u kasnjjjm fazama zutomrka; zastavjca sa 12- 16
dubokjh brazda, а krjla ј cunic povezanj; stublc
samo do 1 14 duzjne mahune ; sjeme jajasto.
lma veoma sjroku ekolosku valencu u od-
nosu na osnovne ekoloske faktore. Srednje
godisnje temperature na stanjstjma populacjja
medjteranskog pojasa variraju jzmedu 1З ј 16°С,
submedjteranskog jzmedu 11 ј 14°С, а brdskog
ј gorskog pojasa jzmedu 8 ј 11 ос . Srednja
godjsnja relatjvna vlainost vazduha na stanj-
stjma razlicjtjh populacjja ove vrste varjra izmedu
50 ј 70% . Vitalna је na razljёitim matjcnjm
supstratjma ј razljcitjm tljma karbonatnjh ј sjljkat-
nih serjja. Visoku brojnost, vjtalnost ј Ьioproduk­
cjju ostvaruje u kserotermnjm ljvadama ј pasnja-
cima klase Thero-Brachypodietea Br.-BI. 1947,
kseromezofilnim ljvadama ј pasnjacjma klase
Festuco-Brometea Br.-BI. et R. Тх. 1943, te u
mezofilnim livadama klase Molinio-Arrhenathe-
retea R. Тх. 1937. Prjpada kategorjji medono-
snih ј ljekovitih Ьiljaka.
Dobra је krma.
Rasprostranjena је u Evropj, zapadnoj Aziji,
sjevernoj Africj, na Maderj ј Kanarskim ostrvjma.
 TRIFOLIUM
FRAGIFERUM L.

'*
Fam . Fabaceae

r
Jagodasta
djetelina,
bjelicasta djetelina

Jagodasta detelja

Јагодаста
детелина

Strawberry Clover
Trefle-fraise,
Porte-fraise
Erdberklee,
Friesischer Klee,
Blasenklee
Trifoglio fragolino
Клевер ягодиu ,
К. земляничныu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
(V) VI-IX
2n = 16; Н

Vjsegodjsпja (rjjetko dvogodjsпja) Ьiljka s

puze~jm stol~mjma .. StaЫa 1Q-20 (-40) cm,
p~zeca, па cvorov1ma se ukorjeпjuju. Ljstovj
kl1п':lsto objajastj, jajastj do eliptjcпj , 1-2 cm
dug1, s ± 20 рагј Ьоспјh пегаvа. Zaliscj kozastj
laпcetasto sjljastj, opkoljavaju staЬijjku . Cvjetпe
glavice loptaste- па vrlo dugim drskama. Casica
cjevasta, odozgo gusto dlakava s ± 20 пегаvа,
gorпja polovjпa posljje cvjetaпja mjehurasto пa­
duveпa. Кгuпјса svjjetloruzicasta do сгvепа, ri-
jetko Ьijela ± dvostruko duza od casjce. Plodпjk 1. . habltus, 2. dio listica, З. cvjetna glavica poslije
пadcvjetaп , jzgradeп od 1 oplodпog listjca. Gla- cvJetanja, 4. cvijet, 5. casica razrezana i rasirena,
6. casica u vrijeme sazrijevanja ploda, 7, 8. dijelovi
vjce паkоп cvjetaпja izgledaju kao jagoda. Ma-
krunice, 9. sjemenka
huпa spljosteпa, kozasta s 1- 2 sjemeпa, opko-
ljeпa uvecaпom casicom. Sjeme bubrezasto,
zuto s mгkjm mrljama.
Obrasta ravпjcarske ј doliпske livade ј pa-
sпjake . Cesta је па vlaiпjm ј zamocvareпjm rjstjcna vrsta asocjjacjje Trifolio-Agrostietum sto-
mjestima pored putova i obala. Prjlagodeпa је loniferae Markovjc 1973), zatjm kao pratjlac u
па ekstremпe uslove vlaiпostj tla, а takode ј па zajedпjcama sveza: Magnocaricion, Sparganio-
djelimjcпo zaslaпjeпa tla. Karakterjstjcпa је vrsta Giycerion, Beckmanion eruciformis, Nano-Cy-
higrofjlпjh livada ј pasпjaka reda Trifolio-Hordee- perion flavescentis ј Fymbrostylion dichotomae.
talia. Optjmum pogodпostj za zjvot postjze u Daje krmu odlicпog kvaljteta.
zajedпjcama sveze Molinio-Horde;on secalini ј Opste rasprostraпjeпje : gotovo u cjtavoj
Trifolion resupinati, kao sto su: Trifolio-Hordee- Evropj, jzuzev vjsokjh рlапјпа ј sjeverпih djjelova
tum secalini Н- ј(: ( 1934) 1958;,. Рдеtо- Trifolietum Skaпdjпavjje ј Rusjje, zatjm u sjevernoj Afrjcj ј
fragiferi Mjcevskj 1968. ј dr. (.;esta је u zajedпj­ zapadпoj Aziji, па Maderi i Kaпarskjm ostrvjma.
cama sveze Agropyro-Rumicion crispi (karakte- Evroazjjskj florпj elemeпt.

55

1. donji dio biljke, 2. dio listica, З . dio staьlji ke sa
listovima i cvjetnim glavicama, 4. cvijet, 5. sjemenka,
6, 7. dio staЫjike na presjeku (6= subesp. hybridum,
7= subsp. elegans (Savi) Asch. et Graebn.)
Visegodisnja Ьiljka sa korjenovjтa kojj pro-
diru duboko u tlo, te sa stolonjтa. StaЬio neraz-
granato, do 50 ст dugo, golo jli u gornjeт djjelu
staЬio dlakavo (rjjetko ± razgranato). Ljstovj na
drskaтa do 1о ст; listjcj skoro sjedeci, jajastj
ilj objajastj do sjroko eljptiёni, zaoЬijenj jli ±
usjeceni na vrhu, skoro ро сјјеlот obodu nazub-
ljenj ј sa тnogobrojnjm racvastjт bocniт nervj-
ma. Zaliscj trouglastj ј cekinjasto usiljenj. Cvatj
loptaste, 1,5-2,5 ст , sa тnogo cvjetova na
dugiт drskaтa : drske donjjh cvjetova jste du-
zjne kao i ёаsјса, а gornjjh dvostruko duze ;
56
TRIFOLIUM
HYBRIDUM L.
Fam. Fabaceae
Svedska djetelina,
hibridna djetelina
Svedska detelja
Детелина шведска
Alsike Clover
Trefle hybride
Schweden Кlее ,
Trifoglio ibrido ograzioso
Клевер роэовыu .
Клевер шведскиu
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V- Vll
2n = 16; Н
cas1ca sa pet nerava ј donjiт zupciтa nesto
kracjт od gornjih ; krunica Ьijela ili ruzicasta, &-7
тт , 2-3 puta duza od casjce, posljje cvjetanja
тrka, а zastavica naborana ј mnogo duza od
krila ј cunjca. Mahuna eljptjcna, gola, sa 2--4
sj eтena . Sјете jajasto do tetraedrjcno, zutoze-
leno do taтnoтaslinastozeleno.
Razdvaja se u dva varjjeteta: Т. h. var.
hybridum L. ј Т. h. var. elegans (Savj) Boiss.,
koji se dosta dobro razlikuju kako тorfoloski
tako ј ekoloski, ра jh nekj botaniёari dizu na njvo
podvrsta ili vrsta.
Ova slozena vrsta јта siroku ekolosku va-
lencu kako u odnosu na kljтatske ј pedogenetic-
ke, tako i u odnosu na Ьiotske faktore, te је sa
punoт vitalnoscu nalaziтo u razlicitiт zajedni-
caтa klase Molinio-Arrhenatheretea R. Тх.
1937; navode је kao karakteristicnu vrstu sveze
Deschampsion caespitosae, kao i asocijacije
Eleocharo-Caricetum nutantis R. Jovanovic-Du-
njic 1958.
Hibridna је djetelina тedonosna Ьiljka, а
njeni sasviт тladi listovi тogu se koristjtj kao
kuvano povrce. Vеота је dobra krmna Ьiljka.
Opste rasprostranjenje : od Kavkaza ј Male
Azije do Atlantskog okeana, srednja ј juzna
Evropa, srednjj ј juzni dio SSSR-a; kultjvirana:
Engleska, Sj. Aтerika.
 TAIFOLIUM
INCARNATUM L.
Fam. Fabaceae

lnkarnatska
djetelina

lnkarnatska detelja,
rdeёa detelja

Инкарнатка

Crimson Clover
Trefle incamat,
lncamatklee. Blutklee
ЕrЬа rossa.
Trifoglio pesarone
Клевер мясокрасныu

S, Н , ВН , CG, Sb, Ма
2n = 16 (16) ; Т ( Н)

Jednogodjsnja do dvogodjsnja Ьiljka, dlaka-

va. StaЫo 1Q-50 ст dugo, pojedjnacno ili u
skupjn j, uspravno ј/ј ustajuce, nerazgranato ili
od osnove s dugjт uspravnjт granaтa, kao i
ljstovj ± s gustjт prjlegljт do odstojecjт dlaka-
тa. Donjj listovj sa dugjт , а gornjj sa kratkjт
drskama ; listjcj vecjnoт 8-25 т т dugj, kljnasto
objajastj do gotovo okruglj, cesto usjecenj ј u
gornjoj polovjпj nazuЫjenj , тeki, s jasnjт nervi-
тa. Zalisci velikj, jajasti, siroko u vjdu sare
sraslj, zelenkastobljelj, te sa zeleniт jfi ljublca-
stj т nervjтa ј tupjm ± nazuЫjenjт , cesto сrvе­
пјт vrhovjтa. Glavjce vrsne, па dugiт drskaтa,
bez omotaёa, u pocetku duguljasto jajaste i
ёesto таlо savijene а kasnije cilindriёne, uko-
ёeno uspravne, oko 2 ст siroke ј do 5 ст duge,
sa тnogo zЬijenjh cvjetova. Cvjetovi bez drskj i
bez brakteja, 8-12 т т dugj : casjca s 1о nerava,
sa cupercjma odstojecjh dlaka, sa duguljasto
zvonastoт cjjevj koja је jznutra gola ј sa dvou-
snjт do prstenastjт zadeЬijanjeт u zdrjjelu ;
zupcj skoro iste duzjne ili dvostruko duzj od
cjjevj ёаsјсе, ljnearnj, §jljatj, krutj, u pocetku
pravj а kasnjje zvjezdasto strsecj ; krunjca 1о-12
mт duga, crvena kao krv ј/ј zuckastobljela, jste
duzjne kao casjca ј/ј nesto duza. Mahuna jajasta,
s ostatkoт stublca ј jednosjemena. Sјете jaja-
sto, zelenkastozuto i sjajno.
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio staЬijike sa listom i
cvjetnom glavicom, З. dio listica, 4. cvijet, 5. ёasica,
6, 7. dijelovi krunice, 8. mahuna, 9. sjemenka
Qjferencira se u vise varijeteta ј forтj koje
nalaze орtјтuт zjvotnjh uslova u razljcitim fito-
cenozaтa redova Scorzonero-Chrysopogone-
talia H-t et H-i6 1958, Brometalia erecti Br.-BI.
1936, Festucetalia valesiacae Br. - Bl. et R.Tx.
1943. рај Arrhenatheretalia Pawlow. 1928.
Pripada kategorijj тedonosnjh 1'-iljaka, ра
saтjm tјт ј ljekovjtjh.
Vеота је dobra krтna Ьiljka, kako u svje-
zeт stanju tako ј u sijenu.
Opste rasprostranjenje : juzna Evropa od
Pirjnejskog do Balkanskog poluostrva, Madar-
ska, Francuska, Velika Britanija, sjevema Afrika
i Alzir.

57

1. donji dio Ьiljke, 2. dio listica, З. gornji dio stabljike
sa listovima i cvjetnim glavicama, 4. cvijet
Vjsegodjsnja Ьiljka sa debeliт drvenastjт
rјzотот sa jednoт ilj vjse rozeta opkoljenjh
ostacjтa Jjsnjh rukavaca jz kojjh jzlazj vjse
staЬijjka, uspravnjh ј nerazgranatjh ро pravilu,
vjsokjh najcesce jzтedu 20 ј 40 ст ј vunasto
dlakavjh. Drske donjjh listova duge (ј do 20 ст) .
а gornjih mnogo krace ј dlakave ; Jjstici eliptjcni
jli duguljasto elj ptjёnj, najёesce 2-4 ст ј dugj i
1- 1,5 ст sjrokj, ро obodu testerasti, а s donje
strane sa gustjт , prilegljт svilastiт dlakaтa,
koje kasnije opadaju, te sa тnоgјт jzra.Zenjт i
razgranatiт bocnjm nervjma. Zalisci su kozastj,
58
TRIFOLIUM
MONTANUM L.
Fam. Fabaceae
Brdska djetelina
Gorska detelja
Детелина брдска
Mountain Clover
Trefle des montagnes
Bergwiesenklee
Trifoglio montano
Клевер горныu
S, Н, ВН , Sb, CG, Ма
2n = 16; Н
dlakavj, а onj ргј osnovj staЫa preobraceni u
cvrste sare. Glavice najcesce u parovima. pri-
vidno vrsne, na gusto dlakavjт drskama duzine
1- 7 ст, loptastog ili valjkastog oЫika, 1-2 ст
duzine ј 1-1 ,5 ст sirine, sa тnogo zbljenih
cvjetova; cvjetne drske 2-3 puta krace od cijevi
casice ; casjca dlakava sa pravjт silastjт zupci-
тa ; krunjca Ьijela do Z.uckasta, а posljje тrka;
cvjetovj najёesce 8-1 О т т dugj. Mahuna oval-
na. tanko kozasta, jednosjeтena ј u gornjem
djjelu gusto dlakava. Sјете ovalno, zelenkasto.
Najvecj broj populacija ove vrste zivi u
kseroterтnjт Jjvadaтa i pasnjacjтa klase Fe-
stuco-Brometea Br.-81. et Тх . 1943. Na prostoru
Jugoslavjje орtјтuт Z.ivotnih uslova nalazi u
аsосјјасјјата sveza Bromion erecti Br.-81.
( 1925) 1936, Schrysopogoni-Danthonion alpi-
nae Којјс 1957. ј Scorzonerion villosae H-ic
1949.
Ро krтnoj vrijednosti ova se vrsta ne istiёe
narocjto, ali је znacajna pceljnja pasa.
Opste rasprostranjenje : naseljava velik dio
srednje ј juzne Evrope i pripada subpontijskom
flornom elementu.
 TRIFOLIUM
NIGRESCENS VIV.
Fam. Fabaceae

Crnkasta djetelina

Црнкаста детелина

Ball Clover
Trefle noirclssant
lstrischer Кlее
Trifoglio de pascoli

S, Н , ВН , Sb,CG,Ma
111 -VII
2n = 16 (32); Т

Jednogodjsnja Ьiljka. StaЫa prj osnovj vесј­

п~~ r~graпata, ustaju6a, prava jlj polegla. Lj-
stiCI kiiПC;lsto ~bj~jastj ilj romblёпj , 8-15 (-25)
mm dUQI. ZaiiSCI trouglasto laпcetastj , gjlasto
usjljeп j .
Glavjce 1-2 cm sjroke, loptaste, sa
mпogo cvjetova ј rastresjte, па mпogo duzoj
1. donji dio Ьiljke, 2. dio staЬijike sa listovima i cvjetnim
drscj od listova. Cvjetovj па drskama jste duzjпe glavicama, з. dio listica, 4. cvijet, 5. ёasica, 6. mahuna
~ј ?uzj _od cjjevj ёаsјсе - 5 mm d~gj, Ьijelj jlj
zuckast1, а паkоп cvjetaпja mrkj ; zupcj ёаsјсе
Ыаgо savjjeпj navjse; krunjca 6-7 mm duga.
Mahuna ljnearna sa 1- 2 sjemena.
Qsjm tjpjёne podvrste, u nasoj zemljj је
rasprostraпjena ј Т. n. subsp. polyanthemum asocjjacijama sveze Vulpio-Lotion H-ic 1960,
(Tenore) А et G., ёiје је staЫo suplje, debelo, kao sto su : Ornithopodi-Vulpietum H-ic 1960. ј
s odstojecjm granama ј drskama gornjih cvjetova Psiluro- Trifolietum sherleri Н- ic 1962. Na rude-
duzjh od ёаsјсе . ralnim stanistima ulazi u sastav пekih zajednica
Optjmalne ekoloske uslove пalazj u vegeta- sveze Hordeion Br.-BI. (1931) 1947. - kao
cjjj medjteranskih ј submedjteranskih pasnjaka ј diferencijalna vrsta subasocijacije Lolio-Pianta-
ljvada sveze Trifolion resupinati Micevskj 1957, ginetum commutatae trifolietosum H-i6 1963.
Smatra se vrlo dobrom vrstom za krmu u
odnosno asocjjacjje Trifolietum nigrescentis-
svjezem stanju; u sijenu prjpada kategorjji dobrih
-suЫerranei Mjcevskj 1957. Таkоде se navodi
kao karakterjsticna vrsta asocijacjje Alopecuro- vrsta.
Opste rasprostranjenje: medjteransko pod-
Ranunculetum marginati Zeidler ( 1944) 1954 za
podrucje donjeg toka Neretve. Dosta је cesta u rucje, Srblja ј Bugarska.

59

1. donji dio Ьilj ke, 2. dio staЬijike sa listovima i cvjetnom
glavicom, З. cvijet, 4. ёasica, 5. razrezana i rasirena
ёа§i~а. 6, 7, 8. kruniёni listici, 9. pra§nici, 1О. tuёak,
11 . cahura
Visegodjsnja Ьiljka sa rizomima. StaЫo us-
tajuce jli uspravno, najcesce 2G-40 cm dugo,
dlakavo. Donjj listovj na dugjm dlakavim drska-
ma, а gornjj na vrlo kratkjm ; listjcj duguljasto
eljptjcni do lancetastj, najcesce 15- 30 mm dugi
ј jzmeC!u 5 ј 8 mm sirokj, s оЬје strane sa
prjljuЫjenjm dlakama. Zaliscj kozastj, dlakavj,
zelenj. Glavjce jajasto loptaste jli loptaste, 1-3
ст duge ј sjroke, sjedece jli na drskama. Cvjetovj
13- 16 mm dugj, sjedeci ј bez brakteja; casjca
5-8 mm duga, sa 1 О nerava, u gornjem djjelu
60
TRIFOLIUM
OCHROLEUCUM
Huds.
Fam. Fabaceae
Zutikava djetelina
Sulphur Clover
Trerle JOunatre
Blassgelber Klee
Клевер бледожелтныu
S, Н, BH, Sb, CG, Ма
VI- VIII
2n = 16 ; Н
dlakava ; krunjca mnogo duza od casice, zucka-
stobljela, nakon cvjetanja crvenomrka, ро prec-
vjetavanju brzo opada, zastavjca dvostruko duza
od kгjla. Mahuna jajasta ј na vrhu zadeЫjala.
Sjeme sjtno, ovalno ј mrke Ьоје.
Optimum uslova za zjvot nalazj u kseroter-
mnjm livadama i pasnjacjma submedjteranskog,
njzijskog, brdskog ј gorskog pojasa, te se moze
smatrati karakteгjstjёnom vrstom klase Festuco-
Brometea Вг.- 81 . et R. Тх. 1943.; najmezofjlnjje
populacjje zalaze u vegetacjju mezofjlnjh ljvada
ј pasnjaka klase Molinio-Arrhenatheretea R. Тх.
1937. Naroёjto је znaёajna ј ёesta u vegetacjjj
sveze Chrysopogoni-Danthonion Којјс 1957. па
podruёju SrЬije ј Bugarske, dok se u nasem
prjmorju javlja u zajednjcama sveze Vulpio -Lo-
tion Н - је 1960. Као ј sve djeteljne dobra је
krmna Ьiljka .
Opste rasprostranjenje : Evropa, osjm sje-
vernog djjela, Krjm ј Mala Azjja. Medu fjtogeogra-
fjma postojj znaёajan stepen neslaganja u deter-
mjnacjjj njene prjpadnostj flornom elementu.
Oberdorfer ( 1962) је smatra submedjteransko-
subatlantskom, Horvat, Glavaё, Ellemberg
(1974) srednjoevropskom, а Cjncovjc (u Josifo-
vjcu, 1972) pontsko-submedjteranskom Ьiljkom,
sto nas najbolje prjЬiizava jstjnj о njenoj fjtogeo-
grafskoj prjpadnostj.
 TRIFOLIUM
PANNONICUM L.
Fam. Fabaceae

Panonska djetelina

Panonska detelja

Панонска
детелина

Hungarian Clover
Tretle de Hongrie
Ungarischer Кlее
Клевер nанонскиu

S.H. BH,CG. Sb,Ma

VI-VIII
2n = са. 130, са. 180; Н

Vi~egodi~nja Ьiljka sa kratkiт puzeciт rizo-

moт . SteЬio uspravno. nајёеМе 15-40 ст
dugo. nerazgranato ili slabo razgranato, okruglo,
kasnije ~uplje. u donjeт dijelu sa strseciт dlaka-
тa. Donji listovi na duziт, а gomji na kracim
dгSkaтa . Listic1 donJih listova тali. objajasti, а
gornjth duguljвsto lancetasti, 3-6 ст dugi i 2 ст
siroki ; lisne dгSke kao 1 listtCi s ОЬје strane sa
grublm dlakama; zal1sC1 uzanj, kozasti. sa dugiт
linearnim vrhov1тa. zelent 1 srasli s lisnoт
dгSkom Glav1ce veli"e 3-5, а ГЈеdе i do 8 cm
duge 1 do З cm ~iroke . Cvjetovt sjedec1, 1-2,5
ст dugi, ёastca sa 1О nerava, gusto dlakava,
sa suzentm zdriJelom. linearno ustljenim zupc1ma
koji su trepaviёavo dlakav1 ј 1ste du:Zine kao cijev
tas1ce os1m ПAJdOnteg kOJI ЈВ dvostruko duzi.
krun1ca ±uckastobiJela. duza od donjeg zupca
cas1ce, kaSПIJe mrka 1 opada. а zc stav1ca uzana
ј mnogo duza od krlla 1 ёur11ca Mahuna sa
ј dntm Jemeпom Sj~J11e dtJQLIIJaSto 111 okrLtglo.
svijetlo?.elerlo i s,a,no.
Opt1nшn' ekolo krll uslov nalazi u ksero-
me.<Ofllntm ltv, dama 1 pasntac1ma ПIZiJskog.
brdskOQ. 1 gor kog poJasa Kar akteпsttёna Ј8
1. donji dlo blljke, 2 dto staЫj1ke sэ listom ј cvjetovima.
З razrezana ј ra~jrena ca~ica. 4. mahuna
vrsta sveze Bromion erecti Br.- 81. 1936, odno-
sno asocijacije Bromo-Piantвginetum mediae
H-t. 1931 .
Panonska је djetelina vеота CiJ8ПJena
krтna blljka, kako u svjezeт stan1u tako ј u
sijenu.
Sasvim тladi listov1 koriste se pri 1shrani u
pr1rodi kao salata i kao kuvano povrce.
Opste rasprostran,enje: juzna ј JUQOistocna
Evropa. Madarska. Ukrajlna. srednja Rusija.
Mala AziJB 1 Kavkaz ; u sredПJOJ Evropi se kultivi-
ra. Pnpada pontsko-subтediteranskoт flornoт
elementu

61

1. donji dio Ьiljke, 2. listic, з. zalistak, 4. dio staЫjike
sa listovima i cvjetnim glavicama, 5. cvijet, 6. casica,
7. mahuna
Jednogodjsnja Ьiljka. StaЬio tanko, duzjne
20-50 cm, uspravno jli ustaju6e, najces6e raz-
granato, savjtljjvo. Lisne drske do 2 cm duge ;
listjcj njeznj, dugul]asto eljptjcnj ј sa klinastom
osnovom, 5- 18 mm dugj u gornjoj polovjnj fjno
testerastj, srednjj listj6 na nesto duzoj drscj od
bocnjh listj6a. Zaljscj jajastj, usjljenj, cijelog
oboda ili slabo nazuЬijenj , najces6e kracj od
lisne drske ј s jzraienjm uskama. Drske cvastj
tanke, lucno odstojece, najcesce 3-4 cm duge
daleko nadvjsuju6j list jz cjjeg pazuha polaze.
Cvjetne glavjce 10- 12 mm duzjne, 9- 12 mm
62
TRIFOLIUM
PATENS Schreber
Fam. Fabaceae
Zuta gunjica,
zuta djetelina
Razmakljena detelja
Жолта детелина
Hop-Ciover
Trefle etale,
Trefle-jaune
Spreizklee,
Abstehender Klee
Trifog lio-dorato
S, Н, ВН , Sb, CG, Ма
V-VII
2n = 14, 28, 32 ; Т
sjrjne, poluloptaste u ranjjjm fazama, а kasnjje
loptaste ј sa zЬijenjm cvjetovjma. Cvjetovj sjede-
6j, odnosno na vrlo kratkjm drskama, nakon
cvjetanja opustenj ; casjca sa nejednakjm zup-
cjma- donjj vjse puta duzj od gornjjh ј dvostruko
duzj od cjjevj casjce; krunjca oko 6 mm duga,
zlatnozuta, а nakon cvjetanja svjjetlomrka; za-
stavjca na lednoj stranj ravna, sa slaЬo jzraienjm
nervjma; krila sa koncastim uskama; stuЬic ne-
sto kra6j od ploda. Sjeme duguljasto ј zutomrko.
Brojne ј razljcjte populacije ove vrste optj-
mum uslova za zjvot nalaze u razljcjtim - mezo-
fjlnjm, hjgromezofjlnim, hjgrofjlnjm ј mezoksero-
fjlnjm ljvadama ј pasnjacjma njzjjskog, submedi-
teranskog ј brdskog pojasa, te se moze smatratj
karakterjstjcnom vrstom klase Molinio-Arrhenat-
heretea R. Тх. 1937; na pasnjacima је rjeda јег
sjeme ne stjgne da sazri. Rasprostranjena је u
juznoj i srednjoj Evropj.
 TRIFOLIUM
PRATENSE L.
Fam. Fabaceae

Crvena djetelina

Travnjska detelja,
crna detelja

Ливадска детелина

Aed Clover, Purple Clover

Trefle rouge
Rotklee, Wiesenklee
Trifoglio rosso,
Capro rosso
Клевер красныu

S, Н, BH, Sb, CG, Ма

V-IX
2n = 14 {28) ; Н

Vjsegodjsnja Ьiljka sa snainjт vretenastiт

korjjenoт ј јаkјт Ьоёnјт korjenovjтa, te sa
kratkjт rјzотот . StaЫa polaze jz pazuha ljstova
rozete, uspravna su ј najёesce nerazgranata jlj
sa kratkjт granaтa, 20-50 ст duga, jzbrazdana
do uglasta, ± obrasla gustjт prjlegliт jlj strsecjт
dlakaтa. Donjj ljstovj na dugjт drskaтa. Ljstjcj
s vrlo kratkjт drskaтa, najёesce 1 ,5-5 ст dugj
ј 1-2 cm sjrokj, jajastj ilj duguljastj. Zaliscj jajastj
ј naglo jzvuёenj u ёekjnjastj vrh . Glavjce pojedj-
naёne jli ро dvjje u parovjтa, sjedece, loptaste 1. klijanac, 2. donji dio Ьiljke, З. dio staЫjike sa listom,
do jajaste, ёesto okruzene zaljscjтa ј ljstovjтa, 4. zalisci, 5. dio staЫjike sa listom i cvjetnom glavicom,
rjede su glavjce na drskaтa, 2-3 ст sjroke, sa 6. cvijet, 7. rasjecena ј rasirena casica, 8, 9. sjemenka
ро 30-90 cvjetova. Cvjetovj su sjedecj, bez
brakteja, 1,5-2 ст dugj; ёаsјса sa 1 О nerava
bjeljёastozelena, ро cjjevj spolja kratko dlakava livadaтa reda Brometalia erecti Br.-81. 1936,
а unutra gola; zupcj ёаsјсе konёastj , trepavjёavj, kao ј u hjgrofilnjm ljvadama redova Molinietalia
jste duzjne kao ј cjjev jzuzev najgornjeg kojj је W. Koch 1926. ј Deschampsietalia Н-је . (1956)
najduzj ј duzj od cjjevi. Krunjca crvena, rjede 1958.
Ьijela, zastavjca duza od krjla ј ёunjca ; plodnjk Zbog jzvanrednih krтnjh svojstava vеота
sjedecj sa dva sjemena zaтetka. Mahuna jaja- mnogo se kultjvjse, sama ili u komЬinacjji sa jos
sta, tanko kozasta, jednosjemena. Sjeme dugu- nekjm djeteljnama ј travama.
ljastojajasto, glatko, zuto do mrko jli ljuЬiёasto . Znaёajna је medonosna i ljekovita Ьiljka, а
Najvecu brojnost, vjtalnost ј prjnos dostjze moze se upotreЫjavatj i u ljudskoj jshranj.
u mezofjlnjm ljvadama njzjjskog, brdskog, gor- Opste rasprostranjenje: Evropa izuzev kraj-
skog ј subalpjnskog pojasa reda Arrhenathereta- njeg sjevera, zapadna Azjja do Altaja i Bajkal-
lia Pawlowsky 1928 ; znatno manju brojnost, skog jezera, Kasmjra ј prednje lndjje; Alzjr u
vjtalnost ј produkcjju jma u kseromezofilnjт Africj; odomacena u Sjevernoj ј Juznoj Amerjcj.

63
 TRIFOLIUM
REPENS L.
Fam. Fabaceae

Bijela detelina,
puzeca djetelina

Bela detelja,
plazeca detelja

Детелина бела

White Clover,
Dutch Clover
Trefle Ыаnс
Weissklee,
Kriechhenderklee
Trifoglio Ьianco
Клевер белыu,
К. nолзуч ниu

S, Н , ВН, Sb, CG, Ма

IV- Х
2n = 32; Н (Ch)

zvonolika, s deset zelenkastjh nerava i lanceta-

1. klijanac, 2. haЬitus, з. listic, 4. casica, 5. sjemenka
Vjsegodjsnja Ьiljka sa snainjm osovjnskjm
korjjenom ј razgranatjm rjzomom. StaЫjjka puza-
va, do 40 ст duga, gola ј na cvorovjma se
ukorjenjuje. Ljstovj sa goljm ј vrlo dugjm drska-
ma. Ljstjcj kljnasto obrnutojajoljkj do el jptjcnj,
1-3 cm dugj ј nesto uzj, slabo usjecenj ј skoro
ро cjtavom obodu nazuЫjenj , sa slabo razgrana-
tjm bocnjm nervjma. Zaljscj kozastj, §jrokj, jajo-
Jjkj, vecinom bjeljcasti sa crvenoljuЬicastjm jlj
zelenjm nervjma. Glavjce na dugjm drskama,
okrugle, rastresjte, najcesce sa 30-80 cvjetova,
1-2 cm §jroke. Cvjetovj na drskama duzjne
ёasice i posljje cvjetanja oborenj nadolje. Casjca
stjm usiljenjm zupcima. Krunica 8-1 З mm duga,
Ьijela ili ruzjcasta, а nakon cvjetanja mrka;
zastavjca elipticna ј usjljena; krila nesto kraca
od zastavjce, rasjrena, srasla sa cunicem ј
prasnjckjm koncjma; stublc nesto duzj od polo-
vjne ploda ј ostaje na njemu. Mahuna linearna,
spljostena, s tankjm omotaёem ј 3-4 sjemena.
Sjeme jajasto, okruglasto jlj bubrezasto, sum-
porno do narandzastozuto, а kasnjje mrko.
Najvecu brojnost ј vjtalnost ostvaruje u me-
zofjlnjm livadama brdskog, gorskog ј subalpjn-
skog pojasa, kao ј u parkovjma urbanjh ј ruralnjh
naselja. Karakterjstjcna је vrsta klase Molinio-
Arhenatheretea R. Тх. 1937. U zelenjlu kontj-
nentalnjh gradova ј sela jzgraduje specificnu
asocjjacjju Trifolietum repentis Lakusjc et al.
1976.
lzuzetno је znacajna krmna Ьiljka, koja se
uz crvenu djeteljnu, zbog vjsokog procenta bje-
lancevjna ј drugjh hranjjvjh materjja forsjra u
kultjvjranjm livadama ј pasnjacjma.
Znacajna је medonosna, ljekovjta ј djvlja
jestjva Ьiljka.
Opsta rasprostranjenost : Evropa, sjeverna
ј zapadna Azjja, sjeverna Afrjka, Sjeverna Ame-
rjka, а odomacena u Juznoj Amerjcj ј jstocnoj
Azjjj.

64
 TRIFOLIUM
RESUPINATUM L.
Fam. FаЬасеве

Crvena gunjica,
persjjska djetelina

Persjska detelja

Детелина извиена,
гркл а н

Persian Clover
Trefle renverse
Persischer Klee,
WendeЫumenklee
Trifoglio trafoglino
Клевер nерсидскиu,
К. шабдар

Н , ВН , Sb, CG, Ма
V- VI
2n = 16 (14) ; Т ( Н)

Jedпogodisпj a (ili preziтljuj uca ) Ьiljka, glat-

ka. StaЫo 1О - 30 (-60 ) ст dugo. Listovi jajasti
do objajasti, ро cijeloт obodu ostro паzuЫјепi
s пajvise 20 pari bocп ih пerava. Zalisci laпceta­
sti, usiljeп i, u dопјет dijelu srasli s lisпoт
drskoт . Cvjetпe glavice do 1 ст siroke, za
vrijeтe . sazrjjevaпja ploda loptaste, do 2 ст
sjroke. Casjca zvoпasta, spolja u gогпје т djjelu
gusto dlakava. Nј епа gorпja polovjпa za vrijeтe
sazrjj evaпj a ploda роvесапа ј тjehurasto пadu­
veп a. Kruпjca ruzjcasta, zastavjca 2-3 puta
duza od casjce (prije роvесапја ove). Ljstici
kruпjce vесјпот pred otvaraпje cvjjeta okreпutj
u obrпut polozaj ( геsuрјпјгапј ). Mahuпa loptasta
do jajasta s 1- 2 sјетепа .
Naseljava vlazпe ј тосvагпе pasпjake ј
ljvade, kao ј poljoprjvredпe obradjve povrsjпe,
uglavпoт па podrucju He rcegoviпa, Makedoпj­
je, Kosova ј oko Juzпe Morave. Odgovaraju јој
vlazпa i тоkга staпjsta па aluvijalпiт ј sredпje
teskiт tliт a пeutralne ili slabo alkalne reakcjje.
Dobro uspijeva ј па zaslanje n iт zeт ljjstiтa.
Karakterjstjcпa је vrsta sveze Trifolion resu-
pinati. Орtјтuт postize u Ьгојпјт asocijacjjaтa,
npr. Alopecuro- Ranunculetum marginati Zeidler
1944, Poo-Aiopecuretum pratensis R. Jovanovjc
1957, Festuco -Hordeetum secalini R. Jovanovjc
1957, Hordeo-Caricetum distantis-trifolietosum
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio staЫjike sa listovima 1
cvjetnim glavicama, З. dio listi6a, 4. cvijet, 5. ёasica,
6... resupinirana« krunica, 7. ёasica u vrijeme sazrijeva-
nja ploda
resupinati Mjcevskj 1957, Cynosuro-Caricetum
hirtae Micevski 1957, Trifofietum resupinati-ba-
lansae Mjcevskj 1957, Trifolietum nigrescenti-
suЫerranei Mjcevski 1957. Cesta је ј u zajedni-
caтa sveze Molinio-Hordeion secalini, dok је
rjeda u zajedn jcaтa klase Phragmitetea.
Medoпosna је ј daje dosta nektara ј роlепа .
Као krтa је odljcnog kvaliteta.
Opste rasprostranjenje : U cjtavoj тedjte­
ranskoj oЫastj do Kanarskih ostrva ; Madera,
sredпja Azija, sjeverna Afrjka ; Portugal, srednja
ј zapadпa Francuska, Balkansko poluostrvo.
Subтediteranskj је florпi eleтent.

65
 TRIFOLIUM
SUBTERRANEUM
L.
Fam. Fabaceae

Djetelina
podzemna

Podzemna detelja

SuЫerraneum Clover
Trerle semeur,
Trefle souterroin
Bodenfruchtiger Klee
Trifoglio sotterrano
Клевер nодзем ны u

Н, BH, Sb,CG, Ма
IV-V
2n = 12,16; Т

zarjvaju se u zemlju gdje sazrijevaju ± socivaste

1. vrsni dlo staЫjike sa listovima i cvjetnlm glavicama,
2. zalisci, З. cvijet, 4. cvjetna glavica poslije cvjetanja
ј plodonosenja, 5. mahuna u casici, 6. sjemenka
Jednogodisnja Ьiljka s poleglim, 5-20 ( -40)
cm dugim razgranatim ± dlakavim staЫom.
Listovi s dugim drskama. Listici s pjegama,
obrnuto srcoliki, ро obodu sitno n azuЫjenj ј
dlakavi. Zaljscj polujajastj, usjljenj. Cvjetne gla-
vjce na dugjm dlakavim drskama, s malo cvjeto-
va; samo spoljasnjj cvjetovj u glavjci fertjlni;
takvjh cvjetova 2- 5; unutrasnjj cvjetovj sterjlni,
bez krunjce, cesto jmaju samo casjcu; razvjjaju
se poslije fertilnjh. Fertjlnj cvjetovi 1Q-20 mm
dugj s trepavjcavjm casjcnim zupcima ; krunica
Ьijela Ш Ыijedoruzjcasta, dvostruko duza od
casice. Nakon cvjetanja glavice savijene nanize,
jednosjemene mahune (geokarpija). Sjemenke
sjajnocrne.
Naseljava livade i pasnjake pretezno suvih
i toplih stanista sa ± ispranim dekalcifikovanim,
umjereno kiselim i neutralnim tlima. Karakteri-
sticna је vrsta zajednjca sveze Vulpio-Lotion
H-ic 60, cijj је centar rasprostranjenja u eumedi-
teranskom podrucju jstocnojadranskog primorja.
Cesta је u zajednicama sveze Trifolion resupina-
ti. Karakteristicna је vrsta asocijacije Trifolietum
nigrescenti-sublerranei Micevski 57 i asocijacije
Trifolietum suЫerranei Slavnic (42)48.
Као krma vrlo dobrog је kvaliteta. Prven-
stveno sluzi za ispasu preko zjme ј u rano
proljece.
Opste rasprostranjenje : U cjtavoj medite-
ranskoj oЫasti ; zapadna ј juzna Evropa, sje-
verna Afrika, Kanarska ostrva, Madera, prednja
Azjja. Prenesenaje u Australiju. Takode rasirena
u juznom dijelu USA, Argentinj ј juznoj Africi.

66
 VICIA CRACCA L.
Fam. Fabaceae

Ptiёja grahorica,
graorica

Ptiёja grasica

П тичуи граор

Wild vetch, Bird vetch,

Tufted vetch,
Cat peas
Vesce cracca
Vogelwicke
Craca, Veccia montana
Горошек мышиныО

S, Н, BH, Sb, CG, М а

VI-VIII
2n = 12, 14, 24, 28 ; Н

Rjzoт puzecj ј razgranat. StaЬijjka 30- 150

ст vjsoka, najcesce pokrjvena kratkjт dlakaтa.
Ljstovj se zavrsavaju razgranatjт rasljjkaтa ј
јтајu 6-12 parj sjedecjh ljstjca, kojj su uzano
eliptjcnj do linearnj, 1,5-3 ст dugj ј 1- 7 тт
sjrokj, ро pravjlu pokrjvenj ргјlјuЫјепјт dlakaтa.
Cvatj su najcesce od 15 cvjetova ј duze od lista
u сјјет se pazuhu nalaze. Zaljscj su polukopljasti
do lancetastj, 6-1 О т т dugj. Cvjetovj su naj-
cesce 8- 12 тт dugj sa cvjetnoт drskoт duzjne
do 1 т т ; casjca kratko zvonasta sa nejednakjт
zupcjтa - donjj тnogo duzj od gornjjh ; krunjca
је ljublcasta, 3-4 puta duza od casjce ; zastavjca
jajasta ili polusrcasta, jste duzjne kao nokatac
ilj nesto duza od njega; krjla su таlо kraca od
zastavjce, а таlо duza od cunjca kojj јта pjegav
vrh. Mahuna је jzduzeno roтblcna, 2- 3 ст
duga ј 5-6 тт sjroka, spljostena, gola, тrke do
crne Ьоје ј sa drskoт koja ne jzlazj jz ёаsјсе.
Sјете је okruglo, precnjka 2,5-3,5 тт, тaslina­
stoтrke Ьоје ј jsarano tатnјјјт рјеgата, ро 4-8
u тahunj .
1. dio staЫjike sa listovima, cvastima i plodovima,
2. listic, з . 4. zalisci, 5. ёasica, 6. cvijet
Ovu evroazjjsku vrstu unjjeli su jos Vikjnzj
па Grenland ј u sjeverojstocne djjelove Sjeverne
Aтerjke. U USA ј Francuskoj se gajj kao krтna
kultura, sto najbolje govorj о njenoт kvaljtetu.
Medonosna је ј ljekovita Ьiljka . Njene razljёjte
populacjje zjve u razljёjtjт Ьiljnjт zajednjcaтa
higroтezofjlnjh ј тezofilnjh livada ј pasnjaka
redova Molinietalia ј Arrhenatheretalia, te se
тоzе sтatratj karakterjstjёnoт vrstoт klase
Molinio-Arrhenatheretea. Оsјт toga, naseljava
cesto ј oranice, gdje se javlja kao korov, koji se
suzblja agrotehnickiт тјеrата i ргјтјепот her-
Ьicida, kao sto su : DNOC, 2,4-D, itd.

67

1. dio staЫjike sa listovima ј cvjetovima, 2. djo staЫji ke
sa listom ј mahunama, з. listic, 4. cvijel, 5. casica,
6. mahuna
Podzemno staЫo vrlo takno ј razgranato,
najcesce crvenkaste Ьоје . StaЬijjka 30-50 (-
1ОО) cm duga, nerazgranata jlj pri osnovj slabo
razgranata, uglasta, njezne svjjetlozelene Ьоје,
najcesce gola. Ljstovi dugj 5-1 о cm ј jzuzev
najdonjeg svj se zavrsavaju neznatno razgrana-
tjm rasljjkama; ljstjca 3-8 рагј , skoro sjedecjh,
eljptjcnjh, jajastjh jlj skoro okrugljh, duzjne 7-35
mm ј sjrjne 6-14 mm. Zaljscj su znatno manjj
od ljstova, jajastog do polukopljastog oЬijka, sa
konkavnom, purpurnomrkom nektarjjom na do-
njem djjelu. Cvastj su sa 2-6 cvjetova, sjedece
68
VICIA SEPIUM L.
Fam. Fabaceae
Vijugasta grahorica,
purpurna
grahorica
Obplotna grasica
Г рао р
Bush-vetch, Hedge-vetch
Vesce des haies,
Vesce sauvage
Zaunwicke
Siepi, Veccia silvana
Вика эаборная,
Горошек эаборныО
S,H, BH,Sb,CG, Ма
IV - Vlll
2n = 14 (16-18) ; Н
ili sa kratkom drskom, znatno krace od lista u
cijem se pazuhu nalaze. Cvjetovi 1,2-1,5 cm
dugi, orijentjsani na jednu stranu ; casica је
kratko zvonasta, dlakava, sa nejednakim casjё­
nim zupcima kojj su kraci od cijevi, ро pravilu:
krunjca vecinom crvenoljuЫcasta do mutnopla-
va, rjede zuckastoЫjela ili cisto Ыјеlа, gola;
zastavica је obrnuto jajasta ј duza od krjla, koja
su mnogo duza od cunjca, kojj ima tamnoljuЫ­
cast vrh; stuЫc је s unutrasnje strane pokriven
kratkjm а sa spoljasnje dugjm dlakama. Mahuna
је jzduzena siroko ljnearna, 2-3,5 cm duga ј 5-8
mm siroka, neznatno spljostena, dok је mlada
pokrivena kratkim dlakama, а kao sazrela gola
ј sjajna, crna ј sa 3-6 sjemenki. Sjeme је
okruglo, sa djjametrom 3-4,5 mm, zu6kasto,
crvenkasto, sivo ili sivomrko i poprskano s tam-
njm pjegama.
Populacjje ove sjeverno-euroazjjsko-subo-
keanske vrste nalaze najpovoljnije uslove za
zjvot u ekosjstemjma mezofilnih livada reda
Arrhenatheratalia i prorijedenih mezofjlnjh suma
reda Fagetalia sylvaticae Pawlow. 1928.
Prjpada kategorjjj odljcnjh krmnjh Ыljaka, te
se u novjje vrjjeme sve cesce uvodj u kulturu.
Dobra је medonosna Ыljka.
 GERANIUM
MOLLE L.
Fam. Geraniaceae

lglica mekana,
babln zdravac

Mehka krvomocnica

Здравец бабин

Dovers - foot, Cranesblll

Тёtе rouge, Pied rouge,
Pied de pigeon
Zottiger Storchschnabel,
Favetta, Piedi gallo,
Erba del grue
Герань моuкая

S, Н, BH, Sb, CG, Ma

V- VIII
2n = 26 ;Т

Jedпogodjsпja jlj dvogodjsпja Ьiljka. Stab-

ljjka 10-30 ( 40) cm duga, slabo graпata, pokrj-
veпa rjjetkjm odstojecjm dlakama, prj vrhu poпe­
kad sa zljezdastjm dlakama. Ljstovj prj osпovj
staЫjjke u rozetj sa drskama dugjm 6-10 cm,
liske s оЬје straпe dlakave, okruglo bubrezaste,
siroke -5 cm, do 1 /3 ili do 3 / 4 urezaпe па 7-9
objajastjh rezпjeva, koji su па vrhu plitko urezaпj
па 3-5 tupjh rezпjj6a ; listovj па doпjem djjelu
staЬijjke sa kra6jm drskama ј s uzjm rezпjevjma,
gornjj jos sjtпjjj; zaliscj sjroko jajastj. susпj ,
crveпom rkj . Cvjetпe drske pokrjveпe dlakama ј
zljjezdama, svaka sa ро dvjje cvjetпe peteljke,
za vrjjeme plodoпoseпja odstoje6e. Саsјёпјh ј
krunicnih listi6a ро 5, ёаsiспј ljstj6i pokrjveпj
dugjm dlakama; kruпјёпј ljsticj ve6jпom duzj od
ёasjёnjh , obrnuto srcastj, svijetloruziёastj jlj
crveпkastoljuЬiёastj , prj osпovj trepljastj. Pra-
sпjka 1О . Plodпjk sjпkarpaп petook, karpele па
vrhu izvuёeпe u kljuпast izrastaj. Plod 10-30
mm dug ; pojedinaёпi plodi6j ( karpidije - ёahure)
goli, popreёno (koso) пaboranj , kljun zljezdasto
dlakav; sjemena ve6inom glatka.
Rasprostraпjena od nizjjskog do subalpin-
skog pojasa i naseljava suve ljvade i pasnjake,
uglavnom zaJednjce sveze Cynosurion ј Arrhe-
natherion elatioris. Cesta је kraj puteva, па
1. klijanac, 2. donji dio Ьiljke, З. list, 4. dio staЫjike na
popreёnom presjeku, 5. vrsni dio staЫjike sa listovima,
cvjetovima i plodovima, 6 . ёasicni listic, 7. krunicni listic.
8. plod, 9. sjemenka
zapustenjm пeobradenjm, ruderalnjm povrsjna-
ma, rjeda u poljoprivrednjm kulturama.
Као krma dobra је ј korisпa za stoku kada
је u hraпi zastupljena samo u manjim koliёiпama.
Stoka је пerado jede u svjezem - zelenom
staпju . Smanjuje mljjeёпost, uzrokuje rano kise-
ljenje ј grusaпje mljjeka. Koristi se kao ljekovita
vrsta.
Opste rasprostraпjenje : Sjroko rasprostra-
пjeпa u пajve6em djjelu Evrope ј Azjje. Medite-
ransko-submediteraпsko-subatlaпtskj florni ele-
ment.

69

1. donji dio Ыljke , 2. gomji dio stahljike sa listovima,
cvjetovima i plodovima, З . cvijet, 4. krunicni listiё,
5. casica, 6. zrela - raspuknuta cahura s casicom
Jedпogodjsпja, dvogodjsпja, rjede vjsegodj-
sпja zeljasta Ьiljka sa tankjm bjelicastim korje-
пom . StaЬijjka vjsjпe 5-30 cm, gola, taп ka,
jedпostavna jli prj osпovj razgraпata. Listovj
пaspramпo rasporedeпj, sjede6j, trepljasto hra-
pavj, sa 1 пervom; doпji izduzeпo obrnutojaja-
stog oЬijka, gornjj lancetastj, sjljati. Cvjetovi u
razgraпatoj cvastj па taпkim, dugackjm peteljka-
ma. Саsјспј listjcj eliptjcnj, zasjljenj, u gorпjoj
polovjni trepavicavo zljezdastj. Krunjcпj listicj
jzduzeпo obrпutojajastog oЬijka, Ьijelj, pri osnovj
zuti. Prasпjci pri osпovi spojeni. Stubl6j sa glavi-
70
LINUM
CATHARTICUM L.
Fam. Lmaceae
Lan ёistilac,
lanik Ьijeli
Predivec
Ливадски(див)лен
Purg1ng flax,
Mountain flax,
Fafry flax
Lin sauvage purga\11,
Petit Un
Purgier Lein,
Wiesen-oder-Barg-Lein
Lino purgativo.
Uno cathartico,
Linoeula,
Лен слабительныu ,
кокушкин nен
S, Н, BH, Sb, CG, Ма
VI- VIII
2n = 16 ; Т,
castim zjgovjma. Cahura loptasto-jajastog oЬij­
ka, gola, zuckastomrke Ьоје, vjsj. Sjeme jzduze-
пojajastog oЬijka, zuckasto mrke Ьоје.
Na vertjkalпom profjlu пalazimo је od пјzјја
do subalpjпskog pojasa - na livadama, pasnja-
cjma, vrjstjпama, tresetjstjma, uz potoke, па
poljjma, pjescanim пaslagama, kameпj tjm mje-
stjma ј u svjjetljm sumama ј sikarama. Zпаёајаn
је element zajedпjca livada ј pasпjaka sveze
Bromion erecti, Chrysopogoni satureion, Scorzo-
nerion villosae ј Chrysopogoni - Danthonion.
Nalazjmo је ј u zajedпjcama plaпjnskjh rudjпa
klase Festuco-Seslerietea Barbero et Bonjm
1969, te u mпogjm fitoceпozama reda Arrhenat-
heretalia ј Molinietalia, kao ј u acjdofilпoj vege-
tacjjj sveze Calluno-Festucion tenufoliae ј Cal-
luno- Genistion.
Stoka је poпesto jede jako је gorkog okusa.
Zbog sadгZaja eterjёnjh ulja, glikozjda ј gorkjh
taпjпskjh materjja u svjezem staпju је u manjoj
mjerj otrovna za stoku ј djeluje skodljjvo. Као
purgatjv upotreЫjavala se u narodnoj medjcjni
(Herba ljnj cathartjcj). Kod stoke uzrokuje kolike,
krvavo mokreпje, uzetost ра ј ugjnuce (rjjetko).
U sjjenu је gotovo пeotrovпa. Sjeme је otrovno.
Opste rasprostraпjeпje: Evropa, jugoza-
padna Azjja, sjeverna Afrjka. Euroazjjsko-subo-
ceansko-submedjteranski florni element.
 EUPHORBIA
CYPARISSIAS L.
Fam. Euphorblaceae

Mljeёika oblёna ,
mali m lijeё

Cipresasti mlecak

Смрековид на
млечка

Cypres Spurge,
lrish rtюss, Milk weed
Euphorbe Petit-cypres,
Zypressen Wolfsmilch,
Bauernbarbar
Erba cipressina,
Erba-di-galbretto
МолочаО киnарисовыu

S, Н , BH, Sb, CG, Ма

IV- VII
2n = 20, 40 ; G(H)

Vjsegodjsnja zeljasta Ьiljka, vjsoka 15-50

cm , gola jlj ponekad malo dlakava, sa ciljndrjё­
njm puzecjm korjeпom. Stabljjke vecjпom mno-
gob:oj_ne, gusto olistale, razgranate, sa donjjm
sterrlпrm graпama. Ljstovi sjedecj, spjralno gusto
rasporedenj, uzano ljпearnj, na vrhu zatupastj jlj
siroko usiljeпj, sa jedпjm nervom ; prjcvjetnj lj-
stovj jajasto romblёnj jlj trouglasto srcastj tupj
zutj, kasпjje cesto purpurnj. Terminalпa cv~st 1О
do 18-toradjjalпa (pazu sпjh cvastj 1-12), zracj
па kraju jedaпput do dvaput dvoracvastj ( rjede 1. donji dio Ьiljke , 2. vrsni dio staЫjike sa listovima i
prostj). Cijatijum З mm dug, sa polumjesecastim cvjetovima, З . cijatijum, 4. stuЬic tucka sa reznjevima,
dvorogjm пektarijama, sa kratkjm zatupastjm 5, 6. pricvjelni lislici, 7. cahura, 8. sjemenka
roscicjma. Cahura troьrazdasta , jstaknuto taёka­
sta ; sjeme glatko, jajastookruglasto.
Nastanjuje pretezno suпсапа ј topla stanj-
sta, na vertjkalпom profjlu od njzjna do alpjnskog Festucion vaginatae, Cymbopogo-Brachypo-
pojasa. Nalazjmo је na jzrazjto suvjm ali ј па dion ramosi ј Vulpion ( пesto manje u zajedпi­
umjereпo vlazпjm livadama ј pasnjacjma, а ta- cama sveze Calluno-Festucion tenuifoliae ј reda
kode ј па proplancima u zbuпju , u svijetlim Arrhenatheretalia).
sumama ј sjkarama, kao ј па ruderalпjm staп j­ Spada u vrlo otrovne Ьiljne vrste ј stoka је
stima uz putove ј zjvjce, te ро utrjnama, na na pasi jzbjegava. Upotrebljava se u пarodnoj
njjvama, u usjevjma ј zasadama. Zпаёајаn је medicjnj.
eleme пt livada ј pasпjaka klase Festuco-Brome- Opste rasprostranjenje: Cjtava srednja ј
tea. Njene populacjje postjzu svoj optimum u juzпa Evropa, kao ј juzпi djelovj Skaпdjпavije,
zajed пicama reda Scorzonero- Chrysopogoneta- sredпja ј juzna Rusija, u Sjblru sve do Bajkala;
lia ј Festucetalia valesiacae, а Ьrојпо su raspro- u Sjevernu Amerjku unesena ; па Balkaпskom
straпjene ј u fitoceпozama sveze Bromion erecti, poluostrvu §jroko rasprostranjena.

71

1, 2. haЬitus, З. cvast, 4. dio lista stabljike, 5. krilo
easice, 6. casicni listic, 7. dio cvasti sa braktejama i
cvijetom, 8. Cahura, 9. cahura s ёasicnim listiёima,
1О. sjemenka
Vjsegodisnja zeljasta Ьiljka sa tankjm vrete-
nastjm korijenom i razgranatim nadzemnim dije-
lom rizoma. StaЫjike mnogobrojne, uspravne ili
ustajuce. Listovi u donjem dijelu staЫa usko
lopaticasti do objajasti, zatupasti, оЫспо otpa-
daju prije cvjetanja ; u gornjem dijelu staЫa
listovi linearno lancetasti, zasiljeni. Cvjetovi ( 15-
50) u terminalnoj grozdastoj cvasti, prije cvjeta-
nja pjгamidalno 6ubastoj, kasnije valjkasto jzdu-
zenoj. Osovina cvasti pokrjvena dlakama. Brak-
teje u donjem dijelu cvasti jajasto duguljaste,
72
POLYGALA
COMOSA Schk.
( Syn. Р. vulgaris L.
subsp.comosa Chod.)
Fam. Polygalaceae
Dlakavi krestusac,
kija ruzasta
Copasta grebenusa
Витвеница
Tufted Milkwon
Polygala, Laiter
Schopf Kreuzblume,
Schopfige Kreuzblume
Истод хохлатыu
S, Н . BH, Sb, CG, Ма
V-V/11
2n = 28, 32, 34 ; Н
glatke, jste duzjne ili malo duze od cvjetnih
peteljki; u srednjem ј gornjem dijelu cvastj brak-
teje ljnearne, nekoljko puta duze od cvjetnjh
peteljaka. Cvjetovi zigomorfnj, dvopolnj. Spoljni
listi6i casjce linearno lancetasti ; unutrasnji (krila)
eljptiёni ili objajasti : boёni nervi sa granama koje
su vrlo nejasno povezane anastomozama. Cvje-
tovi ruzjёastoljuЫёasti, rједе plavj ilj Ыјеlј; kru-
njёnj /jstjci gotovo jste duzjпe sa krjlima ёasice.
Plodnik dvook. Prasnjci pokriveni dlakama. Ca-
hura objajasta ili opsrcasta, ро obodu krilata.
Sjeme pokriveno bjeliёastim dlakama; privjesak
dlakav sa boёnjm reznjevima od oko 1/3 duzine
sjemena.
Naseljava livade i pasnjake, svjjetle hra-
stove ј bukove sume, sjkare i vristine od пjzijskog
do subalpinskog pojasa. Karakteristjёna vrsta
klase Festuco-Brometea. Cesta је u zajedni-
cama sveza Bromion erecti, Chryzopogoni-Dan-
thonion ј Festucion rupicolae, а zastupljena је i
u nekjm drugim termofjlnjm i termomezofjlnjm
zajednjcama ljvada ј pasnjaka.
Као krma slabog је kvaliteta. U sjjenu је
bezvrjjedna. Рёеlе је rado posjecuju.
Opste rasprostranjenje: Sjeverna ј sjevero-
zapadna Evropa, sjevernj djo Balkanskog po-
luostrva, jugoistoёna Azjja, М. Azjja. Pripada
evroazjjsko-kontinentalnom flornom elementu.
 POLYGALA
VULGARIS L.
Fam. Polygalaceae

ОЫёni krestusac

Navadna grebenu~a.
krizman, krizanka

Common Mllkwon
Gang floveг
Herbe а lalt.
Polygala commune,
Polygala vulgaire
Geme1ne KreuzЫume,
Gewohnllche KreuzЬJume
Erba bozzol1na,
Vecciollna
Истод обыкновенныu

S, H, BH, Sb, CG, Ма

V-V/11
2n (28,32,48,с.56) 68 с.70
; H(Ch)

Vjsegodjsnja blljka, tankog, vretenastog koгjena

sa razgrana\jm nadzemnjm dljelom rlzoma. StaЫa
mnogobrojna (-35), uspravna ili ustajuca do polegla,
gusto lisnata. Listovi u donjem dijelu staЫa objajasti
do lancetasto ellptlcni, prj osnovj kllnasto suzeni, u
gornjem llnearno-lancetasli, svi zasjljenj, Cvastj termi·
nalne, u pocetku prramidalnog oЬijka, kasnije lzdu·
zene ј rastresite. Cvjetovi zjgomorfni, najёesce plavi,
rjjetko ruzjcasli ili bljell. Brakteje jajaste, opnaste ј
opadajuce. Spoljni lis\161 casice linearnj; krila elipticna
lli objajasto- eliptfёna, prj osnovi suzena, sa З nerva, 1, 2 haЫtus, З llsl donjeg dijela staЫjike, 4. dio lisla iz
srednjj nerv povezan mrezom anastomoza sa ± srednjeg dljela staЫJike, 5. krilo casice, б. casicni listic,
upola razgranatlm boёnlm nervjma. Tubus krunice 7. dio cvasli s braktejama i cvijelom, 8, 9. бahura s
oblcno malo duzj od slobodnog dijela kruniёnih listica, ёasicnlm llslicima, 1о. sjemenka
iste duzlne sa krilima. Plodnjk dvook. ёahura jajasto-
opsrcasta, prj osnovi suzena u peteljku, usko krilata
ро obodu. Sjeme izduzeno jajasto, sivomrke Ьоје,
pokriveno bjelioaslim dlakama; prjvjesak sa dlakama,
reznjevl dostlzu oko 1/ 3 duzine sjemena. U pogledu krmne vrijednosti, spada u vrste slabl·
Rasprostranjena је na suvjm ill umjereno vlainlm jeg kvaliteta (u sljenu је bez vrjjednosti). Povecava
/lvadama i pasnjacima, а takoдe u svijellim sumama, sekreciju mlljeka. Zbog gorkog okusa, stoka је manje
u zbunju 1u vrj§tlnama od nizlna do a/pjnskog pojasa, jede. Ukrasna је vrsta. Upotrebljava se u narodnoj
najcesce na ilovast1m ј silikatn~m zemljistima. Pre- medlcini. Mlado lisce moze se korjstlti kao dodalak
tezno је zastup/jena u zajednicama klase Nardo-Cal- salati.
tunetea. Nalazimo је ёes to ј u zajednjcama reda Opsle rasprostranjenje: Sjeverna ј sjeveroza-
Arrhenatheretalla i Moliniвtalla, kao i u nekim ksero- padna Evropa, sjevernj dlo Balkanskog poluoslrva,
mezoПinlm fitocenozama sveze Scorzonerlon villosae juzna Ruslja, Kakvkaz, М. Azija, jugojstoёni Siblr.
1 Bromlon erecti. Subatlantsko-submediteranski florni element.

73

{ -·': ~ ~\
~- 'Ј~ 6/.1\
w)w. -~ј ·~l
2 llnealno-lancetast, 5-7 mm dugatak i oko 2 mm
~![Ј1з Ј У
1 donJ• dю b•IJke, 2. dlo staЬIJ •ke sa listo111ma • plodo-
vima, З dю stabiJike na popretnom pres1eku. 4. lisbl:
tnvoluceluma. 5. cv•J8t. 6 krunitn• l1stlc. 7. tucak.
в . plod. 9 shematskJ popretni presfek plodiea
Visegodtsnja biljka sa ± repasto zadeЫja­
lim, vretenastlm korijenom. StaЫjika 30- 150 cm
VISOka, suplj8, rebrasto IZbrazdana. gotOVO gola
ill pri osnovi dlakava, vecinom u gomJem dljelu
razgranata. Ustov1 trouglast1, 2- 3 puta perasto
dijeljenj, reznjevj izduzeno lancetasti, siljati, na-
ZUЬIJВПI jJi duЬoko USJeёeni, donjllistovi na drska-
ma. sredПJI ј gornJi SJedeCI sa dlakavim rukav-
cem Cvast је slozenj stit. Vr5nj ј Ьоёnј stitovi
sa 8-16 naJ~ golih zrakova Jednake duzine.
lnvolukruma nema lnvolucelum lz 5-8 Jistlca sa
petetjkama, ро oЬodu uzano opnastih, trepljasto
74
дNTHR I S CUS
SYLVESTRIS
(L. ) Hoffm
(Syn. Chaerophyllum
si/vestre L.)
Fam. Apiaceae
( -= Umbelliferae)
Krbulj lca v e lika,
krasuljica o blёna
Gozdna krebuljica
Cow Parsley.
Smooth cherv1l
Anthпsque sauvage.
PersJI souvage
w.esenkerЬel,
Wilder KerЬel,
Cerfogtю salvatico
Куnырь лесная,
Дудка . Бу1>1ль
S. H, BH, Sb. CG, Ма
IV - Vll
2n - 16 (18) : Н
/ .\ -
dlakav1h. Ca~ica slabo izraiena. Krunitni list1C1
blj8li, zelenkastl ill zuckasti, obmuto jajastog
oЫika, razlicite veliё!ne , spoljasnji cesto kraci.
1 Plodnik potcvjetan, smkarpan, sastoji se iz 2
srasla oplodna listica, na vrhu sa stilopodiju-
mom. Plod sizokarpijum izduzeno lancetast 111
sirok, prema vrhu suzen. Zreo se raspada па
9' dva plodica. StuЫci duzi od s\ilopod•Juma
Naseljava sikare i mezofllne livade, te ru·
Ьоvе suma, а eesta Је uz obale, putove 1zJVtce.
Ka rakteristiёan је element l1vadskih zajednica
reda Arrhвnatheretвlta. ZastupiJena је i u nek1m
asocijaaijama sveza: Fi/lpendu/ion. Arctlon.
Geo-A/1/arion 1 Rumicion alpmt.
Као krma Ј е dobrog kvaliteta. ako ПЈеn
tezinski udio u hrani ne prelaz1зо.... Као kompo·
nen1a sijena nema krmne vrijednosti. Pogodna
Ј8 za slliranje. Medonosna Је Ыljka. Као poiJsko
povrce upotreЫjava se za jelo U svjezem stanju
doda1e se kao zaё1n salati. Bere se рпје cvjetan1a
1prikladna Је za susenJe ( djelim1ёno gub1aromu)
Kod branja treba Ьit• oprezan jer Ј8 sllёn a smrtno
otrovnOJ kukutl (Сопшт maculatum Ј 1
Op~te rasprostranjenje : Evropa, zapadna
Azija, sjeverna Afrika Prenesena u sjevemu
Amerlku. Nordijsko- euraziJsko -suboceansk•
flomj element.
 CARU ARVI L.
Fam. Ар1асеав

Obtcn1 (divljl}
kim. poljski kim

Navadna kum1na

Див ким

Cara\vay. Caowey
Сам, Cum•n des рге~
W1esenkummc1. Kummel
Carv1. Сџmню Т adesco
T MIIH OoUI<H01'1CHHboU

S. H. BH.Sb.CG Мз
V- VI\
2n 20(22) Н

Dvogodisnja gola btltka sa vretenasttm kor•-

jenom StaЫj1ka do 1ОО cm V1soka. razgranata
u gomjem diJelu. L1stov1 2-З puta perasto diJeiJe-
"'· donJI na dugack•m drskama. sa 6-12 part
SJedeclh reznJeva. retnJev• drugog reda nepra-
VIIno perasto diJ8IJ8ПI па l~neame tSJeCke . gornJ•
l1stov1 SJedeCI sa razmaknut1m tSJeCctma CvJe-
tov• u slozenim 5tttOV1ma sa 5-16 zraka razllttte
dutine lnvolukrum i •nvolucelum ne postote 111
se sasto1e od 1 do З list1ca. ~as1ca sa neJasno
tzraientm zupc~ma KruntЬltltstiCi btJelt. crvenka-
stt ''' crvent Plodntk Stnkarpan. potcv)etan PJod
1zduzenog ellpsotdnog oЬiika s tstaknutim rebr•·
ma. 4-5 mm duga~ Ptodtё1 srpasto savrJent.
lako se odvaJ&JU, brazde su sa ро 1 kanalom s
etenЬl•m uiJem.
Optimatno )е rasprostrantena na IIVadama '
pdnJacima Ьrdskog ' gorskog pojasa na duь­
ljtm, umjereno svje!im tllma Ьogatim karЬonati­
ma Karaktenstitna је vrsta zajednioa reda А·
rrhenatheretalia Rjede Ј8 zastuplfena u nekjm
UJednicama sveze Вromlon 8t8Cfl i Rumicion
aJplni ( RuЬel 1933) КШса 1944
Као сiј&ПЈ8П8
tivadska vrsta S dij8tetsklm 1
d)elovanjem za stoku је u
llekovitim svtetern
~ f u sljenu vrlo deЬra krma S8mO kOd
manJea ~ udjela. jer је stoka ne jed8 u
V860)fёollan• (~va mflllllnalt mt.lln08

1. donji dio Ьiljke , 2. dю staЫjike sa listom, З. cvijet na
uzduznom presjeku, 4. plod, 5. shematski poprecni
presjek plodica
Dvogodjsnja, rjede jednogodjsnja Ьiljka sa
vretenastjm korijenom bjelkaste Ьоје . StaЫjika
vjsoka 50-80 (150) cm, rebrasta, cekjnjasto
dlakava, гjjetko gola. Ljstovj 2-4 puta djjeljenj,
jajastj, prjzemnj па drskama, gornji sjedecj; ljsnj
rukavcj ро obodu opnasti. Cvat slozenj stjt sa
zracima razlicjte duzine. U sredjnj slozenog stita
nalazj se tamnocNen cvjjet. lnvolukrum od v jse
trodjjelnjh ili perasto djjeljenjh ljstjca kojj su pri
osnovj opnasto ojviceni. lnvolucelum od vjse
trodjjelnjh ilj perasto dijeljenih listica. ёаsјса u
oЫjku petozubog obruba. Krunica Ьijela, zucka-
76
DAUCUS CAROTA
l . SUBSP.
CAROTA
Fam Ар1асеае
Mrkva divlja,
sargarepa divlja
Navadno korenJe
Диви морков
Wild Carrot
Panars
Pastanade (sauvage)
Gemerne Mohrrube
oder Mбhre , GelbrObe
Carota salvatica,
Dauco marrno
Морковь дикая .
М обыкновенная
S, Н , BH,Sb,CG, Ма
VI-IX
2n = 18 ; Н
sta, ruzicasta ilj purpurna. Tuёak sa potcvjetnjm
plodnjkom od 2 srasle karpele. Plod sjzokarpj-
jum, nakon sazrjjevanja raspada se na 2 susna
elipsojdna plodjca gusto obrasla lancetasto sjlja-
tjm bodljama, koje su prj osnovi gotovo slobod-
ne. Plodjcj jmaju 5 glavnih ј 4 sporedna rebra s
uljanim kanalima.
Znaёajna је vrsta livadskih zajednica reda
Arrhenatheretalia, а ёesto је zastupljena i u
mnogim zajednicama sveze Calthyon, reda Tri-
folio-Hordeetalia ј klase Festuco-brometea ј
Thero-Brachypodipodietea. Nalazimo је ј u ne-
kim ruderalnim zajednicama pored putova ј na
nasipjma, kao i u poljjma na obradjvjm povrsr-
nama (u zajednjcama redova Sysimbrietalia ј
Plantaginetalia majoris), а takode ј u sjkarama
ј svjjetlim sumama. U svjezem stanju stoka је
rado pase do faze cvjetanja (krma srednje do-
brog kvaljteta). Starije Ьiljke zbog grube staЬijjke
ј bodljikavjh plodova krma su slabog kvaliteta.
U maloj koliёjnj еtегјёпо ulje jma povoljno djjetet-
sko djelovanje. Medonosna је vrsta. U narodnoj
medjcjnj koristj se korjjen ј plod (Radjx et Semen
Daucj sjlvestrjs). Aromatjёпj listovi ј korjjen korj-
ste se u kulinarstvu kao zacjn ј povrce.
Opste rasprostranjenje : Evropa, Azija, sje-
verna Afrika. Euroazjjsko-suboceansko-subme-
djteranskj florni element.
 HERACLEUM
SPHONDYLIUM L
SUBSP.
SPHONDYLIUM
Fam. Apiaceae

Меёја sapa,
medvjedi dlan

Navadna dezen

Де вес ил

Cow-parsnip, Hogweed
Berce Spondyle,
Brancursine
Wiesenbarenklau,
Unechter Barenklau
Sedano der prati,
Panace erculeo
Борщевик
обыкновенныu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
(V) VI-IX (Х)
2n = 22 ; Н

Dvogodisпja do vjsegodjsпja Ьiljka sa debe-

lim vreteпastjm ј razgranjeпim rizomom. StaЬ­
fjjka 30-150 cm vjsoka, suplja, rebrasta, razgra-
пata, obrasla ostrjm dlakama. Ljstovj vrlo varjja-
Ьilпj s obzjrom па podjjeljeпost ј dlakavost.
ОЬiспо su perasto djjeljeпi sa 3-5 пesimetricпih
rezпjeva, ро obodu grubo nazuЫjeпjh. Liske
maljavo hrapave, poпekad gole ili ро nervima
trepljasto dlakave. Doпji listovi cesto vrlo veliki ,
do 60 cm, па drskama, gornjj sjedeci sa prosjre-
пjm rukavcem. Slozeпj stjtovj пајёеsсе oko 20 1 dio staЫjike sa listov1ma, 2. vrsn1 dio ltsltca, З. d1o
cm u precпjku sa 1 0-ЗО zrakova razficjte duiiпe . slozenog stita, 4. cvijet, 5. plod, 6. shematskl poprecnl
lnvolukruma пеmа ifj је od 1 do 6 Jjstj6a. lпvolu­ presjek plodiea
celum iz veceg broja lancetastih jlj liпearnjh
listjca. Casica sa 5 zubaca. Kruпjca Ьijela ili
zeleпkasta, zeleпozuta , ili zuckasta, ruzjcasta, vegetacjjj sveze Arction Тх . 1937 (cesta је uz
crvenkasta ili plavicasta. Plodnik dlakav, potcvje- rubove putova, kanale ј u bastama), kao ј u
tan, srastao jz 2 karpele. Plod sjzokarpijum, sikarama ј gustjm vlainim sumama. u mladom
raspada se па 2 susna pljosnata plodjca eliptic- је staпju krma vrlo dobrog kvaliteta i stoka је
nog, objajastog jlj okruglog оЬЈјkа, sa bocn1m rado jede. lma povoljno djjetetsko dJelovanje. U
krilima sirjпe do 1 mm. suvom stanju је krmna vrjjednost slaba. Ljstovi.
Rasprostraпjeпa Ьiljka па vlainjm Jjvadama korijen ј plodovi korjste se u narodnoj medjciпi.
i ruderalпjm stanistjma па duЬijjm 1 azotom Usprkos jakom mirjsu moze se korjstjti i u
dobro snabdjevenim tlima. Karakteristjcna је kulinarstvu. Jestiv1 su mladj listovi ј staЬJjjke, а
vrsta zajednica reda Arrhenatheretalia. Optimum takode ј korjjen. Odlicna је medonosa.
pogodnosti za zjvot nalazi u zajedпjcama sveze Opste rasprostranjenje : Evropa, zapadna 1
Arrhenatherion. Nalazjmo је u zajedn1cama reda SJeverпa Azjja, zapadnj djo sjeverne Afrike.
Molinietalia ј Tпfolio-Hordeeta/ia, te u ruderalпoj Evroazjjskj florni element.

77
 PASTINACA
SATIVA L.
SUBSP.
SYLVESTRIS
(МЈ'а) FIOuy & CamJs
Fam. Apiaceae

Oblcni pastrnak,
oblcni pastrnjak

Navadni rebrinec.
pastinaka

Паштернак

Wild Parsnip,
Common Parsnip
Pastenaque
Gemeiner Pastinak,
Hammelmбhre
Pastinaca, Pastncc•ani
Пастернак noceвou

S, Н , ВН, Sb, CG, Ма

VII-VIII
2n = 22; Н

2 karpele. Sizokarpijum mrkozute Ьоје . Plodicj

1. klijanac, 2. donji dio Ьiljke , З. prizemni llst, 4. listovi
gomjeg dijela staЬIPke, 5. plod, 6. shematski popreёni
presjek plodiea
Dvogodjsnja Ьiljka sa vretenastjm, ponekad
repasto zadeЫjalim korijenom. StaЬijjka vjsjne
ЗG-1 ОО ст, suplja, okrugla, rebrasta. Listovj
jednostavno djjeljenj, sa 2-7 pari reznjeva. Rez-
njicj jajastj ili lancetastj, prj osnovj sa 1-2 jsjecka,
~еае perasto usjecenj, ро obodu grubo nazuЫje­
nj ; vrsnj reznjevi sa З jsjecka. Prjzemnj ljstovj
na drskama, sa prosirenim kratkim rukavcem ;
gornjj gotovo reducjrani u rukavac. Vrsnj stjt sa
5-20 zrakova. lnvolukruma ј involuceluma nema
ili su od 1 do 2 listica, koji otpadnu. Krunjёni
listjci jajastj, zuti. Plodnik potcvjetan, srastao iz
spljostenj, sirokog eliptjёnog oЫika, s uskjm
krilima ро obodu.
Sjroko rasprostranjena Ьiljka suvjh i umje-
reno vlainjh livada. U njzijskom podruёju ёesta
је na ruderalnjm povrsjnama pokraj puteva, uz
grmove, na meaama ј nasipjma. Karakteristiёna
је vrsta sveze Arrhenatherion i asocjjacjja Arrhe-
natheretum elatioris-Arrhenateretum medioeu-
ropaeum. Naseljava zajednice sveze Sysim-
brioon. Uvedena је u kulturu.
Као krma је srednjeg kvaliteta. Povoljno
djeluje na mlijeko. Kod veceg udjela u jshrani
mlijeko postaje gorko. U suvom stanju је slabog
kvaliteta. Korijen је odliёna krma ј sredstvo za
tovljenje krupne stoke. Povecava masnocu mli-
jeka. Korjjen se sablra prjje cvjetanja. Medono-
sna је Ьiljka. Mladi izdanci i listovi koriste se u
kulinarstvu: kao dodatak salati ј kao povrce u
jelima. Za jelo se koristj ј korijen. ali samo od
jednogodjsnje Ыljke, јег starjjj njje za upotrebu.
Plodovj sluze kao zaёin. Korijen i plodovi koriste
se u farmaceutskoj jndustrjjj ј narodnoj medjcjnl
(Radix et fructus Pastinacae satjvae s. sylve-
stris).
Opste rasprostranjenje: Evropa, Kavkaz.
SiЫr. U ostale dijelove svijeta unesena је i gaji
se.

78
 PIMPINELLA
MAJOR (L.) Huds
( Syn. Р. magna L.,
Р. saxifraga var.
major L.)
Fam. Apiaceae

Bedrinac veliki,
bedrenika velika

Velikj bedrenec

Голе м анасон

Greater bumet Saxifrage

Grande Pimpinelle,
Grand boucage,
Pimpinelle Ыanche
Grosse Bibemelle
Tragoselino maggiore
Бедринец большоu

S, Н, ВН, Sb, CG, Ма

VI-IX
2n = ( 18) 20 ; Н

Vjsegodjsпja Ьiljka sa vreteпastim zadeЫja­

ljm korije:пom. StaЬijjka visjпe do 1ОО cm, suplja,
uglasta, 1zbrazdaпa. Ljstovj perasto djjeljeпj , pri-
zemпj па drskama, sa З-7 parj rezпjeva . Rez-
пjevj jajasti do jzduzeпo jajastj, duzjпe do 7 cm,
gjljatj jlj zasiljeпj, sa srpastom ili kliпastom osпo­
vom, vrs пj пајёеsсе trodjjelпj ili usjeceпj па з
djjela ; _sredпjj ј gorпjj listovi mапјј , sjedeciJ. s
opпast1m rukavcem, sa maпjjm rezпjevjma. Ыi­
tovi sa 9-15 zrakova. lпvolukruma ј jпvoluce­
luma пеmа. Stitici sa vecjm brojem cvjetova, па 1. donji dio staЫjike, 2. dlo staЫjike na popreёnom
drskama razljёite duzjпe. Кruпiёпј ljstjcj Ьijeli do presjeku, З. prizemni list, 4. listovi gomjeg dijela stab-
iпteпzivпo crveпe Ьоје. Plodпik potcvjetaп, sra- ljike, 5. plod, 6. shematski popreёni presjek plodica
stao jz 2 karpele. Sjzokarpjjum se паkоп sazrj-
jevaпja raspada па 2 plodica jajastog oЫika sa
koпёastjm rebrima. Brazde sa ро З kaпala s
etarskjm uljem. obzirom па to da sadгZj mпogo eteriёпjh ulja,
Rasprostraпjeпa vrsta u livadama ј poljjma. mlijeku daje ostar ukus. Susenjem se veci dio
Karakteristjёпa је za livadske zajedпice reda listova drobl ра је u sijeпu krmпa vrijedпost
Arrhenatheretalia. Voli zasjeпu. Nalazjmo је ce- mпogo mапја. Prizemпj ljstovj ubraпi u martu ј
sto uz grmlje, zjvice ј rubove suma, te u svijetlim aprjlu mogu se koristjtj kao povrce (kuvaпo
sjkarama kao i u ruderalпoj vegetacjjj ј u zajed- varivo ili dodatak salatama}. Plodovi i svjezj ili
пicama sveze Rumicion. Vezaпa је za duЫja tla osuseпj ljstovj sluze u kuliпarstvu kao zaciп. U
пeutralпe do umjereпo kjsele reakcije koja su u паrоdпој medjcjпj upotreЫjavaju se plodovj ј
vecem dijelu vegetacioпog perioda vlaiпa. korijen.
Stoka је rado jede u svjezem staпju. U mladom Opste rasprostraпjeпje: Evropa, osim Arktj-
stadjju је vrlo dobra krmпa Ьiljka. Povoljпo dje- ka, Kavkaz. Evropski-subatlaпtsko-predalpskj
luje па mlijeko. Nakoп cvjetaпja i kasпije, s florпi elemeпt.

79
 PRIMULA VERIS L.
SUBSP.
COLUMNAE
(Ten.) Ludt (Syn. Р .
columnae Ten .,
Р. officinalis (l.) Hill
subsp. columnae
{Ten .) Arcang .)
Fam. Primulaceae
Jaglika proljecna,
jagorёevina
proljecna
Pomladanski jeglic,
smigovec
Јаглика

COVISiip, Paigle
Primevere.
Pr~mevere officinale
HimmelschlusseiЬiume .
Arzneiprimel
Primavera, Primalavere
Первоцвет весенниu

S, Н . ВН , Sb, CG, Ma
IV- V
2n = 22 ;

Rasprostranjena је na livadama ј gasnjacr-

1. donji dio blljke, 2. list rozete, З. vrsni dio cvjetnog
staЬia sa cvjetovima, 4. dio staЬia па poprecnom
presjeku, 5. cvljet, 6. rezanj - slobodni dio zvonaste
krunice, 7. ёahura
Vjsegodjsnja Ьiljka, 15-20 (30) cm vjsoka,
sa kratkjm korjjenom, pokrjvena vjsecelijskjm ј
zljezdastjm dlakama sa crvenjm glavjcama. Lj-
stovj jajastj u ljsnu drsku naglo suzenj, na naliёju
gusto pokrjvenj Ьijelim dugaёkjm granatjm dla-
kama koje su gusto prepletene. CvLetovj u stjta-
stoj cvastj, dvopolnj, aktjnomorfnj. Casjca prosi-
reno zvonasta. Krunjca zvonasta sa pet reznjeva
na vrhu, zuta, na zdrjjelu cjjevj sa 5 crvenkastjh
pjega. Plod ovalna ёahura, upola kraca od ёаsј­
се .
ma, od brdskog do alpjnskog pojasa. Cesto se
srece meдu grmovjma, na jvjcj suma ј u svjjetlim
sjkarama ј sumama. Znaёajan је element sveze
Bromion erecti, ј to naroёjto u zajednjcama
livada ј pasnjaka vlзZnjje varjjante. Vrlo је cesta
ј u zajednjcama reda Scorzonero-Chrysopogo-
netalia Arrhenatheretalia ј Festucetalia valesia-
cae. Karakterjstjёna је vrsta asocjjacjje Scorzo-
nero-Hypochoeretum maculatae. U asocjjacjjj
Arrhenatheretum elatioris jndjcjra na suvlja sta-
njsta. Таkоде је zastupljena u fjtocenozama
planjnskjh rudjna reda Seslerietalia juncifoliaв
Ht. 1930. ј Crepidetalia dinaricae Lakusic 1966.
te sveze Poion violaceae Ht. 1937. Nalazjmo је
ј u vegetacjjj kreёnjaёko-dolomitnih sjpara sveze
Sileniom marginatae Lakusjc 1968. Konstato-
vana је u mnogjm sumskjm zajednjcama reda
Quercetalia pubescentis, te sveza: Orno-Ericion
serpentinicum, Vaccinio-Piceion, Fago-Coryle-
nion colurnae ј Pinion peuces. Као krma је
slabog kvaliteta. Medonosna је Ыljka. Koristj se
u narodnoj medjcjnj ј farmaceutskoj jndustrjji
(Radix Prjmulae, Flores Prjmulae, Folium Primu-
lae). Mlado ljsce sluzi za jelo kao vjtaminsko
povrce.
Opste rasprostranjenje : Evropa / bez kraj-
njjh sjevemjh djelova/ ј Sredozemlje.

80
 LYSIMACHIA
NUMMULARIA L.
Fam. Primulacвaв

Krugollsna metlljka,
polegll protlvak

Droblzna pijavcnica

Метил трава

Creeplng Jenny
Herbe aux ecus
Pfennigkraut
Borlssa, Erba quatrina
Луrовоu чаu,
Желтая nовитель

S, Н , ВН, Sb, CG, Ма

V- VII
2n = 32, 36, 43, 45 ; Ch

Visegodisпja Ьiljka. StaЫjika polozeпa, 1о-

50 cm duga, jedпostavпa ili malo graпata. Listovi
okrugli jli elipticпj , tupj, ро obodu cijeli. Cvjetovi
ројеdiпаспј u pazuhu listova. ёasica do osпove
izdijeljeпa, casjcпi ljsticj srcasti - zasiljeпi. Kru-
пica zuta, uпutra sa tamпocrveпim zljjezdama,
dva puta duza od casice, do Ыizu osпove podj- 1. habltus, 2. llst, З. ~a§lca, 4. kruni~nlllstlc, 5. pra§nlcl
jeljeпa, sa tupim vrhovima, ро obodu cijela. 1 tu~ak
Prasпicj 2-3 puta kraci od kruпice. Fllameпti
zljezdasto dlakavi, srasli pri osnovi. Tucak iz 5
oplodпih listica. Stublci jedпake duziпe sa pra-
sпicima. ёahura loptasta, zutobjellcasta, sa ma-
lim crveпim rezervoarom sekreta. Sjeme okru- ёesta је ј u zajednicama sveze Trifolion resupi-
glo, bradavicavo - crveпosmede Ьоје. nati. Koпstatovaпa је u brojnim zajednicama u
Raste па vlainim livadama i pasпjacima, u okviru vegetacije klase Phragmitвtea (прr. u
trscacima, sikarama ј sumama, па poplavпim asocijaciji Caricвtum elataв W. Koch- lysimвc­
stranistlma i u stajacim vodama uz obale potoka hietosum Micevski 1959}.
i rijeka. lndlferentna је па reakciju tla. Као medonosna Ьiljka od veceg је znacaja
Karakteristicпa је vrsta mezofilпih i mezohi- za pcelinju pasu. Sto se tice kvaliteta krme u
grofi lпjh ljvada klase Mollnio-Arrhenatherвtae. vezi s ishranom stoke, spada u vrste koje su
Vecu brojпost postjze u zajedпjcama redova : bez vrijednosti.
Agrost/etalia stoloniferaв, Arrhenвtheretalia ј Opste rasprostraпjeпje : gotovo u cijeloj
Mollnietalia ( regioпalпo karakteristicпa vrsta Evropi do srednjeg dijela SSSR-a, па Kavkazu,
а kao adveпtivпa u sjeverпoj Americi i Јарапu .
asocljaclje Mollnietum совги/вавW. Koch 1926).

81

1. donji dio blljke, 2. gomjj djo staЫjike sa Jjstovjma
cvjetovima, з. cvijet, 4. razrezana ј raslrena casica,
5. razrezana ј rasjrena krunica, 6. cahura
Visegodisпja, glatka Ьiljka, sa valjkastim
rizomom i racvastim korijeпom . StaЫo visoko
1D-40(60) cm, pri osпovi sa rozetom prizemnih
listova. lz pazuha listova svake godiпe izblja
veci broj poluspravпih stabala, gusto pokrivenih
listovima. Listovi u doпjem dijelu staЫa lanceta-
sti ili eliptiёni, zaslljeni, osnovama srasli u dug
rukavac, unakrsno postavljeni ; u gornjem dijelu
staЫa listovi jajasti ili lancetasti, zatupasti, unakr-
sno naspramпi , osnovama srasli u kratki ruka-
vac. Cvjetovi ро pravilu 4-clani, rjede 5-clani,
skupljeпi prsljenasto u pazuhu listova ili па vrhu
staЫa, rjede usamljeпi . Casica kratko zvonasta,
82
GENTIANA
CRUCIATA L.
Fam. Genttanaceae
Prostrel, siristara,
mala llncura,
mall srёanik
Lecjan zivinski,
gorki koren
Gross Gent1an
Gentlane Croisette
Kreuzenzian
Genziana minore
Горечавка
крестообразная
S, H, BH, Sb, CG, Ma
VII-X
2n = 52 : Н
sa 4 kratka, liпearпo-silasta zupca, mnogo kraca
od tubusa. Kruпica zvoпasta, uglasta, З puta
duza od casice, sa 1 ili vise zubaca izmedu 4
krunicпa reznja, plave Ьоје, spolja zeleпkasta.
Filamenti kratki, polenove kesice slobodne.
Plodпik sinkarpaп, dvook. Stublc nedostaje, zig
sa dva kratka uпazad povijena rezпja. Plod
cahura. Sjeme elipsoidпo, sa fjno mrezastom
opnom, cme Ьоје.
Naseljava kserotermпe ljvade ј pasnjake.
ј ivjce suma ј sjkare, u_glavnom u gorskom i
subalpjnskom pojasu. Cesca је па otvorenim
suпcaпim stanistima iznad krecпjacke podloge.
Karakteristicna је vrsta zajedпica klase Festuco-
Brometea (koпstatovana је u mnogim asocijaci-
jama, kao, па primjer: Asperulo-Agrostidetum
R. Jovanovjc 1968, Carici-humilis-Stipetum pul-
cnerrimae ( = grafianae) R. Jovaпovic 1955,
Stipetum joannis R. Jovanovic 1956).
Као krma је slabog kvaliteta. U suvom
stanju listovi se lako drobe ра је u sijenu
bezvrijedna. Cijela Ьiljka је gorka. UpotreЫjava
se u narodnoj medicjni. Sablra se cijela Ьiljka u
fazi cvjetaпja (Gentianae cruciatae herba).
Opste rasprostranjenje : Centralna i juzna
Evropa, М . Azija, Kavkaz, zapadni Siblr, Turke-
stan. Pripada evroazijsko-kontinentalno-subal-
pinskom flornom elementu.
 GENTIANA
PNEUMONANTHE
L.
Fam. Gentianaceae

Mocvarna lincura,
mocvarna siristara

Mocvirski svisc

Marsh Gentjan,
Wjnd-flower
Gentjane pneumonantne,
Gentjane des marajs,
Lungenenzjan,
LungenЫ ume,
WasserlungenЬiume
Mettjmborza,
Genzjanella а foglie strette
Горечавка легочная ,
Г. лазоревая

S, Н, ВН, Sb, CG, Ма

VII-IX
2n = 26 ; Н

Visegodisnja glatka Ьiljka . Rizom kratak,

razgranat u mesnate korjenove. StaЫjika us-
pravna, (10)25 - 50(65) cm visoka, trouglasta,
rjede od osnove granata. Listovi naspramni,
sjedeci, linearni ili linearno lancetasti, zatupasti,
pri osnovi suzeni u kratak rukavac, ро obodu
cijeli i najcesce uvrnuti; u donjem dijelu staЫa
listovi manji, skoro ljuspasti. Cvjetovi upadljivo
dekorativni, 25-53 mm dugi, pojedinacni ili ро
2- 1О skupljeni u pazuhu gornjih listova ili па
vrhu staЫa.; donji па peteljkama, gornji sjedeci. 1, 2. habltus, З . cvjjet, 4. razrezan ј rasjren cvjjet, 5.
Casica zvonasta, sa 5 linearnih ili linearno-lan- razrezana 1 rasjrena ёasica. б. razrezana ј rasjrena
cetastih, zasiljenih zubaca, ± jednaki duzini krunjca, 7. cahura
tubusa ili malo duzi. Krunica zvonasta, 4-5,3 cm
duga, tamnoplave Ьоје, rjede gotovo Ьijela ili
crvenoruzicasta, iznutra sa 5 tackastih, zelenih de). Karakteristicna је vrsta sveze Molinion coe-
pruga ; reznjevi krunice mnogo kraci od tubusa ; ruleae. Optimum postize u zajednjcama : Moli-
па obodu nabora izmedu 5 reznjeva ро 1 sirok, nietum coeruleae W. Koch 1926. Gentiano-Mo-
kratak zubac, tri puta duzi od reznjeva. Prasnici linietum litoralis llijanjc, 1968. i Molinio-Lathyre-
sa sraslim prasnickim koncima) polenovim kesi- tum pannonici Н-је 1963. ј u kojjma је vaZna
cama, pri osnovi siroko krilati. Zig stublca 2-rez- edifjkatorska vrsta.
Qjevit, spjralno uvijen, s uspravnjm reznjevima. Као krma је slabog kvaliteta. U sjjenu је
Cahura 3-5 cm duga, suzena pri osnovi. Sjeme bezvrjjedna јег se listovj lako drobe. Upotreb-
vretenastog oЬijka, sa mrezasto zjljcastom ор­ ljava se u narodnoj medicinj.
nот . Opste rasprostranjenje: Skoro cjtava Evro-
Nalazjmo је па vlaZnjm livadama, pasnja- pa, Kakvaz, umjerena podrucja Azjje. Prjpada
cima ј vrjstjnama. Stanjsta su najcesce svjeza ј evroazijsko-suboceansko-submedjteranskom
mokra (karakterjse ih visok njvo podzemne vo- flornom elementu.

83

••
dJJJJ.
1, 2. haЬitus, З . cvjjet, 4. vrsnj djo staЬijjke s listovjma
ј cvjjetom, 4. razrezana ј rasjrena ёаsјса, 5. razrezana
ј rasjrena krunjca, 6. ёah ura
Jednogodjsnja, zeljasta, glatka Ьiljka, sa
vretenastjm korjjenom. StaЬijjka uspravna,
8( 10)-25{30)cm vjsoka, od osnove jlj u gornjem
djjelu razgranata, jednocvjetna do vjsecvjetna.
Prjzemnj ljstovj u rozetj, 6--1 О mm dugj, jajasto
zatupastj; ljstovj staЬijjke manjj, jajasto lanceta-
stj, sa 3-5 nerava, zatupastj jlj malo zasjljenj.
Cvjetovj na kratkjm drskama, postavljenj bocno
ј па vrhu staЫa. ёasjcnj listjcj duguljasto eliptjcnj.
ёаsјса naduvena, 1Q-20 cm duga ј 5-1 О cm
sjroka ; cjjev casjce duz uglova sjroko krjlata,
krila 2-4 mm sjroka. ёasjcnj zupcj kratkj, lance-
tastj, zasjljenj sa З nerva; bocnj nervj susjednjh
84
GENTIANA
UTRICULOSA L.
Fam . Gentianaceae
Vid,
mjesiniёasta
gencijana
Trebusasti svisc
Bladder Gentjan
Gentjane acalice renfle
AufgeЫasner Enzjan,
Schlauchenzjan
Горечавка мешочная
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
{V) Vl- Vlll
2n = 22; Т
casjcnjh zubaca povezanj mrezastom nervatu-
rom. Krunjca u donjem djjelu cjevasta, prj vrhu
tanjjrasta, sa 5 duguljasto eliptjcnjh zatupastjh
ilj zasjljenjh, 5-8 mm dugjh reznjeva, tamno-
plave Ьоје, гjjetko Ьijela, spolja cesto zelenkasta.
Krunjcna cjjev malo duza od casjce. Plod cahura,
lancetasta, kratka, sjedeca, zajedno sa casicom
8-12 mm sjroka. StuЬic tucka duboko rasjecen;
zjg okrugao. Sjeme duguljasto, 1-1,5 mm dugo,
bradavjcasto, crvenkaste Ьоје. Na vertikalnom
profjlu sjroko је rasprostranjena od brdskog do
alpjnskog pojasa. Naseljava mnoge zajednice
livada ј pasnjaka sveza : Molinion coeruleae,
Arrhenatherion elatioris, Pancicion, Chrysopo-
gony-Satureion, Bromion erectii, Calluno-Festu-
cion tenuifoliae. U subalpjnskom pojasu Ojnarjda
cesta је u zajednjcama planjnskjh rudjna sveze
Festucion pungentis Ht. 1930 ј Festucion pseu-
doxanthinae Lakusjc et al. 1968. Jednocvjetnj
oЫik f. montenegrina Beck ёesta је komponenta
alpjnskjh rudjna sveze Oxytropidion dinaricae
Lakusjc 1966. Nalazjmo је ј u zajednjcama
cretova sveze Carycion davallianae Kljka 1934.
Procentualno је vrlo malo zastupljena u
sjjenu i nema veceg znaёaja u jshranj stoke.
Opste rasprostranjenje : Srednja ј juzna
Evropa (Apenjпsko ј Balkansko poluostrvo), Er-
delj. Apenjnsko-balkanski flornj element.
 '~ft I~JJ 11/
r,н ". r"
(1 ' : ;t ,,",~
f', jf (~IJfi/{IIГIJ I
r,t//fllfl 1
f :trfl (J(J(tJ/JJ(fiiЏ}IIIJ

r ,, рЈЈ ,•• ti t:J 11 n,

trc·pJJ:s .tJ, ·~lrt .ttmt

Ј 't •.:;•.1 ·.л 1/ ,,

f, tt,r1rr,, '~' ,,.. ,:щ

',, н.нн,~,t,.'"'' •1.

11/
'љ .44 1

11 ""1'/1 '.t•J ., 'J':'lt~J, ,"t}r:, ••., lr.lftJ~,:r .ьт,

l'м,t".,•,fltfl f1ltИ(fl ftf.ilfftilff Г:SдЈГМ :'JIIШ,
мЈ Љl ttпнm ,/ЈЈ:т.t,щ,~, '.,tмп,,v:; !.1/U'"/JJ ,""
/ t*'//(ft IJI~1:,•,t:J lt}l1f '1',/#llftfJJ (jt~t~ •.:1 /l-,tJ
t , /Jtsft1 /f1 11:'1 mM.t/ ,(IIJflllfl t;~/",щ, 'ЈГМtfщ :1 11 1
•.tr,;; JшttMrtl flt.;tft:; t1'19 Jljfl•.tt1 ':s( t.rft1J'.1t, / 1 1,!ЈЈ'
..
tfl, ')f:r1YI , ·.~, 1 ut~t tt,m, 1r1 '" ;t,llll rr,1tl f.~ tJttfiJ /1 1 '

1 r 11)1 ft nrщ~o.,ft 11 f/,·,t;., 1/J'tnl (i:f'.ll.:, / trщ:s•,1:,

, f J д1/,_11JtJf U 1lf'./fJЩ'I f:н t.Jif, ',tlffl /ЩУ,ЩЩ J-'11JI 1, ~ tиr,l(tiJ•,, '~ J•''"'t ( Ф··• lf)., t~ l 'tM 4 f>ttfi~I•JI ·i
';IJ Фщ.,f.."' ,"Ј 1 1': ,r
1/~ t,::,~ft_, 'AJ'sll Уп т t,:s t' ' tн~('(IJI ,, Ј!Јщ .,,..., ,,, r.~д /н/., fl•'.ttlf.и r,.~,>~..,
tff~'' rt, t:,,,
11m·.tJ/t ,, ,l,v:,
1! ,t/kt1 Щt, ·.rt~J~r t 1J t, fl vм" \lrm >~),, 1 t_.,,.,,,,
(!J'.jt/,tstl:t, 4- 1 тј,,,щ tltJfJ:s, ~fj/sffflt:,, 1/ fJ(lAJ. Ј t ,tf/
т·. , 1' ' 111, rJ]tstJп, t,,Jt;JIJ ~~1'; J't#д·J'' It JlttJн,џ,
1:'}• •,1Ј, (11 / 1 1 tнt, Ј', 1, ~УЈ IJfrrfiJ •-јt/,щ • r 1:;
dtl'J~'J, trr. џ11· ,t,., rtг;.
~·tlr1 у .тvмџщ /•ч '.fiJ~y:, frфf ' 1 :,·I~AJM..fJ' /JJ(JrfJII / 1/IJtJIЩJ/ffiJ/JJ/fl
~t;Ф/.-4, 111-'lfщ:,r1 f;:Ji, Jf:; t; pt#'Ars: ФЩ~Јј
rr:, •,tJfJi'f/1. • џt/;/IJ/'Io~Mtm r 11ft,rпr, 1'/lirr/иtj/fft,/llm џt
f,lJt41yA. f'rл,r,y, '1 r,ljtif,, ~ f11f:, /JJil, ',jГ{fJ"ill{fl)f; ,1/fflЈ
1lfs•,!t, 11:, ~ ,JJ(Iflt/r. 11 1 У ,1, Љll t,дJ#I rt т fт1'1 /ЈЈ I'.П(fl(l 1 ~.tl,}rJ; , IJtfl~ 11/,1 /.( :tf,.,J YtttJI :,
1
.11JIU,;ГIIfs 1 :, у,щ ;f rfщ; IЩI'"".tUI ., 11 ;.t fU / 1111 "' m 1tJ11rJ1,·.1 Ј"~ fli l rf'J lн',fr11 tlf,f Ј'' Ј ·, IJ'r~t,u
lirr:,, ":, ,/lt, l,cm t, 111, IJ(:,,,,:, '"''й IIJ'•t•Ut •,tfJf•j Ј IJ '•'Ј'" • Ј f'J l,t1/ IЩt~Jrtt,•,tt f ' IJls1YIJ ft; 1
.tJJt• ',t;m:, J1if:, 11 r;u Jl; fl t пн111, 1' 1УЈЈ ".:,ft,t, f71J 1.t Ј /t/,tsm J1 1Jt,/·J r):, t,r ,,, 1' t:trfl, '1;;, rtJst
,,:,t, ,, t,r 1 r.slr '; •,•.,v,
:,,Y,:,f!f.,, t,, :, у:, tl,t '-1 o;:,St lll'•t'Jfћ 1)!fr:,·.н:, J's 1 ljt;}rt,llfJ1 IAj/}':,
l ;iJI f IJ/,tJ, r:t',f;rf1•.1rщ •Ј''' •1'' ' ,(l;'fr,J:, , jiJ/o:,
У:,r:,~tJ,"•,t,l,:m Ј'' t, tJ(( tJtlf У' ,J,(Iлr ,,д:,fl!r. ~t Ј lfi7J!:, '"'JI,',tJII (f,t 'Ј , .:, /'i'J'J fiiJ.tftJ'.J,tfl'J 1 r:·,
љtЈ,, 1 Ji·''·"':,l':, •.14 /ls {Jfi:JIГJ/IJf/I.Jfllf-11 ' :,ji.Js'/,t, у:,/ "- ЈНЈiј•, Hf1•,!rlr{J ,•,tt,v:, 1'O,!J:IfJ,'·V'J •• ,љrt ,,(!'
у, 1 :, r, / Jf('IJ 1 /Щt;tlr ,,,.mrh у :JJГ'Jif t дAtltJ r, r,:, tJ,r:.t •,уЈ, Jfffft;fl:t••,y,,,,t,r!l,rrt:.lrн ft,," ' ,J''m~tmt
 CENTAURIUM
ERYTHRAEA Rafn
SUBSP.
ERYTHRAEA
(Syn С. mmus
Moench,
С umbellatum G1lib,
Erithraea
ceпtaurium
auct.поп (L. Pers.)
Fam. Geпtiaпaceae

Rasljasta kiёica,
crveni kantarion
Navadna ta'!Zentroza

1. 2. haЬitus. З. cvijet, 4. razrezan i rasiren cvijet,
5. ~ahura
Jednogodisnja ilj dvogodjsnja Ьiljka, vjsoka
10- 50 cm. StaЫjika jednostavna ilj u gornjem
dijelu granata, 4-uglasta, gola. Prjzemni listovi
u rozeti, objajasti do jajasto elipticni, zatupasti,
pri osnovi ± suzenj u drsku. Listovi na staЫu
sjedeci, naspramni, duguljasto jщasti do lanceta-
sto elipticnj. Petodijelnj cvjetovi u raёvastoj stita-
sto-grozdastoj cvasti ± zЫjeni. ёasica cjevasta
sa 5 reznjeva, ovi lancetasti, skoro silasti, sa з
nerva. Krun1ca simpetalna, 10-15 mm duga,
ruzicaste Ьоје , rjede Ьijela; reznjevi krunice elip-
ticni, zatupasti. Stu Ыc tucka sa 2-reznjevjtim
zigom. Plod poludvooka usko cilindrjcna cahura,
Common Centaury
Рюk Centaury
Ery1hree,
PetiteCentauree.
Echtes
TausendgOidenkraut
Centaurea m1nore
Зопототысячни к
зонтичныu
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
Vil- IX
2n = 40 (4Q-48); Th
puca duz pregrada па 2 kapka. Sjeme sitno, sa
mrezasto zjlicastom opnom.
Raste na umJereno suvim livadama i pasnja-
cima od nizijskog do subalpinskog poJasa. Cesta
uz rubove suma, u svijetlim sumama i sikarama,
kao i ро ivicama njiva 1 putova. Као element
kseromezofilnih livada 1 pasnjaka najcesce је
zastupljena u zajedn1cama sveze Chrysopogoпi­
Danthonion. Bromion erecti, Scorzonerion vi/lo-
sae i Chrysopogoni-Satureion. Qsjm toga, nala-
zjmo Је i u mnogim zajednicama reda Arrhenat-
heretafia, kao ј sveza : Molmion coeruleae, Cal-
luno- Genistion, Hyparhenio- Brachypodion ra-
mosi i Vulpio-Lotion. ёesta је u sastavu tvrdoli-
snih zimzelenih mediteranskih suma i sikara
klase Quercetea illcis Br.-BI. 1947, kao ј u
raznim tipovima hrastovih suma.
SadгZi gorke glikozide. lako је gorkog oku-
sa, stoka је jede (poboljsava opstu probavu) . U
svjezem stanju kao krma је slabog kvaliteta, dok
је u sijenu bezvrijedna. StaЫjika u cvijetu ( Herba
Centaurii minoris} kor1sti se u narodnoj i sluzbe-
noJ medicini.
Opste rasprostranjenJe : Gotovo citava
Evropa - izuzev sjevernih podruёja, Kavkaz,
lran, sjeverna Afrika. ј u Sjevernu Ameriku une-
sena. Submedlteransko-subatlantski florni ele-
ment.

86
 SA LVIA
РАд TENSIS
L.
Fam. Lamiaceae
LaЬiatae

Divlja zalfija,
livadna kadulja

Travniska kadulja

Јановденче
ливадско

Meadow Sage, Wild Clary

Sauge des pres
Wiesensalbei
Salvia de'prati,
Шалфеu лyroeou

S, Н , ВН , Sb, CG,Ma
V- Vlll
2n = 18 ; Н

Korijen vretenast i jako odrvenio. StaЬijika

najёesce uspravna, 30-80 cm visoka, nerazgra-
nata ili razgranata samo u visini cvasti, ёetvorou­
glasta, izbrazdana, u donjem dijelu sa prorijede-
nim strsecim dlakama, а u gornjem dijelu sa
zlijezdama na drskama. Listovi rozete krupniji,
sa lisnom drskom З-7 cm, te jajastom do izdu-
zeno lancetastom liskom, dugom 6-17 cm i
sjrokom 2-7 cm ; listovi na staЫjici mnogo manji
od listova rozete, sjedeci ili sa kratkom lisnom
drskom. Priperci zeleni i okruglasti, osnovom 1. donji dlo blljke, 2. llst, З. vrsni dio staЫjike sa
obuhvataju staЫjiku, mnogo kraci od cvjetova. cvjetovlma, 4. cvijet, 5. ёasica
Cvasti u razgranatom prividnom klasu, sastav-
ljene od razdvojenih prividnih prsljenova; cvje-
tovi 2-З cm dugi, sa kratkom cvjetnom drskom,
najcesce 4--8 u prsljenu, а prsljenova 6-12 ; ma, а donja usna troreznjevita, s izduzenim ili
ёasica zvonasta, duzine 6-11 mщ gusto pokri- elipticnim boёnim reznjevima i sirokim, na vrhu
vena strsecim dlakama, ponekad i zljezdastim, usjecenim, srednjim reznjem ; krunicna cijev kod
sa gornjom usnom duzine oko 2,5 mm i sa zenskih cvjetova mnogo manja, jedva duza od
zupcima bez osastog nastavka, а donja znatno ёasice ; prasnicj dugi kao gornja usna krunice, а
duza sa lancetastim, na vrhu silastim i duЬije stublc mnogo duzi. Plodici jajasti, dugj oko 2 mm
odvojenim zupcima ; krunica 1о-зо mm duga, glatki ј crnomrke Ьоје.
najcesce plavo do tamnoljublcasta, cesto Ьijela OЫicima bogata vrsta, submedlteransko-
ili ruzicasta, prljavocrvena lli sarena. pokrivena UmJerenokontinentalnog rasprostranjenja na
prorijeaenim maljama, do З puta duza od ёasice, prostoru Evrope i jugozapadne Azije. Njezjne
sa jako srpasto savijenom gornjom usnom koja populacije nalaze optimum uslova za razvice ј
је bocno spljostena, na vrhu kratko dvoreznjevita evolucjju u ekosistemjma klase Festuco-Brome-
ј duz sredisnje linije pokrivena zljezdastim dlaka- tea. Slaba је krma. Medonosna је ј ljekovita.

87

1. donji dio staЫjike, 2. dio staЫjike sa listovima,
З. vrsni dio staЫjike sa cvjetovima, 4. cvijet, 5. plodic
StaЬijjka snaina, nerazgranata ilj jos od
osnove razgranata, uspravna jlj se jzdjze, 20-80
cm vjsjne. Ljstovj jajastj, lopatjёastj , eljptjёnj do
lancetastj, а gornjj ljnearnj ј suzenj u kratku ijsnu
drsku jli sjedecj, 2-8 cm dugj ј 0,5-2 cm §jrokj,
ро rubu slabo testerastj ј s оЬје strane ljske
dlakavj_Prjperci sjedeci i sa visinom staЫjike se
smanjuju. Ро 6-12 cvjetova slozeno u 6-12
prsljenova kojj su razmaknutj jedan od drugog
za duzjnu prjperaka; dопјј prsljenovj prorjjedenj
а gornjj zЬiјепј_ Casjca је cjevasto zvonasta,
duga 5- 10 mm пајёеsсе, pokrjvena ёekjnjama,
kratkjm dlakama ј zljjezdama, rjede gola, sa ±
jstaknutjm nervjma ; casjёnih zubaca 5, uglav-
88
ST ACHYS RECT А
L.
Fam. Lamiaceae
Cistac
Pokonёni ёisljak
Ранолист жолт
Џpright- Hedg e- Nettle
Epiaire droile,
Crapaudine
Beschreikraut
Erba slrega
Чистец nрямоu
S, Н, BH,Sb, CG, М а
V - IX
2n = 32, 34 ; Н
nom jednakjh, trouglasto lancetastjh, oko 2 puta
kracjh od ёаsјёпе cjjevj ilj jednakih ро duzjni sa
njom. Krunica Ьljjedozuta do zuckastoЬijela, gola
ili pokrivena kratkim dlakama ; krunjёna cjjev
duza od ёasice jli ± jednake duzine sa njom ;
gornja usna ёasice malo kraca od donje, nesto
jspupёena i stoji pravo, а donja duza nanize
savjjena, troreznjevjta, iscrtana mгkjm sarama,
sa sirokojajastjm srednjjm reznjem kojj је na
vrhu usjecen ј kracim boёnim reznjevjma. Pra-
snicj jako jskrjvljenj napolje, sa poluanterama
koje stoje pod uglom. Plodjci okruglasto jajasti,
oko 22 mm dugj, kestenjavomгkj , ёesto fino
jstaёkani .
Ova veoma varijaЬilna vrsta rasprostranjena
је od najnizjh dijelova do subalpinskog pojasa
nasih planina. Razliёjte podvrste, varjjeteti i for-
me, odnosno populacjje ove vrste zivj '~ razlicitim
ekosistemima submediteranskog, medjteran-
sko-montanog, brdskog, gorskog i subalpjпskog
pojasa, te u stepama pontsko-panonskog pro-
stora. Najveci broj populacija optimum uslova za
zivot nalazj u suhjm ј toplim travnjacjma koji
pripadaju asocijacijama, svezama ј redovima
klase Festuco-Brometea, dok subalpinske popu-
lacije zive u ekosjstemima klase Elyno-Seslerie-
tea. Medonosna је ј ljekovita Ьiljka, ali је slaba
krma.
 TEUCRIUM
CHAMAEDRYS L.
Fam. Lamiaceae

Dubaёac, dupёac

Navadni vrednik

Дубчица

Common Gennander
Gennandree petit chene
Edel - Gamander
Calamandrea
Дубровник nypnypoвьlli

S,H, BH, Sb, CG,Ma

VI-IX
2n = 60, 64 ; Ch

Poluibun. Korijen uglavпom drveпast, sa

podzemпim stolonjma. StaЬijjka пајёеsсе us-
pravпa, razgranata, 10-25 cm vjsoka, gusto
pokrjveпa dugim sivim strsecim dlakama, sa
zljezdastim dlakama. Listovi sa kratkom lisпom
drskom, romblcпo jajasti do elipticпi, 1-2(-4) cm
dugj ј 0,5-1 cm sjroki, ро rubu пazuЬijeni,
pokriveпi mekjm dlakama sa dопје straпe а sa
gornje gotovo goli; prjpercj se prema vrhu stab-
ljike postepeп o smaпjuju . Cvjetovj 10-12 mm
dugi, na duzim drskama ј uspravпj, ро 2-6
slozeпj u pazuhu priperaka u privjdпe prsljeпove
grade6i prividпe termjпalпe grozdove ёesto okre-
nute па jedпu stranu ; ёasica cjevasto zvoпasta,
pri osпovj пеzпаtпо trЬusasto prosireпa, prorije-
deпo pokriveпa strse6jm dlakama, sa 5 zubaca
koji su trouglasto laпcetastj, jedпakj ј kraci od
ёаsјспе cijevi, duz oboda trepljasti јЈј zljezdasto-
trepljastj; kruпica пајёеsсе blijedocrveпa, ~ede
Ьijela, oko 2,5 puta duza od ёasice, sa kruпiёпom
cijevj jedпake duziпe sa casjcom ili пesto duzom;
dопја usпa kruпjce pokrjveпa maljama јЈј duzjm
dlakama, sa zaokrugljeпim ј vaJovitjm, oboreпim
sredпjim rezпjem ј sjljatjm Ьоёпјm rezпjjma пa­
vise savjJeпjm. Prasпjcj ј stublc daleko duzj od
kruпjce. Plodjcj jajastj, 1,5-2 mm dugj, glatkj ј
ро povrsjnj fiпo mrezastj.
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio stabljike sa listov1ma 1
cvjetovima, З. cvijet, 4. plod
Glavnjna populacjja ove vrste zjvj u subme-
djteranskim, mediteraпskjm ј stepskim oЬiastima
Evrope ј zapadne Azije, а manji broj u sjevemoj
Africj. Optimum uslova za zivot пalazi u pasпja­
cjma ј livadama klasa Festuco-Brometea ј
Тhero-Brachypodietea. Srednje godisnje tempe-
rature па stanjstjma njenjh populacjja najcesce
variraju izmedu В ј 16°С, а srednja godisnja
relativna vlaiпost vazduha krece se izmedu 40
ј 60%. Qsjm izrazito heliofilпih jma i heliofilno-po-
luskjofjlne populacjje, koje zjve u svjjetljm boro-
vjm ili svijetlim lis6arsko-listopadnjm sikarama ј
sumama. Losa је krma, ali ј odljёna ljekovjta
Ьiljka protjv proljeva ј infekcjje probavnih organa.

89

1. donji dio Ьiljke , 2, З. dio staЫjike sa listovima,
4. vrsni dio staЫjike sa listovima i cvjetovima, 5. casica
Rizom kratak i gusto pokrjveп korjeпcjcjma.
lzdanak pokrjven Ьijelim, neznatno kovrdzavim
dlakama. StaЫjika uspravпa jlj se uzdize, cesto
razgraпata, 5- 30 (-40) cm visoka. Doпji listovi
staЫa пајсеsсе u rozeti, sa lisпom drskom
duzjпe do з cm, te liskom duziпe 1- 5 cm ј sirine
5-15 mm, jzduzeno jajastog ili laпcetastog oЫika
ј pokrivenom dugjm dlakama; listovj па staЫj jcj
dugj do 7 cm, slablje pokrjvenj dlakama, srednjj
i gornji jednostruko jli dvostruko perasto izdjjelje-
пj . Cvjetovj su sjedecj ilj gotovo sjedeci, 15- 18
mm dugi, slozeni па vrhu graпa u prjvjdne
90
PRUNELLA
LACINIATA L.
( Р. а/Ьа Palles
ех Bieb.)
Fam. Lamiaceae
Crnjevac zuckastl
Prunelca
Црно з ел је пересто
Cut leaved Self Heal
Brunelle
Weisse Brunelle
Brunella
Черноголовка белая
S, Н , BH, CG, Sb, Ma
Vl - Vlll
2n = 32 : Н
prsljeпove kojj grade guste prjvjdne klasove
duzine 2-6 ст . Prjperci su siroko okruglasti, s
ostro jzdvojenim dugaёkim siljkom ј pokrjveni
bjeljcastjm krutjm dlakama. Cas jca oko 12 mm
duga, pri osпovj gusto dlakava. dvousnata. sa
§jrokjm srednjim ј puno uzjm boёnjm zupcjma.
Krunica zuckastobljela, пajvecjm djjelom gola,
oko 2 puta duza od casjce, sa cijevi koja је
prema vrhu prosjrena ј gornjom usnom duzjne
oko 5 mm ј doпjom nesto kracom. Prednjj
prasnici sa zupcem duzine oko 1 mm. Plodici
eljptjёni , duzjne 2-2,5 mm.
Rasprostranjena је u submedjteranskom dj-
jelu juzne Evrope, Male Azjje ј sjeverne Afrike,
te u srednjoj Evropi, ра se smatra medjteransko-
srednjoevropskom vrstom. Njenim populacjjama
najbolje odgovaraju zajednica klasa Festuco-
Brometea ј Trifolio-Geranietea sanguinei; u na-
soj zemljj postize najvecu brojnost ј vitalnost u
zajednicama sveze Mesobromion, kao sto su
Brometum erecti, Koelerietum montanae, jtd.
Srednje godjsпje temperature па njen jm
stanjstjma пајёеsсе variraju jzmeёlu 1о ј 15°С,
а srednja godisnja relativna vlainost vazduha
krece se jzmeёlu 55 ј 65% ; vecina populacija
heliofilnog је karaktera, ali se javlja i u svijetlim
borovim, te degradjraпim hrastovo-grabovim su-
mama submediteranskog podrucja.
 PRUNELLA
VULGARIS L.
(Syn. Brunella
vulgaris Moench)
Fam. Lamiaceae

OЬicni crnjevacJ
krizalinaJ celinscica

Navadna ёrnoglavka

Црно зелје

Common Seff-heal
Brunelle vulgatre
Кleine Braunelle
Brunella
Черноголовка
обыкнове нная

S, Н, ВН, Sb, CG. Ма

VI-IX
2n = 28(34); Н

Vjsegodjsnja Ьiljka sa kratkjm rjzomom.

StaЬijjka dugacka 5-ЗО cm, vecjnom razgranata.
Listovi naspramni, prizemnj ± u rozetj. Ljske
jajaste ili jajasto izduzene. Gornjj ljstovj staЬijjke
postepeno prelaze u ± sjedece priperke jajastog
ili skoro okruglog oЬiika. Cvjetovj zigomorfni,
vecjnom dvopolnj, 8- 13(16) mm dugackj, ро
4-6 slozenj neposredno iznad gornjeg рага
listova u prjvidne prsljenove koji su па vrhu
grana grupjsani u zЬijene prividne klasove. ёa­
sica zvonasta, dvousnata - petozuba. Krunica 1. donji dio Ыljke , 2. vrsni dio staЬij ike sa listovima i
dvousnata, kod dvopolпjh cvjetova dvojno duza cvjetovima, з. cvijet, 4. ёaslca, 5. prasnik
od ёasice, vecinom tamnoplavo ljublcasta, rjede
ruzjcasta ili Ьijela. Krunicna cijev malo duza od
casice. Prasnika 4. Plodnik sinkarpan, iz 2 kar-
pele. Plod merkarpijum sastavljen od cetiriju
jajastih do eliptjcnjh orasica. stupljene su па travnjacima klase Phragmitetea
Naseljava zajednice hjgrofilnih ј mezofilnih i Scheuczerio-Caricetea fuscae, te u zajednj-
livada ј pasnjaka, kao ј mnoge sumske ekosiste- cama reda Salicetalia purpureae Moor 1958,
me, od eumediterana do subalpinskog pojasa. Populeta/ia albae ј klase Alnetea glutinosae.
lndjferentna је па vlaznost ј reakciju tla. Karak- Као krma је slabog kvaliteta. Zbog njskog
terjstjcnaje vrsta klase Molinio-Arrhenatheretea. rasta nakon kosnje se iskorjstj nezпataп djo.
Nalazimo је vrlo cesto u zajednjcama sveze Medutjm, dobra је medonosa, а mladj listovj se
Calluno-Festucion tenuifoliae i Bromion erecti, korjste kao povrce (kuvano ј u salatj), Као
zatim u vo6пjacima i djetelistjma, uz putove, па ljekovjta Ьiljka korjstj se u narodпoj medjcjnj.
zapustenim ј ugaienim mjestjma (u zajednicama Opste rasprostranjenje : Evropa, Azjja, Au-
reda Bidentetalia tripartiti, Chenopodietea, Plan- stralija, sjeverna Afrika, Sjeverna Amerika. Ko-
taginetea majoris). Najhigrotilnije populacije za- smopolit.

91

1, 2. habltus, З. dio staЫjike na poprecnom presjeku,
4. cvijet, 5. plod sa ca§icom
Rozetasta blljka sa puzecjm izdaпcima kojj
se ukorijeпjuju . StaЬijjka jedпostavпa, 15-35 cm
visoka, slaЬo dlakava. Prizemпj listovi па dugjm
drskama i rozetasto rasporedeпl , lopaticasti ilj
lopaticasto-objajastj, 5-12 cm dugi ј 1-5 cm
gjrokj ; listovi staЬijike malobrojпj, izduzeпj ili
jajasti, sjedecj ј postepeпo prelaze u pricvjetпe
listove; prjcvjetпj ljstovj cjjeli, jajasti, doпji duzj
а gorпji kraci od cvjetova. Cvjetovi plavi ili modri,
poпekad bljeli ili ru zicasti, 1- 1,5 cm dugj, ро 6-8
sakupljeпi u privjdпe prsljeпove, koji su pri vrhu
zbljeпi u klasolike cvasti; ёаsјса dlakavo-zlje-
92
AJUGA REPT ANS
L.
Fam. Lamiaceae
lvica, puzava ivica
Plazeёi skreёnik
Горе шниче
Common Bugle
Bugle rampante
GOidengunsel,
Kriechender GOnsel
Bugula, Marandola
Живучка nолзучая ,
Дубровка nолзучая
S, Н , Sb, CG, ВН , Ма
IV-VIII
2n = 32 ; Н
zdasta, sa zupcjma duzjпe casiёne cijevj ilj
пesto duzim ; kruпjca cjjelom povrsjпom dlakavo-
zljezdasta, sa cjjevi koja је dvostruko duza od
ёаsјсе, sa duboko dvorezпjevjtom gorпjom us-
пom ј trorezпjevjtom doпjom usпom ; prasпjckj
kопсј gusto su dlakavj ј zajedпo sa stublcem
strse jz kruпjcпe cijevj. Orascjcj okruglastj do
jajastj, oko 2,5 mm dugi ј fјпо mrezasto паЬоrапј .
Ova subatlaпtsko-submedjteraпska vrsta
rasprostraпjeпa је gotovo u cjjeloj Evropj, jzuzev
sjeverпe, u Sredozemlju, Maloj Azjjj ј lraпu .
Nјепе se populacjje difereпcjraju ekoloskj u dvjje
skupjпe - heljofjlпe (пesumske) ј poluskjofjlпe
(sumske). Nesumske populacjje пalaze пајЬоlје
uvjete za zivot u razljёjtjm asocjjacjjama mezofjl-
пjh ljvada reda Arrhenatheretalia, а sumske u
prorijedeпim mezofjlпjm hrastovo-grabovim ili
bukovim sumama umjereпe zопе sjeveme he-
mjsfere. Sredпje godisпje temperature па staпi­
stima пesumskih populacjja variraju пајёеsсе
jzmedu 6 ј 14°С, а па staпjstjma sumskjh popu-
lacjja izmedu 6 ј 12°С, dok је srednja godjsпja
relatjvпa vlaiпost vazduha па staпjstjma sum-
skjh populacjja vece za oko 1Q-20%.
UpotreЬijavala se kao povrce jos kod aпtic­
kjh пaroda. Ljekovjta је ј medoпosna blljka, а u
hortjkulturj se upotreЬijavaju dvije пјепе forme
( viridissima ј variegata). Slaba је krmпa blljka.
 THYMUS
SERPYLLUM L.
Fam. Lamiaceae

Majёina dusica

Poljska materina
dusica

Матер ка

Serpollet, Wild Тhyme

Тhym serpolet
Quendel, Feldthymion
Pepolino
Тимьян nолзучиu

S, Н , ВН ,Sb, CG, Ма
V - IX
2n = 24 ; Ch

StaЬijjka је duga ј prj osпovj odrveпjla, puza

u vjdu jzduzeпjh stoloпa razvjjajucj adveпtjvпe
korjeпove ј па vrhu se zavrsava sterjlпom roze-
tom listova. Cvjetпe graпe vjsoke 4-1 О ст ј
razvjjaju se duz polozeпog staЬia u п jzovjma, а
ravпomjerno su pokriveпe dlakama sa svjh stra-
пa. Ljstovi su јој malj, ёvrstj, uzaпo jajasto
eliptjёпj, па vrhu zaokru zeпj а prj osпovj kliпastj,
4-6 mm dugi ј 2-4 mm sjrokj, golj, jzuzev prj
osпovj duz oboda, gdje su trepljastj, sa jzraieпjm
sredпjjm пervom . Cvjetovj slozeпj па vrhu graпa
u okruglaste jlj пesto jzduzeпe cvastj ; casjca
dlakava, duga 3,5-4 mm, sa zupcjma kojj su
pokrjveпj dugjm trepljama ; kruпjca ruzjёaste,
bjeljcasta ilj crveпa, sa trodjjelпom doпjom us-
пom cij j Је sredпji rezaпj duzi i siri od Ьоёпјh , te
kracom пepodjjeljeпom ј ро rubu пarovaseпom
gorпjom usпom. Prasпjcj ј пjuska tuёka strse jz
cjjevj kruпice.
Ljпeovo shvataпje ove vrste veoma је sjroko
ј obuhvata velik broj oЬijka, od kojjh su u поvјје
vrjjeme mпogj podjgпutj па stepeп posebпjh
vrsta, od kojjh пеkе zjve i u паsој zemljj. Daпas
ova vrsta, u uzem smjslu rјјеёј, obuhvata samo
dvjje podvrste - tјрјёпu (ёјјј је sjпoпim : Th. s.
1. habltus, 2. list, З. cvijet, 4. plod s casюom
subsp. angustifolius / Pers./ Arcaпgelj ј subsp.
rigidus / Wjmmer & Grab./ Lyka) ј Th. s. subsp.
tanaensis (Hyl.) Jalas, od kojjh пјјеdпа пе zivj
па prostoru паsе zemlje, vec u sjeverпoj ј
sredпjoj Evropj. Мј ovom prjljkom ostajemo pri
sjrem shvataпju ove vrste. Вrојпе populacjje ove
slozeпe vrste пaseljavaju sjrom nase zemlje
ekosjsteme kserofjlпjh ј mezokserofjlnjh pa-
sпjaka ј livada klasa Festuco-Brometea ј Festu-
cetea vaginatae, kao ј ekosjsteme subalpjпskjh
rudjпa па karЬonatjma klase Elyno-Seslerietea,
te па sjljkatjma klase Juncetea trifidi.
Medoпosna је ј ljekovjta Ьiljka. alj је slaba
krma zbog visokog prisustva eteriёпih ulja.

93
 RHINANTHUS
RUMELICUS Velen
( S y n . R. major Ehrh
va r . gla nd ulosus
Simonk .,
Alectorolophus
rumelicus
(Velen.Borb.) Fa m .
Scrophulariaceae
Rumelijski
suskavac,
rumelijski
skrobotac
Rumelijski skrobote c

Шушкавец,
клоnоторче ,
шу м арига

Rumelische Кlappertopf
Погремок румелискиu

S, Н , ВН . Sb. CG, Ма
V- Vlll
2n = 22 , Т

nagore savijenjm ј ljublcastjm zupcjma na gornjoj

1. donji dio Ьiljke , 2. dio staЫjike s listovima, З . dio
staЫjike s listovima i cvjetovlma, 4 . priperak (pricvjetni
listic), 5. casica, 6. cahura
Korijen slabo razvjjen. StaЫjika uspravna,
15-60 cm vjsoka, slabo razgranata jJi nerazgra-
nata, u gornjem dijelu pokrjvena najcesce zlje-
zdastim dlakama, posuta jskjdanjm uskjm crnjm
ljnjjama. Listovj jajasto izduzenj do uzano lance-
tastj, sjedecj , duz oboda testerasto nazuЫjeni;
interkalarnjh listova najёesce do 5 parj. Prjperci
trouglasto jajasti, sa kratkjm vrhom, Ыijedozele­
ni, pokriveni zljezdastim dlakama, rједе slabo
dlakavi ili goli, duz oboda nazuЫjeni. Casica
pokrivena kratkjm zljezdastjm dlakama. Krunjca
duga do 2 cm, svijetlozuta, sa tubusom neznatno
usni, duzjne oko 2 mm ; donja usna krunjce
uspravna ј naljjeze na gornju, zatvarajucj na taj
nacjn zdгjjelo kruпjce. Cahura zatvorena u casj-
cj. Sjeme sa kruznjm membranoznjm krjlatim
jspustom sjгjne oko 1 mm.
Ova srednjoevropsko-balkanska vrsta koja
seze do Male Azjje i pripada dacijsko-balkan-
skom flornom elementu, jma sjгoku ekolosku
valencu u odnosu na osnovne aЬiotjcke fak1ore
stanjsta. Najvecj Ьгој njenjh populacjja zjvj u
Jjvadama ј pasnjacjma gorskog, brdskog subal-
pinskog i nizijskog podruёja, kako mezofilnog
higromezofilnog tako ј kseromezofilnog karakte-
ra, te је mozemo smatratj karakterjstjcnom
vrstom klase Molinio-Ar.rhenatheretea, odnosno
reda Arhenatheretalia. Zbog vjsoke brojnostj i
vjtalnostj navodj se kao vrsta karakteгjstjёnog
skupa nekjh asocjjacjja, kao sto је sluёaj sa
Rhinantho (rumelici) - Cynosuretum cristati
Вlеё. & Tat. 1960. T akoae је nalazjmo ј u
zajednicama klase Festuco-Brometea, а naro-
ёjto reda Festucetalia vallesiacae, kao ј u zajed-
nicama subalpjnskjh rudjпa па karbonatjma sve-
za : Festucion pungentis, Festucion pseudoxan-
thynae ј Festucion albanicae.
Zbog otrovnjh gljkozjda nepozeljna је kao
krma. ali је medonosna.

94
 PHYNANTHUS
MINOR L.
(Syn.:
Alectorolophus
minor
(L.) Wimm. & Grab.)
Fam.
Scrophulariaceae

Mali suskavac,
mali zvecac,
petlova kresta

Mali skrobotec

Мала шумарига

Little Rattle
Petit Rhinanthe
Кleiner Klapper1opf
Cresta dl gallo
Погремок малыu

S, Н . ВН , Sb, CG, Ма
V-IX
2n = 22; Т

Korjjen slabo razvjjen. StaЬijjka uspravпa,

5-ЗО cm пајсеsсе, nerazgranata jli samo u
gornjem dijelu razgraпata, djelomjcno dlakava
te sa uzduznim crnim isprekidanim crtama ili bez
пjih . Listovj izduzeni, jajasto lancetastj do usko
laпcetasti, testerasto nazuЫjeni , duzine 2-15
mm. Prjpercj dugi kao i ёasica ili nesto duzi.
trouglastj, па vrhu si]ati, duz oboda пazuЫjeni ,
tamnozelenj, goli. Casjca gola i duz oboda
hrapava. Krunica svijetlozuta, duga oko 1,5 cm ;
dопја usna ne nalijeze potpuпo na gornju, te је
zdrijelo ± otvoreno ; zupci gornje usne vrlo
kratki, zaoЫjenj ј kraci od 1 mm, najёesce '
bjeliёasti , rjede ljublcastj. Sjeme ojviceno opna-
stim krjlatim ispustom slriпe oko 1 mm.
Naseljava ekosisteme higromezofilnih, me-
zofilnih, kseromezofjlnih ј mezokserofilпih ljvada ,
ј pasnjaka. sa neutralnjm, slabo bazicnjm ј slabo
k1selim tlima. Najvecu brojnost ј vitalnost postjze
u asocijacjjama sveze Arrhenatherion elatioris.
dosta је ёesta u asocjjacjjama sveza Trifolion
resuplnati ј Molinion coeruleae, а prjsutna је i u
1. donji dio blljke, 2. gornjl dio staЬijike sa listovima 1
cvjetovima, З. vrsni dio staЬijike sa plodovima, 4. cvijet.
5. uzduzni presjek cvi)eta, 6. cahura
zajednjcama sveza Bromion erecti i Chrysopo-
goni-Danthonion, te u acjdofilnjm ljvadama.
sveze Nardion strictae montanum.
Као poluparazjt javlja se na vrstama 1z
porodjca : Fabaceae ј Роасеае.
SadГZj dosta bjelancevjna ј drugjh energet-
skjh materjja, ali је stoka nerado jede zbog
sadrzaja stetnog gljkozjda rhjnantjna. Ubraja se
u skupjnu slablje otrovnjh Ьiljnjh vrsta. U mladom
stanju stoka је konzumjra ponekad, sto stetno
djeluje па kvalitet mljjeka. Dobra је pёeljnja pasa.

95

1, 2. habltus, З. dio staЬijike na poprecnom presjeku,
4. cvijel, 5. ёahura sa casicom
Rjzom razgranat ј puzecj. StaЬijjka 1о-40
ст vjsoka, luёno se jzd jze, vecjnom nerazgrana-
ta, sa 2 njza dugjh dlaka duz dvjje naspramne
ljnjje. Ljstovj jajastj do jzduzeno jajastj, 1,5-3 cm
dugj ј 1- 2 cm sjrokj, duz oboda duboko usjeёe no
testerastj, na ljcu gotovo golj а na naljёju sa
krutjm dlakama; donjj ljstovi sa kratkom ljsnom
drskom, а srednjj i gornji najёesce sjedeci, sa
zaoЫjenom ili neznatno srcastom osnovom.
Cvjetovi slozeni u Ьоёnе, naspramne i rastresite
grozdaste cvati, duge 2-20 cm: drske cvasti
pokrivene dlakama, polaze iz pazuha gornjih
96
VERON ICA
CHAMAEDRYS L
Fam.
Scrophulariaceae
ёestoslavica ,
zmijina
cesto s lavica
Vrednikov jeticnik
Великденче ,
трескава билка
Angel's eys, Bird's eys
Fleusse germandree,
Veronique des bois
Gamanderehrenpreis
Crescione dei prati
Вероника дубравка
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
IV - Vlll
2n = 32 ( ? 16) ; Н
listova staЫa. Brakteje lancetaste jli jzduzeno
lancetaste, najёesce krace od cvjetnih drski.
Cvjetne drske uspravne kao i osovina cvasti,
pokrivene kratkim, kovrdzavim zvjezdastim dla-
kama. Casjca se sastoji od 4 gotovo podjednaka
reznja, koji su lineamo lancetasti ilj lancetasti,
do 2 puta kraci od krunjce i pokriveni maljama.
Krunica tanjirasta, 10-14 mm siroka, azurno-
plave Ьоје , rjeёle ruzjёastocrvena jlj Ьijela , sa
ёetiri nejadnaka reznja, od kojih је donjj najmanji.
Prasnicj kraci od krunjce. Cahura trouglasto
obrnuto srcasta, Ьоёnо spljostena, na vrhu plitko
usjeёena, 3-4 mm duga ј 3,5-4 mm siroka,
pokrivena prorijeёlenlm maljama. Sjeme brojno,
jajasto, pljosnato, glatko, duzine oko 1 mm.
Ova varijabllna i siroko rasprostranjena
evroazijsko-subokeansko-submediteranska
vrsta ima §jroku ekolosku valencu u odnosu na
tipove stanista i Ьiljne zajednice. Jedna skupina
njenih populacija najbolje uslove za zivot nalazi
u mezofilnim livadama reda Arrhenatheretalia,
druga u pasnjacima reda Brometalia erecti, treca
u §jЬijacima reda Prunetalia spinosae, cetvrta u
svijetlim kserotermnim sumama reda Ouerceta-
lia pubescentis ј siЫjacima reda Ostryo-Carpine-
talia orientalis, peta u degradiranim mezofilnjm
liscarsko-listopadnjm sumama, itd. Medonosna
је. Bez krmnih vrijednostj.
 VERONICA
SERPYLLIFOLIA L.
Fam.
Scrophulariaceaв

Verenika sitna
grozdasta.
jajastolisna
cestoslavica

Тimijanov jetrcnik

Великденче

Тhymel-leaved­
-Speedwel,
Smothspeedwel
Veromque а feuilles
QuendeiЫattrige
Ehrenpre1s
Erba guada selvatlca
Верони ка
Т\IIМЬЯНОЛИСТНая

S, Н , ВН, Sb, CG, Ма

V- Vlll
2n = 14 : Н

Rjzom puzecj. StaЬijjka (5-) 10- 25 (-40)

cm vjsoka, uspravпa ili se uzdjze, pokrjveпa
kratkjm maljama u doпjem ј zljezdastim maJjama
u gorпjem dijelu. Listovj пaspramпi, jajastj ili
eliptiёпj, do okruglasti, dопјј sa kratkom Jjsпom
drskom, sredпj j ј gornji sjedecj, goli. Cvjetovj sa
kratkom cvjetпom drskom, grade vrsпe, rastresi-
te, u raпjjjm fazama do umjereпo zЫјепе, а u
doba plodoпoseпja jzduzeпe grozdaste cvatj.
Pripercj su eliptjcпj do jzduzeпj, cjjelog oboda ј
pokriveПJ fiпjm prorijedeпjm zljezdastim dlaka-
ma. Саsјспј rezпjevi jajastj, па vrhu tupi, pokrj-
veпj zljezdastjm maiJama. Kruпjca taпjjrasta,
bjeliёasta, prozeta plavjm zjlicama, rjede plava,
siroka 5-6 mm i sa vrlo kratkom cijevi. Cahura
sјга пеgо duza, okruglasto bubrezasta do ops-
rcasta, па vrhu dosta duboko urezaпa, malo
пaduvena, duga 3-4 mm ј pokгjvena zljezdastim
maljama. Sjeme stitoliko, oko 1 mm dugo.
Rasprostraпjena Је u arktiёkom i umjereпom
pojasu Evrope, Azjje i Sjeverne Amerike ј pri-
pada nordijsko-evroazijsko-suboceanskom flor-
1, 2. hab1tus, З. cvijet, 4 tahura, 5. t ahura sa ~icom ,
6. sjemenka
nom elementu. lma siroku ekolosku valencu u
odnosu па aЬiotiёke faktore i fitocenoze. Opti-
mum nalazi па nitrificjranjm stanjstima brdskog,
gorskog ј subalpinskog pojasa, u vegetacjjj reda
Chenopodietalja, а nalazjmo је cesto ј па liva-
dama klase Molinio-Arrhenatheretea. Plantagj-
netea majorjs, а ponekad i na krcevinama јЈј
pozaristjma mezofjfnih suma u vegetaciji reda
Epilobletalia angusfolii, а kao korovska vrsta
moze se javiti u agroekosistemima strnjjsta reda
Secalinetalla.
lma malu produkciju fitomase i losa је krma.

97

1. donji djo Ьiljke, 2. vrsni djo staЬijjke sa ljstovjma
cvjetovjma, З. list, 4. cvjjet, 5. krunica sa prasnjcjma
tuckom, 6. cahura
Korijen veoma slaЬo razvijen. StaЫjika us-
pravna, 5-20 ст vjsoka, u donjem djjelu granata,
± dlakava jlj zljezdasto dlakava. Ljstovj u donjem
djjel1u slabo kJjnasto zatupastj, sa maljm ј tupjm
zupcjma; u srednjem ј gornjem djjelu staЬijjke
listovj su jajastj ј kratko zasjljenj, sa 6-12 zasjlje-
njh zubaca. Prjpercj skoro naspramnj, sljcnj
ijstovjma sa gornjeg djjela staЫa, ali nesto kracj
ј § јгi , s оЬје strane ijske sa ро 3-5 zasiljenih
zubaca ј prj osnovi sa zljezdastim dlakama.
Cvast u pгvjm fazama razvica zЬijena, sa kratkjm
cvje1лjm drskama, а nakon precvjetavanja jzdu-
98
EUPHRASIA
ROSTKOVIANA
Hayne
(Syn.: Euphrasia
officinalis L.)
Fam .
Scrophu/ariaceae
Vidova trava, vidac
Navadna s metlika
Зорвица
EyeЬight
Euphrasia de Rostkovius
Augentrost,
Grosser Augentrost
Euphragia, Lumjnella
Очанка лекарстве нная,
Очанка ростковская
S, H, BH,Sb, CG, Ma
V-X
2n = 22; т
zena. casjca pokrjvena zljezdastjm dlakama ј
ne uvecava se za vrjjeme plodonosenja. Krunjca
Ьijela, rjeae blijedoljuЬiёasta sa ljuЬicastom gor-
njom usnom, te naznaёenom mrljom ј tamnom
prugom па donjoj usnj, duga 9-15 mm. Cahura
eljpsojdna, ро duzjnj jednaka ёаsјсј ilj malo
duza, usjeёena ј ро obodu pokrjvena dugjm
ёekjnjastjm trepljama.
Pod ovu vrstu Wettstein је podveo u nivou
podvrste vrstu Euphrasja montana Jodanov,
ј koja је endem Balkanskog poluostrva, vjsokopla-
ј njnska silicjfjlna, nerazgranata ј znatno niza
Ьiljka, ёјmе је znatno prosireno shvatanje ros-
tkovske vjdove trave, ne samo u horolosko-eko-
loskom vec i u morfoloskom pogledu.
Тipjcn a podvrsta u oЫiku izdjferencjranjh
populacjja najbolje uspjjeva u asocjjacjjama
klasa Molinio-Arrhenatheretea ј Nardo-Ca/lune-
tea, dok planjnska, balkansko-maloazjjska Ьiljka
zjvj u vegetacjjj planjnskjh rudjna па sjljkatima
reda Seslerietalia comosae i planjnskjm vrjstj-
nama reda Vaccinietalia.
Kako u svjezem stanju tako ј u sjjenu
skodljjva је za stoku ј nepovoljno djeluje na
sekrecjju mljjeka. Znaёajna је medonosna ј lje-
kovita Ьiljka, о cemu svjedoёe i njena imena na
jezjcjma raznjh naroda, te nauёno -latjnsko jme
( Е. officinalis L.).
 ASPERULA
CYNANCHICA L.
Fam. Rublaceae

Lazarkinja crvena,
modricica

Hribska perla

Црвена лазаркина

Herbsquinancy wort,
Herb-of- vine
Herbe а l'esquinancie,
Asperule des saЫes
Hugelmeier
Asperello montano
Ясменник полевоu

S, Н, ВН , Sb, CG, Ма
VI-IX
2n = 22 ; Н

Buseпasta Ьiljka vjsj пe 10-30 cm пајсеsсе ,

sa taпkjm ј jako granatjm rjzomom. StaЬijjka
mnogo, polegljh i/j ustajucjh, graпatjh, goljh ј
glatkjh. Ljstova u donjem djjelu staЬijjke ро 4 u
prsljenu, eljptjcnjh jlj objajastjh, najcesce vec
suvjh u perjodu cvjetaпja ; u sredпjem djjelu
staЫjjke 4-6 liпearnih listova koji su : sa jednim
nervom, ро obodu savjjeпj, па vrhu usj ljeпj u os
duzjпe oko 1 mm, goli ј najcesce kracj od
clanaka staЬijjke ; listovj gornjeg djjela staЬijjke
cesto пaspramпj . Cjmozne cvatj sa malo cvje-
tova grade rastresjtu metlicu. Brakteje u cvastj
jajasto lancetaste, sa bodljom па vrhu. Kruпjca
svjjetloljuЬicasta jli ljublcasta, cjevasto tanjjrasta,
spolja hrapavo dlakava; kruпjcпj rezпjevj jednakj
sa krunjcnom cjjevj jlj upola kracj. Plodjc је
hrapavo bradavjcav, oko З mm dug.
Rasprostraпjeпa је u sredпjoj ј juzпoj Evropj
do Kavkaza ј pripada submedjteraпskom flor-
пom elementu. Optimum uslova za zjvot njene
brojne ј dobro jzdjferencjraпe grupe populacjja
пalaze u razlicjtjm asocjjacjjama, svezama ј
redovjma klase Festuco-Brometea, а nesto
rjeёle i u ekosjstemjma sveze Geranion sangui-
nei, оdпоsпо klase Trifolio -Geranietea sangui-
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio staЫjike sa listovima i
cvjetovima, З. cvijet, 4. cvijet па uzduznom presjeku,
5. plod
nei. Prjpada skupjпj kalcjfilnjh Ьiljaka, te пajvecu
brojnost ј vjtalпost ostvaruje па pljtkjm karbonat-
пjm ј pjeskovjtjm tlima, сјја pH-vrjjednost naj-
cesce varjra jzmedu 6 ј 8. Nalazjmo је ј u
borovjm sumama па dolomjtjma, krecпjacjma ј
serpentjпjtjma, kao ј u ekosjstemu subalpjnskjh
rudjna па neutralпjm, slabo bazjcnjm ј slabo
kjselim tljma (А с. subsp. montana / W. & К /
Stojanov).
Ubraja se u skupjne ljekovjtjh i ukrasпih
Ьiljaka . Stoka је rado pase. Podzemпi organi
koriste se za dobljaпje crvenog mastila.

99 --

1 donji dio Ьiljke, 2. dio stahljike sa listovima i plodo-
vima. З. plod
Rizom је puzeci, graпat i skoro drveпast .
StaЫjika 10-50 cm visoka, prj osпovj odrveпJela,
cetvorouglasta, ustajuca ili uspravпa, jako gra-
пata ј pokrjveпa sitпjm dlakama. Ljstovj lјпеагпј ,
sa sjljkom, ро obodu пesto savjjeпj, 1 о-20 mm
dug1 ј 0,5-1 mm sjrokj, goli, sa paralelnjm
jvicama ј najcesce jh је 8-1 О u prsljenu. Cvjetovi
pojedjnacnj jli u veoma rastresjtjm cjmozпjm
cvastima, rasutj duz cjjele staЬfjjke u pazuhu
ljstova; cvjetпe drske vrlo tanke ј posljje cvjjeta-
ПJa vjsece; krun jca purpumosmeda, oko 2 mm
u precпjku, sa kratko usjljenjm rezпjevjma . Plod
Је go, gladak, 1,5 mm dug, u zrelom staПJU
crпkast .
100
ASPERULA
PURPUREA (l.)
Ehrend. (Syn.
Galium
purpureum L.}
Fam. RuЬiaceae
Purpuma lazarkinja,
purpurni broc
Bedstrav'
Ga1llet pourpre
Purpur Labkraut
Подмеренн~1к nypnypныu
S, Н , ВН , CG, Ма , Sb
V - Vlll
2n = 22 ; Ch
Juzпoevropska submedjteranska vrsta, sa
sjrokom ekoloskom valencom u odпosu na klj-
matske, mjneralosko-petrografske, zemljjsne 1
Ыocenoloske faktore. Srednje godisпje tempera-
ture па staпjstima razljcjtjh populacjja, odпosno
ekotjpova, varjraju jzmedu 8 ј 15°С najcesce;
jzrazita је heljofita sa vecjnom populacjja, dok
је manji broj populacjja heljofitпo-poluskjofjtnog
karak1era ; srednja godjsnja relatjvпa vlaiпost
vazduha varjra jzmedu 50 i 60% najcesce;
kalcifjlпjm populacjjama najbolje је па pljtkjm
krecпjackjm tljma - kalkolitosolima, kalkoregoso-
lima ј kalkomelanosolima, dolomjtofilпim na plit-
kim dolomjtпim, а serpeпtjnofilnim па pljtkim
serpeпtjпskjm tlima - serpentjпskjm litosolima,
serpentinskjm regosolima ј serpeпtjnskim mela-
nosolima, odпosno rankerima. Vjsoku brojnost i
vitalnost postize u razlicitim asocjjacjjama kame-
njarskjh pasпjaka redova Brometalia erecti, Fe-
stucetalia valesiacae, Scorzonero-Chrysopogo-
netalia ј Halacsyetalia, а prjsutna је ј u borovjm
sumama sveze Pinion nigrae Lakus1c 1972,
odnosno nj~~im podsvezama : Pinenion pallasia-
nae Lakus1c 1972, Pinenion il/yrlcae Lakusjc
1972. ј Pinenion dafmaricae Lakusjc 1972.
 CRUCIATA
GLABRA{L.)
Ehrend.
(Syn. Galium
vernum Scop.)
Fam. Rublaceae

Zuta brocika.
prava brocika

Pomladinska lakota,
dremota rumena

Slender Crosswort
Gaillet printannier
Fruhlings Labkraut

S, H, BH, Sb, CG, Ma

V - VII
2n = 22,44 ; Н

Rjzom vrlo taпak ј puzeci. StaЬijjka vise,

uspravпe jlj ustajuce, ёetvorouglaste, glatke,
gole ili slaЬo dlakave. Ljstovj duguljasti ili еlјрtјё­
пј , tupi ili пesto siljati, sa tri пегvа, ро obodu
kratko trepljasti, iпаёе goli, ро ёetiri u prsljeпu.
Cjmozпe su cvatj pazusпe ј sa mпogo cvjetova.
Cvjetпe drske bez brakteja, gole, poslije cvjeta-
пja пadolje savijeпe. Kruпica zuta do zelenkasta.
rijetko Ьijela, рrеёпјkа oko 2 mm, sa siljatjm
reznjevima. Plod је go, gladak i пakon sazrijeva-
пja crпkast.
Rasprostraпjeпa је u submedjteraпskom i
umjerenokoпtiпeпtalnom prostoru, te prjpada
poпtijsko-submediteraпskom flornom elemeпtu .
Razljkuju' se dvije grupe populacjja, od kojih
јеdпа пaseljava ekosjsteme suhih smetljista
klase Artemisietea, а druga higrofjlпe i mezofilпe
liscarsko-listopadпe sume пjzijskog i brdskog
pojasa koJe pripadaju svezama Alno-Padion ј
Carpinion betuli. Sredпje godisпje temperature
па staпjstima prve grupe populacija пајёеsсе
varjraju izmedu 7 ј 12 'С, а sredпja godjsпja
1. donji dio Ьiljke, 2. d10 Ьiljke sa listov1ma 1CVJetovima.
З. list, 4. cvijet, 5. plod
vlaiпost izmedu 50 ј 70%, dok па staпistima
druge grupe populacija sredпje godisпje tempe-
rature varjraju jzmedu 8 ј 1о ·с . а sredпja godj-
sпja relatjvпa vla2пost vazduha jzmedu 70 ј
90%; populacjje suhih smetljista izrazjto su he-
liofilпe, а populacjje suma ј sjkara пајёеsсе
poluskjfjlпe ; Ьitпа razljka medu пјјmа postojj ј u
odпosu па zemljjsta koja naseljavaju.
Zastupljeпa је u mпogim zajedпjcama lj-
vada ј pasпjaka, uglavпom kseromezofjlпog ka-
raktera. Vecu brojпost postize u asocjjacjjama
redova : Festycetalia valesiacae. Arrhenathere-
talia, Nardetalia i Seslerietalia comosae.

101
 GALIUM
MOLLUGO L
Fa m. Rub1aceae

Brocac,
oЬicna brocika

Navadna lakota

Обичен пепавец,
Мека копенка

Hedge Bedstraw
Gallle lait Ыаnс
Geme1nes Labkraut
Caglio b1anco
Подмеренник мяrкиu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V-IX
2n = 22, 44 ; Н

Euroazijsko-subokeanska vrsta, sa sirokom

1. donji dio blljke, 2. dio staЫjike sa listovima i cvjeto-
vima, З , 4. cvijet (З. odozgo, 4. sa strane), 5. plod
Bjljka 25-100 cm vjsoka, sa njeznjm valjka-
stjm rjzomom. StaЬijjka uspravna, granata, sa
strsecim granёicama, rjede ustajuca ili polegla,
ёetvorouglasta, na ёvorovjma nesto zadeЫjala,
najcesce gola, s izduzenjm intemodjjama. Ljstovj
duguljasti ilj sjroko lancetasti, prema vrhu naglo
stegnuti, 8-25 mm dugi i 3-7 mm sjrokj. Cvjetovj
malj, 2-3 mm u preёnjku ; cvjetne drske 2-4
(-5,5) mm duge ј posljje cvjetanjajako raskrece-
ne, te је cvast rastresita. Plodjci poluloptastj, oko
1 mm dugi i nakon sazrijevanja crnkasti.
ekoloskom valencom u odnosu па osnovne
ekoloske faktore stanjsta. Тipjcnj varjjetet tipjёne
podvrste karakterjstjёan је za mezofjlne livade
sveze Arrhenatherion elatioris, dok је G. т. var.
dитеtогит karakteristjcan za svezu Trifolion
тedii; G. т. subsp. erectuт karakterjstican је
za ljvade ј pasnjake klase Festuco-Broтetea, а
neke ekotjpove nalazjmo cak u vegetacjji puko-
tjna karbonatnjh stijena (klasa Asplenietea rupe-
stris), te u vegetacjji sjpara klase Thlaspeetea
rotunditolii; nekj, pak, оЬiјсј zjve u higrofilnim
sumama sveze Alno-Padion.
U svjezem stanju stoka ga jede. а u sijenu
brzo pocrnj ј trusj se, te njje pozeljan. Ranjje se
korjstjo za bojenje sira ј kjseljenje mljjeka. Korj-
jen mu sadгZi materije za bojenje. Ljekovjta је
Ьiljka, sa veljkim brojem aktivnjh materjja, kao
sto su : heterozidj asperulozjda ј prjmaverozjda,
tanjni, saponozjdj, nesto etarskog ulja, vosak,
crvena Ьоја, vjtamjn С, jtd. Korjsti se za lijeёenje
koznih bolestj, skorbuta, jtd.

102
 GALIUM VERUM L.
Fam. Rublaceae

lvanjsko cvijece,
ivanjska brocika

Prava lakota
Жолт лепавец,
Иваниште

Yellow Bedstraw
Gaillet jaune
Echtes Labkraut
Caglio giallo,
Erba zolfina
Подмеренник
настоящиu

S, Н, BH,Sb, CG, Ма
V-IX
2n = 44;Н

Rjzom valjkast ј puzecj. StaЬJjjka do 1ОО cm

vjsoka, uspravna jfi ustajuca, tupo cetvrtasta,
gola jfi malo dlakava. Ljstovj linearnj, sa gornje
strane gofj јЈј slabo hrapavj, tamnozelenj, а sa
donje strane gusto fjno dlakavj, ро obodu savjje-
nj, ро 8-12 u prsljenu, 15-25 mm dugj ј 0,5-2
mm sjrokj, sa bodfj jcom na vrhu. Cvast је metfj-
ca, termjnalno postavljena, duguljasta; osovjna
cvastj gusto pokrjvena kratkjm dlakama. Krunjca
zuta, 2-3 mm siroka, jako mjrjse па med ; kru-
njcnj reznjevj sjljatj. Plod go, oko 1,5 mm dug,
nakon sazrjjevanja crn.
Ova sjroko rasprostranjena euroazjjsko-
submedjteranska vrsta, koja је prenesena u
Sjevernu Amerjku ј tamo odomacena, ima vefjk
broj dobro jzdjferencjranjh populacjja. Jedna
skupjna populacija pogodnu sredjnu nafazj u
mezokserofjfnjm Jjvadama ј pasnjacjma reda
Brometalia erecti, odnosno sveze Mesobromion,
druga u pasnjacjma reda Origanetalia, treca u
ekosjstemjma reda Festuco-Sedetalia, а cetvrta
u zajednjcama klase borovjh suma (Erjco-Pjne-
tafja Horvat 1959). Najbolju vjtalnost ostvaruje
na umjereno razvjjenjm karbonatnjm tfjma, сјја
рН vrjjednost varjra jzmeдu 6 ј 7,5. Srednje
1. donji dio Ьiljke, 2. dio lista na poprecnom presjeku,
З. dio staЫjike na popreёnom presjeku, 4. dlo staЫjike
sa listovlma i cvjetovima, 5. cvijet, 6. cvijet na uzduznom
presjeku, 7. plod
godjsnje temperature па stanjstjma razfjcjtjh po-
pulacjja ove vrste varjraju najcesce jzmeдu 7 ј
15°С, а srednja godjsnja relatjvna vlainost va-
zduha krece se jzmeдu 55 ј 70%.
Prjpada kategorjjj medonosnjh ј ljekovjtjh
Ьiljaka. Dobra је krmna Ьiljka u svjezem stanju,
а u sjjenu pocrnj ј trusj se te njje pogodna. Na
mfjjeko djeluje bojenjem ј pospjesjvanjem kjse-
ljenja; korjstj se za bojenje sjra. Potjskuje se
gnojenjem sa NPK дubrjvjma, јег ugrozava
krmnjje livadske Ьiljke.

103

1. 2. habltus. З. dio staЬijike na popreenom presjeku,
4. lisl, 5. cvijel, 6. cahura
Visegodisnja zeljasta Ьiljka sa puzecim po-
lozenim rizomom sa cvatnim drskama visokim
ЗО-1 ОО cm. Svi listovi u prizemnoj rozeti, izdu-
zeno laпcetasti, do за cm dugj ј 2-4 cm sjrokj,
sa З do vecinom 7 nerava, na kratkim drskama,
obodom prorijedeno nazuЫjenj, na vrhu usiljenj.
Cvatne drske okrugle ј visestruko uzlijeЫjene.
Brakteje trouglasto jajaste, usiljene, sa sirokom
opnastom ivicom svijetlomrke Ьоје, duze od
ёasice. Cvjetovi u kratkim klasovjma valjkastog
ili jajastog oЫika, 2-3 cm dugacki, Ca:sica sa з
pukotine. dva prednja casicna rezпja rebrasto
104
PLANTAGO
AL TISSI MA L.
(Syn.: Plantago
/anceolata
L. var altiss1ma
Pollini)
Fam .
Plantaginaceae
Visok a bokvic a
Trpotec
Ribwor1 plantain
Hoher Wegerich
Подорожн11к высокиu
S, Н , В Н. Sb, CG, Ма
(V) Vl - Vlll
2n = 72; н
srasla, оЬа zadnja slobodna. Krunica З mm
duga, bjeljcasta ili mrka, krunicna cijev gola.
Qrasnici 2-3 puta duzi od krunice, bjelicasti.
Cahura jajasta. 4-5 mm duga. dvooka, sa
mпogo sjemeпa.
Naseljava vla:Zne i poplavпe livade i pa-
snjake sveze Milinio-Hordeion secalini H-ic
1934, koje su razvij eпe па vecim povrsiпama na
podrucju пaseg primo~a. u prvom redu subme-
diteraпskog kгSa па mocvarпim tereпima i u
kraskim poljima, zalazeci duboko u kорпо.
Uslijed relativ пo visokog nivoa podzemпih
voda па staпistima su zastupljeпa pretezno vrlo
vla:Zпa i do odredene mjere slaпa tla. Karakteri-
sticna је vrsta raпij e opisane asocijacije Planta-
ginetum altissimae Ritter 54. Cesto је prisutna
u zajednicama sveze Agropyro-Rumicion crispi
Nordh. 40. Od posebпog је zпаёаја za vegeta-
ciju sveze Molinioп coruleae Ht. 4.9. Као edifika-
torska vrsta izgraduje vise zajedпica, kao п рг.:
Serratulo-Piantaginetum alitissimae llijaпic 67,
Deschampsieto-Piantaginetum altissimae llija-
пic 74.
Као krma vrlo је dobrog kvaliteta. Takode
је dobra i kao medonosпa Ыljka.
Opste rasprostraпjenje : Juzпi dijelovj sred-
nje Evrope, ltalija, Balkaпsko poluostrvo.
 PLANTAGO
HOLOSTEUM
Scop.
(Syn. Р. carinвla
Schr. ех Mert
& Koch non
Moench.) Fam.
Plantaginaceae

Bokvica ёunasta ,
minja moravica

Gredljati trpotec

НеrЬе au f•c
Кlelщ;gerrch

S. H. BH, Sb, CG, Ma

V - VIJI
2n 12 · Н

Korijen snaian, vretenast 1 odrvenio. Stab-
ljike 10- 30 cm \lisoke. listovi u prizemnoj rozet1,
linearni oko 1 mm Бirokt, okruglasto-trouglasti
na poprecnom presjeku, odozdo grebenastl.
Cvatne staЬijike brojne i uspravne ili uzdizuce;
cvjetovi sakupljeni u cilindricne guste klasove,
2-6 cm duge; brakteJe sa jaJastom osno11om
prema \l(hU lancetasto suzene, duge kao CaSiCa
ili neSto duze ; ёasicni lrstici svi jednaki, zeleni,
jajasti, sa ledne strane grebenasti; krunicni rez-
r}ievi 3-4 mm dugi, а cljev krunice dlakava.
Cahura jajasta, dvooka, sa ро 1 sjemenom u
svakom okcu, duza od casice ; sjeme oko 1,5
mm dugo, elipsoidno.
О\1а evroazijsko- submediteranska vrsta
raz'IГS\.ava se na velik ЬГОЈ populacija, koje su
rasute na vertikalnom profilu od submediteran-
skog i brdskog do gorskog i subalpinskog pojasa.
1. habttus, 2. dio lista na poprecnom presJeku, З . gornJI
dio staЬJjike sa klasom, 4. c~Jijet , 5. cahura sa casicom
Najvecu brojnost i vitalnost ostvaruju na plitkim
zemljistima krecnjacke, dolomitne, serpentinit-
ske i kisele silikatne serije, te vrstu mozemo
smatrati pionirom u naseljavanju razlicitih matic-
nih supstrata, sa razliblim fizicko-hemijskim ka-
rakteristlkama. Narocito su brojne populacije na
balkanskim serpentinitjma, koje najbolje uspije-
vaju u serpentinitskim kamenjarama reda Halac-
syetalia, te na dolomitima i kreёnjackjm dolomi-
tima u pasnjacima reda Scorzonero-Chrysopo-
gonetalia ј Brometalia erecti; ne~to rjede је
nalazimo ј u subalpinskim rudjnama па siljkatjma
sveza Poion violaceae i Jasionlon orblculatae.

105

1, 2. habitus, з. dio staЬijike na poprecnom presjeku,
4. cvijet, 5. Cз.hura sa ёasicom
Rjzom kratak, vertikalaп . Cvjetпjh staЬijika
mпogo , vjsfпe do 50 cm, uspravпjh ili ustajucjh.
Ljstovj u prjzemпoj rozeti, elipticпo-laпcetastj ,
laпcetastj jlj linearno-laпcetastj, sa 3-7 nerava,
па kratkjm ili dosta dugjm drskama, goli, slabo
dlakavi jli vuпastj . Cvjetпe drske jzrazjto uzduzno
izbrazdaпe, sa пagore priljuЫjenim dlakama.
Cvati su glavicasti jll cilindrjcni klasovi, 0 ,5-7 cm
duge. Brakteje su jajaste jli elipticпe, gole flj
rijetko dlakave. Casicni listici 2,5- 3,5 mm dugi,
106
PLANTAGO
LANCEOLATA L.
Fam.
Plantaginaceae
Muska bokvica,
uskolisni trputac
Uskolisni trpotec
Теснолистен
тегавец
Albworth plantaln
Plantain lanceole
Spitzwegerich
Lanciuola, Arnoglossa
Подорожник
ланцетолистн ыu
S, Н , ВН , Sb, CG, Н
IV- IX
2n = 12 ; Н
opпasti , s jzraieпjm zeljastim grebenom, goli jlj
na lеёfпој stranj dlakavi ; krunjcпj reznji su jajastj
jlj jzduzeпo jajastj, zaostrenj ј oko 12 mm dugj.
Cahure eljptjcne ili jajaste, sa dva sjemeпa ј oko
З mm duge ; sjeme izduzeno, oko 2 mm dugo,
crnkasto, sa jedne straпe ispupceпo а sa druge
uzlijeЫjeno .
Sjroko rasprostranjena euroazijsko-subo-
keanska vrsta, koju је ёovjek zbog visoke krmne
vrijedпosti prenio ј па ostale kontjneпte ; uzgaja
se u Africj ј Australjji. Diferencjra se па veci broj
podvrsta, varjjeteta ј formj, tj. ekotipova ј popu-
lacija, od kojjh se пеkј razlikuju ј ро broju
hromosoma. Тјрiспа podvrsta пalazj optjmum
uslova za razvice ј razvoj u ekosjstemjma mezo-
fjlпjh ljvada klase Molinio-Arrhenatheretea, dok
Р. /. subsp. sphaerostachya (Wjmm. & Greb.)
Hayek najvecu brojnost ј пajbolju vjtalпost jma
u ekosjstemjma pasnjaka ј livada klase Festuco-
·Brometea. Treca grupa populacjja naseljava
ekosjsteme ugaienjh staпjsta klase Plantagine-
tea majoris, te brojne njtrofjlne, ruderalne i sege·
talne geoЫocenoze submediteranskog, brdskog,
gorskog i subalpjnskog pojasa.
Poznata је ljekovjta Ыljka sa velikim brojef!!
aktjvпih materjja, kao sto su : heterozjdj, eпziml,
taninj, fitoncidi, jtd. UpotreЬijava se protiv upala
koze i sluznjce, katara, grceva, itd.
 PLANTAGO MEDIA
L. Fam.
Plantaginaceae

Srednja bokvica,
srednji trputac

Srednji trpotec

Среден тегавец

Hoary plantain
Plantain batard
Mittlerer Wegerich
Piantaggine mezzana
Подорожник средниu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
IV - IX
2n = 24 ; Н

B_iljka visine 1G-15 cm najcesce, sa prizem-

nom -~1snom _rozetom,_ te jednom ili vise cvjetnih
s!aЬIJI~a. koje su pr1 dnu saЫjasto savijene.
L1stov~ s1roki, elipticni ili jajasti, rjede jajasto-lan-
cetastl,_ ~а 5-9 neravaJ najcesce 2-2,5 puta duzi
nego SIГI , ± dlakavi, sjedeci ili pri osnovi suzeni
u kratku ј siroku drsku kod heliofilnih ј znatno
~uzu ~rsku kod h~liofilno- poluskiofilnih populaci-
Ja.. C~Jetne staЬIJrke dlakave, sa zbljenim cilin-
~~lcnrm klasovima, duzine 2-6 {10) cm: brakteje
Jajaste ili izduzeno jajaste, obodom opnast.e, 1. donjl dio Ьiljke, 2. gomji dio staЬijike sa klasom,
~.u.g~ gotovo kao casica ; casicni listici elipticni з. cvijet, 4. raspuknuta cahura
111JaJasto elipticni, opnasti i s izraienim zeljastjm
grebenom, 1,5-2 mm dugi. Cahura jajasta, 2-4
mm duga, sa 2-6 sjemenkj, koje su naЬorane ј
crne.
Siroko rasprostranjena evroazijsko-konti- pulacjja najcesce variraju jzmedu б ј 12°С, а
nentalno-submediteranska vrsta, koja se dife- srednja godisnja relativna vla.Znost vazduha iz-
rencira u dvije grupe populacjja, od kojih jedna medu 60 ј 70%. NajceMe naseljava karЬonatne
optimum nalazi u mezofjlnim livadama klase kamblsole, ali se dosta C:esto javlja i па karЬonat­
~o_linio-Arrhenatheretea, а druga u kseromezo- nim luvjsolima, ра ј karЬonatnim melanosoljma.
fllnrm pasnjacjma ј livadama klase Festuco-Bro- Poznata је ljekovita vrsta, koja sadГZi veljk
metea, odnosno sveze Mesobromion. Najvecu broj aktivnih materjja, kao sto su : heterozidi
aukubozidj, enzimj- invertaze, trozinaze, koagu-
brojnost ј najbolju vjtalnost u nasoj zemljj ostva-
laze ј emulzjni, tanini, pektini, limunska kiselina,
ruje u asocjjacjjj Bromo-Piвntaginetum medlвe,
vitamjn С, itd. Droga је Plantaginis mediae
koja је sjroko rasprostranjena u brdskom, gor-
folium, herЬa et radix; sjeme se koristi kao hrana
skom ј subalpjnskom pojasu Qjnarida. Srednje
za ptice. Upotreba kao kod Р. lвnceolвtв.
godjsnje temperature па stanjstjma razlicjtih ро-

107
 KNAUTIA
ARVENSIS (l.)
Coulter.
Fam. Oipsacaceвe

Udovlca njlv s ka,

oblёna plienica

Njivsko graЫjisёe

П олско синоглавче

Glpsle's Rose.
Egyptlana-Rose
Knautia des champs,
Langue de vache
AckervJitwenЬiume
Vedovina campestre.
Ambretta
Короставник noлeeou

S, Н. BH, Sb, CG, Ма

V - IX
2n = (20) 40 ; Н

.~ u vise redova, izduzeno jajasti ili laпcetast1 , sa

?§в
1. donji dio Ыljke, 2. llst gornjeg dljela staЫa, З. vrsnl
dio staЬijlke sa llstovlma 1cvastima, 4, 5. cvljet, 6. plod
Rizom razgraпat. StaЬijika uspravпa, зо-
150 cm visoka, u donjem dijelu dlakava а u
gorпjem gola ili maljava. Listovi lopatiёasto lan-
cetastl, naj~iri u vrsnoj trecini, ± dlakavi, dvo-
struko rezпjevito perasto duboko dijeljeпi ili cljeli,
sa krupnijjm vrsnim reznjem ; prizemпi listovl
polimorfпi, izduzeпo laпcetasti, siljati, пајсеsсе
паzuЫјепi, ро dr§kama i па пallёju gusto pokri-
veпi dlakama. Cvast1 su па dugim drskama koje
su pokriveпe dlakama. ponekad i ztljezdama,
slroke 2-4 cm, sa mnogo cvjetova: cvjetna loza
pokrivena dlakama ; ovoj пi listici cvasti poreдani
jajastom osnovom, pokriveпi priljuЬijeпim dug1m
dlakama; cvjetovi oko 15 mm dugi, plavoljuЬiёa­
sti, гје де crveпoljuЫcasti: spoljnja casica cetvo-
rouglasta. sa 4 111 vise zubaca na vrhu ; unutra-
sпja se produzava u 8 perasto dlakavih ёekinja .
Plod је 5-6 mm dug i gusto pokriveп пagore
uspravljeпim dlakama.
Sjeverпo-euroazijsko-subokeanska vrsta,
razvrstana па velik broj lnfraspecijsklh s1stema.
Jedna grupa populacija пајЬоlје uslove za zivot
пalazi u mezofilпim livadama sveze Arrhвnathe­
rion вlatioris, druga u pasnjacima i livadama
sveze Mвsobromion, а treca u agroekosiste-
mima i ekosistemima ruralпih пaselja, u пizij­
skom, brdskom 1 gorskom pojasu.
U starijim fazama razvica је gruba, te ј е
stoka nerado jede. Ljekovita је vrsta, јег sadrzi
aktivпe materije kao sto su: taпiпi i saponozidi
(scaЬiosid), te se u narodu upotreЬijava protiv
kozпih bolesti, za јасе mokrenje, protiv proljeva,
za preznojavanje, itd. Medonosпa је biljka.

108
 SCABIOSA
COLUMBARIA L.
Fam. Dipsacaceae

Golublja udovicica

Navadni grintavec

Заечки уши

Field Scablous
Scableuse, Bonnet Ыеu
Gemeines Kratzkraut
Scablosa rustja
Скабиоэа голубиная

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
VI - IX
2n = 16 : Н

Когјјеn vretenast, sa jednjm cvjetnim sta-

Ыom ј sjedecim sterilnjm ljsnim rozetama. Stab-
ljika uspravna, 50-1 ОО centimetara visoka, ±
pokrjvena kovrdzavjm mekim dlakama, razgra-
nata; grane sa jednom ili manjim brojem cvastj ;
rjede је nerazgranata. Ljstovj pokrivenj ± kovr-
dzavim dlakama ilj gotovo golj, ljrasto-perasto
reznjevitj . Drske cvastj pokrivene mekjm, prjljub-
ljenjm kovrdzastjm dlakama. Cvasti 1,5-3,5 cm
sjroke ; ovojni ljstj(;j lancetastj do linearno-lance-
tasti, pokriveni maljama, kraci od cvjetova ilj jste
duzjne. Cvjetovi u pocetku crvenkastj а kasnije
plavjcastoljublcastj , vrlo rijetko Ьijeli , ivicni
znatno veci. Plod oko З mm dug, sa 8 dubokih
uzduznih brazda, dlakav.
Pripada submedjteransko-subatlantskom
flornom elementu.
Razvrstava se na vecj Ьгој infraspecjjskjh
оЫјkа, cije su populacije rasute od submedjte-
ranskog i panonskog do subalpinskog prostora
makedonskih planjna. Jedna grupa populacjja
zjvj u submediteranskjm ј medjteransko-monta-
1. donji dio Ьiljke, 2. list gomjeg dijela staЫjike, з. vrsnl
dio staЫjike i glavicasta cvast, 4. cvijet, 5. plod
nim sjЬijacima reda Ostryo-Carpinetalia orienta-
lis, te kamenjarama reda Scorzonero-Chrysopo-
gonetalia, druga u panonskjm stepama reda
Festucetalia valesiacae, а treca u subalpjnskjm
rudinama na karbonatjma makedonskjh ј srЬijan­
skjh planjna reda Onobrychidi-Seslerietalia, od-
nosno sveze Onobrychidi-Festucion.
Dok је mlada stoka је rado jede, kasnjje
odrvenj. Uzgaja se kao ukrasna Ьiljka. Medono-
sna је ј ljekovjta, а moze se korjstiti ј za
doЬivanje Ьоје. Ро aktjvnjm materijama ј ljekovj-
tjm svojstvjma sljcna је vrstj Knautia arvensis.

109

1. donji dio staЫj ike , 2. list gomjeg dijela st aЫa,
З. vrsni dio staЫj ike sa llstovima 1cvastima, 4. cvast,
5. cvijet, 6. plod. 7. shematski poprecni presjek ploda
Rjzom vertjkalaп , kratak, sпа.Zап ј sa broj-
nim botпim korjeпovima. StaЬijjka uspravna jlj
poluuspravljeпa, зо-1 ОО ст vjsoka, u gornjem
djjelu razgraпata, rjede nerazgraпata. u donjem
dijelu gola а u gornjem pokrivena krutim prjljub-
ljenim dlakama ill gola. Listovi naspramni, malo-
brojni ; dопјј ј srednji elipticni, objajasto laпcetastj
ili laпcetasti , suzeni u drske koje su pri osпovi
srasle ; gornjj listovj sjedecj, ljneamo lancetasti,
cljelog oboda jli rjede testerasto пazuЫjenj; svi
ljstovi na пaljcju sa prorjjedeпim dlakama ilj goli,
zadeЫjali, kozastj ј sјајпј . Cvasti па vrhu dugih
11 о
SUCCISA
PRATENSIS
Moench.
Fam. Dipsacaceae
Piskavac,
oЬicni preskoc
Navadni objed
Devil's Blt - Scabюus
Scableuse succise,
Mors du diaЫe
Gemeiner TeufelsabЬiss
Morso del diavolo
Сие ец обгрызанныu ,
с . лугово u
S, Н , BH, Sb, CG. Ma
VII-IX
2n = 20 (18) ; Н
grana, u pocetku poluloptaste, а kasnije loptaste.
Ovojпi listici mпogobrojni, siroko lancetastj, po-
stavljeпj u dva reda, kra6j od cvasti i pokriveni
priljubljenjm dlakama. Kruпica cetvororezпjevita,
4-7 mm duga, plavoljublёasta , dlakava. Spoljna
casica ёetvorouglasta, hrapavo dlakava ј produ-
zava se па uglovima u 4 kratka vrska. Casjca
је plitko cankoljka, sa 5 kratkjh zrakasto postav-
ljeпjh cekiпja. Plod је oko 5 mm dug i gusto
pokrjven dlakama.
Prjpada evroazjjsko-subokeansko-subme-
djteranskom flornom elementu. Njene brojne
populacjje ekoloski se razvrstavaju u vjse skupi-
пa , od kojjh jedna nalazi optimum uslova za
zjvot u vegetaciji mezohigrofilпih livada reda
Molinietalia, druga u acidofilnjm livadama ј pa-
sпjacima reda Nardetalia, treca u ekosistemima
tresetista klase Oxycocco-Sphagnetea, ёetvrta
u mezofjlnim livadama reda Arrhenatheretalia,
jtd. Sredпje godisnje temperature па njenim
stanjstjma najcesёe variraju izmedu 5 i 1оос, а
sredпja godisnja relativпa vlainost vazduha iz-
medu 70 i 90%. lzrazita је heljofita.
Stoka је ne koristi јег sadгZi пеkе otvome
materjje, zbog kojih se ubraja u ljekovite blljke
(metil-glikozidi, tanini, saponini, itd.). Lisce
mlade rozete u Bugarskoj koriste kao salatu.
Меdопоsпа је.
 CAMPANULA
PATULA L.
Fam.
Campanulaceae

Otvorena zvonёika ,
strkasti zvonёic

Razprostrta
zvonёica

Звонче

Spreading Bell-flower
Campanule etalee
Wiesen GlockenЬiume
Raponzolo minore
Колокольчик
раскидистыu

S, H, BH, Sb, CG, Ma

V-VIII
2n = 20 ; Н

Rizom vretenast, vertjkalan, bez lozjca.

StaЫjika uspravna, gola ј/ј dlakava, brjdasta.
Ljstovj suzeni u kratku drsku, donjj dlakavj а
gornji golj. Cvast је bogata met/jca sa dugim
granama, ili grozdolika sa 1-3 cvijeta. Cvjetovj
na d.r~kama; са~јса gola sa kopljastjm zupclma
krac1m od krunice ili jednakjm sa njom; krunjca
2-~ cm duga, ~jroko ljevkasta ј do polovjne
~sJecena, Ыjjedoljublcasta ilj bjeljcasta. Cahura
Је uspravna ј otvara se prj vrhu sa З pore.
Evroazjjsko-kontjnentalno-submediteran-
~~a vrsta, сјје populacjje na prostoru Jugoslavije
z1ve u mezofilnim livadama brdskog, gorskog, ј
~ubalpinskog pojasa. U srednjoj Evropi smatraju
Је karakteristicnom vrstom sveze Arrhenatherion
elatioris, а kod nas se javlja jos ј u svezj
Pancicion, gdje preovladuje njoj srodna vrsta С.
abletina, koju nekj sjstematicarj smatraju samo
podvrstom od С. patula. lzrazjta је heliofjta.
S_rednje godisnje temperature na stanjstjma nje-
Пih populacija najcesce variraju izmedu 5 i 8"С,
а srednja godisnja relativna vla2nost vazduha
1zmedu 70 ј 80% najcesce. Optjmum pogodnostj
~а zjvot nalazj na duЬijjm, zakiseljenjm tlima
1znad razljcitjh stijena.
1. donjl dio blljke, 2. vгSni dlo stahljlke sa llstovlma 1
cvjetovima, З . cvijet, 4. cvijet bez krunice uzduzno
presjecen, 5. cahura s ёasicom
Medonosna, ljekovjta ј ukrasna vrsta, koja
sadrfj g/jkozjde, te povo/jno djeluje na sekreciju
mlijeka.
Campanula patula L. subsp. abletina (Grjs.
& Schenk) Sim. (Syn.: С. abletina Gris. &
Schenk) optimum .Zivotnjh uslova nalazj u acido-
filnim /jvadama gorskog pojasa reda Nardetalia
i subalpjnskjm rudinama na sj/jkatima reda Se-
slerietalia comosae, odnosno njegovih sveza
Poion violaceae ј Jasionion orЬiculatae, kao i u
mezofilnim livadama pomenute endemjcne bal-
kanske sveze Pancicion.

111
 CAMPANULA
RAPUNCULUS L.
Fam .
Campanulacea

Repasta zvonёika ,
repusica

Krapuncel , zvoncica

Звонец

Rampion,
Coventry-repes
Campanule gantelee.
Campanule Raiponce
RapunzelglockenЫume
Raperonzolo
Колокольчик реnчатыu ,
Раnунцель

S, Н , BH, Sb, CG, Ма

V- Vll l
2n = 20 ; Н

kastjm zupcjma; krunjca usko ljevkasta, do 2 cm

1. donji dio blljke, 2. vrsni dio staЬiji ke sa cvjetovima.
з. cvijet, 4. cahura s casicom
Korjjen debeo ј vretenast. StaЬijjka usprav-
na, najcesce dlakava, 30- 1оо cm visoka, u
gornjem djjelu granata. Ljstovi golj ј/ј slabo
dlakavj, prema gore se smanjuju ; donjj obrnuto
jajastj ј/ј obrnuto kopljastj, srednjj izduzeno elip-
ticnj, cipkastog oboda ј sjedecj, а gornjj kopljastj
ili trakasto kopljastj, usiljenj, sjedecj ј dlakavj.
Cvast је klasasta ili metlicasta, sa cvjetnjm
granama slozenjm u klasaste grozdove. Cvjetovj
su pojedjnacnj jli ро dva; casjca 2- 2,5 cm duga,
gola, sjajna j/i bradavjcasta, sa dugjm sjlasto-tra-
duga, do 1 / 3 usjecena, s ostrjm, trouglastjm
zupcjma, Ьljjedoljubicasta.
Naseljava srednju ј juznu Evropu, jugoza-
padnu Azjju ј sjevernu Afrjku, te prjpada evroa-
zjjskq-submediteranskom flornom elementu.
Zjvj u ekosjstemjma submedjteranskog,
kontjnentalno-njzjjskog, brdskog ј gorskog poja-
sa. Optjmum za zjvot nalazj u pasnjacjma ј
livadama klase Festuco-Brometea, odnosno
sveza Festucion rupicolae ј Chrysopogoni-Dan-
thonion. Takoae је nalazjmo u prorjjeдenjm kse-
rotermnim hrastovo-grabovjm sumama ј sjka-
rama pontsko-panonskog ј submedjteranskog
djjela nase zemlje, koje prjpadaju redovjma
Quercetalia pubescentis ј Ostryo-Caprinetalia
orientalis.
Prjpada skupjnj medonosnjh ј ljekovjtjh Ьilj a­
ka ; korjjen је bogat jnuljnom.
Korjjen ј /jstovj su jestjvj, te se korjstj prj
jshranj u prjrodj kao salata ili povrce, а u Fran-
cuskoj i Njemackoj је i uzgajaju.

112
 ACHILLEA
MJLLEFOLIUM L.
Fam. Astreraceae
(Compositae)

Hajducka trava,
hajducica, sporls,
oblёni stolisnik

Navadni rman

Ајдуч ка трева

Mllfoil
Millefeuille
Gemelne Schafgarbe
Millefoglio, Erba da tagi
Тысячелистник
обыкно венный

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V-IX
2n = 54 ; H(Ch)

Rizom puzeci. StaЬijjka najcesce 20-80 ст

vjsoka, sa dosta /jstova, nerazgranata, dlakava.
Ljsto_vj dvostruko do trostruko perasto jzdjjeljenj,
Sa ~IП8~ГПО lancetastim ј Siljatjm reznjevjma
posljedn)eg reda, ± dlakavj, ponekad sa zljje-
zdama. Cvati su granate gronje, sa brojnim
glavjcama promjera 3-5 mm u precniku. lnvolu-
krum је jajast, sa zutozelenim listicima svijetlo-
smedeg jli crnog kozastog ruba; sredjsnjj cvje-
tovj prljavobljeli ; jezjcastjh cvjetova ро pravjlu 5,
kojj su Ьijeli , rjjetko ljublcastj, ruzjcastj jlj tamnoc-
rvenoruzicasti, kratko trozupcastj ј upola kraci
od jпvo/ukruma. Ahenija, 1,5-2 mm duga.
Dјfегепсјга se u velik broj podvrsta, varije-
teta i formi ; neke ranije shvacene podvrste
danas se jzdvajaju ј kao posebne vrste (А .
collina Ј. Beck, А. pannoпjca Schelle, А. setacea
W. & Кit .). Tipicna podvrsta nalazi optimum
uslova za zivot u ekosistemima mezofilnih livada
reda Arrhenatheretafia, koje su rasprostranjene
od nizjjskog ј brdskog do gorskog i subalpinskog
pojasa. U sjeverozapadnom djjelu Jugoslavije
u/azj u sastav Ьiljnih zajednica sveze Poion
alpinae, Polygono- Trisetion, Cynosurion ј Arrhe-
1. donji dio Ьiljke, 2. dlo lista, 3. glavlca, 4. glavica na
uzduznom presjeku, 5. jezicasti cvijet, 6. cjevasti cvijet.
7. ahenija
natherion elatioris, а u j ugoistocnom dijelu dviju
posljednjih i sveze Pancicion. Neke populacjje
ove podvrste nalazimo u vegetacijj пjtгjficiranih
stanista sveze Arction, а neke ј u vegetaciji
sveze Mesobromion, te acjdofi/пjh pasnjaka ј
livada sveze Nardion.
Poznata ljekovita ј medonosna vrsta, kao ј
dobra krma u ranjm fazama razvjca (prije cvjeta-
nja), djelujucj povoljno па mlijecnost i ргјпоs
mesa; u fazi cvjetanja i nakon пје zbog obllja
aromaticnih ј gorkih materjja nije pozeljna kao
krma јег kvari kvalitet mlijecnih i mesnih proizvo-
da.

113
 BELLIS
PERENNIS L.
Fam. Asteraceae

Bela rada,
tratincica,
krasuljak

Navadana marjetica

Париче , Турте

Common Daisy
Paquerette,
Fleur de paturage
Gemeiпes
GaпseЫOmcheп
Margherita, Bellide
Ма ргаритика
многолетняя

S, Н, BH, Sb, CG, Ма

IV- Х
2n = 18 ; Н

~ \' .,. ~m

ёesto ruzjcastj do sasvim crvenj, 8-15 mm dugi

~ ,:lf;j 'f1- .t ј 0,5-1 mm sirokj. Ahenjja 1- 1,5 mm duga,
.... ,.,...." ..
~~, ~ . . .\

objajasta, sa strane spljostena, glatka i bez

1 1 •г, '" --- 4 1 з
6 2
1. habltus, 2. glavica па uzduzпom presjeku, З . cjevasti
cvijet, 4. cjevasti cvijet па u zduzпom presjeku,
5. jeziёasti cvijet, 6. aheпija
Najёesce 5- 15 ст vjsoka. Skapus sa jed-
nom glavicom, bez ljstova, pri vrhu nesto zadeb-
ljao ј sa prjlegljm dlakama. Listovj u rozeti,
lopatiёastj do objajasti, naglo suzenj u siroku
drsku, ро rubu slabo nazuЫjenj ili testerasti, sa
kratkjm dlakama ilj goli. Glavjca preёnika 10- 20
т т ; involukrum poluloptast, sa eliptiёnim ili
duguljastim listicjma, kojj su tupi, dlakavi ј pore-
dani u dva reda; djskus 4- 5 mm sjrok, sa zutim,
cjevastjm i mnogobrojnim dvopolnim cvjetovima;
obodnj cvjetovi jezjёasti, zenskj, Ьijeli , na vrhu
' papusa.
Prirodni areal ove vrste obuhvata Evropu,
Malu Aziju, Siriju ј Madejru, а unesena је u
Sjevernu Amerjku ј na Novi Zeland ; ubraja se u
subatlantsko-submedjteranski flornj element.
Razvrstava se u velik broj populacjja koje
naseljavaju utrine, livade ј pasnjake njzijskog,
brdskog ј gorskog pojasa. Najvecu brojnost ј
vjtalnost ostvaruje u ekosisterl)!ma doljnskih lj-
vada i pasnjaka reda Arrhenatheretalia, kao ј u
parkovima urbanih i ruralnjh naselja koji pripa-
daju ugazeпjm ekosistemjma klase Plantagine-
tea majoris.
lma dekoratjvna svojstva, te је ёovjek proj-
zveo formu hortensis, koja se uzgaja sjrom
svjjeta.
Medonosna је ј ljekovjta Ьilja ( Bellidis flos) ,
koja sadr:Zj saponjne, gorke materjje, eterjcna
ulja ј tanjпe, te ulazj u sastav ёајеvа za ljjecenje
disajnih organa.

114
 CENTAUREA
ЈАСЕА L.
Farn A.steraceae

Razllcak, zecina,
vnsiljak

Променш в
разтtчак

Аауоо (Sro\\11)
t<napweoo
Јасее. Јосео dos рн~.s
~re ne Аос ..enblumв
Stв<:ooni S~oppюn
В.1с1о1леt< nyroвou

S Н ВН Sb CG :\а
Vl- Х
2n = 44 . H

Fk:om granat ' dehtю Stat>tJtka ~зд..,Ш

4(}-8() ст vrsoka. uspravna. J~onosta\·na ., gr.I-
nata uglasta gola 1 · paucщпsto с aka ·а L•sto\,
zelem 1 pauttnзsto pustenasto a laktv• u do·
n,em d•telu Stab'J ke s.з drs. ama atasto lanceta-
st• 11 lancetas!'t C.Je't tll razmaknuto hrska , Э\10
nazuol,em do re.:nJe\ttl •1 iueno peras!o rem~~\1-
t • u srednJem • gom~em d•1elu staЬIJ• е dugu [as't
111 lancetastt. с 1el sд zаоь €П;)11'1 ,,, suzenom
OSПO\'Om 1 5jede<:1 Gla /Се pvjвdir'lJCt1e. n 811\О
2-З ZЭJedflO. па 'rhu gmnbca ln"·olukrum 1atast
11 !alasto ' p1as1 1(3-20 mm dug 1 7-20 ~111
s:rok. 1sttCI tn\ olt.l<riJm.:t :)..1 su. о о.;: tзstlm
nasta\ kom ' zelenim nokacem nastaval.: smed
krџzan с;о •'• tZdiJel;en С"Је~О\1 ot\oren~purpur­
ПI щetko b1!et· оЬоаn• s"o'a u•:tJal.\ neplodnt
zra~ru 11e1asno d crezrrje\ Ф Papus ще ta.z'. :-
1

Je"'. ahentja oko З~"' duga. g а 1.1 fmo d аk~м1

btJe os va da SIWIJB! csmeda. s'аЬо •~bra=dana.
s1arna

1. donji dio Ьiljke, 2. prizemni list, З. list srednjeg dijela
staЬijike,4. glavica, 5. listi6 involukruma
Vjsegodjsnja Ьiljka, 15-70 cm vjsoka, sa
granatjm ј valjkastjm rjzomom. StaЬijjka jedno-
stavna јЈј od sredjne granata. Ljstovj sjvozelenj,
ро Jjsnoj osj malo vunasto dlakavj, јnаёе golj,
duguljasto eliptjёnj (opsti oЫik) ; u donjem djjelu
staЬijjke Jjstovj su sa drskama, dvostruko perasto
djjeljenj; u gornjem djjelu staЬijjke Jjstovj jedno-
stavno perasto dijeljenj, sjedecj, reznjevj usko
linearnj, 1- 2 mm sjrokj, sa jasno bodljjkavjm
vrhom. Glavjce pojedjnacne, na dugaёkjm drska-
ma. lnvolukrum jajast, 20 mm dugacak ј 15 mm
sjrok. Ljstjcj jnvolukruma zuckastozelenj, bez
116
CENTAUREA
RUPESTRIS L.
Fam. Asteraceae
Zuta krska zeёina,
zuti krski razliёak
Felsen Fl ockenЬiume
В асилек кам е нйстыu
S, Н , BH, Sb, CG
VI- VIII
2n = 20 ; Н
nerava, pokгjvenj nesto vunasto i kratko dlaka-
ma; nastavak trouglast, 1-1 ,5 mm dugacak,
оЬје strane se spusta njz Jjstjce, sa cesljastjm
trepljama (sa svake strane 5-8 trepljj), na vrhu
sjljat jli sa bodljom. Cvjetovj cjevastj, zivozlatno
do Jjmunzutj, obodnj cvjetovj zraёnj . Papus skoro
dvostruko kracj od ploda, bjeljcast. Ahenjja gola,
sjvoplava, sjajna, 4 mm dugaёka.
Biljka suvjh stanjsta, jskljuёjvo jznad karbo-
natne geoloske podloge. Tlo је neutralne reakci-
je, najёesce pljtko skeletno iJj rendzjna. Karakte-
rjsticna је vrsta mediteransko-montanih ј subme-
djteranskjh pasnjaka ј kamenjara sveze Satu-
reion subspicatae ј edjfjkatorska vrsta asocijacjje
Carici-Centauretum rupestris koja cjnj vrlo ras-
prostranjen pasnjak u submedjteranskom fjto-
geografskom podrucju, а koji se na duЬijjm ј
manje skeletnjm tljma korjstj ј kao livada kosanj-
ca. Takode је cesta ј u mnogim zajednjcama
sveze Scorzonerion villosae ј Chrysopogoni-
-Satureion.
Za jshranu stoke u svjezem zelenom stanju
jeste krma slabljeg kvaljteta. U sjjenu је bezvrj-
jedna. Као medonosna vrsta jma vecj znacaj.
Opste rasprostranjenje : Austrjja, Jugoslavj-
ja, srednja ј sjeverna ltaljja. Submedjteranskj
florni element.
 CENTAUREA
SCABIOSA L.
Kozja brada,
ёesljasti razliёak

Poljski glavinec

Раnав различак

Hard-Heads,
Greater Knapweed
Centauree Scbleuse
ScaЬiosenflockenЫume
Centaurea-vedovina
Василек шероховатыu

S, H, BH, Sb, CG, Ма

Vl- Х
2n = 20, 40 ; Н

Bjljka sa sпaiпjm ј gotovo odrveпjelim rjzo-

mom. StaЫjika uspravпa, uglasta, hrapava, od
srediпe graпata. Ljstovj kozasti, tamпozeleпj,
пајёеsсе isprekidaпo djjeljeпi , sa duguljastim ili
laпcetastjm rezпjevima, kojj su ·пајсеsсе djjelje·
п ј , hrapavi od cekiпja ilj rjjetko goli; listovi doпjeg
djjela staЬijjke sa drskama, а u gorпjem sjedecj
ј slaЬije djjeljeпj . Glavice ројеdiпаёпе, па vrhu
graпcica. lпvolukrum jajast loptast, пајсеsсе 15-
20 mm dug ј 14- 16 mm sirok; listicj jпvolukruma 1. donji dio staЫjike, 2. list gomjeg dijela staЬijike,
З,4, 5. listici involukruma (З = spoljasnji, 4 = sredisnji,
smedezeleпi , cesto brasпasto maljavj. Nastavak
5 = unutrasnji), 6, 7. cvijet, 8. ahenija
trouglast, 1-5 mm dug, cesljasto perasto jzdije·
lјеп , bez jli sa bodljom. Palje па cvjetпoj lozj
otpadaju. Cvjetovj purpurпj , rjede ruzicastoc-
rveпj ilj Ьijeli ; оЬоdп ј cvjetovj radjjalпj, rijetko
пedostaju. Papus ljuЬiёast, poпekada svjetlijj, xanthynae, Onobrychidi-Festucion ј Festucion
skoro jedпak sa duzjпom ploda. Аhепјја maljava albanicae, а treca u vegetacjjj strnjjsta klase
u poёetku а kasпjje ogoli, prljavozuta do smeda, Secalinetea. Populacjje tјрјспе podvrste пajvecu
пајёеsсе sa strane spljosteпa, 4-5 mm duga. brojпost ј vitalпost ostvaruju u pasпjacjma ј
Ova evroazijsko- subokeaпsko- submedite- livadama sveze Mesobromion, dok populacjje
raпska vrsta, ciji areal па istok jde do Bajkalskog podvrste С. s. subsp. spinulosa (Roch.) Hayek
jezera, па ve rtikalпom profilu пasjh рlапјпа ide karakterjsu kserotermпe pasпjake krecпjackih,
od submedjteraпskog do subalpjпskog pojasa. dolomitпih i serpeпtjпskih kameпjara redova
Јеdпа grupa populacija optjmum uslova za iivot Scorzonero-Chrysopogonetalia ј Halacsyetalia.
nalazj u ekosistemjma reda Brometalia erecti, Dok је mlada, stoka је rado jede, te jma
druga u subalpinskjm rudjпama па karboпatima zпасаја ј kao krmпa Ьiljka а ubraja se ј u
sveza Festucion bosniacae, Festucion pseudo- medonosпe Ьiljke.

117
 CIRSIUM ACAULE
Scop.
Fam. Asteraceae

Bodilica,
mala Ьоса,
bestaЬijiёni osjak

Bezstabelni osat

Безстабелни осот

Pod-Thistle,
Dwarf-Charline-Thistle
Cirse а tiges courtes
Stengellose Kratzdistel
Cameleone-rosso
Бодяк безстебельниО

S, Н , BH,Sb, CG, Ма
VI-IX
2n = 34 ; Н

lancetastj а spoljasnji jajasti. Cvjetovj 25-30 mm

1. habltus, 2. list - vrsni dio, З. listici involukruma,
4. cvijet
Biljka bez staЬijjke jlj sa kratkom staЬijjkom .
Ljstovj kod jndjvjdua bez staЬijjke u rozetj, zЬije­
nj, duguljastj, reznjevjtj do lucno perasto reznje-
vjtj; reznjevj jzdjjeljenj па 3-4 djjela, ostro nazub-
ljenj ј sa bodljama, sa gornje strane svjjetlozelenj
ј goli а sa donje strane kratko dlakavj. Glavjce
najcesce sjedece, pojedjnacne jlj na kratkjm
drskama, najcesce ijstovjma gornjeg djjela stab-
ljjke opkoljene. lnvolukrum jajast, 2,5-4,5 cm
dug, sa tupolikjm, purpurnosmede nahukanjm
listjcjma, prjleglim, golim ј suzenjm u vrlo kratku
bodlju, rjede bez bodlje, na poledjnj sa nejasno
smolastom brazdom; unutrasnji ljstjci linearno
dugj ; obod krunjce kracj od krunjcne cjjevi.
Papus prljavobljel. Ahenjja 3-4 mm duga.
Naseljava Evropu ј zapadnu Azjju ј ubraja
se u subatlantsko-submedjteransko florn j ele-
ment.
Na vertjkalnom profjlu nasjh planjna nala-
zjmo је u svjm pojasevjma od brdskog do
subalpinskog, ј to u pasnjacima ј ljvadama kse-
rotermnog karaktera, koje pripadaju klasi Fe-
stuco-Brometea. Optjmum uslova za zivot nalazj
u asocjjacjjama sveze Mesobromion. Ojferencjra
se na karbonatne ј serpentjnske populacjje, te
pH-vrjjednost zemljjsta na njenjm zemljjstjma
najcesce varira izmedu 6 i 7,5. lzrazita је helio-
fita. Srednje god jsnje temperature na stanistjma
razlicjtjh populacija varjraju jzmedu 5 ј 1оос
najcesce, а srednja godjsnja relatjvna vlaznost
vazduha jzmedu 60 ј 70%; najmezofilnije popu-
lacije ulaze u sastav asocjjacjja reda Arrhenathe-
retalia.
Medonosna је Ьiljka.
Stoka је na pasnjacjma zbog bodljj slabo
konzumjra, а kosaci је jzbjegavaju prj sakuplja-
nju sjjena.

118
 CIRSIUM
OLERACEUM (L.)
SCOP.
Fam. Asteraceae

Vodenika, zutkasti
osjak

Mehki osat

Оцот
Water Thistle
Chardon des potagers
Kohldistel
Cardo dei prati
Бодяк огородны

S, Н, ВН , Sb, CG. Ма
Vl- IX
2n = 34 ; Н

Rjzom valjkast, ёvornat ј kos, sa razrijede-

nim zjlama bez zadeЫjanja. StaЬijjka 50-150 cm
visoka, obrasla listovjma do vrha, najёesce jed-
nostavna, а rjede u gornjem djjelu granata,
slabo dlakava ili gola, uspravna. Listovj donjeg
dijela staЬijjke jajastj ili eljptj(;nj, prema osnovj
dugo suzenj, cijeli ilj nazuЫjenj , ilj ± duboko
perasto reznjevjtj ; reznjevj duguljastj, usjljenj
kratko nazuЫjeni ; ljstovj srednjeg ј gornjeg djjela
staЬijjke jajastj, prj osnovj suzenj, srcastj ј obu- 1. donji dio Ьiljke, 2. dio staЫjike sa listom, З. vrsni dio
staЫjike sa listovima i glavicom, 4, 5, 6. listici involukru-
hvataju staЬijjku, sjedeci, cijelj, rjeae perasto
ma, 7. cvijet, 8. ahenija
reznjevjtj, ne spustaju se njz staЬijjku; svj listovj
meki, zelenj, goli, rjede pokrjvenj razrjjedenim
dlakama i ро obodu sa mekjm bodljastjm treplja-
ma. Glavjca vjse, zЬijenjh na vrhu staЬijjke i
obuhvacenjh Ьljjedozutozelenjm braktejama Brojne, geografskj najcesce dobro jzdjferen-
koje su eliptjcne, ро obodu sa nejednakim bod- cjrane populacjje zjve na higrofjlnjm ljvadama ј
ljastjm trepljama ј nadrastaju glavjce. lnvolukrum pasnjacjma brdskog i gorskog pojasa, te pored
jajasto-valjkast, sa listjcima koji na poleёfjnj ne- jzvora ј potoka, ostvarujucj najvecu brojnost ј
maju smolastjh brazda; najvjsj spoljnjj ljstjcj sa najbolju vjtalnost u ekosjstemjma sveza: Cal-
kratkjm bodljastim vrhom, а unutrasnjj ljsticj sa thion, Filipendulo-Petasition ј Alno-Padion, па
strsecjm vrhom. Cvjetovj bjeljcastozutj jli rjjetko mocvarnim glejnim, semjglejnim ј livadskim glej-
crvenj. Papus prljavoЬijel , oko 16 mm dug. njm tlima.
Ahenjja svijetlosjva, cesto slabo jvicasta ј oko 4 Dobra је pcelinja pasa. Mlado ljsce se u
mm duga. srednjoj Evropj jede kao salata. Stoka ga rado
Evroazjjsko -kontjnentalnog је rasprostra- jede u svjezem stanju, а za sijeno njje preporuc-
njenja. ljiv zbog debele staЫjike koja se tesko susi i truli .

119

1. donji dio Ьiljke, 2. gornji dio staЫjike s listovima i
glavicama, З. listovi srednjeg dijela staЫjike, 4, 5. listici
involukruma, 6. ahenija, 7. ahenija bez papusa
Korjjen kratak i valjkast, sa vecjm brojem
vretenastjh zjla. StaЬijjka uspravna, visine 50-
120 cm najcesce, u gornjem djjelu gronjasto jlj
metljcasto granata, jzbrazdana, pokrjvena djelo-
mjcno cekjnjastjm dlakama jli skoro gola, sa
razrjjedenjm ljstovjma. Ljstovj zelenj kao trava,
pljosnatj, golj ilj slabo dlakavj, testerasto perasto
djjeljenj, perasto jzdjjeljenj jlj nejzdjjeljenj ; u do-
njem djjelu staЬijjke suzenj u drsku ј kljnasto
duguljastj, а gornjj duguljastj do lancetasti ј
sjedecj . Glavjce 25-З5 cm u precnjku, sa
120
CREPIS BIENNIS L.
Fam. Asteraceae
ёekinjusa crna,
dvogodisnji dimak
Navadni dimek
Rough hawsbeard
Crepide Ыsannuelle
Wiesen Pippau
Скедра
S, Н , ВН, Sb, CG, Ма
V -IX
2n = 40 ; Н
drskama koje su ргј glavjcj dlakave do vunasto
dlakave. lnvolukrum 10-1 З mm dug, valjkasto
zvonast; ljstjcj jnvolukruma crnkastozeleпj, lj-
nearno lancetastj, tupoljkj, ро obodu pokrjveпj
pustenasto zvjezdasto pahuljastjm dlakama ј
ponekad sa kratkjm crnjm zljezdastim cekjnja-
ma, spoljasnjj uskj, strsecj ј kracj od unutrasnjjh
ljstjca kojj su s unutrasnje strane pokrivenj gusto
poleglim dlakama. Cvjetovj duzi od jnvolukruma,
zlatnozutj. Papus snijeznobljel. Ahenjja smeda,
па vrhu suzena ј bez klju па, 10-1 З mm duga,
rebrasta ј poprecno naborana.
Umjereno kontjnentalna evropska vrsta,
koja optjmum nalazj u mezofilnjm ljvadama ј
pasnjacjma njzjjskog, brdskog ј gorskog pojasa.
Najvecu brojnost ј najbolju vjtalnost ostvaruje u
asocjjacjjama sveza Arrhenatherion elatioris,
Polygono- Trisetion ј Cynosurion. Rjedj је u aso-
cjjacjjama sveze Pancicion, kao i u vegetacjjj
ruderalnjh staпjsta sveze Sisymbrion. Naseljava
najcesce duboka ј Ыаgо njtrjfjcjrana, umjereno
vlazna tla, сјја pH-vrjjednost varjra najcesce
jzmedu 5,5 ј 7,5.
Medonosna је Ьiljka. Umjereno је dobra
krma, narocjto u svjezem stanju ; zbog debele
staЬijjke, koja se tesko susj, u sjjenu njje pozelj-
na.
 CREPIS
CONYZIFOLIA
(Gouan) А. Kerner
(Syn. Hieracium
grandiflorum All. ,
Crepis graniflora
Tauch.)
Fam. Asteraceae

Cekinjusa
bodljikava,
dimak bodljikavi,
odvracenica

Dimek

Hawk's beard
Crepide а feuilles
de Conyze
Grosskбpfir Pippau,
DurrwurzЫattriger Pippau
Crepide
Скедра, белоnушица

S, Н , BH,Sb, CG, Ma
V/1- /X
2n = 8 ; Н

Visegodisnja Ьiljka, 20-60 cm visoka. Rizom

cjfjndrican. StaЫ~jka u gomjem djjelu jzdjjeljena,
gr~~e zavr~avaJU sa glavicom, rijetko gola,
obtcno pokrtvena maljavo zljezdastjm dlakama.
Listovi s оЬје strane gusto pokrjvenj zljezdastjm
dlakaГ!la ~ prjzemn~ fjs~ovj ~jnasto duguljastj, prj
osnovt kltnasto suzen1 u drsku, nazuЬijeni , rjeae
test~ra~t.~ r~z~jevjto urezanj ; listovj staЬijjke na-
zuЬijent tlt CtJelt sa strelastom osnovom, sjedecj ;
u .donjem djjelu staЬijjke listovj klinasto dugulja-
stt, u gornjem lancetastj, sjljatj, najcesce ро 1. donji dio blljke, 2. srednji dio staЬijike sa listovima,
З. vrsni dio staЫjike sa listovima i glavicama, 4. dio
obodu cjjeli. Drske glavjce na vrhu zadeЫjale .
staЫjike па poprecnom presjeku, 5. listici involukruma,
Ljstici involukruma sjroko lancetastj, prilegli, 6. ahenija
crnkastj, pokrjvenj gusto maljavo mekanjm
crnkastjm dlakama ј zljezdastjm dlakama ј jos
sazvjezdasto pahuljastim dlakama; spoljasnji Jj- ulaze u sastav asocjjacjja reda Nardetalia; popu-
stici mnogo kracj ј uzj od unutrasnjih. Cvjetovi lacjje subalpjnskjh rudjпa па kjsefjm tlima sveze
jezicasti, zlatnozutj do oranzzuti. Papus snjezпo­ Jasionion orblculatae; populacjje u subafpjпskjm
Ьijele Ьоје. Ahenjja bez kljuna, sa 20 uzduznjh rudjпama па karbonatjma zakjseljeпjm tlima
rebara, glatka, prema vrhu nesto suzena. sveza Festucion bosniacae, Festucion pseudo-
Rasprostranjena је u srednjoj ј juzпoj Evro- xantynae ј Festucion albanicae; populacjje па
pj, па planinama, od brdskog do subalpinskog serpeпtjпskim tlima u okvjru asocjjacjje Danto-
pojasa; prjpada alpsko-prealpskom flornom ele- nietum calycinae, itd. С. с. var montenegrina је
mentu. karakteristjcпa Ьiljka za asocjjaciju Crepidi ( co-
Brojne populacjje ove vrste djjele se u nyzifolii) - Centauretum kotschianae, iz subal-
nekofjko skupiпa, od kojjh su пajjnteresantпije ј piпskog pojasa рlапiпа prokletijskog sektora vi-
za covjeka najznacajnije : populacjje acjdofjfnjh sokodiпarske proviпcije alpsko-visokoпordijske
livada ј pasnjaka brdskog ј gorskog pojasa koje regije. Dobra је krma u svjezem stanju.

121

1. habltus, 2, glavica, З . listic involukruma, 4. cvijet,
5. ahenija
Rjzom jzduzen ј nesto zadeЫjao. Stolona
vjse, najcesce bogato pokrjvenjh priljёno dugjm
dlakama, а ponekad ј sa zlijezdama. Skapus
najcesce 5-30 cm vjsok, bez listova, sa Jednom
glavjcom, najёesce dlakav ј zljezdovjt. Prjzemnj
Jjstovi lancetasti do duguljasti, jezjcasti do obr-
nuto jajasti, sa gornje strane zeleni, а sa donje
strane sivozeleni ј\ј bjeljёasto- pustenastj, rједе
samo sa mnogo pahuljastjh dlaka. lnvolukrum
naJёesce 8-12 mm dug, loptast do jajast ј sa
zaobljenom osnovom, go jli bogato dlakav, sa
zlljezdama ј pahuljastim dlakama ; Jjstjcj jnvolu-
122
HIERACIUM
PILOSELLA L.
Fam. Asteraceae
Zеёја loboda,
oblёna runjika,
kosmatica
Dolgodlakava
skrzolica
Висока заечка
лобода
Mouse-Ear Hav1kweed
Ore1lle de Souris
Langhaariges
HaЫchtskraut
Pelosella, Pelosetta
Ястребинка волосистая
S,H, BH, Sb, CG,Ma
V- Vlll
2n = 36, 45; Н
kruma 0,5-2 mm sjroki, ljnearnj, sjljastj, zeleno-
sjvj, crnkastj, гједе bjeliёastj, najcesce sa svjje-
tlim obodom, kojj је bez ifj sa pahuljastjm dlaka-
ma. Cvjetovi zuti, spoljasnji najcesёe crveno
prugastj.
Prjpada nordjjsko-evroazjjsko-subokean-
skom flornom elementu, а unesen је u Sjevernu
Ameriku.
Diferencira se па veci broj podvrsta, varije-
teta i formi, koje naseljavaju razljcite ekosjsteme,
od brdskog do subalpinskog pojasa. Jedna ve-
ljka grupa populacjje ove vrste najbolje uslove
za zjvot nalazj u ekosjstemjma klase Nardo-Ca-
1/unetea, druga u ekosjstemjma klase Sedo-
-Scleranthetea, а treca u vegetacjji subalpjnskjh
rudjna па sj\jkatjma sveza Jasionion orblculatae,
Poion violaceae i Nardion subalpinum ( Syn.:
Eu= Nardion). Sa znatno manjom brojnoscu ј
vjtalnoscu moze se nacj u nekjm zajednjcama
reda Brometalia erecti jli, pak, u prorjjeдenjm,
acjdofjfnjm, hrastovo-grabovim, bukovo-javoro-
vjm ili smrёevo-jelovim sumama.
Ljekovita је Ьiljka (Hjeracji herba l) Sadrij
gorke materjje, tanine, smole, sluzi, flavonske
derjvate. Narodni је lijek za Jjjecenje nekih koznih
oboljenja (lisaja), upala besjke, kamena u bubre-
gu, jtd. Slaba је krma ј kvari kvalitet mljjeka.
 HYPOCHOERIS
MACULATA L.
Fam. Asteraceae

Pjegavi jastreЫjak,
provaljen koren,
surjan

Pegasti svinjak

Spotted Catsear,
Cat's-ear
Porcelle acheatee
Geflecktes Ferkelkraut
Porcellina macchiata
П азник краnчатыu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
Vl- Vlll
2n = 10 ; Н

Vjsegodjsnja Ьiljka, 20-90 ( 1оо) cm vjsoka

sa mlijecnjm sokom. Rjzom crnkast, debeo:
valjkasto vretenast. StaЬijjka jednostavna jli prj
vrhu granata sa 2-3 glavjce, bez listova jli sa
1-2 lista, pokrjvena kratkjm krutjm dlakama.
Prjzemnj listovj u rozeti, sjedecj, duguljastj do
objajastj, tupj, ро obodu cjjelj jli паzuЫјепј, sa
crvenkastjm srednjjm nervom, pokrjvenj kratkjm
krutjm dlakama, katkad ј sa smedjm mrljama ;
listovj staЬijjke jajasti, паzuЫјепј , cesto nedosta-
j u. Glavjce velike sa dugackjm drskama, ove
ispod glavjce zadeЫjale. lnvolukrum skoro polu-
loptast, ljstj(:j jnvolukruma crvenkastoze l eпj , ро
obodu otvorenjjj, pokrivenj zvjezdasto pahulja-
stjm dlakama ; spoljasnjj ljstj(:j jnvolukruma lan-
cetastj, unutrasnjj ljпearno lancetastj, prema
vrhu zuckastj. Cvjetovj limunzuti , dvopolni, jezj-
castj, duzj od jnvolukruma. Papus u 1 redu ,
се kјпје papusa peraste. Аhепјја sa dugackim
kljunom, poprijeko naborana.
Sjroko rasprostranjena vrsta, uglavnom п а
suvjm i umjereno vlaznjm livadama ј pasnjacjma.
Nalazimo ј е ј u svijetljm sumama, pretezno
hrastov jm .
Као edjfikatorska vrsta zпаёајап је element
zajednica sveze Chrysopogoni-Oanthonion alpi-
nae, Scorzonerion villosae ј Bromion erecti.
Karakteristicna је vrsta sljjedecih asocijacjja:
з
1. donji dio Ьiljke , 2. listic involukruma, з. cvijet,
4. ahenija
Scorzonero-Hypochoeretum maculatae H-
-ic(56)58, Pediculari-Caricetum humilis Н - је 56,
Bromo-Oanthonietum alpina.e Sugar 72 ј Festu-
cetum panicu/atae R. Jovanovjc - 1955. Cesta
је u zajedпjcama Molinion coeruleae, Arrhenat-
herion elatioris, Chrysopogoni-Satureion Festu-
cion rupicolae, Poion violaceae, Onobrychido-
Festucion, Festucion pungentis ј Festuco-Knau-
tion longiflorae.
Као krma svrstana је u grupu bezvrijednjh
vrsta. Proljecni ljstovj rozete mogu se korjstitj u
kuljпarstvu kao salata.
Opste rasprostranjenje : Evropa, Kavkaz,
SjЬir.

123

1. donji dio Ьiljke, 2. gomji dio staЫjike sa listovima i
glavicama, З . ahenija
Rjzom kratak ј valjkast, najёesce sa zadeb-
ljaljm boёnjm korjjenjma. StaЬijjka 30 - ВО ( - 1ОО}
cm vjsoka, uspravna ili koso ustajuca, viljuskasto
granata, plavozelena, fino jzbrazdana, bez ljsto-
va, sa ljuspama ј pri osnovj sa krutjm dlakama.
Prjzemni listovi obrazuju rozetu, duguljasto su
lancetastj i bez drski, tupoljkj, luёno nazuЫjenj,
sa gornje strane zeleni а sa gornje plavkasti,
golj jli sa prorijedenim gruЬim dlakama. Cvjetne
drske pri vrhu malo zadeЫjale. Glavjce 2,5-4 cm
siroke. lnvolukrum go, valjkasto zvonast, 12 -
25 mm dug; listjcj jnvolukruma lancetasti, mutno-
124
HYPOCHOERIS
RADICATA L.
Fam. Asteraceae
Svinjski korijen,
surjan,
zrakasti ja stre Ыjak
Trpezni svinjak
Свински корен
Long-Rooted-Cat's Ear
Salade de pork
Gemeines Ferkelkraut
Porcellina giuncolina
Пазник
S, H, BH, Sb, CG, Ма
V - VIII
2n = 8 ; Н
zeleni, ро sredini sa ledne strane cesto sa
ёekinjastim dlakama, ilj golj. Cvjetovi zuti, obodni
duzj od jnvolukruma, spolja zelenkasti. Papus u
dva reda; unutrasnji red ёekinja perast, а spoljnj
od ёekinja koje su vrlo kratko hrapave. Ahenjja
crvenkastozuto-smeda, sa kljunom, 15 - 17 mm
duga.
Prjrodnj areal vrste obuhvata Evropu, Malu
Azjju ј sjevernu Afrjku, а danas је posredstvom
ёovjeka sjroko rasprostranjena. Prjpada suba-
tlantsko-submedjteranskom flornom elementu.
Na vertikalnom profilu nase zemlje javlja se
u nizijskom, brdskom ј gorskom pojasu. Raz-
vrstava se u ёetjri grupe populacjja, od kojih
jedna optjmum nalazi u higromezofjlnjm liva-
dama reda Molinietalia, druga u mezofjlnim liva-
dama reda Arrhenatheretalia, treca u kseroter-
mnjm livadama reda Festuceta/ia valesiacae, а
cetvrta u acjdofjlnjm livadama reda Nardetalia.
Mlado lisce i staЬ/jjka su jestivi ј korjste se
kao poljska salata. Medonosna је ј ljekovjta
Ьiljka ј korjstj se za ljjeёenje plucnjh bolestj.
SlaЬih је krmnjh vrjjednostj.
 INULA
SALICINA L.
Fam. Asteraceae

Pasnjaёki oman,
utrenica glatka

Vrbollsni oman

Утреница глатка

Wtllow-Leaved- lnula
lnule а feullles de saule
Weiden alant
Spraginella
Девясил иволистныu

S, H, BH, Sb, CG, Ma

VI - IX
2n = 16 ; Н

Rizom granat i puzeci. StaЫjika 25-85 cm

visoka, sa mnogo listova gola ili u donjem dijelu
sa ёekinjastim dlakama, uspravna, kruta, lomlji-
va. Listovj jedrj, jajastj ili duguljasto lancetasti,
sa srcasto uvastom osnovom, upola obuhvataju
staЬijiku, sjedeci, goli ili ро obodu ј sa donje
strane ро nervima slabo pokriveni kratkjm dlaka-
ma. Glavjce pojedinacne ili u razrijeёlenim termi-
nalnjm gronjastjm cvastjma, 2,5-3(5) cm u preё­
njku. Ljstjcj jnvolukruma pravjlno poreёlani kao
crepovj па krovu, ро obodu sa trepljama, kozasti
ј sa zeljastjm usjljenjm nesto strsecjm vrhom ;
unutrasnjj Jjstjci ljnearnj, vise od dva puta duzj
od jnvolukruma. Аhепјја slaЬo prugasta, gola,
1,5 mm duga.
Rasprostranjena је u Evropi i jugozapadnoj
Azijj ј pripada umjerenokontinentalno-submedj-
teranskom flornom elementu. Diferencira se u
tri grupe populacjja, od kojih jedna - najbroJnija,
najpovoljпjje uslove za zivot nalazi u ekosjste-
mjma reda Molinietalia, druga u ekosjstemjma
reda Brometalia erecti, а treca u degradjranjm
sumama i sjkarama redova Quercetalia pubes-
centis ј Ostryo-Carpinetalia orientalis; ро osnovj
1. donji dio biljke, 2. vrsni dio staЬijtke sa listovima i
glavicom, З, 4. listovi, 5. jezicasti cvijet, 6. cjevast cvijet,
7. ahenija
brojnostj ј optjmuma uslova za zjvot, odnosno
vjtalnosti indjvidua i populacjja, neki fitocenolozj
srednje Evrope smatraju је karakterjsticnom
vrstom zajedпjce Molinietum medioeuropaeum.
odnosno sveze Molinion.
Pripada grupi ljekovjtjh Ьiljaka, kao i vecina
vrsta iz ovoga roda, meёlu kojjma је najznacajnjja
lnula helenium L. SadГZe jnuljn, jnulenin, pseu-
doinulin ј druge fruktozjde, etericna ulja, gorke
materije jtd., te se upotreЫjavaju u lijecenju
plucnih, stomacnih i koznih bolestj, kao ј za
regulacjju menstruacjje.

125

1. donji dio Ьiljke , 2. gornji dio staЫj ike
glavicama, З. cvijet, 4. ahenija
Rjzom valjkast, kos i odrezan. StaЫjika
najcesce 10-50 cm vjsoka, uspravna jlj ustajuca,
najcesce racvasto granata, gola ј uglavnom bez
ljstova ; mali lancetasti listovj u pazuhu grana.
Listovj u rozetj prjlegli uz zemlju, duguljastj,
duguljasti ili lancetastj, lucno nazuЫjenj ili ±
perasto djjeljenj, sa ljnearnjm reznjevjma kojj
strse. Drske glavjca sa brojnjm ljuspama, duge
ј prema gore zadeЬijale. lnvolukrum jajasto valj-
kast, go jli dlakav, taman do crvenkastozelen ;
ljstj(:j involukruma linearno lancetasti, §jljatj ј
najcesce sa kratkjm dlakama. Cvastj zlatnozute,
126
LEONTODON
AUTUMNALIS L.
Fam. Asteraceae
Goloёek brdski,
lavlji zub, loёina
Jesenski јајёаг
Fall-dandelion,
Autumnal hawkblt
Liondent d'automne
Herbst Lбwenzahn
Radicchiella tardiva
Кульбаба осенняя
S, Н , ВН, Sb, CG, Ма
Vl- Х
"2n = 12, 24 ; Н
rijetko bjelicastozute. Cekjnje papusa jste duzi-
ne, peraste, nazuЫjene samo prj prosjrenoj
osnovj, prljavobljele.
Rasprostranjena је u Evropj i u Azjjj do
Altaja, па Grenlandu, а ј u Sjevernu Amerjku је
unesena. Prjpada evroazjjskom flornom elemen-
tu.
Optjmum uslova za zjvot nalazj u ekosjste-
mjma reda Arrhenatheretalia. Ojferencjra se u
trj grupe populacjja, od kojih jedna naseljava
sa listovima i mezofjlne ljvade ј pasnjake brdskog ј gorskog
pojasa sveze Cynosurion cristati (L. а. subsp.
autumnalis), druga naseljava subalpjnske pa-
snjake ј ljvade sveze Poion alpinae, а treca se
javlja u pasnjacjma ј livadama sa Agrostis vulga-
ris na serpentinjtjma ј kornjtjma Srblje ј Bosne.
lz fjtocenoloske djferencijacjje populacjja jasno
projzilazj da vrsta u cjeljnj ima §jroku ekolosku
valencu u odnosu na geolosku podlogu, tjpove
tala, ра ј osnovne kljmatske elemente - toplotu
ј vlaznost ; srednje godjsnje temperature па sta-
пj§tjma tјрјёпе podvrste varjraju najcesce jz-
meдu 6 ј 10°С, а na stanj§tjma populacjja
subalpjnskog pojasa (L. а. subsp. pratensis / L./
Arcang.), u okvjru sveza Poion alpinae i Panci-
cion, krecu se jzmeдu 4 ј 6°С .
Medonosna је vrsta ј povoljno djeluje na
kvaljtet mlijeёnjh projzvoda.
 LEONTODON
HISPIDUS L.
Fam. Asteraceae

Nakostrijeseni
lavlji zub,
cekinjasti golocek

Navadni otavcic

Rough Hav1kb1t
Uondent en rer lanc-e
Gemeiner Lov1enzahn
Radicch1ella
Кульбаба шершавая
Кульбаба оnушенная

S, H, BH, Sb. CG. М а

V - IX
2n = 14 ; Н

Rjzom kratko valjkast ј kos. StaЬij jka 10-60

ст, sa jednom glavjcom , sa 1-2 /jnearne ljuspe
jlj gola. Ljstovj golj, sa zvjezdastjm ili raёvastjm
dlakama, zeleпj do sjvozelenj, u rozetj, razljёjtog
oЬijka - duguljastj do obrnuto lancetastj, ро
obodu cjjeli, luёno jzruЫjenj ј/ј perasto reznjevjtj,
suzenj u nejasnu drsku. Glavjce poslije cvjetanja
vjsece i krupne. lnvolukrum 12-17 mm dug,
tamnozelen do crnkast, go i/ j sa kratkim bjelica-
stim dlakama ; spoljasnji listici involukruma lan-
cetastj ј tupoliki ili kratko usiljeпj. Cvjetovj zuti, rste, varijetete i forme. Tako tipiёnu podvrstu
dvostruko duzj od involukruma. Papus plavoЬijel mozemo smatrati karakterjstiёnom za red Arrhe-
do smeдast ; ёekjnje papusa poredane u dva natheretalia, odnosno za klasu Molinio-Arrhe-
reda, od kojih је spoljasnji sa hrapavim, а natheretea. а L. h. subsp. hyoseroides (Welw.)
unutrasnjj sa perastim cekinjama. Ahenjja 5-8 Murr. kao karakteristiёnu vrstu klase sipara Thla-
mm duga, svijetlosmeda, slabo паЬогапа, prema speetea rotundifolii, sto ukazuje па velike raz/jke
vrhu suzena u oЫiku kljuna. njihovih stanista, а narocito u pogledu tipa zem-
Naseljava Evropu ј jugozapadnu Aziju ; prj- ljista koje naseljavaju, tipovima ekoklime i ро
pada evroazijsko-subokeansko-submediteran- strukturi fitocenoza, odnosno Ьiocenoza.
skom flornom elementu. Lisce ove vrste, dok је mlado, moze se
Diferencira se па horjzontalnom ј vertikal- koristiti kao salata. Povoljno djeluje u krmi па
nom profj/u areala na vjse grupa populacjja, koje mlijeёne proizvode, ali ga stoka u starijim fazama
su razlicitj taksonomi shvatili kao razliёite podv- slabo konzumira, zbog grube dlakavostj.

127

1. donji dio Ьiljke, 2 ..dio staЫjike sa listovima,
З. cjevasti cvijet, 4. jezicasti cvijet, 5. ahenija
Rizom valjkast, clankovit i koso polozen.
StaЬijika 20-1 ОО ст vjsoka, uspravna, jedno-
stavna ј sa jednom glavjcom, ilj је granata sa
vjse jzduzenih grancjca koje se zavrsavaju gla-
vicom. Ljstovj prilicno jedri, goli ilj slabo dlakavi,
а samo ponekad gusce pokrjvenj kovrdzavim
dlakama ; prjzemni ljstovj lopatjcasti ili kljnasto
duguljasti, sa dugom drskom ј grubo nazuЫje­
nom do perasto reznjevjtom liskom; listovj stab-
ljjke duguljastj ili linearno lancetasti, usko i du-
boko nazuЫjeni s usiljenjm zupcjma. Glavice sa
dugackjm drskama, precnjka 3-5 cm. lnvolukrum
128
LEUCANTHEMUM
VULGARE Lam.
(Syn.:
Chrysanthemum
leucanthemum L.)
Fam. Asteraceae
ОЫёnа margareta,
оЫёnа ivanёica
Navadna ivanjsica
Обична иванчица,
маргаритка
Охеуе Daisy
Grande marguerite
Wiesen wucherЫume
Occhio di Ьоvе,
Margherita
Нивяник обыкнове нныu
S, Н, BH, Sb, CG, Ма
V -XI
2n = 18 (54, 72) ; Н
poluloptast, sa listjcjma koji su ро obodu svjjetli
ilj crnosmedi ј poredani kao crepovj па krovu.
Sredjsnjj cvjetovi zlatnozuti, jezjcastj cvjetovj
Ьijeli, najcesce duzj od precnika diska. Papus
kod sredjsnjjh cvjetova nedostaje, а kod obodnih
jli nedostaje jlj obrazuje malu, kosu krunjcu.
Ahenija 2,5-3 mm duga, oЫika ёјgге.
Prjrodnj areal vrste је Evropa ј Azjja do
Altaja, а danas је veoma rasprostranjena u
svjjetu, posredstvom covjeka, kao dekoratjvna
vrsta. Prjpada evroazjjsko-subokeanskom flor-
nom elementu.
Ova kompleksna vrsta, shvacena u najsjrem
smjslu rjjecj, djferencjra se u velik broj vjkarnjh
ј sestrjnskjh vrsta, podvrsta, varjjeteta ј formi,
koje se cesto razljkuju ne samo ekoloski i
morfoloskj, vec ј ро broju ј oЬijku kromosoma.
Kod nas su najznaёajnije svojte ovog agregata
L. v. subsp. vu/gare L. i L. v. subsp. montanum
(all.) Brjqu., od kojjh prva jma 2n= 18, а druga
2n= 54. Populacjjama prve podvrste najbolje
odgovaraju mezofjlne livade sveze Arrhenathe-
rion elatioris u njzijskom, brdskom ј gorskom
pojasu, dok druga naseljava pljca karbonatna tla
subalpjnskog ј gorskog pojasa, ulazecj u sastav
zajednjca mezofjlпjh livada ј pasnjaka jli planjn-
skih rudina. Ljekovjta је ј krmna blljka.
 SCORZONERA
VILLOSA Scop.
[Gelasia villosa
(Scop.) Cass.]
Fam. Asteraceae

Muravka

Viper-grass
Zottige Schwarzwurzel
Scorzonera spinulosa

S, Н , ВН, CG
V -VII
2n = 14 ; Н

Rjzom vertjkalan, cjlindrjcan, ponekad sa

duboko ukopanjm jajoljkjm gomoljjma. StaЬijjka
jedna jlj jh је vjse, najcesce uspravna, nerazgra-
nata jli sa 1-2 grancjce. Ljstovj najcesce u donjoj
polovjnj staЬijjke , 10-25 cm dugj ј 0,2-0,3 cm
sjrokj, linearnj, cjjeli, povjjenj, donjj sa prosjrenjm
Ьijelom rubom. lnvolukrum 17-25 mm dug. Ljgu-
lastj cvjetovj 1-1 ,5 puta duzj od jnvolukruma,
zutj, crvenkastj spolja. Ahenjja 9- 15 mm, cjlin-
drjcno-eljptjcna. Papusne dlake 1,5-2 puta duze
od ahenjje, Ьljjedocrvenosmede .
Tjpjcna podvrsta ј е endem Qjnarjda ј raspro-
stranjena је od lstre do Albanjje, te prjpada
dinarskom florпom elemeпtu . Optimum uslova
za zivot nalazi u kamenjarskjm pasnjacjma i
kserotermnjm livadama submedjteranskog ј me-
djteransko-montanog pojasa, dajucj vjsokom
brojnoscu ј vjtalnoscu snэZan pecat njzu asocj-
jacija koje su obuhvacene svezom Scorzonerion
vi/losae, medu koj jma su od posebnog znaёaja :
Oantonio-Scorzoneretum villosae, Scorzonero-
Hypochoeretum maculatae, Ononidi-Brometum
r ondensati ј Chrysopogoni-Euphorbletum ni-
caensis. lzraz jta је klacjfjlna vrsta, u cijjm pli-
tklm karbonatnjm tljma pH-vrjjednost najcesce
1. donjl dlo Ыljke , 2. dio staЫjlke sa listovima,
З. glavica, 4, 5. l istiёi involukruma, 6. ahenija
varjra jzmedu 6 ј 8. Srednja godjsnja osunёanost
staпista ove vrste najёesce varira izmedu 2000
ј 2600 satj. Srednje godjsnje temperature na
podrucju njenog areala najcesce varjraju jzmedu
1О ј 15°С, apsolutne mjnjmalne temperature
najcesce se na duze vrijeme ne spustaju jspod
- 15°С , а apsolutne maksjmalne u podnevnjm
casovima jula i avgusta, па juznim ekspozicj-
jama ј nagjЬima do 45° djzu se ј preko 45°С .
Srednja godjsnja relatjvna vlэZnost vazduha па
пjenjm stanjstjma najcesce varjra od 50-60%.
Znacajпa је krmna Ьiljka na oskudnom prjmor-
skom krsu Djnarjda.

129

1. donji dlo Ыlj ke, 2, З . dio staЫj i ke sa listom,
4, 5. listict involukruma, 6. cvijet, 7. ahenija
8jljka vjsjne 30-100 cm najcesce, sa krat-
kjm, ёvornatjm ј valjkastjm rjzomom. StaЬijjka
gola, sjajna ј sa dosta listova, uspravna, uglasta
ј u gornjem djjelu slablje jlj јаёе granata. Ljstovj
goli, zivozelenj, jajasto-lancetasti, u donjem dj-
jelu stabljjke nedjjeljenj ј sa dugjm drskama, u
gornjem djjelu stabljjke lirasto perasto reznjevjtj,
ро obodu ostro ј sjtno nazuЫjenj. Glavjca mno-
go, sa sirjnom 6-12 mm ј duzjnom 15-20 mm,
u metliёastoj jlj gronjastoj cvasti. lnvolukrum
cilindriёan; ljstjci involukruma jajasto lancetastj,
130
SERRAT ULA
TINCT OAIA L.
Fam. Asteraceae
Srpak,
obl ё n l srpac,
piljca
Barvilna macina
SavJ wort , Centaury
Sarrete de tetnture
Farberscharte
Serretta, Cerretta
Cepnyxa красильн а я
S, Н , BH, Sb, CG, Ма
VII - IX
2n = 22 ; G, Н
bodljasto sjljatj, ро obodu maljav1, zelenj ifj ёesto
ljubjcasto prevucenj. Cvjetovi purpurnj, rjjetko
Ьijeli. Papus prljavobljel do slamastozut.
Rasprostranjena је u Evropj, Azjjj ј sjevernoj
Afrjcj (Aizjru); prjpada evroazjjsko-submedite-
ranskom flornom elementu.
Diferencjra se u nekoliko sjstema populacj-
ja, od kojjh su neki shvacenj ј opjsanj kao
posebne podvrste, varijetetj i forme. Tipicna
podvrsta nalazj optimum za zjvot na dubokim
glejnjm tlima njzjjskog ј brdskog pojasa, u asocj-
jacijama sveze Molinion, te se smatra karakterj-
stjcnom vrstom ove sveze ; takoCie se javlja u
vegetaciji vjsokih zelenj sveze Filipendulo-Peta-
sition. Druga podvrsta - S. t. subsp. macrocep-
hala (Bertol.) Rouy optjmum uslova za zjvota
nalazj u subalpinskim rudinama na karbonatjma
sveze Caricion ferruginei, kao ј sveze Ca/ama-
grostidion arundinaceae koja pripada redu Ade-
nostyletalia; ova podvrsta sadгZj materjje za
bojenje.
Prjpada ljekovjtjm biljkama (Herba et Radix
Serratulae). Medonosna је i dekoratjvna bjljka.
а i krmna za koze.
 TARAXACUM
OFFICINALE
Weber in
Wiggers
Fam . Asteraceae

Maslacak

Navadni regrat

Глуварче

Dandelion, Blow-ball,
Lions Tooth
Dent de lion, Pissenlit
Gemeiner Lбwe nzahn
Dente di leone,
Radichiella
Одувачник
лекарственныu

S, Н, ВН , Sb, CG, Ма
111 - х
2n = 24 (32, 16-37)

Bjljka 2-50 ст visoka. Rizom vjseglavjcast,

skoro uvjjek bez slamastjh lisnih ostataka. Ska-
pus uspravan ili ustajuci. Listovi goli, objajasti,
do usko lancetasti ilj linearпj , najcesce duboko
testerasto usjecenj do duboko perasto jzdjjeljeпj ,
sa lјпеагпјm do trouglastim reznjevjma kojj su
ро obodu c jjeli jli паzuЫјепј ili samo sa pojedj-
nacnjm zupcjma. lnvolukrum zeljast, mek, zelen-
kast jli crnkast, sa spoljasnjim ljstjcjma sa jlj bez
kozastog oboda. Cvjetova mnogo, zutjh do svj-
jetlozutjh, rijetko narandzastjh jli Ьijelih , kojj su
sa donje strane ponekada prevucenj sjvoplavka-
sto, crveno jli smede. Papus Ьijel . Ahenjja sjva,
do tamnosmeda ili crna, gotovo glatka jli sa
mnogo bodljastjh kvГZjca.
Prema »Fiora Europaea", 4 :340-343, grupa
Taraxacum officinale koja prjpada Sect. Taraxa-
cum (Sect. Vulgaris Dahlst.) obuhvata vjse od
sto uze shvacenjh vrsta, medu kojima Taraxa-
cum officinale Weber јп Wjggers, kao podskupi-
na, odnosno podgrupa. Rasprostranjena је u
Evropi ј Azijj ј pripada sjeverno-evroazjjsko-su-
bokeanskom flornom elementu.
Prema Hayek, А. & Markgraf, F., 1931 :834 :
835, ova vrsta se па prostoru Jugoslavjje djfe-
rencjгa u trj podvrste - Т. о. subsp. officinale,
1. habltus, 2. glavica, З. cvijet, 4. ahenija, 5. ahenija
bez papusa
Т. о. subsp. palustre (Lyons) Becherer јп Schjnz
u. Kell ј Т. о. subsp. erectum (Schrk.) Schjnz u.
Kell. Tjpjcna podvrsta optjmum uslova za zjvot
nalazj u vegetacjjj mezofjlnjh ljvada ј pasnjaka
reda Arrhenatheretalia ј ugazenih staпjsta urba-
njh ј ruralnjh sjstema reda Plantaginetalia majo-
ris, druga podvrsta naseljava hjgrofjlne ljvade
reda Molinietalia i reda Deschampsietalia, а
treca podvrsta zjvi u vegetaciji oko snjeznjka na
vjsokim planjnama Jugoslavjje, u asocjjacjjama
sveza Salicion retusae Ht. 1948 ј Ranunculion
crenati Lakusic 1966. Ljekovjta, medonosna i
jestiva Ьiljka.

131

1. donji dio Ыljke, 2. dio staЫjike sa listovima,
З. glavica, 4. cvijet, 5. ahenija, 6. ahenija bez papusa
Biljka visiпe 30-70 cm. Korijen valjkasto
vreteпast , smea, sa mпogo mlijeёпog soka.
StaЫjika gola ilj u raпjjim fazama razvjca slabo
pahuljasto dlakava, plavkastozeleпa, uspravпa ,
jedпostavпa jlj slabo razgraпata ; graпe sa jed-
пom glavjcom. Listovj dugj, Јјпеаrпо laпcetastj,
prj osпovj trbusasto prosjreпj, а prj vrhu siljatj,
goli, 4-10 mm sjrokj ј do poloviпe obuhvataju
staЬijjku. Drske glavjca pri vrhu slabo zadeЫjale.
lпvolukrum tokom cvjetaпja 2, 5-З cm dug, а u
vrijeme plodoпoseпja пesto produzeп ; listjca
132
TRAGOPOGON
РАдTENSIS L.
Fam . Asteraceae
Kozja brada,
tlvadska kozja
brada, turovet
Travnjska kozja
brada
Козја брада
Yellow Goat's beard
Salsifis des pres
WiesenЬocksbart
ВаrЬа di Ьессо
Козлобородник луrовоu
S, H, ВН , Sb, CG,Ma
V-VIII
2n = 14 ; Н (G)
jпvolukruma 8-10, laпcetastj , sjljatj ј jzпad
osпove stjsпutj . Cvjetovj sumporasto do tamпo
zlatпozutj. Аhепјја pokrjvena bodljastjm ljuspa-
ma, 16-22 mm duga ј suzeпa u kljuп, koji је
duzjпe aheпije jlj пesto duzj od пје.
Rasprostranjeпa u Evropj, па Kavkazu, u
zapadпoj Persjjj ј Sjblru. Prjpada evroazjjsko-
submedjteraпskom flomom elemeпtu . Тiрјспа
podvrsta пalazj optjmum uslova za zjvot u aso-
cjjacjjama sveze Sisymbrion, па prostoru ceп­
tralne ј zapadпe Evrope, а Т. р. subs. orientalis
(L.) ёelak је karakteristjcпa vrsta mezofjlпjh
ljvada reda Arrhenatheretalia i djfereпcjra se па
prostoru Jugoslavjje u пјz populacjja od subme-
1.teraпskog ј пjzjjskog do brdskog ј gorskog
pojasa. lma siroku ekolosku valeпcu u odnosu
па matjcпj supstrat ј tjpove zemljjsta, te ga
пalazjmo па karboпatjma ј sjljkatjma, оdпоsпо
па krecпjacjma , dolomjtjma, kornjtjma i serpeп­
tjпjtjma ј пjjhovjm uglavпom razvjjeпjjjm tlima.
Serpeпtjпske populacjje uglavпom su vezaпe za
ljvade ј pasпjake sveze Mesobromion ј sveze
Festucion valesiacae, te se јаsпо ekoloskj djfe-
reпcjraju od krecпjackjh populacjja, koje optj-
mum za zjvot nalaze u asocjjacjjama sveza
Arrhenatherion. Cynosurion ј Pancicion.
Ljekovjta је Ьiljka. Mlado ljsce se korjstj kao
salata. Krmпa Ьiljka.
 COLCHICUM
AUTUMNALE L.
Fam. Liliaceae

Ј Mrazovac

Jesenski podlesek

Мраза вец

Meadow Saffron
Colchique
Herbst zeitlose
Colchico
Безврсм снни к осенниu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
VIII -IX
2n = 38 ; G

Bjljka vjsjпe 20 - 40 cm пајёеsсе, sa koso

jajastom krtolastom lukovjcom duzjпe 2,5 - 5
ст ј pokrjveпa mrkom do crпom tuпjkom . Ljstovj
prjzemпj, uspravпj, 20-40 cm dugj ј 2-6 cm
sjrokj, uzduzпo laпcetastj, па оЬа kraja suzeпj,
golj, sa dugom sarom, razvjjaju se rапо u pro-
ljece zajedпo sa plodom, а ujeseп tokom cvjeta-
пja Ьiljke пedostaju. Cvjjet пајёеsсе јеdап , rjede
dva ilj trj, veliёjпe 10-25 cm пајёеsсе , svjjetlolju-
Ьiёastoruzjёastjh, rjede Ьijelih ili sa sarom u
oЫjku sahovskog polja. Perjgoп ljevkast sa listj- 1, 2. donji dio biljke {2 = uzduzni presjek), З, 4. gornji
cjma razliёjtog oЬijka ј veliёjпe - obrnuto jajasto dio perigona sa prasnicima i stubicem {4 = na uzduz-
jzduzeпjh, eliptjёпjh do laпcetastjh , З- 7 cm dugjh nom presjeku), 5, 6. cahura {6 = na popreёnom
ј 7-15 mm sjrokjh, sa 2 uzduzпe lјпјје pokrjveпe presjeku), 7. sjemenka
papjlama; cjjev perjgoпa vrlo duga, skoro koпёa­
sto s uzeпa, 3-4 puta duza od ljstjca perjgoпa.
Prasпjka 6, kracjh od perjgoпa ; aпtere jzduzeпe, Areal vrste obuhvata juzпu, sredпju ј za-
пaraпdzastozute, priёvrsceпe sa ledпe straпe, padпu Evropu ; prjpada subatlaпtsko-submedjte­
6- 12 mm duge. Stublca З, kracjh jli jedпake raпskom florпom elemeпtu .
duzjпe kao ј perjgoп , па vrhu zadeЫjalj ; zjgovj Najvecj broj populacjja zjvj u asocjjacjjama
zadeЫjalj , djelomjёпo se spustaju пјz stuЬic ; klase Molinio-Arrhenatheretea, а пesto mапјј
plod пjk trook ј ostaje pod zemljom sve do broj ј u asocjjacjjama klase Festuco-Brometea.
proljeca kada zajedпo sa ljstovjma jzrasta. Ca- Mrazovac је veoma pozпata ljekovjta, alj ј
hura jzduzeпo objajasta, пaduveпa, па vrhu otrovпa Ьiljka.
kratko usj ljeпa, 3-5 cm duga, taпkjh zjdova, SadГZj dva jaka alkalojda - kolhjcjn ј kolhj-
otvara se do sredjпe , sa vecjm brojem sjemeпkj . cejп, te se паrоёјtо mlada stoka veoma ёesto
Sjemeпke loptaste, mrke do crпomrke Ьоје, truje пјјmе ; паrоёјtо ёesto stradaju goveda, kопјј
rupjcavo jstaёkaпe, 0,8-2 mm duge. ј svjпje .

133

1. donjl dio biljke, 2. dlo stabljike sa llstovima, З. cvijet,
4 . 11sti~ perigona sa prasnikom, 5. cahura, б . sjemenka
Biljka visine 50 - 150 cm najcesce. Aizom
uspravan, kratak, mesnato zadeЬijao i sa broj-
nim korjenovima. S taЫjika snaina, uspravna,
suplja, cljelom duzlnom pokrivena listovima ј
njihovim cjevastim sarama, u gornjem dijelu
pokrivena kratkim dlakama. Listovi u donjem i
srednjem dijelu staЫjike jajastl, siroko elipticni
do elipticni, 10-20 cm dugi i 6-10 cm siroki, а
gornji lancetasti; svl listovl sjedeci, pljosnati,
cijelog oboda, sa gornje strane golj а sa donje
naroeito uz nerve maljavi, duboko uzduzno na-
boranl 1 sa brojnim paralelnjm nervlma. Cvast је
1З4
VERATRUM
ALBUM L.
Fam. Liliaceae
Cemerika Ыјеlа
Bela cmerika
Бела чемерика
False White HelleЬore
Varatre blanc
Welsser Germer
Elabro Ьianco
Чемери ца
S, H, BH, Sb, CG, Ma
Vl - Vtlf
2n = 32; Н
vrsna metlica, duzjne ЗО-60 ст . sastavljena od
klasolikih grozdova. Cvjetovi srazmjerno veliki -
1, 5 -2 cm u precniku, spolja zeleni а s unutrasnJe
strane Ыjeli ili zuckastozeleni do jntenzivno zele-
ni, donjj dvospolni, а gornji vecjnom muskj;
cvjetna drska pokrivena maljama ; listicj perigona
obrnuto jajasti, jzduzeno eliptjcni do lancetasti,
na оЬа kraja suzeni, 7-9 mm dugi, u vrsnom
dijelu cesto resasto nazuЫjeni . Prasnicj kraci od
perjgona; antere bubrezaste ili okruglaste. Plod-
nik graaen od з karpele ; zjga з. Cahura 10-20
mm duga najcesce, jajasto elipticna ili jajasta.
Sjeme mnogobrojno, 5-15 mm dugo, pljosnato.
Sjroko је rasprostranjena u sjevernim i sred-
njim djefovima Evroazije i diferencjra se u dvije
podvrste, od kojih tipicna zivi u sjeverozapad-
nom, а V. а. subsp. lobelianum (Bernh.) Rchb.
u istocnoj Evropj i Azijj do Aljaske.
Nase - jugosfovenske populacije, zjve u
razliёjtjm nesumskjm, ра ј nekim sumskim eko-
sjstemima kao sto su: ekosjstem subalpjnskih
pasnjaka ј livada па kjselim tljma klase Juncetвa
trifldl, odnosno sveza Jasionion orblcu/a taв i
Polon violacвae, u ekosjstemima vjsokih zefeni
reda Adвnostyletalia, te njtrofjfnjh visokjh zelenj
sveze Rum1cjon alpinj, u ekosistemima gorskih
i subalpjnskih mezotilnih livada sveze Pancicion
itd. Poznata је otrovna ј ljekovita Ыljka .
 NARCISSUS
POЁTICUS l .
SUBSP
RADIIFLORUS
(Salisb.) Baker
Fam.
Amaryllidaceae

Narcis, sunovrat

Beli narcis, bedenica

Нарцис

Poet's Narcissus,
While- Dillies,
Primose- Peerless
Narcissus des poetes,
Herbe а la vierge
Weisse Narzisse
Fior-maggi, Narciso
Нарцисс

S, Н, BH, Sb, CG,Ma

IV -VII
2n = 14 ( 16, 21 ) ;G

Lukovjca loptastog do jajastog oЬijka 5-6

ст duga ј 1,5-2,5 cm sjroka, sa tamпjm , suhjm
omotacem. StaЫjika 20-50 cm vjsoka, spljo-
steпa i sa dva istaknuta uzduzпa rebra. Listovi
liпearni, 3-6 mm sirokj, па vrhu zatupasti, plavi-
casti ili zeleni, kracj od staЬijj ke. Cvjetovi ројеdi­
паёпi, rjede ро 2 па vrhu staЫjike, па peteljki
duzjпe 1,5-2 cm koja је u doпjem dijelu obuhva-
cena opnastim priperkom. Perigon је Ьijel ili u
poёetku cvjetaпja zuckastobljel ; cijev perjgoпa
2,5-3 mm duga; elipsojdni ilj jzduzeno objajastj
reznjevj 2-2,5 cm dugj, па vrhu siljatj ili ovalп j,
prema osnovj se suzavaju ј ро pravilu se пе
prepokrjvaju. Parakru п ica tanjjrasta, 2-4 mm
duga, zuta, ро obodu nepravjlno sjtno nazub-
ljeпa ј crveпa. Svj prasnjcj gotovo jste d u zj пe
(gornjj пesto malo kraci). Stublc se zavrsava
trodijelim zjgom. Plod је ёahura sa mп ogo sje-
mena u svakom okcu.
Areal ove podvrste obuhvata Alpe, Karpate,
Jugoslavjju i sjevernu Grcku ; pripada prealpsko-
submediteranskom flornom ele m eпtu , а tipska
podvrsta је rasprostranjena па lberskom poluo-
toku.
Populacjje nase podvrste rasprostraпjene
su na vertikalnom profilu Qjnarida, od submedi-
teranskog do a lpjпskog pojasa. Naj brojпije i
najvjtal пjje populacjje zjve u kraskjm poljima
1. donjl dio Ьiljke, 2. dio staЬijlke sa listovima,
З . uzduzni presjek cvijeta, 4. vгSni dio s taЬijike sa
cvijetom
gornje Hercegoviпe, а пагобtо su karakterj-
stjcne za G ataёko polje, gdje krajem maja jli u
prvoj polovinj juna stvaraju prekrasan bjjelj tepih
njeznjh i opojno mjrjsnih cvjetova. Ova grupa
populacjja optimum uslova za zjvot пalazj u
asocijacjjama sveze Molinio-Hordeion secalini.
а narocjto u asocijacijj Molinio-Lathyretum pano-
nici, od nosпo пјепој subasocijaciji М. -L. р.
narcissetosum radiiflori Lakusic 1974. Druga
grupa populacua zivi u mezofilпim livadama
gorskog i subalpjпskog pojasa, а пaroёito па
plaпinama oko Sutjeske (Magljc, Volujak ј Zelen-
gora). а treca u planjnskjm rudjпama reda Cre-
pfdetafla dinaricae. Ukrasпa је ј za stoku otrovпa .

135

1 donri d10 blljke. 2. vr!m dio staЬijike sa cvjetovima,
з. 4. cvijet (4 = na uzduznom presjeku), 5. prasnici i
tucak, 6. plod
Lukov1ca jajolika, najcesce 20-40 mm u
precniku, sa sivkastim ili bjelicastim opnastim
omotacem. StaЫjika 30-60 cm visoka, malo
spljo~tena , na vrhu sa 3-8 cvjetova u ~titastoj
cvasti. Listovi ~iroko lineami, 5-15 mtn siroki,
sjajnj, iste duzine ili nesto duzi od staЫjike .
lspod stitaste cvasti lancetast i opnast priperak
duzine do 5 cm. Cvjetovi zvonasti, na dugim
peteljkama ј nadole povijeni ; listici perjgona
izduzeni, objajasti lli elipsoidnj, 10- 15 mm dugi
i 8-1 О mm siroki, bljelj i na vrhu sa zelenkastom
ili zelenkastozuckastom mrljom. Prasnici duzine
7-1 о mm. Stublc duzi od prasnika. oko 1О mm,
136
LEUCOJUM
AESTIVUM L.
SUBSP
AESТIVUM
Fam
Amaryllldacoae
Drljemovac,
dokoljen
Snovlflai<O, Snov1Фop
N1voo1e d'ёte
SommerknotenЬiumo
Campanelle, C/poll по
Беnоцвотю1к neТI-i~~u
Беnянка nетняя
S. Н . ВН Sb CG Ма
IV - Vl
2n- 22 24 G
na vrhu malo kllnasto proslren, ispod z1ga sa
zelenim prstenom. Cahura skoro loptasta il1
objajasta, duga oko 10-15 mm 1 oko 5 mm u
precniku. Sjemena loptasta, crna.
Rasprostran,ena је u juzno1 Evrop1, na
Krimu 1Kavkazu, u Maloj Aziji i srevernoj PerSIJI,
pripada submedlteransko-mediteranskom llor-
nom elementu.
Ova izrazito higrofilna vrsta optimum uslova
za zivot nalaz1 u poplavn1m sumama sveza
Salicion albae. Populion albae i Alnion glutino-
sae, te u poplavn1m livadama sveza Descham-
psion caespitosae, Magnocaricion, Molinion coe-
ruleae, Alopecurion utriculati Zeidler 1953. 1
Calthion, na mocvarnim glejnim, livadskim gleJ·
njm ј pseudoglejnjm tljma, te na hidrogen1m
crnicama. Srednje godjsnje temperature na sta-
njstima razlicitjh populacija najёesce var1ra)u
1zmeдu 1О 115°С, apsolutne minimalne tempera-
ture ро pravilu se ne spustaju ispod -15 ас, а
apsolutne maksimalne ne dlzu se iznad 30 С.
sto znaёi da ima relativno usku ekolosku valencu
u odnosu na temperaturu, kao 1 sve higrofite.
Heliofitne populacjje su ро pravjlu na vla2nijim.
а poluskiofitne na nesto suvljim tlima. sto uka-
zuje na njenu veoma usku ekolosku valencu u
odnosu na vlagu, odnosno vodu. Ukrasna, me-
donosna i ljekovita blljka.
 GLADIOLUS
ILL YRICUS Koch
Fam. lridaceae

Gladiola, sabljiёica

lllyrtens-sword-ltly,
lllyriens S\vord-grass
Glaieul d'lllyrte
lllyrisches SieQ\vurz.
lllyrisches Schwenel
ШnЗ>~<ник ипирскиu

S, Н , ВН ,Sb, CG, Ма
IV- Vl
2n = 69, 90 : G

Krtolasta lukovjca loptastog оЬЈјkа, а poпe­

kad malo spljosteпa jfi kruskasto jzduzeпa. Stab-
Jjjka taпka ј 30-60 ст vjsoka. Ljstovj saЫjastog
оЬЈјkа , 3 - 15 тm sjrokj, ро obodu ј duz nerava
sa kratkjm ёvrstjт dlаёјсата. Cvast rastresjta,
sa 3-1 О cvjetova kojj su okreпutj па jednu stranu
пајёеsсе. Pripercj kracj od cvjetova ј пеЈеdпаkе
duzjпe оЬ1спо . Perigon purpurne do ljublёaste
Ьоје, 3-4 ст dug ; cjjev perigona таlо povjjena ;
reznjevj zatupastj ili zaokrugljenj i razliёiti - tri
donja duza od gornjjh, Prasnice duge 7-1 о т т, 1. donji dio Ыljke, 2. dio staЬijike sa listovtma, З. dto
pri osnovi razvedene ј krace od prasпjckjh kona- staЫjike sa cviJelom, 4. ztg tuёka. 5. dio steЬIJike sa
ca. Rezпjevi zjga Objajastj 1sa trepljaтa. Cahura plodovima, 6. sjemenka
objajasta, sa tri rebra 1 zаоЫјепјт stranaтa .
Sјетепkе krilate.
Rasprostranjeпa u srednjoj ј juznOJ Evropi, паtпе s tijeп e- krеёпјасј , doloтitizjrani kreёnjacj ,
Maloj Azijj ј Kavkazu , prjpada disjunktnoт тedi­ do loт jti, te laporovjtj kreёnJacj i laporct, а zeт­
teranskom flornoт elementu. ljjsta su razljcite razvojne faze karbonatne serije ,
Vrsta u cjefinj је izrazjta helюfjta . na ёijjm te је тоzето sтatratj bazofjlno-пeutrofilпo -
stanjstiтa u podnevniт easovjтa ljetnih тjese­ slaboacjdofilnoт vrstoт . U fjtocenoloskom sтj­
Ci , па juzпiт ekspozjcijama 1 pri паgјЬlта oko slu, vrsta se difereпcjra na 4 grupe populacjja.
45 1nteпzjte t svjetlosti dostize oko 100.000 luk- Јеdпа grupa populacjja пalazj орtјтuт za zivot
sa. Sredпje godjsпJe teтperature па stanistjтa u euтedjteraпskiт kатеп1аrата reda Cymbo-
razliё1tih populacija najcesce varjraju izтedu 12 pogo-Brachypodletalia. druga u subтediteraп­
1 16 С , apsolutпe rntпiтalпe ро pravilu se пе skoт i тediteraпsko-тoпtanjт travпjaciтa
spustaJU ispod - 15 С, а apsolutпe maksiтalпe reda Scorzonero-Chrysopogonetalis. treca u li-
dizu se ј preko 45 С па staпt stiт a пaJkseroter­ vadaтa reda Tnfolio-Hordeetalia, а cetvrta u
mnijjh populaciJa. Geolosku podlogu ёi пе karbo- livadaтa reda Brometalia erecti.

137

1 . donji dio Ьiljke , 2. gornji dio staЫjike sa cvjetovlma,
З. gomj1 dю staЬijike sa plodovima, 4. cvijet
Krtola cijela, loptasta, rjede jajasta ili eliptic-
na. StaЫjika 5-30 cm najёesce, svijetlozelena,
u gronjem dijelu malo ljublёasta , pri osnovi
pokrivena siljastim listovima koji lijesno prilijezu
uz staЫjiku poput rukavaca. Listovi plaviёastoze­
leni, siroko do izduzeno lancetasti, na vrhu
siljati, 5-15 mm siroki. Klas jajast i dug 4-8 cm
dug, zbljen ili rastresit, najcesce sa 7-20 cvjeto-
va. Cvjetovi ljublcasti, s izraienim zelenim пervi­
ma, а rjede ruiicastocrveпi jfi Ьijeli. prjjatnog
mirisa. Brakteje siljato laпcetaste, opпaste , pur-
purnocrveпe i пesto krace od plodпika. Listlci
perigoпa, izuzimajuci usпu , meausobпo povijeпi,
138
ORCH IS
MORIO L.
Fam. Orchidaceae
Kacun, salep
Navadna kukavica
Green-wlnged orchls
Bouffon,
Couillon de chien,
Orchis-bouffon
Kleines Knabenkraut,
Knabenkraut\'leibchen
Gigli caprini, Zonzelle
Ятрыwник дРемпик
S, Н . ВН , Sb, CG, Ма
IV - Vll
2n = 36: G
gradecj tako kratku zatupastu kacjgu ; poпekad
Ьоспј listjci strse ili su naпize povijeni ; usna је
sira пеgо duza, pri osnovi suieпa i пајсеsсе
ljuЫcastopurpurne Ьоје, sa Ьijelom osпovom na
kojoj se jzdvajaju tamnije purpurne pjege ili bez
pjega, пајсеsсе trorezпjevita , srednjj rezaпj ne-
sto duzi od bocnjh, па vrhu dvorezпjevit, ро rubu
паzuЫјеп ; ostruga valjkasta. kriva, pomalo пa­
vise uzdjgnuta ili horizoпtalna, па vrhu Ыаgо
пaduveпa , kraca od plodпjka ili jste duzine sa
пјјm. Gjпostemijum kratak, na vrhu zatupast, sa
kratkim dodatkom ; апtеге ljublcaste.
Areal vrste obuhvata Evropu do juzne Skan-
dinavije, Kavkaz, Malu Aziju ј Siblr; prema Meu-
selu ( 1965) pripada mediteransko-submedite-
raпsko- poп tsko-atlaпtsko- zapadпosarma tskom
flornom elemeпtu .
Difereпcira se па velik broj populacija, odno-
sno podvrsta, varijeteta ј formi, koje optimum
uslova za zivot nalaze u razlicitim ekosistemima
klasa Molinio-Arrhenatheretea i Festuco-Bro·
metea. Jedna grupa populacija karakteristicna
је za asocijacije sveze Mesobromion, druga za
asocijacije sveze Arrhenatherion, treca za Moli-
nion, а cetvrta se javlja u kameпjarama serpen-
tinitskim, kao sto su : Festuco sulcatae-Potentii-
Jetum zlatiborensis, itd. Znacajna је ljekovita
vrsta.
 JUNCUS
ARTICULATUS L.
(Syn.: Juncus
lamprocarpus Ehrh.
Fam. Juncaceae

Cvorasti sit,
ёvorasti sitinac

Clenkovito lоёје

Јазлеста сиnка

Spreat, Closs
Jonc ar1rcule
Glanz Binse
Giunco-nodoso
Ситни к
блестящеплодныu

S, H, BH, Sb, CG, Ма

VI-IX
2n = 80 ; Н

Rastresjto buseпasta Ьiljka sa kratkjm puze-

(:jm rjzomom. StaЬijjka sa fjstovima, uspravпa ili
se uzdize, poпekada polozeпa ili flotaпtпa, 1О-
70 ст visoka, okrugla ili пesto spljosteпa. pri
osпovi sa svijetlomrkim ili mгkjm rukavcem. Li-
stovj pri osnovj sa tupim uvastim пastavcjma,
Ьоспо spljosteпj, povijeпj, ёlaпkovjtj . Cvast slo-
zena, uspravпa, rastresjta, sastavljena od veceg
Ьгоја poluloptastjh glavjca па uspгavnim ili raz-
vedeпjm granama. Glavice 4-8 mm, najcesce
sa 3-1 О cvjetova. Brakteja 2-4 puta kraca od 1. donn dio Ьiljke, 2. dio slaЬijike sa listovima ' cvjeto-
cvasti. Brakteole sjroko jajaste, Ыijedo opnaste, vima, З . cvast, 4. cvijet odozgo, 5. cvijet sa strane,
osasto usiljeпe ј пesto duze od polovjne perigo- б. tucak, 7 . ёahura sa perigonom, 8. sjemenka
пa. Lis tjci perjgona 3-4,5 mm dugj, mrki jfi
kesteпjasti, rjeae gotovo crnj, sa zeleпom pru-
gom ро srediпi, svi jednake duzine. Prasnika 6;
antera duga kao i prasniёki konac. Stublc kratak, znoj vegetacjji trstika reda Phragmitetalia, u
sa ruziёastim iti mrkocrvenim zigovima. Cahura submediteranskom, nizijskom, brdskom i gor-
duguljasto jajasta, 3-3,5 mm duga, па vrhu skom pojasu, druga u пjtrjficjraпoj hjgrofilпoj
naglo stisnuta u kratak siljak, sjajna i mrkocrna. vegetaciji reda Bidenteta/la tripartiti, u panoп­
Sjeme sjtno, 0,3-0,5 mm dugo, crvenkasto ј skom podrucju, treca u vegetacjjj submediteran-
uzduz mrezasto. skih i nizjjskjh Jjvada ј pasnjaka reda Trifolio-Hor-
Rasprostraпjeпa је u Evropj, Azjjj ј Sjevernoj deetalia, ёetvrta u vegetacijj vjsokih ostrica reda
Americj, od brdskog do subalpinskog pojasa. Magnocaricetalia, peta u vegetacijj njskjh cre-
Razvrstava se па velik broj prostorno, eko- tova reda Caricetalia canescentis-nigrae ј sesta
loski i morfoloskj izdjfereпcjranih populacija, koje u vegetaciji visokih cretova reda Sphagnetalia.
taksonomija oznacava гazliёitim varijetetima i Slaba је krmna biljka, alj nesto bolja od ostaljh
formama. Jedna grupa populacija zivi u emer- sjta.

139

1. donJI dio blljke, 2. gornji dio blljke sa cvastima.
З. cvijet, 4. nedozreli plod, 5. plod sa perigonom i
pricvjetnim IISIICima, 6. prezrela eahura, 7. Sjemenka
Gusto busenasta Ьiljka sa puzecim rizo-
mom. StaЫjika uspravna, kruta, fino jzbrazdana,
ispod cvasti skoro glatka, 30-1 ОО ( -120) cm
visoka, svijetlozelena, sa bezlisnim tamnjm ru-
kavcem, na vrhu produzena u 12-15 cm dugu ј
bodljavu brakteJU. Cvat prjvjdno Ьоёnа. metljёa­
sta. Cvjetovj na vrhovima grana cvasti ј raspore-
denl u rastresite glavjce ; grane razljёjte duzjne.
Brakteole opnaste, do 1 mm duge. jajaste do
jajasto lancetaste. zasiljene. Listici perigona 2·
2 ,5 mm dugi. duguljasto lancetasti, jednake
140
JUNCUS
EFFUSUS L.
Fam. Juncaceae
Gola sita,
rastreseni sit
Navadno lоёје
(loёek)
Растресена сиnка
Common (Soft) Rush
Jonc а meche
FlatterЬinse
Ситник расходящиuся
S, Н, BH, Sb. CG. Ma
Vl - Vll
2n = 40 ; Н
duzjne jli unutrasnjj nesto kraci, zasiljeni. zeleni
jli Ьlijedomrk i, ро obodu opnasti. Prasnika З ;
antere duzine prasniё kog konca. Stublc kratak,
sa konёastim upredenjm zigovima. Cahura obr-
nuto jajasta, з mm duga, mrka jlj zuckasta.
sjajna, na vrhu zaoЫjena ј s uduЫjenjem u
kojem se nalazi stuЫc, jednaka duzini perigona
i1i nesto kraca. Sjeme sjtno, duguljasto, oko 0,5
mm dugo svjjetlocrvenomrke Ьоје.
Rasprostranjena је u Evropi, Maloj Aziji. na
Kavkazu i na Madagaskaru ; prjpada medjteran-
sko-(planinsko) -submediteransko-(pontsko)-
srednjoevropskom flornom elementu.
Diferencjra se u velik broj populacija raspro-
stranjenih oko izvora, potoka, bara ј jezera u
submedjteranskom, nizijskom, brdskom i gor-
skom pojasu. Oberdorfer ( 1964) ј е navodi kao
karakteristicnu vrstu reda Molinietalia, а poznate
su i asoc1jacije koje su ро ovoj vrsti imenovane,
kao sto su : Epiloblo-Juncetum effusi, Agrosto-
Juncetum effusi itd. Zastupljena је u mnogim
zajednicama reda Deschampsietalia.
Као krma је veoma losa. Nepovoljno djeiUJe
na kvalitet mlijeka ј snizava sekreciju. Zbog
znaёajnog prisustva Si02 i hlorida izazjva pro-
ljeve kod krupne stoke koja је sporadjёno zagrl·
za.
 LUZULA
CAMPESTRIS tl )
Farn Сн1е ~1са.1е

Beklca, оЫёnа
bekica

Polrskв bek1ca

F1 ~rd-Woodrush
Blcc c.1ps
Lu:ulo dos chзmps
Gt•mctno Haens1n1s('
Gшnco-secco
~lеЛКОЦВС'Т!.;Оf\ЈЯ
0>1\IIГJ

S H.BH.Sb.CG,Ma
111 - Vll
2n 12 • Н

Rastres•to busenasta blljka. sa kratl-.im ili

nesto •zduzenim rizomom bez stotona ili sa
kratkim puzecim stolonima. StaЫjika :elena.
rijetko pri osnovi crvenkasta, 1о - 40 cm duga.
uspravna ili se uzdize. Listovi lineami do tinenmo
lancetasti. rjede pri osnovi :adeЫjali. sa razba-
can•m dtakama koje sa starenjem listova isceza-
vaju, 1 -5 mm sirokl. Cvast vrsna. ± zbljene.
oblcno visi, nakrivljena ili uspravna. ~ede 1\ао
jedna glavica sa 3-15 klesica. Bral-.teja jedna.
~ede dvije. Listici perigona tamno ili crnkostom-
rki. rjede zucl\asti, sa ili bez opnastog obode.
SpOijasnji jajastO lancetaStl i zasiljeni, 8 LIПUIГB­
Snji izduzeno tancetasti. Prasnika
6; antere 3 -6 puta duze od prasnickog konca.
StuЫc iste duzine kao i plodnir.. ili nesto duzi. sa
koncastim, bjelicastozelenim zigovima. Brar..-
teote siroko jajaste, cijele, opnaste. upola krace
od listica perigona. Cahura jajasta. r..estenjoste
Ьоје, na vrhu tupa, sa kratkim silrkom, jednahe
duzine ill kraca od listica perigona. Sjeme od
1.2-2.4 mm dugo, sa privjeskom karunkulom
dugim do polovine sjemena.
Veoma 1е siroko rasprostranjena. te 1 е mo-
zemo smatrati subhozmopolitskom vrstom. U
tropskim kra)evima d1ze se u planine. в na
б
(
1, 2. З. hJbtlu~. 4 cve1el. 5 plod s~1 pongonorп 1
pricvjotnin1 llsttCtrШI, 6 SJen~on"a
sjeverпoj graпicl suptropskog pojasa. tj. kod nas
u jedransr..om prlmo~u utazi u sostav asocitacija
sveze Vulpio-Lotюn. na cij•m ston•stima srednje
godiSnJe temperature najёesce var•raru i:rпedll
14 i 16uC. U svim pojasevima vertihalnog profiln
rшsih planina, od rnediteranskog do alpinskog.
na slaЫje ili јасе zakiseljenin1 tlirna, kako u
nesumskim taho 1 u sumskim fitocenozama ova
vrsta re zastupljena mante ili vise brotnim. odno-
sno manje 111 vise vitalnim populacitama. Na)botre
јој odgovaraju ekosistemi klase Nardo-Callune-
tea. odnosno reda Nвrdetaliв. Slaba Је krma.

141

1. donji dlo Ьiljke. 2. vrsni dio staЬijike sa cvastima,
з. zenski cvijet, 4. muski cvijet, 5. orasica
Prorijedeno busenasta Ьiljka sa tankjm pu-
zecim rizomom pokrjvenim smedjm jli tamnosj-
vim ostacima lisnjh rukavaca, sa kracjm jlj duzim
puzecim izdancjma. StaЬijike najёesce 5-30 cm
vjsoke, pojedinacne, tanke, prave ili polusavije-
ne, tupo trouglaste, hrapave ilj glatke, prj osnovj
sa smeдim i skoro cijelim rukavcima. Listovi
linearni, 2-3 mm sjrokj, pravj ili odstojeci. malo
hrapavi, pri osnovi sa sivosmedim rukavcima
(jednogodisnji) ilj sa svjjetlosmeдim {trogodi-
snji). Prjperci pri osnovi cvasti sa kratko ёekinja­
stom liskom i kratkim rukavcem, ponekad bez
liske, sa ljuspastim dijelom rukavca. Cvat kratka,
142
СдА. ЕХ
CARYOPHYLLEA
Latour. Сагех verna
Chaix non Lam.)
Fam. Сурегасеае
Proljecna ostrica
Pomladinski sas
Spring Sedge
Carex (Laiche)
sprintainer
Fruhllngs Segge
Осока еесненняя
S, Н , ВН . Sb, CG. Ма
111 - V l
2n = 62 (64, 66, 68): Н
rastresita. sa 2-3 zenska klasica, duzine 5-15
mm ; muski klasici na vrhu cvasti, do З cm dugi ;
pljeve muskog klasjca s uskim opnastim rubom.
zasiljene, svjjetlokestenjaste, а kod zenskjh kla-
sjca siroko jajaste, zatupaste, sjljate ili rijetko
bodljasto sjljate, smede ј sa zelenom sredisnjom
prugom duzjne meskova jij nesto duze, Meskovj
objajasti ilj eliptiёni, jspupёeno trouglasti, pokri-
veni kratkjm maljama, 2-2,5 mm dugi, prj osnovj
suzeni, slamnozutozeleni u ranijim fazama raz-
vi6a а kasnjje riёlj, zjga З. Orasjca tamnosmeёla .
Rasprostranjena u Evropj, na Krimu, u Sj-
blru ј Sjevernoj Amerjcj; pripada evroazijsko-su-
bokeansko-submediteranskom flornom elemen-
tu.
Rasprostranjena је od submediteranskog
do alpjnskog pojasa, u kserotermnim kamenja-
rama i planinskim rudinama, te u borovim i
termofilnjm hrastovo-grabovim sumama. lma
veoma siroku ekolosku valencu u odnosu па
matiёni supstrat stanista, kao ј u odnosu na
tipove zemljista. Najvecu brojnost ј vitalnost
postize u ekosistemima redova: Nardetalia, Bro-
metalia erecti, Scorzonero-Chrysopogoneta/ia i
Festucetalia valesiacae; rjeda је u Seslerietelia
comosae ј Crepidetalia dinaricae.
 AGROPYRON
REPENS (l.)
Beauv
[Eiymus repens
(L.) Gould. subsp.
repens]
Fam. Роасеае
(Gramineae)

Pirevina, pirika

Plazeca pirnica

Пиревина,
nолзест nир

Couch, Quitch,
Quickgrass
Chiendent rampant
Gemeine Quecke
Gramiana
Пыреu nолзvЧиu

S, H, BH, Sb, CG, Ma

V - VI
2n = 42 (28, 56) ; Н

Rjzom u oЬijku dugopuze6eg podzemпog

stoloпa, spratovпo rasporedeп u zemljjstu do
dublпe od 20 cm. StaЬijjka 50-150 cm vjsoka;
fertilпj jzdaпak jma пајсеs6е 5-6 jпternodjja sa
Jjstovjma, а vegetatjvnj jzdaпak dvostruko vecj
broj ; fertilпa jnternodjja sa klasom duga је oko
1 / 3 duzjne cjjele Ьiljke. Ljstovj su ravnj, sa
zaostreпjm vrhom ј sa lica hrapavj; Јјsпј rukavcj
goli jli dlakavi. Кlas 7-11 (-20) cm dug, sa 7-36
klasjca jajastog oЫika kojj su najcesce 11 -14
mm ј sa 3-5 cvjetova ; pljeve duge 9-11 mm,
zasiljene ili produzene u osje, sa 5 uzduzпjh
nerava; antere 5-6 mm duge. Plod 6-7 mm dug,
na prednjem dijelu spljosten, dlakav i prirastao
za pljevjce sa prosjecпom teziпom izmedu 0,4 ј
0,5 mg.
Rasprostranjena је u srednjem ј sjevernom
djjelu Evroazjje. Na vertjkalnom profjlu Jugosla-
vjje nalazjmo је od prjmorja do gorskog pojasa.
Qjfereпcjra se па vjse podvrsta, varjjeteta ј
formj, medu kojjma su za prostor Jugoslavjje od
posebпog znacaja: А. г. subsp. гepens ј А. г.
subsp. са/сагеиs (ёerпjavskj) Melderjs (Syn. :
1. donji dlo Ыljke, 2. dlo liske i rukavca sa ligulom,
з. dio klasa, 4, 5. klasic
А. calcareum ёernjavskj , Тiрјспа podvrsta djfe-
rencira se па velik broj populacjja, koje optimum
uslova za zivot nalaze u raznim antropogenim
tercjjarnim ekosjstemjma klasa Chenopodietea,
Artemisietea, Plantaginetea majoгis, jtd. ёesto
se navodi kao karakteristjcпa za svezu Agгo­
pyгo-Rumicion, sto se ustvari odnosi samo na
jednu grupu populacjja. Аgгоругоп гepens
subsp. calcaгeus jeste eпdem juzne Makedoпjje
i optimum uslova za zivot пalazi na dolomitпjm
stijenama i kameпjarama .
Dobra је krmna Ьiljka kako u svjezem stanju
tako ј u sijenu.

143

1. donji dio Ыljke, 2, З . dlo liske i rukavca sa ligulom,
4. metlica, 5, 6. klasic
Rizom kratak, podzemni, puzeci, sa stolo-
nima preko 5 cm duzine ј ukorjenjuje se duboko.
StaЫjika 30-60 cm visoka najёesce, tanka, us-
pravna jli se koljenasto savija ustajuci, j,spod
metljce cesto hrapava. Ljstovj ravnj, oko 30 cm
dugj ј 2-4 mm sjroki, uglavnom glatki ; ljgula
jajasta, glatka, poprijeko odsjeёena, cesto nedo-
staje. Metljca 2-15 cm duga ј u vrjjeme plodono-
senja raslrena, sa granama duzjne do 7 cm,
tankim, njeznim, cesto vijugavim ј horizoпtalno
odstojecjm. Кlasici malj, 1,5-2 mm dugj, ±
ljublcastj ili rjeae zelenkasti ; pljeve jednake,
144
AGROSTIS
CAPI LLARIS L.
(А. tenuis Si Ыh . ,
А. vulgaris With.)
Fam. Роасеае
Obl ё na
rosulja,
nacrvena rosulja
Navadna sopulja
Пелевица обична
Common Bent.
Agrostide vulgaire
Gemeines (Rotes)
Straussgras
Capellini
Полевица
волосовидная
S, Н . В Н , Sb, CG, Ма
VI-IX
2n = 28 (32, 34) ; Н
najёesce oko 2 mm duge, па grebenu prema
vrhu hrapave, mrko, ljublcasto ilj zeleno obojene;
donja pljevjca gotovo uvjjek bez osja, na vrhu
zaokrugljena, sa З nejasna nerva, а gornja
pljevjca za polovjnu kraca.
Sjroko је rasprostranjena u Evropi, Azijj,
Sjevernoj Amerjcj ј sjevernoj Africj, te је mozemo
smatratj supkozmopoljtskom Ыljkom .
Na vertjkalnom profjlu nasjh planjna zastup-
ljena је sa veoma brojnjm populacijama od
njzjjskog do subalpjnskog pojasa. Jedna grupa
populacija najbolje uslove za zivot nalazi u
ekosjstemjma klase Molinio-Arhhenatheretea,
odnosno reda Arhhenatheretalia, druga grupa u
okvjru klase Nardo-Callunetea, odnosno redova
Agrostidetalia ј Nardetalia, а treca u silikatnim
kamenjarama klase Sedo-Scleranthetea. Sa
znatno manjom brojnoscu ј vjtalnoscu populacjje
ove vrste nalazjmo ј u subalpjnskjm rudjnama
na siljkatjma sveza Jasionion orblculatae ј Poion
violaceae. kao ј u antropogenjm tercjjarnjm eko-
sistemjma okopavjna, ugaienjh stanista jtd.
Krmna vrijednost populacija povecava se sa
nadmorskom visjnom. odnosno sa povecanjem
mezofjlnosti.
 AGROSTIS
STOLONIFERA L.
(А. alba auct. поп L.)
Fam. Роасеае

Bijela puzava
rosulja

Plazeca sopulja

Бела полевица

Creeping Bent-grass
Agrostide Ыanche
Weisses Gras,
Weisses Straussgras
Полевица белая

S, Н, ВН , Sb, CG, Ма
V- IX
2n = 28 ; Н

Biljka sa гjzomjma ј stoloпjma. StaЫjjka

ustajuca, do 50 ст vjsoka, па doпjjm ёvorovima
se пајёеsсе ukorjeпjuje. Ljstovj su sjvkastj, гаvпј ,
4-7 mm sjrokj ј sa glatkjm rukavcjma; ligula
duguljasta, 2-4 mm duga, duza od §јгјпе listova
staЫa ј па vrhu паzuЫјепа. Metlica 5-10 cm
duga пајёеsсе, zЬiјепа ј sa strsecjm graпama
povjjeпjm па jednu stranu. Klasj{:j Ьljjedozelenj,
па vгlo kratkjm drskama; pljeve 1,5 mm duge,
sa gusto prjljuЫjenjm fjnjm dlakama; donja plje-
vjca upola kraca od pljeve ј bez osja; gornja
pljevjca skoro jste duzjne kao donja.
Rasprostгanjena је od zapadne ј srednje
Еvгоре do srednje Azjje, kao autohtoпa , а danas
је covjekom га§јгеnа ј па druge kontjneпte, te
se moze smatrati subkozmopolitskom vrstom ;
prjpada evroazjjsko-submedjteranskom flornom
elementu.
Zastupljeпa је brojnjm populacjjama па ver-
tjkalnom profilu Jugoslavije od mediteraпskog ј
submedjteranskog, preko пjzjjskog ј brdskog do
gorskog ј s ubalpjпskog pojasa. Sredпje godjsnje
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З, 4. metlica, 5, 6. klasi6
temperature па пјепјm staпjstjma najёesce varj-
raju jzmeёlu 6 ј 15°С, а sredпja godjsпja relatjvпa
vlэZпost vazduha izmeёlu 70 ј 80%. lzrazjta је
heliofjta. Smatra se karakterjstjcпom vrstom
sveze Agropyro-Rumicion i Trifolion resupinati,
alj se dosta ёesto javlja ј u ostalim ekosjstemjma
tercjjarпog karak1era, kao sto su: Artemisietalia,
Secalinetalia, Chenopodietalia, te u aпtropoge­
noj sekundarnoj vegetacjjj klase Molinio-Arrhe-
natheretea, kao ј u prjmarnoj vegetacjjj klase
Phragmitetea. Као krmna Ьi ljka је s l aЬijeg kva-
liteta, ali se ёesto korjstj za stvaraпje tratjne u
parkovjma mezofjlпjjeg karaktera.

145

1. donji dio Ьiljke, 2. klasolika metlica, З, 4. dio liske i
rukavca sa ligulom, 5. klasic
Biljka sa kratkjт rјzотот. StaЫjika 30-1 ОО
ст vjsoka, uspravna ili pri osnovi koljenasto
savijeпa ј tada па cvorovjтa sa korjeпovjтa.
Listovi 5-1 О mт siroki, ravпi , odozgo hrapavi ;
rukavci glatki ј kod gomjih listova таlо naduveпi ;
ligula preko 4 mт duga, tupa, jedпako duga 1
siroka, rjede vrlo kratka i odsjecena. Klasolika
metlica cilindricпa, zeleпa 5-1 О ст duga. do 1О
mт u promjeru, tupa, sa 4-10 klasica sa vrlo
kratkim drskaтa па svakoj grani cvasti ; klasici
4-6 mm dugi, siroko jajasti; pljeve skoro do
sredine medusobпo srasle, lancetaste, prave ili
146
ALOPECU RUS
PRATENSIS l .
Fam. Роасеае
Li1siёjl repak
Travniski rep
Лисичја оnашка
Meadow IO)(\ail
Vulpin des pres
Wiesen ruchsschwanz
Coda di topo
Лосохвост луго воu
S, Н , ВН , Sb, CG. Ма
V- Vl l
2n = 28; Н
prjmaknute, ро grebenu ј ро zelenjm bocnjm
nervima pokriveпe gustjm trepavicavjm dlaka-
ma, rjede gole {А. р. var. glabresceпs) , bjelica-
ste, crvenkaste j\i crпkaste ; donja pljevica bjelj-
casta ј пes to kraca od pljeva, oko 5 mm duga,
s osj u dопјој treciпj ledпe straпe ; os do 1О mm
duga, malo savjjeпa ј пајсеsсе dvostruko duza
od dопје pljevice; gornja pljevica ј lodjkule nedo-
staju. Plod 2,5-3 тт dug.
Rasprostraпjena је u umjerenoj ј borealnoj
zonj Evroazjje ; pripada sjevemoevroazjjskom
flomom eleтeпtu . Na vertjkalпoт profilu паsе
zeтlje javlja se od submedlteranskog do subal-
piпskog pojasa. Najvecu brojпost, vjtalпost ј
produkclju nalazj u тezofilniт ј higroтezofilnim
ljvadama klase Molinfo-Arrhenatheretea, te se
smatra karakterjstiёпom vrstom ove klase. Eko-
loski ceпtar vrste пalazj se u subasocijacjji
a/opecuretosum asocijacije Arrhenatheretum
elatioris. Tla па пjenim stanistima su duboka,
dobro obezbljedena vodom ј miпeralпiт materi-
jaтa , te јој је i fjtoprodukcija visoka, sto је od
izuzetnog znacaja za razvoj stocarstva, је г pri-
pada grupj blljaka sa vjsokom krmnoт vrijedпos­
cu.
 ALOPECURUS
UTRICULATUS
Solander in
А. Russel
Fam. Роасеае

Lis iёj i
koljenasti repak

Kolencasti
lisicji rep

Коленч аста
лисичја оnаш ка

Vulpin а vessies
Aufg eЫasener
Fuchsschwanz
Borsette
Лисохвост

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
IV - Vll
2n = 14 ; Т

\
Ј

Jednogodisnja Ыljka. Pri osпovi jako razgra-
nata, sa brojпim staЫjika ma, ustajucjm jJi us-
pravnjm, golim ј do 40 cm vjsokim. Listovi
Jjnearni, ravni, do 2 mm sirokj; rukavci па gorпjim
ljstovjma mjehurasto naduvenj, goli i glatkj. Кla­
solika metljca kratka, jajasta ili kratko cilindricпa,
1-2 cm duga ј 0,5-2 mm siroka ; grana metlica
1-2, sa prilicno krupпim klasicima. Pljeve 4-7
mm duge, do sredine srasle, bjelicaste, sa zele-
nim nervjma, iznad sredjпe naglo s u zeпe u
pljosnati vrh, а u doпjem dijelu па lednoj strani
sa dugjm do skoro ёekjnjastim trepaviёavim
dlakama, u zrelom stanju otvrdle; donja pljevjca
pri osnovi rubovjma u vidu cjjevi povezaпa. па
leдnoj strani u donjoj trecini sa koljenasto savi-
Jenom, do 1,5 mm dugom osj. Plod је jajast ј
lako spljosten, sa gotovo sjedecjm bocnjm stuЫ­
cem.
1. donji dlo Ьiljke, 2. gornji dio st aЫji ke sa llstovima i
klasolikom mellicom. З. klaslc, 4. donja pljevica
Vrsta је rasprostraпjena u jug ois toё noj
Evropj, Francuskoj ј Engleskoj. te se smatra
submediteransko-atlantskom Ы ljkom . Karakterj-
stjcna је vrsta sveze Alopecurion utriculati, а
javlja se i u asocjjacijama sveze Cynosurion
(cristati).
lzrazjta је heljofita. Srednje godisnje tempe-
rature па staпjstjma пjenih populacija njacesce
variraju izmedu 8 ј 1 5°С , а srednja godisnja
relativna vlainost vazduha izmedu 60 i 70%.
Stoka ga rado pase, te se smatra dobrom
krmnom Ыljkom .

147
 ANTHOXANTHUM
ODORATUM L.
Fam. Роасеае

Mirisavka

Diseca boljka,
rosulja

Мирисна трева

Sweet Scedent
Vemal grass
Flouve odorante
Gemeines Ruchgras
Paleo
Душистыu коnосок

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
IV -VI /1
2n = 20 ; Н

оЬје uпutrasпje pljeve dlakave ј па leanoj straпj

1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З, 4. klasolika metlica, 5. klasic, 6, 7. cvijet
Biljka sa zЬijenjm busenovjma, 30-50 cm
vjsoka, sa brojпjm staЬijjkama koje su uspravпe
jlj ustajuce, glatke jlj malo hrapave. Ustovj ravпj ,
3-6 mm sjroki, dопјј do 30 cm dugj, а gornji
zпаtпо kracj, pri osпovj trepavjcavj, rjeae s оЬје
strane dlakavj ; lisпj rukavcj goli jlj samo dопјј
dlakavj ; ligula do 2 mm duga, tupa, cesto пazub­
ljeпa ili rascijepana. Кlasolika metljca duguljasta,
dosta gusta, 2-6 cm duga ј 0,5-2 cm siroka.
Кlasici jedпocvjetпi, sa 4 pljeve ; 2 spoljпe pljeve
usiljeпe, laпcetaste, gole ili sa razbacaпjm dlaka-
ma; dопја pljeva 3-5, а gorпja do 7 mm duga;
s osjem duzjпe 4-5 mm. Prasпika 2; stublca ј
zjgova 2, do 1 cm duzjпe. Plod vrlo mal, oko 2
mm dug, kafene Ьоје, zatvoren u tvrdoj mrkosjaj-
пoj ј kozasto obruЫjenoj donjoj pljevjcj.
Prjrodno је rasprostraпjeпa u Evropj ј Azjjj,
а uпesena је u Sjevernu Amerjku, Australjju ј
Tasmaпjju ; prjpada sjeverno-evroazjjskom flor-
пom elemeпtu .
Qjferencjra se па veljk broj populacjja, koje
postjzu vjsoku brojпost ј vjtalnost u razljcjtjm
pasnj aёkjm ј ljvadskjm zajedпjcama klasa Moli-
nio-Arrhenatheretea, Nardo-Callunetea, Fe-
stuco-Brometea ј Caricetea curvule. Takoae је
пalazimo ј u degradjraпjm sumama reda Quer-
cetalia robori-petreae.
Nekada se vjse vjerovalo u krmпost ove
vrste, te је i uzgajana u nekjm ljvadskim smjesa-
ma. U sjjeпu је prjjatпog mirjsa, zbog kojeg је
stoka nerado konzumjra. Posjeduje kumarjnske
materjje, proteine ј neke secere, te se smatra
ljekovjtom Ьiljkom. Smatra se uzroёпikom polen-
ske kjjavice, te јој se polen korjsti u ljjeceпju ove
bolestj.

148
 ARRHENATHE-
RUM
ELATIUS L.
Beauv. Ј. & С . Presl.
Fam. Роасеае

Ovsenica,
pahovka,
francuski ljulj

Visoka pahovka

Француски рејграс

Tall Oatgrass
Fromental
Franzбsische Raygras,
Glattharer
Perlaria. Vena maggiore
Paurpac высоки u

S, H, BH, Sb,CG, Ma
V - Vll
2n = 28 ; Н

~jljka sa restresjtjm busenovjma, 50-120
cm v1soka, ёesto sa kratkjm stolonjma. StaЬio
u~pravno ili od osnove ustajuce, glatko ј sjajno.
L1stovj ravnj, 4-8 mm sjrokj, hrapavi, zutozeleni
jli sjvozeleni ; rukavci golj ili slaьo dlakavj ; ligula
kratka, gola, odsjeёena. Metlica duguljasta, prjje
cvjetanja stegnuta, а kasnjje rasjrena, uspravna
ј sa mnogo klasjca. Klasj6j okruglastj, Ьijeloze­
lenj ј/ј mrkoljublёastj , sa 2 cvjjeta. Donjj cvjjet
muski (sa zakr:Zijalim plodnikom) ј s osjem,
gornjj hermafrodjtпj ј bez osja; os donjeg cvjjeta
koljenasto savijena, upredena i polazj jspod
sredjne leone strane donje pljevjce; pljeve dugu-
ljasto lancetaste, trepaviёavo hrapave, donja
kraca ј uza od gornje ; gornja pljevjca kozasta.
Plod 5 mm dug, vretenast, sa mekjm maljama ј
па vrhu sa kratkim dlakama, te sa malo §jljatjm
hjlumom.
Rasprostranjena је u juznoj ј srednjoj Evro-
pi, zapadnoj Azjjj, sjevernoj Africj ј Kanarskjm
ostrvjma, а prenesena је u Sjevernu Amerjku ј
Australjju. Na vertikalnom profilu naseg prostora
javlja se u vegetacjji mezofilnjh livada, od sub-
mediteranskog ј пjzijskog do brdskog pojasa.
Karakterjstiёna је vrsta reda Arrhenathretalia,
kojj је kao ј sveza Arrhenatherion e/atioris ј
1
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З. dio metlice, 4. klasic. 5. pljeve, 6. cvjetovi, 7. tucak
sa lodikulama
asocijacjja Arrhenatheretum elatioris ро njoj do-
Ьila jme. Malobrojne populacjje se javljaju u
primorskim garjzima ј kamenjarama, tj. na suhjm
ј toplim stanjstjma, te ёine poseban ekotip, Ьitno
izdiferenciran od tipiёnog ekotipa mezofilnih li-
vada kontinentalnjh djjelova nase zemlje. lma
vjsoku Ьioprodukciju i izuzetno је znaёajna
krmna Ьiljka za projzvodnju sjjena; u svjezem
stanju је nagorak, te ga stoka nerado jede.
Uzgaja se u djetelinskim smjesama ј vec su
projzvedene kulturne sorte, kao sto је В-16
lnstjtuta za oplemenjjvanje ј proizvodnju Ьilja u
Zagrebu, itd.

149
 BRIZA MEDIA L.
Fam. Роасеае

Suzlca,
oblёna tresllёlca

Srednja migalica

Средна солзица

Common Quaking-grass
Trotter grass
Amourette. TremЫette.
Gramen tremЫant ,
Wiesen Zittergras,
Miltleres Zittergras
Tremolina. Brillantina
Трясунка средняя

S. Н , ВН . Sb, CG, Ма
V- Vll
2n = 14 ; Н

stjm rubom, gole, sa З nerva, ljublёaste ili

1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З. metlica, 4. klasic, 5. cvijet
Rizom kratak sa kratkjm podzemnjm stolo-
njma. BjJjka rjjetkog busena. StaЫo uspravno,
30-100 cm vjsoko, golo. Ustovj Jjnearnj, ravnj,
2-5 mm sirokj, goJj ј ро obodu hrapavj ; rukavac
potpuno go; Jjgula duga do 1 mm, sjroko okrugla-
sta. Metlica sjroko pjramjdalna, u ranjjjm fazama
razvica zbljena, а kasnije rasjrena, s uspravnjm
jJi horizontalnim grancjcama. Klasj(:j па dugjm
peteljkama vise, srcastojajastj do srcasto okru-
glastj, boeno stisnutj, 4-1 О mm dugj, sa 3-12
cvjetova. Pljeve jednake, objajaste, 3-4 mm
duge, tupe, konveksne, kozaste, s uzanim opna-
zelenkastoljublёaste. Pljevjce jajaste, tupe, ро
obodu opnaste, sa 5 nerava slabo istaknutih,
zelenkastobljele јЈј ljublёaste.
Rasprostranjena је u Evropj i Azjjj pripada
evroazjjsko-submedjteransko flornom elementu.
Brojne populacjje ove vrste razvrstavaju se
u ёetjri ekoloske skupine, od kojih jedna nalazi
optimum u ekosjstemjma mezokserofjJnjh livada
sveze Mesobromion, druga u ekosjstemjma me-
zofiJnjh livada reda Arrhenatheretalia, treca u
higromezofilnim Jjvadama reda Molinietalia ј reda
Deschampsietalia, а ёetvrta u acjdofilnjm liva-
dama brdskog ј gorskog pojasa reda Nardetalia.
lndjvidue ј populacije ove vrste jmaju dosta
nisku produkcjju fjtomase, te nije od velikog
znaёaja kao krmna blljka ; ovce је rado pasu.
lma veoma dekoratjvnu metJjcu, te se koristi u
aranzjranju jkebana, kao i njena primorska svojta
Briza maxima L.

150
 BROMUS
COMMUTATUS
Schrader
Fam. Роасеае

Ovsik,
promjenljiva
klasaca

Spremenljiva
stoklasa

Класица

Brome confondu
Verwechselte Trespe
Костер переменчи выu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V- Vll
2n = 28. 14 ; Т

Jednogodjsnja prezimljuju6a Ьiljka. StaЬijjka

do 90 cm visoka. Liske donjjh listova, kao i lisni
rukavci kosmato dlakavi, а liske gornjih listova
kratko dlakave. Metlica do 20 cm duzjne, rastre-
sita i u kasnijim fazama razvj6a oborena nadolje ;
grane cvasti tanke, uspravne, bez dlaka ј hrapa-
ve; klasi6j jajasto lancetastj, do 20 mm dugj, sa
5-8 cvjetova, sjvozelenj ј djelimjcno crvenkastj ;
pljeve uzane; pljevjce obrnutojajaste, sa posu-
vracenjm obodom, samo ро nervjma hrapave ј
8-9 mm duge. Oska do 1 cm duzjne, kod vrsnjh
cvjetova nesto kraca; prasnjca do 1,5 mm duga
1 oko 0,5 mm sjroka.
Vrsta је rasprostranjena u Evropj ј sjevernoj
Аfгјсј ј pripada submedjteransko-subatlantskom
flornom elementu.
Na vertjkalnom profilu Jugoslavjje vrsta se
javlja od submedjteranskog do gorskog pojasa,
nalazecj optimum uslova za zjvot u ekosjste-
mima mezofilnjh livada reda Arrhenatheretalia,
kao i u njihovim daljjm degradacjoп jm stadjjjma
- antropogenoj tercjjernoj vegetacjjj utrjna. oko-
pavjna ј strnjj sta. Cesta је u zajednjcama sveze,
Trifolion resupinati. Srednje godjsnje tempera-
1. donji dio Ьiljke , 2. klasi6, З. metlica, 4. dio liske i
rukavca sa ligulom, 5, 6. donja pljevica
ture па njenim stanjstjma najcesce varjraju jz-
meau 8 ј 16°С , apsolutne mjnjmalne ро pravjlu
se ne spustaju ispod -15°С, а apsolutne maksj-
malne djzu se ј do 40°С. Srednja godjsпja
relatjvna vlainost vazduha na stanjstjma razlicj-
tjh populacjja ove vrste najcesce varjra jzmeau
65 ј 75%. lzrazjta је heliofjta. Naseljava duЫja
ј Ыаiе ili јасе zakjseljena zemljista silikatnjh ј
karbonatnjh serija.
Ро krmnoj vrjjednostj ova vrsta prjpada
kategorijj Ьiljaka sa osrednjom jlj slabljom
krmnom vrjjednosti. U sijenu је prjsutan samo u
prvom otkosu.

151

1 donjl dlo blljko, 2. motllca, З, 1\ , klaslё, 5. cvljet
B/ljka sa gustfm busenom, а rijetko 1 sa
stolonlma. StaЫjika n aj~e§Ce 30-60 cm visoka,
kruta, uspravna, rjede ustaju~a. gola. Lisnl ru-
kAvcl za Lvorenl. dlakavi ; llska ро obodu trepljavo
dlakava. do 2 mm §lroka, suva, upredena; llske
ро staЬiu §lroke, oLvorene, sa 7- 11 ја~е lzrafe-
nlh nerava 16-1О slablje lzra.Zenlh ; llgula kratka
1tupa. Motllca do 12 cm duga, uzana, sa kratk1m.
uspravnim i hrapavlm lzdanclma. Klas l~i uzani.
lancotastl, sa б~ 12 cvjetova, 2-4 cm dugl, naj"
te§co crvenkasli. а rjede 1utl ; pljevlce osate, sa
5-7 hrapavlh nerava, 8- 14 mm duge, dlakave ill
gole ; oskft 4 - 10 cm duga.
152
BROMUS
ERECTUS
Hudson
Fam. Роасеае
Uspravni ovslk,
uspravna stoklasa
Pokoricna stoklasa
Исnравена
класи ца
Uprighl Brome
Brome dresse
Trespe
Костер береrовоu
S, Н, ВН . Sb, CG, Ма
V - Vll
2n = 42, 56; Н
Rasprostranjena је u srednjoj i juznoj Evro-
pi, sjevernoj Africi, Kanarskim ostrvima 1prednjo]
Azijl: pripada submediteranskom flomom ele-
mentu.
Ро ekolo§ko-morfolo§koj i produkcionoj sliё­
nosti, populacl]e ove vrste mozemo grupisati u
tri skuplne. Prva skupina obuhvata populacije
koje optimum uslova za zivot nalaze u ekosiste·
mima reda Brometalia erecti, u kontinentalnim
dijelovima na§e zemlje, na vertikalnom profilu
od brdskog do subalpinskog pojasa. Druga sku-
pina populaclja zivi u ne§to suvl]im i toplijim
varl]antama ekosistemima mezofilnih livada reda
Arrhenatheretalia, takoae uglavnom u kontinen-
talnlm podruё]ima, а tre~a skupina u ekoslste-
mlme submedlteranskih i mediteransko-monta-
nih pa~njaka 1 llvada reda Scorzonero-Chryso-
pogonetalla. Srednje godl~n]e temperature na
stani/Шma razllёltlh populaclja ove lzrazite helio-
fite nајёеМе variraju lzmeau 6°С u subalpin-
skom i 14°С u submediteranskom pojasu, а
srednja godi§nja relativna vlaznost vazduha
kre~e se izmedu 50 1 70%. U ranljlm razvojnim
fazama dobra је krmna vrsta, а kasni/e ogruЫ,
te ga stoka nerado jede. No, danas se vec
prolzvode sorte sa vecom krmnom vrijednosti.
 BROMUS
HORDEACEUS L.
SUBSP.
HORDEACEUS
( В. mollis L.)
Fam. Роасеае

Meka st ok lasa,
maljava klasaёa

Mehka stoklasa

Мека овсица

Soft Brome-grass,
Soft Chess
Brome nou
Weiche Trespe
Spigolina
Костер мягкиu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V- Vll
2n = 28 ; Т

Jednogodisnja prezimljujuca Ьiljka, pri

o5novi najcesce bu5ena5to granata, 5ivozelena,
5 u5tajucim ili u5pravljenim 5taЬiima. Li5ni ru-
kavci 5omota5to dlakavi ; li5ke do 5 mm siroke,
glatke ili 5\аЬо hrapave, 5а dugim dlakama.
Metlica kruta, u5pravna, do 1О cm duga, jaja5ta,
а nakon cvjetanja gu5to zЬijena ; grane cva5ti 5а
mekanim dlakama. Кla5ici jaja5to lanceta5ti, oko
15 mm dugi i 5а 6-1 О cvjetova па vrlo kratkim
drskama; pljeve nejednake, оЬiспо dlakave;
p\jevice jaja5to elipticne, 8-12 mm duge, naj-
~esce 5а mekim dlakama i 5 o5kom do 1 cm
duzine, te 5а istaknutim nervima 5а ledne 5trane.
Areal vr5te obuhvata srednju i juznu Evropu,
Aziju, Sjevernu Afriku i Sjevernu Amerika; pri-
pada evroazijsko-submediteranskom flornom
elementu.
Na prostoru Jugo5\avije vrsta se diferencira
u dvije grupe populacija od kojih jedna zivi u
eko5i5temima mezofilnih livada reda Arrhenat-
heretalia, gdje u a5ocijaciji Bromo-Cynosuretum
cristati ostvaruje najvecu brojno5t i vitalnost, а
druga grupa populacija је rasuta ро urbanim i
ruralnim ekosi5temima reda Sysimbrietalia, Ono-
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З, 4, 5. metlica, 6. klasiё, 7. donja pljevica
pordetalia i Chenopodietalia, od submediteran-
skog i nizijskog do brdskog i gorskog pojasa.
Srednje godisnje temperature na stanistima raz-
licitih populacija najcesce variraju izmedu 7 i
14°С, ap5olutne minimalne temperature se ne
spustaju ро pravilu i5pod -20°С , а ap5olutne
mak5imalne se dizu i do 40°С. lzrazita је helio-
fita. Najcesce na5eljava dublja i manje ili vise
oglejena zemljista.
Lako se obnavlja nakon prvog otkosa te
znacajno ucestvuje i u drugom otkosu, ali јој
krmna vrijednost nije znacajna, kao ni produkcija
fitoma5e.

153

1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
з. meUica, 4. klasic, 5. cvijet
Jednogodjsnja preziтljujuca Ьiljka. StaЬijjke
vjsoke do 80 ст , zuckastozeleno, uspravno jfi
koljenasto uzdizuce. Lisnj rukavci najcesce hra-
pavj i s unazad okrenutjт dlakaтa. Liske do 4
тm siroke, sато ро obodu trepljavo dlakave.
Metlica do 7 ст duga, uspravna, gusto zbljena,
grozdasta i nakon cvjetanja obore~~-; .g~an~ice
cvasti do з ст duge, hrapave. Klas1c1 JЭJaStl do
16 тт dugi, sa 5-8 cvjetova, zuckastosivi jfj
ljublcastj ; pljeva do 8 т т duzine~ ~опја !an~~~a­
sta, а gornja duguljasta, obrnuto JaJasta 1zasiiJe-
154
BROMUS
RACEMOSUS L.
Fam . Роасеае
Grozdasti ovsik,
livadska klasaёa
Grozdasti vlasen
Гроздеста
класи ца
Upright-chess
Brome en grappe
Trespe
Костер nоременчивыu
S, H, BH, Sb, CG, Ма
V - VII
2n = 28; Т
па ; pljevjca do 7 т т duga, eljptiёпo jajasta ј
gola; oska 6-7 mm duga, prava ; prasпica oko
1,5 mm duga.
Vrsta је rasprostraпjeпa u Evropi; pripada
subatlaп tskoт flornom elementu.
Populacije ove vrste rasute su ро ekosiste-
miтa hjgrofjlnih ј higroтezofi f njh livada kao sto
su oni obuhvaceпj svezama: Calthion, Des-
champsion caespitosae, Molinion coeruleae.
Magnocaricion elatae, te пesto vlaiп jje varjjaпte
sveze Arrhenatherion eletioris. Sredпje godjsпje
temperature па staп j§tjma populacjje ove vrste
najёesce variraju jzmeou 8 ј 12°С , apsolutne
тjniтalne ро pravjlu se ne spustaju jspod -15°С,
а apsolutne тaksiтalne nајёеsёе se пе djzu
iznad 30°С . Srednja godisnja relatjvna vlainost
u ekosisteтima koje naseljava najёesce varira
izmeдu 70 ј 90%. lzrazita је heliofita, па ёјјiт
staпis tjтa jntenzitet svjetlostj u podnevпiт caso-
vima jula ј avgusta dostize do oko 100.000 luksa.
Pripada kategoriji osredпj ih do slaЬih krт nih
Ыljaka. U prikupljanju sjjena prisutan је sато u
prvom otkosu.
 CHRYSOPOGON
GRYLLUS (L.) Trin
Fam. Роасеае

Rdobrada,
dipovina

Zlatolasi obrad

Brush-grass
Andropogon grillon
Goldbart
ЕrЬа da spazzola, Brecco
Золотобородник
цикадовыu

S, Н, ВН .
Sb. CG, Ма
V-VII
2n = 20, 20 + В

Aizom hoгjzoпtalaп ili koso ustajucj, kratak,

razgraпat ј pokrjven brojпjm ostacima listova.
StaЫjika do 1 т visoka, gusto buseпasta Ьiljka.
Ljstovj 2-З mm §jroki, odozdo glatki, а odozgo
ј ро obodu malo hrapavj, s Ьijeljm dlakama do
5 mm duzjпe ; rukavcj gotovo glatkj ; ligula redu-
cirana па пiz dlaka. Metljca rastresjta, 10-20 cm
duga, sa mnogjm prsljeпasto rasporeoeпjm taп­
kim granama, kojjh је do 12 u jednom prsljeпu ,
а па svakoj ро З klasjca. Klasj(:j oko 1 cm dugj,
па osпovj sa gustjm sпopjcem zlatпjh do crveno 1. donji dio blljke, 2. dio liske i rukavca sa reduciranom
sjajпih dlaka; pljeve ljublёaste, пajdonja kod ligulom, З. metlica, 4. klasic
hermafrodjtпih cvjetova u§jljeпa, gornja pljeva
eekiпjasto trepevicava, sa 2 vrha i s oko 10-14
mm dugom vjjugavom osj; dопја pljevjca skoro
sasvim reducjraпa па oko З cm dugu, koljenasto
savjjeпu i upredeпu os; Ьоспј klasicj muski ј па sku. Prjmorska skupjпa populacija zjvj u zпаtло
drskama, s пјеzпјm osatim pljevama i sa koza- topljjjm ј suvljjm kljmatskjm uslovjma, prj sred-
stim, na vrhu rascjjepljenjm doпjjm pljevjcama. njjm godjsпjjm temperaturama izmeou 14 ј 18°С
Plod vrlo uzan. ј pri srednjoj godjsпjoj relativпoj vla:Zпostj va-
Aasprostranjeпa је u medjteranskoj oЫasti; zduha jzmeou 50 ј 60%, te prj vjsokoj osuпёaпo­
па istok jde preko Male Azjje, Kavkaza, Sirjje ј sti od oko 2500 sati godjsпje, па kreёnjacjma ј
lгапа do јstоёпе lпdjje ; danas је jma ј u Australijj; dolim jtjma, tj. па crveпjcama i smeёJjm prjmor-
pripada pontsko- medjteranskom Пornom ele- skjm tlima, u fjtoceпozama redova Cymbopogo-
meпtu . Brachypodietalia ј Scorzonero-Chrysopogone-
Aazvrstava se u velik broj populacjja, koje talia. Paпonska sku pjпa populacjja zjvj па hlad-
su geografskj ј ekoloskj па prostoru Jugoslavjje пjjjm ј пesto vla:Zпijjm staпj§tjma, па ёernozemu ,
povezane u dvije skupiпe - primorsku ј panon- u stepskoj vegetacjji. Losa је krma.

155
 CYt~OSURUS
CRISTATUS 1
Farn Роасеае

Krestac , 6es1Jika,
petlova krestica

PaSJI rep

Ввnиуа Y/YIPfTYa

Crt:-:.IEIO Dog •,
Та 1 Cr(:t~:'e
CE~m(: n(:-; Y..ammgra~
Grarn gna r.зna Ul) fJ
Гр~6(:1-1НИi"
OOr.. r'НOOOHHt:.. u

S. Н, ВН . Zb CG .%
1 - 111 • 1/ 1
2л 14 • н

.:;ј.
1
~

;! 1
~r"
~ 'б :.tog oblil'.a, na trjoj oso,,jnt ima do 1о uzenth,
~ r i~ ј / o~lrih udUЬIJE:nih i trepa 116а lih Ьodlja!;Uh prazn1h

1
rJ/~
4

~~- 2 • .Ј з 5
'W;
&
plj~;: 1а ; f~rtilm ~faziei oэdrie: 3·4 C'l iJE:I.a; don1e
р/ј~ ''се: fыtllnih Jttacica jmщu о~је ~raoo od n11h
Ьi1ЈЭ1!2 ~u 1 ~э 2 zupc:з Plod )е 2-2,3 mrn dug
Ra:.pro:.trэnje:na ЈЕ~ u ::.r~dnJOj ' JUZnOJ Е·но·
р1 , prrpada subatlantsko -~ubmedit~ranьrorn
1 don, с t'J о 11-t:, 2, з. l'tэ·h' :-~ rмtl ~ . Ј1 dl() 1'.У~ 1 flornorn elemмtu
(ЏУ_;ј IЏ:s 'Asl guforn, 5. qr;J/1G1Цt Yl'.f'hf!\o<f;s mr;t/IЏ; (lr::ntlnl Вrојм populac.tJE: о 1е нзttа nэ pro~t(нu
1
•,lf:(l ft \t.t:j:,.~). ~- с li;c::l Jugo:c.lэ lije diferencfrэju ~~ u 1i~f: '"rupma. od
YJ>)ih Је ~ /ЭУЭkО najbrOJПijЭ , n~Jjvit.alntJЭ ј ПЭЈрrо·
duktPtnrja оn;э koja zj 11 U li tаdЭfЛЭ 1 pa!nJЭC.trna
Rrwrnr Y:rэct, d'i:ЬIJt, tэrnn~ do џnt;; bvJC::. r~dэ ArrhenathereJalla , odnosno r. tr;z~ Cynosu-
8u-:.t:na·~tэ ~:;, tэnr1rn tfJI::!i11'tm :..t.aЬijt~эrna lt:..tnc:: rlon cricJ.ali. Srt:.:dnjr::: godl~njr;, te:mperature na
2()-€/Ј r,m nщl..e::~te. u:J1ЭJUCim ili u~prэ mrrfl. ПJ~n,rn r.tэлtCJtima nэјtв{;(.е 1amaju izmr:du 5 1
u·~r'' rul'э ltA u·~rr i 9lэtt.•, H:..Jrc:: plitlro lueno 1о •с, эp::.olutne mlnrrnalм spu1taju ::е 1 do
ud~;OIJr::nt;, yrJd dvOJih l1:..t'.J lo t~crnom Y.rэll'~. do -зо ·с, э ap:.~lutne rnav~лnafne diiu џ~ 1 do
2 rnrn ~ffck~ а J.r.o<J l1r..to 11:1 :;.t;;sћiJil'~ м~ о ~1ro:: зs··с Sr(;dПJЭ godi~nja r6lalt!Jna 1/laino::.t 18·
rdo З rnrn) 1 vr.1ozrJo pr~mэ J(nu t'rrэpэ љ, а zФЈ h;э •tэrtrэ tzm€1du 65 , гсr~. lzraz,tэ 1-: h~Јю­
IYJ()7.du glэtJtt: , lrgula Y.rэtYa , od:-.t'i:~'i:na ciYtJ 1 Ыэ .
mrn dug;;, YI<J:.(..IJ\o':;, rмtlre;-., l1n~ыла, S- НЈ c,rn Vrrnnu •trrJr:;dno~l ovr,; 'JrtJtt: rэz11~rto ~u СХ.Ј€:·
(JU<_Ja ј 0,'3-(Ј $3 r..rn -:1roJ.ro rл•Ј~ 1 rtэl-:rJn ЏJii:~nJ;;J n1• tell rэzlicill c:tutorr. U ::.terrjOJ litыaturi pпdэ!lala
·~tr;:gr1ulэ. YfarA~I pQrr,;<Jonl u rJ ' '-' rr:d::t, or<J ~ rrtrn ЈОЈ -:.~ љ/,;; J.rrmne~ 'lr/jr;dno'Jt, tr: J~Z.: 'Aoga ' C&:sto
r:Ju'}t zr:::!t;ftt oY.re::r.utr r•a J~drtiJ ~rэnu ; :.. ЉI'Ј bJio fcm:irэщ~ u r~lltШm lill&d~kirn ·,rnjt::<Jэma ,
fы1ilr.r J.- 1;:,-:;r{, pr~f.,~r1 ЈГ: Jr:dntrrt ',tr::rrlnirn, f.e~IJ;:;I· ~to 1~ danэ ~ ~ tr; mэnJe :'.lucщ.
 DACТYLIS
GLOMERAТА L.
Fam. Роасеае

J ezevica,
klupёasta ostrica

Pasja trava

Ежовка

Cocksfoot, Orchard grass

Oactyle pelotonne
Gemeines Knaulgras
Mazzollna
Ежа сборная

S, Н, BH,Sb,CG, Ма
V- Vlll
2n = 28; Н

Korjjen razgranat. StaЬijjka 30-1 оо cm vjso-

ka. kruta, uspravna ili koljenasto ustajuca. Listovi
ravnj, do 40 cm dugi ј oko 1 cm sjгokj, sjvj јЈј
plavieastozeleni; rukavac spljosten, najёesce
go; ligula duga 4 mm, zasiljena. Metljca jajasto-
piramidalna, do 18 cm duga; granёice prvoga
reda krute, sa zbljenim klasicima na vrhovima.
Кlasi6i dugi oko 7 mm, sa 3-5 cvjetova koji su
ponekad svijetloljublcaste Ьоје; pljeve nejedna-
ke, lancetaste, zasiljene ili sa kratkom oskom ;
donja pljeva sa 1-3 nerva; pljevice jajastolance-
taste, sa 3-5 nerava i izraienim rebrom, koje је
trepavjёavo ili vrlo kratko dlakavo.
Rasprostranjena је u Evropj, Azjji i Sjevemoj
Africi, а unesena је ј u Sjevemu Amerjku ;
pripada evroazijskom flornom elementu.
Brojne populacjje ove vrste rasute su na
horizontalnom i vertikalnom profilu Jugoslavije,
od submediteranskog do gorskog pojasa. Naj-
veea skupjna populacije optimum uslova za
zjvot nalazi u ekosistemima klase Molinio-Arrhe-
natheretea, te se ёesto cjjela vrsta uzjma kao
karakteristjёna za ovu klasu ili njen centralnj
vegetacijskj red Arrhenatheretalia. Drugu grupu
populacija nalazjmo u kseromezofilnjm livadama
1. donji dio Ьi ljke. 2. list, З. metlica, 4. klasic, 5, 6. dio
liske i rukavca sa ligulom
sveze Mesobromion, najёesce u brdskom poja-
su, а trecu skupjnu u ruderalnoj vegetacjjj rural-
njh i urbanjh ekosjstema reda Artemisietalia ;
malobrojne populacije nalazjmo ј u vegetacjjj
hjgrofjJпjh suma sveze Alno-Padion, odnosno u
njjhovjm degradacjonjm stadjjjma, kojj naginju
higrofjJnjm livadama redova Molininietalia ili Des-
champsietalia.
Dok је u mladem stanju stoka је rado jede,
а kasnjje otvrdne ; povoljno djeluje па prjnos
mlijeka ј njegov kvalitet. Uzgaja se vecj Ьгој sorti
ove vrste u krmne svrhe. Pelud јој izazjva
alergjje. Medonosna је Ьiljka.

157

1. donjl dio biljke, 2. metlica, З. dio staЫjike
regionu ligule, 4. klasi6
Buseпasta blljka. StaЬijjke vjtke, uspravпe
jli ustajuce, 30-80 cm vjsoke. Ljstovj usko Јјпеаг­
пј , do з mm sjrokj, postepeпo zasiljeпi, uvrпuti
ј ро obodu cesto trepavicavo dlakavj; пajvisj1 list
па staЫjici пајсеsсе п е doseze cvast ; umjesto
ligule пalazi se vjeпcic dlacica, duzi пe oko 4
mm. Cvast је rastresiti grozd, пајёеs6е do 5 cm
duziпe, sa 3-8 u spravпo odstoje6ih klasica.
Klasiёi krupпi, do 1 ,5 cm dugi, svijetlozeleпj , а
ponekada sa ljublёastom nijansom, najёesce sa
2-3 cvijeta ; pljeve oko 15 mm duge. zasiljeпe.
пајсеsёе duge kao i klasic; gorпje plevice duze
158
DANTHONIA
ALPINA Vest.
[0 . calycina (VIII.)
Reichenb.,
поn (Lam.) Roemer
& Schultes ;
О. provincialis ОС .]
Fam . Роасеае
Siljka, silj
Oklasnica
Дантонија
Danthonia
Danthonie de Provance
Kelch Traubenhafer
Vena spigata
Дантония
S, Н , BH, Sb, CG, Ма
V - VII
2n = 36; Н
za po loviпu od pljeva, ро obodu cekinjasto
dlakave, tvrde, па vrrhu sa dva zuba izmedu kojjh
је oska duzjпe do 1 cm, trakasto upredeпa i
kolje пasto povijeпa . Plod је duzjпe 3-3,5 mm.
Ras prostraпjena је u sred пjoj ј Juzпoj Evro-
pi, па Kavkazu, u zapadпoj Aziji i Alziru ; pripada
i lista u poпtsko-subemditeraпskom florпom elemeпtu .
Вrојпе populacije ove vrste rasute su ро
ekosistemima klase Festuco-Brometa. Optimum
uslova za zivot пalazi u razlicitim ekosistemima
submedite raпskog i poпtskog dijela Jugoslavije.
Najvecu broj пost i vitalпost п а podrucju subme-
diteraп skog i mediteraпsko -moпtaпog diпarskog
krsa пalazi u asocijaciji Bromo-Danthonietum
alpinae, kao i u asocijaciji Danthonio-Scorzone-
retum villosae, dok је u koпtiпeпtafпjm krajevima
пajvitalпija i пајЬrојпiја u asocijacijama sveze
Chrysopogoni-Oanthonion, оdпоsпо u asocjja-
cjji Danthonietum ca/ycinae, п а serpeпtiпjtjm a
zapadпe Srblje, pri пadmorskjm vjsiпama jz-
medu 600 ј 1100 m.
Na kameпjarskim pasпjacima dinarskog
krsa јеdпа је od pioпj ra i najzпaёajпjjih krmnih
vrsta. Gajj se u SAD ј Australiji.
 DANTHONIA
DECUMBENS ( L.)
ОС in Lam. ОС
(Syn. Sieglingia
decumbens ( L.)
Bernh.)
Fam. Роасвае

Trozupka,
leieca trava

Trizobka

Тризабка

Heath grass
Danthonie decombante
Niederfiegender
Dreizahn, Dreizack
Gramigna logliarella
Зиглингия лежащая

S, H,BH,Sb, CG,Ma
Vl - Vll (VIII)
2n = (18) 24, 36, 124; Н

Visegodjsnja gusto busenasta, 15-40 (60)

cm visoka Ьiljka. StaЫo glatko, ustajuce jfj us-
pravno. Listovj ravnj, fjske malo krute, 2 mm
sjroke, na obodima hrapave, s rijetkim trepavica-
vjm dlakama. Rukavci vecjnom glatkj, na obo-
dima s dugjm trepavjcavjm dlakama. Ljgule nе­
та, umjesto nje dlake. Metlica stegnuta, preko
6 cm duga, sa 4-12 klasica i uspravnjm grana-
ma Klasicj duguljasto jajastj, sa З-5 cvjetova,
skoro 1 cm dugi, svijetlozeleni, rjjetko prelaze u
ljublёasto. Osnova klasjca ispod cvjetova s dla-
kama. Pljeve malo duze od cvjetova, оЬје zatva-
raju klasic, prema osnovj sa З-5 nerava, sa
istaknutjm srednjim nervom. Donja pljevica s
vjse nerava i na vrhu s З zupca. Lodikule malo
mesnate. Prasnika З. Plod duguljast, з mm dug,
s leдne strane ± stisnut, zatvoren u pljevicama.
Rasjrena је od njzjnskog do subalpinskog
pojasa. Naseljava livade, pasnjake, sume i sika-
re, uglavnom na stanistima siromasnim karbona-
tjma. lndiferentna је na vlэZnost tla.
Znaёajan је element acidofilnih ljvada ј pa-
snjaka klase Nardo-Cal/unetea. Karakteristiёna
је vrsta asocUacjje Nardetum strictae montanum
bosniacum. Cesto је nalazjmo i u fitocenozama
sveze Arrhenatherion Molinion coeruleae ј Вог-
1. donji dio blljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
з. metlica, 4, 5. klasic, 6. cvijet
mion erceti. U poplavnjm njzijskjm podruёjjma
jstocnojadranskog prjmorja zastupljena је u ve-
getacjjj slabo halofilnih travnjaka sveze Agro-
pyro-Piantaginion maritimae Н - је 19З4 (karakte-
rjstjcna vrsta asocijacjje Schoeno-Piantagine-
tum maritimae Н -је 19З4 . Skromne је krmne
vrjjednosti dok је u mladom stanju. U sijenu је
bezvrjjedna (stabljike brzo otvrdnu).
Opste rasprostranjenje: Evropa (u juznim
dijelovjma samo na planinama), Kavkaz, sje-
verni djo Male Azije, Alzjr, Madera. Prjpada
subatlantsko-submedjteranskom flornom ele-
mentu.

159

1 donji dю blljke, 2. dio metlice, З. klasic, 4. dio
staЬij1ke 1 llsta u regionu ligule
Biljka sa gustim i ёvrstim busenovima, naj-
cesce 50-150 cm visoka. sa mnogobrojnim sta-
Ыima koJa su glatka ili samo ispod metlice
hrapava Listovi ravni, 2-З mm siroki, odozgo sa
snain1m, ostrim i vrlo hrapavjm rebrima koja su
medusobno povezana ј daju listu zanimljivu
strukturu, rukavcj su najcesce glatkj; ljgula Је
1zduzena. sjljata i oko 8 mm duga. Metlica је
velika, rastresjta, piramjdalna, do 20 cm duga,
zuckasta ili sarena ; grane metljce hrapave, па
kraJu hor1zontatno odstojece Klasj(;j kratki, 4-5
mm dug1, sa 2-З cvjjeta, sa kratkim drskama,
160
DESCHAMPSIA
CAESPITOSA (L )
SUBSP.
CAESSPIТOSA
Fam. Роасеае
Busika,
ostrica busika
Rusnata masnica
Tutted Ha1r grass
Oeschampsle en gazon
Gemeine Rasenschm1ele
NebЬia
Луrови к дернистиu ,
Ш учка дернистая
S, H, BH, Sb, CG,Ma
Vl - Vlll
2n = 26, 28 ; Н
zeleni; pljeve duguljaste, tupe, donja 2 mm
duga, sa 1 nervom, а gornja oko З mm duga ј
sa З nerva; donja pljevica s osjem, koje је
kratko, pravo i krace od pljevjce, ili је jedva
nadvisuje, ne strsi iz klasica.
Rasprostranjena је u Evropi, Aziji, SjevemOJ
Americi, Tasmanijj ј Novom Zelandu ; pripada
subkozmopolitskom flornom elementu.
Na horizontalnom i vertikalnom profilu Jugo-
stavije javtja se u svim pojasevima, od submedi-
terana do subalpskih predjela. Jasno se izdva-
jaju dvije vetike grupe populacija, od kojih jedna
zjvi u submediteranskom ј nizijskom podruёju , u
okviru ekosjstema poplavnog podruёja velikih
rijeka, jezera i bara, koji su naseljenj vegetacijom
reda Deschampsietalia (caespitosae), а druga
grupa naseljava gorski i subalpinski pojas, gra-
deci specificne fitocenoze oko izvora i potoka,
gdje se voda duze zadгZava (Deschampsietum
subalpinum). Takode је znaёajna komponenta
fitocenoza visokih zeleni reda Adenostyletalia.
mocvarnih livada reda Molinietalia, te vlainih
suma sveze Alno-Padion.
. Ve~ma је _gruba, sa visokjm procentom
SI02, te Је stoka Jede samo dok Је sasvjm mlada.
Zbog snainjh busenova pravi dzombe 1kvari tlo
1 snazno se zakorovljuje u livadama potiskщuci
bolje trave.
 FESTUCA
NIGRESCENS
Lam. SUSP.
NIGRESCENS
(F. fallax Thuill.,
F. rubra Lam.
subsp. fallax
Thuill.)
Fam. Роасеае

Crvena vlasulja,
crvena vlasenika

Rdeca Ьilnica

Cherwing Fescue
Fe'tuque
HorstЬildender
Rotschwingel
Овся ница

S, Н, ВН, Sb, CG, Ма

VI - IX
2n = 28, 42; Н

Gusto buseпasta Ьiljka, bez podzemпjh pu-

zecih jzdaпaka, 25-70 cm vjsoka, sa koljeпasto
ustajucom, glatkom i golom staЬijjkom . Prizemпj
listovi ili cekjпjasto savijeпi ilj u oЬijku zlijeba ј
tada 2 mm sjroki, sa 2-7 пerava; ljstovi staЬijjke
u oЬiiku zlijeba jli sasvim rav пj . Metljca vjtka,
5-1 О cm duga, sa malo klasova ј malo cvjetova.
Klasj(:j sa 4-6 cvjetova, zeleп j ili crпoljuЬicastj;
pljeve laпcetaste, пејеdпаkе; pljevjca laпceta­
sta, cesto pri vrhu dlakava, s osjem koje је krace
ilj do po lovj пe duzjпe pljevjce. Plodпik је gladak
ili sa пekoliko dlacica па vrhu.
Rasprostraпjeпa је u Evropj, umjereпom
pojasu Azjje i Sjevernoj Americi ; prjpada evroa-
zijsko-subatlantskom flornom elemeпtu .
Na nasem prostoru populacije ove vrste
djjele se u vjse skupiпa, od kojih su najbrojnjje,
najvitalnije ј najproduktjvпjje one iz acidofilпih
livada reda Nardetalia ј reda Arrhenatheretalia,
odnosno jz sveza: Nardion strictae montanum,
Cynosurion i Polygono- Trisetion. ТаkоёЈе је zпа-
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,_.
з. shematski popreёni presjek lista, 4. metlica, 5. klas1c
cajna kompoпeпta fjtoceпoza subalpiпskjh ru-
djпa na zakjseljeпjm tljma sveza Jasionion orbl-
culatae ј Poion violaceae, kao sto је Violeto-Fe-
stucetum fallacis.
Pravj guste tratjпe ј brzo obrasta ogoljela
zemljjsta te se kao pjoпjrska vrsta cesto korjstj
za ozeleпjavanje sportskjh tereпa, parkova ј
slicпih aпtropogenjh ekosistema, te su u tom
cjlju projzvedeпe u USA, Svedskoj ј Zapadпoj
Njemackoj posebne sorte.
Као krmпa Ьiljka пiје па glasu, iako је u
subalpjпskom pojasu, gdje је veoma Ьгојпа,
zпасајап jzvor hraпe, za ovce пагоёјtо .

161

9
1. donji dio Ьiljke. 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З. shematskt poprecni presjek lisla. -+. 5. metlica,
6, 7. klasiё, 8. donj a pljevica s d\1aju strana, 9. pljeve
Gusto busenasta Ьiljka , sivozelene do Z:ivo-
zelene Ьоје i sa intravaginalnim sterilnim staЬiji­
kama. koje su tanke, uspravne ili nesto ustajuce,
najcesce sa dva clanka, dlakave ili gole, ispod
metlice hrapave ili glatke. Rukavac razrezan,
gladak, bez uzduznih pruga, cesto pokriven
sitnim dlakama; ligula kratka. uvasta ; liske kon-
ёaste ili cekinjaste. u suhom stanju cilindricne,
tupe. hrapave il1 glatke. naJёesce 0.3 -1.2 mm
siroke, sa З- 7 nerava. zelenkaste. Metlica је
uspravna. linearno duguljasta ili duguljasto јаја-
162
FESTUCA
OVINA L
[F. \ ulgaпs
(Koch ) Hayek]
Fam. Роасеае
Vijuk, оvёја
vlasulja
Оvёја Ьilnica
Овча власенt ща
Sheep's Fescue
Coquюle, Petit ою
Schaf schvingel
Gramigna Betaюla
Овсян11ца овечья
S, Н , ВН . Sb, CG. 1 а
V- Vll
2n = 1-i, 21 . 28 .
.f2. -+9, 56; н
sto. 2-12 cm duga. Кlasici duguljasti ili dugulja-
sto elipticni, 4-8 mm dugi, sa 3-8 cvjetova.
zeleni ili prljavoljublcasti, ~ede intenzivno ljublё:a­
sti; pljeve nejednake, lancetaste, donja 1.5 -3.5
mm duga. а gornja 2-4,5 mm; pljevica 3-5 mm
duga, s osjem duzine 1-2.5 mm. ~ede bez osja
i sa kratkim siljkom. Prasnici 1 ,5-2,5 mm dugi.
Plodnik go.
Rasprostranjena је u Evropi, Aziji i Sjevernoj
Africi. а unesena је u Sjevernu Ameriku: pripada
sjeverno-evroazijskom flornom elementu.
Vrsta је na nasem prostoru zastupljena sa
brojnim populacijama. koje se grupisu u vise
skupina, od kojih su najbrojnije one u ekosiste-
mima klase Festuco-Brometea. na vertikalnom
profilu od submediteranskog i panonskog do
subalpinskog pojasa. Druga grupa populacija
naseljava suvlje livade reda Arrhenatheretalia.
u kojima је. zbog povoljnijeg hidrickog rezima
stanista. fitomasa ove Ьiljke nesto povoljnija za
stoku. Treca grupa populacija zivi u acidofilnim
livadama reda Nardetalia. а cetvrta u degradira-
nim sumama sveze Ouercion roboris. gdje popri-
maju heliofilno- poluskiofilan karakter.
Vrsta је u cjelini slaba krma. zbog izrazite
kseromorfne graae. ali је znacaJna kao pionirska
vrsta u obrastanju plitkih i degradiranih zemljista.
 FESTUCA
PRATENSIS
Hudson (F. elatior
subsp. pratensis
/ Huds./Hack.
Fam. Роасеае

Livadski vijuk,
livadna vlasulja

Travniska Ьilnica

Л ивадска
власеница

Fescue-grass
Fetuque des pres
Wiesenschwingel
Овсяница луговая

S, Н, BH, Sb, CG, Ма

V- Vlll
2n = 14 ; Н

Rjzom kratak, puzecj. Busen razrjjeden.

StaЬijjka ЗО-120 cm vjsoka, lucno ustajuca,
jznad osnove najcesce sa З ljsta, sa najvjsjm
nodusom oko polovjne staЬijjke. Ljstovj ravnj ,
najcesce glatkj, tamnozelenj , 10-20 cm dugj ј
З-5 mm sjrokj, labavj; malj sudovnj snopjcj sa
donje strane povezanj preko sklerenhjma s epj-
dermjsom; rukavac otvoren ј najcesce gladak.
Metlica uspravna jli prj vrhu gotovo vjseca,
duguljasta 10-20 cm duga, prjje ј poslije cvjeta-
nja skupljena, cesto jednostrana; prva grancjca
u donjem djjelu metlice sa 4-6 klasjca, kraca od
polovjne metljce. Кlasj(:j zuckastozelenj, pone-
kad ljuЬicasto prevucenj, rjede sa ljuЬicastjm
mrljama, duguljastj jlj lancetastj, 9-11 mm dugj,
sa З-1 З cvjetova, pljeve lancetaste, nejednake
(gornja duza), donja sa 1 а gornja sa З nerva;
pljevjca lancetasta, 6-7 mm duga, bez osja,
rjjetko ljuЬicasto jsarana, nervj slabo jzra:Zenj.
Plod је jajasto duguljast. Rasprostranjena је u
Evropj ј umjerenom pojasu Azjje, а u Sjevernu
Amerjku је unesena; prjpada evroazjjsko-kontj-
nentalnom flornom elementu.
Na vertjkalnom profjlu javlja se od njzjjskog
do subalpjnskog pojasa. Najbolje јој odgovaraju
ekosjstemj mezofjlnjh ljvada reda Arrhenathere-
1. donji dio Ьiljke , 2. metlica, З. dio liske i rukavca sa
ligulom, 4, 5. klasic
talia, odnosno sveze Arrhenatherion i Cynosu-
rion, dok је u okviru sveza Pancicion ј Poion
alpinae znatno rjeda, manje vjtalna ј sa njzom
produkcjjom fjtomase ; rjede se sreta u zajednjcj
sveze Mesobromioni reda Brometalia erecti.
Livadska је vlasulja bez sumnje nasa naj-
kvaljtetnjja ј najznacajnjja vjsoka trava. Sadrzj
vjsok procenat protejna ј malj procenat mehanjc-
kjh elemenata. Jednako је podesna za jspasanje
kao ј za spravljanje sjjena. Dobro podnosj navod-
njavanje ј dubrenje sa NPK dubrjvjma, odnosno
znatno povecava produkcjju njjhovjm tretma-
nom.

16З

1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З. shematski popreёni presjek lista, 4. metlica, 5. klasic,
6. donja pljevica, 7. gornja pljevica
Gusto jlj razrjjedeпo buseпasta Ьiljka, јпtеп­
zјvпо zeleпa. Sterjlпe staЬijjke пајсеsсе jntrava-
gjпalпe jlj ekstravagjпalпe ј tada dugo puzece.
StaЬijjka 30-90 cm vjsoka пајсеsсе, kruta ј
glatka. Rukavac gladak, suv ј djelimjcпo se
сјјера u kопсе . Ljgula uvjjek gola. Prjzemпj
ljstovj cekjпjasto savjjeпj , rjjetko ravпj, tupi, sa
5-7 пerava, 0,4-1 ,2 mm u precпjku; ljstovj stab-
ljjke пајсеsсе ravпj , sa mпogo пerava, sa gorпje
straпe dlakavj, rijetko cekjпjastj . Metljca opuste-
пa, 6-15 duga, uspravпa ili пesto viseca ; graп-
164
FESTUCA
RUBRA L.
Fam. Роасеае
Crveni vijuk,
crvena vlasulja
Rdeca Ьilnica
Црвена власеника
Red Fescue
Fetuque rouge
Rotschwingel
Fusajola
Овсяница красная
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
VI -X
2n = 14, 28, 42, 56, 70 ; Н
сјсе metlice u vrijeme cvjetaпja strsece. Klasicj
laпcetastj do liпearпj, lj uЬicastoruzicasti jlj sme-
dastj, 7-1 О mm dugj, sa 4-6 cvjetova. Pljeve
laпcetaste, пејеdпаkе. Pljevjca laпcetasta, cesto
pri vrhu dlakava, s osjem koje је kratko jli
dospjjeva ј do polovjпe duzjпe pljevjce. Plodпjk
gladak ilj sa пekoliko dlacjca па vrhu.
Rasprostraпjeпa је u Evropj, umjereпom
pojasu Azjje ј sjevernoj Afrjcj, te u Sjeverпoj
Amerjcj; prjpada sjeverпoevroazjjskom florпom
elemeпtu .
Razvrstava se па vecj broj podvrsta, varjje-
teta i formj, tj. па razljcjte grupe populacija, od
kojjh пеkе jmaju ј specjfjcaп broj hromosoma.
Populacije tipjcпe podvrste пaseljavaju ekosj-
steme klase Molinio-Arrhenatheretea, пalazeci
optimum zjvotпjh uslova u okvjru fitoceпoza
reda Molinietalia ј Arrhenatheretalia, а sa ma-
пjom brojпoscu је пalazjmo ј u subalpjпskoj ј
gorskoj пjtrofjlпoj vegetacjjj sveze Rumicion al-
pini (F. г. var. megastachya). Јеdпа grupa popu-
lacjja zjvj u acidofjlпim ljvadama reda Nardetalia,
u brdskom ј gorskom pojasu, а пalazjmo је ј u
vegetacjjj subalpiпskjh rudjпa па kjselim tljma
sveza Jasionion orblcu/atae ј Poion violaceae.
Тiрјспа podvrsta dobra је krmпa Ьiljka, kako
u svjezem staпju tako ј u sjjeпu. Projzvedeпe
su пјепе razljcite kulturпe sorte.
 FESTUCA
VALESIACA
Schleicher
ех Gaudin
(Syn. F. ovina L. var.
valesiaca Koch.)
Fam. Роасеае

Vlasulja janjёarica,
vlasulja valiska,
vijuk stepski

Valiska Ьilnica

Fetuque du Valais
Valliser Schwingel
Овсяница

S, H, BH,Sb, CG,Ma
V - VII
2n = 14, 28 ; Н

Visegodisпja, gu5to bu5eпa5ta, Ьiljka, ±

vostaпo prevuёeпa ili zeleпa, 5 iпtravagjпafпjm
5taЬfjjkama. StaЫjika 20-50 (70) cm vj5oka,
tanka. Rukavac plavka5to prevuёeп, razrezaп.
Ugula jako kratka, uva5ta, gola. L.j5tovj vrlo
tanko jfj tanko ёеkјпја5tј, do 0,6 (0,7) mm u
preёпjku, tupj, пајёеsсе hrapavj ј 5jvo vostaпo
prevuёeпi; 5klereпhjm5kih 5порјса З. Rukavac
5tarijjh fj5tova пе ra5pada 5е u kопсе . Metfjca
dugulja5ta, gotovo gu5ta, (2-) 3,5-8 ( -14) cm
dugaёka. Kla5jcj .5-7,5 mm dugaёkj, 5а 3-8 1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
cvjetova. Pljevjce sjfa5to laпceta5te, do 8 mm З. shematski popreёni presjek lista, 4. metlica, 5. klasic,
dugaёke, 5а kratkjm 05jem. 05је 1 -3,5 mm 6. cvijet
dugo. Vr5ta је vrlo varijaЬilпa ј obuhvata пekoliko
podvr5ta i varjjeteta. Тiрјёпј oЫik ( F. valesiaca
Schl. 5ub5p. valesiaca Stohr var. valesiaca;
Sуп . F. valesiaca Stohr. var. valesiaca Beldei) fjtoceпozama 5veze Vulpio-Lotion i Hyparhenio-
jma golu 5taЬfjjku 5а 2 ёlапkа. Kla5jcj ёе5tо 5ivo Brachypodion ramo5j. Nafazj 5е u brojпim fjtoce-
vostaпo prevuёeпj; pljevjce 3,5-5 mm dugaёke , пozama u kojjma је vaiпa edjfjkator5ka vr5ta,
gole, 5 o5jem - ovo do 3,5 mm dugaёko. kao па prjmjer u a5ocjjacjjama : Galio-Festuce-
Ra5pro5traпjeпa Ьiljka, vrlo ёе5tа па k5ero- tum valesiacae, Bromo- Festucetum valesiacae,
termпim livadama, pasпjacima i kameпjarama Trifolio-Festucetum valesiacae, Taraxaco-Fe-
5ubmediteraп5kog i 5tep5kog karaktera, uglav- stucetum valesiacae, Chrysopogono-Festuce-
пom па plitkoj krеёпјаёkој podlozj. Srece 5е u tum valesiacae, Festucetum pseudovinae vale-
sikarama ј 5vjjetlim sumama. Karakteri5tjёпa је siacae. U pogledu kvaliteta krme, 5VГ5tava 5е u
vr5ta k5erofilпih travпjaka reda Festucetalia va- vr5te o5redпje vrjjedпo5tj .
lesiacae. Zпаёајап је elemeпt zajedпjca reda Opste ra5pro5traпjenje : Juzna ј j5toёna
Scorzonero-Chrysopogonetalia, а ёе5tа је ј u Evropa, umjerena Azjja, Mala Azija.

165

1. donji dio Ьiljke , 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З, 4. metlica, 5. klasic
Rjzom zjljcast. StaЫo uspravno jli ustajuce,
30-1 ОО cm vjsoko, golo, samo prj koljencjma
dlakavo. Ljstovj dlakavj, 4-8 mm sjrokj; ligula
usjecena, do 2 mm duga ; ljsnj rukavac go ilj
samo kod srednjih ј donjjh listova ponekada
dlakav. Metljca jzduzena, oko 1О cm duga,
osrednje gusta ј sa dlakavim grancicama. Klasjcj
bjelicasto zelenkastj, zuckastj jli ruzjcastj, sa ро
2-3 cvjjeta, 3-6 mm dugj, Pljeve 5-6 mm duge,
zasjljene, samo ро leдnom nervu ј ро obodu
trepljasto dlakave. Os donje pljevjce svjh muskjh
cvjetova kukasto savijena.
166
HOLCUS
LANATUS L.
Fam. Роасеае
Vunasta medunika,
pahuljasta
medunika
Volnata
medena trava
Мофлеста
м едовица
Soft-meadow grass,
Wolly Soft grass
Houlque laineuse
Wolliges Honiggras
Fieno Ьianco
Бухарн и к
шерстистыu
S, Н , BH, Sb, CG, Ma
VI - VII
2n = 14 ; Н (Ch)
Lodjkule su oko 2 guta duze od plodnjka
hermafroditnjh cvjetova. Zjga 2, perasto djjeljeni.
Krupa prj osnovj dlakava, 1-2 mm duga.
Rasprostranjena је u Evropj, Aziji, sjevernoj
Africj, Sjevernoj Amerjcj i Kanarskjm ostrvjma;
prjpada subatlantsko-submedjteranskom flor-
nom elementu .
Brojne populacjje ove vrste nalaze povoljne
uslove za zjvot u ekosjstemjma klase Molinio-A-
rrhenatheretea, а narocjto u okviru reda Molinie-
talia, па dubokim, najcesce oglejenim zemljisti-
ma. Srednje godisnje temperature na njegovjm
stanistjma najcesce varjraju jzmeau 8 ј 12°С ,
apsolutne mjnjmalne ро pravilu se ne spustaju
jspod -20°С , а apsolutne maksjmalne ne djzu
se iznad 30°С . Srednja godjsnja relatjvna vlaZ-
nost vazduha na stanjstjma vecjne populacjja
varira jzmeau 70 ј 90%. lzrazjta је heliofita.
Slabe је krmne vrjjednost, јег brzo ogrubl,
te је stoka samo u sasvjm mladom stanju
konzumira, ј to kad nema boljeg jzbora. Prjpada
grupi medonosnih Ьiljaka. Zbog dekoratjvnjh
svojstava gajj se u hortjkulturj (Н. 1. f.albovarie-
gatus).
 HORDEUM
HYSTRIX Roth.
[Syn. Н. maritimum
With. subsp.
gussoneanum ( Parl.)
Asc. & Graebn.,
Н. marinum Huds.
subsp. gussoneanum
Parl.] Fam. Роасеае

Livadski јеёаm,
mekis

Sea Barley,
Sea side Barley
Orge maritime
Strand gerste
Orzo marino
Ячмень ощетинен ныu ,
Ячмень морскоu

Н, ВН, Sb, CG
(V) Vl - Vll
2n = 14, 28 ; Т

Jednogodisnja busenasto razgranata Ьiljka.

StaЫa тnogobrojna, do ЗО ст visoka, gola, sve
do klasova obrasla lisceт . Listovi ravni, ± goli;
rukavci ± goli, ili oni na donjiт listoviтa s
g ustiт, теkiт dlakaтa, а oni na gornjiт listo-
viтa ± naduveni ; ligula tupa, do 0,5 т т duga.
Кlasici jednocvjetni, u zbljeniт klasoviтa. Klas
cilindrican, ± uspravan, oblcno do 6 ст dug,
bez osja oko 8 тт sirok, na osnovi zaoЫjen . U
grupi od З klasica, srednji herтafroditan , s
pljevaтa oЫika osja, 15-25 тт duge, donja
pljevica gola s osi duzoт od pljevica, dugoт do
З ст . Bocni klasici тuski , njihove pljeve тedu­
sobno prilicno jednake, оЬје oЫika osja, ili gornja
таlо rasirena, s ostro hrapaviт do 2,5 ст
dugoт osi ; os donje pljevjce srednjeg klasjca
nadvisuje ih za 1/ 4 ; donja pljevjca vrlo таlа,
linearno lancetasta, gola, 5-6 тт duga, suzena
u os priЫizno iste duzine (pljevica ј os zajedno
do 1,5 ст dugi). Antere ± 1 тт duge. Raste
na ruderalniт stanistiтa, pored putova, na nasj-
piтa i pjescaniт naslagaтa, takode i na rubo-
viтa obradenih polja, а u vegetacijj ljvada na
veciт povrsinaтa zastupljena је па podrucju
kraskih polja. Stanista su najcesce na dohvatu
proljecnih poplava ј odlikuje se vrlo koleЫjiviт
1. donji dio Ьiljke , 2. gornji dio staЫji ke sa listovima i
klasom, з . grupa klasica, 4. pseno
reziтom vlaZnosti tla. Djeljтicno su u vecoj ili
manjoj тjeri zaslanjena. Vrlo је rasirena u zajed-
nicama sveze Molinio-Hordein secalini; karakte-
ristjcna је vrsta asocijacije Centauretum panno-
nicae Н . Ritter 1954. ј Deschampsietum mediae
il/yricum (Zejdler 44) H-ic 196З. ёesto је nala-
zimo u antropogenoj vegetaciji sveze Hordeion
Br. -81. (З1) 1947.
Stoka је rado jede dok је u mladom stanju.
Као krтa dobrog је kvaliteta ako se rano kosi.
U kasnjjoj fazi gotovo је bezvrijedna.
Opste rasprostranjenje : Juzna i srednja
Evropa, Krim, Kavkaz srednja Azija; adventivna
u centralnoj Evropi i Sjevernoj Aтerici .

167

1. donji dio blljke, 2, З. dio staЬijike i lista u regionu
ligule, 4. gornji dio staЬijike sa listom i klasom, 5. grupa
klasica
Bjljka gusto busenasta. StaЬijjka do 60 cm
vjsoka, tanka, uspravna ilj ustajuca, u gornjem
djjelu gola. Ljstovj ravnj jlj cekjnjasto prevjjenj,
do 5 mm sjrokj ; rukavcj donjih ljstova hrapavo
dlakavj. Klas cjljndrican, 3-5 cm dug ј 4-5 mm
sjrok, na osnovj suzen; osovjna klasa nakon
sazrjjevanja lomljjva. Klasicj svjjetlozeleni, 6-8
mm dugj, Ьоёnј na prilicno dugjm drskama.
Pljeve svih klasica u oЬijku osj, 12-15 mm duge
ј pri osnovi njsu prosjrene. Donja pljevjca lance-
tasta, oko 8 mm duga, suzena u nesto duzu os
168
HORDEUM
SECALINUM
Schreber
(Н. nodosum Koch :
Н. pratense Hudson)
Fam. Роасеае
Visoki јеёаm ,
klasulja
Travniski jeёmen
Ржовиден јачмен
Meadow Barley
Orge des pres
Roggen gerste
Ячмень
корот коостистыu,
Ячменьлуговоu
• S, Н , BH,Sb,CG,Ma
VI-VII
2n = (1 4) 28 (42) ; Н
(9-10 mm); Ьоёnј klasicj muskj, sa linearno
lancetastjm pljevama, duzjne oko 5 mm, produ-
zene u os duzine do 7 mm.
Rasprostranjeпa u juznoj, sredпjoj ј zapad-
пoj Evropi, па Kavkazu, u predпjoj Azijj, sjever-
пoj i juzпoj Africj, te Sjevernoj ј Juznoj Americj ;
pripada subkozmopolitskom florпom elementu.
Vrsta је zastupljeпa brojпjm populacijama
па horizoпtalпom ј vertikalпom profjlu Jugoslavj-
je, od submediteraпskog do brdskog pojasa.
Najbrojпije ј najvjtalnjje populacjje zive u ekosj-
stemjma reda Trifolio-Hordeetalia, оdпоsпо
sveza Molinio-Hordeion secalini i Trifolin resupi-
nati. Karakteristjcпa је ј difereпcjjalпa vrsta aso-
cjjacije Hordeo-Caricetum distantis i Trifolio-
Hordeetum nodosi, а ucestvuje u jzgradnji aso-
cijacija Oenantho-Aiopecuretum bu/Ьosi ј Peu-
cedano-Molinietum litoralis. Sredпje godjsпje
temperature па stanistima razlicitih populacija
ove vrste najёesce variraju izmeёfu 1О ј 16°С,
apsolutne mjпjmalпe spustaju se do oko -1 0°С,
а apsolutne maksimalne dizu se i jznad 45°С.
Sredпja godjsnja relatjvпa vlэZпost vazduha па
stanjstima vесјпе populacjja krece se jzmeёfu 60
ј 70%. lzrazjta је heliofjta. Optjmalпo uspijeva
па реrјоdјёпо plavljeпjm ј oglejenim tljma, koja
su tokom ljeta najёesce veoma suha. Oobra је
krma samo u raпjjim fazama razvjca.
 KOELERIA
MACRANTHA
( Lebedev.) Schultes
[Syn . К. gracilis
Pers., К cristata ( L.)
Pers. var gracilis
( Pers.) Beck]
Fam. Роасеае

Smilica tanka,
smilica njezna

Nez na smiljica

Hair-grass
Zarte Kammschmiele,
Zierliche
Kammschmiele,
Тон коног строuныu ,
т. тон к иu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V - VIII
2n = 14 ; Н

Visegodisпja Ьiljka, gustog buseпa. StaЬio

пјеzпо , 20 -60 cm visoko, samo u doпjem dijelu
sa liscem, пајёеsсе ёitavo golo ili samo ispod
metlice dlakavo. Prizemпi listovi vrlo uzaпi, jedva
prelaze 1 mm siriпe , pokriveпi kratkim dlakama.
Usce па staЬiu kratko, оЬlёпо upredeпo. Cvast
pi ramidalпo izduzeпa ili duguljasto ciliпdriёпa, 1. donji dio Ьiljke , 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З, 4. metlica, 5, 6. klasic
do 1О cm duziпe, ёesto sјајпа. Klasici sitпi , 4-5
mm dugi, uzaпo laпcetasti , 2-3 ~ede 3-5 cvjetпi,
пајёеsсе goli. Pljeve liпearno laпcetaste, gotovo
jedпake, siljate, gole. Pljevice zпаtпо krace od
klasiёa, liпеагпо laпcetaste , u doпjem dijelu ili
ispod srediпe пajsire , postepeпo suzeпe, оЬiёпо 1955). Nalazimo је ёesto ј u nekim zajedпicama
gole, bez oski. planjnskjh rudjna sveze Festucion bosniacae Ht.
Rasprostraпjeпa је sve do subalpinskog 1930 {karakteristiёпa vrsta asocijacije Anthylli-
pojasa uglavпom па suvim pasпjacima, liva- detum alpestris Ht.). Stoka је rado jede dok је
dama ј kamenjarama. U nizijskom podruёju sre- u mladom staпju , s proljeca, јег kasnjje previse
cemo је па veoma suvim staпistima. Karakteri- otvrdпe. Hranljiva vrjjedпost је neznatпa.
stiёaп је elemeпt zajedпica klase Festuco- Bro- Opste rasprostranjenje : gotovo ёitava
metea. Cesta је u zajednjcama sveze Bromion Evropa (пеmа је u Sredozemlju) па sjever do
erecti, Festucion rupicole, Chrysopogoni- Dan- 60° sjeverne §jrine, па istoku do Himalaja; Kam-
thonion, Satureion subspicatae ј Festucion vale- ёatka, Maпdzurija, Kina ј Sjeverпa Amerika.
siacae {zпаёајnа је edjfjkatorska vrsta asocjja- Pripada evroazijsko- koпtineпtalпom flornom
cije Potentillo-Caricetum humilis R. Jovanovic elemeпtu .

169
 KOELERIA
PYRAMIDATA
(Lam.) Beauv.
( = К. cristata / L.)
Pers.)
Fam. Роасеае

Piramidalna
kelerija,
оЫёnа smilica

Navadna smiljica

Crested Hair grass

Koelerie а crete
Pyramiden
Kammschmiele
Тонконог

S, H, BH, Sb, CG, Ma

V - Vll
2n = 28, 42, 70 ; Н

Maaarske ј zemalja Balkaпskog poluostrva; prj-

1. donji dio Ьiljke , 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З, 4. metlica, 5, 6. klasic
Gusto buseпasta Ьiljka. StaЬijjka do 1 m
vjsoka, jspod cvastj sa kratkjm dlakama, ljsпata,
prj osпovj оЬаvјјепа starjm, ёvrstjm ljsпjm rukav-
cjma. Ljstovj mekj, zeleпj , golj jlj sa trepljastjm
dlakama; rukavcj labavo obavijaju staЬijjku ; li-
gula kratka. Cvast krupna, do 1 О cm duga,
Ьljjeda, rjeae slabo оЬојепа . Klasjcj пајёеsсе
krupпi , trocvjetпj, 5-7 mm dugj, rjeae dvocvjetnj ;
pljeve §jroke, zasjljeпe , пајсеsсе gole, hrapave;
pljevjce bez oske.
Rasprostraпjeпe u Evropj, па sjeveru do
Daпske ј sjeverпe Njemaёke, па zapadu do
Belgjje ј Fraпcuske , а па jugu do sjeverпe ltaljje.
pada subatlaпtsko-submedjteraпsko florпom
elemeпtu .
Populacjje ove vrste rasute su па vertjkal-
nom profilu od brdskog do subalpjпskog pojasa.
Najveca grupa populacjja пalazj optjmum za
zjvot u ekosjstemjma klase Festuco-Brometea,
odnosпo reda Brometalia erecti ј sveze Bromion
erecti. Karakterjstjёna је ј domjnaпtпa vrsta aso-
cijacjje Koelerietum pyramidatae Pavl. 1951,
koja se razvjja па serpeпtjпjtjma zapadпe Srblje
ј јstоёпе Воsпе. Мапје grupe populacija пala­
zjmo u subalpjпskjm rudjnama na karboпatjma
sveza: Festucion variae, Festucion bosniacae,
Festucion pseudoxanthinae i Festucion albani-
cae, kao ј u borovjm sumama reda Pinetalia
heldreichii-nigrae па karboпatjma ј serpeпtjnjtj­
ma.
lma siroku ekolosku valencu u odnosu па
svjetlo, toplotu, vodu, matiёпi supstrat ј tjpove
zemljjsta.
U mlaajm fazama razvjca, ovce је rado
pasu, а kasnije otvrdпe.

170
 LOLIUM
PERENNE L.
Fam. Роасеае

Engleski ljulj,
oblcni ljulj,
ljulj utrinac

Angleska ljuljka,
trpezna ljuljka

Англиски рајграс

Perennial Rye-grass
Raygrass anglais
Deutsches Weidelgras,
Englisches Raygras
Logliarella
Плевел многолетниu,
paurpac nастбищныu

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V- Vll
2n = 14 ; Н

Biljka sa rasirenim busenovima, 30-70 cm

visoka. StaЬijjka nerazgranata, glatka, ponekada
spljostena, uspravna ilj koljenasto ustajuca. Ljsnj
rukavcj glatkj, golj, najdonjj crvenj ; ljsne plojke
u pupoljku naborane, tamnozelene, dosta cvrste,
2-4 mm §jroke ; ligula kratka ј nesto vjse od 1
mm duga. Klas tanak, rastresjt, do 20 cm dug.
Klasjcj uspravnj, sa 6-16 cvjetova najcesce ;
osovjna jzmedu klasjca glatka ; pljeve vecinom
duze od donje pljevjce, 7-1 О cm duge, usjljene ;
donja pljevjca sa 7-9 nerava, 6-7 mm duga, 1,5
mm §jroka, tupa јјј §jljata ј uvjjek bez osja; gorпja
pljevjca sa 2 nerva, ро nervjma fjno ј gusto
trepavjcava; cvjetovj uspravnj. Rjede vjvjparna
Ьi ljka.
Nalazjmo је u Evropj, izuzev arktjcke oЬia­
sti, sjevernoj Afrjcj, srednjoj Azjjj, а unesena u
Sjevernu Ameriku ј Australjju ; ро autohtonom
arealu pripada evroazjjskom flornom elementu,
а prema recentnom arealu cjrkumpolarnom.
Ova §jroko rasprostranjena vrsta djferencjra
se па veljk broj populacjja, koje se mogu grupj-
satj u dvjje skupjne. Skupjne urbano-ruralnjh
populacjja, koje forsjra covjek zasjjavanjem , ga-
zenjem, dubrenjem ј slicnjm aktivnostjma ј koje
1. donji dio Ьilj ke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
З. klas, 4. klasic, 5. pljeva, 6, 7. dijelovi cvijeta
prjpadaju tercjjarnoj antropogenoj vegetacjjj reda
Plantaginetalia majoris nalaze optjmum u asocj-
jacjjj Lolio-Piantaginetum majoris, koja је subko-
zmopoljtskog rasprostranjenja ј vjeran pratjlac
ljudskjh naselja. Druga grupa populacjja zjvj u
antropogen jm sekundarnjm ekosjstemjma reda
Arrhenatheretalia, odnosno sveze Cynosurion
cristati, postjzucj najvjsu brojnost, pokrovnost,
vjtalnost ј produkcjju u asocjjacjjj Lolio-Cynosu-
retum crtistati, koja је takode vezana za uzu ilj
sjru okoljnu urbanjh ј ruralnjh naselja.
Veoma је dobra krmna ј odljcna hortikul-
turna vrsta.

171

1. donji dio Ыljke, 2, З. dio staЬijike i lista u regionu
ligule, 4. metlica, 5, 6. klasic
Bjljka sa jakjm ko~eпovjma ј stoloпjma du-
zjпe do1 m pokriveпjm ljuspama. StaЬijjka пај­
ёеsсе 20-80 cm vjsoka, sa vrlo kratkjm doпjjm
сlапсјта kojj su malo jzпad zeтljjsta, пajgornjj
ёlапаk vrlo је dug ј jde do jspod metljce, te se
doblva utjsak da је bez ёlапаkа (beskoljeпka) ;
па ёvorovjma kratkjh jпternodjja razvjjaju se
korjeпovj sa dопје ј pupoljcj sa gorпje straпe; u
pojedjпjm, пaduveпjm jпternodjjama пalazj se
rezervпa celuloza; gorпjj djo staЬia bez cvorova,
gladak, katkad do sredjпe opkoljeп rukavcem.
Osпove Jjstova u zemljjstu prosjreпe ј jako za-
deЬijale; Јјsпа plojka sa bjeljёastom sredпjom
prugom, 3-5 mm sjroka; Jjgula пedostaje; ulaz
172
MOLINIA
CAERULEA (L.)
Moench SUBSP.
CAERULEA
Fam. Роасеае
Modra beskoljenka
Modra stozka
Модра молиниа
Purple Moorgrass
Molinie Ыеuе
Pfeifengras
Gramigna liscia
Молиния голубая
S,H, BH,Sb, CG, Ma
VI - IX
2n = 36; Н
u rukavac sa gustjm dugjm dlakama. Metljca
uspravпa, do 40 ст duga, uzaпa, stegпuta kod
Jjvadskjh ј rasjreпa kod sumskjh forтj; graпe
metljce taлke, do 20 ст duge, uпazad hrapave.
Klasjcj 6-8 тm dugj, 1-6 cvjetпj, пajgornjj оЬlёпо
zakriljao, пајёеsсе plavjёastj а katkad ljublёastj
јЈј zeleпkastj, rijetko bjeliёastj; osпova klasjca sa
kratkjm dlakama; pljeve sa 1 пervom , 2-2,5 mm
duge, gorпja пesto duza ј poпekad sa З пerva ;
dопја pljevjca zasvoaeпo okruglasta, trbusasto
prosjreпa, s 5 пerava, 3-6 mm duga, bez osj па
vrhu ljublёasta ; gorпja pljevjca gola ј bez osj.
Aпtere tamпoljublёaste . Plodпjk sa dva tamпoc­
rveпa perasta zjga ; stublc па osпovj slabo za-
deЬijao. Plod slobodaп, malo savjjeп, sa maljm
stjtjcem ј Jjпeamjm hjlumom.
Rasprostraпjeпa је u Evropj, jzuzev juzпe
Sрапјје, juzпe ltalije ј Grёke , u maloj Azjjj, па
Kavkazu, u Sjblru ј u Sjevernoj Атегјсј; prjpada
sjeverпoevroazjjsko - subokeaпskom flornom
elemeпtu .
Qjfereпcjra se па vecj broj populacjja, od
kojjh јеdпа grupa пalazj пајЬоlје uvjete za zjvot
u asocjjacjjama sveze Molinion caeruleae, оdпо­
sпо reda Molinietalia, druga grupa u zajedпj­
cama reda Brometalia erecti, treca u okvjru reda
Nardetalia, ёetvrta u acjdofjJпjm sumama. lma
slabu krmпu vrjjedпost.
 NARDUS
STRICTA L.
Fam. Роасеае

Tvrdaёa, tipac

Volk, vrnuh,
scetinovka

Кртул, крт

Mat Weed-grass
Nard, nard raide
Gemeines Borstengrass,
Bocksbart
Cervino, Tondello
Белоус торчащиu

S, H, BH,Sb, CG, Ma
V- Vll
2n = 26, 30 ; Н

Biljka sa debelim, З-5 cm dugim podzemпim

rizomima, od kojih polaze brojпi zbljeпi vegeta-
tjvпj ј cvjetпi izdaпcj . Gusto zbljeпi buseпovj sa
staЬij ikam a duzjпe 1о-зо cm пајсеsсе. StaЬijjke
krute, uspravпe, samo па osпovi sa listovjma, u
doпjem dijelu glatke а u gorпjem hrapave,
zпаtпо duze od listova. Ljstovi пајсеsсе do 1о
cm dugj, sjvozeleпj ; dопјј reduciraпi па slamпa­
tobjelicaste i sјајпе ljuspe; gorпjj ljstovi sa vrlo
uskjm, cekjпjasto savjjeпjm, do 0,5 mm §jrokim,
па obodjma hrapavim, siljatim ј uspravпjm liska- 1. donji dio Ьiljke, 2. klas, З. dio klasa, 4. dio staЫjike
ma; ligula kratka, пај сеsсе do 2 mm duga, а i lista u regionu ligule, 5. klasiё
poпekada sasvim пedostaje. Klas је jedпostraп ,
jedпostavaп i taпak. Klasici do 12 mm dugi, vrlo
usko laпcetasti, dugo u sjljeпi , u raпijim fazama
razvica uspravпi а kasпije odstojeci, plaviёasti Vrstu ёiпi velik broj populacija koje su rasute
ili ljublcasti, ра zuti, posjedaпi па dvjema stra- od brdskog do subпivalпog pojasa nasih рlапiпа.
пama trostraпe osoviпe ; pljeve пedostaju , оdпо­ Najbrojпije i пajvitalпije, kao i пajproduktjvпjje
sпо zakГZijale i postoje samo sa jedпom пеја­ populacjje zjve u ekosjstemima acidofilпih livada
sпоm ljuspom па osoviпj klasa ; dопја pljevica brdskog i gorskog pojasa kojj pripadaju klasi
sa dопје straпe ravпa, sa З пегvа, cesto vrlo Nardo-Callunetea, оdпоsпо redu Nardetalia.
tamпa i suzeпa u krutu os; gornja pljevica 4 mm Veoma Ьгојпе i vitalпe, ali manje produktivne
duga i пјеzпо taпko kozasta. Stublc jedпostavaп , populacije zjve u subalpjnskom, alpinskom ј
а zig cjelovit. Plod sa З jvice, vreteпast, suzeп subпivalnom pojasu, u ekosistemima klasa Jun-
u stublc koji па пjemu ostaje i go. cetea trifidi ( = Caricetea curvulae), Rhodoreto-
Areal vrste obuhvata Evropu, sjeverпu Azi- Vaccinietea i Salicetea herbaceae.
ju, Kavkaz, Malu Aziju; pripada sjeverпoevroazij­ Као krma је veoma losa, јег sadГZj рuпо Si02;
skom florпom elemeпtu . korovska blljka.

17З
 PHLEUM
PRATENSE L.
Fam. Роасеае

Macji repak,
macica

Travniski macji rep

Ливадска
мачкина опашка

Тimothy grass,
Cat's tail grass
Fhleole des pres
Wiesenlieschgras,
Тimotheusgras
Coda di topo
Тimфеевка луrовая,
Аржанец луrобоu

S, Н , ВН , Sb, CG,Ma
V - IX
2n = 42 ; Н

nazuЬijena. Antere su ljublёaste . Plod loptast do

1. donji dio Ьiljke, 2. dio llske i rukavca sa ligulom,
з . klasolika metlica, 4, 5, 6. klasic, 7. tucak i lodikula
Bjljka sa ПJeZnlт korjjenoт . Busenasta.
StaЬio uspravno, 20-150 ст vjsoko. Ljstovj rav-
nj, blijedozelenj, 30-35 ст dugj, postepeno su-
zenj u vrh ; rukavcj goli, glatkj, donjj naduvenj а
najgornjj ne; ljgula gornjjh ljstova nesto duza, do
5 тт duga, а kod donjjh 2-3 тт duga, siroka.
Кlasolika тetljca uska, cjlindrjёna, 2-30 ст du- - proizvodjtj sorte sa vjsokjт prjnosoт ј visim
ga, 4-8 тт sjroka. rjjetko kratka, loptasta, naj-
cesce zelena, rjeёle ljublёasta. Pljeve 3-5 тт
duge, bjeljёaste, opnaste ј sa zelenjт grebenoт
па kоте su krute trepevjёave dlake ; donja
pljevjca sa 3-5 nerava, gola, odsjeёena ј па vrhu
jajast, 1,5-2 т т dug ; pljevjce cvrsto prjrasle uz
plod.
Rasprostranjena је u Evropj s jzuzetkom
arktjёkog djjela SSSR-a, u Maloj Azjjj ј sjevernoj
Afrjcj, а prenesena u Sjevernu Amerjku ј Austra-
ljju.
U okvjru ove vrste na prostoru Jugoslavjje
razljkujemo dvjje velike grupe populacija. od
kojih jedna nalazi optimum uslova za zjvot u
тezofilnjт livadaтa reda Arrhenatheretalia, а
druga grupa, znatno тalobrojnija, naseljava me-
zokserofilne livade ј pasnjake sveza Mesobro-
mion i Chrysopogoni-Danthonion calycinae. Ро·
pulacije prve grupe јтајu izuzetno vjsok znacaj
kao krma, Ьilo da su prjrodne jlj antropogenog
porijekla, dok su populacije druge grupe manje
znaёajne u tот pogledu. .
Zbog izuzetno vjsokjh krmnjh vrjjednostl
ёovjek је ovu vrstu odavno роёео uzgajati i
kvalitetoт. Tako је nas selekcionar Strelec Р.
iz Poljoprjvrednog instituta u Banjaluci ~roizve~
nekoljko kvalitetnih ј visokoproduktjvnlh sort1,
koje se kultivjraju preko livadskjh i pasnjackih
sтjesa sjroт Jugoslavjje ј jzvan nje.

174
 РОА
PRATENSIS L.
Fam. Роасеае

Livadna vlasnjaёa,
metlusica, prava
livadarka

Travniska latovka

Права ливадарка

Blue grass,
Kentucky Blue grass,
Bird grass
Paturin des pres
Wiesenrispengras
Gramigna dei prati
Мятлик луговоu

S, Н, ВН, Sb, CG, Ма

V - Vll
2n = 28-142 ; Н

Biljka sa buseпastim ili puzecim rizomima,

od kojjh cesto polaze izduzenj stoloпj . StaЫo
uspravпo, okruglo, glatko, u gorпjem djjelu bez
lisca. Listovj па staЫu 2-4 ; rukavci goli ilj dlakavj,
glatkj, na Ьоспј m jzdaпcima potpuпo zatvorenj;
liske ravпe jlj prevjjene, gole, kratko usjljene,
krute, sjvozelene, 2-4 mm §jroke ; ligula kratka,
odsjeceпa ilj jajasta, oko 1 mm duga. Metljca
prjje cvjetanja stegпuta, а za vrijeme cvjetaпja
rasjreпa, plavozeleпa ilj ljublcasta, do mrka;
graпe metljce hrapave, donje ро З-5 zajedno. 1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
Klasj(:j jajastj, пајсеsсе sa З-5 , а poпekada ј do З. metlica, 4. klasic, 5. donja pljevica
1З cvjetova, 4-5 mm dugj, zeleпj, prelaze па
ljublcasto; pljeve gotovo jednake, З-4 mm duge,
dопја sa 1 а gorпja sa З nerva, sjljate; donje
pljevjce kruto kozaste, duguljaste, gotovo tupe,
2-З mm duge, па osnovj sa vunasto-paucjna- Brojne populacjje ove vrste grupjsu se u
stjm cupercjma, а па lednoj straпj ј па obodпjm dvjje podvrste: Р. р. subsp. pratensis ј Р. р.
пervjma do sredjпe sa gustjm kratkjm dlakama. subsp. angustifolia {l.) Sm., od kojih prva nalazj
Cvjetovj povezanj cupercjma. Plod vretenast, optjmum uslova za zjvot u ekosistemjma klase
1,2-2 mm dug. Molinio-Arrhenatheretea, а druga u ekosjste-
Rasprostraпjena је u Evropj, па Kavkazu, mjma klase Festuco-Brometea. Tipicпa је podv-
u sjevernoj Azijj, Sjevernoj Amerjcj, sjeverпoj rsta brojnija ј produktjvnija, а jma ј znatno vecu
Afrjci ј Australijj ; ро osnovu prjrodnog areala krmnu vrjjednost, te spada u grupu nasjh najko-
prjpada evroazijsko - kontjпentalno-submedjte­ rjsnjjih trava za razvoj stocarstva, kako za napa-
raпskom florпom elementu, а ро osnovu recen- sanje stada, tako za sjjeno. Veoma se korjstj u
tnog- prjrodno-antropogenog areala supkozmo- raznjm livadskjm smjesama, dugotrajna је i
politskom. bujno se regenerise.

175

1. donji dio Ьiljke, 2. metlica, З. dio liske 1 rukavca sa
ligulom, 4. klasic, 5. cvijet, 6. pseno
Korijeп povrsjпskj, eksteпzjvaп . StaЬijjka
10-50 cm vjsoka, uspravпa , kruta, rjede ustaju-
ca, па osпovj sa lukovjёastjm zadeЫjaпjjma, u
gorпjem djjelu staЬijjka bez ljsca. Ljstovj 1-2 mm
sjrokj, па staЫu ravпj , а u rozetj savjjeпj ; rukavcj
golj; jzumrlj rukavcj па osпovj staЫa kozastj,
zadeЫjalj ј obrazuju lukovjcasto zаdеЫјапје;
ligula duguljasta, sjljata, do З mm duga. Metljca
rastresjta, do 8 cm duga, za vrjjeme cvjetaпja
ras jreпa, sa kratkjm, uspravпo odstojecjm graпa­
ma, koje su cesto vjjugave. Кlasj(:j duguljasto
jajastj, sa 4-10 cvjetova, zeleпj jlj prelaze па
ljuЬicastu boju. Pljeve do 4 mm duge, laпcetaste,
176
РОд BULBOSA L.
Fam. Роасеае
Lukoviёasta
vlasnjaёa,
lukoviёasta
livadarka
Cebulasta latovka
Луковиреста
ливадарка
Bulbous Meadow-grass
Paturin bulbeux
Knolliges Rispengras
Fienarola Scalogna
Мятли к л у ко вичныu
S, Н , BH, Sb, CG, Ма
IV - Vl
2n = 28, 42, 45 ; Н
na grebenu hrapave. Оопје pljevice duguljaste,
oko З mm duge, sjljate ј sa purpurпom mrljom
jspod kozastog vrha, rjede potpuпo zeleпe.
Rasprostraпjeпa је u sredпjoj ј juzпoj Evro-
pj, zapadпoj Azjjj, u SjЬiru ј u sjeverпoj Afrjcj;
prjpada medjteraпsko- submedjteraпsko- koпtj­
пeпtalпom flornom elemeпtu.
Вгојпе populacjje ove vrste rasute su па
vertjkalпom profjlu пas jh prjmorskjh рlапјпа, od
medjteraпskog do subalpjпskog pojasa. Najveca
grupa populacija zjvj u ekosjstemjma klase Brac-
hypodio-Chrysopogonetea, tj. u pasпjacjma ј
kserotermпjm ljvadama eumedjteraпskog , sub-
medjteraпskog ј medjteraпsko-moпtaпog poja-
sa, пајсеsсе па plicjm karboпatпjm tljma. Druga
grupa populacjja zjvj u stepskim ekosjstemjma
klase Festuco-Brometea, а treca u ekosjste-
mjma reda Trifolietalia parnassii, па makedoп­
skjm ј grckjm рlапјпаmа. Sredпje godjsпje tem-
perature па staпjstjma razljcjtjh populacjja пај­
сеsсе varjraju jzmedu 8 ј 18°С, а sredпja godj-
sпja relatjvпa vlazпost vazduha jzmedu 50 ј
60%.
Zпасајпа је krmпa Ьiljka u arjdпjm- prjmor-
skjm ј stepskjm podrucjjma; kultjvjra se u Ore-
goпu (USA).
 РОд
TRIVIALIS L.
Fam. Роасеае

Oblcna livadarka,
oblcna vlasnjaca,
petograna
metlusica

Navadna latovka

Обична ливадарка

Rough Meadow-grass
Paturin commun
Gemeines Rispengras
Spannochina,
Sciamonica
Мятлик обыкновенныu

S, H, BH,Sb, CG,Ma
VI-VIII
2n = 14 ; Н (СН)

Buseпasta Ьiljka sa пadzemпjm puzecjm

jzdancjma kojj se ukorjenjuju ј granaju. StaЫjjka
koljeпasto ustajuca, okrugla, gotovo do vrha
obrasla liscem, pod metlicom hrapava. Rukavcj
uпazad hrapavj; ljsпe plojke liпearne, ravпe, 1-4
mm sjroke, usjljeпe , jako hrapave, zeleпe; ljgule
makar kod пajgorпjih listova jako jzduzeпe, пај­
ёеsсе sjljate ј do 5 mm duge. Metljca duguljasta
jlj pjramjdalпa, do 20 cm duga, prava; graпe
metlice prije cvjetaпja uspravпe, zatjm strsece,
dопје ро З-5 zajedпo. Klasj(:j jajasti, oko 4 mm
dugj, sa пajvjse З -4 cvjjeta, пајёеsсе zeleпj,
rjeёfe svjjetlomrkj ili prelaze па ljublёasto ; pljeve
laпcetaste jlj jajaste, siljate, dопја 2, а gornja з
mm duga, gornja mпogo sjra ј jajasto siljata;
dопје pljevice duguljasto laпcetaste, taпko koza-
ste, zeleпe, ostro hrptaste ј usiljeпe, 2-2,5 mm
duge, па osпovj sa gustim ёupercjma paucjпa­
stjh dlaka, а па obodu ј leёfпjm пervjma sa
ргјliбпо jasпjm, kratkjm, srebrпastosjajпjm dlaka-
ma. Cvjetovj povezaпj ёupercjma dlaka. Plod
eljpsojdaп, sa lеёfпе straпe sa slablm zlijebom,
1,5 mm dug.
Rasprostraпjeпa је u cijeloj Evropi, sjever-
noj Azjjj, па Kavkazu, u sjevernoj Americj, Maro-
ku, Alziru ј Australjjj; prjpada sjeverno-evroazjj-
1. donji dio Ьiljke, 2. dio metlice, З. dio liske 1rukavca
sa ligulom, 4. klasi6, 5. donja pljevica
sko-subokeaпskom florпom elemeпtu, ро
osпovu autohtoпog areala, а ро osпovu receп­
tnog - prjrodпo-aпtropogeпog subkozmopolit-
skom.
Вrојпе populacjje ove vrste rasute su ро
ekosjstemjma hjgrofjlпjh, hjgromezofjlпjh ј mezo-
fjlпjh ljvada ј pasnjaka klase Molinio-Arrhenathe-
retea. Jedna grupa пајЬоlје uslove za zjvot
пalazj u asocjjacjjama sveze Calthion, druga u
zajedпjcama sveze Filipendulo-Petasition, а mа­
пје Ьrојпе populacjje пalazjmo ј u aпtropogeпoj
tercjjarnoj vegetacjjj sveza Sysimbrion ј Polygo-
nion avicularis. Dobra је krma u svjezem staпju.

177
 TRISETUM
FLAVESCENS
(L.) Beauv.
(Т. pratense Pers. )
Fam. Роасеае

Zlatnozuti ovsik,
zlatnozuta zoЬika

Zlatni ovsenec

Жолт овсик

Yellow Oat grass,

Golden Oat grass
Avoine jaunatre
Goldhafer
Gramjgna Ьionda
Трищетинни к луговой
Овсец золотистыО

S, Н , ВН , Sb, CG, Ма
V - V\1
2n = 24, 28 ; Н

Klasjci sa 1-4 cvjjeta, 5-8 mm dugj, ргјје cvjeta-

1. donjj djo Ьiljke, 2. met\jca, З. djo \jske ј rukavca sa
\jgulom, 4. klasjc, 5. vrh donje pljevjce ј upredenj dio osj
Rjzom puzecj sa kratkjm stoloпjma. StaЬio
uspravпo, 30-80 cm vjsoko, гједе па osпovj
koljeпasto savjjeпo , sa 4 cvora, od kojjh је
пajgornjj bez rukavca, па cvorovjma cesto dlaka-
vo, а jspod metljce sasvjm golo. Rukavcj sa
taпkjm mekanjm dlakama, hrapavj jli golj ; ljsne
ploce ravne, odozgo nesto јасе , а odozdo slablje
dlakave; ligula 1-2 mm duga, па vrhu росјјера­
па. Metljca veljka, duguljasta, rastresjto rasjrena,
do 20 cm duga, u pocetku ј poslije cvjetanja
uska, tanka, stegnuta ј sa mпogo klasjca ; grane
metljce njezne, slabo hrapave jlj skoro glatke.
nja okruglastj, а za vгjjeme cvjetanja §jroko
rasjгenj ј tada zelenj ј zlatnozutj; osovjna klasjca
sa vrlo kratkjm dlakama. Pljeve krace od cvjeto-
va; donja sa 1 nervom ј oko 4 mm duga, а gornja
sa З nerva ј dvostruko duza. Snopjcj dlaka jspod
t vjetova vrlo kratki, а jspod najdonjeg cvjjeta
skoro potpuno nedostaju. Donja pljevjca gola,
sa 5 nerava, na dva djjela rascjjepljena sa vrhom
kojj se zavrsava savjjenjm osjem, do 7 mm
duga. Gornja pljevjca tanko kozasta ј sa 2 hrpta.
Plod go ilj sa paucjnastim dlakama.
Rasprostranjena је u srednjoj ј juznoj Evro-
pj, na Kavkazu, u Alzjru, Maroku, srednjoj Azjjj
ј Sjevernoj Amerjcj ; ргјраdа prealpsko-submedj-
teraпsko-subatlantskom flornom elementu.
Optjmum uslova za zjvot nalazj u asocjjacj-
jama sveze Polygono- Trisetion flavescentis, а
ucestvuje ј u graдj nekjh asocjjacjja sveze Arrhe-
natherion e/atioris, odnosno reda Arrhenathere-
talia.
Daje kvalitetnu krmu, kako u svjezem stanju
tako ј u sjjenu.

178
LITERATURA, SKRACENICE IMENA CITIRANIH AUTORA
INDEKS ASOCIJACIJA, RJECNIK BOTANICКIH TERMINA,
REGISTRI
 LITERATURA

ADAMOVIC, L., 1909: Die Vegetatioпsverhaltпisse der Balkaпlaпder (Masische Laпder) , Leipzig.
АНДРЕЕВА-ФЕТВАДЖИЕВА, Н., 1973: Борба с плевелитте, София.
ASCHERSON, P.F.A. & GRAEBNER, К, О, P.D. 1896-1938: Syпopsis der mitteleuropaicheп Flora.
Ed. 1, Leipzig.

ВАСА А , R., 1950: Prilog pozпavaпju vegetacije pretplaпiпskih travпjaka Makedoпije. Godiseп
zbornik па Zemjodelsko-sumarskiot fakultet па Uпiverzitetot, Zemlodelstvo, Х, Skopje.
ВЕСК, G., 1890-1893: Flora vоп Nieder-Osterreich, Wieп.
ВЕСК , G., 1903-1~27 : Flora Воsпе, Hercegoviпe i Novopazarskog Saпdzaka, 1- 2, Sarajevo, Beograd
ВЕСК , G. & MALУ, К. , 1950 : Flq_ra Воsпае et Hercegoviпae, 4, Sympetalae 1, 1-72, Sarajevo.
ВЕСК, G., Maly, К. & Вјеlёiё, Z. 1967: Flora Воsпае et Hercegoviпae 4, Sympetalae 2 :1-110,
Sarajevo.
ВЕСК, G., MALY К. & BJELCIC, Z. 1974: Flora Воsпае et Hercegoviпae 4, Sympetalae 3 :1--83,
Saraj evo.
ВЕСК, G., MALY, К. & ВJELCIC, Z. 1983 : Flora Воsпае et Hercegoviпae 4, Sympeta/ae 4 :1-188,
Sarajevo
BJELCIC, Z., 1966: Vegetacija pretplaпiпskog pojasa рlапiпе Jahoriпe. Glasпik Zemalj. muzeja BiH
u Sarajevu, Prirodпe пauke, Sarajevo
BLECIC, V. & LAKUSIC, R., 1967: Prodromus Ьiljпih zajedпica Crne Gore, Glas. repuЫ. Zavoda
zast. prirode Prirodпjaёkog muzeja Тitograd, 9, 57-98, Тitograd.
BLECIC, V. & ТАТIС , В., 1964: Acidofilпe livade i pasпjaci па plaпiпi Goliji. Glasпik Prirodпjackog
muzeja u Beogradu, 19, 89-94, Beograd.
BOHINC, Р . , 1979: Sloveпske zdravilпe rastliпe, Mladiпska kпjiga, LјuЫјапа.
BONNIER G. Е. М . 1911-1935: Flora complete illustree еп Coulers de Fгапсе, Suisse et Belgique,
1-XII, Paris.
BONNIER, G. & LAYNES, G de., 1962: Flore complete portative de la Fraпce de la Suisse et de
la Belgique, Paris.
BRAUN- BLANOUEТ, Ј., 1950; Ubersicht der Pflaпzeпgesellschafteп Ratieпs (IV), Vegetatio, Vol.
11, Haag.
BRAUN-BLANOUEТ, Ј ., 1964: Pflaпseпsoziologie. Dritte Aufl. Spriпger-Verl. Wieп-New York.
BRIOSI, G.: Atlaпte Botaпico , Secoпda Edizioпe, Urlico Hoepli, Milaпo.

CINCOVIC, Т., 1956: Livadska vegetacija u reёnim dolinama Zapadпe Srblje, Dokt. disert., ZЬorn .
radova Polj. fak. 1-62, Beograd
CINCOVIC, Т., 1956: Тipovi livada u Posaviпi, ZЬorn. radova Polj. fak. IV, 1, Beograd.
CINCOVIC, т. & KOJIC, М ., 1956: Neki tipovi livada i pasnjaka па Divcibarama, Zborn. radova
Polj. fak. IV, 2, Beograd.
CINCOVIC, Т. & KOJIC, М., 1962: О livadskoj zajednici Danthonietum ca/ycinae u zapadnoj Srblji.
Arhiv za Poljoprivredne пauke, (47), 3-12, Beograd.

CANAK, М., PARABUCSКI, S. & KOJIC, М. , 1978: llustrovana korovska flora Jugoslavije, Novi
Sad.
C ERAVSКI , Р. , 1949 : Sistematika Ьiljaka, Beograd.

DANON, Ј ., 1960: Fitocenoloska ispitivanja livada tipa Agrostidetum vulgaris i Poterieto-Festucetum

vallesiacae u okollпi Krivog Vira. Arhiv Ьiolos~ih пauka, (_1- 2),_1:-9, Beograd. ... . .
DIKLIC, N. & Nlkolic, V., 1964: О nekim zajedn1cama pasnJaka 1 l1vada па SvriJISklm plan1nama.
Glasnik Prirodnjackog muzeja, 19, 65--88, Beograd.
DIKLIC, N. & NIKOLIC, V., 1972 : О nekim livadskim zajednicama iz E>erdapske klisure, Glasn.
Prirodnjackog muzeja, serija В, 20, 57-76, Beograd.
DIZDAREVIC, М :, 1974: Rjeёnik ekologije, Sarajevo.
DOMAC А . 1950: Flora za odreдivanje i upoznavanje Ьilja, Zagreb.
оомдс : R.• 1973: Mala flora Hrvatske i susjednih podrucja, 1-543, Skolska kпjiga, Zagreb.

181
EIORE>EVIC, V., 1951 : Livadarstvo s pa~njarstvom, Beograd.

EHRENDORFER, F .• 1973: Liste der Gefasspflanzen Mltteleuropas, Graz.

FIORI, А. , 1923-1929: Nouva flora analitica d' ltalia, Bd. 1-2, Firenze.

FRITSCH, К. & GJURASIN, S. 1941 : Prirodopis Ьilja, Zagreb.

GAJIC, М., 1954 : Sumske i livadske fitocenoze Kosmaja. Arhiv Ьioloskih nauka, 1- 2, 145-160,
Beograd.
GIL, N. Т. & VEAR, К. С . 1958: Agrjcultural Botany, London.
GLIGIC, V. 1954: Etjmoloski botanicki recnik, Sarajevo.
GOSTUSКI А. 1969 : Leёenje lekovitim Ьiljem, Beograd.
GREBENSCIKOV, О. & al., 1956: Hole juznej ёasti Vel'kej Fatry, Slovenska Akad. vjed., Bratislava.
GRLIC, LJ. 1980: Samoniklo jestjvo Ьilje. Prosvjeta; 1-335, Zagreb.

HEGI, G., 1906--1931-1966: lllustrierte Flora von Mjttei-Eurpa, Munchen.

НАУЕК, А. , 1924-1933: Prodromus Florae Paninsulae Balcanicae 1-З. (jn Feddes Repert. Beih.,
30), Berlin-Dahlem.
HOLMGREN, Н . 1958: Weeds of Utah, Utah State Unjversjty_
HORVAT, 1., 1931 : Brdske livade ј vristine u Hrvatskoj, Acta. Bot. Unjv. 7, 76--90, Zagreb.
HORVAT, 1., 1949: Nauka о Ьiljnjm zajednjcama, Zagreb.
HORVAT, 1. 1960: Pretplanjnske ljvade ј rudjne planjne Vlasjc u Bosnj. 8joloski glasnik, 13, 2- 3,
113-157. Zagreb.
HORVAT, 1. 1962: Vegetacjja planjna zapadne Hrvatske. Prjrodoslovna jstrafjvanja, Jugosl. akad.,
30, Acta Ьiologjca, 2, Zagreb.
HORVAT, 1., 1962: Ovjje znaёajne dolinske livade gorskjh krajeva Hrvatske, Veter. arh. XXXII,
129-143, Zagreb.
HORVAT, 1., GLAVAC, V. & ELLENBERG, Н . 1974: Vegetatjon Sudosteuropas Geobot. selecta
4. Gustav Fjscher Verlag, Stuttgart.
HOAVATIC, S., 1934: Flora ј vegeracija otoka Paga. Prirodosl. jstraf. Jugoslav. akad. znan. umjetn.
19, 116--732, Zagreb.
HORVATIC, S. 1954: llustrjranj biljnar, Zagreb
HORVATIG, S., 1956: Fjtogeografsko rasёlanjenje krsa Hrvatske ј susjednjh podruёja Jugoslavije,
Krs Jugoslavjje 5, Split.
HORVATiё, S., 1963 а: Vegetacijska karta otoka Paga s opcim pregledom vegetacijskjh jedinjca
hrvatskog primorja. Prjrodosl. istrafiv. Jugoslav. akad. znan. umjetn. 33, Acta Biol. 4, Zagreb.
HORVATIC, S., 1963 Ь : Biljnogeografski polozaj i rasclanjenje naseg primoф u svjetlu suvremenih
fitocenoloskih istrafivanja. Acta Bot. Croat. 22, Zagreb.
HORVATIC, S., 1964: Fitocenoloske jedinice vegetacije krskog podruёja Jugoslavjje kao osnova
njegovog rasёlanjenja. Acta bot. Croat. Vol. exstraord., 15-34, Zagreb.
HORVATIC, S., TOMAZIC, G., 1941 : Travniska vegetacija reda Arrhenatheretalia v njzjnskem pasu
Slovenije. Zborn. Prirodoslov. drustva 2, 68-75, Ljubljana.
HORVATIC, S. & TRINAJSTIG, 1. (eds.), 1967-1981 : Analitiёka flora Jugoslavije 1. Zagreb.

ILIJANIC, LJ., 1957: Ekolosko fjtocenoloska istrafivanja livada u Hrvatskoj, Acta Bot. Croat.
Vol. XVI, Zagreb.
ILIJANIG, LJ., 1965 : Recherches phytosocjologjques et ecologjques dans les prajгjes de 1' Arrhenat
hвrion de Lattes (Herault). Comm. SIGMA 173, Acta Bot. Croat., 24, 47-67, Zagreb.
ILIJANIC, LJ., 1968: Die Ordnung Molinietalia in der Vegetation Nordostkroatjens, Acta Bot. Croat.
26--27, Zagreb.
ILIJANIC, LJ., 1969: Das Trifolion pallidi, ein neuer Verland der Ordnung Trifolio-Hordeetalia H-ic.
Acta Bot. Croat. 28, Zagreb.
ILIJANIC, LJ., GAZI, V. & TOPIC, Ј .• 1972: Grasslands Containing Chrysopogon gryllus in
Contlnental Regions of West Croatia, Acta Bot. Croat., 31 , Zagreb.
ILIJANIC, LJ. & SEGULJA, N., 1978: Zur Pflanzensozjologischen Gljejderung der Glatthaferwiesen
Nordostkroatiens, Acta Bot. Croat. 37, Zagreb.

JAKOVLJEVIC, S., 1962: Sistematjka lekovjtih Ьiljaka, Beograd.

JASMAK, К. , 1980: Medonosno bllje, Nollt, Beograd.
JAVORKA, S .• 1925: Magyar Flora (Fiora Hungarjca), Budapest.
JAVORКA, S. & Csapody, V. 1975: lconographia Florae Partls Austro-orientalis Europae Centraljs,
Budapest
йОРДАН О В, д. & ал., 1963-1982: Флора на Народна Реnублика България 1 - Vlll, СОФИЯ.
JOSIFOVIC, м. , 197D-1996: Flora SR SrЬije, tom 1-Х. Srpska akad. nauka ј umetn., Odeljenje prir.
- matem. nauka, Beograd.

182
JOVAN~~IC, В. & al., 1986: PRODROMUS PHYТOCOENOSUM JUGOSLAVIAE ad mappam
vegetatюn1s m 1 : 200 000, Nauё. vece Veget. karte Jugoslavjje, BriЬir-llok .
JOVANOVIC, В. & al., 1986: Prirodna potencijalna vegetacija Jugoslavjje Nauc. vece Veget. karte
Jugoslavjje, LjuЬijana. '
JOVANO~IC-DUNJIC, R., 1954 : О fjtocenozi дipovine (Chrysopogon gryllus) u jstoёnoj Srbljj.
ZЬorn1k radova lnstituta za ekologjju ј Ыogeografiju , knj. 5, 1- 18, Beograd.
JOVANOVIC-DUNJIC, R., 1955 : Tipovi pasnjaka ј livada Suve planjne. Srpska akad. nauka i umetn.
lnstjtut za ekologjju ј Ыogeografiju 6,2 , 1- 104, Beograd. '
JOVANO~IC-DUNJIC, R., 1956: Тipovi pasnjaka ј livada na Rtnju. Srpska akad. nauka ј umetn.
Zbom1k radova. lnstjtut za ekologjju ј Ыogeografjju , 7,1. Beograd.
JOVANOVIC-DUNJIC, R., 1957 : Tipovj doljnskjh ljvada Jasenjce, Arhiv. Ыоl. nauka, IX, 1-4,
Beograd.
JOVANOVIC-DUNJIC, R., 1958: Tjpovj moёvarne vegetacjje u Jasenjcj. Ztюrnjk radova Bjol.
jnstjtuta NR SrЫje, 2, 1-36, Beograd.

KLAPP, Е. 1938 : Wjesen und Wejden. Verlag Paul Parey, Berljn,

KLAPP, Е. 1965: Taschenbuch der Graser, Berlin
KLAPP, Е., 1974 : Tashenbuch der Graser, Verlag Paul Parey, Hamburg.
KOJIC, М ., 1957: Chrysopogono-Danthonietum calycinae-nova sveza u redu Festucetalia va/esiacae
Br. - Bl. & Тх. Zbornjk radova Poljoprjvrednog fakulteta, 2, 51-55, Beograd.
KOJIC, М ., 1959: Zastupljenost, uloga ј znaёaj djjpovjne (Chrysopogon gryllus) u ljvadskim
fitocenozama zapadne SrЫje . Arhiv za poljoprjvredne nauke, 37, 3-46, Beograd.
KOJIC, М . & IVANOVIC, N., 1953: Fitocenoloska istra.Zivanja livada na juznim padjnama Maljena,
Zbor. radova Polj. fak. 1, 1, Beograd.
КОМАРОВ , Л. В . & ал., 1934-1964: Флора СССР, Вол. 1. ХХХ, Москва- Ленинград.
KOVACEVIC, Ј ., 1959 : Pregled tipova travnjaka s agroekoloskog gledjsta podruёja Ыvsjh bosanskjh
kotara Sanskj Most, Mrkonjjc Grad, Bosanskj Petrovac ј Ljjevca Polja. Godjsnjak Bjol. jnst. Unjv.,
Xll 1-2 Sarajevo.
KOVACEVIC, Ј . , 1967: Travnjacj, Poljopr. encjklopedjja 111, Jugosl. leksjkografskj zavod, Zagreb.
KOVACEVIC, Ј . 1971 : Poljoprjvredna fjtocenologjja, Zagreb.
KOVACEVIC, Ј. 1976: Korovj u poljoprjvredj, Zagreb.
КУЛъТИАСОВ, М. В., 1955: Ботаника, 11- Систематика растениu , Москва.
KUSAN, F., 1956: Ljekovjto ј drugo korjsno Ыlје . Poljoprjvrednj nakladnj zavod, Zagreb.
KVAКAN, Р. 1947: Trave, Zagreb.

LAKUSIC, R. , 1964: Seslerietalia comosae Ordo novus der Caricetea curvulae Br.- Bl. 26, auf dem
BalkangeЫrges. Mjtt. Ost. alp. - djn. Sect. Heft 5, Glagenfurt.
LAKUSIC, R., 1966: Vegetacjja ljvada ј pasnjaka na planjnj Bjelasjcj. Godjsnjak Bjoloskog jnstjtuta
Unjverzjteta u Sarajevu, XIX, Sarajevo.
LAKUSIC, R., 1967: Crepidetalia dinaricae Ordo, novus der Elyno-Seslerietea Br. - Bl. 48 auf dem
sudбstljchen Qjnarjden. Mjtt, Ostalp. - djn. Sect., Heft 8, Wjen.
LAKUSIC, R., 1968 : Planjnska vegetacija jugojstocnjh Ojnarjda. Glasnjk. RepuЫ. zavoda za zastjtu
prirode, 1, Titograd.
LAKUSIC, R., 1969: Fjtogeografsko rasёlanjenje visokjh Dinarida. Acta Bot. Croat. XXVIII, Zagreb.
LAKUSIC, R., 1969: Planinska vegetacjja Prokletjja. Zbornjk rezjmea 11 kongresa Ьiologa Jugoslavjje,
Beograd.
LAKUSIC, R., 1969: Vergleich zwischen den Elyno-Seslerietea Br. - Bl. 49 der Apenjnen und der
Dinariden. Mjtt. Ostalp. - din. Sect., 9, Camerjno.
LAKUSIC, R. , 1970: NatOrlichen und antropogenen Hohengrenzen jn den sudбstljchen Ojnarjden,
Mjtt. Ostalp. - djn. Sect., Heft 1О, lnsbruck.
LAKUSIC, R., 1970: Florjstjcke rijetkosti ј vegetacjjske zakonitostj planjne Hajle (2400 m.s,m.).
Glasnjk RepuЫ. zavoda za zastitu prjrode, br. З, Tjtograd.
LAKUSIC, R., 1970: Qje Vegetatjon der sudбstljchen Ojnarjden, Vegetatjo, XXI, Fasc. 4-6, Тhе
Hague.
LAKUSIC, R., 1973: Qje resultatae der autбkologjschen und synбkologjschen an den sudбstljchen
Qjnarjden, ЕСООР, Bratjslava.
LAKUSIC, R., 1974: Specjfjcnosti flore i vegetacije Komova i Prokletija, Zbornik radova sa
Sjmpozjjuma о flori ј vegetacijj jugojstocnjh Dinarida, Tokovj 9, lvangrad.
LAKUSIC R., 1976: Prirodnj sjstem tala u prirodnom sjstemu geoЫocenoza na Dinarjdjma, ZЬornik
refer~ta v kongresa Jugoslovenskog drustva za proucavanje zemljjsta, Sarajevo.
LAKUSIC, R., 1976: Prjrodnj sistem geoЬiocenoza na planinama Dinaгjda. Godjs. Bjol. jnstjtuta
Unjverzjteta u Sarajevu, XXIX, Sarajevo.
LAKUSIC, R., 1977: Struktura i dinamika ekosjstema ёovjekove sredjne na jugojstocnlm Ojnarjdlma,
Zbornjk radova sa Sjmpozjjuma Crnogorske akad. nauka u Herceg Novom.
LAKUSIC, R., 1980: Ekologija Ыljaka, Svjetlost, Sarajevo.

183
LAKUSIC, R., 1982 : Planinske Ыljke, Sarajevo.
LAKUSIC, R., 197З : Narthecietalia Ordo novus der Scheuchzerio- Caricetea fuscae Nordh. З6. ln
den sudeuropaisch~n Geblrgen, Berichte des Geobotanlsches lnstilut der ЕТН, 51 , ZOrich.
LAKUSIC, R., Bjelcic. Z., Silic, С .. Kutlesa L., Misic, lj. Gгgic, Р .. 1969 : Planinska vegetacija
Magliёa, Volujaka ј Zelengore. Radovi Akad. nauka i umj. BiH, posebna izdanja, Xl, Od]elj.
prirod. i matema\. nauka, З, Sarajevo.
LAKUSIC, R., Pavlovic, D. & Abadzic S., 1977: Uticaj antropogenih faktora па strukturu ј dinamiku
ekosistema ёovjekove sredine u podruёju centralne Bosne, nauёni skup ..тehnoloskl progres,
ljudske slobode ј zastjta ёovjekove okoline«, 2, Sarajevo.
LAKUSIC, R., & PULEVIC, V., 1977; Makrofitocenoze kao lndikatoгj degradjгanosti ёovjekove
sredine, Zbornik radova sa Simpozijuma Crnogoгske akademije nauka u Herceg Novom.
LAKUSIC, R., & al., 1977: Prirodni potencijali ljekovjtjh, vitamjnoznih ј jestjvih divljih Ьiljnih vrsta
na jugoistoёnim Dinaridima, Zbomik radova sa Simpozijuma Crnogorske akad. nauka u Herceg
Novom.
LAKUSIC, R., & al., 1978: Prodromus Ьiljnih zajednjca Bosne ј Hercegovine, Godisnjak Biol. jnst.
Unjverz. u Sarajevu, Vol. ХХХ, 1-87, Sarajevo.
LAKUSIC, R.• & al .. 1979 : Struktura i dinamika ekosistema planine Vranice u Bosnj, ZЬornjk radova
11 kongresa ekologa Jugoslavjje, 1, 605-714, Zadar.
LAKUSIC, R., & al., 1982: Ekosistemj planine Vlasjё, Bjlten Drustva ekologa ВјН, Ser. А - ekoloske
monografije, 1, 1, 7-1З1 , Sarajevo.
LAKUSIC, R., & al. 1987: lndjkatori stanja zivotne sredine, Bilten Drustva ekologa BiH, Serija А
- ekoloske monografije, 111, З, Sarajevo.
LAKUSIC, R., & al. 1987 : Pregled nesumskjh ekosjstema Nacjonalnog parka Sutjeska, Bilten Drustva
ekologa BiH, Sегјја А - ekoloske monografije, Vol. 4, Sarajevo.
ЛАРИН, И . В., 1950-1956: Кормоные растения сенокосов и nастбищ СССР , Том 1 - 111,
Москва - Ленинград.

MAJOVSKY, Ј . & КRЕЈёА, Ј ., 1970: Rastliny vбd moёvarov а IUk, Obzor, Bratjslava.
MARKOVIC, LJ., 1978 : Travnjacka vegetacjja sveze Agropyro-Rumicjon u obalnom pojasu Save
u Hrvatskoj, Acta Bot. Croat. З7, Zagreb.
MARTINёiC, А., & SUSNIK, F., 1984: Mala flora Slovenije. Praprotnjce in semenke.
Driavna zalozba Slovenije, LjuЫjana.
MAYER, Е. , 1952: Seznam praprotnic in cvetnic slovenskega ozemlja. SAZU, LjuЫjana
MEUSEL, Н . , 194З : Vergleichende Arealkunde, 1, 11, Berlin - Zehlendorf.
MEUSEL, Н . , JOGER, Е. , WEINERT, Е. , 1965: Vergleichende Chorologje der Zentraleuropaischen
Flora, Jena.
МИЦЕВСКИ , К. , 1964; Тилолошка истражувана на вегетацијата на низинските ливади во
Македонија, Годишен зборник на Природно - математички факултет на Универзитет во
Скопје , 15, З , Скопје.
MISIC, LJ., 1984 : Vegetacjja livada ј pasnjaka na planjnj Treskavici. Doktorska djserta-
cija, Prirodno-matematjёki fakultet, Sarajevo.
MISIC, V., 1964: Ekoloski faktori ј njjhov znaёaj za Ьiljnj svet, Beograd.
MISIC, v . & al., 1978: Biljne zajednjce ј stanista Stare planjne. Srpska akad. nauka ј
umetn. DXI, Beograd.
MISKOVIC. В. , 1986 : Krmno Ьilje, Nauёna knjjga, Beograd.

NESTOROV, V., 1959 : Prjlog poznavanju prjvredne vrjjednost~ planin~ko~ pasnjaka Lj~buse,
sa posebnjm osvrtom na Ьiljnu zajednjcu ~estu~etИ:m '?l!ngentls,. Veter~na~a. Vll_l, 1, _S~raJ_~vo.
NESTOROV. v., 1964: Prilog proucavanju nekJh zeiJastJh bJIJaka plan~nskog reJona LJubuse Ј ПJJhove
pogodnosti kao krme, Veterjnaria, 1з. 1, Sarajevo. _
НОВАК. Ф. А., 1976:: Иллuстрированная энциклопедия растениu . Артия, Праха.

OBERDORFER, Е. , 1962, 1970: Pflanzensoziologjsche Exkursionsflora. Юг Suddeutschland und dje

angrenzenden GeЫete, Stuttgart.
OCOKOLJIC, S., & al., 1964: Krmne Ьiljke, Zadruzna knjjga, Beograd.
OCOKOLJIC, S., & al .. 198З : Prjrodnj ј sejanj travnjaci, Beograd.

PAULINI, О. 1969: Flowers of Europe. London-New York-Toronto. . .

PAVLOVIC, Z., 1950: Pregled livada i pasnjaka Zlatjbora, Zborn. radova lnst. za ekolog. Ј bюgeogr.
1, Beograd. Х l k 1 · ь·
PAVLOVIC, z., 1951 : Vegetacija planine ZJatlbor. Zborn. rad. SAN 1, nst. za е о . Ј юgeogr.
2, Beograd. . . ь·l· k u · · в d
PAVLOVIC, s., & ZIVANOVIC, Р., 1982: Sistematlka lekovJIJh Ј Ја а, nJverzJ1е1 u eogra u,
1-287, Beograd. . . "'
PEТKOVSEK, v., 1974: Travniska zdruzba Bromo~Da_nthometum са/устав ;:,ugar. 1972 in njena
rasirjenost v Sloveniji. Biol. Vestn. 22, 29-37, LJUЬIJana.

184
PETRIC, М., 1969: Pregled slstema visjih rastlin, Univerza v LjuЬijani, Blotehnjska fakulteta, LjuЫjana.
PIGNAТТI, S., 1982: Flora d' ltafja, 1- 111, Edagricole, Roma.
PIZON, А., 1925: Anatomie et physjofogie vegetales, Parjs

RAUH, W., 1966: Unsere W jesenpflanzen, Winters naturwissenschaftliche TaschenbOcher, Heldel-

berg.
RESMERITA? 1., 1970 : Flora, vegetatia si potentjaful productjv ре masjvue Vliideasa, Editura
Academjej RepuЬijcjj socjafiste Romanja, Bukuresti.
RICHTER, М., & SEVERA, F. 1971 : Lecive rostlyn. Praha
РЫЧИН , Ю. В. ,
1948: Флора Гиrрофитов, Москва.
RITER-STUDNICкA, Н ., 1954: Flora ј vegetacija ljvada kraskih polja Bosne ј Hercegovjne,
Godisnjak Biol. inst. Univerz. u Sarajevu, V/1, 1-2, 25-109, Sarajevo.
RIТТER-STUDNICКA, Н., 1956, 1957, 1959, 1962: Flora ј vegetacija па dolomjtjma Bosne i
Hercegovlne, Godjsnjak, Biol. jnst. Univ. u Sarajevu, /Х, Х, Xll, Х/11 , Sarajevo.
RIТТER-STUDNICКA, Н., 1963: Biljnj pokrov па serpentinjma u Bosni, Godjsnjak Biol. inst. Unjv.
u Sarajevu, XVI, Sarajevo.
ROHLENA, Ј., 1942: Conspectus Florae Montenegrinae, Preslia, ХХ-ХХХ, Praha.
ROSE, F., 1983 : Wild F/owers, Frederjck Warne, London.

SAVULESKU, Т., & а/. 1951-1972: Flora RepuЬijcj Populare Romane, Т. 1-XII. Bucurestj.
SCHLOSSER, Ј. С. & VUKOTINOVIC, L. 1869 : Flora Croatjca, ZagraЬiae .
SELISКAR. А. & Wraber, Т. 1986: Travniske rastline па Slovenskem. Presemova druzba, LjuЬijana.
SIMONOVIC, О. 1943: Botanjka. Beograd.
SIMOI';JOVIC, D. 1959 : Botanicki reёnik, Naucno delo. Beograd.
SLAVNIC, 2:., 1949: Slatjnska vegetacija Vojvodjne . Arhjv za poljopriv. nauke ј tehnjku, З, 4, 1-180,
Beograd.
STANKOVIC-ТОМ/С, К. , 1975: Livadska zajednjca lnulo-Danthonjetum ca/ycinae u vegetacjjj
lbarskog Kolasjna ( Kosovo ). Ekologjja, 1О, 1, 1-22, Beograd.
STJEPANOVIC-VESELICIC, L., 1953: Vegetacjja DeliЬiatske pesёare, Poseb. jzd. SAN, knj. CCXV/,
Beograd.
STRASBURGER, Е., NOLL, F., & al., 1921 : Lehrbuch der Botanjk, Verlang von Gustav Fjscher, Jena.

SEGULJA, N., 1977: Nove jedjnjce sveze Calthion na podruёju Vukomerickjh gorica, Acta Bot. Croat,
vol. 36, Zagreb.
SEGULJA, N., & HRSAK, V., 1988: Prirucnik za fjtocenoloska ј ekoloska jstraijvanja vegetacije,
1-93, Zagreb.
SILIC, С., 1973: Atlas drveca ј grmlja, Sarajevo.
SILIC, С., 1977: Sumske zeljaste Ьiljke, Sarajevo-ZagreЬ-Beograd
SILIC, С., 1984: Endemicne Ьiljke, Sarajevo-Beograd.
SIMIC, F., 1980: Nase medonosno Ьilje Znanje. Zagreb.
SOSTARIC-PISARCIC, К., & KOVAtEVIC, Ј. 1968: Travnjacka flora i njene poljoprivredne
vrijednostj, Zagreb. .
SUGAR, /., 1972 : Dvjje nove Ьiljne zajednice u Samoborskom poiJU. Acta bot. Croat., 32, 197-201,
Zagreb.

ТНОМЕ, О., W., 1975: Lehrbuch der Botanik, Сб/n.

THOMEN, Е. , 1967: Taschenatlas der Schwejzer Flora, Basei-Stuttgart.
THURZOVA L., & KRESANEK, Ј. & а/ ., 1971 : Ма/у at/as lecjv)'ch rastlin, Osveta.
TRINAJSTI<~. 1., (ed.), 1975-1983 : Analiticka flora Jщ~oslavjje 2.,(1-З),_ Zagre~. . . . .
TRINAJSTIC, 1., & SUGAA, /., 1972 : Prjfog poznavanJu vegetaCIJe suh1h travnJaka na plan1n1 D1nar1
u Hrvatskoj, Acta Bot. Croat. 31 , 165-171, Zagreb.
TAINAJSTIC, 1. & а/., 1981 : Prjfog poznavanju floristlckog sastava i rasprostranjenosti as. Bromo-
Danthonietum alpinae Sugar u gorskjm predjelima Hrvatske, Acta Ьоt. Croat. Vol. 40, 155-163,
Zagreb.
TUCAKOV, Ј., 1971 : Leeenje Ьiljem, Beograd.
TUAINA, В., 1952: Uvade ј pasnjacj, 11, Zagreb.
TUTIN, т. G . & al., 1964-1980: Flora europaea 1-5. Cambridge, University Press.

V/SIANI, А. , 1842- 1852: Flora Dalmatjca, 1- 111, Upsiae.

WEТТSTEIN, А. , 1935: Handbuch der Systematisvhen Вotanjk, V/1, Leipzig- Wien.

185
 SKRACENICE IMENA CIТtRANIH AUТORA
4Nvtч tht ~ ;tth' k щr~

All,: •\t 1 1 'INI К ( 1; . Э lt\04), ~ t\ 1\Sc 1 t""t \1)\kt' tl 1t'lfHIO (lt \Щ;\)
•\tl\~'· ,jjt1l,t .. FI\\1!\ Pt'\Jt: IH )1\\,\t\ ' " ( 1..~ \ 1 dl
At ·:щ~. \ 1\t\' • .-\r ,tn~lt. l1\ ЛRСЛN ,f;LI. :.. ( lt\4(} 1~t'1 ), t.tiiJI\11~1-.t Ь..'l tr\tt'.\1 Atll !t tf(t kt
..~. чщ~щ ft ' ~1, н,, Н 1 ' lt.tlt.ш '" ( 188. )
8 tkc: r : Љ\1\ Н. ,l i ( 18..~4 Н}. 1). l\t1Sk1$ Kt w Htчt \IШitl\ tl 1t 11d 1111
8 r11.: i"Лt-11 LIN(~ . ~llt 111 •lt \)\tllt Ь ( 1 7~ 16 r ~). щtl\t't:tlt t~JI.t p/'\)lt :.ю1 t'( t.юl\o.tl , dнt 1-.lt,
\ 1\,Юit)., ,1 \11,, \.1 :\ tt\1\~)t IHI '-'' ill1t 1818 1$\t ~1\ Ю (t1 St. 111$1-.t ~~~ 1,,\ \ l t /\lbtt\1, 1 lt .'\11\,\ltl
't'l·" 1) ~~ d~t>llll)ы ''t' 1111 1tb11~ .\~ ншl1$ '" щs Ltbшnlt'l .. ( \8:'0) 1 ... ~, 11 'l11t1Ь\'' dltl '~'''~' ", ·lt
/ \ШНt " \ lt\1~)
Bt mh.: R •1NHЛRDI . ·"-''' щ11 ,Ј t Ь \ 1,· ,·4 t ~(H, pt\-1ft ~~ t )\ tnll\t' 11 € t1шш 1 p1$,tt' t\t lo.rl1
l t 11\11.'1-.11\ dt~ 1\
8\t' Ь. : MЛRs~~н L \ ВЉЈ1 RSl EIN. Fnd11 •lt t\tl~}\.1$\ ( 11't>8 1Э.'t') Љ 1tl11 11 Nft11t1,t~;lo.l?t. lo..t$t11ft1
1\l$1-.1 ,1,: " 11 '"111 t~Ф.t:1v.'"" "'' ~~~ ",v~ ,:
1 ,,,ш\~s Лttll.l dj~_lt\ ..н,)' ·' t щщ~ ' ·\·,ю,•. ,$•··'"
p$t ~ \t\ IЪ}) , \.Ј \11 "11)1gt 1 1.i1Щ1ih dtt.l \,
Blt: lclc : H,ILL 1 dt .~tl\"''· $ \11\)t.\$1-.1 t t \1\t н : t111t~l-.t 1 :~.~m,\IJ$I-.Q9 11\\/:t 1t \t $ ,tt,\lt,\tl ,
pl$(tt' l\f\: ~"1\ Љ.·ч 1$tl~ 1-.111 1 111t :'\ 111.: k)S\..Ih 1,, ј V,\ : \ lt. lllt.'ltljtr R~,,~ 1 Htil ::t~}t 11\t.
Bltc 1с: I~Lt с. 1 .tl-. \~1t.IIН1.,_ Vtl \llt.' t 1~ 1 1 1981 ). р1 )ft $ 1 00\ttt,ll-.t n t Ur\t\ t'' :tlt ltr 11 ~t~r tdll
Рl:џ~· bt\\jl\lh ltl\ :-t 1\1: 1 slo.\1\. 11 11$1\t't.Љ 1 bl~'\$1$\t.lt\ \1$klh 11\t1t1~\t ,') t 1\dt 1\\1 111111 1 '" lt"ll\1111 ~Щ1Ш11
\ ISt,шц tl ''" \П$1-. . Ј polнt s t1v,, 1 Пlll\ .v1111 : '"' inl \\11\ '
8t шv .: P•\LIS 1 t1t\ titлtt AIS Л11\bl~l$~ М tttt) Fr.\1\t~l\...; ,Ј ~t,pl1 ( 1 i.. lt\.\1) f""• ilt.-\\,\t ft tr,t\t'
t 1 \)\Jt tt') Ptџptllt ~' .\\.1 Лl1tl-.11 1 Лt
Bor kl1.: R RI\H~\li$EN М 111: fЧ\Ith \S tt t 1 ;б(} HIOt\) Ntt\111 \t lo.t t \1\lt ,\1 • prs..tt.~ t r 1J11IIt r,, :k)\' ,\

ollt: . ш: 11 t "~нrt (191З ). tiЩJ Ј i1~njl dittlo.tot .:,, 1t :,\ :;.\~tll\1 pllf\.'ll.it' sR 1ttit
1 Шt dt1\lo. t\\$\ pl$' .. : \~ltt' pltt 1t.. А\11\)1 br jl\111 ц\d\t (\ 1: 111 'tiOk~11f\. 1 :•t~titt ~ 111t'<it'

Crnnt.t: t'RЛNi: IMitf\ ~h .1 ~~ "'" Nt ~'111\Uk 1.11 ( 1 ,·.. ~" \ ,·~~). ~~~~ \.11lk 1 P"'lt $ 1 Ьоt,\1\1"'' ~~ Bt ~~
• \\I,~ПI j)f\)fl\'1111-. Lll\1\t \1 ~1 \C'q\111,' Л\11 1 t11t 1' ··Stllp.: $ д~!$\11 \ \t" (tl '" ""'~{) t l .· t\: 1, t\7')

Dnnon: ОдN )N. Pf\'1 1r .J.tlo.Ov pn: lt\S\)1 Ьаt щllo." Atll 1 ~)~\: 111111 111 ~ 11:01 ~"lh 1 \1.:1\:'v \
О·. : OL ANi Ll A\IQtiStll\ ~rcttt\\1$ (1718 1t:'41). ~\:1\jc\l~l t I\1\1\RI Лt~IQI ~!Jt11'' P!OOtVI\\U.~
$'1 ~lt 111 tlis " \tur \lls Rt'l9111 V~t't tЬIIIs
Olki/C: t 11\LI<." t.11 N\k(ll ' · sr~k• Ьl;'1ttn1Cш Pl~\.' :щt 1\jl\lh 1/ щ~tl~th. Ы ststt cn \\$klh 1 11\I.W\111:01 ~1-.th
1-~ 1()\ .\

Ehrond. ~ ПН~ Nt HfER Ftlt"dttch (19 4 ), prol\ $\.1f Ur"': ~111\t 1 \ tl Bt \1 1 ~stnlo.l\\111 8: lt tskt

11.\Щ 1\111. Н ~;10/Rst\ bim\I$1_,П\ tlkt\. llk'Qt"ПIIt\ 1 t'\ \lt:'ijo Ь\1\f\kt\

Et\rh. : t ННН RT fll jr~·h (1 "74-. 1 t ..:1 ). tpott\lo.t\r 1 \~1)1-.. llllt\t ·o.v Р\~\' dj~l\ "8tllt\{.lt\ .щ
N,\tщ.,_щ,,it " ( 1'/87 179..)

Gnrck : (1дНСкt F \1 81 ~ 1004) N/ 1na~~ Ьюlt\1\ll.i \t . Лl..l\\)f l~jt11 \ .. Fk: Н )f\ Nooi щ\d
Mlt\t1H~t hlt\IIO" { HW9)
Qn.udln: L1 UDIN Ј н Fr ~ otlteЬ Phtltpptt ( 1766- 1 . ). А1..1ћ.'\f \1toh\ "'FIOI Hofwtlct\""
( 1t\:'8 1~~~) 1 dn1glh r dov
Gltlb. : l11LIBEFП Ј r\ Emn\ nu 1( 17-41 181-4), protesor tx t '"" u Lyot\· U. ~ dtelt\ .. HI.."rotnt des
pl юtt s tf Е\1/'\)~"' 1 t1ruglh.

187
 RJEёNIK
botaniёkih termina, imena vrsta, varijeteta i formi,
dljagnostlёkih atrlbuta, te porijekla imena rodova
upotrijeЬijenlh u ovoj knjlzi

aЫoticki faktori - obuhvataju kompleks faktora nezive prirode :

klimatske (svjetlost. temperaturu. vlainost. vazduh), orografske, edafske i druge, koji zajedno sa
Ьiotickim faktorima ёine ekoloske faktore u okviru kojih se odvija zivot organizma
acaulis (gгё. а = ne, kaulos = staЫo) bez staЫa
acetбsus, - nakiseo, kiseo
Achillea L. (grc. achilleia) ро Ahilu, junaku iz trojanskog rata
acidofilan (lat. acidus = kiseo, grё. philos = prijatelj) koji voli, odnosno podnosi kiselu podlogu -
sredinu (staniste)
acris acer (lat. acer = ostar, siljat) zbog oblika lisnih reznjeva
adventivne Ыljke (advenire = pridoei) Ьiljke koje su slu ёajno donesene iz drugih udaljenih podruёja
adventivni izdanci (advenire = pridoci) izdanci koji se ne javljaju па odredenim nego па proizvoljn1m
mladim ili starijim Ьiljпim djelovima
adventivni korijen (radix adventiva) korijen koji ne nastaje iz korijenka klice nego naknadno na izdanku
(staЫjici ili listu}
aestivalis, aestivus, - ljetni, koji cvjeta u ljetnem periodu
Agrostis L. - antiёki grёki naziv za vise livadskih trava
ahenija (achenium) (grё. а = ne, heno6 = sjedinjujem, chaino = otvaram) poseban oЬiik sinkarpne
roske (orasice) s jednom sjemeпkom ёiја sjemenjaёa nije ёvrsto sгasla s usplodem. Plod
karak1eristiean za predstavnike fam. Asteraceae.
Ajuga L. - od gгё. aguja = giht, Ьolest zgloЬova, ргеоЬгасеn naziv u ajuga, јег se vrsta А. chamaepitis
upotrebljavala protiv gihta
aktinomorfan (actinomorphus) (grё. aktis = zraka, morphe = oЫik) zrakast; cvijet koji se moze sa
vise od dva uzduzna presjeka podijeliti u priblizno jednake dijelove; sinonim : polisimetriёan ,
radijalaл, multilateralan
album - bjelina
albus - bijel
Alchemilla L. - od arapskog Alkemelych = nebeska rosa, (kod AraЫjana se ljekovitost i cudotvorna
moc pripisivala ne samo pojediпim biljkama, пеgо cak i kapljicama rose sa пjih )
Alectorolophus (g гё . atektor = pijetao, lopos = kresta) pijetlova kresta.
alkaloidi { агар. al-kal = potasa, soda ј grё. eidos = vid, oblik, slika, sliёaп) azotпa orgaпska jedinjeпja
baziёпih svojstava, prisutпa u пekim Ьiljkama. Sпainog su fizioloskog djelovaпja i otrovпa za
zjvotiпje ј ljude. U terapeutskim dozama koriste se u medicini. Оо daпas ih је u hemiji poznato
vise od stotinu ( nikotiп, morfiп , kofejn, kokain, kjnin, strihnin, teobromin ј dr.).
Alopecurus L. {grc. alpoex = lisica, oura = rep) kad uvenu prasnici, klasolika metlica pos1aje rida
kao lisica
alpinus, - alpski. planinski
altus, - visok
altissimus, - najvisi
aluvijalni (lat. alluvium = naplava, nanos) nanosni, naplavni
ampНtuda (lat. amplitudo = obujam, velicina) prostranstvo, sirina, opseg
andreceum (androeceum) (grё. aner, andr6s = muz, oicos = stan) kolek1ivna oznaka za muske
cvjetne dijelove
anemofilno (grё. anemos = vjetar. philos = prijatelj) prilagodenost na opra5ivanje pomoeu
vjetra
angustifolius, - uskolistan
annuus, - jednogodisnji
antera (-antherв)(grc. antheros = koji cvjeta) prasnjca; sastoji se iz 2 poluantere .
Anthoxanthum L. - od grc. anthos = cvjjet ј xanthos = zut, јег је cvast ро svjetanju takve ЬоЈе
Anthrlscus Pers. - od grc. antherix = stabalce, јег mu је staЫo tanko, ili od grc. anthos = cvijet i
rhyskos = zivica, јег biljka cesto raste u zjvjcama

195
Anthyllis L. (grё. anthos = cvijet, ioulos = malja) ime ро ёasici sa bljelim maljama.
antropogeni faktori (gгс. antropos = covjek, genes1s = poгijeklo ј lat. factor = ё/пјlас) faktoгi kojj se
odпose па djejstva i uticaje koje па zivj svijet vrsi ёovjek роsгеdпо jl/ пероsгеdпо
areal (lat. area = роvгsјпа) oЫast pгjrodne гaspгostгanjenostj оdгедепјh blljnih ili zivo\jпjskih vrsta
lli zajednica
aridaп - susan
Arrhenatherum (grё. arrhen = muskj, ather = os) tako пazvano јег muskl cvjetovj, za гazl jku od
bezosпjh dvospol пj h, jmaju prilicпo dugu os
arvensis - poljskl, огап јсkј
asocijacija (lat. associatio = udruzjvanje dгustvo, udгuzeпje ) оsпоvпа јеdјпјса u sistematjcj fjtoceпoza,
koja se odlikuje odredeпim floгistjckjm sastavom, оdгедепоm fizioпomjjom , odгedeпjm zjvotп jm
prilikama ј odгedenom djnamlkom u prostoru ј vгemenu , а jzdvaja se na osnovu kaгakteгjstjcnjh
vгsta jlf kaгakteгjs tjc nog skupa vrsta
aspekt (lat. asp ectus = jzgled, pojava) jzgled fitocenoze kojj se javlja kao njena геаkсјја na sezoпske
pгomjene ekoloskjh faktora Ьiotopa. Ovaj jzgled treba shvatjtj kao izгaz sastava ј staпja u datom
tгeп utk u .
Asperula L. - demjпutjv od asper = hгapav, јег su listovj hгapavj
articulatus - ёlankovjt
autohorija (autochoria) rasjjavanje plodova jlj sjemeпkj bez ucesca staпjsпjh faktora
autohton (grё. autos = sam, chtoon = zemlja) samoпjkao, staгosjedjlackj , kojj oduvjjek postoji па
jedпom mjestu, u јеdпој oЫastl
autumnalis (lat. autumnum = јеsеп) јеsепјј.
azoпalna vegetacija - vegetacjja koja njje uslovljeпa opstim klimatskjm prilikama, te zato пјје
raspoгedena u vjdu odreaeпjh zопа

bazifilne vrste, vгste koje se jskljucjvo razvjjaju u Ьаzјёпој sredjni ili jm ta sгеdјпа pruza optjmum
uslova za пj j hovo razvjce
Bellis L. - пazjv kod Pliпjja za В. perennis od lat. Ь81/иs = lijep
Ыenпis, - dvogodjs пjj
Ыocenoza (grc. blos = zjvot, koln6s = zajedпjckj) zjvotпa zajedпjca razпovrsпjh Ьiljnjh ј zjvotjпjskjh
orgaпjzama na odreaeпom staпjstu (Ьiotopu)
Ыogeocenoza (sјпопјmј : gеоЫосепоzа , ekosjstem) оsпоvпј ekoloskj sjstem, sa specjfjcnjm arealom,
kljmom, geoloskom podlogom, Ьiocenozom, produkcjjom, evolucjjom, jtd. Као prjmjerj гazlicjtih
ekosistema mogu da posluze : livada, bara, suma, jtd.
Ыogeografjja ( gгё. blos = zjvot, ge = zemlja ј graphia = opis, nauka) nauka о geografskoj
rasprostгanjenosti zjvog svijeta : Ьiljaka (fjtogeografjja), zivotjnja (zoogeografjja), covjeka ( antгo­
pogeografjja)
Ыoloski spektar - pгocentualno ucesce vrsta svih zjvotnih foгmj u jednoj zajednjcj, ilj u jednoj oЫastj.
Dosta dоЬго odraiava opste klimatske uslove oЫastj.
Ыotiёki faktori (sjnonjm : Ьiotskj faktorj) (gгё. blos = zjvot) odnose se na one utjcaje koje na odгedenj
organjzam vгse druga ziva Ыса, Ьiljke , zjvotjnje ј covjek
Ыotjёki potencijal - unutгasnja moc populacjje da raste. Оп ukljuёuje u sebe dvjje osnovne konstante:
poteпcjjal гazmnozavanja ј potencjjal prezjvljavanja.
Ыоtор (grc. Ьios = zjvot ј t6pos = mjesto) stanjste, uze zjvotno podruёje zjvotjпja ј Ьiljaka koje zjve
u jstjm uslovjma ; skup svih faktora okoljne (svjetlo, vlainost, tlo, jtd.) kojj djeluju na mjestu gdje
Ьiljke ј zjvotjnje zjve
Ыstortus (bis = dvaput, tortus = uvrnut) dvostruko svjnut ; ро zmijoljkoj glavnoj osj
borealпi florni elemenat, - grupa Ьiljnjh vгsta sa aгealima u oЬiastj гаsјгеnја sjevernjh cetjnaгskjh
suma
brakteja (lat. bractea = list) гedukovanj ljst u cjjem se pazuhu гazvjja cvjjet : ргјрегаk, potpornj ljst
brakteola (bracteolla) listjc iz kategorjje goгnjeg ljsca kojj se пalazj uz cvjetпu dгsku
Briza 1. - od grё. britho = tonem; zbog viseёjh klasiёa
Bromus L. - od gгё. broma = hгana, pasa, nazjv kod Grka za пeku vrstu djvljeg ovsa (pod : bromos)
bulb6sus- lukovjcav, poput lukovjce

caeruleus, coeruleus - modar

caespitosus - busenav, busav
Campanula L. - dem. od lat. сатрапа = zvono; zbog zvonastjh cvjetova
campestris (lat. campus = ravnjca, polje) poljskj
caplllaris, - vlasast, utanjeп poput vlasi
Carex L., kod Rimljana - nazjv za neke barske Ьiljke, lat. carere = grepsti, strugati (gгс. keiro ), јег
su se neke od njjh upotгeЬijavale za razna glacanja
Carum L. - od grc. kar јјј kare = glava, zbog izgleda cvastj
Caryophyllaceae (grc. karyon = kuglasto zadeЬijanje, phyllon = list) listovj su ёesto prjcvrsc.enj za
staЬio ± гazvjjenjm zadeЬijanjem
Centaurea L. - od gгс. kвntayrion mвga za vгstu Cвntaurea centaurium, koja гaste u Gгckoj ј gdje se

196
 upot.reЫjav.a u ljekarstvu, kao ј mnoge druge vrste ovog roda
CentaurJUm H1ll. - Ро jednom mjsljenju jme potice od lat. centum = stotjna 1 aureum = zlatnjk 1
upucuje na vrjjednost ljekovjtostj ove Ьiljke. '
chamaedrys (grc. drys = hrast) zbog oЬijka lista kojj podsjeca na hrastov ljst
ciatij (cyathiu~) (grc . .~athos = posuda slicna soljj) specificna cvast, veoma slicna pojedjnacnom
hermafrod1tnom CVIJetu, u stvarj plejohazjjum sa jednjm zenskjm ј vjse muskih vrlo reducjranlh
cvjetova, obavijenih posebnim peharastlm omotacem
Cirsium. Adans: - <;>d grc. kirsion, nazjv za neku vrstu ovog roda koja se upotreЫjavala u antjcko doba
prot1v pros~renJa vena
Colchicum L. - kao otrovna Ьiljka nazvana ро Kolhisu na Crnom moru, domovjni trovacjce Medeje
(= С. autumnale, mrazovac)
commutatus - pretvoren, promijenjen, preokrenut
com6sus - kjtnjav, vlasast, kosmat
Compositae (lat. compositus = slozen) glavocjke, nazvane tako zbog siaganja mnogobrojnjh maljh
cvjetova (jezjcastjh, cjevastjh) u specjfjcnu racemoznu cvast - glavjcu
conglomeratus - uklupcan, nagomilan
cornjculatus - opskrЫjen roscjcjma, roscjcav
Crepjs L. od grc. krepis = osnova, јег ljsna rozeta lezj na tlu
cretovi - ~il)n~ zajednjce. mocvar~jh stanjsta u kojjma је produkcjja organske mase mnogo veca nego
potrosnJa 1rastvaranJe. ( Dom~nantne su tresetne mahovjne - vrste roda Sphagnum.) Donjj slojevj
jzumjru ј prelaze u treset.
crjspus - kovrcav
crjstatus - krestav, grebenav, cesljast
cruciatus - krstast
Cruciferae (сгих = krst, krjz, ferre = nositi) fam. krstasjce, u vezj sa krstastim rasporedom ljstjca
cvjetnog omotaca
cucullus - kukuljjca
cultjvar ( cv.) sorta (jnternacjonalna skracenjca za razne sorte kulturnjh Ыljaka u vrtlarstvu ј
poljoprjvredj)
cvast (cvat) - razgranatj metamorfozjranj jzdanak сјје se grane zavrsavaju cvjetovjma. Ро nacjnu
grananja moze Ьitj monopodjjalna (racemozna) ј sjmpodjjalna (cjmozna) cvast.
Cynosurus L. - od grc. kyron = pas ј ига = rep, zbog jzgleda cvastj
cyparissias - kao cempres

Dactylis (grc. daktylos = prst) zbog prstasto razgranate metljce

Danthonja Lam. et DC. - ро francuskom prjrodnjaku Dantonu (Е. Danthonje)
Daucus L. - od grc. daukos, jme za vjse raznjh rodova fam. Apiaceae (Athamantha, Daucus ј dr.)
decumbens - povaljen, polegao
degradacjja (lat. degradatio) postepeno snizavanje, smanjjvanje jlj guЫjenje nekog svojstva ; svodenje
па stupanj manje sposoban za vrsenje odredene funkcjje; proces pogorsavanja neceg
deltojdes, deltoideus - oЫika grёkog slova delta, dakle sliёan trouglu
Deschampsia Beauv. - u cast francuskog prjrodnjaka Des- Longchamps-a (- 1849}
Dianthus L. - antjckj nazjv za Lychnis, Papaver, а vjerovatno ј za ovaj rod. Ро jednom tumacenju
jzveden је od grc. dios = bog ј anthos = cvjjet, sto Ьi trebalo da znacj bozanskj cvjjet. Ро drugom
tumacenju, ime mu dolazj od grc. pref. di = dva, dvostruk, ј anthos = cvjjet, tj. kojj jma dva
cvjjeta, kojj bujno cvjeta. Za ovaj rod nazjv datjra od XIV stoljeca. Dotle је rod nazjvan
Caryophyllus.
djferencjjalne vrste - vrste koje djferencjraju njze vegetacjjske jedjnjce (subasocjjacjje ј facjjese) u
okvjru jedne asocjjacjje
djhazija (grc. dis = dvaput, chasis = pukotjna) cjmozna cvast kod koje glavna osovjna projzvodj dva
ogranka
dihotomo (racvasto) grananje- kada sa vrha jzdanka (jlj grane) polaze dvjje ravnomjerno razvjjene
grane koje se dalje na istj nacjn mogu granatj
disjunkcija (disjunktjvan areal) (lat. disjungere = rastavljatj) oznacava razjedjnjenje areala nekjh vrsta,
tj. areal ovjh vrsta sastojj se od dva, tri jli vjse medusobno odvojenjh djjelova
domlnantna vrsta (lat. dominare = vladatj) vrsta koja svojom brojnoscu jlj pokrovnoscu preovladava
u jednoj zajednjci (vidj : edjfjkatorj)
Do,.Ycnlum Vill. - grё. dorycnion, naziv za neki slb koji raste uz morsku obalu
droga (fr. drogue) sjrovj ili polupreradenj produkt za farmaceutske, medjcjnske Ш tehnoloske svrhe;
moze bjtj bjljnog porjjekla (osusenj nadzemnj jli podzemni dijelovi ljekovitjh Ьiljaka ; smole,
balzami), zivotinjskog (vosak, riblje ulje) ili mjneralnog (kaoljn, kreda, parafjn)
dvodomne, ( = dvodome) Ьiljke (planta dioicia, р. diocia) - one vrste kod kojih jednj jndjvjduj nose
samo muske а drugj jndjvidui, jste vrste, samo zenske cvjetove

edafskl taktori (grc. edafos = zemljiste) - cjne grupu ekoloskih faktora koji se odnose na fiziёke,
hemijske i bioloske оsоЫпе zemljjsta, kao 1 osobine stijena па kojima se zemljiste razvjja

197
editikatori zajednlce {lat. edifikarв - gradjti) - vrste koje lzgraдuju neku zajednicu. Shvaceni u
najsirem smjsJu .....onj su sastavni clanovi zajednice, koji uslovljavaju njezin opstanak. odreдuju
njezinu strukturu i proizvode u zajednici narveci uticaj« (Horvat 1., 1949).
effusus - rasprsen, rastrkan, rasjren, razgranat
ekologlja (gre. oikos = okoljna, sredina, logia= nauka), nauka koja proucava odnose organizama
(blljaka i zivotjnja) ј zjvotnjh zajednjca (Ыocenoza) prema uslovjma spoljasnje sredine. kao ј
uzajamne odnose izmeдu zjvjh Ыса
ekoloska amplituda izraiava variranje pojedfnjh ekoloskih faktora u ёljim okvirima је moguc opstanak
date vrste
ekoloskl faktori - mnogostruka djejstva razliёjte prirode {fizjёke , hemjjske i bюtiёke ) kojima su jzlozenj
organjzmj
ekotip (grc. oikos = kuca, sredjna, stanjste ј typos = оЬЈјk, lik, uzor) - nasljedno izmjjenren oЫik
neke Ыljke ili zjvotinje uslijed prilagodenja lzvjesnom tjpu sredjne
ekstrazonalna vegetacija (lat. extra = van, izvan ј grc. z6ne = pojas)- dio zonalne vegetacjje jzvan
granjca odreдene zone, koja se mogla razvjti zahvaljujuci specjficnjm lokalnjm uslovima
ekstreman (lat. extremus) - krajnjj.
elatus - visok
endemiti (grc. en = u ј demos = narod) vrste sa og raniёenjm arealom, tj. vrste koje su, s obzirom na
svoje rasprostranjenje ograniёene na posve odreden, redovno mali, prostor na povrsjnj Zemlje
entomofilija (grё. entomon = kukac ј philos = ljuЫtelj ) oprasjvanje cvjetova pomoeu jnsekata
Equisetum (lal. equus = konj, seta = dlaka) cekinja, u vezi s izgledom nadzemnog djjela vecjne vrsta
ovog roda

erectus - uspravan
erythrjnus - zarkocrven
Euph6rЫa L. - grё. euphorЬion, nazjv za Euph6rЬia officinarum ј njenu smolu, koja se upotreЫjavala u
ljekarstvu. Р о Pljniju, Ьiljku је nazvao numjdskj kralj ро svom ljekaru EuforЬusu (jz 1st. prije n.e.)
Euphrasia L. (grё. euphrassia = radost), - zbog ljupkih cvjetova ј navodne ljekovitosti kod oenih bolesti
evroazljski florni element - grupa Ьiljnjh vrsta koje jmaju areale na vecem dijelu evroazjjskog
kontjnenta

facijes (lat. facies = spoljasnjost, izgled, strana, lice) najniza jedjnica u fjtocenologjjj, koja nema
svojstvenih vrsta. Karakterise se masovnim pojavljjvanjem jedne ilj vise vrsta Ьiljaka u neklm
sastojjnama asocijacije ili subasocjjacjje kojjh u drugjm sastojjnama jste asocjjacjje nema.
falcatus - poput srpa, srpast
fallax - laian
fenofaze - sukcesivne fenoloske pojave u zjvotnom cjklusu jedne organske vrste, odnosno zjvotne
zajednjce
fenologija (grc. phainomai = pojavljujem se, logia= nauka) grana ekologjje, jzuёava odnose izmedu
kljmatskjh faktora ј perjodjёnjh sezonskjh Ыoloskjh pojava
fertilnj dio lista - djo lista papratj na kome se obrazuju sporangije
fertilni izdanak - izdanak kod papratj na kome se stvaraju sporangjje
fertilnost (lat. fertillis = plodan, rodan) plodnost, rodnost
Festuca L. - anticki naziv kod Grka za slamku, kao 1za Ыljke ёјја staЬJjjka postaje kao slamka kad
uvene
filament (lat. filamentum) prasnjёka njt
Filipendula Mill. (lat. filum = konac, njt, pendulus = vjsecl) korjjenova vlakna su na kraju krtolasto
zadeЫjala , tako da krtole vjse kao п а koncu
fitocenologija {fitosociologija) nauka о Ыljn i m zajednicama; bavj se proucavanjem odnosa Ы ljnjh
zajednlca prema faktorima sredjne, uzajamnjm odnosima ёlanova Ьiljn e zajednjce, kao ј uopste
svjm zakonjtostjma formjranja, odгZanja i evolucije i propadanja fjtocenoza
fitocenoza (grc. fyt6n = Ыljka, koin6s = zajednjcki) Ьiljna zajednjca; kao komponenta Ыocenoze, sto
је organjzovanj prirodnj skup Ыljaka koji је istorjjskj nastao u procesu ЬоrЬе za opstanak ili
prjrodnog odaЫranja ј prilagodavanja vrsta na zajedniёkj zivot ј odredeno stanjste koje zajedno
naseljavaju. U svojoj najsjroj upotreЫ termjn fjtocenoza nije taksonomskj vec opsti pojam kojjm
se oznacava Ыljna zajednjca neodreдenog sistematskog ranga (oznacava Ы lо koju Jjvadsku,
sumsku ili neku drugu zajednjcu).
fitogeografija (grc. phyt6n = Ыljka, geographia = zemljopis) nauka о rasprostranjenostj Ыljaka na
Zemlji, Ьiljna geografija
flavescens - zuckast
fl6ra (lat. f/6s, f/6ris = cvjjet) kompleks Ьiljaka koje zjve u odredenoj regjjj (na pr. flora Balkana,
flora Zlatjbora), u odredP.nom amЫjentu (morska flora), Ыljaka jz odredenog geoloskog razdoЫja
(flora karbona) ili odredene sjstematske pripadnostj (flora bakterjja)
florni elemenat- grupa Ыljnjh vrsta koje imaju areale na vecem dijelu jedne regjje (Zemljjne polulopte,
kontinenta ј sl.), npr.: borealni, evroazjjski, evropski, evrosiЫrski, srednjoevropski pontskj,
submedjteranskj, pontsko-submedjteranski, pontsko-ilirskj, iljrski, balkansko-karpatskj (ј sl.)

198
 floгni elemenat
fl6s-cuculi - cvijet kukavice ; kao ј mnoge druge Ьiljke, dovedena је ј Ьiljka Lychnjs flos-cuculi u vezi
sa pocetkom pjevanja kukavice
flos, floris - cvijet
folium - list

Galium L. - od gгс. gafa = mlijeko, јег se pomocu nekjh vгsta ovog гоdа postize zg гusavanje mlijeka
gametofit - polna geneгacjja : Ыljka mahovjna i pгotalijum kod раргаtј
Genjsta L. - kod Rimljana nazjv genjsta jfi genesta jzveden је od lat. genu = koljeno, јег su mlade
gгane koljenaste, ili od keltskog gen = zbun •
Gentiana Tourn. - ро iliгskom vladaгu Genciju jz 11 st. ргiје n.e., kojj је pгotiv kuge ргерогuсјvао
vrstu G. lutea
Gentianella - demjnutiv od Gentlana
genus - гоd, klasjfjkacjjskj stupanj visj od vrste, nizj od porodice
geoblocenoza - vjdj Ьiogeocenoza
geokarpija (grc. ge = zemlja, karpos = plod) pojava da se plodovi zavlace u tlo, gdje sazгijevaju ;
napr., Arachjs hypogea, Trifolium subleггaneum
geofjte (geophyta grё. ge = zemlja, phyt6n = Ьiljka) suvozemne Ьiljke сјјј pupoljci ifj dгugj гasplodnj
oгganj nepovoljne uslove prezjvfjavaju u zemfjj. Neke od njjh prezivljavaju u oЬfjku lukovjce,
druge u obliku гjzoma , tгесе u obliku krtola ј sl.
Geranium L. - demjnutiv od gгё. geranos = zdгal, zbog spoljnog izgleda ploda kojj је sljёan njegovom
kljunu
gineceum (lat. gynaeceum = gjnecej; gгс. gine = zena, oikos = kuca) kolektivna oznaka zenskjh
generativnjh organa u cvijetu ёјја је osnovna struktura tucak. Tuёak kojj nastaje od jedne kaгpele
monokaгpan је. U vecini slucajeva gineceum је polikarpan. Cesto dolazi do srastanja kaгpela, te
u cvijetu postoji samo jedan tucak. Takav se ginecej zove sinkaгpan ili cenokarpan. Medutim, u
cvijetu sa polikarpnjm gineceumom moze svaka karpela za sebe da formira tucak, ра se takav
gineceum oznacava kao apokarpan jfi horicarpan.
ginostemijum (gгё. stemon = pгasnik) ; oplodni stublc Orhjdeja, nastao sгastanjem andгeceuma sa
gjneceumom.
glaber - gladak, gol
Gladiolus L. - demjnutjv od lat. gfadis = mаё, zbog oЬfjka lista
glandul6sus - zljezdav, ima zlijezde
glikozidi ili heterozidi - slozena organska jedinjenja koja ргi hidгofizj oslobadaju sесе г ј aglikon. Mnogj
su otrovnj za zjvotjnje ј ljude. U medjcjnj se upotгeЬijavaju kao gljkozjdne droge.
glomeratus - klupёast
gomolj - vjdj krtola
gracilis - vjtak, tanak, njezan
Gramineae 1 lat. gramen (gen. graminis) = tгava 1 famjfjja trava
grandiflorus - velecvjetnj
gryllus (gгё. gryl/os = cudljjvost) zbog ёudnog jzgleda

habltus (lat. habltus = jzgled, oЬiik) oЬfjk, spoljasnjost, spoljasnjj jzgled (opstj jzgled Ьiljke kao odraz
njenog naёina gгananja)
halofite - Ьiljke koje su pгjfagodene zivotu na zaslanjenjm zemljj§tjma
hazmofite - Ьiljke koje se гazvijaju u pukotjnama stjjena
hederaceus - kao brsljan
heliofilne blljke (gгё. hefios = sunce, phi/os = ljubltelj) Ыljke koje se optjmalno razvjjaju u uslovjma
pune sunёeve svjetlostj
hemikriptofite, hemicryptophyta (gгё. hemi = pola, polovina, kript6s = skriven phyt6n = Ьiljka)
zjvotna foгma Ьiljaka kod kojjh nadzemnj djjelovj jzumjru u jesen ј preko zime, ali njihovi pupoljci,
jz kojih се se sljedece godine гazviti novi izdancj, ostaju pri osnovi staЬia, neposгedno blizu
povгsine zemlje ili, u drugom slucaju, pupoljcj se nalaze ispod zemlje na koгjenovima.
Heracleum L. - ime ро antiёkom Heгkulu ilj Heгaklu - zbog snainog rasta, ili, pak, zbog toga sto se
smatгalo da је ova Ьiljka vгlo ljekovita ( izvedeno od Herosa, Heгakla ili Herkula, kojj su mozda
otkrill ljekovitost Ьiljke)
herba - zeljasti dio Ыljke
herbaceus - zeljast
hermafrodltnl cvijet (flos hermaphrodltus) dvopofnj = dvospolan cvjjet s pгasnjcjma ј tuёkom
heteroflllja (gгё. heteros = гazfjёjt, phyllon = Jjst) pojava da se na jstoj staЬfjjcj nalaze Jjstovj гazfiёjtog
oЬfjka
hexapetalus - kojj jma sest latlca
hlbrldl (lat. hibrida = melez od gгё. hybris = obljest, nasilje) krizancj, potomcj гodjtelja kojj pгjpadaju
istoj vгstj, а гazlikuju se ро nasljednim svojstvima.
Hleraclum L. - antjёkl nazjv za ovaj ј njemu Ьfjske гodove; gгcki : hierax = jastгeb (vjerovalo se da
jastreb i soko lmaju ostaг vld, zato sto ••upotreЬijavaju•• mlijeёnj sok tjh Ьiljaka. Postojl i tumacenje

199
 da naziv, mozda. potice otuda sto ovih Ьiljaka ima u znatnom broju па visiпama gdje borave
jastrebovi.
higrofite (grc. hygr6s = vlaga, phyt6n = Ыljka) Ьiljke koje su prilagoйeпe uslovima veoma vla.Znih
stanista
Hipancljum - prosjreпa 1 uduЫjena cvjetпa loza (cesto u oЬijku pehara)
hispidus - ёеkјпјаv, ostrodlakav
Holcus L. - antickj пazjv za пeku vгstu jz poгodice tгava sa dugjm osima, od grё. holkeln = vuci,
jzvucj, јег se osje lako jzvlaёi ; рге mа Plj п jj u ta trava moze da jzvlaci iz gгla гјЬiје kostj.
Hordeum L. - aпticki nazjv za ovaj гоd od lat. horrere = Ьiti hrapav, bodljikav, zbog osja
horologija (g rё. h6ra = zemlja, mjesto logia = пauka) паuспа djscipliпa koja ргоuёаvа zakoпitosti
гаsргоstгапјепја Ьiljпjh ј zjvo tiпjskj h vгsta ј пj ihovih zajedпjca
hortikultura (lat. hortus = vrt ј cultura = gаје пје) vrtlarstvo, gгana poljopгivгede koja se bavl uгeдenjem
vrtova ј pa гkova i uzgojem Ыlja ka u пјјmа
humjdan (lat. humidus) vla.Zan, mokaг
humus - zemlja cmjca, tamпa orgaп ska materjja u tlu, пastal a гazgгadnjom Ьiljпih ј zivotinjskjh
ostataka ; va.Zan elemenat plodпostj tla
hybridus - hjbгjdan, kгjzan ; kгјzапас , bastaгdпj
Hypochoeris L. - апtјё kј пazjv vje rovatпo za Hyoseris od hypo = pod, jspod, ргј ј choiros = prase, јег
svjпje rado jedu ovu Ьiljku
hystrix - bodljast

jlyricus - j liгskj
ilirskl - fjtogeogгafskj pojam, пazjv ргеmа ju zпom djjelu гj mske ргоvјпсјје lliгjje (1/iricum) (kasnjje
гimska provjпcjja Dalmacjja)
indlkator (lat. iпdjkator = pokazjvaё, ukazjvaё) stvaг jlj pojava koja ukazuje п а пe sto, u ovom sluёaju
Ьilj ka koja ukazuje па odreдeпu kjselost, vla.Zпost, sastav zemljista, jtd.
infraspecijski (lat. infra = pod, jspod njze ј species = vrsta) jedjnice пјzе od v гste
inicijalni - роёеtп јk ; pocetnj stadjjum п ase ljavanj a zjvog svijeta u procesu obrascivanja ilj пaseljavanja
staпista
inklinacija - пagib
insolacija - diгektno zagгjjavanje Suпcem ; osunёavaпje
internodije (inter = izmeдu , n6dus = koljence) djo staЫa kojj se пalazi jzmeдu koljeпaca (поdјја)
lnula (grё. inoo = prazпim ) zћog purgativпog djelovanja korijeпa
involucelum (lat. invo/ucellum) ovojcic (kategorjja gorпjeg lisca koje se пalazi пeposredno pod
cvjetovima)
involukrum (lat. involucrum) ovoj, omotaё (kategoгjfa gorпjeg lisca koje obгazuje omotac парг. stitaste
ј glavjёaste cvastj)
izdanak - staЫo sa ljstovjma

jednodome Ыljka,jednodomne Ь . (planta monoecia, р. monoica) Ыljke koje па jstoj jedjnkj

jmaju muske ј zenske cvjetove
( j пdjvjduumu)
jednopolan cvijet, jednospolan с. - cvjjet kojj sadгzj jlj samo muske jlj samo zeпske generatjvпe
djjelove
Juncus L. od lat. jungere = vezatj, svezatj, јег se mnoge vrste upotгeЫjavaju za pleteпje kosaгa ј sl.

kalavac (schizocarpium) susnj plod kojj пastaje od sjnkarpпog plodnjka sagгadeпog od dva ili vjse
oplodnih listjca kojj se poslije zгenja uzduzпo djjelj (kala) dajucj onoljko plodjca koliko је karpela
uёestvovalo u gradi tucka, ako se pгjljkom zгenja raspada па vjse plodjca nego sto jma karpela koje
uёestvuju u jzgradnjj tucka, оzпаёаvа se kao meгjkaгpjum
kalclfili (lat. ca/cium = krecnjak ј gгё. philos = ljuЫtelj) Ыlјпе vгste za сјј ј је uspjesan гazvoj ј opstanak
potrebno pгjsustvo kalcjjuma u podlozj, alj mogu opstatj ј bez njega
kalcifobne vrsJe (lat. calcium = krecпjak ј gгё. phobos = strah} vгste koje ne podnose kalcijum,
оdпоsпо najbolje se гazvjjaju u odsustvu kalcjjuma
kamenjare- najdegradjгanjji оЬiјсј vegetacjje u pojasu tvrdoljsnjh zjmzelenjh ј kserotermпjh listopadnjh
suma medjteranskjh kгajeva
kapsula (lat. capsula} ёаhuга, tobolac; opstj nazjv za sve susпe pucajuce plodove sagradene od dvjje
ili vjse srasljh oplodnjh ljstjca, а kojj se mogu otvaratj па гazliёjte naёine. Postoje ёаhuге sa
kapcjma, ёаhuге sa zupcjma, cahura sa porama, cahura sa poklopcem.
karakterlstiёne vrste - vrste koje su u toj mјегј prilagodene odredenim uslovjma Ьiotiёke i aЫoticke
sгеdјпе u jednoj zajedпjcj, tako da se u njoj пајсеsсе (ili iskljuёjvo) sгecu ili postjzu пajvecu Ьгојпоst
ј vjtalnost. Kaгakteгjstjёne vгste najbolje odra.Zavaju ekoloske uslove sгedine ј sna.Zno utjёu na njih
svojjm oЫijem ili masom jlj svojom vjtalпoscu.
karpele (lat. carpellum = plodnj jlj oplodni jli karpelni ljst) fertilпj djjelovj cvjjeta kojj jzgгaduju tuёak
ili tuёkove
karpofor- zajednjёkj nosaё plodjca kod ploda kalavca (sjzokarpjjum)
klas (spica) cvast kod koj.e se па dugaёkoj osovjnj nalaze sjedecj cvjetovj. Prostj klasovj (klasjcj) u

200
 nekih Ыljaka (tam. Роасвав) skupljeni su u slozeni klas (spica composita) ili metlicu.
klasic - prost~ cv~st u .tra~a (fam. Роасвав). Ро pravjlu klasic obavjjaju dvije pljeve. U klasicu se
nalaze CVJetovr. CviJet ЈВ obavjjen donjom 1 gomjom pljevjcom i pljevl~jcama (lodikulama). Na
pljevjcama ( obl~no jednoj) moze se nalaziti izra~taj - os.
kleist~kar~ija - cvjetovi ~od kojih је jedinj naёjn oprasjvanja - samooprasivanje (kleistogamni
cvjeto.vr} ..Kod _t~kvih brljaka povremeno nastaju takvj cvjetovj koji se uopste ne otvaraju, ра se
oprasrvanJe vrs1 samo vlastitjm polenom.
klimatogena (klimaks, klimazonalna} zajednica - slozenija 1 postojanija fltocenoza koja na]Ьolje
odgovara uslovjma ј mogucnostima date oЫastj, u prvom redu klimatskim prilikama. U odnosu
pr~ma ~poljasnjoj sredini klimaks-zajednica nalazj se u stanju relatjvne ravnoteze, relatjvnog
mrrovanJa.
Knautia L.- ро njemaёkom botanjёaru ј ljekaru Knautu - Ch. Knaut (- 1716 g.)
Koeleria Pers. - ро njemaёkom prjrodnjaku Keleru - G. L. Koeler (- 1807 g.}
kosmopoliti - sjnonjm geopolitj (grc. kosmos = svijet, poleo = stanujem) organjzmj kojj su vrlo sjroko
rasprostranjenj, gotovo na svjm kontinentjma
kras (kras, krs, karst), specifjёan reljef s posebnom (pretezno podzemnom) cjrkulacijom u topljjvjm
stjjenama (vapnenac, dolomjt, sadra ј dr.). Otapajuci kalcjjev karbonat, voda stvara skrape,
ponjkve, ili vrtaёe, polja ј drugo.
krtola ( = gomolj) podzemnj jzdanak najcesce sferjcnog оЬЈјkа sa veoma skracenlm jnternodjjama
(og ran jёenog rastenja). SadГZi dosta rezervnjh materjja.
krupa (pseno) (lat. cary6psis) susni nepucajucj plod sa sraslom oplodnicom i sjemenjaёom . Krupa је
posebni vid sjnkarpne orasjce.
kserofilne vrste- obuhvataju Ьiljne (kserofite) ј zjvotjnjske vrste koje su sposobne da se normalno
razvijaju u susnim oЫastima sa njskjm stepenom vlainostj vazduha.
kserofite (grё . xeros = suv ј phjton = Ьiljka) Ыljke prilagoдene zivotu na susnim stanjstima. U okviru
kserofjta moguce је razljkovati kserofite u strogom smislu rijeёi (zive u toplim oЫastjma oskudicom
u vlazi) , kriofite (prilagoдene fizjckoj susi ali njzoj temperaturj), psjhrofjte (prjlagoдene vlainim
stanjstjma sa njskom temperaturom, prilagoдene, dakle, fizjoloskoj susj), kserohalofjte (prjlago-
дene fjzioloskoj susj na slanjm zemljjstjma}, oksjlofjte ( prjlagoдene da zjve na sfagnumskim
tresavama) .
kseromorfni oЫici - obuhvataju Ыljne vrste kod kojjh se javljaju specjfiёne morfoloske i anatomske
osoЫne uslovljene i vezane za oskudjcu u vodi. Veoma karakterjstiёna kseromorfna svojstva jesu
ројаёаnа kutjkula, povecana dlakavost, razvjjenjje provodno tkjvo, redukcija transpiracionjh
povrsina, pojava sukulentnostj, jtd.
kultivar (cultivar) - vrtna forma.
kumarin - slozeno organsko jedjnjenje aromatjёnog mjrisa, sluzi u kozmetjcj, duvanskoj industriji i
medicini, prisutno u nekim Ыljkama

labellum - medna usna

LaЫatae - familija usnatice ((lablum = usna) posto krunjca jma dvjje usne)
laevigatus - gladak, uglaёan .
laevis - gladak, ravan.
lamina - lisna plojka
Lamium (grё. lamos = zdrijelo) zbog оЬЈјkа krunjce.
lanatus - vunast
lanuginбsus , lanugjneus - fjno vunast
lapovi - listici ёaske (sepala) . . . .. . .. • . . .
Laserpitium (laser - sok, grё. pitizo = kapljem) prvob1tno rme za Jednu biiJku famiiiJe st1tark1 rz
Kjrenajke, koja је davala zaёinskj sok . .. . ' . ..
Lathyrus (grё. /а = vrlo hyros = zestok} dolazi od upotrebe Latyrus sat1vus 111 L. c1cer kao afrodiZIJaka
latice - listjci vjenёjca (petala}
latifбlius - §jrokolistan
Leguminosae - famjljja mahunarkj (legumвn = mahuna)
Leontodon (od /eon = lav, dons = zub) .. . . . . . . .
Leucanthemum (grё. Jeucos = Ыјеl , anthemos = CVIJet) Dюscur1d Је ov1m 1menom oznaёavao razl1ё1te
vrste familjje glavoёjka (Astвrauae} sa Ьijeljm zrak~~tim c~astj~a. . . .
Leucбjum (grё. /euc6s = Ыјеl ј ion = ljuЫёica) zЬog biJele Ьоје CVIJeta 1 ran<?g cvJe!anJa:.
ligula- ogrljak jli jeziёak- karakteristiёnj ko~ёasti dio na granici rukavca (vag1na) /dю kOJI obuhvata
staЬijlku 1 i plojke Jjsta kod trava ( Gгаттвав) . .. .
Llnum L. - od grё. linon, а lat. linum = lan, lanena рrеда, lanen1 konac. 1 keltsk1 Је /т = konac.
lltoralan (lat. litus, litoris = obala) obalni, prjobalni
lobatus - reznjevit . . . . . .
Locus classlcus- originalno nalaziste, nalazlste ~~ koJ.~Q)B d?t~ёna vrsta 111 nekl takson prv1 put op1san
lokalltet (lat. Jocus = mjesto) mjesto nalazista blljke 111 zivotlnJe
Lollum L. antiёki naziv za korov, u prvom redu za L. tвmulвntum
longlf611us - sa dugim listovima

201
Lukovica - podzemni 1zdanak ograni~enog rastenJa. StaЫo slaЬo razvljeno-skraceno, sa rezervn1m
materijama u soёnim listovjma
Luzula (lat. lucere = sjjatj) u vez1 sa svjjetlim i sjajnim perigonom vrsta ovoga roda
Lychnis - anti~kj nazjv za ovaj rod od gr~. lychnos - svjetlost, posto se vrste ovoga roda u mno§tvu
druglh Ьiljaka sa kojima rastu jstiёu lljeplm cvjetovima, а neke vrste roda Lychnis otvaraju cvjetove
tek sa zalaskom sunca. Ро drugima, zato sto se listovj vrste L. coronaria upotreЫjavaju kao fitilj
za svjetiljke.
Lysimachia L. - Najvjerovatnije doblla jme ро anti~kom ljekaru Lizimahu.

macrophyllus - krupnolistan
macrocarpus - krupnoplodj
maculatus - pjegav
major, majus - vecj
makija (ро korzjkanskom nazjvu za formaciju) vrlo gusta, zatvorena formacija raznog uvjjek zelenog
zbunja (Erica vrste, Arbutus unedo, Smilax aspera jtd.), oblёno nastala degradacjjom sume
ёesvjne
maximus - najvecj
medialis - srednjj
Medicago L. - U grckom medike = medijskj, ро Medijj (Mala Azija), odakle је prenesena Medicago
sativa ; lat. medicus = ljekovit.
mezijski - fjtogeografskj pojam nazvan prema rjmskoj provjncjjj Mezjjj (Moesia) , koja se nalazjla na
dosta sjrokom prostoru istocno ј zapadno od Morave, а na jug do jspod Skoplja
mezofjte (grё. messos = srednji, phyton = biljka) Ьiljke prilagoёlene na umjerenu vlзZnost vazduha ј
zemljjsta
metabolizam - ukupna razmjena materije ј energjje, koja se neprekidno odvjja u svakoj zivoj celijj,
odnosno bloloskom sjstemu
mjcranthus - malih cvjetova
microcarpus - sjtnoplodi
micoriza (grё. mycos = gljjva, rhiza = korjjen) gljjve oko korjjena ili u korjjenu mnogih visjh Ьiljaka,
koje su od velikog znaёaja za njjhovu jshranu (mikotrofija) / vjdi pod н ektotrofan « i "endotrofan«/
microsporangija - prasna kesjca u kojoj nastaju polenova zrnca, tj. mikrospore
mikrostrobilus - muski strobllusj jli »muskj cvjetovi«
minimus - najmanjj, vrlo malen
minor, minus - manjj.
minutus - vrlo malen

mirmekohorija (grё. mirmex = mrav, horeo = jdem, sirim se) kada sjemenke јЈј plodove pojedjnjh
blljaka (npr. ljublёjca ( Viola spl.), Gagea sp., kopitnjak (Asrum еигораеит L.) i dr.], raznose
mravi koji se hrane razljcjtjm jzrastajima na sjemenkama (tzv. karunkulj). Kod tjh Ьilja ka
karakteristiёno је da su im peteljke cvjetova njezne ј posljje cvjetanja padaju na zemlju, а plodovj
sazrjjevaju rano, posto mravj raznose sjeme, uglavnom ljetj.
mixtus - pomjjesan (s obzjrom na osoЫne najsrodnijih vrsta, odnosno na populacjje razljёjtih vrsta u
fitocenozi, odnosno blocenozi)
mjehur-mjesak (follicu/us) nadrasli, suhj, jednoplodnicki plod pucavac, koji se u zrelom stanju otvara
na trbusnom savu [npr. kukurjjek (HelleЬorus sp.), jasenak ј dr.]
Molinia Schrank- ( = Aira, Festuca)- doЫia jme ро spanskom jezuitj Ј. Ј . Moljna, istrзZjvaёu ёileanske
flore
mollis - mekan, sa mekim dlaёjcama
monanthus, monanthemus - s jednjm cvjjetom
mon6gyna - sa jednim tuёkom
monosimetriёan - vidi pod .,zjgomorfan«
monspellensis, monspessulanus - monpeljeski {ро mjestu Montpellier na jugu Francuske)
montani pojas - brdskj pojas
montanus - brdskj
morfologija (grё. morfe = oЫik logos = nauka) jskazuje vanjsku ј unutrasnju gradu organizma
mughus - ime bora krivulja (Pinus mugo Тигга) u juznim Alpama
multifldus - visestruko razdijeljen
multifl6rus - mnogocvjetan
multilateran - vidj »aktinomorfan"
mur6rum - kojj raste na zidovima

nektarij (grё. nektar = pice bogova) medne zlijezde cvjetova (mednjce)

nemoralls, nemorensls, nem6rosus - kojj raste u gajevima, lugovjma
nerv6sus - sa zilama (nervima)
nlger, nigra, nlgrum - crn
n6bllis {lat. nobllls = otmjen, plemenit, uzoran, vrstan)

202
nod!ji _(с~огоvј, koljenca) kгatke zone staЫjike па kojima su pricvгsceni listovi
nudJcauiJs - gole staЫjike
nutans - koji visj preko
nux - огаh, ora§cjc
Narcissus ( = Hermione) od grckog narao = opitj, omamjti zbog jakog mjrisa kojj karakterjse vecinu
vгsta ovoga roda '
Nardus L. - ро grckom nardos, nazjvu vjeгovatno za Andropogon nardus.
Nepeta L. ( = Glechoma) - ро antickom nazivu za sadasnji gгad Nepi u ltaliji.

obuvena~ .- djo cvj~ta kod trava ( Graminaeae) koji је u oЫiku ljstica. Obuvenci imaju vrlo cesto па
.~r~u 111 n~ lednoJ stг~ni ~v. osje jli osati u oЫiku raznolikih cekinja.
OCVIJece_<~er•~an~) 1penanthшm/ skup metamorfoziranih ljstova koji obavljaju glavne cvjetne organe
(pгasn1ke 1 tucak)
Oenanthe. L. :- Od. grё. ~~~о~ ~ vi~.o , vjnova. l~za i anthos = cvjjet nastao је antiёki naziv za vrstu
Ое. plmpmello!des, CIJI m1ns CVIJeta podsJeca па miris vina.
officinalis- upotreЫjiv, ljekovit
officinarum - u uроtгеЫ u apotekama
On<?nis L. - od gгё: onos = magaгac i oninemi = koгistiti, sto znaёi magareca tгava
Onosma L..- od grc. onos = magaгac i osme = miгis, јег se smatгalo da miгis i ukus ove Ыljke ргiја
magaгc1ma

optim~:~m ~optif!1.US = supeг!ativ od.!Jonus ~ najbolji) onaj stepen intenziteta jednog spoljasnjeg faktoгa
рп kojem z1votna radnJa dost1ze kulm~naciju , odnosno skup ekoloskih faktoгa ргi kojem dati zivi
sistem ostvaгuje najvecu vitalnost
orasica - suvi nepucajuci plod
orЫcularis, orЫculata - kгuziёast
Orchis (grё. orchis = muda) u vezi sa slicnosti jajasto-okгuglastih gomolja brojnih vrsta familije
Orchidaceae (kacuni) sa mudima ј u vezi s upotгebom gomolja kao afгodizijakuma
orientalis - istocni, istoёnjacki
orografski (grc. oros = planina, grapho = pisem) kojj se odnosi па гeljef Zemljine povгsine
ovalis, ovatus - jajast.

Pancicia Vis. - endemicni rod iz porodjce Apiaceae, koji је па pгostoгu nase zemlje zastupljen samo
jednom vгstom (Pancicia serblca Vjs.), dоЫо ime u cast Josifa Panёica, velikog jugoslovenskog
botanicaгa
pann6nicus - panonski.
papile (papШ6sus = papilozan = bгadavicav) bгadavicasto izboceni spoljni zidovi epidermalnih
celija
Papillionaceae - familija leptiгnjaёe (papillio = leptiг), Ьiljke leptiгastih cvjetova.
papus (pappus) - гeduciгana, metamorfoziгana ёaska гazlicitog oЫika (dlacjce, membгanoznj
jzгastajj, boblce ј dг.) , koja ostaje na plodu гaznjh vгsta glavocjka [Compositae (Asteraceae)], а
sluzj гaspгostjгanju plodova pomocu vjetгa [maslaёak (Taraxacum)] ili pomocu zjvotinja [dvozub
(Bidens)] ј dг.
patulus - sjгok, гasiгen
Pedicularis L. - od latjnskog pediculus = vas, 05, јег se vгsta Pedicularis palustris kod гjmljana
upotгeЫjavala pгotjv vasaka
pedologija (gгс. pedon = zemlja, /ogos = nauka) nauka koja proucava zemljjste, tj. zakone njegovog
nastajanja, egzjstencjje ј evolucjje
perennis - tгajan
perfolliatus - pгoгaslih ljstova
perigon (gгс. gonos = leglo, jzdanak) jednostavan cvjetni omotaё kojj se sastojj jz 2 istovjetna lisna
kruga, bez djferencjjacjje па casjcu ј kгunicu
petiolatus - sa dгskom ( odnosj se па listove)
petraeus - kojj гaste па stjenovjtjm mjestjma .. _ . .
Peucedanum L. - antjёkj nazjv za Р. officinale, postao 111 od gгckog peuke = smгca 1danos = n1zak,
zbog izvjesne medusobne slicnostj listova, а mozda od gгёkog peukedanos = goгak, opor, zbog
ukusa smole jz korijena _. . .
Phleum (gгё. phleein = teci) јег su neke vгste ovog гоdа sluz1le kao sгedstvo pгot1v curenJa uha
pil6sus - mekano dlakav.
pinnatifidus - peгast, peгasto гаsсјјерд:n . ·-
pionirske vrste - vгste koje prve naseiJaVaJU neko stan1ste
planinski vrticl - vegetacija visokih zeleni
planta annuela, planta annua - jednogodisnja biljka
planta Ыennis - dvogodisnja Ыljka . .
Plantago L. - od latinskog planta = taban, zbog oЬIIka l1sta sl1cnog tгagu stopala
planta perennls, perenna - trajnjca. . . . .. . . . .
plodnlca- donji, siroki, vecjnom okruglast1 dю tuёka u koJem se razVIJBJU SJemenl zamec1.

203
Роа L. - ant•ckt nazrv kod Gri<a za zeljaste b11jke. kOJi Је Lrnne prenro na ovaJ rod
poligamna Ьlljka (plвntв polygвmв) Ьiljka sa zensktm. mu~krm ' dvospolnlm cvjetovtma
pollmorfan (polym6rphus) - sa mnogo oЫika
polinarij, polinij {polllnsrfum) skup polenovih zma si•JepiJenih u grudvtce raznog oЬiika. §to је
karakleristjeno. npr.• za ram1liju kacuna (Orchtdвcese)
poluskiofitno Ыlје - Ьiljke koJe najЬolje usprrevaJU pn tzvjesnom stepenu zasjene.
Polygala L. - od grekog polys = mnogo ј gala = mlljeko, zЬog vJerovanja da od njjh stoka daje vi~e
mljjeka
Polygonum L. - od grёkog polys = mnogo ј gony = koljeno, јег re staЫo koljencima izdjjeljeno na
ёlanke
pontski florni elemenat - grupa Ьiljnih vrsta s arealima u oЬiastj juznoruskjh stepa
pontsko-ilirski flomj elemenat - skupjna Ьiijnjh vrsta cjji se areali jednim dijeiom naiaze u oЬiasti
JUznoruskih stepa, а drugjm djjeiom u ilirskom podrucju
pontsko-juznosjЬirski florni elemenat - grupa Ьiljпih vrsta koje jmaju areale u oЬiastj juzпoruskih
stepa ј u juzлom SjЬiru
pontsko-submediteranski florni elemenat - grupa b•ljnih vrsta s areaJjma u juznoruskim stepama ј
submediteraпskom djjelu Evrope
populacija - sistem jпdivjdua koje zive па jstom staпistu , u istom vremeпu . aklivпo гazmjenjuju
genetiёkj materijal ј ostvaruju vjtalпo potomstvo
Potentilla (dem. od gгё. potens = mосап) sгednjovjekovni nazjv za vrstu Potentilla anserina L. posto
se smatralo da је ova Ьiljka veoma ljekovita
pratensis - livadski
Primula (lat. primus = prvi) posto se velik Ьгој vгsta ovoga гоdа pojavljuje u prvjm pгoljetn im danima
pro parte (р.р. ) - djeljmiёno
рго parte maxima (р. р. max.)- vecjm dijelom
pro parte minima (р. р. min.) maпjjm dijelom
pro var. - kao varijetet
Psilurus Trin. - od grckog psilos = go, bez dlaka i ura = rep, јег taпki klas пеmа osja
pubescens - pahuljast
pumilio, pumilis - patuljast, mal пjzak
punctatus - jstoёkaп
purgativum - lijek (sredstvo) za ёjscenj e crjjeva

Ranunculus (lat. dem. rana = zaba) Pliпjjevo jme Ьiljke, posto је vecina vrsta ovoga гоdа zastupljeпa
u Ьагаmа ј па vi8Zпjm stanjstjma, gdje zjve zabe
(klasa) razred - пajvisa fitoceпoloska jediпjca, koja objedjпjuje redove, а ovj sveze, itd
recentan (lat. recens = svjez, nov) sadasnji, danasnji, jz пaseg doba.
red - ritoceпoloska јеdјпјса koja obuhvata vjse sveza, а ove vjse asocjjaclja
relikt - populacjja jJi vrsta koja је ostatak пekadasпje drevne rrore
rendzina - tjp humusпog karЬon atпog zemljjsta
ГE!pens - puzucj
reptans - kojj puze ј zako~enjuje se
rizom (grё. rhizoma od rhiza = korijen) - podaпak : metamorfiziraп podzemпi izdaпak koji se
ukorjenjuje i potsjeca na korijeп, ali se od njega razlikuje ро tome sto ima sitne ljuspaste listove.
roska - aheпija
rotundifolius - okruglolistaп
ruber, rubra, rubrum - crven
Rumex - rimsko ime za kiselice(Rйmex sp.)
rupester, rupestris, rupestre - опај koji raste na stijeпama
Rhinanthus L. (Aiectorolophus, Fistularia) - od grckog rhis - rhinos = nos ј antlю = cvijet, zbog
oblika gomjeg djjela kгunjce

sagitt&Шs, sagittarius, sagittatus - strelicast

salep (persijski sahlep ili schalep = sluzav) sluzпa droga koja se dobjva iz gomolja (ТUber Salep)
raznih vrsta kacuпa (Orchis) lli пekih drugih rodova ramilije Orchidaceae
salicifolius - sa listovima kao kod vrbe (Salix)
Salix L. od lat. salire = jzЬijati, јег Ьiljka brzo raste, ili od grё. helix = povijeп, uvijeп, јег su grane
savjtljjve
Salvla - гjmskj пazjv za zalriju, kadulju, (S. officinalis), od latiпskog salvare = spasjti, izlijeёiti
Sangulsorba L. od lat. sanguis = krv ј sorbere = pjtj, upijati, јег se rапјје uzimala za zaustavljaпje krvi
Satureja (L.) Briq. ( = Calamintha, Clinopodfum, Mfcromerfa, Nepeta, Thymus)- od lat. saturare =
zasititi, јег se kod Rimljaпa pod sataregia ill kunila uzimala kao zaёin S. hortensis
saxatllls - koji гaste na stjjeпama, stjenoljubjv
ScaЬiosa L. - od lat. scaЫes = suga, јег se S. succisa uzimala kao lijek pгotiv svгaba
scloflta - biljke sjenovjtih staпjsta
Scorzonera L. - ili od jtalijaпskog scorza = kora i nera = crveпa ili od spaпskog eskorzoп naziv za

204
 ~rs~u ~ ustera .od cijeg ujeda se lijeci korijenom ove Ыljke
semrscro~rta - Ьiljke poluzasjenjeпih staпista
sensu latrore (s. lвt.) - u sirem smislu
sensu strictiore (s. str.) - u uzem smislu
s~pi~m - koji ra~te uz ograde, па rubovima sikara i slicпim staпistima
serbrcus - srpskr
serбtinus - kasaп, zakasпio
serpyllif61ius - sa listovima koji su slicni majciпoj dusici {Thymus sp.)
serratus - testerast
sessilis - sjedeci, bez drske
s.il.ene L. -:- od grc. sel~ne = mjesec, јег S. noctiflora cvjeta посu~ ali ima i drugih pretpostavki
srlrqua - ljuska, komuska
silvaticus, silvester, silvestris - sumski
sinonim (Synoniщ sуп .) - drugo(a) ime(na) za istu vrstu
skeletan (grc. skelet6s. = kostur, skelet) misli se па zemljiste s visokim procentom kameпa
sorus (~?rus) - s~uprпa trusпica (sporaпgija) koje izrastaju iz jedпog mjesta ili pokrivaju malu
povrsrпu sporoflla
species •. vrsta- sist~m P<?Pulacija. ~~je zive .~а razlicitim staпistima u razlicitim vremeпima, i koje ро
pravrl~, ne r~mJeПJUJU geпetrckr materrJal, zbog prostorпe, vremenske, ekoloske ili fenoloske
rzolacrJe, а пrsu reproduktivno izolovane
spinбsus - trnovit
spora (g~.c. spora. i sporos = sjeme, plod) reproduktivпi sistem koji se dalje razvija bez орlодепја
spora~grJa ( trusпrca) 1sporangium/ orgaп u kojem se razvijaju spore
sporo~rl (sporophyllum) (grc. phyllon = list) list па kojem se obrazuju trusпice, odпosno sporaпgije
sred!lJoevropski florni element - grupa Ыljпih vrsta s arealima u sredпjoj Evropi, u oЫasti listopadп ih
suma
Stachys -aпticki пaziv za vrstu Stachys germanica, od grё. stachys = klas, posto cvjetovi ove Ыljke
formiraju privide klas
stellatus - zvjezdast
sterilan - neplodaп
Stipa L. - od grc. stype, а lat. stupa = laпena, kопорlјапа kudelja, na sta asocira dugo osje
stipula (stipulae) (stipula = slama) zalistak, palistic, koji cesto ima slamпast izgled
stolon (vrijeza) (grc. stolos = pratnja) podzemni izdaпak ili пadzemпa vrijeza staЫa
stoma (grc. stoma = usta) otvori, пајсеsсе па пalicju listova, koji sluze za razmjeпu gasova Ыljke sa
spoljasпjom srediпom.
stomahika - sredstva za podsticaпje fuпkcije zlijezda
striptika - sredstva (ljekovi) koji stezu (zaustavljaju) /taпiпi /
strobllus (strobllus)- klas sporofila (прr. kod vrsta roda Equisetum, Lycopodium i dr.)
subalpinski pojas - pretplaпinski pojas
subasocijacija - fitoceпoloska jediпica niza od asocijacije, а odlikuje se time sto пета karakteristicпih
vrsta vec samo diferencijalпe vrste ; ima пastavak - etosum, па primjer campanuletosum
submediteranski florni elemenat - grupa Ыljпih vrsta koje imaju areale u submediteraпskom dijelu
Evrope
subspecies - podvrsta.
sukcesije - smjeпjivanje јеdпе populacije drugom, odnosпo smjeпjivaпje Ыосепоzа па istom prostoru
supstrat - podloga
sveza - sistem sliёпih asocijacija (fitoceпoza) ; doЫva ime tako sto se imenu пajznacajnije vrste doda
nastavak-ion, npr. Pinion, Molinion
sizokarpium - vidi kalavac
takson- taksonomska (sistematska) jedinica
tanini (treslovine) пajva:Zпiji predstavпici hemijskih jediпjenja ugljeпih hidrata sa aromatskim kiseliпa­
ma, koji se susrecu u prirodi. Koriste se u farmaceutskoj i kozarskoj industriji.
Taraxacum (Hall.) Zinn. ( = Leoпtodoп) - пajvjerovatпije od grё. taraxis = zapaljeпje oёiju, protiv
ёеgа se upotreЫjavala vrsta Т. officinale
tenuifolius - taпkih listova
Teofrast / Theophrast/ (372-287) пapisao је djelo »Historija Ыlјасс, koji obuhvata sve sto se do tada
znalo о ljekovitom Ьilju . ..
tercijaran - koji se odпosi па geolosku perюdu tercrJar
termlnalan (termlnalls) vrsпi (cvijet, pupoljak, i~d . ) . . . . . .. .
terminologlja - skup izraza koji se upotreЫjavaJu u. ne~?J пau~noJ drscr~lrпr rli <:>Ьiastr ~auka •. .
teroflta (therophytв) /Т 1 jednogodisпje i dvogodi.snJe br.IJke koJe пepovoiJ~n penod 9?d•ne prezrvlja-
vaju samo u oЫiku sjemena Ш plodova ( Ste/lana medta, Agroatemma gtlhago, Lamtum purpureum,
itd.) .
terra rossa - crvenica, ро pravilu primorsko tlo па karЬo!latr.ma .
tetrameran (grc. tetra = cetiri, meros = dio) cetvorotlanr cvjetnr krug

205
Trifolium L. - od lat. tres - tri 1 folium - ljst, zbog trodjelnog ljsta
Thymus L. - od gr~. thymos ili thymon tamjan, zbog sli~nostj mirisa
tobolac - ёahura (capsula) - suhj plod pucavac, kojj, ро pravilu, sadrij vecj broj sjemenkl, а otvara
se na vrlo razliёjte nacjne (zaklopcjma, poklopcjma, rupicama, jtd.)
trjfolius, trjfoliatus - troljstan.
tuber6sus - gomoljast.
tYpicus - tipican, uzoran

uligin6sus - kojj raste na moёvarnim stanjstjma

Umbelliferae (lat. umMIIa = suncobran) u botanjёkoj terminologjjj stitac ј fere = nosjti, familija stitarkj
unifl6rus - jednocvjetan
urbanicus, urьanus, urЬicus - gradski.

vagina (rukavac) ljsta- baza ljsta koja obuhvata staЬijiku (Роасеае, Cyperaceae ј dr.)
var. (varietas) - varijetet, odfjka
vegetacija - sve Ьiljne zajednice planete Zemlje ilj neke njene oЬiasti, planine, polja, itd
vegetativno razmnozavanje- razmnozavanje Ьiljaka vegetatjvnim organjma (reznjcama, ljstovjma,
jtd.)
Veris, vernalis, vernus - proljetnj (koji cvjeta u proljece) (Ver, veris = proljece)
verruc6sus - bradavjcav
verticilaris, verticillatus - prsljenast
verus - pravj
vikarirajuce vrste (vicarius = zamjenjk) koje su sljёne, а koje se u prostoru smjenjuju.
Viola - ро grckom antjckom nazjvu ion jlj iolon za vrstu Mathiola incana jzveden је rjmskj nazjv
violaria za ovaj rod ј kasnjje skracen na viola
vrijeze - stolonj
vulgarjs, vulgatus - oЬican, opsti, sjroko rasprostranjen
Veratrum L. - od lat. verare = govorjtj jstjnu, јег sprasenj korijen jzazjva kjjanje, tj. znak da se govori
jstjna
Vicja L. - od lat. vincire = vezati, zbog vjtjca kojjma se prjcvrscuju za okolne Ьiljke jli predmete

zaliscj - paljstjci.
zigomorfan (grc. zygon = jaram, morphe = оЬЈјk) organ (u ovom slucaju cvjjet} kojj se moze podjjelitj
na dva simetrjcna djjela samo jednjm presjekom (monosjmetrjcan, dorzjventralan)
zoohorija (dlspergatio zoochorica) rasprostjranje sjemena ј plodova posredstvom zjvotjnja

zivotni oЫici (forme) Ыljaka - pojam u fjtoekologiji ро kojem su vise i nize Ьiljke svrstane u razne
kategorjje. Svaka zjvotna forma predstavlja odreдenj nacjn prjlagoдenosti na date uslove zjvota.
Danski botanjcar Raunkier, 1905. godine izradjo је veoma jednostavnu ј jasnu podjelu zjvotnjh
оЬЈјkа Ьiljaka. Za osnovu te podjele uzeo је onu prjlagodbu bjljke koja sluzj prezjvljavanju
najnepovoljnijeg godjsnjeg doba, а to је u hladnjm ј umjerenjm krajevjma zima, u topljm (tropska
ј suptropska oblast) susa. Biljke su prjlagoдene ovim va:Znjm promjenama, а te prjlagodbe naroёjto
se ogledaju u polozaju ј zastitj pupova (tj. prezjmljujucjh organa}, jz kojih се se razvjti Ьiljka na
poёetku vegetacione sezone. Prema polozaju prezjmljujucih organa, Raunkjer је postavjo nekoliko
zjvotnjh oblika (formj), koje svrstava u pet osnovnjh kategorjja : fanerofjtj (Phanerophyta) / Р 1
jesu Ьiljke koje jmaju vjsegodjsnje, trajne grane sa pupovima na vrhovima, koje se nalaze slobodno
u vazduhu, na vecoj jli manjoj vjsinl od povrsjne zemljjsta; hamefjte (Chamaephyta) / Ch/ jesu
niske biljke ёiјј se pupoljcj nalaze najvjse do 25 cm jznad zemlje, tako da su onj za vrjjeme zjme
bolje zastjcenj nego kod vrsta prethodne skupine ; hemjkrjptofjte (Hemicryptophyta / Н / jesu Ьiljke
kod kojjh nadzemnj djelovj preko zjme jzumjru, ali pupoljcl ostaju prj osnovj stabla, neposredno
uz povrsjnu zemlje (Ьilo da se nalaze jspod ili jznad nje)! Veci broj biljnjh vrsta umjerene zone
pripada ovoj skupjnj. Geofite(Geophyta) /GI jesu bjljke сјјј nadzemnj organj potpuno jzumjru а
pupoljcj se nalaze na podzemnjm organjma, ј to na znatnoj dubfnj. Geofite prezjmljuju jlj pomoeu
rizoma (Апетопе, lris, Polygonatum, jtd.), lukovica (Ga/anthus, Leucoium, Allium ј dr), korjjenskjh
krtola (Orchidaceae) ili staЬiovjh krtola (Colchicum, Cyclamen ј dr.). Terofjte (Therophyta) /Т1
jesu jednogodisnje Ьiljke koje nepovoljan perjod godine prezjvljavaju samo u obliku sjemena,
odnosno plodova

206
 ~....~""',...._ - ~ rriillelcйllm .. - Crepis conyzifolia ~- :.. ~ . 2~
- ~. ·~ .:=-=:ws: :-=_,.::.~~ - ~ с:--
.-·-::: ~ glaiЬn - :::--er.::
•~

Cynosurus aisaatus _ · 5С

DaiJCUS c:arota - su:::s.:- c:arola ~

~ glomaata- ·~
Dai dfцlia alpina • :s . 5ё
~--у--,.а .;z.~.a
~-- :.0::
~е;'! 5:r.
......:. -эs.. ·ва
Dailtt'мlia dea nЬens -Х-~!.
:с •Sf
.::<.---:-cnc: ;:r:".~ - х . 5ё
Deschalnpsia • е s ;:8юsa _ 5еа.:.
са es ptosa · 3:
Dianthus anuesia _ .25
5€а.;. ё.'\ - .«:. DianChus cle8c!ides - 2Е
Doryccniuln hertJacet 1111

:::·.~~
.:_ Go-c э..сsс "'Е!С1еЂ • .t.:
- <: tlle-{~·8:5 - • •~
5,.""fZ: ::'"'edia - • 5:
Е - s rtatus ~'"Э:е' • 5 •
5-::-- ...:s eЂCtx:s - Ј:S:Г • 5.2
:: --=- .:s "'.01 c;eacezs _ s...:::s.:: horrteececos • 55
- ·s=

-~~~~-· ··
- :-~ ~-··2
.... _ "'2.). caryophylee ...3!DJ • .Q
: =: .?-.а ::-,а..). -о- Ј!Г'. • .&2

.·-

29
 Gentiana pneumonanthe L 83 Ononis splnosa L. 53
Gentiana utriculosa L. 84 Ophloglossum vulgatum L. 20
Gentianella cillata (L.) Borkh. 85 Orchls morlo L. 138
Geranium molle L. 69
Gladiolus lllyricus Koch 137 Pastlnaca sativa subsp. sylvestrls (MIIIer)
Rouy & Camus 78
Heracleum sphondilium subsp. sphondillum П Petrorhagla saxifraga (L.) Link 30
Hieracium grandiflorum All. 121 Phleum pratense L. 174
Hieracium pllosella 122 Plmpinella magna L. 79
Holcus lanatus L. 166 Plmplnella major (L.) Hudson 79
Hordeum hystrix Roth. 167 Pimpinella saxifraga var. major L. 79
Hordeum marinum Huds. subsp. gussoneanum Plantago altissima L. 104
Parl. 167 Plantago carinata Schrad, ех Mert & Koch non
Hordeum maritimum With. subsp. gussonea- Moench 105
num (Parl.) Asch. & Graebn. 167 Plantago holosteum Scop. 105
Hordeum nodosum Koch 168 Plantago lanceolata L. 1 06
Hordeum pratense Hudson 168 Plantago lanceolata L. var. altissima Pollini 104
Hordeum secallnum Schreb. 168 Plantago media L. 107
Hypochoeris maculata L. 123 Роа bulbosa L. 176
Hypochoeris radicata L. 124 Роа pratensls L. 175
Роа trlvlalls L. 177
lnula salicina L. subsp. salicina 125 Polygala comosa Schkuhr. 72
Polygala vulgaris L. 73
Juncus articulatus L. 139 Polygala vulgaris subsp. somosa Chod. 72
Juncus effusus L. 140 Polygonum Ьistorta L. 21
Juncus /amprocarpus Ehrh. ех Hoffm. 139 Potentilla recta L. 38
Potentilla reptans L. 39
Knautia arvensis (l .) Coulter 108 Primula columnae Ten. 80
Koeleria cristata (L) Pers. 170 Primula veris L. subsp. columnae (Ten.)
Koeleria cristata (L) Pers. var. gracillis (Pers.) Arcang. 80
Beck 169 Prunella alba Palles ех Bieb. 90
Koeleria gracilis Pers. 169 Prunella laciniata L. 90
Koeleria macrantha (Lebedev) Schultes 169 Prunella vulgaris L. 91
Koeleria pyramidata (Lam.) Beauv. 170
Ranunculus acerl. L. 33
lathyrus latifolius L. 49 Ranunculus acrls L 33
Lathyrus megalanthus Steudel 49 Ranunculus repens L. 34
lat hyrus pratensis L. 50 Ranunculus sardous Crantz 35
Leontodon autumnalis L. 126 Rhlnanthus mlnor L. 95
Leontodon hispldus L. 127 Rhinanthus major Ehrh. var. glandulosus Si-
leucanthemum vulgare Lam. 128 monk. 94
leucojum aestivum L. subsp. aestivum 136 Rhinanthus rumelicus Velen. 94
linum catharticum L. 70 Rumex acetosa L. 22
Lolium perenne L. 171 Rumex crispus L. 23
lotus corniculatus L. 45
luzula campestrls (l.) ОС. in Lam. & ОС. 141 Salvia pratensis l . 87
lychnis flos-cucull L. 27 Sangulsorba mlnor Scop. 40
lyslmachia nummularia L. 81 Sangulsorba officinalis L. 41
lythrum sallcaria l . 32 ScaЬiosa columbarla L. 109
ScaЫosa duЫa Velen. non Moench. 91
Medicago araЬica (L.) Hudson 46 Scorzonera vlllosa Scop. 129
Medicago falcata L. 47 Serratula tlnctoria L. 130
Medlcago lupullna L. 48 Sieglingia decumbens (l .) Bemh. 159
Medicago macu/ata SiЫh. 46 Sllene inflata Sm. 24
Medlcago sativa L subsp. falcata (l .) Arcang 47 Sllene vulgaris (Moench.) Garecke 24
Moenchla mantlca (l.) Bartl. 29 Stachys recta L. 88
Mollnla caerulea (L) Moench subsp. caerulea 172 Stellaria gramlnea L. 28
Succlsa pratensls Moench. 11 о
Narcissus poёticus L suЬsp. radliflorus (SalisЬ.)
Baker 135 Taraxacum officlnale Weber in Wiggers 131
Nardus strlcta l . 173 Teucrlum chamaedrys L. 89
Thymus serpyllum L. 93
Onobrychis satlva Lam. 51 Tragopogon pratensls L. 132
Onobrychls vlcllfolla Scop. 51 Trlfollum campestre Schreber in Strum 54
Ononls arvensls l . 52 Trifolium fragiferum L. subsp. fragiferum 55
Ononis hlrcina Jacq. 52 Trifolium hybridum l . 56

208
Trifollum incaranatum L. 57 Trlsetum flavescens (l.) Вeauv. 178
Trifolium montanum L. 58 Trisetum pratвnse Pers. 178
Trifolium nigrescens Viv. 59 Tunica saxifraga (L.) Scop. 30
Trifolium ochroleucum Huds. 60
Trifollum panonlcum Jacq. 61 Veratrum album L. 134
Trifolium patens Schreber in Sturm 62 Veronlca chamaedrys L. 96
Trifolium pratense L. 63 Veronlca serpylllfolla L. 97
Trifollum rapens L. 64 Vlcla cracca L. 67
Trifolium resupinatum L. 65 Vlcla seplum L. 68
Trifolium suЬterraneum L. 66 Vlola canlna L. 31
 Srpskohrvatska imena

BaЬin zdravac 69 Grahovina 49

Bedrenika velika 79 Graorica 67
Bedrinac veliki 79 Grozdasti ovsik 154
Bekica 150
Bela rada 114 Hajdu ёka trava 11 З
Belodun 42 Hibridna djetelina 56
BezstaЫjiёni osjak 118 Hmeljasta lucerna 48
Bijela djetelina 64
Bijela puzava rosulja 145 Cekinjasti goloёek 127
Bodilica 118 Cekinjusa bodljikava 121
Bodljikavi gladis 53 Cekinjusa crna 120
Bodljikavi zeeji trn 53 Celasica velika 38
Bokvica ёunasta 105 Celinsёica 91
Brdska djetelina 58 Cemerika Ыјеlа 134
Brocac 102 Cestoslavica 96
Busika 160 Cesljasti razliёak 117
Cesljika 156
Crijevac 28 Cistac 88
Crnkasta djetelina 59 Cvorasti sit 139
Crnjevac zuckasti 90 Cvorasti sitinac 139
Crvena djetelina 63
Crvena gunjica 65 lglica mekana 69
Crvena vlasenka 161 lnkarnatska djetelina 57
Crvena vlasulja 161 , 164 lvanjska brocika 103
Crveni kantarion 86 lvanjsko cvijece 1ОЗ
Crveni vijuk 164 lvica 92

Dimak bodljikavi 121 Jaglika proljecna 80

Dinjica 40 Jagodasta djetelina 55
Divlja zalfija 87 Jagorcevina proljecna 80
Divlji karanfil 25 Jajastolisna ёestoslavica 97
Divlji kim 75 Jarёija trava 41
Djetelina podzemna 66 Jednolistak 20
Dlakavi krestusac 72 Jezevica 157
Dokoljen 136
Dubacac 89 Kacun 138
Dunjica 48 Kija ruzasta 72
Dupёac 89 Klasulja 168
Dvogodisnji dimak 120 Кlinёic sareni 26
Klupёasta ostrica 157
E>ipovina 155 Kovrdzava kiselica 23
Kozja brada 117
Engleski ljulj 171 Krasuljak 114
Estarzeta 51 Krasuljica оЫёnа 74
Krbuljica velika 74
Francuski ljulj 149 Krestac 156
Krugolisna metiljka 81
Gladiola 137 Krizalina 91
Gladis 72
Gola sita 140 Lan ёistilac 70
Golocej brdski 126 Lanik Ыjeli 70
GoluЫja udoviёica 109 Lavlji zub 126
Gomoljasta konёara 37 Lazarkinja crvena 99

210
Lezeca trava 159
Lisicji koljenasti repak 147
Lisicji repak 146
Livadna grahorika 50
Uvadna kadulja 87
Livadna vlasulja 16З
Livadna vlasnjaca 175
Livadska klasaca 154
Livadska kozja brada 1З2
Livadski grahor 50
Livadski jecam 167
Livadski vijuk 16З
Locina 126
Lukovicasta livadarka 176
Lukovicasta vlasnjaca 176
Ljulj utrinac 171
Ljutika 22
Macica 174
Macji repak 174
Majёina dusica 9З
Mala Ьоса 118
Mala krvara 40
Mala lincura 82
Mali mlijec 71
Mali srcenjak 82
Mali suskavac 95
Mali zvecac 96
Maljava klasaca 15З
Maslaёak 1З 1
Месја sapa 77
MedvjeCII dlan 77
Meka stoklasa 15З
Mekis 167
Metlusica 175
Minja moravica 105
Mirisavka 148
Mlsjakinja prugolisna 28
Mjesinicasta gencijana 84
Mljecika oblcna 71
Mocvama lincura 83
Mocvama preslica 19
Mocvarna siristara 83
Modar kameniёak 30
Modra beskoljenka 172
Modricica 99
Mrazovac 133
Mrkva divlja 76
Muravka 129
Muska Ьokvica 106
Nacrvena rosulja 144
Nakostrijeseni lavljl zub 127
Narcis 135
Obicna bekica 141
Obicna broeike 102
Oblёna ivancica 128
OЬicna livadarka 177
Obicna margareta 128
OЬicna mahnka 29
Obicna pi'Zenica 108
Obicna runjlka 122
Oblcna smllica 170
Obll:na tresllflca 150
OЬicna vrkuta З6
OЬicni ornjevac 91
OЬic ni kim 75
OЬicn1 krestusac 7З
OЬicni ljulj 171
OЬicni pastrnak 78
OЬicn ipastrnjak 78
OЬicni preskoc 11 о
OЬicni srpac 1зо
OЬicni stolisnik 11 з
OЬicni zabnjak З5
Odvracenica 121
Ostra rosulja 144
Ostrica busika 160
Otvorena zvonёika 111
Ovcja vlasulja 162
Ovsenica 149
Ovsik 151
Pahovka 149
Pahuljasta medunika 166
Panonska djetelina 61
Pasja ljublcica 31
Pasnjacki oman 125
Persijska djetelina 65
Petlova kresta 95
Petlova krestica 156
Petogradna metlusica 177
Petoprstica 38, 39
Pesenka 29
Pilica 130
Piramidalna kelerija 170
Pirevina 143
Pirika 143
Piskavac 11 О
Pjegava lucerna 46
Pjegava vija 46
Pjegavi jastreЫjak 123
Polegli protivak 81
Poljska djetelina 54
Poljski kim 75
Poljsko zelje 23
Prava brocika 101
Prava livadarka 175
Prijestap 43
Proljecna ostrica 142
Promjenljiva klasaёa 151
Prostrel 82
Provaljen korijen 123
Pticja grahorica 67
Pucavac 24
Purpuma grahorica 68
Purpuma lazarkinja 1ОО
Purpumi broe 1ОО
Puslna 24
Puzava petoprsta 39
Puzavi ljutlc 34
Puzavi zabnjak 34
Puzeca ivica 92
Ranjenica 42
Ranjenik 42
Rastreseni sit 140
Ra§ljasta ki~ica 104
Razlle&k 115
 Repasta zvontika 112 Usac 27
Rdobrada 155 Utrenica glatka 125
Repu~ica 1 12 Uv1nuti dvomik 21
Rumenika 27
Runjavi zeeak 52 Vasiljak 115
Vellka kiselica 22
saьljicica 137 Vellka krvara 41
Salep 138 Verenica sitna grozdasta 97
Sardinijski ljutic 35 Vid 84
Siri~tara 82 Vidac 98
Smilica njezna 169 Vidova trava 98
Smilica tanka 169 Vijugasta grahorica 68
Smiljkita 45 Vijuk 162
Sporis 113 Vijuk stepski 163
Srcenjak 21 Virak 36
Srednja Ьokvica 107 Visoka Ьokvica 104
Srednji trputac 107 Visoki jeeam 168
Srpak 130 Vlasulja janjearica 165
Strelieasta zutica 4З Vlasulja valiska 165
Sunovrat 135 Vodenika 119
Su~an 123 VrЬica velika 32
Surucica 37 VrЬicica velika 32
Suzica 150 Vunasta medunika 166
Svinjski korijen 124
Zecina 115
Sareni karanfil 26 Zecja loЬoda 122
Sargarepa divlja 76 Zeёji trn 52
Silj 158 Zeljasta bjeloglavica 44
Siljka 158 Zeljasta bjeloglavka 44
Sirokolisni grahor 49 Zlatnozuta zoЫka 178
Stavelj oЬicni 23 Zlatnoiu1i ovsik 178
Stт1<asti zvoncic 111 Zmijina eestoslavica 96
Su~an 124 Zmijski jezik 20
Susulj 30 Zrakasti jastrebljak 124
Svedska djetelina 56
~lji rastavic 19
Тiрас 173 Zabnjak lju1ic 33
тratincica 114 Zuta gunjica 62
Trepljasta siristara 85 Zuta broeika 101
Trepljasti raven 85 ?uta djetelina 62
Trozupka 159 Zuta krska zecina 116
Turovet 132 Zuta lucema 47
Tvrdaёa 173 Zuta vija 47
Zuti kгSki razliCak 116
Udovica njivska 108 Zuti zvjezdan 45
Uskolisni trputac 106 Zutikava djetelina 60
Uspravna stoklasa 152 Zutkasti osjak 119
Uspravni ovsik 152

212
U Ediciji PRIRODA JUGOSLAVIJE izasle su slijedece knjige:

1. С. Silic : ATLAS DRVECA 1 GRMLJA

2. С. Silic : SUMSKE ZELJASTE BILJKE
З . С. Silic : ENDEMICNE BILJKE
4. R. Lakusic: PLANINSKE BILJKE
5. R. Lakusic,
LJ. Misic: LIVADSKE BILJKE
6. С. Silic: UKRASNO DRVECE 1 GRMLJE

U pripremi su slijedece knjige:

1. А. Sofradzija,
Z. Korene : SLATKOVODNE RIBE
2. т. Vukovic,
z. Pocrnjic,
Е. E>urovic: VODOZEMCI 1 GMIZAVCI
З. Ј . Gregori
Z. Korene : PTICE
4. А. Sofradzija : LOVNA DIVLJAC
5. А. Span,
В. Antolic : BILJNI SVIJET JADRANA
6. А. Simunovic,
О. Zavodnik: BESKRALJESNJACI MORSKOG DNA JADRANA
7. 1. Jardas: RIBE 1 GLAVONOSCI JADRANA