Lik Fate Avdagine

1. Kako razumete sledeće piščeve reči: "To su ta izuzetna bića koja priroda izdvoji i uzdigne do
opasnih visina". Kakve su to "opasne visine"?
Od prirode naročitoobdarena stvorenja često izazivaju sudbinu. Bića stvorena da lete do opasnih
visina. Opasnih po njihov život. Ta bića plaćaju previsoku cenu svoje jedinstvenosti. Jedinstvena
po lepoti, jedinstvena u duši. Na kraju sama ta njihova jedinstvenost postaje za njih pogubna.
Okovana svojom jedinstvenošću ta bića tonu i nestaje smisao njihovog života.
2. Po čemu je osobena Fata Avdagina?
Fata Avdagina je biće koje je priroda uzdigla do opasnih visina. Lepa, mudra, ponosna, pametna,
rečita ali i pomalo i gorda. Žena izuzetne lepote koja je bila vredna divljenja, mržnje i zavisti.
3. Kakvi su odnosi između Avdage i Mustajbega?
Avdaga i Mustajbeg su oduvek imali zajedničke poslove. Usled Avdaginih znatnih materijalnih
gubitaka, Mustajbeg je odlučio da mu pomogne i da ga podrži. Osim pitanja novca i trgovačke
savesti, oni su rešavali i druga pitanja: pitanja sudbine drugih ljudi. Sudbini mlade Fate.
4. Kakav je odnos između kćeri i oca?
Odnos oca i ćerke odgovara principima toga društva, tačnije običajima toga naroda. Poslušna,
pokorna Fata nije prigovorila ocu odluku o njenoj udaji za sina Mustajbega iako svesna da
njegovo ,,da” poništava njen stav o istoj udaji. Na samom kraju, Avdaga pogođen smrću svoje
ćerke, kriveći sebe, zatvara se u svoj krug i umire žaleći što je uništio jedan mladi, neiskvaren
život.
5. Proučite pažljivo opis psihološkog stanja Fate Avdagine. Šta izaziva unutrašnje protivrečnosti u
ličnosti Fatinoj? Kako ona razrešava te protivrečnosti?
Fata Avdagina, saznavši činjenicu koja joj je postaa prekretnica u njenom životu, udaja za Naila
Hamzića, počinje da se povlači u sebe i razmišlja o svom životu. Danju vesela koja pevajući uz
pomoć svojih drugarica i rođaka priprema miraz pretvara se noću u osobu koja, posmatrajući
Mesec i zvezde žali nad svojim životom i sudbinom koja ju čeka. U gluvo doba noći pomatrajući
miran svet razmišlja o sutrašnjici. -- Očeva usta koja su rekla ,,da” tamo gde je ona kazala ,,ne”. –
Razmišlja o prekoj i neobičnoj sudbini koja ju je našla. Ali, jedno zna: da će zbog očevog ,,da”
koji je vezuje isto koliko i njeno ,,ne” morati izaći pred kadiju sa Nailom Hamzićem. Isto tako
zna da njena noga nikada neće kročiti u Nezuke. Ona je spas našla u deliću druma između Veljeg
luga i Nezuka.
6. U čemu je tragična krivica Fate Avdagine?
Tragičnost Fate Avdagine ogleda se u njenom ponosu; u njenom ,,ne”. Iako, poslušavši očevo
,,da” nije mogla da pređe preko svoga stava, uverenja, mišljenja. Sama ta gordost, koju smatram
da je Fata u određenoj meri posedovala, je u stvari za nju bila pogubna i presudna.
7. Da li ovde prepoznajete motiv fatalnosti ženske lepote?
,,Femme fatale” je motiv koji posebno inspiriše Andrića ( pripovetka ,,Put Alije Đerzeleza” ,
,,Jelena žena koje nema” ...) i koji ostaje nedorečen. Osim njihove spoljašnjosti Andrić opisuje
njohovo ponašanje, manire, hod, govor. Stavlja pred nas sliku fatalne žene i svih mogućnosti koje
ona poseduje.
8. Ima li sličnosti između Fate i Stankovićeve Sofke iz ,,Nečiste krvi”!
Sam motiv fatalnosti žena prepliće se I u drugim delima. Stankovićeva Sofka iz romana ,,Nečiste
krvi” okovana svojom lepotom koja je ujedno i njeno prokletstvo biva osuđena na bolan pad. Oba
lika, Fata i Sofka, posedovale su sve ono što je privlačilo muško divljenje i žensku zavist.
Simbolika mosta u Andrćevom stvaralaštvu

U delu ,,Na Drini ćuprija” most ne predstavlja samo lepotu, nego i most koji se stopio sa sredinom, sa
kasabom i njenim ljudima, koji živi i proživljava sve ono što se događa kasabi i njenim stanovnicima.
Istorija kasabe je i istorija ćuprije na Drini, a neke individualne istorije ili su se začinjale na mostu ili su
se na njemu zatvarale.
„Kasaba je živela od mosta i rasla iz njega kao iz svog neuništivog korena.” Ivo Andrić kazuje o vezi koja
postoji između života mosta i života kasabalija.
Najvažniji smisao života predstavlja njegovu trajnost. Prolaze dani, mjeseci, godine, decenije, vekovi,
generacije koje na njemu stasavaju, pri čemu most ostaje nepromenjen. Snaga mosta se može uporediti sa
ljudskim životom, sa snagom čoveka da ne poklekne, posustane i odoli svim nedaćama koje mu se nađu
na putu. Uprkos svakome, uprkos svemu most ne odoleva burama i olujama.
Svojom čvrstinom,postojanošću odaje snagu važniju od hramova i kuća. Mostovi spajaju dve
obale,gradove, narode i kao takvi postaju svedoci vremena kada se drugačije živelo i radilo. Iako ,
oštećeni od hladnoće, lošeg vremena ili pak čovekove ruke oni i dalje stoje gordo u inat svima i inat
svemu. Gde god pođemo u svet videćemo mostove, verne i ćutljive, kao ljudsku želju da sve što je daleko
postane povezano, da se spoji. Dobro i zlo se neprestano preplići, ne isključujući jedno drugo, već se
međusobno prožimaju dok je njohov viševekovni svedok upravo most. Kao simbol veze između ljudi i
vremena, mostovi su za Anrića bili trajna inspiracija i zvezda vodilja. Kroz razne priče naroda vidimo u
stvari postojanost mosta i njegov značaj. Most predstavlja život: dobro i loše.
„Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao
na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju,
ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.“
U delu pobednička snaga mosta se upoređuje sa ljudskim životom. Kao i uvek postoje ljudi koji se
protive tuđim odlukama i namerama. Tako su postojali i ljudi koji su se protivili gradnji mosta. Otuda je
potekla ideja da se noću ruši ono što se preko dana izgradi. Stvaranje bez skrivenih namera, umetničke
tvorevine duha mogu da preoste sve razlike među ljudima i sve protivrečnosti u čoveku.
Sve u životu je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti života i življenja. Sve u životu što imamo
svi napori,reči,dela pa i misli teže ka drugoj obali, teže da dobju smisao. A sva naša nada, iščekivanja,
snovi, želje su sa druge strane. Nada za nečim što može sve promeniti.