PRIVREDNI SUBJEKTI

Ključni termini i definicije

Privredna delatnost – kontinuirano i profesionalno obavljanje delatnosti na tržištu u cilju sticanja

dobiti ili ostvarenja nekog drugog ekonomskog cilja.

Agencija za privredne registre (APR) – državna institucija nadležna za vođenje registra

preduzetnika, privrednih društava, udruženja, zaloge, medija, finansijskih izveštaja raznih
kategorija pravnih lica i drugih registara. Privredna društva stiču svojstvo pravnog lica momentom
registracije u APR-u, a u APR se takođe registruje i većina preduzetnika sa izuzetkom delatnosti
nekih slobodnih profesija poput advokata.

Privredni subjekti – organizacione forme uz pomoć kojih se obavlja privredna delatnost na tržištu,
u koje spadaju preduzetnik i svi oblici privrednih društava koje poznaje pravni sistem Republike
Srbije.

Preduzetnik (PR) – poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja određenu privrednu delatnost u
cilju sticanja dobiti i registrovano je kao takvo u APR-u. Fizičko lice odgovara neograničeno,
celokupnom ličnom imovinom za obaveze svog preduzetnika.

Privredna društva – organizacione forme osnovane u cilju obavljanja određene privredne

delatnosti i sticanja dobiti, koje imaju sopstvenu imovinu, unutrašnju organizaciju, nastupaju
samostalno na tržištu i registrovane su u APR-u. Forme privrednih društava u Republici Srbiji su:
ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

Matični broj – jedinstveni registarski broj koji se automatski dodeljuje preduzetniku ili
privrednom društvu u momentu registracije u APR-u.

PIB – jedinstveni poreski identifikacioni broj (skraćeno: PIB) preduzetnika ili privrednog društva,
koji se dodeljuje od strane Poreske uprave. Iako ga donosi Poreska uprava, rešenje o dodeli PIB-a se
preuzima u APR-u, zajedno sa rešenjem o osnivanju preduzetnika/privrednog društva.

Osnivački akt – konstitutivni i osnovni interni akt društva koji se može doneti u obliku: a) odluke o
osnivanju ukoliko društvo osniva samo jedno fizičko ili pravno lice; b) ugovora o osnivanju, ukoliko
društvo osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica.

Ortačko društvo (OD) – privredno društvo koje osnivaju najmanje dva ili više fizičkih i/ili pravnih
lica (ortaka) radi obavljanja određene privredne delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, u
kojem su ortaci neograničeno solidarno odgovorni za obaveze društva sopstvenom imovinom.

Komanditno društvo (KD) – privredno društvo koje osnivaju najmanje dva ili više fizičkih i/ili
pravnih lica radi obavljanja određene privredne delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, od
kojih najmanje jedan odgovara za obaveze društva neograničeno ličnom imovinom
(komplementar),
1
a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga
(komanditor). Ovo je forma privrednog društva koja se izuzetno retko osniva u praksi.

Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) – privredno društvo koje osniva jedno ili više
fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu članova društva radi obavljanja određene delatnosti pod
zajedničkim poslovnim imenom. Članovi DOO-a odgovaraju za obaveze društva ograničeno, samo
do visine svog uloga u društvo.

Akcionarsko društvo (AD) – pivredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica
(akcionara) radi obavljanja privredne delatnosti pod zajedničkim imenom, čiji je osnovni kapital
podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Akcionari ne odgovaraju ličnom imovinom za
obaveze AD-a, već do visine svog uloga u društvo.

Ulog i udeo – ulog predstavlja imovinu člana društva koju on unosi u kapital društva kako bi za
uzvrat stekao određeni udeo (kod OA, KD i DOO izražava procentualno), odnosno određeni broj
akcija (kod AD). Ulog predstavlja potraživanje društva prema članu sve dok ga član ne unese u
kapital društva.

Imovina privrednog društva – sve stvari i prava koja su u vlasništvu društva.

Neto imovina privrednog društva – razlika između vrednosti imovine i obaveza društva.

Tržišna vrednost društva – cena koju su treća lica spremna da plate za kupovinu 100% udela ili
dela udela u društvu.

Osnovni (registrovani) kapital društva – novčano izražena vrednost svih upisanih uloga članova
društva koja je registrovana u APR-u. Početni kapital društva se sastoji iz uloga članova, ali se on
tokom vremena može povećavati iz dobiti ili novim ulozima, ali i smanjivati do zakonom propisanih
minimuma.

Upisani i uplaćeni osnovni kapital društva – osnovni novčani kapital društva može biti samo
upisan a neuplaćen, što znači da je samo registrovan u APR-u, a ukoliko je upisani osnovni novčani
kapital i uplaćen, to znači su ga članovi konkretnog društva uplatili na poslovni bankarski račun
društva. Takođe je moguće da upisani osnovni novčani kapital bude samo delimično uplaćen, a u
tom slučaju postoji obaveza članova da ga u određenom roku uplate u celosti. Osnovni nenovčani
kapital može biti upisan i unet, ili upisan i neunet, u kom slučaju postoji obaveza članova da ga u
određenom roku unesu u društvo.

Zakonski (statutarni) zastupnik društva – direktor društva ili ostali zakonski zastupnici, u
zavisnosti od pravne forme društva. Društvo po pravilu može imati jednog ili više direktora koji se
registruju u APR-u. Direktori mogu da budu i pravna i fizička lica, ali je potrebno da društvo ima
najmanje jednog direktora koji je fizičko lice. U ortačkom društvu zakonski zastupnici su sami
ortaci.
Ostali zastupnici – lica koja nisu direktori, ali su ovlašćeni aktom ili odlukom organa društva da
zastupaju društvo i kao takvi su registrovani u APR-u. Pored ostalih zastupnika, društvo može
imenovati i prokuristu koji ima unapred određena ovlašćenja zastupanja koja ne sme prekoračivati.

Punomoćnici po zaposlenju – lice koje je zaposleno u društvu ili kod preduzetnika, a radi na
takvim poslovima čije redovno obavljanje uključuje zaključenje ugovora, potpisivanje dokumenata i
preuzimanje određenih radnji. Takva lica su ovlašćenja da sama, bez posebnog punomoćja
direktora društva, zaključuju u ime društva takve ugovore, potpisuju dokumente, odnosno
preuzimaju radnje.

Raspolaganje udelom u društvu – podrazumeva svako raspolaganje uključujući prodaju, poklon,

zasnivanje zaloge na udelu i slično. U AD-u se raspolaže akcijama i u tom slučaju važe posebna
pravila koja reguliše Zakon o tržištu kapitala.

Pravo preče kupovine – pravo ostalih članova društva u odnosu na člana koji želi da svoj udeo u
društvu proda trećem licu da najpre njima prvo ponudi prodaju svog udela pod istim uslovima. U
akcionarskom društvu, pandan pravu preče kupovine udela je pravo prečeg sticanja akcija.

Promena pravne forme – prelazak privrednog subjekta iz jedne pravne forme u drugu. Na primer,
prelazak DOO-a u akcionarsko društvo, ili prelazak preduzetnika u neku od formi privrednih
društava itd.

Statusna promena – situacija u kojoj se društvo A (društvo prenosilac) reorganizuje na takav način
što na društvo B (društvo sticalac) prenosi svoju imovinu i obaveze, a za uzvrat članovi društva A u
društvu B stiču udele, odnosno akcije. Prilikom statusne promene, društvo ne menja svoju pravnu
formu. Postoji više vrsta statusnih promena o kojima će više reči biti u nastavku.

Likvidacija – dobrovoljan način prestanka postojanja privrednog društva koja se može sprovesti
kada društvo ima dovoljno imovine da namiri sve svoje poverioce.

Stečaj – način prestanka postojanja privrednog društva koji se sprovodi kada društvo nema
dovoljno imovine za namirenje svojih poverilaca. Stečaj se može sprovesti bankrotstvom ili
reorganizacijom.

Uvod

Ova jedinica predstavlja jednu od najznačajnijih u predmetu Poslovno pravo iz više razloga. Najpre,
omogućava budućim menadžerima da steknu osnovno znanje o svim formama privrednih subjekata
i njihovim individualnim pozitivnim i negativnim aspektima, kao i pojmovima poput osnivačkog
kapitala, udela i uloga, akcija, zastupnika, odgovornosti za obaveze privrednih subjekata i slično,
bez kojih je korporativno poslovanje nezamislivo. Zatim, omogućava budućim menadžerima da
nauče nešto o brojim promenama kroz koje jedno društvo može da prođe u toku svog postojanja
(promene vlasničke strukture, promene pravne forme, statusne promene i slično), kao i poreze koje
će društvo morati da plaća i načine kako da te poreze optimizuje.

U slučaju da razmišljate da jednoga dana postanete vlasnik sopstvenog privrednog društva ili
registrujete preduzetnika, imaćete znanje o tome koja je forma organizovanja najprikladnija u
zavisnosti od cilja koji želite da postignete, ali i kako da jednostavno registrujete privredni subjekt
bez pomoći advokata. Ukoliko ste, pak, vlasnik privrednog društva i iz nekog razloga ne želite da
nastavite poslovanje, ovde možete pročitati o dva ili načina prestanka postojanja privrednih
društava – kroz likvidacionoi i stečajni postupak, ili eventualno statusnu promenu.

Ova jedinica buduće menadžere uči i kako da pretražuju osnovne podatke o privrednim subjektima
na sajtu Agencije za privredne registre ( „APR“), Narodne banke Srbije („NBS“) i Centralnog registra
hartija od vrednosti („CRHoV“). Na osnovu ovih javno dostupnih podataka, menadžeri će moći da
obave i najosnovniju proveru drugih aktera na tržištu sa kojima planiraju potencijalnu poslovnu
saradnju, pa će, između ostalog, moći da provere: ko su vlasnici konkretnog društva, da li je ono
solventno, odnosno da li su mu poslovni računi blokirani, kakav mu je bonitet i finansijski izveštaji u
poslednjih nekoliko godina, itd. Na osnovu svega navedenog, menadžer može da donese odluku da li
će uopšte stupati u poslovno-pravni odnos sa konkretnim privrednim subjektom.

Ukoliko žele da radno angažuju fizička lica u ime privrednog društva, menadžeri će steći osnovna
znanja o tome koji modalitet angažovanja je najprikladniji i poreski optimalan – da li možda
zaključenje ugovora o radu, ugovora o delu ili ugovora o pružanju određenih usluga, kao i mnogo
drugih korisnih informacija.

Pravni i ostali izvori

Najznačajniji pravni izvori relevantni za deo posvećen privrednim subjektima i njihovoj

reorganizaciji su:

- Zakon o privrednim društvima;

- Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre;
- Zakon o tržištu kapitala;
- Uredba o klasifikaciji delatnosti;
- Zakon o stečaju;
- Zakon o porezu na dobit pravnih lica;
- Zakon o porezu na dohodak građana;
- Zakon o porezu na imovinu;
- Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV).

Zakon o privrednim društvima je najvažniji i najsveobuhvatniji zakon u ovoj materiji, budući da

reguliše forme, osnivanje, uređenje, zastupanje i likvidaciju privrednih društava. Zakon o postupku
registracije u Agenciji za privredne registre, pored zvaničnog sajta APR-a (www.apr.gov.rs),
predstavlja najvažniji izvor informacija o registraciji privrednih društava i dodatnim uslovima koji
bi trebalo da budu ispunjeni u tu svrhu. Zakon o tržištu kapitala je specifičan zakon koji reguliše
prodaju akcija u akcionarskim društvima i u suštini nije od krucijalnog značaja za menadžere kao
prethodna dva zakona, ali je korisno imati ga u vidu u kontekstu prodaje akcija akcionarskog
društva kojima se trguje na nekom od regulisanih tržišta. Uredba o klasifikaciji delatnosti može
pomoći da izaberete pretežnu delatnost prilikom registracije preduzetnika ili privrednog društva.
Zakon o stečaju uređuje celokupni stečajni postupak kao način prestanka postojanja jednog
privrednog društva. Gore navedeni poreski zakoni su najznačajniji izvori koji uređuju tri velike
grupe poreza – poreze na prihod, poreze na imovinu, i poreze na promet.

Pored navedenih pravnih izvora, potrebno je da kao praktično korisne pomenemo sledeće zvanične
internet prezentacije:

- Zvanični sajt APR-a na adresi www.apr.gov.rs;

- Zvanični sajt NBS-a na adresi www.nbs.rs;
- Zvanični sajt CRHoV-a na adresi www.crhov.rs.

Na sajtu APR-a se može vršiti pretraga svih registara koje APR vodi, uključujući registar privrednih
društava, preduzetnika, udruženja, zaloge, finansijskog lizinga, i drugih.

U registru privrednih subjekata i preduzetnika (koji su najrelevantniji u svakodnevnoj praksi),

može se vršiti pretraga privrednih društava/preduzetnika po matičnom broju i poslovnom imenu, a
na individualnim stranicama konkretnog privrednog subjekta možemo saznati sve najvažnije
informacije o njemu: poslovnom imenu, sedištu, PIB-u, ko su zakonski zastupnici i ostali zastupnici
(ukoliko ih ima), ko su članovi (vlasnici) društva i koliki su im udeli u slučaju OD, DOO i KD, koliki je
osnovni kapital društva itd. Sa zvanične stranice APR-a možemo preuzeti i osnivačke akte/statut
privrednih društava budući da su ovi dokumenti javni, kao i sve odluke APR-a koje su do sada
donete u odnosu na konkretno društvo/preduzetnika.

Budući da APR vodi i registar zaloge i registar finansijskih izveštaja, na sajtu se mogu proveriti i svi
detalji u ukoliko je uspostavljeno založno pravo na udelu u nekom društvu, kao i godišnji finansijski
izveštaji za konkretno društvo.

Na zvaničnom sajtu NBS-a, između ostalog, pretraživanjem odeljka „Pretraživanje jedinstvenog

registra računa“ možemo doći do korisnih informacija o privrednom subjektu koji se tiču njegove
solventnosti i to ukucavanjem njegovog matičnog broja ili PIB-a u odgovarajuće polje. Konkretno,
ovde ćemo naći podatke o svim poslovnim bankarskim računima privrednog subjekta, kao i o tome
da li je neki račun blokiran i ukoliko jeste, koliko dugo traje blokada.

Pored navedenog, na zvaničnom sajtu NBS-a se vodi i Registar menica i meničnih ovlašćenja, pa
pretragom istog možemo utvrditi da li je određeni privredni subjekat i koliko menica izdao, što je
još jedna informacija o njegovoj solventnosti.

Na zvaničnom sajtu CRHoV-a, između ostalog, u odeljku „Statistika vlasništva akcionarskih

društava“, ukucavanjem matičnog broja odnosno poslovnog imena AD-a, možemo doći do podataka
o vlasničkoj strukturi, odnosno akcionarima konkretnog AD-a, broju izdatih akcija i slično.

Privredna delatnost i pretežna privredna delatnost

Privredni subjekti se osnivaju sa ciljem obavljanja određene privredne delatnosti, koju možemo
definisati kao kontinuirano i profesionalno obavljanje delatnosti na tržištu u cilju sticanja dobiti ili
ostvarenja nekog drugog ekonomskog cilja. Najopštije rečeno, privredna delatnost se može sastojati
iz najšireg spektra proizvodnje i prometa određene robe, odnosno nuđenja i pružanja određenih
usluga na tržištu.

Privrednu delatnost na tržištu obavljaju privredni subjekti, odnosno preduzetnici i četiri forme
privrednih društava: 1) ortačko društvo (OD); 2) komanditno društvo (KD); 3) društvo sa
ograničenom odgovornošću (DOO) i 4) akcionarsko društvo (AD).

Svi navedeni privredni subjekti prilikom osnivanja u APR-u registruju tzv. pretežnu privrednu
delatnost koja ima svoju šifru i naziv. Šifra i naziv privredne delatnosti se određuju u skladu sa
Uredbom o klasifikaciji delatnosti (kolokvijalno: Šifrarnik delatnosti). Jednom registrovana
pretežna delatnost se može promeniti i registrovati nova u APR-u. Bitno je napomenuti da privredni
subjekt ne mora da se bavi isključivo svojom pretežnom delatnošću – on se može baviti i svim
ostalim pravno dozvoljenim delatnostima. Jedan od primera koji smo naveli u jedinici "Privatno
pravo" je slučaj IT kompanije koja prodaje sir, ili, na primer, slučaj proizvođača nameštaja koji
pruža frizerske usluge – sve ovo je zakonito i moguće u praksi. Međutim, potrebno je obratiti pažnju
na određene delatnosti za čije je obavljanje potrebna prethodna dozvola nadležnog organa (npr.
vršenje prevoza putnika, menadžement otpada, itd.) – njih je nemoguće vršiti bez odgovarajuće
dozvole. Postoje i situacije u kojima se za obavljanje određenih delatnosti zahteva određena
tehnička opremljenost privrednog subjekta (npr. u slučaju otvaranja lekarskih ordinacija). Takođe,
neka tržišta su posebno regulisana, te zahtevaju ispunjenje čitavog niza strogih uslova za pružanje
usluga ili prodaju robe, u smislu forme društva, visine kapitala, obaveznih organa društva,
obaveznih dozvola i tehničke i prostorne opremljenosti, minimuma zaposlenih sa određenim
kvalifikacijama, i slično. Među njima su na primer finansijske usluge (banke, osiguravajuća društva,
investicioni fonovi), zdravstvene usluge (privatne bolnice i domovi zdravlja, farmaceutska
industrija), igre na sreću, itd.

Privredni subjekti i njihovi osnovni identifikacioni podaci

Jedna od formi privrednih subjekata preko koje se može obavljati privredna delatnost je
preduzetnik, a ostali privredni subjekti su četiri gore navedene forme privrednih društava.
Izuzetno, privrednu delatnost mogu obavljati i neki neprivredni subjekti, kao što su udruženja, ali
samo pod jasno definisanim uslovima.

Ono što je zajedničko preduzetniku i privrednim društvima je činjenica da svi moraju biti
registrovani u APR-u i imati određene identifikacione podatke kao što su poslovno ime, sedište, gore
pomenutu pretežnu delatnost, matični broj i PIB. Takođe, svi privredni subjekti se registruju u APR-
u podnošenjem odgovarajuće registracione prijave koja se može preuzeti sa sajta APR-a u odeljku
„Obrasci“. Momenat nastanka privrednog subjekta, odnosno momenat sticanja poslovne i pravne
sposobnosti privrednog subjekta je upravo trenutak registracije u APR-u, odnosno donošenja
rešenja APR-a kojom se usvaja regstraciona prijava osnivanja preduzetnika/privrednog društva.
Tom prilikom se privrednom subjektu dodeljuje matični broj i PIB i od tog momenta pravni subjekt
počinje da egzistira u pravnom prometu i na tržištu.

U APR se registruje većina preduzetnika, ali ne svi. Izuzetak čine delatnosti nekih slobodnih
profesija, poput advokata koji se registruju u nadležnim advokatskim komorama.
 a) Poslovno ime

Poslovno ime predstavlja naziv pod kojim preduzetnik/privredno društvo posluje u pravnom
prometu. Obavezni sadržaj poslovnog imena su sam naziv, pravna forma u kojoj je pravni subjekt
organizovan ili skraćenica te pravne forme, kao i mesto u kome je sedište privrednog subjekta. Na
primer, ukoliko dva lica žele da registruju DOO na teritoriji grada Beograda, to društvo u svom
poslovnom imenu, pored naziva, mora da sadrži ili skraćenicu ’doo’ ili sintagmu ’društvo sa
ograničenom odgovornošću’ kao i reč ’Beograd’. Preduzetnik u svom poslovnom imenu mora da,
pored navedenih informacija, sadrži i samo ime fizičkog lica koje registruje preduzetnika.

Privredno društvo može (ali ne mora) u poslovanju pored poslovnog, koristiti i skraćeno poslovno
ime kao i poslovno ime na stranom jeziku.

b) Registrovano sedište

Sedište predstavlja mesto na teritoriji Republike Srbije odakle se upravlja poslovima privrednog
subjekta. U slučaju preduzetnika, sedište određuje samo fizičko lice u registracionoj prijavi
osnivanja preduzetnika, a u slučaju privrednih društava, određuju ga članovi društva u osnivačkom
aktu. Sedište društva se upisuje u registar APR-a. Na adresu sedišta se dostavljaju sva pismena za
privredni subjekt, ali društvo može da ima posebnu i drugačiju adresu za prijem poštanskih pošiljki
na teritoriji Republike Srbije, koja se takođe registruje. Jednom registrovano sedište je moguće
promeniti i novo sedište registrovati u APR-u. Društva su obavezna da da imaju i adresu za prijem
elektronske pošte, koja se takođe registruje u APR-u.

c) Matični broj

Matični broj je jedinstveni registarski broj koji se automatski dodeljuje preduzetniku ili privrednom
društvu u momentu registracije u APR-u. Matični broj društva će biti naznačen u rešenju APR-a o
osnivanju preduzetnika/privrednog društva. Matični broj se ne menja i predstavlja najvažniji
identifikacioni podatak preduzetnika/privrednog društva.

d) PIB

PIB je jedinstveni poreski identifikacioni broj (skraćeno: PIB) preduzetnika ili privrednog društva,
koji se dodeljuje od strane Poreske uprave. Iako ga donosi Poreska uprava, rešenje o dodeli PIB-a se
preuzima u APR-u, zajedno sa rešenjem o osnivanju preduzetnika/privrednog društva.

Ukoliko se privredni subjekt registruje za obveznika PDV-a onda će dobiti i PDV broj koji će koristiti
u vezi sa naplatom i povraćajem PDV-a.

Preduzetnik

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja određenu privrednu delatnost u cilju
sticanja dobiti i kao takvo je registrovano u APR-u. Za razliku od društava koja imaju svoju imovinu,
koja je posebna od imovine njihovih članova ili akcionara, između imovine preduzetnika i fizičkog
lica koje ima to svojstvo postoji identitet. Drugim rečima, preduzetnik nije ništa drugo do fizičko
lice
koje se registrovalo radi obavljanja određene delatnost, dobilo matični broj i PIB i odgovara
neograničeno sopstvenom imovinom za obaveze svog "preduzetnika".

Preduzetnik može imati zaposlene, sa kojima zaključuje ugovor o radu, a može (ali ne mora)
imenovati poslovođu, koji se registruje u APR-u.

Odabir preduzetnika kao forme za obavljanje privredne delatnosti ima svojih prednosti i mana. U
prednosti preduzetnika nabrajamo:

- niske troškove registracije u APR-u i malo birokratije (nema osnivačkog kapitala niti
osnivačkog akta kao kod privrednih društvava, dovoljno je da se APR-u podnese
registraciona prijava osnivanja);
- jednostavnost forme i fleksibilnost (nema korporativnih organa upravljanja – postoji samo
preduzetnik, a opciono postoji i poslovođa ukoliko preduzetnik tako odluči);
- poreska optimizacija (ukoliko se preduzetnik nalazi u sistemu paušalnog oporezivanja, uvek
će plaćati isti porez nezavisno od prihoda koje je ostvario tog meseca);
- reputacija (ugled fizičkog lica se automatski prenosi na preduzetnika i ne mora se posebno
graditi kao što je slučaj kod privrednih društava).

Kao mane preduzetnika vidimo otežano finansiranje, odnosno smanjenu mogućnost da od banaka
dobije kredit; neograničenu odgovornost ličnom imovinom za obaveze preduzetnika; kao i
diskontinuitet u poslovanju – smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti fizičkog lica prestaje da
postoji i njegov preduzetnik. Međutim, u slučaju smrti/gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika,
njegov naslednik može nastaviti obavljanje delatnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ili
međusobnog sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno
članovi porodičnog domaćinstva. Takođe, određene privredne delatnosti se ne mogu obavljati po
ovom pravnom formom, npr. preduzetnici ne mogu da učestvuju u nekim postupcima nabavki, te je
u tom slučaju potrebno odlučiti se za osnivanje privrednog društva u odgovarajućoj pravnoj formi.

Privredna društva

Privredna društva su organizacione forme osnovane u cilju obavljanja određene privredne

delatnosti i sticanja dobiti, koje imaju sopstvenu imovinu, unutrašnju organizaciju, nastupaju
samostalno na tržištu i registrovane su u APR-u. Forme privrednih društava u Republici Srbiji su:
ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

Najčešća forma privrednog društva u Republici Srbiji je društvo sa ograničenom odgovornošću, dok
je osnivanje komanditnog društva veoma retko, te o ovom obliku društva više neće biti reči.

Ono što je zajedničko za sve četiri forme privrednih društava je činjenica da se svako od njih
registruje u APR-u popunjavanjem određene registracione prijave osnivanja i prilaganjem dodatnih
dokumenata koji variraju od oblika društva.

a) Ortačko društvo (OD)

Ortačko društvo je privredno društvo koje osnivaju najmanje dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica
(ortaka) radi obavljanja određene privredne delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, u
kojem su ortaci neograničeno odgovorni za obaveze društva sopstvenom imovinom. OD se osniva
ugovorom o osnivanju, koje predstavlja osnivački akt OD-a. Iako OD ima sopstvenu imovinu i pravni
subjektivitet, njegova je karakteristika da ortaci neograničeno solidarno odgovaraju za obaveze
društva i to celokupnom ličnom imovinom. OD u praksi najčešće osnivaju pripadnici određenih
profesija poput advokata, stomatologa, lekara, dizajnera i slično. Ne postoji jednočlano OD. Svaki od
ortaka u OD unosi određeni ulog na osnovu čega dobija određeni, procentualno izraženi, udeo u
društvu. Ortaci se u principu dogovoraju da li će svi zajedno, ili samo neki od njih, obavljati
svakodnevne poslove društva i imati pravo zastupanja.

b) Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)

Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno društvo koje osniva jedno ili više fizičkih i/ili
pravnih lica (članova) radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
Članovi DOO-a odgovaraju za obaveze društva ograničeno i to samo do visine svog uloga u društvo,
zbog čega je ovo najčešće osnivana forma društva u našoj zemlji. Ukoliko je DOO jednočlano, osniva
se odlukom o osnivanju koja predstavlja njegov osnivački akt, a ukoliko ima dva ili više članova,
osniva se ugovorom o osnivanju kao osnivačkim aktom. Svaki od članova DOO-a u DOO unosi
određeni ulog, na osnovu čega dobija određeni, procentualno izraženi, udeo u DOO-u.

c) Akcionarsko društvo (AD)

Akcionarsko drušvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica
(akcionara) radi obavljanja privredne delatnosti pod zajedničkim imenom, čiji je osnovni kapital
podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Akcionari ne odgovaraju ličnom imovinom za
obaveze AD-a, već do visine uloga u društvo. AD ima svoj osnivački akt u vidu odluke o osnivanju
ako se radi o jednočlanom, odnosno u vidu ugovora o osnivanju ako se radi o višečlanom AD-u, ali i
svoj statut, za razliku od ostalih oblika privrednih društava. AD može biti javno, ukoliko se kotira na
berzi, kao i nejavno.

Napomena: Iako za članove DOO-a i akcionare AD-a važi da za obaveze društva ne odgovaraju
ličnom imovinom već samo do visine svog uloga u društvo, od ovog pravila postoji izuzetak koji se
zove proboj pravne ličnosti (eng. piercing the corporate veil). Naime, član DOO-a/akcionar AD-a će
odgovarati ličnom imovino za obaveze društva, samo ukoliko se na sudu dokaže da je taj
član/akcionar upotrebio društvo za zabranjeni cilj, koristio se imovinom društva kao da je njegova
lična imovina ili radi oštećenja poverilaca društva, odnosno umanjilo imovinu društva radi sticanja
koristi za sebe ili treća lica a znalo je da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze. Međutim, u
sudskoj praksi se retko slučajevi uspešnog dokazivanja da su ispunjeni uslovi za proboj pravne
ličnosti.

Akti privrednih društava

Svako privredno društvo mora imati svoj osnivački akt. Osnivački akt je konstitutivni i najbitniji
interni akt društva koji se može doneti u obliku: a) odluke o osnivanju ukoliko društvo osniva samo
jedno fizičko i/ili pravno lice; b) ugovora o osnivanju, ukoliko društvo osnivaju dva ili više fizičkih
i/ili pravnih lica. U ortačkom društvu, komanditnom društvu i društvu s ograničenom
odgovornošću, osnivačkim aktom se uređuje poslovno ime, sedište, pretežna privredna delatnost
društva, upravljanje društvom (korporativni organi), činjenica koliko društvo ima direktora itd.
Samo akcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i drugi konstitutivni dokument, a to je statut.
U statutu se, pored pitanja upravljanja, regulišu dodatna pitanja značajna za funkcionisanje AD-a na
svakodnevnom nivou. S druge strane, kod AD-a je osnivački akt zapravo "istorijski dokument", koji
ispunjava svoju svrhu momentom osnivanja društva. Osnivački akt i statut se registruju u APR-u
prilikom osnivanja društva i javno su dostupni dokumenti, odnosno, dvako ih može preuzeti sa
internet stranice APR-a.

Potpisi na osnivačkom aktu se overavaju kod nadležnog javnog beležnika i tako overeni predaju
prilikom osnivanja u APR-u.

Jednom registrovani osnivački akti OD-a, KD-a i DOO-a se uvek mogu izmeniti odlukom ortaka,
komanditora i komplementara odnosno skupštine DOO-a, a svaka izmena osnivačkog akta se
registruje u APR-u. Međutim, jednom registrovani osnivački akt AD-a se nikada ne menja, dok se
može izmeniti statut AD-a.

Osnivački akt ili statut kod AD su najvažniji interni dokumenti jednog društva, te sva ostala interna
dokumenta koje društvo donosi moraju da budu u skladu sa njeihovim osnivačkim aktom odnosno
statutom. Lice koje naknadno pristupi društvu osnivački akt društva, odnosno statut društva
obavezuje od dana sticanja svojstva člana društva u skladu sa ovim zakonom.

Pored osnivačkog akta tj. statuta, osnivači svih oblika privrednih društava mogu (ali ne moraju) da
odluče da zaključe poseban ugovor u kojem će detaljnije regulisati svoja prava i obaveze (ugovor
članova odnosno akcionara). Ovakav ugovor obavezuje samo članova ili akcionare koji su ugovorne
strane. Ugovorom članova odnosno akcionara se mogu regulisati, na primer, interni dogovori o
tome kako će glasati u skupštini po određenim pitanjima. Odluke skupštine koje nisu u skladu sa tim
internim dogovorom će svakako biti validne, ali to otvara pitanje ugovorne odgovornosti zbog
kršenja ugovora. Takav ugovor se ne registruje u APR-u, pa za razliku od osnivačkog akta i statuta
nije javno dostupan. Upravo zbog toga je poželjno da se svi dodatni dogovori osnivača nađu upravo
u takvom ugovoru umesto u osnivačkom aktu, kako bi se osiguralo da treća lica ne mogu da budu
upoznata sa njima.

Osnovni kapital, ulog i udeo osnivača i odgovornost za obaveze društva

Osnovni (ili registrovani) kapital društva je zbir vrednosti upisanih uloga svih članova u
konkretnom društvu koji je novčano izražen i koji se registruje u APR-u. Ukoliko kao primer
uzmemo DOO koje osnivaju dva člana - lice A i lice B i to tako što ulog lica A iznosi 600 RSD a ulog
lica B 400 RSD, ukupni osnovni kapital društva iznosi zbir uloga lica A i lica B, odnosno 1000 RSD
(bez obzira da li su ga uplatili tj. uneli u društvo prilikom osnivanja ili će ga uneti u rokovima
predviđenim zakonom ili osnivačkim aktom).
Bitno je napomenuti da osnovni kapital može sastojati od novčani i nenovčanih uloga. U zavisnosti
od forme privrednog društva, nenovčani deo osnovnog kapitala može biti u stvarima, pravima, radu
i uslugama. Naime, u slučaju OD-a i KD-a, kao nenovčani ulog osnivači mogu uneti stvari, prava, ali i
rad i usluge. Međutim, kao nenovčani ulog u DOO i AD mogu se uneti samo stvari i prava.

Moguće je, dakle, da osnivač jednog društva umesto novca izabere da kao svoj ulog unese, neku
stvar (npr. osnivač odluči da kao svoj ulog u društvo unese kompjutersku opremu ili automobil) ili,
na primer, neko pravo (npr. osnivač odluči da kao svoj ulog u društvo unese pravo potraživanja koje
ima prema trećem licu).

Bilo da se radi o novčanom ili nenovčanom ulogu, on se uvek izražava u novcu, i to u dinarima.
Ukoliko je ulog nenovčani, njegova vrednost se mora proceniti ili sporazumno između članova, ili to
čini ovlašćeni procenitelj. To što se ulog izražava u dinarima, ne znači da on ne može da bude
uplaćen u stranoj valuti. Naprotiv, ukoliko se kao osnivač društva javlja strano fizičko ili pravno lice,
ono će obično novčani ulog uplatiti u stranoj valuti. U tom slučaju se dinarska protivvrednost uloga
obračunava se po srednjem kursu NBS na dan uplate uloga.

Novčani osnovni kapital privrednog društva može da bude upisan i uplaćen. Upisati osnovni kapital
znači registrovati ga u APR-u, a uplatiti znači zaista uplatiti taj iznos na poslovni bankarski račun
privrednog društva. Ukoliko je osnovni kapital samo upisan, postoji obaveza da se on uplati u
određenom roku. Moguće je i osnovni kapital uplatiti delimično, u kojem slučaju postoji obaveza da
se on uplati u celosti u određenom roku.

Osnivači jednog privrednog društva u društvo unose uloge da bi za uzvrat dobili određeni udeo u
tom društvu. Udeo u OA, KD i DOO se izražava procentualno, a ukupan procenat udela je 100%. Sa
druge strane, u slučaju AD, osnivački kapital je podeljen na akcije, pa svaki od akcionara ima
određeni broj akcija.

Zakon propisuje minimalni osnivački kapital u slučaju DOO-a (100 RSD) i u slu čaju AD-a (3.000.000
RSD). Zakon ne propisuje minimalni osnivački kapital za OD i KD.

Imovina društva i tržišna vrednost društva

Imovina društva se sastoji od stvari i prava u vlasništvu društva. Sa druge strane, neto imovina
društva predstavlja razliku između ukupne vrednosti imovine i obaveza društva.

Postoji i tržišna vrednost društva, koju možemo jednostavno definisati kao cenu koju je treće lice na
tržištu spremno da plati za kupovinu društva, odnosno 100% udela ili dela udela u društvu.
Prilikom prodaje udela u društvu (ili kolokvijalno rečeno, prilikom prodaje društva), a naročito
kada se radi o vrednim privrednim društvima, prodavci neretko angažuju jednu od četiri velike
revizorske kuće (tzv. Velika četvorka, eng. Big 4) da procene vrednost društva čiji se udeo prodaje.
U Veliku četvorku spadaju Deloitte, KPMG, PWC i Erst & Young.

Zastupanje privrednih društava

Postoji nekoliko kategorija zastupnika društva. Najznačajniji je svakako zakonski zastupnik,
odnosno direktor društva ili ortak u ortačkom društvu. Društvo može imati jednog ili više direktora
koji se registruju u APR-u. Direktori mogu da budu i pravna i fizi čka lica, ali je potrebno da društvo
ima najmanje jednog direktora koji je fizičko lice. Direktor vodi operativni posao društva i zastupa
društvo u poslovnom prometu, a ima pravo da potpisuje sve dokumente u ime društva, osim
ukoliko nije ograničen supotpisom (videti u nastavku). U ortačkom društvu zakonski zastupnici su
sami ortaci. Svaki ortak je ovlašćen da društvo zastupa samostalno, ako se ugovorom o osnivanju
ortaci ne dogovore da društvo mogu da zastupaju samo zajedno. Društvo mora imati makar jednog
registrovanog zakonskog zastupnika.

Pored direktora, društvo može, ali ne mora, da ima jednog ili više tzv. ostalih zastupnika, koji se kao
i direktori registruju u APR-u. To nisu direktori, ali su ovlašćeni da zastupaju društvo i u tom smislu
mogu da potpisuju većinu akata u ime društva, osim ukoliko nisu ograničeni supotpisom (videti u
nastavku). Smisao registracije ostalih zastupnika je ili da se rastereti direktor od potpisivanja svih
dokumenata društva, pogotovo u situaciji u kojoj direktor često nije fizički prisutan, ili da se uvede
neka vrsta kontrole direktora, jer on može da bude ograničen supotpisom ostalog zastupnika.

Društvo kao osobu ovlašćenu za zastupanje može imenovati i prokuristu. Prokurista je specijalna
vrsta zastupnika, jer su njegova ovlašćenja unapred regulisana zakonom, i društvo ta ovlašćenja ne
može svojom voljom men

jati. Tako prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da: 1) zaključuje pravne poslove u vezi sa
sticanjem i raspolaganjem nepokretnostima, udelima i akcijama koje društvo poseduje u drugim
pravnim licima; 2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva; 3) zaključuje ugovore o zajmu i
kreditu; 4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitra žom. Prokura je neprenosiva i
prokurista ne može dati punomoćje za zastupanje drugom licu, ali se prokura može ograničiti
supotpisom.

Društvo ima i tzv. punomoćnike po zaposlenju. To su lica koja su zaposlena u društvu (ili kod
preduzetnika), a rade na takvim poslovima čije redovno obavljanje uključuje zaključenje ugovora,
potpisivanje dokumenata i preuzimanje određenih radnji. Takva lica su ovlašćenja da sama, bez
posebnog punomoćja direktora društva, zaključuju u ime društva takve ugovore, potpisuju
dokumente, odnosno preuzimaju radnje. Na primer, HR menadžer je ovlašćen da potpisuje ugovore
o radu, direktor nabavke je ovlašćen da potpisuje ugovore kojima se nabavljaju robe i usluge itd.
Sve ove dokumente je inače ovlašćen da potpiše direktor kao zakonski zastupnik, ali bi bilo
nepraktično da direktor potpisuje baš sva dokumenta društva, upravo zato postoje punomoćnici po
zaposlenju.

Zakonski zastupnik i ostali zastupnici društva mogu da u zastupanju društva nastupaju samostalno
ili mogu da budu ograničeni nečijim supotpisom (zajedničko zastupanje). Ograničenje supotpisom
se registruje u APR-u kako bi moglo da deluje prema svim trećim licima. Na primer, ukoliko DOO
ima dva direktora, oni mogu društvo da zastupaju samostalno, ali mogu da društvo zastupaju
zajednički, što znači da su ograničeni međusobnim supotpisom i dokument društva je validan jedino
ukoliko ga potpišu oba direktora. Ili, moguće je biti kreativniji pa supotpisom ograničiti ovlašćenja
direktora samo za određene poslove, na primer, za zaključenje ugovora društva preko određene
vrednosti, potreban je potpis oba direktora, u suportnom, dovoljan je potpis samo jednog od dva
direktora. Takođe, moguće je supotpisom ograničiti i ostale zastupnike. Čest je slučaj da na primer
ostali zastupnik bude za sve radnje koje preduzima ograničen supotpisom direktora društva.
Ograničenje supotpisom je opciono i ukoliko nije registrovano, pretpostavlja se da zastupnik ima
pravo da društvo zastupa samostalno.

Korporativni organi i upravljanje

a) Ortačko društvo

Ortačko društvo ne poseduje korporativne organe već njihovu funkciju obavljaju ili svi ortaci, ili
samo pojedini ortaci, ukoliko su se tako dogovorili u osnivačkom aktu ili ugovoru ortaka. Iako svi
ortaci imaju pravo da upravljaju poslovima društva, po pravilu se poslovođenje aktima društva
poverava jednom ili više ortaka.

Moguće je da ortak prenese ovlašćenje za poslovođenje na treće lice (poslovođu), uz saglasnost

ostalih ortaka.

b) Društvo sa ograničenom odgovornošću

Upravljanje DOO-om može biti jednodomno i dvodomno, što se određuje osnivačkim aktom društva.

Jednodomno upravljanje podrazumeva postojanje samo dva korporativna organa, a to su jedan ili
više direktora i skupština društva. Skupštinu društva čine svi članovi društva koji imaju glasove
srazmerno visini svog udela u društvo, osim ukoliko nije drugačije određeno osnivačkim aktom.
Ukoliko je DOO jednočlan, skupštinu čini samo jedan član društva.

Dvodomno upravljanje, pored direktora i skupštine, podrazumeva i postojanje nadzornog odbora

koji nadzire rad direktora i sastoji se iz najmanje tri člana.

c) Akcionarsko društvo

Upravljanje AD-om može biti jednodomno ili dvodonmo, što se određuje statutom AD-a.

Jednodomno upravljanje podrazumeva postojanje jednog ili više direktora (odbor direktora) i
skupštine, koju čine akcionari.

Dvodomno upravljanje podrazumeva postojanje jednog ili više direktora (izvršni odbor), skupštine
i nadzornog odbora koji se sastoji iz najmanje tri člana.

Bez obzira na tip upravljanja, AD može imati sekretara (fakultativni organ) i internog revizora, koji
je obavezan samo kod javnog akcionarskog društva.

Direktori AD-a mogu biti izvršni i neizvršni, a javno akcionarsko društvo mora imati neizvršne
direktori čiji broj mora biti veći od broja izvršnih direktora.

Neizvršni direktori nadziru rad izvršnih direktora, predlažu poslovnu strategiju društva i nadziru
njeno izvršavanje.
Posebni sektorski propisi mogu regulisati dodatne uslove za strukturu, ovlašćenja i sastav organa
pojedinih akcionarskih društava (na primer u bankarskom sektoru Zakon o bankama).

Raspolaganje udelima odnosno akcijama

Raspolaganje udelom najčešće podrazumeva njegovu prodaju drugom osnivaču društva ili trećem
licu. Udeo se prodaje na osnovu ugovora o prenosu udela koji se overava kod javnog beležnika i
predaje APR-u radi brisanja ’starog’ vlasnika društva koji je svoj udeo prodao i registracije ’novog’
vlasnika društva. Naravno, moguće je da osnivač društva odluči da proda samo deo udela ili ceo svoj
udeo. U vezi sa prodajom akcija, za njih važe posebna pravila koja reguliše Zakon o tržištu kapitala.
Potrebno je napomenuti da se akcionari upisuju u Centralni registar hartija od vrednosti, prema
tome, ukoliko dođe do promene vlasnika akcija, novi vlasnik će se upisati u Centralni registar
hartija od vrednosti.

a) Ortačko društvo

Raspolaganje udelom među ortacima je slobodno ukoliko ugovorom ortaka nije drugačije
regulisano. Sa druge strane, prenos udela trećem licu je po pravilu ograničen davanjem saglasnosti
od strane ostalih ortaka (kumulativno) osim ukoliko se ortaci drugačije ne sporazumeju.

b) Društvo sa ograničenom odgovornošću

Pravo člana DOO-a da proda svoj udeo u DOO je obično ograničen pravom preče kupovine u korist
ostalih članova, mada se takvo pravo može isključiti osnivačkim aktom DOO-a. Pravo preče
kupovine je pravo ostalih članova društva u odnosu na člana koji želi da svoj udeo u društvu proda
trećem licu da najpre njima prvo ponudi prodaju svog udela pod istim uslovima.

Naime, u navedenom slučaju, pravo preče kupovine se sastoji iz obaveze člana-prodavca da najpre
ostalim članovima društva ponudi svoj udeo na prodaju pod istim uslovima koji su ponuđeni trećem
licu. Tek ukoliko ostali članovi odbiju da kupe udeo, član-prodavac ga može prodati trećem licu.

Pored prava preče kupovine, osnivačkim aktom je moguće odrediti i druga ograničenja prenosa
udela, te se u tom smislu članovima ostavlja dosta prostora za kreativnost. Primera radi, članovi
mogu da ugovore takozvani lock – in, zabranu raspolaganja udelom koji traje neki odre đeni rok, kao
i druge oblike ograničenja raspolaganja u zavisnosti od njihovog komercijalnog dogovora i cilja koji
žele da postignu (npr. prodajna "put" opcija i kupovna „call“ opcija, "tag along" i "drag along" prava i
obaveze, kojima se članovi unapred dogovaraju o situacijama u kojima će svaki od članova imati
pravo ili obavezu da proda svoj udeo ili da kupi udeo drugih članova, ili da trpi da njegov udeo bude
prodat trećem licu zajedno sa udelima svih ostalih ili samo nekih članova).

c) Akcionarsko društvo

Akcionari mogu slobodno raspolagati sopstvenim akcijama bez ograničenja. Izuzetno, internim
aktima je moguće ustanoviti ograničenja raspolaganja akcijama osim u javnom akcionarskom
društvu. Međutim, u akcionarskom društvu kao pandan pravu preče kupovine postoji "pravo prečeg
upisa" akcija. Naime, prema samom zakonu akcionar ima pravo prečeg upisa akcija iz nove emisije
srazmerno broju u celosti uplaćenih akcija te klase koje ima na dan donošenja odluke o izdavanju
akcija, u odnosu na ukupan broj akcija te klase.

Prihodi društva i poreski tretman

Ukoliko privredno društvo ili preduzetnik želi da radno angažuje određeno lice, postavlja se pitanje
koji je modalitet za to optimalan, sa stanovišta poreskog tretmana.

Ukoliko je privrednom subjektu potreban radnik da tu bude stalno prisutan i da radi na

svakodnevnim poslovima, onda će se privredni subjekt javiti kao poslodavac koji će sa fizičkim
licem zaključiti ugovor o radu i tako ga zaposliti. Poslodavac će biti u obavezi da pored neto plate,
zaposlenom plaća poreze i doprinose i to u sledećim procentima:

Porez 10%, PIO 26%, RFZO 10.3%, NSZ 1.5%.

Ukoliko privrednom subjektu nije potreban zaposleni već samo neko da mu obavi tačno određenu
uslugu – primera radi, da mu napiše neki projekat ili napravi nameštaj za kancelariju, privredno
društvo neće samo zbog tih ad hoc potreba da zaposli novo lice, nego može sa njime da zaključi
ugovor o delu. Međutim, licu koje angažuje po osnovu ugovora o delu će morati da plati poreze i
doprinose i to u sledećim procentima:

Porez 20%, PIO 26%, RFZO 10.3% - normirani troškovi 20%.

Pored gore navedenih opcija, privredni subjekt može da odluči da sa drugim entitetom zaključi
ugovor o pružanju određenih usluga. Ukoliko za to angažuje preduzetnika koji je u sistemu
paušalnog oporezivanja, ovo će ga sa stanovišta poreza koštati najmanje, jer preduzetnik plaća svoj
porez koji je unapred određen od strane poreske uprave, nezavisno od količine prihoda
preduzetnika. Ako za to angažuje preduzetnika koji vodi knjige, doprinosi se se plaćaju po izboru
(minimum oko 10.000 RSD mesečno) + porez na dohodak građana po stopi od 10% ali se mogu
obračunati troškovi.

Ukoliko privredni subjekt odluči da ugovor o pružanju usluga zaključi sa doo-om koji vodi knjige,
onda plaća zaposlene i saradnike po vrsti ugovora (radni odnos – ugovor itd.) + porez na dobit
pravnih lica.

Može se plaćati PDV 20% ako je pružalac usluga u sistemu PDV-a (preko 8 miliona dinara prihoda
na godišnjem nivou).

Osnivanje off-shore kompanija

Kao jedna od mera poreske optimizacije, naši državljani biraju da osnivaju tzv. off-shore
kompanije. To su kompanije koje su locirane van granica Republike Srbije, obično na egzotičnim
destinacijama poput Kajmanskih ostrva, Britanskih Devičanskih Ostrva itd. Među našim
državljanima i kompanijama, naročito je popularan Kipar, a postoje brojne advokatske kancelarije
na Kipru koje se bave isključivo osnivanjem ovakvih kompanija. Ovo je legalan način poslovanja,
ali se postavlja
pitanje moralne opravdanosti osnivanja off-shore kompanija, budući da neko na ovaj način
izbegava da plati porez u sopstvenoj zemlji.

Kada je razlog poreska optimizacija, obično se kao majka firma (kompanija koja poseduje 100%
udela u drugoj firmi) srpske kompanije osniva off-shore kompanija, upravo u cilju da bi se na kraju
dana u državi u kojoj je off – shore kompanija osnovana platio manji porez. Takve države se još i
nazivaju poreski rajevi (eng. tax havens), budući da su stope poreza na dobit privrednih društava
izuzetno niske.

Pored poreske optimizacije, razlog za osnivanje off-shore kompanija je i tajnost vlasništva. Naime,
kod nas je lako doći do vlasničke strukture – ona je javno dostupna svima na sajtu APR-a (odnosno,
u slučaju akcionarskih društava, na sajt CRHoV-a) i lako se može se videti ko su vlasnici udela u
istom. Kod off-shore kompanija je ovo nemoguće, jer tamošnji registri ne otkrivaju ovu informaciju.

Reorganizacija privrednih subjekata

U ovom delu ćemo se, uglavnom, fokusirati na DOO, budući da je to najčešća pravna forma
privrednih subjekata kod nas.

Jednom osnovano DOO može da prođe kroz brojne promene. Promena može da znači rast i razvoj
jednog DOO-a, zapošljavanje novih ljudi, promene menadžmenta, poslovne delatnosti i poslovne
politike, ali i reorganizaciju DOO-a.

Reorganizacija je zbirna reč koja označava najznačajnije promene kroz koje jedno DOO, kao i ostali
privredni subjekti, mogu da prođu. Ona može da podrazumeva nekoliko različitih scenarija i to:

1) promenu vlasničke strukture;

2) promena pravne forme; ili
3) statusnu promena.

Termin ’reorganizacija’ u gore navedenom smislu ne smemo mešati sa reorganizacijom kao jednom
od načina za sprovođenje stečajnog postupka (videti dole pod ’Stečaj’).

Promena vlasničke strukture

Svako društvo registrovano u Republici Srbiji ima određenu vlasničku strukturu koja je javno
dostupna. Kao što je napomenuto gore, u slučaju OD, DOO i KD, dovoljno je da se ode na sajt APR-a i
proveri ko su vlasnici društva. U slučaju AD-a, takve informacije nam pruža sajt CRHoV-a.

Vlasnici DOO-a su ustvari njegovi članovi, tj. osnivači (navedeni termini su sinonimi i cilj im je da
označe pravno ili fizičko lice koje poseduje određeni udeo u DOO-u). Ukoliko se radi o DOO-u čiji su
vlasnici jedno ili više fizičkih lica, takav DOO ima izuzetno jednostavnu vlasničku strukturu i za ta
fizička lica kažemo da su istovremeno i krajnji vlasnici konkretnog DOO-a (eng. ultimate beneficial
owner - UBO). Međutim, član DOO-a može da bude i neko drugo privredno dru štvo. I to drugo
privredno društvo ima svoje vlasnike. Samim tim, jedno društvo osnovano u Republici Srbiji može
imati jednostavnu vlasničku strukturu, ali može biti deo šire korporativne grupe koju čini čitav niz
kompanija. Fizičko lice koje se pojavljuje kao vlasnik svih kompanija u vlasničkom nizu pa sve do
srpskog društva je krajnji vlasnik i tog srpskog društva. Krajnji vlasnik je uvek fizičko lice koje
ultimativno ubira prihode kompanije. Ovo je važno znati iz više razloga. Primera radi, kada osnivate
društvo u Srbiji, morate da mu otvorite poslovni račun u banci, u kom slučaju će banka tražiti da joj
otkrijete korporativnu i vlasničku strukturu tog konkretnog društva, i to do krajnjih vlasnika –
fizičkih lica koji imaju određeni procenat "krajnjeg" vlasništva, a u cilju poštovanja pravila koja
banci nameće Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Promena vlasničke strukture podrazumeva promenu osnivača (članova) jednog DOO-a. Ona može
da bude delimična ili potpuna. Primera radi, ukoliko DOO ima dva osnivača, lice A i lice B sa po 50%
udela u DOO-u, lice A može odlučiti da svojih 50% udela proda licu C, nakon čega će se delimično
promeniti vlasnička struktura DOO-a – nakon ove promene, vlasnici DOO-a će biti: a) ’stari’ vlasnik -
lice B i 2) ’novi’ vlasnik - lice C. Ukoliko tako odluče, i lice A i lice B mogu prodati svoje udele trećem
licu ili trećim licima, u kojem slučaju dolazi do potpune promene vlasničke strukture DOO-a.
Naravno, lice A i Lice B mogu odlučiti da licu C ili licima C, D i E prodaju samo deo svog udela, što
znači da se početno i krajnje stanje vlasništva može u mnogome razlikovati.

Svaka promena vlasničke strukture se registruje u APR-u podnošenjem posebne registracione

prijave, tako da treća lica u svakom trenutku mogu da budu upoznata sa tim ko su vlasnici jednog
društva, budući da se radi o javnim podacima.

Na koji način dolazi do promene vlasničke strukture jednog DOO-a? Najčešći način je zaključenje
ugovora o kupoprodaji udela (eng. Share Purchase Agreement) između postojećeg člana DOO-a kao
prodavca i budućeg člana DOO-a kao kupca. Prilikom zaključenja ugovora o prenosu udela potrebno
je posebnu pažnju obratiti na Osnivački akt konkretnog društva, budući da se u njemu mogu (ali ne
moraju) naći posebna ograničenja prenosa udela. Ukoliko takvih posebnih organičenja nema, važiće
samo pravo preče kupovine propisano Zakonom o privrednim društvima. Ovaj ugovor se potpisuje
ali i overava pred notarom i tako overeni ugovor predaje APR-u uz registracionu prijavu promene
člana. Osim ukoliko ne postoje posebna ograničenja prenosa udela u Osnivačkom aktu društva, član
društva može slobodno da odluči da proda samo deo, ili ceo svoj udeo koji ima u društvu. Član može
svoj udeo prodati drugom članu ili trećem licu.

Zaključenje ugovora o prenosu udela je najčešći, ali nije jedini način prenosa udela. Vlasnik udela se
može, primera radi, promeniti zaključenjem ugovora o poklonu udela, dakle, tako što će nekome
pokloniti svoj udeo u društvu. Takođe, nakon smrti vlasnika udela, na njegovo mesto stupaju
njegovi naslednici, pa se samim tim menja i vlasnička struktura jednog društva. DOO može da
promeni vlasničku strukturu i tzv. dokapitalizacijom – primera radi, treće lice može ponuditi
postojećim članovima da u društvo unese određenu imovinu (u novcu, stvarima ili pravima)
odnosno novi ulog kojim će povećati osnovni kapital društva, a za uzvrat, to treće lice postaje član
društva (konsekventno, treće lice dobija određeni udeo u društvu a udeli postojećih članova se
smanjuju).

Potrebno je naglasiti da kada jedno društvo promeni vlasničku strukturu, ’spolja’ ne dolazi do bilo
kakvih promena u DOO-u. Svi identifikacioni podaci društva (poslovno ime, matični broj, PIB,
sedište itd) ostaju isti. Ono što se menja jeste sastav najvišeg organa DOO-a a to je skupština, koju
čine svi članovi društva. Kada se jednom sastav skupštine promeni, mogu da se donose i drugačije
odluke vezane za društvo – primera radi, nova poslovna politika, promena menadžmenta i slično, ali
društvo sa promenjenom vlasničkom strukturom može da nastavi da posluje na tržištu i da se
odnosi prema trećim kao da se ništa nije promenilo.

Iz praktičnih razloga je važno naglasiti da se tek nakon registracije promene vlasni štva podnosi
registraciona prijava promene osnivačkog akta, a u kome će biti reflektovana situacija sa novim
članstvom. Ovo je slučaj zbog toga što registracija novih članova u APR-u ima "konstitutivno
dejstvo", tj. svojstvo člana se stiče tek trenutkom registracije. Zato samo registrovani članovim
imaju pravo da učestvuju u donošenju odluke o izmenama osnivačkog akta. Predmetne izmene
osnivačkog akta treba da sadrže ažurirane informacije o tome ko su članovi nakon promene
vlasništva, kakvi su im ulozi i udeli, ali i da li postoje promene u broju glasova u skupštini ili načinu
donošenja odluka iz njene nadležnosti.

Od promene vlasničke strukture koja podazumeva raspolaganje udelom u društvu, moramo

razlikovati prodaju biznisa ili dela biznisa tj. same imovine društva (eng. asset deal). Prodaja
društva znači prodaja dela ili celog udela u društvu trećem licu. Sa druge strane, prodaja biznisa
znači prodaja samo nekih elemenata koji su neophodni za funkcionisanje biznisa, bez prodaje udela
u društvu. Primera radi, u praksi se često dešava da treće lice ne želi da kupi udeo u drugom društvu
i tako postane vlasnik, nego želi da kupi samo jednu izdvojenu celinu – deo biznisa društva. U tom
slučaju se neće zaključivati ugovor o prenosu udela, već će se zaključivati niz drugih ugovora kojima
će se, korak po korak, osigurati prodaja biznisa (to može biti prodaja pokretnih ili nepokretnih
stvari potrebnih za funkcionisanje tog biznisa, regulisanje statusa radnika, regulisanje pitanja
intelektualne svojine i know-how ukoliko je primenljivo na konkretan slučaj itd.). Odabir prodaje
udela sa jedne protiv prodaje dela biznisa sa druge strane zavisi prvenstveno od potreba i cilja
aktera (prodavca i kupca), a sa sobom nosi niz pravnih i poreskih posledica. U slučaju prodaje udela
u društvu, plaća se samo eventualno porez na kapitalu dobit, ukoliko kapitalna dobit postoji (videti
dole deo koji se odnosi na poreze koje jedno društvo plaća). Sa druge strane, na prodaju imovine u
asset deal-u primenjivao bi se PDV i porez na prenos apsolutnih prava, u zavisnosti od same
imovine koja je predmet prodaje.

Promena pravne forme

Postoji nekoliko pravnih formi privrednih subjekta, o kojima je bilo reči u prethodnom tekstu. To
može biti preduzetnik, ortačko društvo, društvo sa organičenom odgovornošću, komanditno
društvo ili akcionarsko društvo. Samim tim, promena pravne forme znači prelazak privrednog
subjekta iz postojeće u neku drugu pravnu formu.

Primera radi, preduzetnik može da donese odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi
privrednog društva, na osnovu čega će se istovremeno preduzetnik izbrisati iz registra APR-a i
registrovati osnivanje privrednog društva koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale
iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Ipak, nakon gubitka svojstva
preduzetnika to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale
u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.
Takođe i društva mogu da menjaju međusobne pravne forme – na primer, ortačko društvo može da
se transformiše u komanditno društvo, nejavno akcionarsko društvo može da se transformiše u
društvo sa ograničenom odgovornošću i slično. Da bi društvo promenilo pravnu formu, potrebno je
da takvu odluku donese skupština koju čine vlasnici društva (ortaci, komplementari, članovi
odnosno akcionari u funkciji skupštine, u zavisnosti od forme društva), a svaka promena pravne
forme se registruje u APR-u. Ukoliko društvo menja svoju pravnu formu u akcionarsko društvo,
takvu promenu je potrebno registrovati u CRHoV-u, odnosno potrebno je izvršiti registraciju akcija
u CRHoV-u. Važno je naglasiti da promena pravne forme društva ne utiče na njegov pravni
subjektivitet - to ostaje isto društvo sa svim pravima i obavezama koje su postojale i pre promene,
samo što nastavlja da posluje po drugačijim, pre svega internim, pravilima koja su relevatna za novu
pravnu formu. Zato je jedna od pravnih posledica promene pravne forme ta da prava trećih lica,
koja predstavljaju terete na udelima, odnosno akcijama društva, prelaze na udele, odnosno akcije
nove pravne forme društva.

Statusne promene

Statusna promena je situacija u kojoj se društvo A (društvo prenosilac) reorganizuje na takav način
što na društvo B (društvo sticalac) prenosi svoju imovinu i obaveze, a za uzvrat članovi društva A u
društvu B stiču udele, odnosno akcije, u zavisnosti od pravne forme društva. Pravna forma društva
prilikom statusne promene se ne menja. Statusne promene predstavljaju različite oblike
reorganizacija koje se u engleskom jeziku (a i u poslovnoj praksi neengleskih govornih područka)
nazivaju M&A (Mergers and Acquisitions).

Statusne promene se u praksi dešavaju češće od promena pravne forme, a razlozi za vršenje
statusne promene su brojni. To može biti poreska optimizacija, smanjenje troškova funkcionisanja
društva, smanjenje administracije ili slično.

Postoji više vrsta statusnih promena i to:

1) pripajanje;
2) spajanje;
3) podela; i
4) izdvajanje.

Do pripajanja dolazi kada se društvo A (društvo prenosilac) pripaja drugom društvu B (društvo
sticalac) i to tako što društvo A na društvo B prenosi celokupnu svoju imovinu i obaveze. Posledica
ove statusne promene je prestanak postojanja društva A kao društva prenosioca –
sprovođenjem statusne promene pripajanja društvo A se briše iz registra APR-a.

Do spajanja dolazi kada se dva ili više društva (društva prenosioci) spoje osnivanjem novog društva
(društvo sticalac) i prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se
spajaju prestaju da postoje i brišu se iz registra APR-a.
Društvo se može podeliti (društvo prenosilac) tako što će prestati da postoji i istovremeno preneti
celokupnu imovinu i obaveze na:

a) dva ili više novoosnovanih društava (podela uz osnivanje) ili

b) dva ili više postojećih društava (podela uz pripajanje) ili
c) jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (mešovita podela).

Posledica statusne promene podele je ta što društvo prenosilac prestaje da postoji, odnosno
briše se iz registra APR-a.

Statusna promena izdvajanja podrazumeva da se jedno društvo (društvo prenosilac) podeli tako
što prenese deo svoje imovine i obaveza na:

1) jedno ili više novoosnovanih društava (izdvajanje uz osnivanje); ili

2) jedno ili više postojećih društava (izdvajanje uz pripajanje); ili
3)jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (mešovito izdvajanje).

Kod statusne promene izdvajanja, struštvo prenosilac nakon sprovedene statusne promene
nastavlja da postoji.

Prestanak privrednog društva

Društvo može da prestane da postoji sprovođenjem likvidacije ili sprovođenjem stečaja.

Likvidacija

Likvidacija je način prestanka postojanja privrednog društva koja se može sprovesti kada društvo
ima dovoljno imovine da namiri sve svoje poverioce.

Ovo znači da sami vlasnici društva donose odluku da pokrenu postupak likvidacije i to može da
bude iz različitih razloga. Na primer, članovi DOO više nemaju interesa ili volje da nastave
poslovanje, pa žele da isplate poverioce društva i izbrišu društvo iz registra. U tom slučaju će se
pokrenuti postupak likvidacije nad društvom, a na sajtu APR-a se objavljuje oglas o otvaranju
likvidacije nad društvom koji ima za cilj da obavesti poverioce društva da prijave svoja potraživanja
prema društvu u likvidaciji. Likvidacija je, dakle, doborovoljni postupak koji zavisi od volje vlasnika
društva. Doduše, postoji i tzv. prinudna likvidacija koja se pokreće u slučajevima predviđenim
Zakonom o privrednim društvima, ali ovo nije česta pojava u praksi, samim tim, naš je fokus na
postupku dobrovoljne likvidacije.

U postupku likvidacije imenuje se likvidacioni upravnik koji zastupa društvo umesto direktora i
sprovodi likvidacioni postupak (iako u praksi to može biti neko od direktora ili drugiih zakonskih
zastupnika). U toku likvidacionog postupka, likvidacioni upravnik izrađuje i registruje pri APR-u
početni likvidacioni izveštaj i početni likvidacioni bilans koji imaju za cilj da utvrde broj prijavljenih
potraživanja i njihovu vrednost, kao i da utvrde da li društvo ima dovoljno sredstava da namiri
potraživanja svojih poverilaca. Ukoliko to nije slučaj, prekinuće se postupak likvidacije i nad
društvom pokrenuti stečaj, jer samo društvo koje ima dovoljno imovine da ispuni svoje obaveze
može da prestane da postoji u postupku likvidacije.

Nakon uspešnog namirenja poverilaca, imovina koja ostane (likvidacioni višak) se raspoređuje
članovima DOO-a, postupak likvidacije se zaključuje i društvo prestaje da postoji brisanjem iz
registra APR-a.

U praksi, najkraće trajanje likvidacionog postupka iznosi oko četiri meseca u jednostavnim
slučajevima, mada se radi o izuzetno komplikovanom i birokratskom postupku koji, u zavisnosti od
konkretnih okolnosti jednog društva, može da traje čak i godinama.

Iako je ideja da likvidacijom prestaju sve obaveze društava zato što je pre brisanja iz APR ono
izmirilo sve svoje obaveze, u praksi se može dogoditi da se jave neki poverioci koji nisu prijavili na
vreme svoja potraživanja. U tom slučaju, oni tužbom mogu zahtevati namirenje svojih potra živanja.
Pravila koja u tom slučaju važe, u zavisnosti od pravne forme društva, su sledeća: 1) ortaci i
komplementari odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja
društva iz APR-a, dok 2) komanditori, članovi DOO-a i akcionari odgovaraju solidarno, ali samo do
visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka. Potraživanja svih poverilaca nakon likvidacije u
svakom slučaju zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.

Stečaj

Stečaj društva je način prestanka postojanja privrednog društva koji se sprovodi kada društvo nema
dovoljno imovine za namirenje svojih poverilaca. Stečaj se može sprovesti bankrotstvom ili
reorganizacijom, koju ne smemo mešati sa terminom ’reorganizacija privrednih društava’ koju
pominjemo gore sa ciljem da označi sve promene kroz koje jedno finansijski zdravo društvo može
da prođe.

Pod bankrotstvom u smislu stečaja se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne

imovine društva, a pod reorganizacijom u smislu stečaja se podrazumeva namirenje poverilaca
društva prema usvojenom planu reorganizacije, i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa
ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Cilj stečaja je najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca iz imovine društva u stečaju. Ovde
treba razlikovati razlučne i "obične" odnosno stečajne poverioce. Naime, razlučni poverioci su oni
koji imaju neko založno pravo ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javni
registri, kao što je hipoteka. Ovi poverioci zapravo nisu stečajni poverioci, zbog toga što oni imaju
pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom založene imovine. Ako je na
nekoj nepokretnosti društva u stečaju postojala hipoteka, ta nepokretnost će biti prodata, iz
dobijene cene će se u potpunosti prvo naplatiti razlučni poverilac koji je imao hipoteku. Tek ako
nešto preostane od prodajne cene, taj iznos će ući u stečajnu masu i služiće za namirenje "običnih"
tj. neobezbeđenih poverilaca.
Stečaj, se, dakle, uglavnom pokreće u situacijama u kojima je društvo prezaduženo ili trajnije
nesposobno da ispunjava svoje obaveze, odnosno vrši plaćanja svojim poveriocima.

Za razliku od likvidacionog postupka koji pokreću sami vlasnici društva i sprovodi likvidacioni
upravnik, stečajni postupak se pokreće pred sudom, vodi ga stečajni upravnik kojeg imenuje
stečajni sudija, a u donošenju odluka u stečajnom postupku učestvuju i poverioci društva kroz
skupštinu poverioca i odbor poverioca.

Stečajni postupak može da predlogom koji je upućen sudu pokrene više lica – to su ili a) poverioci
društva, ili b) samo društvo koje je prezaduženo odnosno trajnije nesposobno da isplaćuje svoje
poverioce ili c) likvidacioni upravnik društva u slučajevima da u toku postupka likvidacije postane
jasno da društvo nema dovoljno imovine da se ugasi likvidacijom, ve ć se mora ugasiti u stečajnom
postupku.

Stečajni postupak je, po prirodi stvari, komplikovaniji od postupka likvidacije i po pravilu traje
godinama. Naravno, to ne mora da bude slučaj ukoliko je činjenično stanje jednostavno (na primer,
radi se o malom privrednom društvu sa malim brojem poverilaca koje nije umešano u bilo koji
sudski postupak i ima mali broj zaposlenih lica).

Za razliku od postupka likvidacije koji je regulisan samim Zakonom o privrednim društvima, stečaj
je regulisan posebnim Zakonom o stečaju, koji reguliše i procesna pitanja u vezi sa tim kako izgleda
ceo postupak, ali i materijalna pitanja o tome kako se vrši raspodela stečajne mase svim
poveriocima. Osnovno pravilo je da su stečajni poverioci poređeni u stečajne redove, te da se
sledeći red namiruje tek pošto je prethodni red namiren u potpunosti (prva dva isplatna reda su
određeni iznosi za poreze i doprinose zaposlenih, dugovanja po osnovu javnih prihoda za tri
meseca, a "obični" poverioci su u trećem isplatnom redu), a pre svega se namiruju tro škovi samog
stečajnog postupka. Stečajni poverioci istog isplatnog reda se namiruju srazmerno visini njihovih
potraživanja. Pošto je polazna pretpostavka da nema dovoljno o imovine za namirenje svih obaveza,
to znači da po pravilu većina poverilaca neće moći da u potpunosti namiri svoje potraživanje, već će
to biti moguće samo u određenom procentu.

Kao i kod likvidacije, nakon okončanja stečajnog postupka, društvo se briše iz registra APR-a i
prestaje da postoji.

Porezi koje plaćaju privredna društva i fizička lica

Privredni subjekti i fizička lica su obveznici različitih vrsta poreza. Te poreze možemo svrstati u tri
velike grupe i to:

1) porezi na prihod;
2) porezi na imovinu;
3) porezi na promet.
Zbog čega ovde pominjemo fizička lica? Pominjemo ih prvenstveno jer će privredna društva u svom
poslovanju imati potrebu da radno angažuju fizička lica, te u njihovo ime plaćaju određene poreze
na prihod - zaradu (zajedno sa socijalnim doprinosima).

Porezi na prihod

Pravna lica od poreza na prihod plaćaju 1) porez na dobit i 2) porez na kapitalnu dobit, što je
uređeno Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

Stopa poreza na dobit iznosi 15% od osnovice (oporezive dobiti društva koja se iskazuje u bilansu
uspeha društva).

Sa druge strane imamo tzv. kapitalnu dobit, koja se ostvaruje prodajom nepokretnosti, prava
industrijske svojine, udela u privrednom društvu i određenih hartija od vrednosti itd. Kapitalna
dobit je ustvari razlika između prodajne cene dobijene za navedenu imovinu i nabavne cene,
odnosno cene koju je prodavac platio da bi inicijalno nabavio tu imovinu. Ukoliko je ta razlika
negativna, postoji tzv. kapitalni gubitak. Stopa poreza na kapitalnu dobit iznosi 15% navedene
razlike, tj. kapitalne dobiti.

Što se fizičkih lica tiče, osnovni pravni izvor koji reguliše plaćanje poreza na prihod je Zakon o
porezu na dohodak građana. Fizička lica takođe plaćaju porez na kapitalnu dobit po stopi od 15%,
ali i druge poreze i to: porez na prihode od zarade i samostalne delatnosti po stopi od 10%; porez
na prihode od kapitala po stopi od 15%; porez na prihode od autorskih prava, prihode od
nepokretnosti i na i dobitke od igara na sreću po stopi od 20%, kao i godišnji porez na dohodak po
poreskoj stopi od ili 10% ili od 15% (u zavisnosti od visine zarade).

Porezi na imovinu

Pravna i fizička lica su obveznici plaćanja poreza na imovinu i to: 1)poreza na nepokretnosti po
stopi od 0.3% do 2% (u zavisnosti od kategorije nepokretnosti); a) poreza na upotrebu, držanje i
nošenje dobara, i poreza na motorna vozila, plovila, vazduhoplove i oružje. Navedeni porezi su
regulisani Zakonom o porezima na imovinu, odnosno Zakona o porezu na upotrebu, držanje i
nošenje dobara, a njihov obveznik je vlasnik određene imovine, koji poreze plaća samo zbog
činjenice da je vlasnik određenog dobra.

Porezi na promet

Pravna i fizička lica su obveznici plaćanja poreza na promet i to: 1) PDV-a po stopi od 20% ( s tim
što je poreska stopa drugačija za određene kategorije dobara i iznosi 10%); 2) akciza koje su u
fiksnom iznosu i plaćaju se na određene robe poput alkohola, cigareta, nafte, duvana, kafe; 3) porez
na promet apsolutnih prava po stopi od 2,5%, kao i 4) porez na nasleđe i poklon po stopi od 1,5%
do 2,5%. Zakoni koji regulišu poreze na promet su Zakon o porezu na dodatu vrednost, Zakon o
akcizama i Zakon o porezima na imovinu (u slučaju prometa apsolutnih prava i poreza na nasleđe i
poklon).
Pet praktičnih saveta

- Ukoliko budete u situaciji da donosite odluku da li da kompanija za koju radite stupi u

poslovni odnos sa drugim privrednim subjektom, uvek je korisno otići na sajt NBS-a i u
jedinstvenom registru računa proveriti da li je kompanija sposobna za plaćanje, odnosno da
li su joj računi u blokadi. Ukoliko su joj svi računi blokirani, verovatno neće biti u
mogućnosti da plaća ni vašoj kompaniji.
- Ukoliko želite da osnujete privredno društvo, najjednostavnije je osnovati ga u obliku DOO-
a. Pogornost ove forme je i ta što članovi odgovaraju ograničeno za obaveze društva, samo
za vrednost uloga koji su se obavezali da unesu u kapital društva. Ovo znači da u situaciji da
se u odnosnu na društvo pokrene postupak likvidacije ili, ako je prezaduženo, stečajni
postupak, ako ste savesni vlasnik nećete odgovarati za obaveze društva.
- Ukoliko se razmišljate o izboru korporativnog upravljanja društvom, savet je da uvek birate
jednostavnije i izaberete jednodomno upravljanje, ako se to ne kosi sa vašim poslovnim
modelom i međusobnim odnosima svih članova. U slučaju doo-a to znači da ćete samo imati
jednog (ili više) direktora i skupštinu članova, bez nadzornog odbora. Manja korporativna
struktura po pravilu znači i manje birokratije, što nije zanemarljivo ako se može izbeći bez
posledica po suštinu upravljanja društvom.
- Kada osnivate društvo i želite jednostavan osnivački akt, obrasce osnivačkih akata uvek
možete naći na internet stranici APR-a. Jednostavno ih preuzmite i izmenite da odgovara
konkretnim relevantnim podacima. U slučaju da želite komplikovaniji osnivački akt i
korporativno upravljanje, uvek tražite stručni savet. Na internet stranici APR-a možete naći
obrasce i za neke od najvažnijih odluka koje donosi skupština društva.
- Zapamtite da se svaka promena u odnosu na društvo registruje u APR-u, bilo da se, primera
radi, menja vlasnička struktura DOO-a, sedište, imenuje novi direktor itd. Posetite internet
stranicu APR-a u odeljku „Uputstva“, gde možete naći jasna uputstva za popunjavanje svih
registracionih prijava promene podataka i podatke o dokumentima koje morate priložiti uz
konkretnu prijavu. Veoma je bitno znati da je APR izuzetno formalan organ i da odbacuje
prijave koje su nepotpune i neuredne. U skladu sa tim, potrebno je da se svaki put obrazac
registracione prijave (koji preuzimate na sajtu APR-a) uredno popuni i dostavi sva potrebna
propratna dokumentacija, kao i administrativna taksa za APR.