Заглављивање

1. Шта се подразумева под појмом заглављивање?

-Ситуација у којој два или више међусобно зависних процеса блокирани чекајуна ресурсе које никада неће
добити назива се заглављивање.
2. Навести примере заглављивања.
-Zivo blokiranje, izgladnjivanje procesa
3. Шта је живо блокирање? Илустровати примерима.
-Ситуација у којима процеси нису блокирану али немају напретка у извршавању називају се живо блокирање.
реалном животу је сцена у којој у уском пролазу треба да се мимоиђу две особе при чему се обе
„џентлменски“истовремено померају у леву па у десну страну покушавајући да пропусте једна другу. При
томе, особе не напредују али и не стоје у месту.
4. У каквим ситуацијама се може рећи да је дошло до изгладњивања процеса?
-Iзгладњивање се односи на ситуацију која подразумева да у систему генералнопостоји напредак али да неки
процеси доста дуго не напредују.
5. Навести пример изгладњивања процеса.
-ако су аутомобили који се крећу у колонама на путу са првенством пролазаостали неће имати могућности да
уђу у раскрсницу.
6. У којем стању се налази процес пре него што се заглави?

7. Колико је најмањи број процеса који могу бити заглављени?

dva
8. На којој врсти ресурса обично долази до заглављивања?
Najčešće kod hardverskog
9. Који услови треба да буду испуњени у систему како би дошло до заглављивања?
Узајамно искључивање, Чекање и држање, Немогућност прекида, Кружно чекање
10. Шта се подразумева под чекањем и држањем?
-док процес држи ресурсе са којима ради, може да захтева нове који су му потребни за даље извршавање и
да чека оне који тренутно нису расположиви.
11. Објасни појам кружног чекања.
подразумева да у систему може да постоји ланац процеса који чекају једни на друге, тј. на ресурсе који су им
додељени, чинећи при томе круг.
12. Шта подразумева немогућност прекидања?
подразумева да оперативни систем нема право да одузме ресурсе које је доделио процесу и касније му их
врати, како би те ресурсе, у међувремену, доделио другим процесима.Дакле, ресурсе може ослободити само
процес који их је добио на коришћење.
13. Да ли истовремено испуњеност свих Кохманових услова обавезно доводи до
заглављивања?
Ne mora nuzno dovesti do zaglavljivanja.
14. Какви приступи постоје када је у питању третман заглављивања у односу на мере које се
примењују?
Спречавање, Избегавање, Детекција и опорављање, Не предузимање ничега
15. Када је непредузимање било чега како би се проблем заглављивања решио оправдана
мера?
Kada je u pitanju rad sa sistemima kod kojih retko dolazi do zaglavljivanja
16. У чему је разлика између мера за спречавање и мера за избегавање заглављивања?
(sprecavanje) приступ који подразумева системске мере које се имплементирају у оперативни систем и
којима се искључује могућност заглављивања. – (izbegavanje) динамичке мере које се подразумевају како
би се систем водио кроз стања која обезбеђују да не дође до заглављивања. У односу на спречавање,
избегавање је либералнија мера, али се и овим приступом гарантује да до заглављивања неће доћи.
17. Објаснити идеју детекције и опоравка када је заглављивање у питању.
приступ који дозвољава да до заглављивања дође, али има механизме за откривање да ли је до
заглављивања дошло, третман процеса који су заглављени и евентуално спашавање дела резултата који су
добијени пре заглављивања у случајевима када је то могуће.
18. У ком тренутку се примењују мере за спречавање заглављивања?
Pre dolaska do zaglavljivanja kao preventiva (u startu).
19. На који начин се може елеминисати услов чекања и држања?
Први приступподразумева да пре него што почне са извршавањем, процес захтева да му се доделе потребни
ресурси и да у извршавање крене тек када их све добије . -Други приступрешава проблем претходног јер
подразумева да процес тражи ресурсе у тренуцима када су му потребни, али да пре сваког узимања нових
ресурса има обавезу да оне које држи врати оперативном систему како би оперативни систем донео одлуку
да ли ће их поново доделити њему или их уступити неком другом процесу.
20. Који су недостаци приступа за спречавање заглављивања који подразумева да процеси пре
почетка извршавања захтевају доделу свих потребних ресурса?
lоша страна оваквог приступа је то што за време свог извршавања процес држи све потребне ресурсе и
тиме онемогућава друге процесе да их користе у тренуцима када су њему непотребни.
21. Да ли се сваки од Кохманових услова може елиминисати применом неке методе како не би
дошло до заглављивања?
da
22. На који начин се може елиминисати немогућност прекидања?
Мере којима се уклања услов немогућности прекидања се заснивају на идеји да се, у случају када се потребе
процеса не могу задовољити, отпуштају сви ресурси које је држао.
23. У чеми је разлика између мера које се примењују за елиминисање услова немогућности
прекидања и услова чекања и држања?
Kod eliminisanja nemogucnosti prekidanja se otpustaju resursi, a kod cekanja i drzanja proces dobija
(trazi) resurse
24. Како се може елиминисати кружно чекање?
Да до кружног чекања не дође, обично се користе решења која подразумевају означавање, тј. енумерацију
типова (класа) ресурса. Идеја је да се саком ресурсу додели један број, а да процес који држи одређене
ресурсе може да захтева само оне ресурсе којима је додељен већи број од бројева његових ресурса
25. Који су главни проблеми када је енумерација процеса у питању?
јављају се тешкоће око нумерисања тј. дилеме како је најбоље направити енумерацију. Такође, један од
проблема је и потреба за поновном енумерацијом сваки пут када се у систему појави нови ресурс.
26. Шта се подразумева под детекцијом заглављивања?
Детекција заглављивања је концепт који не гарантује да дозаглављивања неће доћи, већ допушта да доњега
дође, а онда се примењују мере да се таква ситуација отклони
27. Какви приступи постоје када је учесталост провере да ли је до заглављивања дошло?
Aktivan i pasivan pristup
28. Од чега зависи учесталост провере да ли је у систему дошло до заглављивања?
Aktivan-зависи од фреквенције заглављивања и може варирати на различитим системима.
Pasivan- подразумева да се провера врши у ситуацијама када се региструје да у систему нема активности или
да нешто није у реду.
29. На који начин се може моделовати стање у систему када су у питању процеси и ресурси?
Стање система се може моделовати коришћењем графова. Чворови оваквих графова су процеси (који се
обично представљају круговима) и ресурси (представљени правоугаоницима). Ресурси са више инстанци
се представљају са више тачака у правоугаонику.
30. На шта се своди детекција заглављивања у системима у којима сви ресурси имају по једну
инстанцу?
Svodi se na pronalazenje ciklusa u grafu
31. Да ли циклус у графу обавезно повлачи да у систему постоји заглављивање?
Postoje dve mogucnosti :
32. Које се методе примењују за отклањање заглављивања?
Алгоритам за опоравак прекидањем процес, Приступ који подразумева одузимање ресурсa
33. Који су критеријуми за одабир процеса који ће бити прекинут када је алгоритам за
отклањање заглављивања прекидањем изабраних процеса у питању?
Prioritet procesa, koliko se dugo proces izvrsava i koliko ima do zavrsetka, koje resurse proces koristi
i koji su mu potrebni da zavrsi sa radom.
34. На чему се заснива приступ за отклањање блокирања одузимањем ресурса?
Приступ који подразумева одузимање ресурса се заснива на идеји да се одређеним процесима одузму
ресурси како би се уз помоћ тих ресурса отклонило заглављивање. При томе би требало да се води рачуна о
томе да се такви процеси оставе у стању које је погодно да касније могу наставити са радом.
35. О чему треба водити рачуна приликом одузимања ресурса процесима?
Da se istom procesu vise puta ne oduzimaju resursi, treba postovati neku vrstu praverdnosti
36. Да ли за отклањање заглављивања одузимањем ресурса процесима, ресурсе искључиво
треба одузимати заглављеним процесима?
Ne moraju se resursi oduzimati isključivo od zaglavljenim procesimam, u nekim situacijama korisnije
je resurs oduzeti ne zaglavljenom procesu čijim se oduzimanjem sistem moze izvesti iz zaglavljenog
stanja.