4.

Diskretna logička kola

TTL NI logičko kolo

Osnovno kolo familije TTL je logičko NI kolo koje se proizvodi sa jednim, dva, tri, četiri ili
osam ulaza. Shema troulaznog NI TTL logičkog kola je prikazana sljedećom slikom:

Sa slike se vidi da se troulazno NI TTL logičko kolo sastoji od tri dijela i to:
1) Višeemiterskog tranzistora – T1;
2) Pobudnog tranzistora – T2;
3) Aktivne sklopke – T3 i T4.

Višeemiterski tranzistor, koji u slučaju troulaznog NI TTL logičkog kola ima tri emitera, je
ulazni element svih TTL logičkih kola, a po svojoj funkciji obavlja funkciju I kola. Izlazni
signal ovog tranzistora određuje oblast rada pobudnog tranzistora čiji izlazni signali u emiteru
i kolektoru pobuđuju ili koče aktivnu sklopku na izlazu i na taj način određuje nivo izlaznog
signala. Aktivna sklopka se ponaša kao logičko NE kolo, stoga možemo reći da logičko NE
kolo, sačinjeno od tranzistora T3 i T4 predstavlja izlazni krug ili element NI TTL logičkog
kola.

1
 4. Diskretna logička kola

Princip rada troulaznog NI TTL kola

Ako se na ulazima A, B i C, tj. na emiterima višeemiterskog tranzistora na ulazu TTL NI kola,

nalazi napona napajanja, odnosno napon nivoa logičke jedinice, svi pn spojevi baza-emiter
tranzistora T1 su inverzno polarisani i neprovodni. S druge strane, pn spoj baza-kolektor je
direktno polarisan, pa će struja iz izvora napajanja, preko otpornika R1, poteći u bazu
tranzistora T2.
Obzirom da je tranzistor T2 bipolarni tranzistor koji se upravlja strujom baze, on se nalazi u
zasićenju. U njegovom kolektoru se stoga nalazi napon reda 1V koji koči tranzistor T4, a
uzrokuje provođenje tranzistora T3. Kako je tranzistor T3 u zasićenju, na izlazu TTL NI
logičkog kola će biti mali napon UCEz=0.2V, odnosno napon nivoa logičke nule.
Ako se na barem jednom od ulaza A, B i/ili C nalazi napon nivoa logičke nule, posmatrani pn
spoj baza-emiter je direktno polarisan i provodan za struju. Stoga će struja iz izvora preko
otpora R1 teći kroz provodni pn spoj baza-emiter prema masi. To će uzrokovati i pojavu
kolektorske struje koja će izvlačiti slobodne nosioce naboja iz tranzistora T2 i kočiti ga.
Obzirom da je tranzistor T2 zakočen, kroz njega ne teče struja, pa sva struja iz izvora
napajanja preko otpornika R2 teče u bazu tranzistora T4 i osigurava njegovo zasićenje.
Suprotno od toga, u bazi tranzistora T3 nema struje, pa je on zakočen. Kako je tranzistor T4 u
provodnom, a tranzistor T3 u neporovodnom stanju, izlaz TTL NI kola je odspojen od mase, a
spojen na napon napajanja pa se na njemu nalazi napon nivoa logičke jedinice.
Obzirom da opisano ponašanje posmatranog TTL logičko kola obavlja funkciju
komplementarnog logičkog množenja, može se zaključiti da ono zaista predstavlja troulazno
NI logičko kolo u TTL tehnologiji.

Osobine i podgrupe TTL logičkih kola

TTL logička kola su kola koja se odlikuju relativno velikom brzinom, ali i velikom
potrošnjom. Pregled osnovnih osobina TTL logičkih kola je prikazan tabelom 1.
Tabela 1. Osobine osnovnih TTL logičkih kola
Parametar Vrijednost
Napon napajanja 5V
Naponski nivo logičke nule (0 - 0.8)V
Naponski nivo logičke jedinice (2 - 5)V
74xx: (0 - 70)°C
Temperaturni opseg rada
54xx: (-55 - 125)°C
Faktor granjanja 30
Vrijeme kašnjenja 10 ns
Razina smetnji 8%
Potrošnja 10 mW

S ciljem poboljšanja i unaprijeđenja neke od karakteristika osnovnih TTL logičkih kola,

formirane su različite podrgupe logičkih kola unutar TTL familije logičkih kola. Kao
podgrupe TTL logičkih kola se sreću:

2
 4. Diskretna logička kola

1° TTL – L (engl. Low Power) - manja potrošnja, ali i manja brzina u odnosu na
standardna TTL logička kola;
2° TTL – S (engl. Schottky) - tri puta veća brzina, ali i veća potrošnja u odnosu na
standardna TTL logička kola;
3° TTL – LS (engl. Low Power Schottky) - kombinacija prethodne dvije podgrupe i
kompromisno rješenje;
4° TTL – H (engl. High Speed) - drastično veća brzina, ali i potrošnja, u odnosu na
standardna TTL logička kola;
5° TTL – AS - dvostruko veća brzina od TTL-S;
6° TTL – ALS - dvostruko veća brzina i smanjena potrošnja u odnosu na TTL-S.

Pitanja za ponavljanje gradiva:

1. Od čega se sastoji troulazno NI TTL logičko kolo?
2. Koja je uloga višeemiterskog tranzistora na ulazu?
3. Koja je uloga pobudnog tranzistora?
4. Koja je uloga aktivne sklopke?
5. Koje su osnovne osobine TTL logičkih kola?
6. Koje su osnovne podgrupe TTL logičkih kola i šta ih karakteriše?