K M

КОСОВО И МЕТОХИЈА
У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМА
МЕЂУНАРОДНИ ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК
универзитет у приштини
филозофски факултет
косово и метохија
у цивилизацијским токовима
међународни тематски зборник
Књига 3
Историја
Историја уметности
косовска митровица
2010
КОСОВО И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМА
КОСОВО
Међународни И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМА
тематски зборник
Међународни тематски зборник
Књига 3: Историја, Историја уметности
Међународни
Књига тематски зборник
2: Књижевност
Филозофски факултет универзитета у Приштини
2010. година.
Филозофски факултет Универзитета
универзитета у Приштини
ISBN година
2010. 978-86-17-80273-52-5
КОСОВО
2010. година.И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМА
ISBN
ISBN 978-86-17-80273-52-5
Међународни тематски зборник
978–86–80273–52–5
ISBN 978–86–80273–51–8
ISBN
Књига978–86–80273–49–5
3: Историја, Историја(за издавачку
уметностицелину)
Главни и одговорни уредник
Филозофски факултет
роф. р Драи Маликовић универзитета у Приштини
Рецензенти
Главни и одговорни
2010. година. уредник
проф.
роф.
Уредник
Главни др
р Энгелина
Драи
и треће Сергеевна
уредник Смирнова, инострани члан САНУ
Маликовић
књиге
одговорни
ISBN 978-86-17-80273-52-5
роф. р Марко
академик Алаић
проф.Маликовић
др Зоран Лакић
Проф.
Уредникр Драи
треће књиге
доц. др Стефан Иванов Анчев
роф. р Марко
Помоћници Алаић
уредника
Уредник
асс. ипрве
мр Далибор
Главни књиге
Елезовић
одговорни уредник
Помоћници
Проф.
асс. р
мрр
Бранкауредника
Софија Милораовић
Гуољ
роф. Драи Маликовић
асс. мр Далибор Елезовић
асс. мр Бранка
Уредник Гуољ
треће књиге
роф. р Марко Алаић
Редакција Зборника
Помоћници уредника
асс. мр Далибор Елезовић
Инострани
асс. мр Бранкачланови
Гуољ
Доц. др Стефан Иванов Анчев (Велико Трново, Бугарска), проф. др Зинаида Тихоновна
Голенкова (Москва, Русија), проф. др Миомир Дашић, редовни члан ЦАНУ (Подгорица,
Црна Гора), проф.
РЕДАКЦИЈА др Анатолий Василъевич Дмитриев, дописни члан РАН (Москва, Русија),
ЗБОРНИКА
проф.
РЕДАКЦИЈАдр Зоран Лакић, редовни члан ЦАНУ (Подгорица, Црна Гора), prof. dr John Laughland
ЗБОРНИКА
(Париз,
Инострани члановиprof. dr Barbara Lomagistro (Бари, Италија), проф. др Валерий Андреевич
Француска),
РЕДАКЦИЈА
Мансуров ЗБОРНИКА
(Москва, Русија), др Миодраг Милин (Темишвар, Румунија), проф. др Энгелина
оц. р Сефан
Инострани
Сергеевна Иванов
чланови
Смирнова, Анчев (Велико
инострани Трново,(Москва,
члан САНУ Бугарска), роф. р
Русија), Зинаида
Зинаиа
prof. Тихоновна
dr Wojciech Голен-
Szczepański
кова (Москва,
(Познањ, Русија),
Пољска), роф.
prof. dr р Миомир
Gabriella Дашић,
Schubert, редовни
инострани члан
члан ЦАНУ
САНУ (Подгорица, Црна
(Јена, Немачка), Гора),
доц. др
оц.
роф.ррСефан
АнатолийИванов Анчев
Васильевич (Велико Трново,
Дмитриев, Бугарска),
дописни члан РАНроф. р Зинаиа
(Москва, Тихоновна
Русија), роф. р Голен-
Зоран
Андрей
кова Артемович
(Москва, Тащиан
Русија), роф. (Краснодар,
р Миомир Русија),редовни
Дашић, проф. др чланСветлана
ЦАНУ Михайловна
(Подгорица, Толстая,
Црна Гора),
Лакић, редовни члан ЦАНУ (Подгорица, Црна Гора), prof. dr John Laughland (Париз, Француска),
инострани
роф.
prof. чланLomagistro
drрBarbara
Анатолий САНУ (Москва,
Васильевич Русија), дописни
Дмитриев,
(Бари, Италија), проф.
роф. др Иван
рчлан РАН
Валерий Чарота,
(Москва,
Андреевич
Анреевичинострани
Русија), члан
роф.
Мансуров, рСАНУ
Зоран
(Москва,
РЕДАКЦИЈА ЗБОРНИКА
(Минск,
Лакић,
Русија), Белорусија)
редовни
р члан
Миора ЦАНУ
Милин (Подгорица,
(Темишвар, Црна Гора),
Румунија), prof.
роф.dr John
р Laughland
Энгелина (Париз,
Сергеевна Француска),
Смирнова,
Инострани
prof. dr Barbaraчланови
инострани чланLomagistro
САНУ (Москва, Русија), роф.
(Бари, Италија), prof. drрWojciech
Валерий Szczepański
Анреевич Мансуров,
(Познањ, (Москва,
Пољска),
Русија),
Домаћи
prof.
оц. р р Миора
члановиИванов
dr Gabriella
Сефан Милин
Schubert, (Темишвар,
инострани
Анчев (ВеликочланРумунија),
САНУ
Трново, роф.
(Јена,
Бугарска), р Энгелина
Немачка),
роф. роц. рСергеевна
Зинаиа Андрей
Анрей Смирнова,
Артемович
Тихоновна Голен-
инострани
Тащиан члан
(Краснодар,
кова (Москва, САНУ
Русија), (Москва,
Русија),
роф. роф. Русија),
р
р МиомирСветланаprof.Михайловна
Дашић, dr Wojciech
редовни Szczepański
чланТолстая, (Познањ,
инострани
ЦАНУ (Подгорица, Пољска),
члан
Црна САНУ
Гора),
prof.
роф.drр
(Москва,
Проф. Gabriella
др МаркоSchubert,
Русија),
Анатолий роф. р инострани
Васильевич
Алаић, Иван чланинострани
Чарота,
Чароа,
доц.Дмитриев,
др ЖивораСАНУ
дописни(Јена,
члан
Ђорђевић, Немачка),
члан САНУ
РАН
проф. оц.
(Минск,
(Москва,
др р Анрей Артемович
Белорусија)
Русија),
Раомир роф. р Зоран
Ђорђевић, доц.
Тащиан
Лакић,
др (Краснодар,
редовни
Мирослав члан Русија),
Крсић, ЦАНУпроф. роф. р Светлана
(Подгорица, Михайловна
Црна Гора),
др Алексанар Лома,prof.
дописни Толстая,
dr John Laughland инострани
члан САНУ, (Париз, члан
др САНУ
Француска),
проф. Драи
(Москва,
prof. dr Barbara роф. р Иван
Русија),Lomagistro Чароа, инострани
роф. члан САНУ (Минск, Белорусија)
Маликовић,
Домаћи проф. др Данило
чланови
(Бари, Италија),
Ж. Марковић, проф.рдрВалерий
СофијаАнреевич
Милораовић, Мансуров,
проф. (Москва,
др Наа
Русија), р Миора Милин (Темишвар, Румунија),
Милошевић-Ђорђевић, дописни члан САНУ, проф. др Абулах роф. р Энгелина
Мушовић, Сергеевна
проф. дрСмирнова,
Рамила
инострани
роф. чланАлаић,
р чланови
Марко САНУ (Москва,
оц. р Живора prof. dr Wojciech
Русија),Ђорђевић, роф. р Szczepański
Раомир (Познањ,
Ђорђевић, Пољска),
оц. р Ми-
Обраовић,
Домаћи доц. др Јасна Парлић-Божовић, доц. др Алексанар Перовић, проф. др Прера
prof. dr Gabriella
рослав Крсић, Schubert,
роф. р инострани члан
Алексанар Лома,САНУ (Јена,
оисни Немачка),
члан САНУ, оц. ррАнрей
роф. Драи Артемович
Маликовић,
Пиер,
Тащиан дописни члан САНУ,роф.проф. др Валенина
р Светлана Пиулић, проф.инострани
Михайловна др КосачланЧавошки,
роф. р(Краснодар,
р Марко Ж. Русија),
ДанилоАлаић, оц. р роф.
Марковић, Живора Ђорђевић,
р Софија роф. рТолстая,
Милораовић, Раомир
роф. Ђорђевић, САНУ
оц. р
р Наа Милошевић- Ми-
дописни
(Москва,
рослав члан САНУ,
Русија),
Крсић, роф. доц.
роф. р др
р САНУ,Урош
Иван
АлексанарШуваковић
Чароа, инострани члан САНУ (Минск, Белорусија)
Ђорђевић, оисни члан роф.Лома, оисниМушовић,
р Абулах члан САНУ, роф.
роф. р р Драи Маликовић,
Рамила Обраовић,
роф.
оц. ррЈасна
Данило Ж. Марковић,оц.
Парлић-Божовић, роф.
р р Софија Милораовић,
Алексанар Перовић, роф. роф.р р Наа Милошевић-
Прера Пиер, ои-
Ђорђевић,
сни члан оисни
САНУ, роф. члан
р САНУ, роф.
Валенина р Абулах
Пиулић, роф.Мушовић,
р Коса роф. р Рамила
Чавошки, оисни Обраовић,
члан САНУ,
Домаћи
оц. чланови
р Урош
Јасна Парлић-Божовић, оц. р Алексанар Перовић, роф. р Прера Пиер, ои-
оц.р Шуваковић
сни члан
роф. САНУ, роф.
р Марко Алаић,р Валенина Пиулић,
оц. р Живора роф. р
Ђорђевић, Коса
роф. Чавошки,
р Раомир оисни члан
Ђорђевић, САНУ,
оц. р Ми-
оц.р
рославУрошКрсић,Шуваковић
роф. р Алексанар Лома, оисни члан САНУ, роф. р Драи Маликовић,
роф. р Данило Ж. Марковић, роф. р Софија Милораовић, роф. р Наа Милошевић-
Издавање
Ђорђевић, оисниовог зборника
члан САНУ, помогао
роф. рјеАбулах
Завод за уџбенике.
Мушовић, роф. р Рамила Обраовић,
оц. р Јасна Парлић-Божовић, оц. р Алексанар Перовић, роф. р Прера Пиер, ои-
сни члан САНУ, роф. р Валенина Пиулић, роф. р Коса Чавошки, оисни члан САНУ,
оц.р Урош Шуваковић
САДРЖАЈ
ИСТОРИЈА
Žarko Petković
NOTES ON THE DARDANIANS, THE SCORDISCI AND ROMAN
MACEDONIA 16875 BC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Свелана Лома
ДОМОРОДАЧКО СТАНОВНИШТВО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У
РИМСКО ДОБА У СВЕТЛУ АНТРОПОНИМИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Глиор Самарџић
КОСОВО И МЕТОХИЈА КРОЗ НУМИЗМАТИЧКЕ НАЛАЗЕ У
ПРВОЈ ПОЛОВИНИ IV ВИЈЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Раивој Раић
КОСОВО И МЕТОХИЈА У ВИЗАНТОЛОГИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Божиар Зарковић
СРПСКОВИЗАНТИЈСКА ПРОЖИМАЊА НА ПРОСТОРУ
КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У ДОБА СТЕФАНА НЕМАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Мирјана Сефановски
ЛЕСТВИЦА ВЛАДАРСКОГ ПОДВИГА:
СВЕТИ СИМЕОН – СВЕТИ
СВЕТИСИМЕОН СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Румяна Йоргова Комсалова
РОЛЬ БОЛГАРСКОЙ АРИСТОКРАТКИ В БОЛГАРОСЕРБСКИХ
ОТНОШЕНИЯХ В ХІІІ ХІV ВЕКАХ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Марица Маловић-Ђукић
КОТОРАНИ ПО РУДАРСКИМ НАСЕЉИМА, ГРАДОВИМА И
ТРГОВИМА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ . . . . . . . . . . . . . . 101
Рамило Пекић
СРЕДЊОВЈЕКОВНИ КОСОВСКОМЕТОХИЈСКИ ТРГОВЦИ У СВЈЕТЛУ
ДУБРОВАЧКИХ ТЕСТАМЕНАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Милош Луковић
ПРВИ ТУРСКИ ПОПИСИ И ПОЧЕТНА ТЕРИТОРИЈАЛНА
ОРГАНИЗАЦИЈА ТУРСКЕ ВЛАСТИ НА ПОДРУЧЈУ
КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
6 Косово и Меохија у цивилизацијским оковима
Биљана Марковић
НОВО БРДО  ГРАД И РУДНИК ПРЕМА ЗАКОНУ ДЕСПОТА СТЕФАНА . . . . 143
Драана Амеоски
ТЕРИТОРИЈА ЈУГОИСТОЧНОГ КОСОВА У XVI ВЕКУ
НАСЕЉА, ДЕМОГРАФСКА И ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА . . . . . . . . . . . . . . 155
Далибор Елезовић
ДМИТРОВИЦА И ОКОЛИНА ПОЧЕТКОМ XVII ВЕКА: ИСТОРИЈСКИ
ПРЕСЕК НА ОСНОВУ ОСМАНСКОГ ПОПИСА ИЗ 1604. ГОДИНЕ . . . . . . . . 175
Влаимир Сојанчевић
ЕТНОИСТОРИЈСКИ И ДЕМОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ НА
ЛИМИТРОФНОМ ПОДРУЧЈУ СРБИЈЕ И АЛБАНИЈЕ.
СРБИ И АРБАНАСИ У XIX И XX ВЕКУ ДО 1912. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . 189
Кудрявцева Елена Петровна
МЕСТО СЕРБИИ ВО ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКЕ РОССИИ В ПЕРВОЙ
ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
Максим Анисимов
КОСОВО И МЕТОХИЯ В ДОНЕСЕНИЯХ ПЕРВОГО РУССКОГО
ВИЦЕКОНСУЛА В ПРИЗРЕНЕ Е. М. ТИМАЕВА 18661869 . . . . . . . . . . . . 229
Алексанра Новаков
ПРОПАГАНДНОПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ
ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ У ПРИЗРЕНУ 18711890 . . . . . . 247
Душан Берић
ЈЕДАН НЕПОЗНАТИ ИЗВОР ИЗ 1877. ГОДИНЕ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ
ЗА ПОТПУНИЈЕ ПОЗНАВАЊЕ ГЕРМАНСКЕ СТРАТЕГИЈЕ
УПОТРЕБЕ АЛБАНАЦА У РАЗБИЈАЊУ ГЕОГРАФСКОГ
ЈЕДИНСТВА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
Алексанар Расовић
БРИТАНСКЕ ДИПЛОМАТЕ О КОСОВСКОМ ВИЛАЈЕТУ 1878 1912 . . . . . . . 275
Vojćeh Ščepanjski
ZNAČENJE
ZNAČANJE SUKOBA
SUKOBA NA EKONOMSKOJ OSNOVI U LOKALNIM
ALBANSKOSRPSKIM KONFLIKTIMA U KOSOVSKOM VILAJETU
U PERIODU OD 1881. DO 1912. GODINE U SVETLU SRPSKIH IZVORA
DIPLOMATSKE PROVERIJENCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
Борислава Лилић
КОСОВО И МЕТОХИЈА У УСПОМЕНАМА ПРИШТИНСКОГ
КОНЗУЛА ТОДОРА СТАНКОВИЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
Драи Маликовић
АНГАЖОВАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ У МЕТОХИЈИ ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА . . . . . . . . 317
Љубомирка Кркљуш
ЈАША ТОМИЋ  РАТНИ ИЗВЕШТАЧ ЗАСТАВЕ ИЗ
БАЛКАНСКИХ РАТОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
Садржај 7
Саша Марковић
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ОДЈЕКА ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА
КОД СРБА У ВОЈВОДИНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
Дмитар Тасић
ОСЛОБОЂЕЊЕ СТАРЕ СРБИЈЕ У ЈЕСЕН 1918. ГОДИНЕ И
ПРОБЛЕМИ У ФУНКЦИОНИСАЊУ ВОЈНОТЕРИТОРИЈАЛНИХ
ОРГАНА КРАЉЕВИНЕ СХС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
Александар Павловић
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ СРБА И ЦРНОГОРАЦА КОЛОНИЗОВАНИХ
НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 1918. И
1941. ГОДИНЕ ПРЕМА ПОДАЦИМА У АРХИВСКОЈ ГРАЂИ . . . . . . . . . . . . 377
Саша Станојевић
КОНФИСКАЦИЈА ИМОВИНЕ НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА СА
ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КОСОВО И
МЕТОХИЈУ 19451948. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399
Агоп Гарабедян
НАТО И ПРОБЛЕМА КОСОВО 19981999 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413
Марко Атлагић
БОМБАРДОВАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ 1999. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . 421
Зоран Лакић
УЛОГА НАУКЕ У УТВРЂИВАЊУ СТАТУСА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . 433
ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
Славица Крунић
РИМСКИ КОЗМЕТИЧКИ ПРИБОР ОТКРИВЕН НА ТЕРИТОРИЈИ
КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441
Надежда Гавриловић
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ КУЛТА ЈУПИТЕРА ДОЛИХЕНА У
ГОРЊОЈ МЕЗИЈИ: ВОТИВНА АРА ИЗ ПРИЗРЕНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457
Данијела Тешић-Радовановић
ЕМИЛ ЧЕРШКОВ, ИСТРАЖИВАЧ АНТИЧКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ . . . . . . 469
Војислав Кораћ
ВИСОКЕ ВРЕДНОСТИ СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ АРХИТЕКТУРЕ У
ОБЛАСТИМА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481
Светлана Пејић
ФРЕСКОСЛИКАРСТВО НА ПЕЋКИМ ФАСАДАМА  ПРОТОТИП
ИЛИ ПРАКСА ПОЗНОГ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДОБА? . . . . . . . . . . . . . . . . . 495
Бранка Гугољ
АРХИТЕКТУРА ЗАДУЖБИНА СРПСКЕ ВЛАСТЕЛЕ У
ДОБА НЕМАЊИЋА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505
Сања Пајић
ЈЕДНА ИКОНОГРАФСКА ОСОБЕНОСТ НА ПРЕДСТАВИ
САБОР СВ. САВЕ У ЦРКВИ СВ. ДИМИТРИЈА У
ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515
8 Косово и Метохија у цивилизацијским токовима
Бранка Иванић
О НАТПИСУ НА ЗЛАТНОМ ПРСТЕНУ ИЗ ЛЕПОСАВИЋА У ЗБИРЦИ
БЕОГРАДСКОГ НАРОДНОГ МУЗЕЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 529
Бодин Вуксан
ФИГУРАЛНЕ ПРЕДСТАВЕ НА ОПРОСНИМ ПИСМИМА ПЕЋКИХ
ПАТРИЈАРХА: ИКОНОГРАФСКА БЕЛЕШКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 537
Сашо Цветковски и Гордана Келић
СЛИКАРСТВО XIX ВЕКА У ЦРКВАМА ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ . . . . . . . . . 547
Марта Вукотић -Лазар
ДЕЛАТНОСТ АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА НА КОСОВУ И
МЕТОХИЈИ ШЕЗДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575
Зоран М. Јовановић
ИЗМЕЂУ КРИЗЕ КРИТЕРИЈУМА И НОВИХ ВИЗИЈА У САКРАЛНОМ
ГРАДИТЕЉСТВУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА ПРИМЕРУ
ЦРКВЕ У ЛЕПОСАВИЋУ АРХ. Љ. ФОЛИЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587
Срђан Марковић
ОДЈЕЦИ ПРОШЛОСТИ У СЛИКАРСТВУ КОСОВСКОГ СТВАРАОЦА
ПЕТРА ЂУЗЕ ТОКОМ ОСАМДЕСЕТИХ И ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА
ПРОШЛОГ ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 599
ИСТОРИЈА
UDK 94(398)
321.111(398)
Žarko Petković
Belgrade, Serbia
NOTES ON THE DARDANIANS, THE SCORDISCI AND ROMAN

MACEDONIA 16875 BC
It seems plausibe to associate the invasion of the Bastarnae in the Balkan in-
terior with the decline of the Dardanians and further dominance of the Scordisci
(I–II). When the Dardanians rose again, their role as enemies of Roman Macedonia
was moderate, even in the period of Mithridates’ challenge (III). Consequently, they
were finally subdued not because they were an imminent danger to the province of
Macedonia, but only as possible allies of Mithridates on the eve of the Third War (IV).
Key words: the Dardanians, the Scordisci, the Bastarnae, Macedonia, Rome,
Pontos, Mithridates VI, Philipp V, Perseus, Aemilius Paulus, Scribonius Curio
Settled mainly in the area of what today is central and southern Serbia (i.e. Ko-
sovo and Metohija) and northern FYUR Macedonia, the Dardanians (Papazoglou
1978: 187–209) probably shared the common cultural background with the ancient
Macedonians. But, the Macedonians became Hellenized nation, or proper Greeks,
while the Dardanians remained in their old Balkan cultural milieu. With time, this
difference became ethnic and political: the Dardanians constantly attacked Mace-
donia, and Macedonian kings mounted retaliatory attacks or triumph seeking raids
on the Dardanians and their territory (Papazoglou 1978: 135–136). Leaving aside
the history of Dardano-Macedonian wars at the time of Philipp II and Alexander,
and the sequel to that conflict in the third century BC, in the epochs of the Celtian
offensive and the reign of Philipp V, I shall analise the history of Dardanian politics
toward Macedonia in the period when dominance in the Balkans passed to the Ro-
man Republic. In this context, it will be necessary to discuss the issue of the Scor-
discan hegemony in the Balkan interior as well as the Roman and Pontic attitudes
toward the tribes of the Central Balkans.
***
I. The Dardanians were seriously disturbed by the invasion of the Bastarnae

(from the Lower Danube) in 179 BC and suffered especially afterwards, when in-
vaders, instructed by Philipp V, tried to find a permanent settlement in the Central
Balkans, in the Dardanian territory. Although we are ill informed about the final
year of Philip’s reign, especially concerning the final purpose of his scheme, it is
obvious that the Bastarnae inflicted a defeat upon the Dardanians. The war contin-
ued during the opening years of the reign of Perseus, who pursued his father’s poli-
cy against the Dardanians in the Central Balkan (Polyb. 25.6.2–6; Liv. 40.57.4–9;
41.23.12; 41.19.4–5; 45.4.3; App. Mac. 11.1; cf. Hammond 1988: 470–471; 491–492; 496–
497; Gruen 1984: 405; Вулић 1926: 17–19).
At the end of that decade, at the beginning of the war against Perseus, the Dar-
danians followed their traditional political course and joined th anti-Macedonian
coalition. The ancient animosity between the Dardanians and the Macedonians was
confirmed, once again. On the other hand, Perseus, who was obviously eager to find
allies among the Illyrians, the Bastarnae and other Balkan tribes, never wanted the
Dardanians to join his coalition (cf. Hammond 1988: 502; Papazoglou 1978: 168:
Gruen 1984: 420; 423). Perseus’ decision is typical for the arrogance of the Ma-
cedonian kings who detested the Dardanians: one century before, when the exis-
tence of Macedonia was in jeopardy, Ptolemeus Ceraunus also rejected military help
from the „king of Dardania“ (Just. 24.4.9–11; cf. Papazoglou 1978: 443).
In the Third Macedonian war the question of the Dardanian’s role was not of
primary importance. At the end, it seems that the Dardanians never became Roman
allies, but were nevertheless attacked by Perseus and suffered disaster in battle –
many of them were killed and their country was plundered (Plut. Aem. Paul. 9.3).1
When the war with Romans was concluded, Macedonia lost her king and so-
veirgnty. The victorious general, Aemilius Paulus established the post-war situation
in Macedonia and the southern Balkans in accordance with the wishes of the Senate
(cf. Gruen 1984: 423–429). He did not recognize the Dardanians request for Peonia
(Liv. 45.29.12–13). There was nothing paradoxical in Aemilius Paulus’ ruling. He
was certainly aware of the ambition of the Dardanians to reach the cultivated and
rich Aegean coast, and it was obvious that it would not die with the creation of a new
Roman protectorate in Macedonia. The intended occupation of Paeonia would place
the belligerent Dardanian neighbours of the Macedonian meriadae under the con-
trol of the Senate (cf. Papazoglou 1978: 160; 172–173; Hammond 1988: 567).
From the Roman point of view, it is quite understandable why they did not
want to have the Dardanians near the protected meridae of Macedonia. But, the mo-
tive of the Dardanians for such requests seems less obvious and is hardly ever dis-
1
Papazoglou 1978: 168 rightly stresses the „demonstration of Macedonian power“ in that cam-
paign as well as the weakness of the Dardanians at that moment.
Žarko Petković: Notes on the dardanians ... 13
cussed. For a tribe which had come close to total destruction in the recent war (with
the Bastarnae) and nearly lost their Kernland, the colonization of another territory
seems to be quite an ambitious goal. Secondly, as we know from Livy, the Dardani-
ans were not capable of expelling the Bastarnae on their own. On the contrary, they
were in fact defeated while attempting this. But then the Bastarnae lost their own
camp. It would be natural to suppose that they agreed to leave Dardania only in
exchange for the possession of their camp (wives, children, food?; Liv. 41.19.11;
41.23.12; cf. Hammond 1988: 496). So, the Bastarnae had not suffered a defeat, but
were overwhelmed by pure chance, which emphasizes the weakness of the Dardani-
ans at that point.
Another point of interest should be the role of the Scordisci during the invasion
of the Bastarnae. As we know from Livy, the Scordisci had helped the Bastarnae
when they invaded Dardania (Liv. 41.19.7–8). Justin even counts the Scordisci
among Philip’s allies (23.3.5) in that period. If the Bastarnae were compelled to leave
Dardania, this cannot be said for the Scordisci (cf. Papazoglou 1978: 281–282).
Livy’s remark that the Scordisci participated in the invasion of the Bastarnae can be
taken as the first evidence of the Scordisci as a dominant tribe in the Balkan interior.
Moreover, it could be argued that the Scordisci took their chance when the Bastarnae
crushed the Dardanian power and, as Strabo put it (7.5.12), advanced as far as the
Illyrian, Paeonian, and Thracian mountains.2 In fact, the rule of the Scordisci in
Dardania c. 168 is confirmed by Plutarch’s expression (Aem. Paul. 9.4) Lower Gala-
tia (ἡ Κάτω Γαλατία), for the Balkan interior (cf. Papazoglou 1978: 279–283).
If c. 175 BC is accepted as the date of the imposition of Scordiscan rule in the
Balkan interior, as proposed here, it would be much easier to understand Perseus’
decision to wage war against the Dardanians in the critical phase of his clash with
the Romans. Also, the crushing defeat of the Dardanians in 171 could be better un-
derstood if we suppose that the pressure from the Scorisci was at full force at the
time. Only substantially weakened could the Dardanians be so wholly overcome in
their own land by Perseus who had even split his army into three parts during the
campaign. At the end, when Macedonia was defeated by the Romans, the Dardani-
ans in fact sought refuge from the Scordisci in Paeonia, a district which could be
regarded as extended realm of new supreme power in the southern Balkan, the Ro-
man Republic.
After all, ἡ Κάτω Γαλατία, Plutarch’s (Aem. Paul. 9.4) expression for the land
route from Macedonia to Italy, is another and highly possible independent argu-
ment for the Scordiscan hegemony c. and before 168 BC in the tribal area of the
Balkans. This evidence does not directly concern Dardania, but it would be natural
to suppose that Plutarch’s Lower Galatia encompassed the tribal lands of the Darda-
nians.
2
Probably, not just ein grosses Gebiet auf dem nördlichen Balkan (Alföldy 1965: 55 (quote)). The
whole Central Balkans could also be considered. – The other direction of Scordiscan advancement in
the Balkans, in Dalmatia, against the Autariatae (Strabo, 7.5.11) is not discussed here.
It is to be concluded that the Scordisci imposed their rule upon the Dardanians
during the Bastarnae invasion of the central Balkans (cf. Alföldy 1964: 112; contra:
Papazoglou 1978: 282. This could have happened immediately after the Bastarnae
were compelled to leave the region. But the temporary success of the Bastarnae had
substantially weakened the Dardanians, so the Scordisci and Perseus were in a posi-
tion to exploit Dardanian vulnerability at that moment.
II. More than fifty years after Aemilius Paulus’ decision in Amphipolis, there is
no evidence that the Dardanians made any incursions into Macedonia. At the cru-
cial moment for the next step of the Roman advance in the Balkans, in 148, when
civil disturbances were spreading across Macedonia, the Dardanians are impercep-
tible in the historical record. We only know that a certain false son of Perseus, after
trying in vain to impose his rule in Macedonia, escaped somewhere in Dardania
(Zon. 9.28.8). Dardania is used here rather in a geographical than a political sense.
According to the Periochae of Livy (53; 54), a few years after Macedonia was
established as a Roman province, the Scordisci and the Romans clashed again c. 142
BC (cf. Papazoglou 1978: 286). It would be interesting to know if the epitomators
would have included information on a Scordiscan attack on Macedonia before she
became a Roman province; it is quite possible that the attack of the Scordisci on the
Third Merida (?) could have seemed unimportant to the epitomators.
A few years later, in 135 BC, Marcus Cosconius, praetor in Macedonia suffered
a defeat at the hands of the Scordisci in Thracia, as the epitomator (56) puts it (cf.
Broughton 1951: 489, 491; idem 1986: 77; Σαρικακης 1971: 44–45). “Thracia” co-
uld also encompass, as already pointed out, the valleys of the Morava and the Axios
(e.g. Liv. Per. 95: Dardanos in Thracia domuit; cf. Papazoglou 1978: 286-287). In
this region, in southern Serbia, not far from Bujanovac, one strongpoint of the Scor-
disci in the Dardanian territory is recently located (cf. Popovi 2005: 77-83).3 This
direction was the natural and traditional route for invaders from the north. When
the new wave of attacks on Macedonia started c. 120 BC, the Scordisci obviously
used that same route: Lete, a small town not far from Thessaloniki, was attacked on
several occasions (cf. Papazoglou 1978: 291–294).
III. In 110/9 BC the Scordisci were stopped by Minucius Rufus, who won two
outstanding victories over the barbarians (the Scordiscans and the Thracians; cf. Σα-
ρικακης 1971, 60–64; Papazoglou 1978: 299–304; Kallet-Marx 1994: 224). Only
twelve years after (in 97 BC), the Dardanians are mentioned as enemies of Roman
Macedonia, if Iulius Obsequens’ (§ 48) information is to be taken as trustworthy (cf.
Papazoglou 1978, 176). It might be the first indication that, after seventy years, the
Scordiscan grip on the Balkan interior was slipping.
At the time when Mithridates invaded Asia, as Dio puts it (fr. 101.2), the Thra-
cians, instigated by the Pontic king, overran Epeiros and even the Dodona sanctu-
3
The result of excavations in Kale-Krševica seems to make possible Frontinus statement (2.4.3)
that Scordisci and Dacians were attacking Macedonia together at the end of 2nd century BC.
ary was plundered. It would be plausible to accept Dio’s conjecture that Mithri-
dates provoked a barbarian attack on Macedonia (cf. Papazoglou 1978, 176v177;
McGing 1986, 62). But, on the other hand, the antipontic bias of Dio’s source(s)
should also be mentioned and evaluated (cf. Reinach 1895, 449–450). Moreover,
it can hardly be presumed that the Thracians would have been able to penetrate to
western Greece, Epeiros, and to reach Dodona.
Other reasons for challenging Dio’s conjecture should also be mentioned. Alt-
hough the Thracians, according to the propaganda of Mithridates, were pontic allies
(e.g. App. Mithr. 15), „they were mercenaries who changed sides according to where
their own advantage lay (Dio, 36.9.34)” (cf. McGing 1986: 62 (quote); Reinach
1895: 66). We are ill informed about the attacks of barbarians from the Balkans on
Macedonia and Greece during the Archelaos’ invasion. If so, does it sound probable
that Mithridates was able to provoke a major barbarian attack on Greece at the be-
ginning of the war, when he must have been preoccupied with defending Pontos? If
Mithridates was really able to instigate barbarians in Europe to attack southwards,
why not invade Macedonia with a Roman military presence, rather than strategi-
cally insignificant Epeiros and Dodona (admittedly richin potential plunder) ?
Cicero’s remark (Pis. 84) about the attacks of all barbarians on Macedonia dur-
ing the praetura of C. Sentius (First Mithridatic War?) looks like rhetorical over-
statement with the purpose of stressing Piso’s injustice done to the tribes in the
vicinity of Macedonia. Even Sulla’s expedition in 86 against the northern tribes (the
Dardanians included) would have been retaliatory, or provoked by imminent dan-
ger of barbarian attack, but rather part of the imperator’s plans to reach Italy (cf.
Petkovi 2008: 119–125).4
It would not be a coincidence that the Dardanians and other tribes were not
mentioned as enemies of Macedonia and Greece during the Archaelaos’ invasion.
Actually, Mithridates was faced with the same dilemma as Aemilius Paulus almost a
century before. For a Pontic king alliance with the Dardanians (who had plundered
the Dodona sanctuary only a few years before) and other barbarians, would endan-
ger his philhellenic (political) position in Macedonia and Greece.
IV. Finally, the Dardanians were conquered after Scribonius Curio’s expediti-
ons (75/74 BC). In fact, Curio, being the first Roman to reach the lower Danube,
destroyed Dardanian vigour, as well as the might of other barbarian tribes. But,
Curio’s involvement deep in the Balkan interior should not be seen just as a tri-
umph-seeking expedition (cf. Kallet-Marx 1994: 297; Papazoglou 1978: 179–
183). Like Sulla ten years before, Curio would have had a special reason: preparation
for the final assault on Mithridates, which followed two years later (cf. Петковић
2009: 223v226; McGing 1986: 140–145). Curio’s march through the Balkan interior
prevented Mithridates from forming effective alliance with the Thracians or other
4
For traditional view on Sullas aim in the Balkans interior cf. e.g. Badian 1968: 80–81; Sherwin-
White 1984, 143–148.
tribes from the Balkans. The vast quantity of coinage struck by Mithridates in 75/74
BC (cf. de Callataÿ 1997: 47–48) might suggest that he was preparing action aga-
inst the Romans using (barbarian? Thracian? Dardanian?) allies or mercenaries.
LITERATURE
Alföldy 1964: G. Alföldy, Des territories occupés par les Scorisques, AA 12,
1–2(1964) 107–127.
Alföldy 1965: G. Alföldy,Bevölkerung und Gesellschaft der Römischen Provinz
Dalmatien, Budapest 1965.
Badian 1968: E. Badian, Notes on Provincial Governers, Studies in Greek and
Roman History, Oxford.
Broughton 1951: T.R.S. Broughton, The Magistrates of the Roman Republic,
vol. I, New York.
Broughton 1986: T.R.S. Broughton, The Magistrates of the Roman Republic,
vol. III, Atlanta.
De Callataÿ : F. de Callataÿ. L’histoire des guerres Mithridatiques vue par
les monnaies, Louvain-la Neuve.
Gruen 1984: E.S. Gruen, The Hellenistic World and the Coming of Rome, vol.
II, Berkeley.
Hammond 1988: N.G.L. Hammond and F.W Walbank, A History of Macedo-
nia, vol. III, Oxford.
Kallet-Marx 1994: R.M. Kallet-Marx, Hegemony to Empire. The Develop-
ment of the Roman Imperium in the East from 148 to 62 B.C., Berkeley.
McGing 1986: B.C. McGing, The Foreign Policy of Mithridates VI Eupator
King of Pontus, Leiden.
Papazoglou 1978: F. Papazoglou, The Central Balkan Tribes in Pre-Roman
Times. Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians, Amsterdam.
Popovi 2005: P. Popović, „… cum a Scordiscis Dacisque premeretur“. Celts on
the margin: Studies in European cultural interactin VII BC – I AD, in: H. Dobrzan-
ska, V.S. Megaw, P. Poleska (eds), Essays in honour Zenon Wozniak, Krakow, 77–83.
Reinach 1895: Th. Reinach, Mithridates Eupator. König von Pontos, Leipzig.
Σαρικακης 1971: Θ. Χ. Σαρικάκης, Ῥωμαῖοι ἄρχοντες τῆς ἐπαρχείας Μακεδονίας,
Μέρος Α, Θεσσαλονίκη.
Petkovi 2008: Ž. Petković, Sulla and the Liburnian Campaign of Cinna, Ae-
vum 82/1(2008), 119–125.
Петковић 2009: Ж. Петковић, Спољна политика Понтске краљевине, Бео-
град 2009.
Sherwin-White 1984: A.N. Sherwin-White, Roman Foreign Policy in the
East, London.
Вулић 1926: Н. Вулић, Бастарни у нашој земљи, ГСНД 2(1926) 15–23.
Жарко Петковић
Београд, Србија
БЕЛЕШКЕ О ДАРДАНЦИМА, СКОРДИСЦИМА И РИМСКОЈ

МАКЕДОНИЈИ ОД 168. ДО 75. ГОДИНЕ ПРЕ ХРИСТА
Резиме
У раду се жели показати да је напад Бастарна (у савезу са Скордисцима и

Трачанима) на централни Балкан (у последњим годинама владавине Филипа
V и на почетку владавине Персеја) довео до опадања моћи Дарданаца и омо-
гућио касније посведочену (имплицитну) превласт Скордиска на том простору
(I–II). Касније, када се Дарданци поново појављују као самостално племе,
њихова улога као старих непријатеља Македоније постала је другоразредна,
чак и у периоду када је Митридат Еупатор угрозио римски поредак на Бал-
кану. Штавише, Митридат није нашао праву подршку ни код других балкан-
ских племена, потенцијалних непријатеља римске превласти на Балкану (III).
Моћ Дарданаца била је скршена не због тога што су они могли угрозити рим-
ску Македонију, већ зато што су представљали потенцијалне савезнике Мит-
ридата пред почетак Трећег (Понтског) рата.
Kључне речи: Дарданци, Скордисци, Бастарни, Македонија, Рим, Понт,
Митридат VI, Филип V, Персеј, Емилије Паул, Скрибоније Курион
УДК 81’373.23(398)
Светлана Лома
ДОМОРОДАЧКО СТАНОВНИШТВО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У

РИМСКО ДОБА У СВЕТЛУ АНТРОПОНИМИЈЕ
Апстракт: Разматра се нелатинска и негрчка антропонимија римских

натписа из II и III в. по Христу из западног дела Дарданије, са данашњег под-
ручја Косова и Метохије. Посебно се преиспитује претпоставка, изнета у ра-
нијој литератури, о постојању типично „дарданских“ личних имена, у светлу
њихове дистрибуције на целом подручју Римског царства. На исти начин про-
суђују се и антропонимски подаци из новијих епиграфских налаза.
Кључне речи: Дарданија, Горња Мезија, Римско царство, епихорска ант-
ропонимија, именске области, Илири, Делмати, Панонци, Келти, Трачани
Када су Римљани двадесетих година I века по Хр., након готово два столећа
ратовања са племенима средњег Балкана – Дарданцима, Скордисцима и Ме-
зима – припојили Царству територију између северне границе провинције
Македоније и Дунава и инкорпорирали је у провинцију Мезију, и данашња
област Косова и Метохије нашла се у границама римске државе. После поделе
Мезије на две провинције у првим годинама Домицијанове владавине (81–96),
Косово и Метохија су припали Горњој Мезији, чинећи њен југозападни део, који
се на западу граничио са провинцијом Далмацијом а на југу са Македонијом
(Папазоглу: 1988, 163–164).
Приликом анектирања покорених територија и оснивања провинција Рим-
љани су делове земљишта од посебног економског интереса (руднике, каме-
ноломе, шуме, пашњаке) издвајали у царске домене непосредно потчињене
царској благајни – фиску. У западним провинцијама, чије домородачко ста-
новништво није знало за градски начин живота, римска власт га је у првој
фази управе организовала у племенске заједнице (civitates peregrinae), које су
могле, мада не нужно, одражавати стање из предримског периода. Урбаниза-
ција је спровођена постепено, најпре насељавањем ислужених легионара у
колоније, а касније уздизањем домородачких (перегриних) насеља у ранг гра-
дова римског права, муниципија. Тај процес, који се у науци назива романи-
зацијом, довео је у крајњем исходу до потпуне интеграције староседелаца у
римско грађанство и до превладавања латинског језика у свим западним про-
винцијама Царства (Papazoglu: 2007, 258–260).
Писци из раноцарског доба, Плиније Старији и Птолемеј, наводећи гео-
графским редом племена која су живела у Горњој Мезији, на југ провинције,
уз границу са Македонијом, локализују Дарданце (Plin., Nat. hist. III 149; Ptol.,
Geogr. III 9,2). У време царева Флавијевске династије (69–96) основан је први
римски град у Горњој Мезији, колонија Скупи (дан. Скопље), насељавањем
легијских ветерана на територију која je одузета дарданској заједници (Mócsy:
1974, 82; Mirković: 1977, 831; Dragojević–Josifovska: 1982, 25–26). Тај процес
рефлектује се у званичном имену новооснованог града, који нам је епиграфски
посведочен као colonia Flavia Felix Dardanorum (Dragojević–Josifovska: 1982,
25). На север дарданска територија је допирала, према Плинију, до изворишта
Тимока и Пека (Plin., Nat. Hist. III 149 ), а Наисус, за који Птолемеј каже да је
дардански град (Ptol., Geogr. III 9, 4), уздигнут је у ранг муниципија вероватно
у другој половини II века (Petrović: 1979, 50). Тачност Птолемејевог податка
потврђена је и једним натписом из Рима, у коме се за једног кандидата за ви-
тешког официра каже да је из Наиса у Дарданији (CIL VI 2386 b). Процес урба-
низације захватио је у првој половини II века западнодарданску област, која
доживљава економски просперитет од Трајановог доба (98–117), када држава
предузима систематску експлоатацију рудоносних терена на подручју читаве
дарданске територије формирањем рудничких дистриката у оквиру фиска-
лних (царских) домена: metalli Dardanici (Dušanić: 1977, 72. са нап. 107). Нај-
вероватније у време Хадријана (117–138) основан је municipium Ulpianum код
Грачанице, назван по царском домену у чијој се непосредној близини налазио
(име му се чува у српском Липљан), који ће постати најзначајнији град у Дар-
данији. Негде у околини знатног рудничког насеља код Сочанице (vicus
metallorum) настао је још један муниципиј, који је, као и колонија Скупи, на-
зван municipium Dardanorum, по племенској заједници на чијој је територији
поникао (Душанић: 1971, 253–254; Dušanić: 1977, 72–73 са нап. 114–120;
Mirković: 1977, 835). Перегрина заједница Дарданаца опстала је, међутим, на
оним подручјима која су остала изван урбанизованих територија и фиска-
лних домена кроз читав II век. О томе сведоче две војничке дипломе издате
лицима која се званично декларишу као Дарданци (RMD I 55; RMD IV 247), и
један међаш са натписом с краја II века који је откривен североисточно од
Куманова и којим се одређује граница дарданске племенске заједнице (IMS VI
220).1
1
Своје читање и тумачење тог натписа намеравам да објавим у посебном раду.
Светлана Лома: Домородачко становништво Косова и Метохије ... 21
Укратко, на основу наших садашњих знања, у јужном делу Горње Мезије

за који се везује име Дарданаца била су у II в. најмање два рудничка дистрикта
– један на северозападу, око Сочанице, и други на југоистоку, око Кратова –
једна колонија, Скупи, на југу, и три муниципија са својим територијама: mu-
nicipium Dardanorum близу Сочанице, дакле у северозападном делу области,
municipium Ulpianum на Косову, у њеном средишњем делу, и Naissus на северо-
истоку. Имајући то у виду, можемо претпоставити да је дарданска племенска
civitas у то доба обухватала подручја данашње Метохије на западу и извориш-
ног и горњег тока Јужне Мораве на истоку, раздвојена муниципалном терито-
ријом Улпијанума.
Појам Дарданије је, дакле, у доба Принципата (I–III в.) првобитно озна-
чавао пространо подручје једне племенске заједнице на југу Горње Мезије,
које је, пре свега због својих природних ресурса и интереса државе да орга-
низује њихову експлоатацију, задржало своју географску и административну
посебност све до позног Царства (Dušanić: 1977, 69–70; Papazoglu: 1969,160),
када је под Диоклецијаном (284–305) формирана засебна провинција Дар-
данија – али њена судбина излази из оквира наше теме.2
Претходним излагањем оцртали смо историјско-географски оквир у коме
ће се одвијати наше даље разматрање, чији је предмет домородачко становни-
штво Косова и Метохије у римско доба. Основни изворни подаци на коjима се
уопште заснивају истраживања структуре становништва римских провинција
своде се готово искључиво на сведочанства епиграфских текстова. Имена и
именске формуле садржане у натписима одражавају правни и друштвени
статус појединаца и степен њихове романизације. На основу њих разликујемо
четири основне категорије становништва Римског царства: пуноправне рим-
ске грађане, ослобођенике, робове и перегрине, то јест слободно неромани-
зовано становништво. Нас овде занима ова последња категорија. Њихова
имена и именске формуле омогућавају нам да изводимо закључке о њиховом
регионалном и, у крајњој линији, етничком пореклу. При том треба имати у
виду да сама чињеница да се у латинским натписима појављују домаћа (нела-
тинска) имена перегрина указује на известан степен њихове романизације.
Наиме, за разлику од источних делова Царства у којима романизација није
подразумевала и латинизацију, у западним провинцијама, у које у том погледу
спада и Горња Мезија, староседелачко становништво је тек са успостављањем
римске власти и ширењем епиграфске културе (обичаја постављања споме-
ника са натписима) прихватило са латинским језиком и писмо (уп. Papazoglu:
1969, 171; 2007, 260). Стога су домаћа (епихорска) имена из латинских натписа
једини извор за проучавање језика, па отуда и етничке припадности доморо-
дачког становништва западних провинција. У својој почетној фази романиза-
2
О формирању провинције Дарданије и њеним границама в. Papazoglu: 1969, 151. са нап.
210.
ција је, дакле, оставила трага о нечему што није римско, о домороцима чије
историјске трагове можемо пратити управо захваљујући цивилизацији која
им је била наметнута.
У латинским натписима сачувана лична имена домородачког становни-
штва средњег Балкана једини су реликти њихових језика, тако да се примена
етимолошког метода за њихово тумачење није показала целисходном, ни у
погледу саме етимологије ни у погледу етничке атрибуције. За ово друго, ет-
ничку атрибуцију, показао се примеренијим метод „именских области“, који
се своди на утврђивање именских типова и њихове просторне (географске)
расподеле, установљавање језгрених подручја појединих именских објеката:
имена, именских елемената и именских формула, и подручја њихове дисперзије.
Уколико се у одабраном подручју истраживања утврди да на њему постоји
довољно велики број ономастичких елемената са подударним језгреним под-
ручјем, онда се за њега може рећи да представља једну именску област. Фор-
мални критеријуми према којима се одређује именска област не воде рачуна о
томе ком језику припада један ономастички објекат. Међутим, премда се
именски системи не могу поистоветити са језиком, ипак „између њих постоји
извесна корелација, посебно у примитивном друштву где се нису образовале
надетничке културне структуре.“ Тек пошто се упореде поједине именске
области са територијама појединих племена познатих из књижевних извора
може се, у случајевима подударања, доћи до етничке атрибуције појединих
имена или именских типова (Katičić: 1964; 1976: 178–184).
Пре више од четири деценије, епихорску антропонимију предримске и
римске Дарданије систематски је обрадила Фанула Папазоглу (Папазоглу: 1964;
Papazoglu 1969: 168–189), а Радослав Катичић се, ослањајући се на њене податке
и резултате, осврнуо узгред и на Дарданију, због компликоване ономастичке
ситуације на њеној територији. Учинио је то у поменутим радовима, у којима
је метод именских области применио на читаво подручје римског Илирика
(од Јадрана до Дунава), утврдивши у њему четири именске области, које је
повезао са четири велике етничке групе: 1) југоисточна именска област, која
обухвата територију некадашње илирске краљевине,3 на којој су живели „пра-
ви Илири“ (Illyrii proprie dicti); 2) делматско-панонска именска област (тери-
торија Делмата, Јапода и панонских племена јужно и северно од Саве; трагови
келтске антропонимије сачували су се на натписима из Подриња и, у мањој
мери, на територији Јапода); 3) севернојадранска именска област (територија
Либурна, Венета и Истрија); 4) норичка именска област (подручје источних
Алпа у провинцијама Норику и Панонији, и Панонска низија северно од Дра-
ве, где су живела келтска племена Таурисци, Латобици, Боји, Ерависци и
Херкунијати). Што се тиче Дарданије – која није припадала римској про-
винцији Илирику, већ Мезији – закључци Ф. Папазоглу и Р. Катичића се по-
3
В. доле нап. 5.
дударају у следећем. Од дарданске ономастике из предримског доба позната

су из књижевних извора само имена четири припадника дарданске владарске
куће, и она су у вези са антропонимијом „Илира у правом смислу“ и Пеонаца
(Папазоглу: 1964, 51–53; Katičić: 1964, 21–22; уп. и Papazoglu: 1969, 169, 188).
Дарданска антропонимија из римског периода (66 имена) цепа се на два име-
нска подручја: једно које обухвата околину Скопља, Куманова и Ниша, са пре-
тежно трачком антропонимијом, и друго, западно одатле (Метохија и Косо-
во), са посебном антропонимијом у којој нема трачких имена, и која се може
сматрати дарданском у ужем смислу (Папазоглу: 1964, 68–69; Papazoglu: 1969,
185–186; Katičić 1964, 22). Кад је реч о тумачењу ове друге, мишљења Ф. Па-
пазоглу и Р. Катичића се разилазе. Док Папазоглу тврди да у њој постоји једно
аутохтоно ономастичко језгро, Катичић је показао, применивши доследније
метод именских области, да подаци којима располажемо нису довољни да би
се на њима засновала претпоставка о посебној дарданској антропонимији, и
да у њој преовлађују имена дeлматско-панонског типа (Папазоглу: 1964, 69,
бр. 3; Papazoglu: 1969, 185, бр. 3; Katičić: 1964, 22–223; 1976, 181). Оба аутора су
запазила да се известан број дарданских имена сусреће у Норику и у западној
Панонији, и да би се та имена могла сматрати келтским (Папазоглу: 1964, 66;
Papazoglu: 1969, 185. са нап. 296; Katičić: 1964, 23).
Применом метода именских области на епихорску антропонимију латин-
ских натписа са подручја Косова и Метохије можемо доћи до извесних закљу-
чака о регионалном и етничком пореклу нероманизованог становништва Ко-
сова и Метохије у римско доба. Ограничили смо се на епоху Принципата, зато
што сва наша изворна (епиграфска) грађа датира из II и III века. Географски
посматрано, највећи број епихорских имена дали су натписи Метохије, а
нешто мањи број подручје муниципија Улпијанума, премда је у њему откриве-
но највише епиграфских споменика у читавој Косовско-метохијској области.
То је и разумљиво, јер је епиграфске споменике подизало пре свега романизо-
вано градско становништво, а Улпијанум, као привредни центар читаве Дар-
даније, привлачио је и досељенике из других провинција. Неурбанизована
Метохија, с друге стране, не само што је дала највише споменика са домаћим
именима, него су они у квалитативном смислу вреднији, јер чувају аутохтону
традицију, како у ономастици (домородачке именске формуле) тако и у ти-
пологији споменика и у ликовним представама на њима.
Повод да поново узмемо у разматрање антропонимију римске Дарданије
дали су нам нови епиграфски налази са њене територије и из суседних обла-
сти. У једном новијем чланку Ф. Папазоглу се осврнула на ту нову ономасти-
чку грађу, закључивши да она не мења битно њене раније закључке о карактеру
дарданске антропонимије (Папазоглу: 1988, 167–168 са нап. 89–91). Ми ћемо у
овом раду посебно размотрити само она имена са подручја Косова и Метохије
за која је Ф. Папазоглу сматрала да нису посведочена у другим деловима Рим-
ског царства. Проверићемо њихову просторну расподелу, узимајући у обзир,
колико је то могуће, сав расположив епиграфски материјал, укључујући, ра-

зуме се, и нове налазе. Уз то, указали бисмо и на један проблем методолошке
природе. Већ смо поменули да су ономастички подаци на којима се заснивају
истраживања о пореклу и структури домаћег становништва Дарданије у рим-
ско доба садржани у латинским натписима. Лингвисти и ономастичари своју
грађу црпу из објављених натписа не проверавајући тачност читања у њима
забележених имена. Тако су у стручну литературу ушла поједина, у ствари не-
постојећа („фантомска“) имена, која су истраживаче навела на неутемељене
закључке.4 Осврнућемо се овом приликом и на таква имена.
I
Имена за које Ф. Папазоглу сматра да нису посведочена ван западне Дар-
даније (Косово и Метохија): укупно 18 имена (Papazoglu: 1969, 183–184, I и II
област).
Andia
Папазоглу: 1964, 55, бр. 3; Papazoglu: 1969, 173, бр. 3.
1. Andiae matri; син: L. Silviu[s] Italicu[s]; муж: L. Silvius C. Praeceptoris (filius).
Вулић: 1931, 323. Призрен.
2. Andiae Dassi; муж: Rufinus Dassi pr(inceps ?). За именску формулу са пат-
ронимиком у генитиву без ознаке filius в. S c e r u l a e d u s.
Вулић: 1931, 278. Пећ.
Накнадно је Метохији откривен и натпис са мушким именом Andius:
3. Andius Austeri fil(ius).
Mirdita: 1981, 259, бр. 286. Зрзе код Призрена.
Сем у Метохији, име је посведочено у Дарданији још три пута: Andia IMS IV
42, Ниш; Ulpia Andia IMS IV 121, Краљева Кућа код Ристовца (између Врања и
Бујановца); Andia Dasi f(ilia) IMS VI 233, Студена Бара код Куманова. У једном
натпису из Виминацијума (IMS II 53) са списком легионара отпуштених из
службе 195. године, наведен је Aurelius Andio, чије је име изведеница на -on- од
Andius. Ако име Андионовог родног града, које је наведено почетним словом
R, треба разрешити са R(atiaria), како се предлаже у издању натписа, онда би
овај легионар потицао из Дарданије, уп. Папазоглу: 1969, 173 бр. 4.
Потврде ван Дарданије:
Cornelia Andia: CIL V 4246 Brixia / Бреша (северна Италија).
Andiae Mеlissae l(ibertae) CIL VI 34390 Рим.
Flavio Andiae CIL V 8740 Concordia (сев. Италија).
Q. Andio Quinti filio Quintiano CIL XII 2256 Grenoble (Gallia Narbonensis).
T. Andius Eu[--] CIL XII 2274 Grenoble (Gallia Narbonensis).
Flavos (!) Andionis fil(ius) HEp VI 2 Bernedo (Hispania Citerior).
4
Да и не говоримо о фалсификатима, о чему в. ILIug 65 (са критичком литературом).
Именска група Andius / Andia / Andio није, дакле, ограничена на Дарданију,

већ је посведочена и у северној Италији, Нарбонској Галији и Шпанији.
Andinus
1. Ulp(ius) Andinus; жена: Aur(elia) Iulia; син: Ulp(ius) Valentinu[s]
Вулић: 1931, 182. Стари Качаник.
У Качанику је име Andinus посведочено и као теоним: CIL III 8184.
Име није посведочено ван Дарданије, али је изведено од Andius, в. A n-
d i a.
Bulbita
Papazoglu: 1969, 174, бр. 13.
Claudia Bulbita; име мужа је оштећено.
Вулић: 1931, 212. Косовска Митровица.
Иако није другде посведочено, ово име је највероватније изведено од
лат. когномена Bulbus суфиксом -it(t)a, уп. Kajanto 1965, 337. и 129. Сматра се
латинским именом и требало би га избацити из списка, в. Repertorium, 304,
s.v. Bulbita.
Catulla
Aur(elia) Catulla.
CIL III 8241; Вулић: 1931, 252; Mirdita: 1981: 260, бр. 290; Габричевић, 78.
Ораховац.
У натпису нема других имена. Споменик су ћерки подигли родитељи:
po(osuerunt) par(entes). Међутим, у свим издањима стоји фантомско име Popar,
одакле се раширило по литератури. На грешку је указала Ф. Папазоглу (1964,
57, бр. 14); тако и Габричевић.
Најбројније потврде имена Catullus / Catulla потичу из западних, келтских
области: Галија, Норик, Шпанија (OPEL II 45; Katičić: 1976, 182). У латински
ономастикон ово име је продрло у позно републиканско доба из Цисалпинске
Галије (Kajanto: 1965, 250).
Носилац имена Catulus из натписа IMS VI 214, Коњух (југоисточна Дар-
данија) не припада домородачком слоју, уп. Лома: 2010, и због тога овде не
улазимо у питање различитог порекла имена Catulus и Catullus (в. Kajanto:
1965, 24, 85, 326).
Celsina
Papazoglu: 1969, 174, бр. 16.
Ael(iae) Celsinae; отац (или пре очух, будући да има другачије гентилно
име): Septimius Dassius; мајка: Aelia Nanea; сестра: Aelia Romana; рођак по бо-
чној линији (adfinis): Annius Timens.
Чершков: 1969, 87, нап. 115; Mirdita: 1981, 249, бр. 225; ILIug 534; Габричевић,
44. Приштина.
Celsinus је латински когномен (Kajanto: 1965, 230).
У натпису су наведени чланови једне романизоване домородачке поро-
дице. Родитељи и рођак задржали су своје домаће име као когномен, док обе
ћерке имају латинска имена. Сви издавачи пре Габричевића име Romana чи-
тали су као Romna зато што нису видели слово А у литератури са N. Уп. доле
R o m n a.
Cinna
Натпис у коме се ово име јавља конфузно је састављен и зато овде дајемо
уз прво издање и свој предлог читања.
Вулић: 1931, бр. 116. Ђаковица.
D(is) M(anibus) | Ulp(ius) Cas|sius Ulp(iо) | Ael(iо) lib(ertо) |5 vix(it) ann(is)
| XXVI et | matri | Cinna | filio et |10 uxori se | vivo pos(uit).
По Вулићевом разрешењу скраћеница у 3. и 4. реду, испало би да субјекат
од vixit није Ulpius Cassius, али да тај исти номинатив јесте субјекат од глагола
на крају текста (posuit). При таквом тумачењу неопходно би било убацити
релативну заменицу qui испред vixit, а име Cinna, које је је у номинативу, ста-
вити у датив Cinna[e] да би се сложило у падежу matri (тако Папазоглу). Смисао
натписа и при таквим емендацијама није баш јасан: испада да је Улпије Касије
подигао споменик свом ослобођенику Улпију Елију који је живео 26 година, и
својој мајци, Цини, и сину и жени, чија се имена не наводе.
Наше читање натписа разликује се од Вулићевог утолико што ми разре-
шавамо скраћенице у 3. и 4. реду на уобичајенији и једноставнији начин (le-
ctio facilior) и не поправљамо предају имена Cinna.
D(is) M(anibus) | Ulp(ius) Cas|sius Ulp(ii) | Ael(ii) lib(ertus) |5 vix(it) ann(is) |
XXVI et | matri | Cinna | filio et |10 uxori se | vivo pos(uit).
Изгледа да је клесар пореметио ред речи од 6. до 10. реда, можда зато што
је хтео да искористи слободан простор после броја XXVI у 6. реду где је тачно
имао места за ЕТ. Ред речи је требало да буде: Cinna | filio et | matri | et uxori se|
vivo posuit.
Смисао натписа тако постаје јасан и текст гласи: „Боговима Манима.
Улпије Касије, ослобођеник Улпија Елија, поживе 26 година. Цина за живота
постави (споменик) сину, мајци и жени.“ Цинин син је био ослобођеник, а он
сам, његова мајка и жена били су, по свему судећи, робови.
Претпоставивши да је Cinna женско име, и не нашавши ниједну паралелу
за њега, Ф. Папазоглу се позива на Мајера (Mayer: 1957, s.v.) који претпоставља
да је то скраћени облик од имена Cynаna, како се звала ћерка Филипа II,
македонског краља и оца Александра Македонског. Пошто је Cynаna била
Филипова ћерка из брака са једном Илирком, онда би име Cynаna, па отуда
и Cinna, било илирско. Такво тумачење прихвата и Катичић (1964: 22), и на

основу њега име Cinna сврстава у југоисточну (илирску) именску област. Ме-
ђутим, колико смо успели да проверимо, име Cynаna посведочено је још само
у Доњој Македонији (EKM 1, 23 391 Beroia) и у северној Тесалији (IG IX 2, 334),
тако да нема основа да се сматра илирским.
Ако оставимо по страни редак латински мушки когномен Cinna, иначе
нејасне етимологије (Kajanto: 1965, 42, 106), такво име (хомоним ?) посведочено
је у западним провинцијама (Горња Панонија, Галија, Шпанија) и у сев. Ита-
лији, нарочито у Аквилеји (в. OPEL II 57), и савим изузетно другде. Један
ослобођеник из Аквилеје носи то име: L(ucio) Allio L(ucii) l(iberto) Cinnae Inscr-
Aqu II 1415, а у једном натпису из Горње Паноније (CIL III 4250 Scarbantia) син
ослобођеника по имену Cinnamus зове се Cinna. Име Cinnamus „цимет“ било
је нарочито популарно међу робовима и ослобођеницима (Kajanto: 1965, 88),
тако да би се име Cinna, уколико се јавља у таквом друштвеном контексту,
могло тумачити као хипокористик од Cinnamus.
Cittu
Папазоглу: 1964, 57, бр. 17 (Citto); Papazoglu: 1969, 175, бр. 19 (Cittu).
Cittuni suae superstiti; муж: Valens Timentis. За именску формулу са патро-
нимиком у генитиву без ознаке filius в. S c e r u l a e d u s.
Вулић: 1931, 254. Дрсник (Ораховац).
У номинативу име гласи Cittu (Katičić: 1964, 23), и оно припада типу жен-
ских имена -on основе који је карактеристичан за два именска подручја рим-
ског Илирика: норичко (келтска племена), где се јавља са вокализмом u, нпр.
Sammu, Sammunis (Falkner: 1948), и делматско-панонском, где се јавља са во-
кализмом о, нпр. Vendo, Vendonis (Katičić: 1962, 282; 1964, 19). Затворени изго-
вор гласа о испред n једна је од карактеристичних одлика вулгарног латини-
тета и та појава је добро посведочена у натписима римских провинција, нпр.
cuniugi THRH Suppl. 38 (уп. Mih escu: 1978, 178–179, § 123). За разлику од жен-
ских имена, мушка имена -on основе код норичких Келта имају вокализам о,
што се објашњава дубљом романизацијом мушког дела тамошњег домаћег
становништва, које је изговор својих имена -on-основе прилагодило латин-
ском језику, у коме су имена такве основе искључиво мушка и имају вокализам
о, нпр. Cicero, Naso (уп. Falkner: 1948, 51; Katičić: 1962, 289). Чињеница да на
делматско-панонском именском подручју и женска имена –on основе имају
вокализам о – за разлику од аналогних норичких женских имена – може се,
најпре, објаснити ранијом и темељнијом латинизацијом источно-јадранског
залеђа од алпског Норика.
Име Cittu посведочено је још само у Норику, али као мушко, са вокализмом
о: Quintianus Cittonis f(ilius) CIL III 5477 Allersdorf (Graz).
†Epicaris
Papazoglu: 1969, 177, бр. 33.
Voconia [Epi]caris; муж: Eros Mae[- - -].
CIL III 8296; Mirdita: 1981, 263, бр. 309. Бањска.
Име треба избацити из списка будући да је реституција хипотетична:
[Epi]caris, а и да је тачна, име би било грчко Epic(h)aris (Pape/Benseler: 1911,
371; Alföldy: 1969, 194; OPEL II 119).
†Ligridis/ Gridis
Titiae Ligridis Чершков: 1967, 67, нап. 23.
Titi Aeli Gridis ILIug 509
Споменик је откривен у римском рударском насељу код Сочанице.
Позивајући се на читање Чершкова, Ф. Папазоглу није унела то име у епи-
хорски ономастикон Дарданије сматрајући, на основу гентилног имена, да се
ради о досељеници (Papazoglu: 1969, 173, нап. 291), за разлику од М. Мирко-
вић која га сматра домородачким (Mirković: 1977, 837, нап. 151). Добра фото-
графија натписа налази се у заоставштини М. Габричевића у Центру за анти-
чку епиграфику Филозофског факултета у Београду, али сам Габричевић тај
натпис није обрадио у свом рукопису. Наше читање на основу Габричевићеве
фотографије гласи:
Titiae Tigridis
Име Tigris, ген. Tigridis (исти облик је за оба рода) ушло је у латински
ономастикон из грчког језика (Kajanto: 1965, 11, 329).
Pasades
Pasades uxor; муж: Ulp(ius) Atticus; ћерка: Ulp(ia) Ianuaria; син: Ulp(ius)
Thalasus.
Вулић: 1931, 276; ILIug 64. Пећ.
Читање имена није спорно. Женских имена са наставком -es нема у ни у
латинској ни у грчкој антропонимији. Код имена са номинативом на -ns, би-
ло да се ради о латинским или епихорским, дешава се да се у изговору губи
n испред t, и та вулгарнолатинска појава је добро посведочена у натписима,
нпр. Vales за Valens, Plares за Plarens (уп. Mih escu 1978, 206 ). Али, таква имена
искључиво су мушка. Зато би требало претпоставити да је име Pasades дато
у скраћеном облику, без падешког наставка, што је уобичајено у латинској
епиграфици када уз име стоји конгруентна реч написана у целини, као у овом
случају uxor. У питању је највероватније етник изведен једним од најчешћих
латинских суфикса за таква образовања: -ensis (в. Kajanto: 1965, 47). Облик
је исти и за мушки и за женски род: Aquileiensis Ursa CIL V 1088 према Aqu-
ileiensis Stratonicus CIL V 1088. Име би гласило Pasadensis „Пасађанка“, по гра-
ду у Карији у Малој Азији, посведоченом као Pasada, Pasanda, Passanda, ет-
ник Pasandeus (све потврде су у грчкој предаји, в. Zgusta: 1984, 473, § 1015). За
разрешење PASADES са Pasade(n)s(is) уп. NEMORES: Dianae Nemore(n)s(i) CIL

III 1773 Narona; (Дијанин атрибут изведен је од имена њеног чувеног свети-
лишта у гају Nemus, gen. Nemoris, у Лацију); NARBONES: Q(uintus) Anchar(ius)
C(ai) f(ilius) Pol(lia tribu) Narbone(n)s(is) eques evocatus CIL X 6011 = ILS 2490,
Minturnae (етник је изведен од имена главног града Трансалпинске Галије,
Нарбона, по коме се и провинција звала Gallia Narbonensis)
Имена по географском пореклу често се јављају у номенклатури робова
и ослобођеника (уп. Kajanto: 1965, 51), што важи и за име Thalas(s)us из овог
натписа (уп. Solin: 1982, 975). Већ је изнета претпоставка да је у овом натпису
реч о Трајановим колонистима (ILIug 64). О досељеницима из Мале Азије у
западну Дарданију в. Душанић: 1971, 258, 261.
Pitta
Sept(imia) Pitta; отац: Dunnus.
Вулић: 1931, 334. Призрен.
Поводом накнадног открића надгробног натписа са именом Pita (без ге-
минате) на некрополи Дирахија (Драч), Ф. Папазоглу (Papazoglu: 2007, 9) је,
ипак, остала при тумачењу које је изнела у једном у међувремену објављеном
раду (Papazoglou: 1974, 68), да име Pitta из дарданског натписа (као и оно из
Дирахија) припада преилирском супстрату. Име Pitta посведочено је, међутим,
у једном натпису у северној Италији (Cusoniae Pittae АЕ 1946, 220 = АЕ 1981,
459, Sanzeno di Anaunia, околина Тридента) и карактеристично је за брешанску
именску област (Untermann: 1959, 138, s.v. Pitta).
Отац Септимије Пите носи име Dunnus, за које нема паралела ни у Мезији
нити у суседним провинцијама, а налазимо их само у источним Алпима (сев.
Италија, Норик) и у Галији (OPEL II, 111); Ф. Папазоглу, такође, наводи па-
ралеле са северозапада (1969, 185, нап. 296).
За лица из овог натписа из Дарданије нема разлога да се претпоставља да
су досељеници (Папазоглу 1964, 66; Papazoglu: 1969, 185, нап. 296). Отац Сеп-
тимије Пите нема римско грађанско право, а она га је добила од цара Септи-
мија Севера (193–211), на основу чега се натпис може датирати у време тога
цара (Каракалиним едиктом 211. г. сви нероманизовани домороци добили су
римско грађанско право а са њим и гентилно име Aurelius, тако да би га имао
и Dunnus да је натпис познији од 211. године).
† P o p a r в. C a t u l l a.
†Romna
Papazoglu: 1969, 180, бр. 58.
Име је погрешно прочитано, треба: Romana (в. C e l s i n a). Пошто је то
име латинско (Kajanto: 1965, 20, 182), треба га избацити из списка.
Scerulaedus
Scerulaedus Sitaes (filius); отац: Sita Dasi (filius); мајка: Caia Dasi (filia). Имен-
ска формула са личним именом и патронимиком у генитиву без ознаке filius
/ filia јавља се, поред оне са таквом ознаком, у епихорској ономастици у свим
именским областима, уп. Rendić–Miočević 1948, 26, 30–31; Rendić–Miočević
1951, 33. За вулгарнолатински облик генитива Sitaes од Sita в. Mih escu: 1978,
218, § 192.
Вулић: 1931, 254 (Scerviaedus); Габричевић, 77. Ораховац.
Вулић је посумњао у своје читање имена Scerviaedus и поправио га у Sce-
rulaedus у белешци на маргини свога примерка Споменика, и тај облик имена
унела је у каталог Ф. Папазоглу (1964, 62, бр. 52). Габричевић je аутопсијом
утврдио да се ради о слову L са врло кратком хоризонталном цртом, да се
слово истоветног облика јавља и у речи latronibus у том истом натпису, и да
се палеографски јасно разликује од слова I. Одлична фотографија у његовом
рукопису документује такво читање.
Име Scerulaedus није другде посведочено, али основа laed- јавља се како
у именима југоисточног (илирског) тако и у именима дeлматско-панонског
именског подручја, на оба подручја и у сложеницама: Scerdilaeda, илирски
краљ;5 у римско доба сложена имена су посведочена само на делматско-пан-
онском именском подручју: Laedicalius, Laezarpa <*Laediarpa Ридер (Делмати).
За све потврде в. de Simone: 1993, 60–61.
Ако у имену Scerulaedus треба препознати име илирског краља, како обја-
снити први део сложенице? У једном натпису из раноцарског доба (I в. по Хр.)
у коме су набројани чланови једне домородачке породице (припадници пле-
менске заједнице Доклеата) појављује се и име Scerdis (Вулић: 1931, 242, Рије-
чани код Никшића). А. Лома узима да је Scerulaedus фонетска варијанта од
Skerdilaidas, са упрошћењем групе rd у r, које пореди са развојем античког оро-
нима Skardus > Шар и претпоставља да је могло бити својствено неком – до-
мородачком или романском – дијалекту римске Дарданије (А. Лома: 2004, 54).
Име Sita је највероватније трачко (Detschew: 1957, 452–453).
Va n n o
Aelius Vanno; отац: Cal[- - -] Dasi f(ilius); брат: Aelius Iustus.
Вулић: 1931, 511. Грачаница.
Исто име посведочено је и на југоистоку Дарданије: Iulius Vanno IMS VI
59, Добри Дол (Скопље).
Ф. Папазоглу констатује да име у таквом облику није посведочено ван
Дарданије, али га с правом повезује са именом Vannius (Папазоглу: 1964, 64,
5
Илирску краљевину основао је Агрон око 231. г. пре Хр., а његов брат Скердилаида по-
сведочен је као краљ између 212. и 206. Династија је владала од 231. г. пре Хр. до 168, када је,
после победе Римљана над краљем Генцијем, илирска држава престала да постоји. Њена тери-
торија простирала се од Охридског језера до Боке Которске. Уп. Папазоглу: 2007, 57–63.
бр. 63), које је, међутим, више пута потврђено на западу Горње Паноније и у
Норику, дакле на именском подручју са келтском антропонимијом (уп. Katičić:
1976, 181–182), и у Галији (за све потврде в. OPEL IV 147). Истој именској гру-
пи припада и име Vannus HEp III 332, Segovia, Hispania Citerior. Након радова
Ф. Папазоглу о дарданској ономастици, објављена је војничка диплома издата
Дарданцу по имену Vannus: Vanno Timentis f(ilio) Dardano RMD IV 247. Од тог,
сада се може рећи, келтског имена, изведено је име Vanno помоћу суфикса
-on-, који је нарочито продуктиван у келтској ономастици (уп. Kajanto: 1965,
119–120). Новим налазима је не само оспорен закључак Ф. Папазоглу да је име
Vanno илирско (Папазоглу: 1964, 69, бр. 5), већ се, напротив, показује да једно
од карактеристичних дарданских имена има језгрено подручје у областима са
келтском антропонимијом.
Va r a n u s / Va r a n i l l a
Папазоглу: 1964, 64, бр. 64; Papazoglu: 1969, 182 (бр. 74 и 75), 185–186, бр. 3.
1. M. Pontio M(arci) f(ilio) Pup(inia) Varano Sabino v(iro) c(larissimo)
ILIug 1418. Некропола Улпијане.
О сенатору Марку Понтију Варану Сабину који је имао поседе у Дарданији
в. PIR2 P 826.
2. C. Valerius Varanus; отац: C. Valerius Marullus; жена: Nanea Galli.
Вулић: 1931, 520. Габричевић, 43. Угљари (Приштина).
3. [- - -]iae T(iti) f(iliae) Varanillae c(larissimae) f(eminae)
ILIug 1417; Габричевић, 14. Приштина.
Оштећено гентилно име ове припаднице сенаторског сталежа Ј. и А. Ша-
шел (ILIug) разрешавају са [Fur]iae, Габричевић са [Flav]iae. Она је, најверо-
ватније, била мајка сенатора Понтија Варана (1), и по њој је добио име Varanus
(в. PIR2 P 826).
Име Varanus потврђено је и у два натписа у источној Дарданији: M. Valerius
Varanus, војник Горњомезијске легије IV Flavia, IMS VI 227, вероватно рођак
Гаја Валерија Варана из н. бр. 2. (Габричевић); Iulius Varanus IMS IV 32, отац
војника Прве дарданске кохорте.
Истраживачима дарданске антропонимије промакло је да je когномен
Varanus имао још један сенатор, конзул из 41. г. по Хр.: M(arcus) Seius Varanus
PIR2 S 325. Једним натписом који је објављен после радова Ф. Папазоглу пот-
врђено је име Varanus и у Далмацији, у кругу једне романизоване домородачке
породице која је припадала владајућем слоју муниципија Делминија: P. Aelius
Victor Varanus dec(urio) municipii eiusdem (sc. Delminensium) IIII vir q(uin)q(en-
nalis) ILIug 782 Присоје (Дувно); његова мајка, Aelia Buo, носи за делматско-
панонско именско подручје карактеристично ж. име -on-основе.
Ако име Varanus и није пореклом латинско, оно је, мада ретко, ипак при-
сутно у номенклатури највишег слоја римског друштва (уп. Kajanto: 1965,
205). У сваком случају, не може се рећи да је карактеристично за Дарданију, јер
се јавља код домаћег становништва и на делматско-панонском именском под-

ручју. Појава имена Varanus код обичног света у Дарданији могла би се ту-
мачити и утицајем сенаторске породице Понтија, која је тамо имала поседе.
II
Од имена из натписа са подручја Косова и Метохије откривених након
студија Ф. Папазоглу о дарданској ономастици, дајемо само она која нису би-
ла раније посведочена у Дарданији.
Babo
Aur(elius) Stilo Babonis; жена: Aurelia Ziza Merulae; син: Aur(elius) Aquilinus.
Mirdita: 1981, 255, бр. 256. Грачаница.
Именска формула брачног пара представља комбинацију римске и епи-
хорске номенклатуре: за римским гентилним именом следи на месту когноме-
на епихорска именска формула са именом и патронимиком у генитиву (уп. Ren-
dić-Miočević: 1956, 44). Именска формула њиховог сина је, међутим, римска.
Име Babo није посведочено, али иста именска основа јавља се у имену
Babonius из Горње Паноније (CIL III 11273) и из Африке (AE 1927, 39, војник).
Име Stilo је латинско (Kajanto: 1965, 89, 343).
Bitus
1. Possidonius Biti; Iusta coiux (!) et heres.
Mirdita: 1981, 259, бр. 285. Зрзе.
2. Aur(elius) Bitus.
Mirdita: 1981: 267, бр. 333. Сочаница.
Ово су прве потврде трачког имена Bithus (Detschew: 1957, 66) у западној
Дарданији. За потврде у источној Дарданији в. Папазоглу: 1964, 56, бр. 11; Pa-
pazoglu: 1969, 174, бр. 11.
Desumena
Desumena co[n(iux)]; муж: Ael(ius) . . . mil(es) leg(ionis) VII (читање његовог
когномена је спорно).
Mirdita: 1981, 260, бр. 287; Габричевић, 73. Зрзе.
Име није иначе посведочено, али образовање суфиксом -menus јесте у
именима са делматско-панонског подручја: Pladomenus, Dazomenus, Dasmenus
(уп. Katičić: 1962, 268, 273; за потврде в. OPEL II 93 и III 144). Именска основа
јавља се у именима чије je језгрено подручје на западу, у келтским областима,
уп. Falileyev: 2007, 84, s.v. Dess(i)us.
Laro
Laroni Pradi (sc. filiae) con(iugi); муж: Aur(elius) Proracus; син: Aur(elius)
Dasius; снаха: Tattu Veneti (sc. filia).
Габричевић, 62. Призрен.6

У овом натпису мушкарци су романизовани, њихова именска формула је
римска, само што уместо латинског когномена имају домородачко (епихорс-
ко) име. Жене пак нису романизоване, њихова именска формула је епихорска
и састоји се од личног имена и патронимика у генитиву без ознаке filia, в.
S c e r u l a e d u s.
Име Laro припада типу женских имена -on- основе који је карактеристи-
чан за делматско-панонско и норичко именско подручје. У овом натпису се
појављује још једно такво женско име, али са вокализмом u, Tattu (в. Ta t t u и
C i t t u). Сем потврда из Метохије, таква образовања нису посведочена другде
у Дарданији нити у Мезији, а нема их ни у југоисточном (илирском) именском
подручју (Katičić: 1976, 180). Јављају се, међутим, у великом броју у суседном
Полимљу и у околини Пљеваља, територији која припада делматско,панонској
именској области (Katičić: 1962, 266;1964, 21; Лома: 2004, 52–53).
Име Laro, -onis посведочено је, колико нам је познато, само два пута, али
као мушко име:
Pompeia Laronis CIL XI 3472 Tarquinii (Етрурија); [Ma]ri Laronis AE 1992,
1102 Emporiae (Тараконска Шпанија). У натпису једне нероманизоване поро-
дице из Шпаније појављује се име Laronius у функцији патронимика (CIL II
5248, Lamego; то је једина паралела коју наводи Габричевић). Гентилно име
Laronius посведочено је готово искључиво у Италији (уп. Repertorium, 101;
OPEL III 19). Унтерман га сматра карактеристичним за Брешанску именску
област и сврстава га у категорију гентилиција изведених од личних имена -on-
основe (Untermann: 1959, 139, бр. 35). На основу фотографије у Габричевићевом
рукопису пре бисмо рекли да име треба читати Iaroni, и за то име би се нашле
паралеле, али да би се читање имена утврдило, неопходно је видети сам спо-
меник. Без обзира на то, јасно је да се ради о женском имену -on-основе, a то
је довољно да би се повезало са делматско-панонским именским подручјем,
коме уосталом припада и патронимик (в. P r a d u s).
Pradus
Laroni Pradi. В. L a r o.
Исто име носи један војник помоћног одреда који је умро у Горњој Гер-
манији: Pradus Sarni f(ilius) mil(es) ex coh(orte) VII Breucorum Nesselhauf / Lieb:
1959, 170, Mogontiacum, паралела коју наводи и Габричевић. Име Sarnus je по-
тврђено у Панонији и Галији (OPEL IV 49), за потврде у Италији и Африци в.
Kajanto: 1965, 50, 192. Помоћна кохорта у којој је војник Pradus служио фор-
мирана је регрутацијом припадника племена Бреука, које је живело у југо-
6
Ономастичку анализу овог натписа дала сам у својој магистарској тези под насловом
„Епиграфски споменици и романизација средњебалканске области“ (стр. 219–221), одбрањеној
1993. године на Филозофском факултету у Београду пред комисијом коју су чинили проф. др
Фанула Папазоглу, проф. др Слободан Душанић и проф. др Мирослава Мирковић (ментор).
западном делу Доње Паноније. Натпис спада у најраније потврде кохорте, док
је била стационирана у Горњој Германији, из које је повучена најкасније 85.
године. Уп. Roxan: 1999, 264. са нап. 130, где се наводи и ова потврда.
Можда је Pradus настало хаплологијом од Proradus, уп. следеће име.
Proracus
Aur(elius) Proracus. В. L a r o.
Име није иначе посведочено, али је свакако сродно имену Proradus које се
јавља у једном натпису са бројним епихорским именима: Prorado Batonis ILIug
1591, Жупча (Високо), територијa панонског племена Деситијата; Sever[us]
[P]roradi IMS I 166 Аранђеловац. Ако су оба читања тачна, излазило би да је
посреди иста именска основа Pror- са сменом суфикаса -ado- и -ako-. Или је у
основи сложено (?) име Pro-radus, а Proracus хипокористик одатле, евентуално
„келтизирање“ делматског имена (суфикс -ako-).
Његов син носи делматско-панонско име Dasius (уп. Katičić: 1976, 181)
које је више пута посведочено на подручју Косова и Метохије (Папазоглу:
1969, 176, бр. 23)
Ta t t u
Tattuni Veneti (sc. filiae). В. L a r o.
Име Tattu припада образовањима карактеристичним за делматско-па-
нонско и норичко именско подручје. То исто име са истим вокализмом три
пута је посведочено у Норику (ILLPRON 96, 816, 282). У једном случају као
патронимик стоји име Varro, карактеристично за делматско-панонско именско
подручје (Katičić: 1976, 180).
Мушко име Tattu, -unis, посведочено је два пута у Панонији, једном код
келтских Ерависка (RIU 1208 и 1548а).
Ve n e t u s
Tattuni Veneti (sc. filiae). В. L a r o.
Име је пореклом етник (Kajanto: 1965, 196), најбројније потврде су са дел-
матско-панонског именског подручја, али посведочено је и на југоисточном,
као и у сев. Италији, уп. Alföldy 1969, 323; OPEL IV 154; de Simone 1993, 72.
Ziza
В. B a b o
Мушко име Zeizas посведочено је код Трачана (Detschew: 1957,179). Може
се схватити као асибилована варијанта од много боље потврђеног Dizas, Diza
(id. 133–134).
***
Из ономастичке грађе западне Дарданије (I) не може се закључити да је
она представљала посебну именску област, како је то претпоставила Фану-
ла Папазоглу, јер постоје само два имена са више од једне потврде која нису
другде посведочена: Nanea и Time(n)s, а и она се појављују у контексту име-
на са паралелама изван Дарданије (Папазоглу: 1964, 61, бр. 44 и 64, бр. 57;
Papazoglu: 1969, 179, бр. 52 и 181, бр. 67). Од оних са само једном потврдом
у Дарданији, а без паралела, остају два имена, оба из истог натписа (Mirdita:
1981, 251, бр. 235, Липљан): Utinadius и Ninis (Папазоглу: 1964, 62, бр 45 и 65,
бр. 66; Papazoglu: 1969, 179, бр. 53 и 182, бр. 77). За Ninis би се нашле паралеле
и на истоку и на западу (Zgusta: 1964, 361–362; OPEL III, 102; Repertorium,
127), али такво име најпре се може окарактерисати као Lallname (у натпису је
реч о трогодишњем детету), тј. једно од оних имена од миља, из тепања, каква
се, са сличним гласовним склоповима, срећу у разним језицима и код разних
народа широм света.
Имена са паралелама у северозападним областима (северна Италија, Но-
рик, западна Панонија): Andia, Catulla, Cinna (в. и доле), Cittu, Pitta, Vannus /
Vanno.
Из списка епихорских имена треба избацити следећа имена зато што су
латинска или грчка:
Bulbita, Celsina, Romna (тачно читање је: Romana). Ако име Varanus и није
пореклом латинско, посведочено је и у делматско-панонској именској обла-
сти, и то у породици романизованих Делмата, тако да не може бити карактери-
стично за Дарданију. Име [Epi]caris, уколико је његова реституција тачна, није
домаће, већ грчко: Epicharis.
Име Pasades, које носи жена царског ослобођеника, највероватније треба
разрешити као етник Pasade(n)s(is). У истом друштвеном контексту појављује
се и име Cinna, како у дарданском натпису, тако и другде.
Новим налазима (II) увећан је број имена са паралелама у дeлматско-па-
нонском именском подручју и у северозападним областима (Desumena, Pradus,
Proracus, Venetus, -on-feminina: Laro, Tattu). Нове су и потврде трачких имена
Bitus и Ziza.
Претежан део имена укупног епихорског ономастикона западне Дарда-
није везује се, дакле, за делматско-панонско именско подручје (територија
историјских племена Дaлмата и Панонаца), како је већ констатовао Катичић,
други за норичко, трећи за северноиталско, а само једно име, Scerulaedus за
југоисточно – једино именско подручје које би се, по Катичићу, могло назвати
илирским. При том се у овом делу Дарданије јавља и карактеристичан тип
женских имена -on-основе, и то, како са вокализмом u, као у Норику (Cittu,
-unis, Tattu, -unis), тако и са вокализмом о, као код Делмата (Laro, -onis). Келт-
ски елемент у антропонимији Дарданије, на који је указала Ф. Папазоглу,
ојачан је новим налазима или досада неуоченим директним паралелама из
северозападних области (Andius, Catulla, Vannus / Vanno, им. основа Des(s)о-
суфикс -ac-us). Додатно је посведочен и утицај трачког ономастикона из ис-
точне Дарданије.
На основу изнете анализе можемо закључити да је становништво Косова
и Метохије у римско доба било сродно становништву северозападног Балка-
на – Делматима, Јаподима и Панонцима – уз изражене келтске примесе, што је

одлика која ову област, а посебно Метохију, везује са Полимљем, Подрињем и
зап. Србијом (уп. Лома: 2004, 53–54; Katičić: 1976, 181), и указује на већу ра-
спрострањеност Скордиска на југу него што се до сада претпостављало.7 Са-
свим мали број трачких имена, и само једно једино име које би се могло при-
писати Илирима у ужем смислу речи (Illyrii proprie dicti), може се различито
интерпретирати, али с обзиром на то да се та имена јављају у контекстима
домаћег ономастикона, посреди ће бити зрачење суседних именских области
и ширење појединих популарних имена преко етничких граница, пре него ли
трагови мешања становиштва или досељавања из других крајева.
Скраћенице
AE = L’ Année épigraphique, Paris.
ANRW = H. Temporini, W. Haase (eds.), Aufstieg und Niedergang der römi-
schen Welt. Geschichte und Kultur Roms im Spiegel der neueren Forschung. Berlin
and New York 1972–
CIL = Corpus inscriptionum Latinarum, Berolini 1863–
EKM = L. Gounaropoulou, M.B. Hatzopoulos, Epigraphes Kato Macedonias I.
Epigraphes Veroias, Athènes 1998.
HEp = Hispania Epigraphica, Madrid 1989–
IG IX 2: Inscriptiones Graecae. Inscriptiones Thessaliae, ed. O. Kern, Berlin
1908.
ILIug = A. et J. Šašel, Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia inter annos MCMXL
et MCMLX repertae et editae sunt (= Situla 5, Ljubljana1963). – Inscriptiones Latinae
quae in Iugoslavia inter annos MCMLX et MCMLXX repertae et editae sunt (= Situla
19, Ljubljana 1978). – Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia inter annos MCMII et
MCMXL repertae et editae sunt (= Situla 25, Ljubljana 1986)
ILLPRON = Inscriptionum lapidariarum Latinarum provinciae Norici usque ad
annum MCMLXXXIV repertarum indices, Berlin 1986– (CIL Auctarium)
ILS = H. Dessau, Inscriptiones Latinae selectae, Berlin 1892–1916.
IMS = Inscriptions de la Mésie Supérieure, Beograd 1976–
InscrAqu = J.B. Brusin, Inscriptiones Aquileiae, Udine 1991–1993.
OPEL = Onomasticon provinciarum Europae Latinarum, Vol. I (ed. B. Lőrincz
et F. Redő) Budapest 1994, Vol. II (ed. B. Lőrincz) Wien 1999, Vol. III (ed. B. Lőrin-
cz) Wien 2000, Vol. IV (ed. B. Lőrincz) Wien 2002.
PIR2 = Prosopographia Imperii Romani, 2a ed. Berlin 1933–
7
Овде не можемо улазити у претпоставку о вези племенског имена Скордиска са антич-
ким именом Шар-планине Skardos, која је у више наврата изношена и оспоравана (уп. Papazo-
glu: 1969, 271–272).
Repertorium = H. Solin et O. Salomies, Repertorium nominum gentilium et co-

gnominum Latinorum, Hildesheim · Zürich · New York 19942.
RIU = Die römischen Inschriften Ungarns, Budapest 1972–2001.
RMD = Roman military diplomas 1–, London 1978–
TRHR Suppl. = Tituli Romani in Hungaria reperti. Supplementum, Budapest ·
Bonn 2005–
ЛИТЕРАТУРА
Alföldy, G., Die Personnennamen in der römischen Provinz Dalmatien, Heidel-
berg 1969.
Čerškov, E., Rimljani na Kosovu i Metohiji, Beograd 1969.
Čerškov, E., Municipium DD, Priština · Beograd 1970.
Detschew, D., Die thrakischen Sprachresten, Wien 1957.
B. Dragojević–Josifovska, IMS VI: Scupi et la région de Kumanovo, Beograd
1982.
Dušanić, S., Aspects of Roman Mining in Noricum, Pannonia, Dalmatia and
Moesia Superior, u: ANRW II 6, Berlin · New York 1977, 52–94.
Falileyev, A., Celtic Dacia. Personal names, place–names and ethnic names of
Celtic origin in Dacia and Scythia minor, CMCS, Aberystwyth 2007.
Falkner, M., Die norischen Personennamen auf –u und ihre kulturgeschichtli-
che Bedeutung, u: Fruhgeschichte und Sprachwissenschaft (Hg. W. Brandenstein),
Graz 1948, 39–54.
Kajanto, I., The Latin Cognomina, Helsinki 1965.
Katičić, R., Das mitteldalmatische Namengebiet, Živa Antika 12, 1962/2, 255–
292.
Katičić, R., Suvremena istraživanja o jeziku starosjedilaca ilirskih provincija, u:
Simpozijum o teritorijalnom i hronološkom razgraničenju Ilira u praistorijsko doba
održan 15. i 16. maja 1964 (ur. A. Benac), Sarajevo 1964, 9–58.
Katičić, R., Ancient Languages of the Balkans, The Hague – Paris 1976.
Mayer, A., Die Sprache der alten Illyrier, Wien 1957.
Mih escu, H., La langue latine dans le sud-est de l’Europe, Bucureşti – Paris, 1978.
Mirdita, Z., Antroponimia e Dardanisë në kohën romake (Die Anthroponimie
der Dardanien zur Römerzeit), Prishtinë 1981.
Mirković, M., Einheimische Bevölkerung und römische Städte in der Provinz
Obermösien, u: ANRW II 6, Berlin – New York 1977, 811–848.
Mócsy, A., Pannonia and Upper Moesia, London 1974.
Nesselhauf, H. / Lieb, H., Dritter Nachtrag zu CIL XIII: Inschriften aus den ger-
manischen Provinzen und dem Treverergebiet, Bericht der Römisch–Germanischen
Kommission des Deutschen Archäologischen Instituts 40, 1959, 120–128.
Papazoglu, F., Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo 1969.

Papazoglu, F., Sur quelques noms „thraces“ en Illyrie, Godišnjak Centra za bal-
kanološka ispitivanja 12, 1974, 59–72.
Papazoglu, F., Iz istorije antičkog Balkana. Odabrane studije, Beograd 2007,
3–19: Structures ethniques et sociales dans les Balkans (Actes du VIIe Congrès in-
ternational d’épigraphie grecque et latine, Constance, 9–15 septembre 1977, Bucarest
– Paris 1979, 151–169); 42–63: Poreklo i razvoj Ilirske države (Godišnjak Centra za
balkanološka ispitivanja 3, Sarajevo 1967, 123–144); 249–264: O „хеленизацији“ и
„романизацији“ (Глас Српске академије наука и уметности CCCXX, Одељење
историјских наука, књ. 2, Београд 1980, 21–36).
P. Petrović, IMS IV: Naissus, Remmesiana, Horreum Margi, Beograd 1979.
Pape, W. / Benseler, G.E., Wörterbuch der griechischen Eigennamen, Braunsch-
weig 1911.
Rendić–Miočević, D., Ilirska onomastika na latinskim natpisima Dalmacije,
prilog Vjesniku za arheologiju i historiju dalmatinsku, sv. 3, Split 1948.
Rendić–Miočević, D., Onomastička pitanja sa teritorija ilirskih Dalmata, Gla-
snik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, n.s. 6, 1951, 33–48.
Rendić–Miočević, D., Illyrica: zum Problem der illyrischen onomastischen
Formel in römischer Zeit, Archaeologia Iugoslavica 2, 1956, 39–51.
Roxan, M.M., Two Complete Diplomas of Pannonia Inferior: 19 May 135 and
7 Aug. 143, Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik 127, 1999, 249–273.
de Simone, C., L’elemento non greco nelle iscrizioni di Durazzo ed Apollonia,
u: Grecs et Illyriens dans les inscriptions en langue grecque d’Épidamne-Dyrrachion
et d’Apollonia d’Illyrie, Actes de la Table ronde internationale (Clermont–Ferrand,
19–21 octobre 1989), réunis par P. Cabanes, Paris1993.
Solin, H., Die griechichischen Personennamen in Rom. Ein Namenbuch, Ber-
lin – New York 1982.
Untermann, J., Namenlandschaften im alten Oberitalien, Beiträge zur Namen-
forschung 10, 1959, 121–159.
Zgusta, L., Kleinasiatische Personennamen, Prag 1964.
Zgusta, L., Kleinasiatische Ortsnamen, Heidelberg 1984.
***
Вулић, Н., Антички споменици наше земље, Споменик Српске краљевске

академије 71, Београд 1931. (Овде цитирамо бројеве натписа.)
Габричевић, M., Рукопис епиграфске грађе Косова и Метохије за V том
Горњомезијских натписа (IMS V). Чува се у документацији Центра за античку
епиграфику и нумизматику Филозофског факултета у Београду. (Овде цити-
рамо бројеве натписа.)
Душанић, С., Нови Антинојев натпис и metalla municipii Dardanorum,

Жива антика 52/1, 1971, 241–261.
Лома, А., Од Теранде до Призрена, од Скарда до Шаре, Глас САНУ CCCXCVIII,
Одељење језика и књижевности 20, 2004, 49–61.
Лома, С., Домаће становништво муниципија S. у светлости нових епи-
графских сведочанстава, Старинар LIII–LIV/2003–2004, 2004, 35–63.
Лома, C., Клаудије Гал и Северови нови сенатори. Истраживања из епи-
графике, просопографије и римске политичке историје деведесетих година II
века, Београд 2010 (у штампи).
Папазоглу, Ф., Дарданска ономастика, Зборник Филозофског факултета
VIII–1, Београд 1964, 49–75.
Папазоглу, Ф., Илирска и Дарданска краљевина, у: Илири и Албанци (ур.
М. Гарашанин), Научни скупови САНУ XXXIX, Одељење историјских наука
књ. 10, Београд 1988, 145–172.
Svetlana Loma
Belgrade, Serbia
NATIVE POPULATION OF TODAY’S KOSOVOMETOHIA DURING

THE ROMAN EMPIRE: THE ANTHROPONYMIC EVIDENCE
Summary
The object of the present paper is to re-examine the results of research on the
epichoric anthroponymy of Roman Dardania as carried out so far, particularly by
Fanula Papazoglou and Radoslav Katičić. This re-examination is motivated by new
findings and improved readings of Roman inscriptions, most of them dating from
2nd and 3rd centuries A.D., that are the principal source of our knowledge about the
structure of the local population. Among other pieces of information, they provide
us with a number of Non-Latin and Non-Greek proper names, whereof only those
from the western part of the region are taken into consideration here. Such focus is
due to the fact that in the epigraphic testimonies from the eastern half of Dardania,
around the cities of Scupi-Skopje and Naissus-Niš, Thracian anthroponymy pre-
vails, while it is only in the west of Dardania, i.e. the south-western part of the
Roman province of Upper Moesia roughly corresponding to today’s Kosovo and
Metohia – that several names occur assumed to have some connection with the
nomenclature of the Pre-Roman Dardanians.
The onomastic picture in Roman Dardania turns out to be far from homoge-
nous, offering no possibility to distinguish within it a separate onomastic area, pace
F. Papazoglu. In fact, there are only two names attested more than once in Dardania
and never elsewhere (Nanea, Time(n)s), and in both cases the immediate onomastic
context is marked by parallels from other areas. A major part of proper names in
western Dardania has connections to the Delmato-Pannonian onomastic area (the
historical territories of the Delmatae and the Pannonians), while the rest is related
to the Noric, North-Adriatic and North-Italian areas, with a single name, Sceru-
laedus, presumedly originating in the South-Eastern area – according to Katičić,
the only one that can properly be called Illyrian. In this part of Dardania there also
occurs the type of -on- feminina in both phonetic variants -o, -onis (Laro, -onis) and
-u, -unis (Cittu, -unis, Tattu, -unis), the former being characteristic of the Delmatae
and the latter of the native population of Noricum. The presence of Celtic elements
in the nomenclature of Roman Dardania, already referred to by F. Papazoglu and
R. Katičić, appears now more manifest as a result of new onomastic findings and
recently observed parallels to the anthroponymy of Celtic regions (Andius, Catulla,
Pitta, Vanno / Vannus; the suffix -ac-us).
Even if we accept that „in the west of Dardania an originally Illyrian anthro-
ponymy was superseded by a Delmato-Pannonian stratum“, which is Katičić’s con-
clusion based on very scarce data from Pre-Roman times, the onomastic affinities
between this region and the Celtic name giving of North Italia, Pannonia and No-
ricum are not to be neglected. The onomastic conglomerate reflected in the Latin
inscriptions from western Dardania bears witness to a superimposing of ethnic
strata as a consequence of successive migrations over many centuries, and the esta-
blishment of Roman rule gave only a fresh impetus to these processes.
Keywords: Dardania, Upper Moesia, Roman Empire, native anthroponymy,
onomastic areas, Illyrians, Delmatae, Pannonians, Celts, Thracians.
УДК 904:737.1”672(497.115)
Глигор Самарџић
Косовска Митровица, Србија
КОСОВО И МЕТОХИЈА КРОЗ НУМИЗМАТИЧКЕ НАЛАЗЕ У

ПРВОЈ ПОЛОВИНИ IV ВИЈЕКА
У раду су наведени подаци из историје владавине римских царева у првој

половини IV вијека, као и подаци у вези са њиховим ковањем новца различитих
емисија у свим ковницама Империје. Количина новца која је била у оптицају
на подручју данашњег Косова и Метохије за вријеме Римског царства посте-
пено се повећавала до средине IV вијека. Овом периоду припада и неколико
примјерака новца римских царева који су недавно пронађени на подручју Ко-
сова и Метохије.
Кључне ријечи: Косово и Метохија, Римско царство, Добротин, новац,
Константин Велики, Константин II, Констанс I , Констанције II
Косово и Метохија чине дио централне области Балканског полуострва.

Њихов географски положај, хидрографија, рељеф, геоморфолошки састав и
клима чине је засебном и својеврсном географском цјелином. (Цвијић 1922:
22–24). То је утицало, а и данас утиче на њихов историјски и културни развој.
Данашње Косово и Метохија, генерално гледајући, долази у додир са Рим-
ским царством у II вијеку пре н.е. Приликом вођења другог македонског рата
Дарданци се придружују Римљанима у борби против Македонаца. Тај савез
Дарданаца и Рима означиће почетак једне нове ере у историјском развоју дар-
данске земље. То је период римског продора у ове области, који ће се уз велике
ратне напоре завршити са потпуном римском доминацијом. (Livius 1959:
XXXI 28, 1–3; Вулић 1925: 90; Вулић 1934: 28–39; Papazoglu 2007: 101–208).
Антички извори пружају нам највише податка о политичким приликама
у овој области, док су подаци о економским и културним односима веома
штури. Антички писци су Дарданце описивали као варварски народ који
окружује Македонију. Примера ради, Ливије наводи да су они имали улогу
вјечито немирног и непријатељски према Македонији расположеног народа.
(Livius 1959: XL 57, 6.) Ф. Папазоглу истиче да се кроз све податке сачуване о
њима код античких писаца провлачи таква улога. (Papazoglu 2007: 101–208).
Принуђени смо да се приликом реконструкције свих компонената континуи-
раног историјског развоја ове области, поред наведених и опште познатих
извора користимо и резултатаима организованих археолошких истраживања
и случајним налазима. (Бошковић, 1928: 269–272; Popović–Čerškov 1956: 319–
327; Čerškov 1959–1960: 371–379; Čerškov 1964: 317–336; Самарџић 2007а: 9–19;
Самарџић 2007б: 31–39; Самарџић 2008: 9–17)
Средином XIX вијека почиње да се истражује античка историја Косова и
Метохије кроз описе путописаца који су пролазили кроз ову област. Двадесети
вијек је период када почиње студиозније објављивање античке прошлости са
овог подручја. (Domaszewski 1904: 14–17; Бошковић 1928: 269–272; Popović–
Čerškov 1956: 319–327; Čerškov 1959–1960: 371–379; Самарџић 2007б: 31–39;
Самарџић 2008: 9–17)
Као што смо претходно поменули, успостављени савез између Рима и
Дарданаца неће дуго потрајати. Уништењем Македоније као самосталне држа-
ве од стране Рима није донијело никакве користи Дарданцима. Међутим,
Римљани су и њихову земљу сматрали формално освојеном облашћу па ће
савезници постепено постати непријатељи, водећи повремено жестоке борбе.
Након промјењивих успјеха и великих окршаја, сматра се да је Дарданија по-
слије мезијског рата 28. године пре н. е. своју судбину дијелила са западно-
мезијским областима које су заједно током раноцарског периода сачињавале
провинцију Горњу Мезију. Ово је означило почетак римске управе на Косову и
Метохији уз инфилтрацију Римљана, провођење романизације и успоставља-
ње римских форми живота. (Papazoglu 2007: 101–208; Самарџић 2007б: 31–39)
Остављајући Дарданцима привремену самосталност, Римљани стварају
услове који прате процес романизације у овим крајевима у периоду од I до
IV вијека. Бројни епиграфски споменици и разноврсни археолошки налази
донекле илуструју све аспекте античког друштва на Косову и Метохији.
Међу овим налазима значајно мјесто заузима и новац. Помањкање писаних
историјских извора о економским приликама, као и оскудност литературе
о овој тематици, допуњују старе монетарне емисије. Оне нам служе као
историјски извор којим можемо боље да употпунимо и сагледамо античку
историју ове области. Друштвено-политички и економски развој на овом
дијелу Балкана наметнуо је потребу за новим робно-тржишним односима,
увођењем новца као платежног средства. Новац се на овим просторима почео
употребљавати још почетком IV вијека пре н. е. и ову функцију обавља све до
данас (Babelon 1970: 7–106; М. Васић; П. Поповић; Д. Гај-Поповић 1975: 7–15;
Васић 2000: 61–79; Ковачевић 2005: 7–19).
Новац као средство у процесу размјене врши функцију мјере вриједности
прометног средства. Он на тај начин узима улогу опште мјерне вриједности за
све робе, сводећи их на квалитативно једнаке и квантитативно упоредиве. Он
се у процесу размјене јавља као реалан посредник. Новац је првобитно имао
Глигор Самарџић: Косово и Метохија кроз нумизматичке ... 43
натурални, односно робни облик. Даљим развојем људског друштва у процесу

размјене, метали због своје велике вриједности, мале запремине, отпорности,
лакше преносивости, дјељивости итд., преузели су улогу општег еквивалента.
У даљој фази развоја јавља се ковани новац са ознакама финоће и тежине.
Даље, кроз историју, новац поприма карактер званичног државног иструмента
па су представе на њему најчешће асоцирале на моћ владара, велике побједе и
значајне личности. Гравери су, по налогу владара, на новцу из IV вијека н. е.
приказивали разне представе и исписивали разне натписе, а то нам данас слу-
жи као извор којим потпуније сагледавамо њихову владавину (Васић П.; По-
повић Д.; Поповић Г. 1975: 7–15; Васић 2000: 61–79; Ковачевић 2005: 7–19;
Самарџић 2007а: 9–19; Самарџић 2007б: 31–39; Самарџић 2008: 9–17).
Као што смо раније поменули, данашње Косово и Метохија налазило се
у саставу Римског царства у IV вијеку н. е. Римска освајања и владавина до-
принијеле су да се на том простору налазе знатне количине римског новца.
Тако се могу наћи бројни примјери новца из времена владавине Константина
Великог (306–337) и његових синова. У овом периоду исковано је много новца
различитих емисија Констанса I (337–350), Констанција II (337–361) и Кон-
стантина II (337–340). (Hill – Kent 1956: 320, 368, 420; Острогорски 1969: 69;
Kent 1981: 8–10; Kazhdan, Talbot, Cutler, Gregory, Ševčenko 1991: 496; Cameron
1993: 55,70; Самарџић 2007а: 9–19).
Опште је познато да је у периоду од 306. до 324. године Константин Ве-
лики побиједио и уклонио све своје савладаре и потенцијалне претенденте
на царски престо. Изградио је нову престоницу Константинопољ 330. годи-
не. За вријеме његове владавине на западу су успјешно вођени ратови про-
тив Франака, а на Дунаву против Гота. Константин је 335. године Царство
подијелио својим синовима, будућим наследницима. Он је умро 337. године у
Никомедији у току припрема за рат са Персијом. (Kent 1981: 8–45; Barnes 1982:
8–45; Stojković 1991: 1–31).
Као цезар, Константин Велики је у времену од 306. до 307. године ковао
номинале, уведене Диоклецијановом реформом, као и неке старије комаде. Из
тог времена потичу: ауреус, аргентеус, и ½ аргентеуса, затим бакарне фолисе
и полуфолисе, те бакарни денариус и квинариус. Међу рјеђе комаде његова
новца убрајају се ауреус и фолис који су ковани после Северове смрти, у
периоду од 308. до 309. Од те године Константин кује златни новац као цар
(augustus), што се закључује из натписа на аверсу. У овом периоду наставља
ковање ранијих номинала ауреуса и златног квинариуса, при чему уводи нови
златник солидус који је имао вриједност 1/72 римске фунте (ливре чистог
злата) и тежине 4,54 грама (касније 4,48). Поред њега кује и златни семисис
тежине 2,27 грама (половина солида) и тремисис тежине 1,51 грам (трећина
солида). До 312. године кује само стари сребрни номинал полуаргентеус, а од
нових номинала кује лаки милиаренс тежине 4,54 грама (1/72 римске фунте
сребра), па затим тежи милиаренс од 5,45 грама (1/60 римске фунте сребра),
номинал од 3 милиаренса тежине 13,50 грама и селикву тежине 2,24 грама

(1/24 солида). Бакарни фолис као номиналу увео је Диоклецијан, а са његовим
ковањем наставио је и Константин. Он је у почетку тежио 11,23 грама. Овај
новац је постепено губио на тежини да би при крају владавине Константина
Великог његова тежина била 1,51 грам, тзв. номинал АЕ4. Након побједе
над Максенцијем 312. године, Константин и Лициније I редукују фолис на
величину од 18–20 mm, па се овај тип у литератури назива АЕ3. Даље његово
редуцирање извршио је Константин 336. године ковањем типа познатог као
АЕ4 испод 17 mm. Даље, као варијанта која наслеђује фолис, јавља се тип
новца познат као АЕ¾, чија је номинала величине од 17–18 mm, а карактерише
је натпис на реверсу новца GLORIA EXERCITUS и код Константина и код
његових наследника. Међутим, од 337. до 346. године кују се и комеморативни
бакарни комади типа АЕ4 и АЕ¾ са натписима VRBS ROMA или CONSTAN-
TINOPOLIS (Jones 1964: 112–116; Kent 1981: 2–8; Stojković 1991: 1–31).
На новцу Константина Великог владар је најчешће представљен на аверсу,
са дијадемом око главе или са шљемом на глави. Новац са Константиновом
ликом ковао се у следећим ковницама: Константинопољ, Никомедија, Кизик,
Антиохија, Александрија, Лондон, Тријер, Рома, Лугдунум, Арлес, Тицинум,
Аквилеја, Остија, Картагина, Сисција, Сирмијум, Сердика, Солун и Хераклеја
(Jones 1964: 112–116; Kent 1981: 2–8; Stojković 1991: 1–31).
Фебруара 1961. године у селу Добротину, пет километара источно од Лип-
љана, откривена је једна касноантичка остава новца. Новац се налазио у ка-
меној урни која је пронађена приликом пољопривредних радова на њиви
„Рог“ и „Ћерамидана“. На поменутим њивама налазило се античко насеље.
Приликом обраде земље пронађени су остаци зидова, опеке, тегула, керамике
и новца. (Čerškov 1964: 317–336). На овом локалитету пронађено је 5 775 ко-
мада бакарног новца. На анализираном новцу са 231 примјерком заступљен је
Константин I. Већина примјерака новца Константин I припада посмртној се-
рији, која је кована послије 22. маја 337. године (Čerškov 1964: 317–336).
На основу анализе сматра се да је новац Константин I и његових насле-
дника, укључујући и новац градова Константинополиса и Рима, који имају
исту представу војника на реверсу и заједничку легенду GLORIA EXERCIT-
VM, кован у свим ковницама Империје у времену од 330. до 341. године (Kent
1981: 320, 368, 426; Čerškov 1964: 317–336).
Пронађени новац Константина I из Добротина кован је у следећим ков-
ницама: Солун 6 примјерака, Сисција 2 примјерка, Никомедија 45 примјерака,
Антиохија 20 примјерака, Константинополис 28 примјерака, Кизик 31 при-
мјерак, Александрија 7 и неодређена ковница 83 примјерака. (Čerškov 1964:
317–336).
Најстарији син Константина Великог, Константин II (337–340) од оца је
добио на управу западне провинције Царства, тј. Галију, Шпанију и Британију.
Њему је послије покоља Флавијеваца 337. године, по споразуму са браћом
Констанцијем II (337–361) и Констансом I (337–350), припала и сјеверозападна

Африка. Жеља за влашћу довела је браћу до међусобног сукоба који ће истро-
шити снагу видно ослабљеног Царства. Због несугласица око граница у Афри-
ци, Константин II је заратио са братом Констансом. Он ће са јаком војском из
Галије упасти и окупирати сјеверну Италију. У то вријеме Констанс се налазио
у рату са Готима у Дакији. Када је Констанс сазнао да му је брат упао у Италију,
хитно је напустио рат са Готима и кренуо ка Италији. Одлучна битка се оди-
грала код Аквилеје, у којој је Констанс однео побједу над галским легијама и
братом Константином II, који је погинуо у овом боју, априла 340. године (Мар-
целин 1998: XXI 6, 2.; XXVII 8, 4; Kazhdan, Talbot, Cutler, Gregory, Ševčenko
1991: 496).
Ковање новца Константина II дијели се на два периода. Први је од добија-
ња титуле цезара од 317. до 337. године. Други период је од када постаје цар,
тј. од 337. до смрти 340. године. У првом периоду кује златне солидусе, семи-
сисе, сребрне милиаренсе (4,5 g), тешке милиаренсе (5,4 g), велики сребрњак
тежине 3 милиаренса (13,5 g) и касније селикву. Од бакра кује номинале АЕ3
и АЕ¾. У другом периоду кује златне солиде, сребрне селикве и бакарне но-
минале АЕ4. Новац је ковао у следећим ковницама: Тријер, Лугдунум, Арлес,
Аквилеја, Рома, Сисција, Солун, Хераклеја, Константинополис, Никомедија,
Кизик, Антиохија и Александрија. (Jones 1964: 112–116; Kent 1981: 2–8; Barnes
1982: 8–45).
Када је у питању касноантичка остава новца откривена у Добротину 1961.
године, идентификовано је 15 примјерака новца Константина II. Пронађени
новац Константина II из Добротина кован је у следећим ковницама: Солун 3
примјерка, Сисција 1 примјерак, Никомедија 3 примјерка, Антиохија 2 при-
мјерка, Константинополис 3 примјерка, Kизик 1 примјерак, Лугдунум 1 при-
мјерак и неодређена ковница 1 примјерак (Čerškov 1964: 317–336).
Најмлађи син Константина Великог, Констанс I (337–350), брат Констан-
тина II и Констанција II, 335. године добио је на управу Италију, Африку и
Илирију. Након побједе над својим братом Константином II 340. године, вла-
да и Галском префектуром, која се састојала од дијацеза Галије, Шпаније, Мау-
ританије и римског дијела Британије. Успјешно је ратовао са германским
племенима Францима између Мезе и Шелде 342. године. Лагодан живот и за-
постављање војске резултирало је побуном против Констанса коју предводи
Магненције. Узурпатори су успјели да убију цара у једној цркви на Пиринејима
350. године, гдје се био склонио од својих прогонитеља (Марцелин 1998: XV 5,
16.; XX 1, 1.; XX 11, 3.; XXI 6, 2.; XXVII 8, 4 ; Barnes 1982: 8–45).
Као цезар, од 333. до 337. године кује златни солид, сребрни милиаренс па
затим селикву и бакарне номинале АЕ ¾ пречника 17 mm типа Gloria Exerci-
tus. Као цар у времену од 337. до 350. године кује златне номинале солидус,
семисис и 1 ½ скрипунум. У сребру кује велики сребрни новац вриједности 3
милиаренса тежине 13,5 грама, потом лаки милиаренс од 4,5 грама и тешки
милиаренс од 5,4 грама и селикву од 3,4 грама. У бакру кује нове номинале
маиорину 4,54 грама и центенионалис од 2,72 грама. Новац му се кује у истим
ковницама као и код Константина II ((Kent 1981: 2–10, 363 (195), 411 (100)).
У касноантичкој остави новца, откривеној у Добротину 1961. године,
идентификованa су 573 примјерка новца Констансa I. Његови пронађени при-
мјерци новца из Добротина ковани су у следећим ковницама: Солун 257
примјерака, Сисција 81 примјерак, Никомедија 25 примјерака, Антиохија 14
примјерака, Константинополис 9 примјерака, Kизик 9 примјерака, Александ-
рија 6 примјерака, Аквилеја 4 примјерка, Нарбон 1 примјерак и неодређена
ковница 173 примјеркa (Čerškov 1964: 317–336).
Поред разноврсних емисија новца Костанса I, ми наводимо два примјерка
његовог новца који су случајно пронађени на Косову и Метохији. Новац је
пронашао Миодраг Гуџић 1962. године приликом орања њиве „Ћермидана“
у атару села Добротин недалеко од магистралног пута Приштина–Скопље.
Примјерци новца су бакарни са малим примјесама сребра. У оба примјерка на
аверсу је попрсје владара на десно са дијадемом на глави. На реверсу, такође код
оба новчића, двије викторије стоје окренуте једна према другој, а између њих је
палмина гранчица. Први примјерак новца кован је 347/348. године у ковници
Сисција, а други исто тако 347/348. године у ковници Солун. Примјерци су
слабо очувани.( Пронађени новац уступио нам је господин Александар Гу-
џић, коме се и овом приликом захваљујем). Уобичајене представе на новцу
Констанса I су чести мотиви касноантичког стила, што се види и на основу
ових примјерака који су исковани у Сиску и Солуну (Самарџић 2007а: 9–19 ).
Костанције II (337–361) је други син Константина Великог. Отац му је 335.
године дао на управу источну префектуру која се састојала од Азије, Сирије и
Египта са Либијом. Међутим, он је након очеве смрти, после покоља потомака
Костанција Хлора 337. године, изузев Гала и Јулијана, добио на управу цијели
исток са Трачком дијацезом у европском дијелу Царства. Костанције II је остао
као посматрач у сукобу између његове браће Константина II и Констанса I .
Наиме, када је Магненције преотео ⅔ Царства којим је управљао Констанс од
340. године, после погибије Константина II, Констанције није признао овог
узурпатора као ни старог Ветранија кога је војска прогласила за цара у Илирику.
Он је преко родбинских веза на окупу војске у Нишу убиједио Ветранија да
одустане од царског престола и да треба да покрену заједничку акцију против
Магненција. Пошто је ојачао своју позицију, успјешно је побиједио Магненција
у бици код Мурсе 28. августа 351. године. Магненције се преко Алпа повукао у
сјеверну Италију, гдје је 353. године извршио самоубиство тако да је Царство
поново имало једног господара (Марцелин 1998: II 1 .; III 1.; III 5.; III 12.; XIV
11, 1– 34.; XIV 12, 23.; XXI 16, 1–20 ; Kent 1981: 2–10; Barnes 1982: 8–45; Kazhdan,
Talbot, Cutler, Gregory, Ševčenko 1991: 524).
Како Костанције II није имао дјеце, када је кренуо у рат против Магненција,
своме братићу Галу дао је на управу источне покрајине, оженивши га својом
сестром Константином. Пошто га је братић изневјерио, погубио га је у Пули

354. године. После тога, свом млађем братићу Јулијану додјељује титулу цезара,
који се 355. године прославио у Галији у рату са германским племенима.
Понесен славом, он се проглашава царем Галије и креће у рат против стрица
360. године. У то вријеме Костанције II се налазио у рату са Персијом. Када је
чуо да ја Јулијан дошао до Ниша, кренуо је Костанције II са војском у сусрет
братићу али се у путу разболио и умро 3. новембра 361. године у Киликији
(Марцелин 1998: II 1.; III 1.; III 5.; III 12.; XIV 11, 1– 34.; XIV 12, 23.; XXI 15,
1–16; XXII 1,2).
Костанције II као и његова браћа кује новац у два временска периода. Од
324. до 337. године као цезар кује златне солиде и семисисе, сребрни милиаренс
тежине 4,5 грама и касније селикву. Од бакра кује номинале АЕ 3 пречника 19
mm и АЕ ¾ пречника 17 mm. Као цар кује у злату солиде и семисис, сребрне
милиаренсе 4,5 грама, тешке милиаренсе 5,4 грама и велики сребрњак вријед-
ности 3 милиаренса, односно 13,5 грама. Касније кује сребрне селикве 3,4 гра-
ма, послије 2,25 грама. У бакру кује, прије реформе, нонинале АЕ4, а послије
новчане реформе 346. године кује мајорине и центенионалисе до 354. године.
Од 354. године па до смрти кује мале бакарне комаде АЕ3 пречника 18 mm и
АЕ4 пречника 15 mm. У његово вријеме солидус има тежину 1/72 римске
фунте, семисис је ½ солида или 1/144 фунте злата, милиаренс има 1/72 фунте
сребра и вриједи 1/12 солида, а селиква је до 356. године имала 1/96 фунте
сребра или 1/16 солида, а послије те године само 1/144 фунте или вриједност
од 1/24 солида. Новац кује у истим ковницама као и његова браћа, с тим што
је отворио једну нову ковницу која је радила само у његово вријеме у Амби-
ануму у Француској (Kent 1981: 2–10).
У касноантичкој остави новца откривеној у Добротину 1961. године,
идентификовано је 456 примјерака новца Костанција II. Његови пронађени
примјерци из Добротина ковани су у следећим ковницама: Солун 156 при-
мјерака, Сисција 58 примјерака, Никомедија 37 примјерка, Антиохија 44 при-
мјерка, Константинополис 23 примјерка, Кизик 23 примјерака, Александрија
7 примјерака, Хераклеја 7 примјерака, Аквилеја 6 примјерака и неодређена
ковница 145 примјеракa (Čerškov 1964: 317–336).
Поред разноврсних емисија новца Костанција II који су пронађени 1961.
године у Добротину, ми наводимо неколико примјерака његовог новца који су
случајно пронађени у његовој околини 1962. године. Три бакарна новчића са
малим примјесама сребра пронашао је, исто као и претходно наведене новчи-
ће, Миодраг Гуџић приликом орања њиве „Ћермидана“. Такође, исто је и мјесто
проналаска поред магистралног пута Приштина–Скопље (пет километара од
римског града Улпијана). Два примјерка су кована 347/348. године у ковници
Хераклеја, а трећи примјерак је кован 348. године у неодређеној ковници.
Материјал новца је бронза са малим примјесама сребра. У прва два примјерка
на аверсу је представљена глава Констанција II на десно са дијадемом на глави,
48 Зборник радова: КОСОВО И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ...
а у трећем попрсје владара Констанција II у оклопу на десно са дијадемом на

глави. У прва два примјерка на аверсу је вијенац од лишћа, а на трећем војник
са шљемом на глави и штитом на лијевом рамену. Војник је окренут на лијево
и пробада копљем палог коњаника. Сва три примјерка су лоше очувана (Са-
марџић 2007б: 31–39; Самарџић 2008: 9–17).
Под Костанцијем II појављују се следеће представе на новцу: владар у
борбеним колима, владар јаше на коњу, владар расипа новац, лик владара са
дијадемом на глави и друге. Такође, на новцу Констанција II, као и код његовог
брата Костанса I, чести су мотиви касноантичког стила, а у том смислу значајне
су серије из Антиохије и Хераклеје, гдје је кован и овај пронађени новац из
Добротина (Поповић 1997: 28–34; Самарџић 2007б: 31–39; Самарџић 2008:
9–17).
Мало је података који нам могу указати на сва збивања у првој половини
IV вијека на Косову и Метохији у вријеме римске управе. Недостатак података,
прије свега неистраженост античког насеља код Добротина и незавршена де-
таљна истраживања римског и рановизантијског града Улпијана, онемогућују
нам да прецизно објаснимо карактер и узроке формирања налаза. Сматрамо
да је новац нађен у Добротину 1961. године и новац случајно пронађен 1962.
године, као и новац који се и данас проналази чинећи приватне збирке, дио
неког јавног трезора који је био смјештен у просторијама античког насеља.
Проведена археолошка истраживања и случајни налази са овог подручја ука-
зују да од свих пронађених примерака новца са Косова и Метохије неупоредиво
преовлађује новац Константина Великог и његових синова, тј. из прве поло-
вине IV вијека. Сматра се да велика коцентрација новца из прве половине IV
вијека на Косову и Метохији може бити резултат инфлационих кретања. Кра-
јем III и почетком IV вијека у Царству је била изражена инфлација, што је
утицало да владари посежу за монетарним реформама. Проблеме инфлације
држава је настојала ријешити пуштањем у оптицај веће количине бронзаног
новца, а на то нам указује и велики број ових налаза са Косова и Метохије.
Цареви су сматрали да ће новац смањене тежине и слабије легуре бити приман
по истој вриједности као и онај бољи. Они на тај начин нису имали проблема
са извозом, али су остајали проблеми у унутрашњој трговини. Већа количина
новца у оптицају изазвала је да се златни новац купује одређеном количином
бронзаног новца, што је утицало да се цијене нивелишу на основу унутрашњег
садржаја метала у њему јер је слабији новац циркулисао са бољим. На тај на-
чин бронзани новац носио је терет инфлације, док су резерве златног и сре-
брног новца пуниле државну касу по основу наплате пореза. Држава је по-
временим пуштањем у оптицај веће количине златног и сребрног новца
утицала на поправљање монетарне економије. Инфлација је у IV вијеку била
евидентнија у односу на I и II вијек н. е. Овакво стање је нагонило владаре да
посежу за монетарним реформама уз коришћење инструмената који се и
данас примјењују у модерним државама. Најмлађе емисије новца пронађене у
Добротину и његовој околини, до сада, коване су 347/348. године н. е. Са

сигурношћу се не може рећи какве су прилике довеле до прекида континуитета
живљења у овим насељима гдје је пронађен новац. До сада су важиле тврдње
да је граница живљења на овом простору била 345. година н. е. Међутим про-
наласком новца Костанса I и Констанција II у Добротину и његовој околини
1962. године, о чему је било ријечи у овом раду, као и анализом тих налаза
долази се до података који указују да се временска граница овог насеља помјера
за неколико година у односу на досадашње тврдње. Морамо поново истаћи да
само организована археолошка истраживања могу допринијети утврђивању
континуитета живљења насеља, односно да за сада немамо још чврстог основа
за претпоставку да ли је престала егзистенција насеља у Добротину са време-
ном ковања и проналаска најмлађе емисије новца са овог локалитета. Сматрамо
да су на коцентрацију новца из прве половине IV вијека са Косова и Метохије
могле утицати не само економске прилике, како се истицало, већ се у обзир
морају узети нестабилне политичке и вјерске прилике изазване сукобом Кон-
стантинових синова. На тај начин налази из Добротина пружају нове значајне
податке за прилике у овом дијелу Римског царства.
Бошковић 1928. Бошковић, Ђурађ, Римске рушевине код Грачанице, Ста-
ринар IV/1926–1927, Београд: Археолошко друштво, 1928, 269–272.
Barnes, 1982. Barnes, Timothy, The new empire Of Diocletian and Constantine,
London: Harvard university press Cambridge, Massachusetts, and London: 1982.
Вулић 1925. Вулић, Никола, Дарданци, Глас CLV, Београд: Српска кра-
љевска академија 1925, 63–76.
Вулић 1934. Вулић, Никола, Ратовање Македонског краља Персеја с Рим-
љанима у нашој земљи 170. и 169. године пре Христа, Глас CLX, Београд: Срп-
ска краљевска академија, 1934, 28–39.
Васић 1975. Васић, Милоје; Поповић, Петар; Гај-Поповић, Добрила, Ковање
античког и средњовјековног новца, Београд: Народни музеј, 1975.
Васић 2000. Васић, Милоје, Инфлација у римском Царству, Флогистон, 10,
Београд: Музеј науке и технике, 2000, 61–79.
Domaszewski 1904. Domaszewski, Alfred, Le stazione dei Beneficiarii e lareti
stradali romane nell’ Illyricum, Bullettino di Archeologia e Storia Dalmata, XXVII,
Spalato: Arheološki muzej u Splitu, 1904, 14–17.
Jones 1964. Jones, A. H. M, The later Roman empire 284–602, Vol. I, Oxford:
Basil blackwell Oxford, 1964.
Kent 1981. Kent, J. P. C. The Roman Imperial Coinage, The family of Constan-
tine I A.D. 337–364, Vol.VIII, London: British Museum, 1981.
Ковачевић 2005. Ковачевић, Душан, Антички системи тегова и мера, Ну-

мизматички часопис, 29, Београд: Српско нумизматичко друштво у Београду,
2005, 7–19.
Острогорски 1969. Острогорски, Георгије, Историја Византије, Београд:
Просвета, 1969.
Popović–Čerškov 1956. Popović, Ljubiša-Čerškov, Emil, Ulpiana, Prethodni iz-
vještaj o arheološkim istraživanjima od 1954. do 1956. godine, Glasnik, I, Priština:
Мuzej Kosova i Metohije, 1956, 319–327.
Papazoglu 2007. Papazoglu, Fanula, Srednjobalkanska plemena u predrimsko
doba, Beograd: Equilibrium, 20072.
Поповић 1997. Поповић, Павле, Цар Констанције II и његов новац од пле-
менитих метала, Сунчани сат, бр.VIII, Сремска Митровица : Музеј Срема,
1997 , 21–34.
Самарџић 2007. Самарџић, Глигор, Два примјерка античког новца са Ко-
сова и Метохије, Историја и књижевност Срба Косова и Метохије, Косовска
Митровица: Филозофски факултет, 2007, 9–21.
Самарџић 2007. Самарџић, Глигор, Један примјерак античког новца са Ко-
сова и Метохије, Друштво и култура Срба са Косова и Метохије, Косовска
Митровица:Филозофски факултет, 2007, 31–39.
Самарџић 2008. Самарџић, Глигор, Цар Костанције II и два примјерка ње-
гова новца са Косова и Метохије, Прошлост, садашњост и будућност Срба са
Косова и Метохије, Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2008, 9–17.
Kazhdan, Talbot, Cutler, Gregory, Ševčenko 1991 Kazhdan, Alexander –Talbot,
Alice – Cutler, Anthony – Gregory, Timothy – Ševčenko, Nancy, The Oxford Dic-
tionary of Byzantium, Vol. I, New York-Oxford: Oxford university press 1991.
Цвијић 1922. Цвијић, Јован, Балканско полуострво и јужнословенске зем-
ље, Српски Етнографски зборник 24, Насеља и порекло становништва 12,
Београд: 1922.
Čerškov 1959–1960. Čerškov Emil, Ulpiana, Kratak izvještaj o arheološkim
istraživanjima u 1959. godini, Glasnik, IV–V, Priština: Muzej Kosova i Metohije,
1959–1960, 371–379.
Čerškov 1964. Čerškov, Emil, Kasnoantička ostava iz Dobrotina na Kosovu,
Glasnik, VII–VIII, Priština: Muzej Kosova i Metohije, 1964, 317–336.
Čerškov 1969. Čerškov, Emil, Rimljani na Kosovu i Metohiji, Beograd: Arheolo-
ško društvo Jugoslavije, 1969.
ИЗВОРИ
Livius 1959. Livius, Tит, Historiae, London: Ed. W. Heineman, Cambridge-
Massachusets-Harvard University Press, 1959.
Марцелин 1998. Марцелин, Амијан, Историја, Београд: Просвета, 1998.
Примјерци пронађеног новаца 1962. године из Добротина које нам је усту-
пио Александар Гуџић.
Gligor Samardžić
Kosovska Mitrovica, Serbia
KOSOVO AND METOHIA THROUGH THE NUMISMATICS

FINDINGS IN THE FIRST HALF OF IV CENTURY A.D.
Summary
In this work the author presented the facts from history of ruling Roman Em-
perors in the first half of IV century, as well as the facts about their various coinage
in all mints of Empire. The amount of money that was circuling in the area of pres-
ent-day Kosovo and Metonija in the time of Roman Empire was gradually enlarging
until the middle of IV century. Several samples of Roman Emperors’ coins that have
been recently found in the area of Kosovo and Metohija belongs to this period.
Key words: Kosovo and Metohija, the Roman Empire, Dobrotin, money, Con-
stantine, Constantine II, Constans, Constantius II.
УДК 94(497.115)” 1018/1448”(093.3)
Радивој Радић
КОСОВО И МЕТОХИЈА У ВИЗАНТОЛОГИЈИ
У Византијском царству је простор данашњег Косова и Метохије пред-

стављао споредну и релативно неважну провинцију. У изворима се у неко-
лико наврата помиње град Липљан, а Приштину наводи цар – писац Јован
Кантакузин који је у лето 1342. године у Паунима преговарао са српским кра-
љем Стефаном Душаном. У византологији се наравно највише писало о Ко-
совској бици 1389, али и о бици која се одиграла 1448. године.
Кључне речи: Византија, Косово, византологија, Липљан, битка, извори.
Простор данашњег Косова и Метохије у време постојања Византије пред-

стављао је подручје које није било од нарочите важности за Царство, империју
која је у раним столећима своје историје носила ореол светске силе и распро-
стирала се на на три континента – у Европи, Азији и Африци. У ствари, ближе
смо историјској истини уколико закључимо да се радило о споредном и рела-
тивно забитом подручју. Пре него што је постала део српских земаља, ова
област прошла је дугачак пут најпре као део римских провинција, онда као
део префектуре Илирик и, напокон, као део разуђеног и променљивог темат-
ског уређења у Византијском царству.
Отуда у сачуваним византијским изворима има врло мало података о овој
области. У вези са њом најчешће се помиње знаменити град Липљан (Ulpiana),
који је својевремено био један од главних градова римске провинције Дарданије
и један од најзначајнијих градова у унутрашњости Балканског полуострва.1
1
Бошковић Ђ., Римске рушевине код Грачанице, Старинар 4 (1928) 269–272;E. Čerškov – Lj.
Popović, Ulpiana, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije 3 (1958) 275–280; М. Паровић – Пешикан,
Античка Улпијана према досадашњим истраживањима, Старинар н. с. XXXII (1982) 57–72;
М. Јанковић, Липљанска епископија и Грачаничка митрополија, Историјски часопис 29–30
(1982–1983) 27–37; Иста, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985,
7. et passim.
Тако, византијски историчар XI века Јован Скилица помиње Липљан када

бележи да су се 1018. године многи градови такозваног Самуиловог царства
предавали византијском василевсу Василију II Бугароубици (976–1025), а
међу њима Пелагонија, Моровизд и Липљан.2 Охридска архиепископија, коју
је после рушења Самуилове државе основао цар Василије II, имала је 31 епи-
скопију, међу којима је била и Липљанска.3
Крајем XI века позорница сукоба Византијског царства и Србије постаје
простор данашњег Косова и Метохије. Граница се налазила између градова
Липљана, који је био византијски, и Звечана, који је припадао Србима. Српски
велики жупан Вукан је 1093. године спалио Липљан и опљачкао околне обла-
сти. Био је то повод да византијски цар Алексије I Комнин (1081–1118) покре-
не поход против Срба и лично дође у Скопље. Вукан, који се повукао у Звечан,
понудио је преговоре и обећао да више неће угрожавати византијско погра-
нично подручје.4 Међутим, велики жупан се није држао договорених обавеза,
обновио је непријатељства и нанео тежак пораз византијском војсковођи Јо-
вану Комнину. Штавише, напао је област Скопља и Полога, а потом и под-
ручје око Врања, па је византијски василевс Алексије I Комнин 1094. године
поново дошао у Скопље, потом и у Липљан и после преговора успостављен је
мир који су Срби јамчили угледним таоцима. Радило се о Урошу и Стефану
Вукану, синовцима великог жупана Вукана.5
Теофилакт, архиепископ Охрида на размеђу XI и XII века, помиње епи-
скопа Липљана против кога се пред синодом Охридске архиепископије водио
некакав судски поступак.6 Уз известан опрез, овај спор се датује у време око
1093/1094. године,7 а првосвештеник Липљана је привремено био суспендован.
Пошто је Косово постало део територија српске државе, ово подручје
излази из видокруга занимања византијских писаца. Међу ретким догађајима
који се односе на простор Косова посебно је важан долазак византијског
узурпатора и каснијег цара Јована VI Кантакузина (1347–1354) који се у лето
1342. године са Стефаном Душаном (1331–1355) срео недалеко од Приштине.
Реч је о чувеним преговорима који су српском владару отворили готово
неслућене могућности даљег распростирања српске државе према југу, а на
2
Византијски извори за историју народа Југославије, том III, Београд 1966 (репринт 2007),
124 (у даљем тексту: Виз. извори, III).
3
Снегаров И., История на Охридската архиепископия, I (От основаването и до за-
владяването на Балканския полуостров от турците), София 1924 (репринт 1995), 25 et passim.
4
Виз. извори, III, 385–386. Уп. Јиречек К., Историја Срба, I, прев. Ј. Радонић, Београд 1952.
(репринт 1978), 137–138.
5
Виз. извори, III, 386–389. Уп. Историја српског народа, I /Од најстаријих времена до
Маричке битке (1371)/, Београд 1981, 198 (Ј. Калић).
6
Виз. извори, III, 305.
7
Théophylacte d’Achrida lettres, éd. P. Gautier, Corpus fontium historiae byzantinae XVI/2,
Thessalonique 1986, № 58, 326–335. Старо датовање овог документа у 1107. годину (Виз. извори,
III, 302–306) у међувремену је одбачено.
Радивој Радић: Косово и Метохија у Византологији 55
рачун византијских поседа. Свој долазак у Приштину и преговоре са српским

краљем Јован Кантакузин описује веома подробно у свом волуминозном
историјском делу које је написано у виду мемоара.8
Наравно, посебан значај имала је битка на Косову пољу 1389. године, која
је одјекнула у различитим изворима, па, наравно, и у византијским. Помињу
је и савремени византолози, не пропуштајући да помену за њих занимљив
и помало бизаран детаљ да је поље добило име по птици кос.9 За разлику од
народног сећања и значаја који је код Срба дат бици на Косову, у византологији
се сматра да је победа на Марици 1371. године била највећи османлијски успех
пре запоседања Цариграда 1453. године.10
Наши истраживачи, почев од Николе Радојчића, који је раних тридесетих
година XX века написао запажену расправу о грчким изворима за Косовску
битку,11 посветили су дужну пажњу византијским источницима о овом важ-
ном догађају. Радојчићеву расправу покушао је да допуни белгијски византо-
лог Анри Грегоар и на тај начин, неслагањем око ауторства једног извора с
краја XIV и почетка XV века, ушао је чак у малу научну полемику са нашим
истраживачем.12 Осим поменутог текста Николе Радојчића, ту је и познати
рад Симе Ћирковића о вестима Димитрија Кидона, византијског интелектуалца
XIV столећа,13 о Косовској бици, као и прилог Душана Кораћа Радивоја Ра-
дића,14 а драгоцен допринос својим занимљивим радовима дали су и наши
византолози Божидар Ферјанчић и Љубомир Максимовић.15
8
Византијски извори за историју народа Југославије, том VI, Београд 1986, 377–407 (Б. Фер-
јанчић).
9
The Oxford Dictionary of Byzantium, ed. A. P. Kazhdan, II, New York – Oxford 1991, 1153–1154
(A. P. Kazhdan – S. W. Reinert) /у даљем тексту: ODB/; D. M. Nicol, The Last Centuries of Byzantium,
1261–1453, Cambridge 19932, 289–291 /у даљем тексту: Nicol, Last Centuries /.
10
Острогорски Г., Историја Византије, Београд 1959 (репринт 1998), 502; Исти, Серска об-
ласт после Душанове смрти, Београд 1965, 142–143; Радић Р., Време Јована V Палеолога (1332–
1391), Београд 1993, 355–357; Nicol, Last Centuries, 275.
11
Радојчић Н., Грчки извори за Косовску битку, Гласник Скопског научног друштва 7–8
(1930) 163–175. Ову расправу, у сажетом облику и без напомена, објавио је Никола Радојчић на
немачком језику: Die griechischen Quellen zur Schlacht am Kosovo Polje, Byzantion 6 (1931) 241–246.
12
Grégoire H., L’opinion byzantine et la battaille de Kossovo, Byzantion 6 (1931) 247–251; Ра-
дојчић Н., Један превиђен грчки спомен Косовске битке? Гласник Скопског научног друштва 11
(1932) 61–63.
13
Ћирковић С., Димитрије Кидон о Косовском боју, Зборник радова Византолошког ин-
ститута 13 (1971) 213–219.
14
Радић Р. – Кораћ Д., Занемарени подаци грчких извора о бици на Косову 15. јуна 1389.
године, Свети кнез Лазар. Споменица о Шестој стогодишњици Косовског боја, 1389–1989, Бео-
град 1989, 237–248. Такође в. Д. Кораћ – Р. Радић, Косовска битка у византологији, косовска
битка у историографији, Историјски институт, Зборник радова, књ. 1, Београд 1990, 93–99;
Косовска битка 1389. године и њене последице, Међународни симпозијум, Химелстир 1989, По-
себна издања Балканолошког института САНУ, књ. 44, Београд 1991; Kosovo. Legacy of a Medi-
eval Battle, ed. W. Vucinich / Th. Emmert, Minnesota Mediterranean and East European Monographs
(A Modern Greek Yearbook Supplement vol. 1), Minneapolis, Minnesota 1991.
15
Maksimović Lj. – Ferjančić B., Vizantija i Turci u vreme Kosovske bitke, Годишник на Со-
фийския Университет Св. Климент Охридски 86, 5 (1995) 27–40; Ферјанчић Б., Византијски
Када је реч о Косовској бици, страни византолози су се најчешће задо-

вољавали сажетим понављањем већ познатих резултата, не ретко оних старих
и у знатној мери већ превазиђених. Чини се да је томе узрок околност да се
ипак радило о српско-турском сукобу, будући да је Византија остала по стра-
ни, неспособна не само да помогне суседима пред заједничким непријатељем,
већ и немоћна да имало побољша или олакша сопствени тежак положај, па-
ралисана потпуном апатијом и безнађем. Некада та преузимања почињу и
завршавају се штурим исказом да су у бици на Косову погинула обојица вла-
дара, што је на неки начин најјачи утисак о овој бици како у изворима тако и
у одговарајућој научној литератури – при чему се, наравно, више наглашава
султанова смрт, што је и збиља чињеница велике тежине која Косовској бици
и даје својеврстан печат – који остала одмеравања снага хришћана и муслимана
немају.
Понекад су редови посвећени бици на Косову подробнији и у њима се,
поред историјских извора, истиче и значај, заправо феномен косовске леген-
де, богате, разуђене и вишеслојне, значај мита који је српском народу дао по-
себно обележје које се тиче како његове историјске свести тако и његове и
самобитности.
Не треба да пренебрегнемо ни чињеницу да се у појединим општим пре-
гледима историје последњег периода Византијског царства бој на Косову, уз
битку на Марици, наводи као пример како су Срби, за разлику од Бугара и
Византинаца, херојски, али као прави антички хероји и трагично, покушали
да ипак спрече оно што је вероватно било неминовно, док су два друга право-
славна балканска народа, обесхрабрени безнађем сопственог положаја, оду-
стала од било каквих јуначких подухвата. Тако познати енглески византолог
Доналд Никол бележи: „Спољашњим деловима византијског света као што је
била Србија, судбина је била наклоњена и пропали су у пламену славе, на
Марици и на Косову, у биткама које су ушле у легенду. Византинци су били
осуђени на полагану смрт која није створила херојска дела. Једино на самом
крају било је херојства – у Цариграду маја 1453. године. Па, ипак, Византинци
у свом ропству нису певали херојске баладе, већ тужбалице над изгубљеним
градом и светом.“16 Понављам, ово није написао неки српски историчар, ко-
јима се, када је Косово у питању, можда може приписати и одређена патриотска
болећивост него угледни енглески византолог Доналд Никол.
Уз наведени пример навешћемо још једно виђење Косовске битке, ње-
не предисторије и њених последица, а поново из пера једног англосаксонског
василевс и Турци од Косова до Ангоре, Глас Српске академије наука и уметности 378, Одељење
историјских наука књ. 9, Београд 1996, 99–129; Максимовић Љ., Византија и Турци од Маричке
до Косовске битке (1371–1389), Глас Српске академије наука и уметности 378, Одељење исто-
ријских наука књ. 9, Београд 1996, 33–48.
16
Nicol D. M., The End of the Byzantine Empire, London 1979, 96.
аутора. Реч је о Џону Џулијусу Норичу, интелектуалцу који се налази негде

на средини између озбиљног научника и радозналог, домишљатог и помало
ватреног аматера. У веома опсежној и подробној тротомној историји Визан-
тијског царства он пребацује византијском цару Јовану V Палеологу, који
је владао Византијом у време Косовске битке, на пасивној и неделотворној
политици, па и помало кукавичком држању у време османлијске најезде на
Балканско полуострво. Џон Норич, писац тротомне историје Византијског
царства, записао је следеће: „Пасивна послушност Јована V Палеолога према
његовим турским сизеренима представља драматичну супротност агресивној
политици која одликује његове младе године. Пред крај, мора да се призна,
био је беспомоћан: неспособан чак и да се побуни због поступка према њему,
а још мање да се томе одупре. А ипак ... предмет не сме баш сасвим да буде
занемарен ... мора ли његов пример да буде напоучан? Да ли је или не могао
да пошаље одред или два да подржи оне витешке Србе који су се борили тако
храбро и против такве силе, на Марици и на равници Косова? Разуме се да
не, могао би он да одговори, у сваком случају гледајте шта им се десило; је ли
заиста време за такво самоубилачко јуначење? И није ли се он у сваком случају
заклео да ће да буде веран вазал султану? На ово не може да се одговори, али
питање истрајава: (како би се у датом тренутку понашали неки од ранијих
славних византијских царева?); како би се, на пример, понео Василије I
Македонац у таквој ситуацији, или његов имењак и далеки потомак Василије
II Бугароубица? Шта би Алексије I Комнин учинио у сличним околностима
или његов син Јован II Комнин или чак Михаило VIII Палеолог? Да ли би се
сви они понели тако кукавички као Јован V Палеолог?“17 На властито питање
Џон Џ. Норвич одговара једноставно и врло језгровито: „Човек некако осећа
да не би!“18
Ради стицања целовите слике о рецепцији Косовске битке у светској ви-
зантологији не треба изоставити ни чињеницу да се каткад у тим, махом са-
жетим описима битке, срећу и прилично грубе фактографске грешке. Тако
се на појединим страницама иначе врло угледних публикација, истраживач-
ких дела неспорне научне ваљаности, може прочитати да је у Косовској бици
учествовао Твртко Вуковић,19 што је, свакако, резултат неспретног и неопрез-
ног преузимања у којем су у једну историјску личност спојени босански краљ
Твртко I и босански великаш Влатко Вуковић.
Сумирајући оцене о одјеку Косовске битке у византологији, може се
подвући чињеница да је о овом важном догађају и његовом значају не само за
српску него и балканску историју, озбиљније расправљано пре свега у окви-
рима српске византологије, док се мишљења и оцене иностраних византолога
углавном своде на успутне и језгровите прегледе овог важног догађаја.
17
Norwich J. J., Byzantium. The Decline and Fall, London 1995, 348.
18
Ibid.
19
История Византии, III, Москва 1967, 167.
И, напослетку, у византологији се у појединим освртима на последње

деценије Византијског царства може срести и кратак помен такозване „друге“
битке на Косову, сукоба који се одиграо од 17. до 19. октобра 1448. године,20
а у којој су Османлије нанеле тежак пораз хришћанској војсци предвођеној
Јаношем Хуњадијем, односно Сибињанин Јанком из народних песама.
Закључујући тему о историји простора данашњег Косова и Метохије
најпре у византијским изворима, а затим и у историјској дисциплини коју
називамо византологија, можемо рећи да се о њој засигурно не може написати
целовита књига, али се могу написати, као што су углавном и написане,
неколике појединачне расправе.21
Radivoj Radić
Belgrade, Serbia
KOSOVO AND METOHIJA IN BYZANTOLOGY

Summary
The territory of today’s Kosovo and Metohija at the time of the Byzantine Em-
pire was part of the provinces that bore no particular importance for the Empire.
Therefore, there is very little information about this territory in the preserved Byz-
antine sources. One town in particular was being mentioned on several occasions
– Lipljan (Ulpiana) – as an important religious center of the Arch-Diocese of Ohrid.
John Skylitzes mentioned the town in relation to the war campaigns of Emperor
Basil II against Samuel, and the Archibishop of Ohrid, Theophylaktos, mentioned
it in his letters, both mentionings dating from early 11th century. At the end of that
same, 11th century, the towns of Lipljan and Zvečan, or rather their surroundings
became the place of combat between the Byzantine and Serbian troops, which was
recorded by the learned Anna Komnene. After this territory had become part of the
Serbian State, the Byzantine authors lost interests in it. Of rare events relating to the
territory of Kosovo, of particular importance is the visit by the Byzantine usurper
and later Emperor John VI Kantakouzenos, who met with Stefan Dušan outside
20
ODB, II, 1154 (A. P. Kazhdan – S. W. Reinert); Nicol, Last Centuries, 365–366.
21
Овај рад је настао на пројекту бр. 147022 под насловом „Последње столеће Византије и
Србије“, који финансира Министарство науке Републике Србије.
of Priština in 1342. Of course, the Battle on Kosovo field in 1389 was of particular
importance, which echoed in various sources. It was mentioned also by the con-
temporary byzantologists who also mention that the field had been named after
the bird “kos” (=common blackbird). Unlike the folk memory and the significant
role the battle of Kosovo was given in Serbia, in Byzantology, the Battle of Marica
in 1371 was considered the greatest Ottoman’s success before they managed to seize
Constantinople in 1453.
Key words: Byzantine Empire, Kosovo, Byzantine, Lipljan, battle, sources.
УДК 327(497.11:495.02)”1168/1196”
Божидар Зарковић
СРПСКОВИЗАНТИЈСКА ПРОЖИМАЊА НА ПРОСТОРУ

КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У ДОБА СТЕФАНА НЕМАЊЕ
Срби и Византинци су током више векова суживота били упућени једни

на друге. Односи који су се међу њима развили пролазили су кроз различите
фазе. У историографији је пажња углавном усмеравана на политичка збивања
и војничке походе, али је суживот носио и друге утицаје. Ти међусобни ути-
цаји су се укрстили у доба Стефана Немање на Косову пољу. Битка код Пантина
из 1168. године представљала је не само преокрет у политичком већ и у кул-
турном смислу. Било је то преношење хришћанске традиције преко Византије
на Србију, која се тиме укључила у општу историју спасења.
Кључне речи: Срби, Византија, Стефан Немања, Косово поље, Битка код
Пантина.
Српско-византијски односи и међусобни утицаји били су предмет многих

проучавања, тако да је тешко и покушати да се поброје сви радови који су се
бавили овом тематиком. Аутори су, полазећи од чињенице да су ова два народа
била у непосредном суседству од самог досељавања Срба на просторе Балкана
и да су од тада упућени једни на друге, настојали да пронађу и поброје утицаје
који су се ширили у том суживоту. Није то био складан и миран суживот већ
често сукоб који је померао државну, али и границу насељавања једног народа.
С друге стране, јасно је да су српско-византијски односи само делом били
ратнички, с тим што онај други део који је Србију приближио византијској
цивилизацији а који се огледа преко остатака културе, традиције и начина
понашања, није увек лако уочљив.
Историчари су, бавећи се најчешће политичким приликама, како модерни
тако и средњовековни, највећу пажњу усмеравали према сукобима и борбама и
о томе оставили највећи број података. Али, сукоби су били само најуочљивији
процес у сусретима Срба и Византинаца. Други процеси, мање уочљиви, али
не и мање важни, одвијали су се у тишини, непримећени и од самих учесника,
због чега су и у историографији знатно сиромашније заступљени. Њима су се

више бавили други истраживачи, а мање историчари. Процеси међусобних
утицаја били су разноврсни, па су зато и предмет различитих истраживања
(Филиповић 1971: 349–356).
Сусрети Византинаца и Срба од њиховог доласка на Балканско полуостр-
во одвијали су се на широком простору, у дугом временском периоду и у ра-
зличитим условима, па су и утицаји који су настајали били различити по свом
садржају, интензитету и обиму. Ми смо се определили за географски простор
Косова и Метохије и период владавине Стефана Немање, свесни чињенице да
то није први простор нити први временски период у коме су Срби и Византијци
разменили своје утицаје. Руководили смо се чињеницом важности простора у
балканским оквирима и значајем који Стефан Немања и његово доба имају у
српској историји. С друге стране, то је простор и период одакле су нам до
данас остали видљиви трагови тих прожимања; то је период у коме се Србија
борила против Византије за независност, али и тражила решења за укључивање
у византијски хијерархијски поредак држава уз признавања власти царства
(Ćirković 1967:117).
Већ од следећег српског владара Стефана Немањића, чије је васпитање
било византијско и директно проистекло из овог времена (Јиречек 1990:162),
Србија ће према Византији, односно ономе што је проистекло из ње, имати
сасвим другачији однос. Међутим, Немањин син и наследник на престолу ни-
је заборавио тековине оца, већ их је својим књижевним и политичким радом
истакао.
Напоменули смо већ да српско-византијски односи нису били само ратни-
чки већ је то једна комплексна сфера утицаја и због тога смо те односе означили
термином прожимање. То је термин који је ретко у употреби у историографији
због широког значења, али сматрамо да може у најгрубљим цртама да означи
српско-византијске односе током дугог историјског процеса.
Да би увидели колики је значај за српско-византијска прожимања имао
период који се с правом у историји назива доба Стефана Немање, кренућемо
од његовог краја, односно од периода владавине Стефана Првовенчаног, у
коме су Немањине тековине дошле до пуног изражаја. Иако је наследник Не-
мањин отишао корак даље од свога оца, што се политичких стремљења тиче,
остао је чврсто на темељима које је Немања поставио. Док је Немања у
Хиландарској оснивачкој повељи истицао, а то ће поновити и Стефан у својој
повељи овом манастиру, како је Бог поставио Грке царевима, Угре краљевима,
а њега да буде велики жупан (Korablev 1915: 371, 375), Првовенчани је отишао
корак даље и крунисао се краљевском круном, чиме се изједначио са угарским
краљем, одакле је и долазила највећа сметња том његовом чину. Добијање
политичке независности пратила је и црквена, чиме се процес заокружио.
Међутим, однос према Византији није се променио, већ се њен уплив појачао,
с обзиром на чињеницу да Византија после 1204. године не постоји као једин-
Божидар Зарковић: Српско-Византијска прожимања ... 63
ствена држава. Уместо да, као до тада, утицај долази из једног центра, сада је
долазио из Арте и из Никеје. Политички притисак је слабио, али не и циви-
лизацијски. То се огледало у Стефановој тежњи да се повеже са породицом
Анђела у Епиру. Иако је већ отерао прву жену, византинку Евдокију и био у
другом браку, настојао је да се ороди са византијском царском породицом
тако што би оженио Марију, ћерку Михајла Анђела, оснивача епирске државе.
Када то није успео, настојао је да свога сина Радослава ожени Теодором, дру-
гом ћерком Михајла Анђела. Међутим, ни то му није успело због сметњи про-
истеклих из сродства Немањића и Анђела. Наиме, Стефанова сестра, нама
именом непозната, била је удата за Манојла, Михајловог брата, па би се не-
суђени супружници нашли у петом степену сродства, што канони нису до-
звољавали; због тога је охридски архиепископ забранио овај брак. Иста суд-
бина задесила је покушај успостављања брака Радослава и Теодоре. Овај брак
је забрањен јер је Радослав био син Евдокије, прве Стефанове жене, и са Тео-
дором је био у седмом степену сродства (Ферјанчић 1989: 106).
Стефан Немањић је, осим преко сестре, био у родбинским везама са
епирском државом и удајом своје ћерке Комнине за Григорија Камонаса, чије
етничко порекло није сасвим јасно, али је свакако био високи чиновник и
великаш у држави Анђела. Српско-византијске родбинске везе ојачане су и
женидбом најстаријег Стефановог сина Радослава. Наиме, он је после неу-
спелог покушаја да брак заснује са Теодором, ћерком Михајла I Анђела, оже-
њен Аном, ћерком Теодора I Анђела.
Стефан, међутим, није био само у добрим односима са епирском државом
већ је настојао да буде у добрим односима и са Никејом, из чега је произашла
самосталност српске православне цркве.
Да се не ради само о једностраном – Стефановом настојању да се укључи
у византијски свет већ да су и Византинци настојали да српског владара вежу
за себе, говори и податак да је Радослављев брак и добијање самосталности
за српску цркву уследило после Стефанове женидбе Аном Дандоло, унуком
млетачког дужда и добијања титуле краља са Запада. Овај византијски посту-
пак је уследио после значајне промене позиције Стефана Немањића, који се
женидбом ородио са млатачким дуждом Енриком Дандолом, кључном лич-
ношћу IV крсташког рата, на чије су инсистирање крсташи заузели Цариград
1204. године, али и друге византијске градове на пловном путу према Венецији,
међу којима су и Задар, Дубровник и Драч. Тиме су Млеци постали господари
три осмине византијске територије (Ћирковић 1995: 94, 96).
Ова Стефанова настојања говоре да Византија као држава није изгубила
углед међу Србима иако је била поражена од крсташа и распала се на више
државица. Истовремено, означавало је и позицију српске државе и Стефана
Немањића међу Византинцима кога је на то место поставио његов отац
Стефан Немања. Својом женидбом са Евдокијом Немања је настојао да свог
наследника „заувек остави у византијском свету“ (Ферјанчић 2000: 43).
Немањина тежња да се повеже са византијском царском породицом и

тако укључи у светски хијерархијски поредак пренела се преко сина Стефана
и на унука Радослава. Ту су се тежње српске владарске породице најснажније,
и по мишљењу тадашње српске властеле и превише, одразиле. Евдокијин син
и муж Ане, двеју византијских принцеза, Радослав је потпуно био у византиј-
ском свету, толико да је прихватио грчко презиме Дука. Таква његова схватања
довела су га до приближавања Охридској архиепископији, жестоком против-
нику постојања српске архиепископије, што се, ипак, косило са српским по-
литичким циљевима. То је и довело до свргавања овог владара с престола
(Историја 2000: 308-310).
Углед Византије међу Србима је добрим делом настао у времену Стефана
Немање, али су корени много дубљи и полазе од доласка Срба на балканске
просторе.
Цар и писац Константин VII Порфирогенит каже да су Срби дошли уз
одобрење цара Ираклија и то су, могли бисмо рећи, први подаци о међусобним
утицајима (Византијски извори II 2007: 47). Не знамо ништа више о том одо-
брењу: где је настало, ко га је иницирао, какви су били први контакти у том
правцу, како су се одвијали преговари о томе. Многи народи су нападали и
долазили у контакт са византијском државом, остављајући о томе мањи или
већи траг, али начин на који су Срби према Порфирогениту дошли специфичан
је. Било је и других народа који су, према византијским историчарима, дошли
уз одобрење и дозволу василевса, али стиче се утисак, да је Византија на то
била на неки начин приморана. Додатну забуну у природу српсковизантијских
односа приликом досељавања Срба уноси и податак да су Срби напустили
додељено им место и кренули да се врате у постојбину, па се опет покајали и
поново затражили место за насељавање. Овог пута су добили мање плодну,
али знатно већу област, али и доста удаљену од царевог трона.
Ова занимљива епизода из времена насељавања Срба код историчара је
изазивала велику недоумицу. Већина историчара изражава сумњу у вести
Порфирогенита, али има и оних који не сумњају у истинитост, тражећи и
налазећи оправдање у тадашњим збивањима. Било која варијанта да се при-
хвати, у потпуности или делимично, остаје нејасан однос Срба према Визан-
тији, и обратно. Чињеница да нам о том времену нису остали подаци који
говоре о сукобима, који су најчешћи у делима савременика, говори у прилог
претпоставци о мирном и договорном доласку Срба, као што је о томе Пор-
фирогенит писао.
Иако су војни и политички утицаји припадали другим државама, најви-
ше Бугарској, даљи период српске историје сведочи о великом утицају који је
Византија имала међу Србима. Ипак, понашање српских владара током пе-
риода раног средњег века који су се између Бугарске и Византије најчешће
опредељивали за василевса у Цариграду, најбоље сведочи о утицајима и усме-
рењима (Византијски извори II 2007: 50–58).
Доба Стефана Немање, није као што смо рекли, прво у коме су се српски и
византијски утицаји сусрели и сукобили. Готово читав век, од времена жупана
Вукана, преко његових наследника из прве половине XII века, протекао је у
међусобном сукобљавању. Иако се то време и разликује од претходног, вла-
давина Стефана Немање у том погледу представља врхунац збивања. Док су
се Немањини претходници сукобљавали са Византијом и заштиту тражили на
другој страни – у Угарској, Немања је, чини се, чврсто био окренут Византији.
Био је ово преломни период у развоју балканских народа и њихових држава
(Ferluga 1988: 22).
Чињеница је да је он савезнике тражио и на западу. Највише је очекивао
од Фридриха Барбаросе, сарађивао је и са Угрима, а на подстицај Млечана је,
према сведочењу Јована Кинама, подигао устанак 1172. године (Византијски
извори IV 2007: 102). Ипак, Немањино доба се разликује од периода рашких
жупана његових претходника. Заједничко за владавину Стефана Немање и
његових претходника све до жупана Вукана је борба за осамостаљењe Србије;
различито је то што је Немања тежио укључивању у византијску царску
породицу, за разлику од претходника који настоје да се укључе у угарску
краљевску породицу.
Величина Стефана Немање и његових стремљења, између осталог, огледа
се и у томе што је увидео да се самосталност не може задобити само војничким
путем и везивањем за противнике Византије. Схвативши да Србија није
довољно јака да се војнички сукоби са Византијом, Немања се предаје цару
Манојлу, препуштајући му свој живот, али штедећи војску, народ и територију.
Са друге стране, не одриче се ни савезника на западу, али орођавање са њима
бива другостепено. На састанку са Фридрихом Барбаросом у Нишу 1189. го-
дине уговара склапање брака, али синовца Тољена, а не неког од синова. Сте-
фанова женидба Евдокијом уследила је касније, а договорена Тољенова же-
нидба ћерком Берхтолда од Андекса никада није реализована (Историја 2000:
257).
Може се поставити питање није ли Стефанова женидба византијском
принцезом потпомогнута и настојањем Византије да Србију отргне од запад-
ног утицаја, који се, између осталог, огледао и у договореном браку Немањиног
синовца. Повезивање путем склапања брака била је уобичајена пракса током
средњег века коју су примењивали и Комнини, нарочито Манојло. Он је скла-
пањем родбинских веза настојао да од суседних држава створи сателите који
би били укључени у интерну хијерархију комнинског клана (Максимовић
2000: 55). Ту су се тежње византијског василевса поклопиле са Немањиним,
али су циљеви били различити. Немања на тај начин настоји да осигура
војнички задобијене успехе, који за циљ имају самосталност српске државе.
На тај начин борба за самосталност је само задобила други облик.
Настојање да се путем укључивања у византијску царску породицу и хи-
јерархијски систем задобију одређене бенефиције доводи Србију под снажан
византијски утицај који је у доба Стефана Немање најснажније закорачио у

Србију и потиснуо угарски. Тако су, чини нам се, обе стране донекле оствариле
своје тежње. Али да видимо како је до тога дошло.
Немања је пролазио кроз различите фазе односа према Цариграду,
налазећи се у јазу између Запада и Византије. Добивши на управу као удеони
кнез рубне делове државе, истурене према Византији, Немања је (да ли због
тога?) био примећен од стране василевса Манојла, који га је обдарио облашћу
Дубочицом, али и „царским саном“ – највероватније неком дворском титу-
лом и тиме је, готово на самом почетку свог управљања, био укључен у
византијски хијерархијски поредак (Пириватрић 1991: 125–135).1 Изгледа да
је он тада постао византијски вазал, и да је од тог времена био „потчињен
не само српском великом жупану већ истовремено и пре свега византијском
василевсу“ (Благојевић 1996: 198). Ово је вероватно додатно озлоједило браћу
и нагнало их да ухвате и затворе Немању. Он се тог заточеништва ослободио и
кренуо у рат против браће којима су помогле стране трупе, али и Византинци.У
бици код Пантина на Косову пољу 1168. године поразио је здружене снаге и
византијски одред под командом Теодора Падијата.
Ова битка га је учврстила на великожупанском престолу, али су сукоби
са Византијом настављени. Ратовао је више пута против цара Манојла док
коначно није био приморан да се преда 1172. године (Калић 1970: 202). Манојло
га је одвео у Цариград где је својом појавом красио цареву тријумфалну
поворку. Убрзо се вратио на великожупански престо у Србију, свакако уз
одобрење цара Манојла, коме је остао веран све до смрти василевсове 1180.
године. Тада настаје преокрет у Немањиној политици према Византији. Он
поново креће у рат освајајући велике територије, од којих је један део његова
стара дедовина. У тражењу савезника поново се обраћа старим везама, међу
којима је и Фридрих I Барбароса, тада један од најмоћнијих европских вла-
дара. Овај период се завршава поразом у бици на Морави 1190. године и, оно
што је посебно занимљиво, склапањем брака између његовог сина Стефана и
синовице византијског цара – Евдокије, што ствара извесну сумњу у погледу
исхода битке. Од овог времена па до смрти 1199. године Стефан Немања, од
1196. године монах Симеон, био је поуздани византијски пријатељ, уз међу-
собно уважавање.
Оно што запажамо је да је Немањин однос према Византији имао разли-
чите фазе: од експонента, преко супарника до пријатеља. Он је своју владавину
започео као човек василевса Ромеја, а тако је и завршио (Ферјанчић 2000:
36). Његова владавина је буран период у коме су утицаји ишли у оба правца.
Војнички је Немања био успешнији јер је проширио границе и добио фактичко
признање своје државе, а његове тековине ће постати видљиве у пуном обиму
за владе његовог сина и наследника Стефана. Доба Стефана Немање је „у
ствари византијско доба српске историје“ (Калић 2006: 233).
1
О времену када је Немања почео да управља својим делом и читавом Србијом, као и
када је од Манојла добио Дубочицу и „царски сан“ постоје различита мишљења. О томе врло
разложно, са навођењем старије литературе и мишљења – Пириватрић 1991: 125–135.
У ово доба територија Косова и Метохије је коначно укључена у састав

српске државе, после дужег периода сукоба. Срби су ову територију вероватно
били населили још приликом доласка на Балкан. Најмање један од „насељених
градова“ које Порфирогенит помиње могао се налазити на територији дана-
шње Метохије (Византијски извори II 2007: 58; Ћирковић 1998: 9–32; Жив-
ковић 2000: 118–120). Међутим, први сукоби су били са Бугарима, док су су-
коби са Византијом уследили тек по обнављању њене власти на Балкану за
време Василија II Бугароубице. Сукоби су интензивирани од времена жупана
Вукана, али је граница све до Немањиног прикључења ове територије остала
на простору између Звечана и Липљана. Тек је Немања, што се види из његове
Хиландарске оснивачке повеље, ову територију укључио у састав своје државе,
а свети Сава каже да је све то припадало српској земљи, али је некада било
насиљем одузето од Немањине дедовине (свети Сава 1998: 148, 150).2 Тери-
торија коју је освојио била је ширег обима али је Византија после битке на
Морави повратила неке територије, између осталог и град Призрен у Метохији.
Осим овог града и његовог градског метоха, читава остала територија се на-
шла у склопу Немањине државе (Зарковић 2007: 209–223). На том простору
догодили су се неки веома битни моменти.
Најбитнији догађај прве половине, ако не и целог тока Немањине вла-
давине, била је битка код Пантина из 1168. године. Политичке последице
битке биле су од великог значаја за даље постојање српске државе. Немања је
поразио удружену војску преостале браће којима су помагали и Византинци.
Најстарији брат Тихомир се удавио у реци (Ситници), а Немања је постао
велики жупан. Након битке се измирио са браћом и оставио их да владају
својим удеоним деловима, али је са Византијом наставио да ратује. Иако је
ова битка документована у историјским изворима, нема детаљнијег описа
догађаја, тако да не знамо како се одиграла. Знамо њене последице.
Стефан Првовенчани у Житију светог Симеона не даје сам ток битке
али доста пажње посвећује ономе што јој претходи. Битка код Пантина, по-
ред војно-политичког значаја који има за даљи ток Немањине владавине и
развој српске државе, представља и дотада најснажнији уплив византијско-
хришћанске традиције код Срба. Она у Србију доноси хришћанске узоре
чији је баштиник Византија, чиме Србија добија своје место у византијско-
хришћанском хијерархијском систему. У Србији се пресликавају хришћански
архетипови као што ће се то касније догодити и са битком на Косову, која се
два века касније одиграла на истом пољу, нешто мало јужније. Сматрамо да су
корени култа светог Симеона Мироточивог управо у овој бици. То показује
њена симболика, а која се види из дела Стефана Првовенчаног, који је, иначе,
рођен после ње.
2
„Погибшују некогда от` насилиа своее емоу дедини. Дос(то)инаа емоу ср`бские земље...“.
Свети Сава, други Немањин биограф и син, није оставио податке о овој
бици, што је разумљиво ако се зна да је он главну пажњу усмерио на Немањин
живот после повлачења с престола, односно монаштво светог Симеона Ми-
роточивог. Житије светог Симеона је било део уводне главе Студеничког
типика (Свети Сава 1998: XXI–XXII) и имало је за циљ да монасима Немањине
задужбине да образац за понашање. Византијски писци ове епохе Никита
Хонијат и Јован Кинам, који иначе опширно пишу о Немањиним односима
са Цариградом, битку не помињу изричито, већ у склопу свих сукоба које је
цар Манојло водио са Немањом. Битка је касније нашла место у радовима
свих историчара који су се бавили овим периодом и који су истицали њен
значај за долазак на власт Стефана Немање. Ипак, она све до најновијег доба
и радова Смиље Марјановић-Душанић није нашла значајније место у нашој
историографији (Марјановић-Душанић 2000: 77–78; Марјановић-Душанић
1991: 203–215). Значај који бици код Пантина даје ова историчарка најбоље
сведочи термин који је она користила у својим радовима и који време после
ове битке назива постпантинско. Термин сам по себи говори да је то период
који је наступио после битке код Пантина и ништа више. Право његово
значење може се схватити тек када се сагледа значај који бици код Пантина даје
Стефан Првовенчани. Занимљиво би било да знамо какав је однос према бици
имао сам Немања; нажалост из његовог времена немамо сачуваних података
о овоме. Али можда су вести о овој бици које даје Стефан Првовенчани у
ствари Немањино виђење.
Стефан Немањић о догађајима који су уследили после Немањиног изба-
вљења из заточеништва каже да је он „тада разагнао и расејао непријатеље
своје по земљама иноплеменим, ради злих њихових безакоња“ (Првовенчани
1999: 28–29). Они су уточиште и помоћ нашли у грчком царству, одакле су са
најамничком војском која се састојала од „Фруга“, Турака и Грка кренули на
Немању. Никита Хонијат наводи да је против Немање грчку војску предводио
Теодор Падијат (Византијски извори IV 2007: 147). Ова војска је ушла на
територију српске државе код места Пантина. Када је сазнао за њу, Немања
се обратио Богу и светом Ђорђу, призивајући помоћ. Сам тај чин сврстава
га на страну праведника. Он узима „животворни крст“ и копље и „иђаше са
смелошћу насупрот многим народима“. Кад је стигао до града Звечана у коме
се налазила „црквица“ посвећена светом Ђорђу, Немања је послао једног од
својих свештеника да у њој врши непрекидну службу молећи се за исход. Када
је презвитер услед умора починуо, јавио му се у сну свети Ђорђе у „војничком
лику“. На јерејево питање ко је, одговорио му је да је „слуга Христов Ђорђе“
и да иде у помоћ његовом господину. Наредног дана одиграла се битка у којој
је уз помоћ светог Ђорђа победио Немања. Један од браће се удавио у реци, а
Немања је по повратку захвалио на помоћи светом Ђорђу и светом Николи.
Из реченог се види да опис битке не обилује подацима, али је хришћанска
симболика значајна. Она подсећа на битку код Милвијског моста из 312.
године. Мада писац то не наглашава, паралела је више него очигледна. У обе

битке су на праведној страни велики хришћански владари. Немања се, као
и Константин, бори против унутрашњих непријатеља (Стефан Грке помиње
узгред, помешане са другим најамницима), битка се одиграва у близини воде,
(главни) супарник Немањин утопио се у води као и Максенције. У бици Кон-
стантин на себи носи животворни крст који му је дала мајка света Јелена, уз
чију помоћ, као и Немања, побеђује.
Животворни крст који помиње Првовенчани је, према мишљењу Смиље
Марјановић–Душанић, напрсни крст (енколпиј, односно пекторал) који у
себи садржи честицу часног крста на коме је распет Христос. Функција часног
крста била је двострука: као драгоцена реликвија – духовна веза између не-
беског и земаљског владара и као тропеофорног оружја.
Поред напрсног крста, Немања узима и копље и креће у битку. Копље
(лабрум), као и часни крст, припада владарским инсигнијама и везују се за
подвиге Константина Великог (Марјановић-Душанић 2000: 78–80).
Немања је преко битке код Пантина, поред Константина, био повезиван и
са Давидом и Мојсијем. Стефан каже да је Немања победио „непријатеље своје
као Мојсије Амалика, крст Христов неослабно носећи пред очима и њиме
победу односећи над непријатељским варварима“ (Првовенчани 1999: 38, 39).
Сличност битке код Пантина са биткама код Милвијског моста и на Црвеном
мору више је него очигледна. Сва три поражена владара су се утопила у води,
вероватно зато Немања после битке поред светог Ђорђа захваљује и светом
Николи у чијој су власти воде, па и Ситница (Марјановић-Душанић 1991: 205).
Поред изједначавања са Константином и Мојсијем, Немања је повезиван
и са Давидом, како код Првовенчаног тако и код светог Саве. И у византијској
традицији има сличних појава повезивања појединих ромејских владара са
Константином и Давидом, нарочито оних који су били творци нових династија
и чији је долазак на власт покретао питање владаревог легитимитета (Dagron
1995: 34).
Ова победа, осим што је омогућила Немањи да успостави власт, својом
симболиком је свакако допринела и настанку традиције „светородне дина-
стије“ односно „династије светог корена“. На њеном челу се нашао Немања,
односно свети Симеон. Касније ће му се придружити и други владари из ове
династије. Ореол светости који је окруживао поједине чланове и читаву
династију допринео је да у оквиру опште хришћанске традиције настане срп-
ска хришћанска традиција.То је омогућило да српски народ укључи у општу
историју спасења (Ћирковић 2004: 38–39). Њени корени воде порекло од Сте-
фана Немање и битке код Пантина. Византија је само посредник између Србије
и хришћанских корена.
Ако се први значајан догађај српско-византијског прожимања на тери-
торији Косова и Метохије збио на почетку Немањине владавине, други, ни-
шта мањи, али другачијег карактера, догодио се при крају његовог живота.
Остављамо по страни мање догађаје који су се ређали нарочито после смрти

Манојла Комнина 1180. године. Када се повукао с престола и замонашио,
Симеон је, после краћег времена проведеног у Студеници, кренуо на Свету
гору, где се у манастиру Ватопеду придружио своме сину Сави. Заједничким
прегнућем оца и сина добијена је дозвола за подизање манастира Хиландара,
који су уз помоћ василевса Алексија III приложили српском народу за вечито
спасење. Манастир је подигнут и уз свесрдну помоћ великог жупана Стефана.
Том приликом Симеон Немања је Хиландару приложио посед у околини
Призрена, који се састојао од девет села, једног трга, два винограда, четири
пчелињака. Поред овога, приложио је и планину Богдачу и на њој два „судства“
влаха, као и неке добитке у Зети. Оснивање манастира и даривање поседа
пратило је издавање повеље која је све то побележила (Miklosich 2006: 4–6).
Управо ова, Хиландарска оснивачка повеља, сажима све утицаје који су
из Византије дошли у Србију у доба Стефана Немање, али и његов целокупни
животни пут (Зарковић 2002: 54–65). Она представља завршни опис Нема-
њиног напредовања на хришћанској лествици започет битком код Пантина.
У повељи, која једним делом представља аутобиографију, описује се мо-
рални успон Симеона Немање, укалупљен у хришћански хијерархијски
поредак. Повеља почиње описом стварања света „Искони с`твори Бог` небо и
земљу и чловеки на неи“, затим следи опис светског хијерархијског поретка на
чијем се челу налази грчки цар, следи га угарски краљ, а за њим је велики
жупан, потом описује борбу Немањину да поврати своју дедовину. Када је то
постигао и својој земљи обезбедио мир, увидео је да је све то као дим и одлучио
је да крене Христовим путем. Напустио је своју „владавину“ коју је оставио
сину Стефану, севастократору и зету цара Алексија III и отишао, поучен
Христовим речима да ниједан пророк није успео у својој земљи, на Свету гору,
где је заједно са сином Савом, уз помоћ великог жупана Стефана подигао
манастир Хиландар, као врхунац свога пута (Korablev 1915: 375–377).
Ова повеља је постала образац за све касније донаторске повеље, чак
толико да ју је Стефан Првовенчани готово у потпуности преписао мењајући
само диспозицију. Првовенчани је том повељом Хиландару даривао други
посед у близини онога који је створио Немања. Овај пут следили су сви
каснији владари и обласни господари средњовековне Србије, осим Радослава
за кога немамо таквих података.
Први хиландарски посед постао је језгро око кога су се формирали други
манастирски поседи по којима је област у којој су се налазили названа грчком
речју – Метохија. Интересантно је да то није једини и први манастирски посед
настао на овој територији. У непосредној близини Хотачке метохије налазио
се и студенички посед, али нам подаци о његовом настанку нису сачувани
(Ћирковић 1974: 311–319). Да ли је Немања овим чином – смештајући поседе
манастира које је основао у рубне крајеве своје државе – хтео и симболички
да се приближи Византији, али и својим почецима? Повеља коју је даривао
Хиландару такође представља корак у том правцу. Она обилује грчким ути-
цајима које су истраживачи приписивали Савином учешћу у њеном стварању,
и зато данас фигурира као заједничко дело светог Симеона и светог Саве (Три-
фуновић 1986: 49–60; Зарковић 2002: 54–65).
Не спорећи допринос светог Саве у стварању повеље, истичемо да је Не-
мања и пре његовог рођења закорачио у византијски свет. Значајни кораци
на том путу начињени су на Косову и Метохији. Ова два примера српско-
византијских прожимања сведоче и о моралном путу Симеона Немање: он је
на Косово и Метохију ушао војничким чином, а са њега изашао духовним.
Филиповић 1971. Филиповић, Миленко, Неки елементи византијског
порекла код балканских Словена, Балканика II, Београд: Балканолошки ин-
ститут, 1971.
Ćirković 1967. Ćirković, Sima, Serbien im XIII. Jahrhudert, L’art bizantine du
XIIIe siècle, Symposium de Sopoćani 1965, Beograd: SANU, 1967.
Ћирковић 1974. Ћирковић, Сима, Студеничка повеља и студеничко вла-
стелинство, Зборник Филозофског факултета 12-1, Београд: Филозофски фа-
култет, 1974.
Ћирковић 1995. Ћирковић, Сима, Срби у средњем веку, Београд: Издавачка
задруга Идеа, 1995.
Ћирковић 1998. Ћирковић, Сима, „Насељени градови“ Константина Пор-
фирогенита и најстарија територијална организација, Зборник радова Ви-
зантолошког института 37, Београд: Византолошки институт САНУ, 1998.
Ћирковић 2004. Ћирковић, Сима, Срби међу европским народима, Београд:
Equlibrium, 2004.
Јиречек 1990. Јиречек, Константин, Историја Срба, књига I, Београд: Змај,
1990.
Ферјанчић 1989. Ферјанчић, Божидар, Србија и византијски свет у првој
половини XIII века (1204–1261), Зборник радова Византолошког института
27–28, Београд: Византолошки институт САНУ, 1989.
Ферјанчић 2000. Ферјанчић, Божидар, Стефан Немања у византијској по-
литици друге половине XII века, Међународни научни скуп Стефан Немања
– Свети Симеон Мироточиви, историја и предање, Београд: САНУ, 2000.
Историја 2000. Историја српског народа, књига I, 3. изд. Београд: Српска
књижевна задруга, 2000.
Максимовић 2000. Максимовић, Љубомир, Србија и методи управљања
Царством у XII веку, Међународни научни скуп Стефан Немања – Свети
Симеон Мироточиви, историја и предање, Београд: САНУ, 2000.
Пириватрић 1991. Пириватрић, Срђан, Прилог хронологији почетка Нема-

њине власти, Зборник радова Византолошког института 29–30, Београд: Ви-
зантолошки институт САНУ, 1991.
Благојевић 1996. Благојевић, Милош, Жупа Реке и „Дендра“ (ΔΕΝΔΡΑ) Јо-
вана Кинама, Зборник радова Византолошког института 35, Београд: Визан-
толошки институт САНУ, 1996.
Калић 1970. Калић, Јованка, Српско-византијски сукоб 1168. године, Збор-
ник Филозофског факултета XI-1, Београд: Филозофски факултет 1970.
Калић 2006. Калић, Јованка, Стефан Немања у модерној историографији,
Јованка Калић, Европа и Срби, средњи век, Београд: Историјски институт СА-
НУ, 2006.
Живковић 2000. Живковић, Тибор, Словени и Ромеји, Београд: Историјски
институт САНУ, 2000.
Зарковић 2007. Зарковић, Божидар, О јужним границама Србије у време
владавине Стефана Немање, Баштина, св. 23, Приштина–Лепосавић: Институт
за српску културу, 2007.
Зарковић 2002. Зарковић, Божидар, Хотачка метохија. Први хиландарски
посед у Србији, Лепосавић – Косовска Митровица: Институт за српску културу,
Филозофски факултет 2002.
Марјановић-Душанић 2000. Марјановић-Душанић, Смиља, Владарски зна-
ци Стефана Немање, Међународни научни скуп Стефан Немања – Свети
Симеон Мироточиви, историја и предање, Београд: САНУ, 2000.
Марјановић-Душанић 1991. Марјановић-Душанић, Смиља, Немањин на-
прсни крст. Из наше старе инсигнологије, Зборник Филозофског факултета
XVII-а, Београд: Филозофски факултет, 1991.
Dagron 1995. Dagron, Giles, Emperеur et prêtre, Ėtude sur le “césaropapisme”
byzantine, Paris 1995, 34.
Трифуновић 1986. Трифуновић, Ђорђе, Бјелогрлић, Весна, Брајовић, Ире-
на, Хиландарска оснивачка повеља Светога Симеона и Светога Саве, Осам
векова Студенице, Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цр-
кве, 1986.
ИЗВОРИ
Miklosich 2006. Miklosich, Franc, Monumenta Serbica spectantia historiam
Serbiae, Bosnae, Ragusii, – 3. изд, Београд: Српска школска књига, Филозофски
факултет, 2006.
Korablev 1915. Actes de Chilandar, deuxiéme partie. Actes slaves, publies par B.
Korablev, Византийский временик XIX, С. Петербург 1915.
Свети Сава 1998. Свети Сава, Сабрана дела, приредио и превео Томислав
Јовановић, Београд: Српска књижевна задруга, 1998.
Првовенчани 1999. Стефан Првовенчани, Сабрана дела, предговор, превод

дела и коментари др Љиљана Јухас-Георгиевска, издање на српскословенском
др Томислав Јовановић, Београд: Српска књижевна задруга, 1999.
Византијски извори II 2007. Византијски извори за историју народа Југо-
славије, том II, – 2. изд, Београд: Византолошки институт САНУ, 2007.
Византијски извори IV 2007. Византијски извори за историју народа Југо-
славије, том IV, – 2. изд, Београд: Византолошки институт САНУ, 2007.
Božidar Zarković
SERBIANBYZANTINE PERVASIONS IN THE AREA OF KOSOVO

AND METOHIA IN THE ERA OF STEFAN NEMANJA
Summary
During the common life listed for many centuries, Serbs and Byzantines ef-
fected mutual influences. They had started with the immigrations of Serbs and were
developed together with the development of mutual relationships. These influences
were of different character, intensity and extent depending on the time they hap-
pened in. One of the most important periods of the Serbian Medieval history is the
reign of Stefan Nemanja. This period, which some historians call „a Byzantine era
of the Serbian history“, represents a turning point either in political or in cultural
sense. At the beginning of that era the battle of Pantin happened and determined
a further course of Serbian history, and it is also a symbolic battle with which Ser-
bian people entered a „general history of salvation“ and Byzantine world as well.
The battle happened in Kosovo polje which will become the centre of Serbian state
and holder of the further Serbian-Byzantine pervasions. As a final act of pervasion
created in the era of Stefan Nemanja is the formation of the first Hilandar property
and issue of the Chart regarding that act. Around that property as a core other
monastery`s properties will appear which will have called the whole area by Greek
name Metohia.
Key words: Serbs, Byzantines, Stefan Nemanja, Kosovo Polje, Battle of Pantin.
УДК 321.17.272(497.11)
Мирјана Стефановски
ЛЕСТВИЦА ВЛАДАРСКОГ ПОДВИГА: СВЕТИ СИМЕОН  СВЕТИ

КНЕЗ ЛАЗАР
Сагледавајући повест свог доба на плану провиденцијалног тока историје,

хагиографски списи о светом Симеону и светом кнезу Лазару изналазе сми-
сао судбинских граничника српске историје, раскривајући њихово место и
значење у једном вишем поретку ствари. Светитељски лик владара који је по-
стао грађанин Вишњег Јерусалима схваћен је као „светилник“ који просвећује
отачаство, разгонећи мрак греха и незнања, и као лествица на путу спасења
која народ усмерава у правцу усавршавања врлине. Владарским подвигом
светога кнеза бива потврђено неопозиво важење моралних закона који као
темељне норме владају и током историје и одређују прави, коначни исход по-
весног збивања.
Кључне речи: светитељски култ, свети кнез, владарске дужности.
Сагледавајући повест свог доба на плану провиденцијалног тока историје,

хагиографски списи о светом Симеону и светом кнезу Лазару изналазе сми-
сао судбинских граничника српске историје, раскривајући њихово место и
значење у једном вишем поретку ствари.
I
У књижевности је рано уочено да темељна идеја о земаљској власти као
изразу божанске милости и старања за пали људски род, формулисана у осни-
вачкој Хиландарској повељи,1 прожима све житијне текстове о Стефану Не-
мањи.2 У ктиторском Житију светог Симеона свети Сава понавља мисао из
1
Хиландарска повеља Стефана Немање (1199), Списи св. Саве, изд. В. Ћоровић, Београд –
Ср. Карловци, 1928, стр. 1–4 (превод Л. Мирковића: Списи светога Саве и Стевана Првовен-
чанога, Београд, 1939, стр. 25–28).
2
Вид. В. Ћоровић, Међусобни одношај биографија Стефана Немање, Светосавски зборник,
књ. I, Расправе, Београд, 1936, стр. 4–5; Љ. Јухас-Георгиевска. Стефан Првовенчани, Сабрани
списи, Београд 1988, предговор, стр. 16–18, 38–40.
Хиландарске повеље, како је Бог који је установио све земаљске власти, по

својој неизмерној милости и човекољубљу, не желећи погибељ људи и управ-
љајући их на боље, поставио Стефана Немању за великог жупана.3 Прови-
денцијални карактер владања такође наглашава Стефан Првовенчани у уводу
Житија светог Симеона: да би божанском милошћу подржао земаљску
природу човека склону греху и преступу, Бог је и Стефана Немању уздигао на
власт као једног од својих изабраника међу земаљским господарима.4
Мудрост божанске промисли огледа се, по Доментијану, у томе што Божји
изабраници као инструмент божанског старања о свету служе Богу преподо-
бијем и правдом.5 Управо јер се свет разумева као простор у коме су услед
греховности људске природе неизбежне неправде и преступљења закона,6
суштина владања исказује се у служењу Богу остварењем правде. Служба Бо-
гу преподобијем и правдом за Доментијана је темељно одређење узорне Нема-
њине владавине.7
Појам преподобија темељни је појам хришћанске етике. Суштински за-
датак човека јесте да у себи васпостави божански лик по коме је саздан, сти-
цањем врлина човекољубља, доброте, мудрости, праведности и самилости
које су битна одлика божанског. У житијној књижевности зато се вазда нагла-
шавају Немањине владалачке врлине по којима је био достојан власти. Свети
Сава особито узноси врлину мудрости. Поуку Немањину упућену синовима
приликом одрицања од власти и последњу поуку коју је пред смрт отац изрекао
сину, свети Сава саставио је највећма парафразирајући изреке Прича Соло-
монових. У сведеном приказу, смисао је да обична људска разборитост далеко
заостаје иза мудрости до које се достиже једино спознајом божанске прему-
дрости. Пут ка истинској мудрости води преко разумевања божанског закона
који учи ономе што је право и кроз чињење добрих дела и праведне трудове.
Мудрост је та која води остварењу правде и мира и по томе је највећа драго-
ценост и извор блаженства. „Из уста њезиних излази правда, а закон и милост
носи на језику. Путеви њезини су путеви добри, и све стазе њезине су у ми-
ру.“8
3
Живот светога Симеона Немање, Списи св. Саве, изд. В. Ћоровић, стр. 151 (превод Л. Мир-
ковића: Списи светога Саве и Стефана Првовенчанога, стр. 109).
4
Житије Симеона Немање од Стефана Првовенчаног, изд. В. Ћоровић, Светосавски збор-
ник, књ. II, Извори, Београд, 1939, стр. 15–17 (превод: Љ. Јухас-Георгиевске: Стефан Првовен-
чани, Сабрани списи (даље: Стефан Првовенчани), стр. 63–64)).
5
Живот светога Симеуна и светога Саве од Доментијана, изд. Ђ. Даничић, Београд, 1865,
стр. 2–3 (превод Л. Мирковића: Доментијан, Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона,
изд. Р. Маринковић, Београд, 1988. (даље: Доментијан), стр. 238)).
6
Доментијан, стр. 307.
7
Доментијан, стр. 238, 240, 261, 264.
8
Списи светога Саве, стр. 116–117, 125–126.
Мирјана Стефановски: Лествица владарског подвига: ... 77
Уз хришћанске врлине смерности и кротости, управо је врлина правед-

ности учинила Немању достојним владања.9 У хришћанској етици праведност
је неразлучно слубљена са самилошћу. Доброта и милосрђе као владалачке
врлине које оплемењују правду у житијима светог Симеона осликане су према
јеванђеоском идеалу подражавања Христа. Заштита ништих, милосрђе убо-
гима, старање о слабима и заступање немоћних, дужности су христообразног
владања које је Немања усрдно испуњавао.10 Јеванђеоске врлине чистоте и
кротости, уздржавања од сваког греха и страсти, саображене монашком иде-
алу, крунисане су смерношћу владара који познаје властите слабости и зна
немоћ земаљских господара спрам свемоћи божанске милости.11
Кроз приказ Немањиног сукоба са браћом обрађена је тема унутрашњег
раздора у држави. За Немањине животописце то није приповест о сукобу око
власти; то је повест драматичног сукоба непомирљивих поларности – сукоба
између добра и зла, врлине и порока, правде и неправде, кротости и насиља,
побожности и безакоња. Браћа Немањина представљена су као оличења оно-
га што је зло: они су грешници и безаконици, силници које надахњују гнев,
завист и мржња и који не презају од преваре и насиља. Наспрам њих Немања
се одликује врлинама чистоте и побожности, смерности, праведности и муд-
рости, и дело је Божје промисли и божанске мудрости да кроз његову победу
добро тријумфује над злом.12 Немањино освајање власти има суштинско
етичко оправдање одстрањењем раздора и обједињавањем државних области,
чиме је остварен унутрашњи мир у држави, и то мир правде. Моралним опра-
вдањем једнако се утврђују и његове победе у спољним ратовима и терито-
ријална освајања. Непријатељ је безумни разоритељ мира, рат је одбрана
државе од погибељи, а распростирање земље отачаства праведна је одмазда
незајажљивом силнику. Победоносни ратник наоружан крсним знамењем и
упоређен са Мојсијем, Немања је повратио Диоклитију и Далмацију, „праву
дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ“.13
Славу „апостола отачаства“ Немања је задобио искоренивши јеретичка
учења, идолопоклонство и отпадништво. „Ујаснивши умове“ и показавши
истину, одстранио је из државе безверје и преступљења закона Божјег, мрске
грехе, превару, заблуду и безумље. Истинским учењем осветио је земљу и сав
народ објединио у једно тело, сабравши све људе свог отачаства, „мале и ве-
лике, робове и слободне, младе и старе, богате и убоге,“ у једној светој сабор-
ној и апостолској цркви.14 Просветитељ народа, бранитељ вере и заштитник
цркве, градњом храмова и манастира Немања се „подвизавао за небесно и
9
Стефан Првовенчани, стр. 67.
10
Доментијан, стр. 258–259; Списи светога Саве, стр. 110; Стефан Првовенчани, стр. 97.
11
12
Стефан Првовенчани, стр. 65–70; Доментијан, стр. 241–244, 248–252.
13
Стефан Првовенчани, стр. 72–73; Доментијан, стр. 253–254.
14
Доментијан, стр. 259–262, 265; Стефан Првовенчани, стр. 70–72, 81–82, 95–96.
разумно“, испуњујући врлином побожности највишу дужност хришћанског

владаоца.15 Поучавајући врлим животом и добрим делима, васпитавао је на-
род за живот у врлини, па и попут праведног Јосифа „кнезове своје научи
разумно и старце умудри“.16 Обновивши свој народ животом у врлини и по-
божности, као узорни владалац засновао је државу на етичким постулатима и
духовним вредностима.
Слика узорне владавине представљена је науком о владању који је Немања
пренео наследнику престола: да се управља сваком правдом и утврђује сва-
ким добрим законом, зарад живота у побожности и врлини, у љубави и у
миру и тишини.17 Творење добра, чињење милости, старање о црквама, утвр-
ђивање законом, да би се достигао живот у врлини и спокојству мира – сведена
је поука о владарским дужностима.18 Владарска служба пастирског старања о
држави и народу испуњава се врлинама побожности и мудрости које свагда
упућују на оно што је право. Мудра владавина утврђује правду ваљаним зако-
нима употпуњеним и облагорођеним милошћу, остварује мир и напредовање
у добру.19
Одбраном земље од спољних погибељи и одстрањењем раздора, буна и
метежа унутар државе постиже се стање спокојства државног живота. Спољни
мир на границама и јавни или политички мир, унутрашња слога у држави,
као стање безметежности и реда означено је у нашим средњевековним изво-
рима изразом тишина. Појмом мир означава се, пак, склад поретка правде и
моралног живота. Мир и тишина као идеал државног живота утврђен је у
хришћанској политичкој мисли ауторитетом учења апостола Павла: „За ца-
реве и све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој по-
божности и поштењу“ (1. Тим. 2, 2). Свети Сава казује како је владарским
подвизима Немањиним достигнуто то идеално стање владавине – мир и
тишина, јер је сачувао државу „у моћи и снази непобедно и неповређено са
свих страна“ и усавршавајући све у побожности и врлини.20
Водећи подложне ка моралном животу истинске побожности и усаврша-
вањем врлине народа упућујући на пут спасења, Немањина узорна владавина
остварује и онај највиши, сотериолошки смисао владања. Својом идеалном
владавином Немања постаје делатник божанског плана спасења и по томе у
житијним текстовима бива уподобљен самом Христу. Као што је Христос све
народе сакупио под једну власт и веру, тако је Немања „сакупилац пропалих
15
16
Стефан Првовенчани, стр. 67; Доментијан, стр. 248, 253, 270.
17
18
Хиландарска повеља Стефана Првовенчаног (1200–1202), Стефан Првовенчани, Сабра-
ни списи, стр. 57; Стефан Првовенчани, стр. 87.
19
Списи светога Саве, стр. 116–118.
20
Списи светога Саве, стр. 110–112. О миру и тишини као књижевном топосу идеалног
стања владавине видети: С. Хафнер, Српски средњи век, Београд – Нови Сад, 2001, стр. 41, 92.
земаља отачаства“. Попут Христа који расточену децу Божју сабра у једну
цркву, и Немања „пропале стече и расточене сабра“, објединивши свој народ
у истој вери и једној цркви, „јер његова добра вера беше у спрези са влашћу“.
И као што је Христос обновио палу људску природу искварену грехом, и
Немања је, одагнавши мрак незнања и исцељујући болести злонаравља и
греха, обновио народ животом у побожности и врлини.21
Заснована на етичким постулатима и духовним вредностима и обједињена
у моралном јединству, српска је држава у узорном поретку добила своје
трајно утемељење. Сотериолошки смисао државне власти дао јој је и највише
оправдање. Речима светог Саве, земаљском владавином Немања је „оправдао
царство своје“22 и наследницима на престолу српске земље утврдио темељну
норму владања – да се њихова власт вреднује божанским мерилом и само тим
највишим критеријумом просуђивана, бива оправдана.23
II
У прославним текстовима установљавања светитељског култа – Савиној
служби и пространом житију од Стефана Првовенчаног – мотив лествице
духовног успињања кључан је за расветљавање лика светог Симеона. Пред-
става лествице која узводи до неба из виђења библијског пророка Јакова
(1. Мојс. 28, 12–13) утицајем знаменитог дела Јована Лествичника на мана-
стирску духовност и уопште, српску средњовековну културу, чест је мотив у
књижевности, а нарочито у духовном песништву.24 У делу великог учитеља
православног монаштва она симболизује идеју ступњевитог уздизања ка ду-
ховном савршенству човека – савршенству врлине и спознаје.25 За Јована
Лествичника, оданог традицији древног источног монаштва, пут освајања
врлине такође је и метод сазнања истине.26 До савршене спознаје узрока сва-
ког добра, колико је то смртницима достижно, уздиже се ступњевито, преко
знања којим се непогрешиво разликује добро од зла, као и истинско добро
од привидног.27 То исправно расуђивање о томе шта је добро неразлучно је
од чињења добра, па је и ступањ сазнања сразмеран достигнутом ступњу на
лествици врлина.28
21
Стефан Првовенчани, стр. 64, 67, 95–96; Доментијан, стр. 240, 259, 285.
22
Списи светога Саве, стр. 123.
23
24
Богдановић Д., Јован Лествичник у византијској и старој српској књижевности, Београд,
1968, стр. 175–196.
25
Свети Јован Лествичник, Лествица, прев. Д. Богдановић, Београд, 1963, XXVII, 1005;
XXX, 1160–1161.
26
Вид. Д. Богдановић, Јован Лествичник у византијској и старој српској књижевности,
стр. 34, 62; В. Татакис, Историја византијске филозофије, Никшић, 1996, стр. 62–66.
27
Лествица, XXVI, 1013; ХХХ, 1153.
28
Лествица, XXVIII, 1137; ХХХ, 1157.
Немањино одрицање од власти и примање монашког чина, схваћено као

одрицање од пролазних и привидних добара, од онога што је трошно и земно,
зарад вечног добра и праве истине,29 представљало је уздизање на виши ступањ
лествице духовног усавршавања на путу спасења.30 Животописи владаоца,
светог оснивача државе, житија светог Симеона тек уопштено посежу за
хагиографским топосима монашке аскетике. Но, оно што се вазда понавља, то
је савршеније испуњавање јеванђеоских заповести чистим, безгрешним
животом и чињењем добра, потпуна преданост духовним вредностима и умно
уздизање.31 У једном згуснутом исказу Доментијан казује како је монах Симе-
он обновио у себи божански лик просвећујући се мудрошћу Откровења,
очистивши душу добрим делима, гледајући умним очима вечну светлост,
украсивши обичаје јеванђеоским заповестима, исправивши нарав апостолским
учењем и управљајући се по Божјој истини.32
Средишње одређење монашког лика светог Симеона јесте христообразност
– саображавање Христу.33 Схватање о пореклу државне власти и сотериолошки
смисао владања опредељују природу владалачке власти – то је служба која се
остварује подражавањем божанског извора власти и испуњава последовањем
Христу улогом у божанском плану спасења. Изврсном врлином и савршеном
мудрошћу уподобљен Христу, свети Симеон монашким подвигом задобија
својства учитељства и просветитељства, одлике битне за суделовање у божан-
ској икономији спасења. Узвисивши се ка највишим ступњевима лествице
врлина и спознаје, земаљски владар постао је у монаштву духовни отац и
пастир идеалне заједнице коју је саздао у Хиландару.34 То је заједница која
остварује јединство узорног живота у побожности и врлини, заснована на
савршеној мудрости, на божанском закону и правди,35 где влада непомућено
спокојство мира и тишине.36 Метафором рајске ливаде и мотивом мира и
тишине као идеалног стања друштва, животописци светог Симеона указују
на манастирску заједницу живота у свези љубави као остварење савршенијег
одраза Небеског царства, којем је и земаљска држава позвана да се саобрази.
29
Доментијан, стр. 258, 267; Стефан Првовенчани, стр. 84.
30
31
Доментијан, стр. 271, 273, 280, 289–290, 293, 318; Стефан Првовенчани, стр. 84–85.
32
33
Вид. Д. Поповић, Српски владарски гроб у средњем веку, Београд, 1992, стр. 169–170;
С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, Београд, 1997, стр. 275–276, 278;
Д. Поповић, Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији,
Београд, 2006, стр. 57–59.
34
Монах Симеон као узорни духовни отац приказан је у Савином Житију светог Симеона
(Списи светога Саве, стр. 123–126). И по Стефану Првовенчаном, он будно бдије над монашким
исправљањем и ослобођењем уза греховних и као предводник и васпитач установљава правило
исправног живљења, утирући пут спасења и предводећи у вечни живот (Стефан Првовенчани,
стр. 97).
35
Доментијан, стр. 280; Списи светога Саве, стр. 126.
36
Као утемељитељ српске државе, свети Симеон и у монаштву наставља и

довршава своје владарско дело. Држави коју је у земаљској владавини засновао
ваљаним поретком и објединио у једно морално тело, он на Светој гори
изграђује један вишњи град као „истинито прибежиште“ којим јој „ужеже
светилник“ обновљења. То је град чијем савршенијем поретку и вишим на-
челима владања и послушности треба да се саобрази његово земаљско ота-
частво. Он оличава остварене идеале живота достижног у земаљском друштву
које и држава свагда треба да тежи да остварује: свезу љубави, начело служења,
постулате истине и правде, захтеве моралног усавршавања и усвајања духов-
них вредности. Монашким подвигом у последовању Христу свети Симеон је
неимар идеалног модела земаљског града у чијем савршенијем устројству
држава добија своју норму и мерило.
Прославну Службу светом Симеону свети Сава почиње похвалом да „на-
ђе добру лествицу којом узводи на висину… у своме отачаству показа пут
онима који царују“.37 Као поуку свештенству и онима који врше власт До-
ментијан преноси слово које је свети Сава изговорио на државном сабору
након мироточења Симеонових моштију у Студеници. Они којима је позив да
управљају и да се старају о народу позивају се да последују светом Симеону
„добрим подвигом и чистом вером и преочишћеним душама и неоскврним
телима и непорочним умовима и преосвећеним савестима, свагда носећи
чисту мисао… чистећи се од свакога греха и изобилујући у сваком добром
делу… и уздржавајући се од сваког зла“.38 Владарски подвиг светог Симеона
постављен је тако као идеални образац владања, али и као пут саборног спа-
сења.
У идеалном лику владаоца стичу се истовремено и норма владања и канон
спасења. И за сав свој народ свети Симеон је лествица „која узводи под небеске
кровове и усељава у ливаду духовну“.39 Истинити узор, показујући собом и
упућујући све, обновивши у себи зрак божанске светлости, он просвећује
читаво отачаство, обнављајући заспале у греху и остареле у незнању, да Го-
споду „спреми народ савршен“.40 Мотив лествице Доментијан надограђује
поређењем Немање са старозаветним патријархом Јаковом, у коме ће свети
Симеон постати нови Израиљ, а његов народ „узраставши назваће се изабрање
Божје“.41 Тиме је одређена и истинска сврха државног живота – савршен или
37
38
39
40
Доментијан, стр. 292, 313. Уп. С. Марјановић-Душанић, Свети краљ. Култ Стефана
Дечанског, Београд, 2007, стр. 100–102, 115–116.
41
Доментијан, стр. 275. О појмовима савршеног и изабраног народа у Доментијановом
делу видети: М. Благојевић, „Срби – изабрани народ. О националним и државним интересима
у делима Доментијана“, Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, Београд,
2004, стр. 119–122.
изабрани народ. Остварење те етичке сврхе државе лежи у васпитном позиву.

Суштински задатак земаљске владавине тако постаје васпитавање народа за-
рад уздизања ка савршенијем животу у врлини и побожности и стално напре-
довање ка вишим ступњевима моралног и духовног преображаја. На испуњењу
тог највишег циља почива оправдање државне власти.
И светитељско прослављање Симеоново има битна обележја националног
и државног култа. Поред суштинског јеванђеоског сотериолошког смисла упо-
добљења Христу, истинском владару, живот Немањин, одражен у библијском
огледалу, бива расветљен и у основној паралели са богоизабраним праоцем
Израиља. Пренос Симеонових моштију у Студеницу свети Сава пореди са
преносом тела Јаковљевог из Египта у обећану земљу.42 Мистичко присуство
правог творца државе у својим светим моштима, чији је пренос био изазван
погибељним раздором у држави, када „оскврни се земља наша нашим беза-
коњима, и постаде убијена крвљу“, када сабрано разграбише и „опустеше
отачаство светога“, схваћено је као залога слоге у држави.43 Сабирање великог
збора у прослављању мироточења моштију светог оснивача државе, који
као други Израиљ би пренесен у своју земљу, као саборно окупљање „све
државе“, имало је ванредно значење националног обједињавања, изражено и у
новом Симеоновом атрибуту „савршени отац свога отачаства“.44 Понављање
библијског обрасца у лику другог Израиља означило је и тријумфално ступа-
ње српског народа као новог изабрања Божјег у божанском промисли вођен
јединствени ток свете историје.45
Грађен по узору на светитељски лик Димитрија Солунског као победоносног
отачаствољубца,46 свети Симеон постаје „умни град свога отачаства“.47 Већ
победоносно знамење Немањино – часни крст, који је са Свете горе послао
свом наследнику на престолу да му буде „чувар и утврђење“ у борби против
видљивих и невидљивих непријатеља, против насиља, зла, неправди и греха, а
српској земљи „тврдо уточиште и стена“ и залога спокојства мира и тишине,48
указало је на одлике и светитељског лика Симеоновог. И свети Симеон свагда
„подржава крепким дланом своје отачаство“ које у погибељима ратова и буна
помаже и чува и ограђује га од сваког зла, исцељујући грехе и прогонећи опаке
страсти, безакоње и неправду. Небески заступник отачаственог стада – то је
лик националног светитеља који будно бдије над добром државе и народа.49
42
43
44
Доментијан, стр. 314–315, 317; Списи светога Саве, стр. 133.
45
Уп. С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, стр. 191–194; Д. Поповић,
Под окриљем светости, стр. 68, 72.
46
Д. Поповић, Под окриљем светости, стр. 59–60; С. Марјановић-Душанић, Свети краљ,
стр. 107–114.
47
Стефан Првовенчани, стр. 93, 97.
48
49
Стефан Првовенчани, стр. 92–94, 96–97, 99–100.
Мошти светитеља, који су по учењу светог Јована Дамаскина у заједници

с Богом „благодаћу постали оно што је Он по природи“, као дар божанске силе
и милости светим миром изливају „спасоносне изворе“.50 И мошти светог
Симеона јавиле су се као „светило отачаства“, да би се њиме просветлили
сви крајеви српске земље и народ у великом сабрању био приведен спасењу.51
Симеонове мошти свети Сава прославља као „храм свети“.52 По Јовану
Дамаскину мошти светитеља су живи храмови и станишта Божја, те свети
Симеон као „грађанин Вишњег Јерусалима“,53 духовно присутан у својим
моштима освећује земаљско отачаство, које тим мистичким присуством
збора светих и само добија ауру светости. Српска држава у студеничком
храму светог Симеона задобија мистичко отеловљење Вишњег Јерусалима и
тиме највишу посвету и сакрално утемељење.54
III
У упитаности о значењу косовског страдања у погибељном времену ра-
спада државе и турске најезде, српска култура у стваралачком замаху за свега
неколико година ствара заокружен круг култних текстова о светом кнезу Ла-
зару, у којима прави смисао трагичне стварности бива раскривен у целовитој
и идејно довршеној слици Лазаревог косовског подвига.55 Потресно сведочење
о страхотама доживљеног страдања језгровитим исказом преноси непознати
монах раваничке обитељи: побожни витезови посечени „као на жетви кла-
сови“, бојно поље „као језеро неко проливањем крви обагрено“; најезда без-
божника која се по свој земљи просула попут пошасти, обесвећене и попаљене
цркве, тела побијених монаха положена за храну птицама и зверима, народ
свирепо клан и робљен, мајке и деца, сестре и браћа раздвајани и распро-
давани.56 Пред драматичним искушењима савремени нараштај окреће се
духовном исходишту властите културе, да кроз баштињене темељне вредности
изнова потврди своје морално биће и као залогу народног опстанка посведочи
верност изворном духовном опредељењу. Отуда су и текстови који граде нови
култ светог кнеза мученика, премда потекли од различитих аутора – патријарха
Данила Трећег, непознатих монаха манастира Раванице, Стефана Лазаревића
50
„Тачно изложење православне вере“ од светог Јована Дамаскина, Свети Јован Дамаскин,
Источник знања, прев. С. Јакшић, Никшић, 1997, стр. 323–324.
51
Стефан Првовенчани, стр. 88; Доментијан, стр. 310, 316–317; Списи светога Саве,
стр. 146.
52
53
54
Поповић Д., Под окриљем светости, стр. 70–73.
55
Вид. Ф. Кемпфер, „Почетак култа кнеза Лазара“, О кнезу Лазару, Зборник радова, Београд,
1975, стр. 265–267; Р. Маринковић, Светородна господа српска, Београд, 1998, стр. 266–267.
56
Слово о кнезу Лазару, изд. А. Вукомановић, „О кнезу Лазару“, Гласник ДСС, XI, 1859, стр.
108–118 (цитат наведен према преводу у: Списи о Косову, пр. М. Грковић, Београд, 1993, стр.
133–134).
или племените Јефимије – сви проникнути истом мишљу и обједињени је-

динственом идејом о врхунском подвигу идеалног владара.
Слика владарског подвига кнеза Лазара дата је као целовита и довршена
већ у једном од најранијих култних списа – синаксарском Житију светога
кнеза Лазара. Племенитог порекла, Лазар се уздигао својим врлинама на дво-
ру цара Стефана Душана и оженио царевом сродницом од корена првог срп-
ског владара светог Симеона Немање, да би „промислом и добротом Божијом,
због кротости и правичности и врлине и добре нарави“ био узведен на српски
престо.57 Сведеним казивањем истакнути су битни моменти владарског по-
звања: изданак ваљаног корена, достојност владања постигнута напредовањем
у врлинама, извор власти у божанском старању и доброти. Везивање кнеза
Лазара за светородну лозу Немањића израз је очувања духовног наслеђа и
свесног опредељења за оне високе идеале и вредности отеловљене у лику
светог оснивача државе. То баштињење и усвајање духовних одлика патријарх
Данило III подвлачи казивањем како су отац Лазарев Прибац и цар Стефан
Душан, истоветни ликом и врлинама, свезом љубави постали „као да су једна
душа у два тела“. Од ране младости кнез Лазар, пак, био је украшен добрим
делима и врлинама племенитости, мудрости, кротости и храбрости, вазда
напредујући у изврсности. Цар, који је по Лазаревом узвисивању врлинама
изнад свих разабрао да ће једном владати српским земљама, имао га је „као
приснога сина свога“, поверавао му владарске послове и поучавао га умећу
владања.58 Достојност владања и божанска милост као основа власти потвр-
ђени су и духовним усвојењем светој лози Немањића.59
Косовско страдање у средишту је култних списа о кнезу Лазару, компоно-
ваних угледањем на мартирије око јединственог подвига мучеништва. Схва-
ћена као достизање претходног ступња уздизања на лествици врлина ка том
врхунском подвигу, дела кнежеве владарске врлине представљена су посве
сведено, низањем топоса узорне хришћанске владавине устаљених у живото-
писима владара лозе Немањића, којима су се они саображавали идеалном ли-
ку родоначелника и оснивача државе.
Према казивању писца кнежевог житија, био је он милостив и праведни
судија, „и не бијаше као онај што влада, већ као отац што своја чеда пази
и васпитава“. Милосрдан и дарежљив према свима, отпаднуте је штитио,
туђине прихватао, слабима спокојство пружао. Старањем о црквама, њиховим
подизањем, обнављањем и даривањем, испуњавао је основне дужности хри-
шћанског владаоца. Нарочито се издваја подвиг градње Раванице и кнежева
брига о устројству узорне духовне заједнице сабране у новој лаври, зарад
57
Житије светога кнеза Лазара, изд. С. Новаковић, „Нешто о кнезу Лазару“, Гласник СУД,
XXI, 1867, стр. 162–164 (наведено према преводу у: Списи о Косову, стр. 121).
58
Повесно слово о кнезу Лазару, изд. В. Ћоровић, „Силуан и Данило II, српски писци XIV
и XV века“, Глас СКА, 136, 1929, стр. 83–103 (наведено према преводу у: Из наше књижевности
феудалног доба, пр. Д. Павловић и Р. Маринковић, Сарајево, 1959, стр. 150–151).
59
Уп. Ф. Кемпфер, Почетак култа кнеза Лазара, стр. 268–269.
утврђења и врлина побожног народа свога отачаства.60 Лапидарним стилом

слова уклесаног у мермеру, деспот Стефан Лазаревић низањем одлика врли-
не слика владарски лик светога кнеза: „побожности непоколебими стуб, бо-
гопознања пучина и мудрости дубина, огњени ум и заштитник странаца, хра-
нитељ гладних и смиловање ништих, невољних помиловање и утешитељ, који
воли све што Христос хоће“.61 У похвалном слову непознатог аутора кнежев
владарски позив да се стара о црквама и штити народ, да исцељује све страсти
и грехе и отачаство своје управља ка спокојном пристаништу, означен је
познатим метафорама стуба побожности, пастира, лекара и крманоша,62
којима је у хришћанској књижевности означавано и световно и духовно
вођство. Подражавањем божанских врлина и познањем божанске мудрости,
кнез Лазар је остварио немањићки владарски идеал уподобљења Христу.
Сјајним реторским умећем, плач кнегиње Милице над мртвим телом Ла-
заревим патријарх Данило III крунисао је јављањем кнежевим, када Лазар,
овенчан мученичким венцем, позива на непоколебљиву храброст и моралну
узвишеност у страдању и патњи, на духовну постојаност засновану на спознаји
праведности и доброте божанске промисли, једног вишег поретка ствари. Из
спознаје највиших вредности потекла је и његова свесна и вољна одлука о
пристајању на смрт, унапред знану и прихваћену: „Видех доње бојеве и избро-
јах горње почасти, видех мачеве и помишљах на горње венце. Очекивах смрт
и на бесмртност помишљах.“63
Патријарх раније казује како је у беседи пред битку кнез позвао своје
ратнике на подвиг страдања за веру и отачаство, зарад вечног добра: „Назовимо
се војницима Христовим, страдалницима побожности, упишимо се у књиге
живота.“64 Непознати писац кнежевог Житија наглашава да ово прихватање
смрти потиче из безусловне воље да се страдањем изврши налог етичке дуж-
ности. „Смрћу дужности послужимо“ – речи су кнеза Лазара у беседи рат-
ницима.65 Збор ратника, пак, „које роди и одгаји српска земља као прекрасне
изданке“, без колебања пристаје да пође у смрт као дело „нужно и часно“. Ка-
нон дужности, израз дубоке етичности хришћанског поимања живота, по-
сведочен саборном одлуком свих ратника, исказује се тако као плод васпитања
60
Житије светога кнеза Лазара, стр. 121–123.
61
Натпис на мраморном стубу на Косову пољу, Деспот Стефан Лазаревић, Књижевни
радови, пр. Ђ. Трифуновић, Београд, 1979, стр. 145–146 (превод, стр. 158–160).
62
Похвално слово о кнезу Лазару, изд. Ђ. Даничић, „Похвала кнезу Лазару“, Гласник ДСС,
XIII, 1861, стр. 358–368 (наведено према преводу у: Списи о Косову, стр. 110–111). У погледу
претпоставки о могућем ауторству видети: Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи о
кнезу Лазару и Косовском боју, Крушевац, 1968, стр. 259–264; М. Кашанин, Српска књижевност
у средњем веку, Београд, 1975, стр. 354–355; Д. Богдановић, Стара српска књижевност, Београд,
1991, стр. 170.
63
Повесно слово о кнезу Лазару, стр. 156.
64
Исто, стр. 152.
65
Житије светога кнеза Лазара, стр. 123.
за врлину које прожима сав народ српске земље. Зато су и врли ратници, како
истиче патријарх Данило, свесни да ће извршењем етичке дужности потом
другима у отачаству бити „живописан узор“.66
Да у корену спремности на жртву тога поколења лежи драгоцена баштина
моралних и духовних вредности, наслеђених идеала које оно усваја и потвр-
ђује, указује и кнежево пролошко житије непознатог монаха манастира Рава-
нице. У молитви на бојном пољу, свети оснивачи државе и цркве Симеон и
Сава за кнеза Лазара су тврди јемци који га укрепљују и ограђују, и он се моли
да се „не разори завет“ Божји по њима дат српском народу.67 Немањићки
владарски идеал уподобљења Христу, ступњевитим уздизањем на лествици
врлина ка савршеном животу преподобних, у чину свесног и вољног жртво-
вања кнеза Лазара добија свој врхунски израз. Позиву кнежевом да страдањем
за веру и отачаство „смрћу живот искупимо“68 одговара хор ратника: „Умре-
ћемо да увек живи будемо. Принећемо себе Богу као живу жртву… у подвигу,
крвљу својом.“69 Косовско опредељење по томе представља највиши подвиг
саображавања Христу последовањем у страдању и искупитељској жртви која
понавља икономију спасења. Сотериолошки смисао владања чином жртвовања
за спасење народа бива до краја испуњен.
Погибију кнеза Лазара и косовских ратника култни списи приказују као
мученичку смрт која класичним обележјима мартирија подражава Христово
страдање, увек сведочено и понављано кроз страдалничку смрт хришћанских
мученика. Тако и „подражатељ Христу“ и „нови мученик Лазар“ са мноштвом
својих ратника „приведен би… као овце на заклање“.70 И управо том страда-
лничком смрћу пораз бива преображен у тријумф. Овенчани у крви задоби-
јеним мученичким венцем, тријумфалном ознаком победника античког агона
која је рано била преузета у књижевности мартирија, српски ратници на Ко-
сову „светлу победу показаше“.71 Сагледана на плану апсолутних, вечних
вредности, трагедија косовског пораза преображена је у тријумф вере и по-
беду моралног и духовног начела.
66
Повесно слово о кнезу Лазару, стр. 152–153.
67
Пролошко житије кнеза Лазара, изд. Д. Радојичић, „Похвала кнезу Лазару са стиховима“,
Историјски часопис, V – 22, 1955, стр. 251–253 (наведено према преводу у: Списи о Косову,
стр. 128).
68
Житије светога кнеза Лазара, стр. 123–124.
69
Повесно слово о кнезу Лазару, стр. 153. Уп. Ђ. Трифуновић, „Косовско страдање и небеско
царство“, О кнезу Лазару, Зборник радова, стр. 260–262. О стилској форми и садржинској поду-
дарности кнежеве беседе и хора ратника видети: Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи
о кнезу Лазару и Косовском боју, стр. 338–346, 350–351.
70
Житије светога кнеза Лазара, стр. 124. Вид. С. Марјановић-Душанић, Династија и
светост у доба породице Лазаревић: стари узори и нови модели, ЗРВИ, XLIII, 2006, стр. 79–81.
71
Пролошко житије кнеза Лазара, стр. 128–129. Вид. Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни
списи о кнезу Лазару и Косовском боју, стр. 366–371; Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић. Исто-
рија, култ, предање, Београд, 2001, стр. 248–249.
Култне списе о кнезу Лазару прожима особено, снажно национално од-

ређење. Упечатљив израз даје му патријарх Данило III, откривајући у истом
судбинском избору косовских ратника јединствен колективни идентитет.
„Ми смо налик на једно људско биће – речи су хора ратника – и гроб нека нам
један буде, и једно поље пут нашу са костима нека узме, да би нас едемска села
у сјају дочекала.“72 Заточници истих идеала, сједињени у опредељењу за исте
духовне вредности, као једно морално биће проникнути једном дужношћу
и једном вољом, они оличавају трајно јединство народа. Косовски ратници
заједно са светим кнезом прослављају се новим култом. Они су богоизабрани
пук прибројан небеским зборовима мученика, сабор који је кнез Лазар
„као некада Исус Навин људе у земљу обећану“ привео Христу у Вишњи Је-
русалим.73 Њихово страдање и искупитељска жртва тако постају залога са-
борног спасења читавог народа.
И светитељски лик кнеза Лазара има изразито обележје националног
светитеља. Попут моштију светог Симеона, и Лазареве мошти озарују свет-
лошћу, ограђујући отачаство од таме безверја и зла. Владарске одлике и све-
титељски атрибути кнеза Лазара сливају се у прослављању, са готово непри-
метним прелазом са земаљског на небески план. Као заступник српског народа
сједињеног у једно саборно тело, свети кнез је утврђење његовог јединства.
Сабирајући чеда расточена, он бдије над стадом отачаства и избавља га од
погибељи телесних и духовних. Васпитанике своје љубећи, свети владар и
даље води свој Богом поверени народ ка животу у вери, добру и миру. Све-
титељством он наставља да испуњава своје владарско старање о спасењу на-
рода, а као победник овенчан венцем у подвигу мученичке смрти, у трагичном
времену после погибије на Косову постаје непобедиво духовно оружје.74
Тумачењем владарског подвига и обликовањем светитељског лика кнеза
Лазара, култни списи саопштавају и темељни увид једне изграђене историјске
свести. Током историје владају неприкосновени морални закони који одређују
и прави, коначни исход повесног збивања. И тек одмерена и вреднована
највишим етичким нормама, људска дела у следу нараштаја показују свој
прави смисао. Духовна победа косовских страдалника, схваћена као залога
опстанка и трајања, ураста у историјску свест којом је српско народно биће
било одређено и које се њоме као духовним упориштем изнова утврђује. Она
указује и да је историјско трајање народа суштински одређено тек својим
духовним смислом и етичком сврхом – сталним узрастањем у спознаји и
врлини које симболизује лествица владарског подвига.
72
Повесно слово о кнезу Лазару, стр. 153.
73
Житије светога кнеза Лазара, стр. 124; Служба кнезу Лазару, Србљак. Службе, канони,
акатисти, књ. II, Београд, 1970, стр. 171–177; Натпис на мраморном стубу на Косову пољу,
стр. 159.
74
Служба кнезу Лазару, стр. 171–177; Похвално слово о кнезу Лазару, стр. 110–111; Похвала
кнезу Лазару од монахиње Јефимије, Списи о Косову, стр. 96.
Mirjana Stefanovski
Belgrade, Serbia
LADDER OF RULER’S DEED: SAINT SIMEON  SAINT LAZAR

Summary
Viewing the chronicle of their age on the plane of providential course of his-
tory, hagiographic documents on Saint Simeon and Saint Lazar discover the sense
of fateful frontiers of Serbian history revealing their place and meaning in a higher
order of affairs.
Stefan Nemanja is presented as a true creator of the Serbian state which in his
ruler’s deed had received its permanent foundation. Nemanja’s age was conceived
as an outcome not only his state unification, since he gathered ruined lands of his
fatherland and collected dispersed, but also for his recovery of the nation in a life
of virtue and piety and unification in one moral person founding the state on ethi-
cal postulates and spiritual values. Conforming the dignity of the ruler’s office by
distinctions of piety, wisdom, equity and compassion by deeds of virtue Nemanja
performed the ruler’s duties and realized an exemplary reign founded on justice and
truth. Simeon’s monastic deed of self-perfection by climbing up the ladder of virtue
was conceived as a path of comprehension of the divine and complete devotion to
apsolute values. Presenting a perfect „model of living“ in truth Simeon’s monastic
image points at the measure and norm of reign. Obliged to fulfil ethical aim of state,
terrestial city should conform to principles of reign and ideal order of City of God.
The saintlike image of a ruler who had become the citizen of Jerusalem in Heavens
was comprehended as a luminary which enlightens the fatherland by dispersing ob-
scurity of sin and ignorance, and as a ladder on the path of salvation which directs
the people towards perfection of virtue.
Within questioning the meaning of Kosovo suffering in dangerous time of state
dissolution and Turkish invasion in a couple of years the Serbian spirituality had
created hagiological texts in which the right sense was uncovered by wholly formed
and artistically completed image of prince Lazar ruler’s deed. The canon of duty, the
mature fruit of deep morality of traditional conception of state and power in medi-
aeval Serbian culture was sealed by the deed of supreme virtue, by sensible and will-
ing suffering for the creed and fatherland. The fulfilment of the imperative of moral
duty in the martyr’s death was comprehended as a supreme deed of redemptional
sacrifice which repeats iconomy of salvation. The tragedy of Kosovo defeat had been
transformed into the triumph of creed and the victory of moral and spiritual prin-
ciple. Viewed on the plane of permanent values and comprehended as a pledge of
subsistence, this victory was incorporated into historical conscience by which the
Serbian national being was determined and by which, as a spiritual point of support,
it has been ever again fortified. By the ruler’s deed of Saint Lazar the irrevocable
validity of moral laws was confirmed which as fundamental norms rule throughout
history and determine the right and final outcome of historical events.
Key words: saintly cult, holy prince, ruler’s duties.
УДК 316.343-058.12(497.2)”12/13”
Румяна Йоргова Комсалова

Пловдив България
РОЛЬ БОЛГАРСКОЙ АРИСТОКРАТКИ В БОЛГАРОСЕРБСКИХ

ОТНОШЕНИЯХ В ХІІІХІV ВЕКАХ
Важную Роль в отношениях между двумя Странами играли династические

браки. Особо значимое место занимает роль Елены, сестры Болгарского царя
Ивана Александра. При управлении царя Стефана Душана и царицы Елены,
Косово и Метохия являются неотделимой Частью Сербского государства и
этот факт является признаным как тогдашными современниками, так и вы-
дающимися болгарскими мидиавистами.
Ключевые слова: Болгарская Аристократка, Болгария, Сербия, ХІІІ–ХІV
век, династические браки, отношениях, Косово и Метохия.
Во второй половине ХІІ века идёт одновременное восстановление болгар-
ского государства и формирование централизованного сербского государс-
тва. Важную роль в этом процессе играли династия Асеневцев в Болгарии и,
соответственно, Неманичей в Сербии. Курс внешней политики в основном
определяли владетели обоих государств, но важную роль стали также играть
представительницы нежного пола. В сложном комплексе межгосударствен-
ных отношений на Балканах наряду с мужчинами бесспорно важную роль
играли и женщины – некоторые с позиций супруг владетелей, другие – на-
прямую исполняющие функции власти в качестве регентов своих малолетних
сыновей, а третьи играли не менее важную роль „серого кардинала“ в тени.
Болгарская аристократка была частью аристократической элиты. Этот
статус предопределялся в первую очередь происхождением, но в некоторых
случаях его можно было добиться путем заключения брака с представителем
аристократического сословия. Роль аристократки в публичном пространстве
просматривается в нескольких плоскостях: во-первых, это ее участие в уп-
равлении болгарским государством – напрямую или косвенно; во-вторых, её
использование в качестве своеобразного „инструмента“ в регламентирова-
нии межгосударственных отношений, и в-третьих, она могла занимать пози-
цию правительницы в другом государстве и влиять на политику этой страны
в отношении Болгарии. (Ангелов 2004)
Самое яркое представление о социально-правовом положении болгарки

в Средневековье дают законодательные памятники. Одна из важных проблем,
затронутых в юридической материи – это проблема о возрастной границе ме-
жду ребёнком и женщиной, т.е. о переходе из детства в девичество.(Христо-
дулова 1979) Из-за физиологических особенностей в развитии девочек и
краткой продолжительности жизни в Средневековье сложилось представле-
ние, что 13-14-летний возраст уже предполагает некоторую дееспособность,
т.е. заключение брака или подстриг в монахини, а согласно Алфавитной син-
тагме Матфея Властаря, действующей в Болгарии с середины ХІV века, девоч-
ки достигают совершеннолетия в 18 лет, а мальчики, соответственно, в 20.
В этом отношении, однако, много исключений, связанных прежде всего
с необходимостью в политических, либо династических браках. (Георгиева
2002: 208–229) На практике возраст вступления в брак девушки, в частнос-
ти девушки- аристократки, контролируется не столько законодательством,
сколько политической целесообразностью. Постепенно церковь захватила
брачную материю и поставила некоторые условия при заключении брака,
такие, как достижение определённого возраста, кровное и духовное родс-
тво, различия в вере, сколько раз наступало вдовство и пр. Так например, 72
правило VІ Вселенского собора, присутствующее и в старославянской Корм-
чей книге, запрещает заключение брака с еретиками. Высказывалось также
предположение, что Эклога запрещала брак православных с иноверцами, к
которым некоторые авторы относят и католиков. (Благоев 1932: 46–47) Даже
если это положение и имело силу, им очень часто пренебрегали владетельные
семьи, так как для них брак обуславливался прежде всего политическими це-
лями и часто в их угоду нарушались как светские законы, так и церковные
каноны.
Интересным источником является „Послание патриарха Евтимия угров-
лахийскому митрополиту Антиму“, в котором рассмотрен вопрос о много-
брачии. (Патриарх Евтимий 1990; Христодулова 1982.) Церковь и светский
закон относились отрицательно ко второму браку, ставили ряд ограничений
по отношению к третьему и объявляли противозаконным вступление в чет-
вертый брак, как положение, противоречащее общественной морали эпохи.
Но и здесь есть ряд исключений при вступлении в брак или его расторжении,
случавшиеся либо по „государственным“ соображениям, прежде всего ради
урегулирования межгосударственных отношений, либо просто по личной
прихоти аристократической элиты.
Роль женщины в обществе тесно связана не только с религиозной док-
триной, характерной для данного общества, но и с господствующей концеп-
цией власти. Бесспорно, что бóльшую возможность для реализации в обще-
ственной жизни имели супруги или родственницы владетелей. Эта тенденция
более чётко обозначилась во времена Второго болгарского царства, когда
аристократка не только присутствует во власти со своими титулами и инсиг-
Румяна Йоргова Комсалова: Роль Болгарской... 91
ниями, но является действенным фактором в управлении государства. Ко-

нечно же, это в большой степени зависело как от конкретной политической
ситуации в стране и поведения ее супруга или родственника, так и от её лич-
ных качеств и амбиций.
В источниках нет конкретных сведений о роли болгарской аристократки
в балканской политике Болгарии в языческий период, данные касаются пре-
жде всего владетеля или его приближённых. Однако, кажется логичным до-
пущение, что супруга (или же супруги) владетеля играла/играли некоторую
роль, но скорее всего в качестве „личного“, т.е. интимного советника своего
властвующего мужа. Мы также не обладаем конкретными данными о динас-
тических браках болгарских аристократок с чужими владетелями в этот пе-
риод. Христианизация делает Болгарию частью „семьи христианских народов“
и это устраняет все помехи перед возможностью породниться с христиански-
ми династиями. Регламентирование межгосударственных отношений пред-
полагает заключение договоров, при этом в ряде случаев к ним присоединяли
специальную клаузулу, оговаривающую соответствующий династический
брак. Таким образом брак становился не только гарантией соблюдения мира
и получения определённых благ, но и возможностью оказывать некоторое по-
литическое влияние в данной стране. Наибольшее количество браков болгар-
ские аристократки заключали с представителями управляющих византий-
ских и сербских династий. В двух таких браках целью болгарских владетелей
было приобретение властных позиций в Константинополе. Действительно,
источники содержат данные о нескольких болгарских аристократках, став-
ших императрицами в Константинополе, но они не проводили проболгарс-
кой политики, а реализовывали свою власть в качестве „чужих“ владетель-
ниц.
Целым рядом династических браков были урегулированы и отношения с
Сербией. Началом этого можно считать брак дочери Самуила Феодоры-Ко-
сары с сербским князем Иваном Владимиром. (ЛИБИ, 3, 1961: 174–175) Мо-
жет быть это единственный династический брак, заключённый по личному
желанию болгарской принцессы, вместе с тем положительно сказавшийся на
стабильность Болгарии.
Династические браки между обоими дворами владетелей в ХІІІ–ХІV ве-
ках связаны как с утверждением политического влияния, так и с укрепле-
нием достигнутого мира. Браком первого типа является брак дочери Ивана
Асеня ІІ-ого (имя ее неизвестно) с сербским королем Стефаном Владиславом
(Петров, Гюзелев. 1978: 324), а браки второго типа – это брак Анны, дочери
Георгия І-ого Тертера с королём Стефаном Милутином (ГИБИ, 10, 1980: 191);
брак Феодоры, дочери Смильца с королём Стефаном Дечанским (Петров, Гю-
зелев. 1978: 137) и брак Елены, сестры Ивана Александра с королём Стефаном
Душаном (Ангелов 1982: 93–117).
В болгарской историографии прочно укрепилось мнение, что супругой

Стефана Владислава была старшая дочь болгарского владетеля Ивана Асеня
ІІ – Мария, которую родила ему наложница, и которую выдали замуж за серб-
ского короля после того, как её насильственно разлучили в 1237 г. с деспотом
Мануилом Ангелом Комниным (Иречек 1999: 280; Златарски 1972: 608). Но
сведения из сербских источников (Петров, Гюзелев 1978: 324; Ангелов 1981:
26) указывают на то, что брак был заключён раньше, вероятнее всего в 1234
году, когда с поддержкой болгар Стефан Владислав детронировал своего
брата Стефана Радослава. Учитывая судьбу остальных дочерей болгарского
царя, наиболее приемлемой является гипотеза о том, что сербской короле-
вой стала его дочь от брака с русской Анной (монахиней Анисьей). Ее имя
не сохранилось в источниках, но некоторые авторы называют ее Белославой.
(Иванов 1983: 96–98) Возможно, согласие Ивана Асеня ІІ-ого перевезти мощи
Св. Саввы в Сербию связано и с заступничеством его дочери, что сказалось
как на хорошие болгаро-сербские отношения, так и на всеобщее уважение к
ней в Сербии и после абдикации ее супруга в 1243 году. Согласно Троношкой
летописи она рожала только „женскую челядь“. (Христодулова 1980: 15)
И во времена Тертеровцев союзные отношения между Болгарией и Сер-
бией скреплялись династическими браками, чтобы сделать их такими же креп-
кими, как родственные связи. Обстоятельства, при которых был заключён
брак между дочерью Георгия І Тертера – Анной/Еленой и сербским владетелем
Стефаном Милутином связаны, с одной стороны, с сербским наступлением в
Македонию и, с другой – с опасностью татарского вторжения в Болгарию и
разгулом боярского сепаратизма. В 1284 г. был заключён болгаро-сербский
договор, скреплённый этим династическим браком. (ГИБИ, 10, 1980: 191) Так
болгарская принцесса становится на время сербской владетельницей, не иг-
рая какой-либо активной роли в отношениях между обеими странами. Серб-
ский король не только не помог своему тестю против татарской угрозы, но
даже воспользовался этим и прогнал болгарских наместников Дырмана и Ку-
делина из Браничево. (Златарски 1930: 88).
Византийский историк Георгий Пахимер пишет, что Анна Тертер – тре-
тья супруга Милутина стала жертвой политических козней с объявлением её
брака недействительным. (ГИБИ, 10, 1980: 191) Так были сняты помехи для
заключения четвёртого по счёту брака сербского владетеля с дочерью Анд-
ронника ІІ-ого – маленькой Симонидой. Расторжение брака с Анной Тертер
облегчалось и тем фактом, что в это время её отец был политическим эмиг-
рантом в Византии, а у кормила власти в Болгарии была вдова Смильца. Саму
Анну отослали в Константинополь, где находилась её мать.
Важную роль в болгаро-сербских отношениях в конце ХІІІ в. играла роме-
янка, которая пыталась управлять страной как болгарская царица, руководс-
твуясь прежде всего интересами Болгарского государства. Её имя не дошло
до нас, и она упоминается в источниках как „Смилцена“, буквально – жена
Румяна Йоргова Комсалова: Роль Болгарской ... 93
Смильца. (Коларов 1979: 213) После смерти царя Смильца в 1298г., управле-
ние страной приняла вдовствующая царица. (Ников 1921) Будучи принцес-
сой из рода Палеологов, хорошо подготовленной для дипломатических игр,
Смилцена вероятно отдавала себе отчёт, что её византийские родственники
не только не помогут ей удержать корону, но будут стремится к обратному.
Поэтому её стремление к созданию болгаро-сербского союза, нейтрализую-
щего византийские намерения, не выглядит неожиданным. (Ангелов 2004: 14)
Спустя недолгое время после смерти Смильца она послала во двор сербского
короля Стефана Уроша ІІ-ого Милутина болгарских посланцев с целью сор-
вать предстоящую сербо-византийскую договорённость, угрожающую бол-
гарской власти в Северной Македонии. (Мутафчиев 1925/1926) Они передали
предложение болгарской царицы о браке с сербским королем. Византийский
дипломат Феодор Метохит отмечает по этому поводу, что Смилцена обеща-
ла ему болгарское царство, где она правила и которым он непременно будет
владеть через её посредство. (Ников 1921) Идея общего болгаро-сербского
государства не лишена оснований и была серьёзным дипломатическим ходом
к сохранению болгарских позиций как в Македонии, так и на Балканах. (Ан-
гелов 2004: 184–187.) Это предложение болгарской царицы нельзя толковать
как своего рода подчинение сербскому королю и расширение его власти над
болгарским государством, а скорее как предложение создания своеобразной
средневековой конфедерации. В данном случае мы сталкиваемся с прецеден-
том – не принцесса, а действующая владетельница с более высоким титулом
царицы, предлагает династический брак другому действующему владетелю
низшего ранга – королевского. Все же Смилцена породнилась с сербским ко-
ролевским двором, но это произошло через брак между её дочерью Феодорой
и сыном короля Милутина – Стефаном Урошом ІІІ Дечанским. Часть авторов
относит этот брак к 1299г. (Ангелов 1979), что кажется логичным в контек-
сте проводимой Смилценой политики, направленной на поиски поддержки
со стороны внешних сил из-за сильной внутренней оппозиции. Другие же
исследователи (Златарски 1930: 90; Ников 1921: 27) связывают брак с личным
посещением короля Милутина в Тырнове в 1310 г., но тогда возникает воп-
рос, зачем королю Милутину вести переговоры о династическом браке с про-
тивником Смилцены – царём Феодором Святославом, и какую выгоду могла
извлечь Сербия из сродства с эксцарицей!
Переговоры конца ХІІІ-ого века между Смилценой и королем Милути-
ном следует рассматривать скорее как дипломатический маневр со стороны
болгарской царицы, чтобы тем самым препятствовать сербско-византийско-
му соглашению в ущерб Болгарии. В этом же смысле высказывалось и пред-
положение, что с болгарской стороны предлагали заключение династического
брака королю Милутину не с действующей царицей, а с ее дочерью Феодорой.
(Мошин 1925) Как бы мы ни считали, для нас важен сам факт, что Смилцена
выступает в качестве „болгарской“ владетельницы, независимо от своего эт-
нического происхождения и лишь неблагоприятное стечение обстоятельств

помешало ей претворить в жизнь свой не лишённый оснований проект объ-
единённой Болгаро-Сербии.
В очередной раз оба династических двора породнились после женить-
бы сербского престолонаследника Стефана (Уроша ІІІ Дечанского) на дочери
царя Смильца Феодоры. Сербскиий житиеписец Данило отмечает, что сам
отец Стефана – король Милутин стоял в основе этого брака. (Петров, Гюзелев
1978: 137) Заключение его произошло вероятнее всего к 1298 г., когда царь
Смилец был еще жив, а хан Ногай стал жертвой междоусобиц в Золотой орде,
и это дало возможность посланному туда в качестве заложника Стефану Де-
чанскому вернуться в Сербию. Этот брак имел целью урегулирование сербс-
ко-болгарских отношений, но мир оказался более результативным для Сер-
бии, продолжившей свое территориальное расширение на юг к Македонии,
Эпиру и Тесалии. Сначала молодая пара жила в сербском королевском дворе,
где родился и их сын, будущий король – царь Стефан Душан. Стефан Дечан-
ский был не в лучших отношениях со своим отцом Стефаном Милутином и
после неудавшейся попытки переворота в 1314 г. был ослеплен (позже зрение
вернулось отчасти) и выслан в изгнание с семьёй в Константинополь. Супру-
жеская пара вернулась после смерти Стефана Милутина и они стали новыми
владетелями Сербии. Вскоре после этого – в октябре 1322 г. Феодора умерла
и была похоронена в монастыре Банска. При археологических раскопках был
найден золотой перстень, на котором изображён двуглавый орёл, символи-
зирующий царское происхождение Феодоры, и высечена надпись „Кто носит
его – да поможет ему Бог!“
Активно в болгарскую политику вмешалась и Анна-Неда. Она была до-
черью сербского короля Стефана Уроша ІІ Милутина. (Петров, Гюзелев 1978:
137) Её брак с Михаилом ІІІ Шишманом относится к концу ХІІІ-ого века и
предположительно является результатом соглашения его отца, видинского
деспота Шишмана с королём Милутином для обеспечения общих действий
против грозящей татарской опасности. (Ангелов 1981: 27.) С коронацией
деспота Михаила Шишмана на болгарский престол в 1323 г. Анна-Неда ста-
новится „благоверной царицей и самодержицей болгар“. Но год спустя брак
расторгнут по политическим причинам. Наиболее приемлема гипотеза, что
женитьбой на вдову царя Феодора Святослава – Феодору, новый царь леги-
тимировал свою связь с династией Тертеровцев и, что в случае важнее, по-
роднился с династией Палеологов, так как Феодора была сестрой византий-
ского императора Андронника ІІІ. Высказывалось и мнение, что этот брак
должен был помочь Михаилу ІІІ Шишману создать обширную империю – от
Константинополя до Дуная и/или присоединить византийские территории из
наследства византийской принцессы. (Бурмов 1968: 239) Однако, устранение
Анны-Неды и лишение их первородного сына Ивана Стефана престола обос-
трили болгаро-сербские отношения и, согласно К. Иречеку (Иречек 1922:
233–234), плохое отношение к ней и её детям стало поводом для войны 1330
г. и поражения болгар у Велбажда, где нашёл свою смерть царь Михаил ІІІ
Шишман. Повторное воцарение Анны-Неды не было формальным, так как
она властвовала реально – порой как единоличная владетельница, порой раз-
деляя власть с сыном. Не прошёл год, и в 1331 г. Анна-Неда вместе с сыном
была снова лишена власти. Об этом очередном перевороте в Тырнове, кото-
рый привел к власти Ивана Александра, есть разные мнения, в некоторых ак-
центирована просербская по существу, направленная против интересов Бол-
гарии, политика царицы; в других же события в столице сочтены реакцией на
пассивную политику Анны-Неды по отношению к византийской оккупации
южноболгарских земель; высказано также предположение, что переворот
был скорее выражением борьбы за власть между отдельными аристократи-
ческими группировками, чем выражением определенной внешнеполитичес-
кой ориентации. Никифор Григора (Петров, Гюзелев 1978: 167) даже намекает
на наличие споров между эксцарицей и её сербскими родственниками. Сна-
чала она едет в Сербию, но после воцарения Стефана Душана и установления
хороших отношений с Болгарией, скреплённых браком сербского владетеля
и болгарской принцессы Елены, Анна-Неда и её дети находят убежище в Дуб-
ровнике. Последнее известие о ней датировано 1346 годом, причём до конца
своей жизни она продолжала строить планы о возвращении на болгарский
престол, для чего пыталась получить поддержку то Византии, то своего пле-
мянника Стефана Душана, чем подвергала опасности добрые болгаро-серб-
ские отношения.
Среди болгарских принцесс, ставших сербскими владетельницами, осо-
бое место занимает Елена, сестра болгарского царя Ивана Александра. (Ан-
гелов 1983: 32–42.) Она проявила себя одной из самых властных балканских
аристократок. Ее самомнение четко выражено в родословном древе, выписан-
ном по её повелению в церкви „Святой Богоматери“ в Матейче, недалеко от
Куманово. В нём она представила себя наследницей четырёх болгарских ца-
рей и четырёх византийских императоров. Известны также её изображения
в Сопочанах (после 1337 г.), в церкви „Св. Николая“ в Люботене, в Дечанском
монастыре (1348 г.), Лесновском монастыре и в церкви „Святой Богоматери“
в Матейче. Она появилась на политической сцене в 1332 г., когда вышла за-
муж за молодого сербского короля Стефана Душана. (Иречек 1999: 310.) Этот
династический брак должен был наладить болгаро-сербские отношения пос-
ле переворота против Анны-Неды (тёти Стефана Душана) и её сына Ивана
Стефана. Вначале позиция Елены в Сербии не была стабильной, поскольку
ей не удалось одарить своего супруга наследником. В этой связи в 1336 г. на-
чались переговоры Стефана Душана с австрийским герцогом Отоном о воз-
можном втором браке с дочерью немецкого короля Фридриха – Елизаветой.
Вероятно эти переговоры связаны с попытками Стефана Душана через брак
с католичкой добиться папской поддержки в отношениях с Венгрией. (Анге-
лов 1982: 99–100.) Между тем Елизавета умерла, а в 1336/1337 г. Елена родила
сына – Стефана Уроша. Это не только укрепило её позиции в королевский
семье и упрочило болгаро-сербские отношения, но дало ей возможность для
активной политической деятельности. Таким образом Елене удалось не толь-
ко утвердить своё присутствие в сербской политической жизни, но даже дик-
товать в определённые моменты направление сербской внешней политики.
(Комсалова 2004: 57)
Осенью 1341 года в Византии началась гражданская война между реген-
тами малолетнего Йоана V Палеолога и дала возможность Ивану Александ-
ру и Стефану Душану вмешаться активно. Если позиция болгарского владе-
теля была нерешительной, то сербский королевский двор выработал ясную
стратегию с активным участием Елены. (Божилов 1985: 167–169) Она стала
своеобразным координатором совместных действий обоих государств в рас-
пределении завоёванных территорий или же в определении сферы влияния.
Елена поддерживала тесные контакты со своим братом и сумела добиться его
личной поддержки для возведения сербской архиепископии в ранг патриар-
шии и коронации Стефана Душана „царём“.(Петров, Гюзелев 1978: 235) Сама
же Елена приобрела титул „богодарованной царицы киры Елены“.
Источники свидетельствуют, что часть родственников царицы Елены
обосновались в Сербии. Её брат Йоан Комнин Асень получил деспотский ти-
тул от своего шурина и принял управление Валоны, признав верховную власть
Стефана Душана. Здесь же находилась и их сестра Феодора, чьё имя связано
с несколькими брачными проектами. Первый из них относится к 1352 г. и
связан с попыткой Стефана Душана и Ивана Александра противопоставить
византийского императора Йоана V Палеолога его тестю Йоану Кантакузи-
ну. Они предложили императору оставить свою супругу Елену, дочь Йоана
Кантакузина и выслать её в Сербию заложницей, после чего жениться на Фе-
одоре. (Мутафчиев 1973: 274; Божилов 1994: 191) Но этот проект не был осу-
ществлён, и оба государства не смогли воспользоваться в максимальной сте-
пени междоусобицей в Византии. Во второй раз имя Феодоры упоминается в
источниках вскоре после смерти Стефана Душана 20.ХІІ. 1355 г. И на этот раз
она должна была играть роль средства для разрешения возникших противо-
речий при распаде империи Душана. Инициатором этого проекта снова была
Елена, предложившая деспоту Никифору ІІ Орсини развестись с супругой
Марией, дочерью Йоана ІV Кантакузина и жениться на её сестре Феодоре, но
бурное недовольство населения вынудило его отказаться от предполагаемого
брака. (Ферјанчић 1974: 237–241)
Хотя после смерти своего царствующего супруга Елена подстриглась в
монахини под именем Елизаветы, она не отказалась от активной политичес-
кой деятельности. Она сумела добиться права быть независимой повелитель-
ницей в Серреской области, формально признающей власть своего сына Сте-
фана Уроша, и продолжала поддерживать тесные контакты с братом Иваном
Александром, а источники свидетельствуют и о тесных связях с Византией.

(Божилов 1994: 187–189) Показателен факт, что в 1364 году в Серрес лично
приезжает константинопольский патриарх Калист на переговоры с ней о сня-
тии церковной схизмы и заключении предполагаемого антитурецкого союза.
На практике переговоры не состоялись, так как патриарх умер в чумной эпи-
демии, хотя Йоан Кантакузин продвигал версию отравления патриарха „три-
балами“, т.е. сербами. Год спустя, когда осенью 1365 г. в Серресе обосновался
Йоан Углеш, Елена удалилась во двор сына – царя Стефана Уроша и умерла в
1376 г. (Острогорски 1970: 437–438)
Все исследователи единодушны о значительной роли Елены в балканс-
кой политике и особенно в отношениях между Болгарией и Сербией. Будучи
болгарской аристократкой, она всё же действовала с позиций сербской вла-
детельницы, часто предпринимая действия в интересах Сербии и в ущерб
Болгарии.
Отношения, возникшие на Балканах в Средновековье, сложны. Немалая
роль в регулировании болгаро-сербских отношений – где прямая, а где и кос-
венная, отведена „женскому участию“. Хотя в большинстве случаев болгар-
ские принцессы вступали в брак, вызванный политическими целями болгар-
ского государства, многие находили в „чужой“ стране свою новую родину, а
другим удавалось реализовать себя действительными и действенными владе-
тельницами. Постепенно, однако, болгарское в них растворялось в новой
этнической среде. Обратный же процесс можно наблюдать в Болгарии – „ино-
странные” царицы начинают приобретать болгарское самосознание, а в опре-
делённых случаях даже действуют больше в интересах Болгарии, чем ряд „эт-
нически” болгарских аристократок.
1. Ангелов, П. Болгаро-сербские политические отношения в годы пра-
вления царя Феодора Светослава и короля Стефана Милутина (1300–1321)
– Etudes Balkaniques, 1979, 4.
2. Ангелов, П. Болгарская история в сербских родословных текстах и
летописях (ІХ – ХІ в.) – Старобългаристика, 1981, № 2, с. 27.
3. Ангелов, П. Българо-сръбските политически отношения при царуването
на Иван Александър (1331–1371) и Стефан Душан (1331–1355). – ГСУ–ИФ, 72.
1978. С., 1982, 93-117.
4. Ангелов, П. Югозападните български земи в политиката на цар Иван
Александър. – Векове,1983, № 4, 32–42.
5. Ангелов, П. Проекти за обща българо-сръбска държава през Среднове-
ковието. – Минало, № 2, 2004, с. 14.
6. Ангелов, П. Средновековната българска дипломация. С., 2004.
7. Благоев, Н. Еклога. С., 1932, 46–47.

8. Божилов, И. Фамилията на Асеневци (1186 – 1460). Генеалогия и просо-
пография. С., 1994, с. 187-189.
9. Бурмов, Ал. Избрани произведения. С., 1968, т. І, с. 239.
10. Из „История“ на Георги Пахимер. – В: ГИБИ, т. Х, 1980, с. 191.
11. Георгиева, С. Междуполовите отношения в брачното и бракоразводно
право, действало в средновековна България. – Историческо бъдеще, 2002, 1-2,
208–229.
12. Златарски, В. Българо-сръбските политически отношения в минало-
то. –В: БИБ, т. 2, 1930, с. 88.
13. Златарски, В. История на българската държава през средните векове.
С., 1972, т. 3, с. 608.
14. Иванов, И. Била ли е Мария, дъщерята на Иван Асен ІІ, съпруга на
сръбския крал Стефан Владислав. – Исторически преглед, 1983, № 6, 96–98.
15. Иречек, К. Историја Срба, Београд, 1922, т І, 233–234.
16. Иречек, К. История на българите. С., 1999, с. 280.
17. Коларов, Хр. Българо-сръбските отношения при Тертеровци. –В: Бъл-
гария в света от древността до наши дни. С., 1979, т. 1, с. 213.
18. Комсалова, Р. Ролята на българската аристократка в междубалкански-
те отношения през Средновековието. –В: Черно море между Изтока и Запада.
Митове, идеология, история. Варна, 2004, с. 57.
19. Дуклянски летопис. –В: ЛИБИ, 3, С., 1961, с. 174–175.
20. Мошин, В. Балканската дипломациjа и династичките бракови на кра-
лот Милотин. –В: Споменици за средновековната и ноиовата историjа на Ма-
кедониjа. Т. 2. Скопие, 1925.
21. Мутафчиев, П. Сръбското разширение в Македония през средните ве-
кове – Македонски преглед, І, 4, 1925/1926.
22. Мутафчиев, П. История на българския народ. –В: Избрани произведе-
ния, т. 2, С., 1973, с. 274
23. Ников, П. Татаро-българските отношения през средните векове с ог-
лед към царуването на Смилец. – ГСУ-ИФФ, 16, 1921.
24. Острогорски, Г. Серска област после Душанове смрте. –В: Византија и
словени. Београд, 1970, с. 437 - 438.
25. Патриарх Евтимий, Съчинения. С., 1990.
26. Христодулова, М. За социално-правното положение на детето в сред-
новековната българска държава /ХІІ-ХІV в./. –В: Научни изследвания. ВТУ
„Кирил и Методий“, 1979.
27. Петров, П. и В. Гюзелев. Христоматия по история на България (ХИБ),
т.2, С., 1978.
28. Ферјанчић. Б. Тесалия у ХІІІ и ХІV веку. Београд, 1974, 237 – 241.
29. Христодулова, М. Един малко познат източник за българското сред-

новековие. – В: Сборник с материали от Втората национална конференция на
младите историци „Държавно-политическите традиции по българските зе-
ми“. Велико Търново, 1980, с. 15.
30. Христодулова, М. Социално-етичните възгледи на патриарх Евтимий
за жената и брака, отразени в посланието му до угровлахийския митрополит
Антим. – В: Търновска книжовна школа, т. ІІ, Велико Търново, 1982.
УЛОГА БУГАРСКЕ АРИСТОКРАТИЈЕ У БУГАРСКОСРПСКИМ

ОДНОСИМА XIIIXIV ВЕКА
Резиме
Крајем XIII века, паралелно с успостављањем бугарске државе, формира

се централизована српска држава династије Немањића. Важну улогу у одно-
сима међу двема државама играли су династички бракови. Особито је значај-
на улога елене, сестре бугарског цара Ивана Александра. За време владавине
цара Стефана Душана и царице Елене, Косово и Метохија су били неотуђиви
део Српског царства и та чињеница је призната од савременика као и од бу-
гарских медиевиста.
Кључне речи: Бугарска аристократија, Бугарска, Србија, XIII и XIV век,
династички бракови, односи, Косово и Метохија.
УДК 339(497.115)”04/14”
Марица Маловић-Ђукић
КОТОРАНИ ПО РУДАРСКИМ НАСЕЉИМА, ГРАДОВИМА И

ТРГОВИМА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ*
На основу архивске грађе из Которског и Дубровачког архива, објављене

и необјављене и литературе приказана је разноврсна делатност Которана по
трговима, рудницима и градовима Косова и Метохије током средњег века.
Которани су се на Косову и Метохији бавили трговином металима (оловом,
сребром), воском, тканинама и другом робом. Осим трговине бавили су се
и градитељством. Главни мајстор у изградњи манастира Дечана (1327–1335)
био је „фра Вита мали брат“ из Котора. Исто тако и которска дијецеза имала
је јурисдикцију над католичким парохијама у Србији, односно, Косову и Ме-
тохији (Јањеву, Трепчи, Новом Брду Призрену и другим) од њиховог оснивања
па до пада Србије под турску власт.
Кључне речи: Косово и Метохија, Котор, Ново Брдо, Трепча, Призрен, ме-
тали, олово, сребро, восак, тканине.
Захваљујући рударима Сасима, отпочела је рударска производња у Србији

крајем XIII (и у првој половини XIV) века и почела је привлачити многе трговце
из приморских градова који су се бавили трговином металима. Међу њима се
издвајају Которани, који су у промету робе – метала из српских рудника, пре
свега оних са Косова и Метохије, имали превагу у односу на друге приморске
трговце, пре свих Дубровчане, крајем XIII и у првој половини XIV века, јер су
били у саставу српске средњовековне државе. Тек у другој половини XIV и у
следећем XV веку Дубровчани ће их потиснути.
Архивска грађа из Которског и Дубровачког архива, објављена и нео-
бјављена, као и други извори, доносе вести, непосредне и посредне о познатим
* Рад настао као резултат истраживања у оквиру пројекта Министарства за науку и тех-
нолошки развој Србија и медитерански свет у позном средњем веку (Ев. бр. 147026А).
которским трговцима који су активно учествовали у трговачком промету

металима (сребром, оловом, бакром) из рудника на Косову и Метохији у сред-
њем веку.
Которани су се, осим трговином металима, бавили и трговином воском,
који су увозили из Србије, пре свега са Косова и Метохије, и извозилу у
Венецију. Још у време краља Стефана Дечанског имали су Которани зграде и
постројења за цеђење и прераду воска у Призрену. „Учинили беху Которане
кушту воштану на тржиште на црковном месте“, наводи Стефан Дечански у
повељи за Богородицу Љевишку, којом је поклонио поменутој цркви између
осталог и тај објекат.1 Довозили су Которани у првој половини и крајем XIV
века восак млетачким и другим трговцима у Котор,2 који је вероватно био из
Србије, односно са Косова и Метохије.
Међу Которанима који су повремено живели, трговали и имали непо-
кретну имовину на Косову и Метохији био је Тома Павлов, познати которски
властелин и трговац прве половине XIV века. Боравио је на српском двору
и био је један од дворана краља Стефана Дечанског. Бавио се трговином ме-
талима и често је био на Косову и Метохији. Током 1322. налазио се у Призрену,
где је имао кућу и трговао је са познатим дубровачким трговцима.3 Колико је
Тома Павлов био везан за Србију и српског краља, говори податак да је своје
последње дане живота провео у Србији, где је, лежећи болестан, саставио те-
стамент 9. децембра 1329. у владаревом дворцу у Штимљи на Косову и Ме-
тохији.4 У Штимљи је вероватно и умро у зиму 1330. године.
Марин Мекша је такође велики которски трговац из редова патрицијата
прве половине XIV века, који се бавио трговином металима (сребром) и тка-
нинама по трговима и градовима Косова и Метохије. Марин се налазио у
тридесетим годинама XIV века у Штимљи (крајем марта 1335) и другим ме-
стима (Призрену) на Косову и Метохији. Марин Мекша имао је трговачко
друштво са двојицом Дубровчана (Лампром Менчетићем и Марином Бунићем)
и бавили су се трговином тканинама које су набављали у Венецији и продавали
их у Србији, односно Косову и Метохији. Двојицу Марина (Мекшу и Бунића)
оптужио је у Дубровнику, Фирентинац Франческо Ауктарди, заступник Мле-
1
Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд1912, 640; Исто-
рија Црне Горе 2/1, Титиград 1970 34 (С: Ћирковић); Р. Ћук, Србија и Венеција у XIII и XIV веку,
Београд 1986, 113 нап.108; Воштана кућа, Лексикон српског средњег века, Београд 1999, 105
(Ђ. Бубало).
2
ИАК, Sudsko notarski spisi = (SN II), 366, 1 VII 1396; Prva knjiga kotorskih notara od god.
1326–1335, ed A. Mayer , Zagreb 1951 (= Kotorski spomenici I), nr. 1100, 285; Druga knjiga kotorskih
notara god. 1329,1332–1337. ed A. Mayer, Zagreb 1981=Kotorski spomenici II, nr. 614, 153.
3
М. Маловић – Ђукић, Которски властелин Тома Павла Тома,Историјски часопис XLVIII
(2001) 66.
4
С. Ћирковић, Владарски двори око језера на Косову, Зборник за ликовне уметности
20(1984)80; М. Маловић–Ђукић, Которски властелин Тома Павла Тома,68.
Марица Маловић-Ђукић: Которани по рударским насељима, ... 103
чанина Ђованија Дући, ради дуга за тканине. Дубровчани су тражили да њих

двојица дођу у Дубровник на суд. Курири су пронашли Марина Мекшу и Ма-
рина Бунића у Штимљи и предали им писма 25. марта 1335. године.5 Наведено
трговачко друштво које су чинили два Марина (Мекша и Бунић) и Лампре
Менчетић поседовали су кућу у Призрену. Почетком јула 1335. помиње се „in
domo dictе societatis posita in Prisreno“. 6
Браћа Сабо, Петар и Франциско који нису припадали которском племству,
већ богатом грађанству боравили су и трговали по Косову и Метохији у
првој половини XIV века. Петар и Франциско – Франо били су 1334. године
цариници у Новом Брду.7 Франциско је почетком априла 1337. трговао сре-
бром из Новог Брда које је продавао у Котору.8 Дошло је до спора због 12
фунти сребра из Новог Брда, које је Франо продао Трипи Бући зато што није
садржало проценат злата које обично садржи сребро из Новог Брда.
Почетком 14. века Декна, жена Дујма из Котора, спомиње у свом теста-
менту писаном у Дубровнику (августа 1409) своје дужнике из Трепче који су
јој дуговали сребро. У Трепчи су се налазиле и Декнине пословне књиге, како
наводи у тестаменту.9 Према томе, она је пословала у Трепчи и трговала сре-
бром.
И поједини чланови из познате которске породице Бућа боравили су
на Косову и Метохији, као велики трговци, који су се бавили посредничком
трговином у тридесетим годинама XIV века између Србије с једне и Венеције
с друге стране. Тако је Михо Бућа, брат Николе Буће, протовестијара цара Ду-
шана, боравио у Трепчи крајем 1348. и почетком 1349. године. Био је у Трепчи
ради куповине олова. Олово из Трепче било је изгледа највише у промету
и углавном су га превозили Власи у Дубровник и Котор. Миху је почетком
1349. продао огромну количину олова, у вредности од 10 000 перпера, мле-
тачки трговац Ђанино Ђорђи. Прерачунато по најнижој цени (15 перпера
по милијару), то је износило 667 милијара (око 239.000 кг или око 239 тона).
Међутим, до ове испоруке није дошло, јер наредбом цара Душана забрањен
је извоз олова из Србије. У то време цар Душан је зидао своју задужбину,
манастир Светих арханђела код Призрена. Наређено је Вуку, кнезу Трепче, да
5
Р. Ћук, Србија и Венеција у XIII и XIV веку, 121 нап. 123; М. Маловић – Ђукић, Которска
породица Мекша у средњем веку, Историјски часопис (=ИЧ) LVI (2008) 219–220. (Овај број
Историјског часописа посвећен је као Споменица др. Ружи Ћук).
6
HAD, Diversa Cancellariae (= Div. Canc.) XI fol. 189, 1 VII 1335; Ћук, Србија и Венеција у
XIII и XIV веку,151; М.Маловић – Ђукић, Которска породица Мекша у средњем веку, 220.
7
М. Динић, За историју рударства у Србији и Босни II ,Београд 1962, 37–Из српске исто-
рије средњег века, Београд 2003, 597.
8
Kotorski Spomenici I, nr. 1100, 285; II, 182, 189; М. Динић, За историју рударства у Србији
и Босни II, 38 – Из српске историје средњег века, 597.
9
С. Ћирковић, Р. Ћук, А. Веселиновић, Србија у дубровачким тестаментима у XV веку
(I), Мешовита грађа Miscellanea Нова серија књ. XXII, Београд 2004, 26–27.
поменуто олово преда игуману поменутог манастира за покривање цркве.10

Велике количине олова стизале су у Котор преко трговаца из Трговишта
средином XV века. Оно је у Котору плаћано углавном сољу, затим тканинама,
мање у новцу. То олово је извожено и продавано у Венецију. Међу которским
трговцима који су се бавили трговином оловом, које је било вероватно са
Косова и Метохије (Трепче), били су браћа Палташићи (Никола и Михаило).
Њима су у три наврата средином XV века тројица трговаца из Трговишта
(браћа Марко и Никола Радончић и Радич Добријевић) испоручили неколико
десетина хиљада олова.11 Наведено олово извожено је даље за Венецију. И ово
олово је било вероватно из Трепче, с обзиром на близину два трга. Сигурно је
олово са Косова и Метохије средином XV века допремано караванима Влаха
(Дробњака) из Пријепоља у Котор и испоручивано млетачким трговцима,
који су га даље транспортовали у Венецију.12
Тако Которане срећемо, као што смо навели, у рударским насељима на
Косову и Метохији, пре свих у Новом Брду, Трепчи и другим местима. Ново
Брдо доживело је брзи успон због обиља рудног блага у његовој околини. Од
самог постанка почело је привлачити трговце из Котора и Дубровника који су
били жељни зараде. Већ 1319. у Новом Брду је Которанин Петар Братоста купио
једну робињу и њену ћерку. Поред њега било је ту још Которана који се помињу
као његови сведоци: Мате Трипикон, Трипун Баска, Михо Крагуј и Марко
Симоновић. Сви су они добро познати као пословни људи у Котору у првој
половини 14. века.13 Током тридесетих година XIV века у Новом Брду су били
цариници браћа Сабо (Петар и Франциско) и трговали су сребром из Новог
Брда, као што смо навели.14 Они су у Новом Брду отели једном Дубровчанину
неке тканине. Почетком јула 1335. године поднео је тужбу Дубровчанин Степе
Градић, жалећи се на новобрдске царинике Браћу Петра и Франца из Котора,
да су му октобра месеца претходне године у Сушици силом одузели 8 комада
10
К. Јиречек, Историја Срба II, Београд 1978 (репринт издање), 191; М. Динић, Трепча у
средњем веку, Српске земље у средњем веку 400; Из српске историје средњег века, Београд 2003,
670–671; Старо српско рударство, Београд 2002, 74 (Р. Ћук) Јован (Иван) и Франко Базили,
трговци из Котора, трговали су оловом у Дубровнику у тридесетим годинама 14. века, али се не
наводи одакле је било то олово (HAD, Debita Notariae =Deb. Not. II fol.50, 10 XI 1335).
11
Ковијанић Р., И. Стјепчевић, Трговиште у которским споменицима, Историјски записи
2 (1954) 600–602; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994,635.
12
Kovijanić R., Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima (XIV–XVI vijek) II, Tito-
grad 1974, 180; М. Маловић – Ђукић, Дробњаци у караванској трговини Полимља у средњем
веку, Милешевски записи 2(1996)31.
13
Динић М., За историју рударства у Србији и Босни II, 37=Из српске историје средњег
века, 596–597, 664–665, Прилози III. Један Которанин доказивао је крајем јануара 1335. да је
купио робињу Дражицу и њену кћер Красну у Новом Брду пре 16. година, што значи да је то
било око 1319. Наведена четворица пословних људи у Котору помињу се у которској архивској
грађи у двадесетим и тридесетим годинама 14. века (Kotorski spomenici I 53, 102, 139, 162, 185,
195–196, 205, 294, 314–315, 357, 371, 403; II 120–121, 124, 154, 215, 269, 289, 363, 366, 372, 420, 433;
Marcus Symonis-Symionis, Kotorski spomenici I–II, passim).
14
Види нап. 7 и 8.
тканине, и то четири комада аксамита и четири комада броката, вредности

300 перпера.15 Почетком јануара 1335. један Которанин предао је Млечанину
Франциску Скарпачу, настањеном у Дубровнику, 14 литара, 4 унче и 2 аксађе
златоносног сребра из Новог Брда да га прода у Венецији. Уколико га прода
више од 244 перпера , добит ће делити по пола.16
Током седамдесетих и почетком осамдесетих година XIV века пословали
су у Новом Брду двојица рођака из породице Бућа: Мароје, син Џива а унук
Трипа Буће, познатог трговца и дипломате српских владара, и Трипе Бућа,
познатији као протовестијар краља Твртка I Котроманића. Трговали су сре-
бром из Новог Брда. У пословању са сребром придружио им се и дубровачки
трговац Џиво Пуцић. Они су из Дубровника слали различиту робу у Ново
Брдо, где су куповали сребро, потом га извозили у Дубровник, а можда даље
у Венецију и на друга италијанска тржишта. Мароје Бућа је изгледа у Новом
Брду саставио и своју последњу вољу – тестаменат.17 Било је тада у Новом
Брду још Которана: Џиве Бућа (вероватно старији брат протовестијара Трипе
Буће) са женом Унком, који су поменути заједно са Трипом Бућом као епитри-
пи Маројевог тестамента. Которанин Леонард Баска умро је 1397. у Новом
Брду. Својој жени Јелки оставио је поред 50 литара сребра и све своје дугове у
Србији и у Новом Брду.18 Један становник Новог Брда преселио се у Котор и
постао његов грађанин 1398. godine (Milce de Novaberda civis et habitator Cath-
ari). Он је као послован човек трговао са Дубровчанима. То је иста особа са
Milce filius q. Sisman de Nova berda.19 Милце Сисман (Milce Sismani) као грађа-
нин Котора добио је и земљу у жупи Грбаљ, (три карата земље у Горњем Грбљу),
али је та земљу већ продата на јавној дражби почетком јуна 1419. године ко-
торском племићу Николи покојног Петра Главатова.20 Католичка црква у Но-
15
HAD, Div. Canc. XI fol. 326, 1 VII 1335; М. Динић, За историју рударства у Србији и Бо-
сни II, 37 нап.5; Из српске историје средњег века, 597 нап. 5; Д. Динић-Кнежевић, Тканине у
привреди средњовековног Дубровника, Београд 1982, 45.
16
HAD, Div. Canc. XI fol. 30`, 21. I 1335; М. Динић, За историју рударства у Србији и Босни
II, 38=Из српске историје средњег века, 597–598.
17
Ћук Р., Тестамент Мароја Буће, Miscellanea Мешовита грађа књига XXII, Београд
2004,106–108; Ј. Тадић, Писма и упутства Дубровачке Републике I, Београд 1935, 419; Тошић, По
други пут о Твртковом протовестијару Трипи Бући, ИЧ LV(2007) 86.
18
Ковијанић Р., Рудници Србије у которским споменицима, Наука и природа VII, Цетиње
1954, 126; М. Динић, За историју рударства у Србији и Босни II, 45; Из српске историје средњег
века, 605.
19
HAD, Debita Notariae (=Deb. Not.) X fol.58, 13 IV 1390; М. Динић, За историју рударства
у Србији и Босни II, 45; Из српске историје средњег века, 605; Р. Ковијанић, Рудници Србије у
которским споменицима, 125–126;
20
Историјски архив Котор=ИАК, Catasticum contractae Zoppa de Gerbili–Катастик дијело-
ва жупе Грбаљ= Роански катастик (=Liber Legiptimationum župe Grbalj), 4 recto= r.(= Роански
препис Грбаљског катастика из 1457. године). О томе нас обавештава наведени Роански катастик
(како га је назавао сам проналазач Мухамед Незировић, у даљем тексту Роански катастик).
Милче Шишман као угледни которски грађанин добио је три карата земље у Горњем Грбљу, као
што смо навели. Међутим, не зна се под којим околностима је дошла которска општина у посед
вом Брду имала је једну парохију и била је од свог почетка, као и остале у
Србији односно Косову и Метохији, под јурисдикцијом которског бискупа. И
почетком јануара 1346. године у писму папе Климента VI краљу Душану
изричито је наведена као парохија которске бискупије. Исто тако и 1390, када
Котор није био под српском влашћу, помиње се један плебан которске дијацезе
у Новом Брду.21 Црква Св. Николе у Новом Брду помиње се и 1457. године.22
Осим у Новом Брду, било је Которана и у Трепчи, где су дуже или краће
боравили. После Брскова и Рудника, и Трепча се јавља као рударско насеље.
Од 1303. године у њој се налази католичка парохија која је била под которском
дијецезом као и све остале католичке парохије у Србији. Први пут Которане
срећемо у Трепчи 1333. године, што не значи да их није било и раније. Дошло је
до спора почетком априла 1333. између двојице (изгледа четворице) Которана
поводом наплаћивања великог дуга, због сребра у Трепчи. Радило се о доста
високој суми од 848 перпера. Помиње се друштво (societas), а и тужилац је
тражио четвртину – 212 перпера – од наведене суме, па су вероватно била
удружена четворица Которана.23 Исто тако и људи из Трепче ради трговине
боравили су у Котору, ту се женили и добијали непокретну имовину уз миразе
својих жена. Златар Савин је удао своју нећаку крајем јула 1333. за Богоја, сина
Базилијевог, из Трепче и дао јој у мираз доста земље у Котору.24 О непокретној
имовини Которана (кућа) у Трепчи сазнајемо из њихових тестамената. Та-
ко је Которанин Mice de Bise у свом тестаменту писаном крајем јула 1336. у
Котору оставио кућу у Трепчи својим наследницима.25 Кућу је имао од ра-
није и вероватно је краће или дуже време живео у Трепчи, ради трговачког
пословања. Средином XIV века у Трепчи срећемо још једног Которанина –
Миха Бућу, познатог трговца и дипломату цара односно краља Душана. Он је
у Трепчи тада куповао олово од Млечанина Ђанина Ђорђија за високу своту
његових карата у Грбљу. Можда није имао потомака (или из неких других разлога), те је зато
његова земља у Грбљу била враћена општини која ју је потом продала 1419. на јавној дражби.
Љубазношћу Душана Синдика и Љуба Мачића добила сам CD снимак, односно ксерокс копије
Роанског катастика који је сада похрањен у Историјском архиву у Котору. Овом приликом
срдачно им се захваљујем. Наведени Роански катастик, пронашао је Мухамед Незировић у
Градској библиотеци у француском граду Roanneu, у фонду Boullier број 5. Види : M. Nezirović,
Liber Legiptimationum Nepoznati katastik župe Grbalj iz XV stoljeća, Extrait des Melanges Skok,
Zagreb 1985, 357–374; Исти, Da li je jedan rukopis iz Zadra iz 1429. godine izvor katastika Liber Le-
giptimationum župe Grbalј, Radovi FF u Sarajevu XII (2002)209–223.
21
Јиречек К., Историја Срба II, Београд 1978, 94; М. Динић, За историју рударства у Срб-
ији и Босни II, 93; Из српске историје средњег века, 657; И. Божић, О јурисдикгији которске
дијецезе у средњем веку, Немирно Поморје XV века, Београд 1979, 21; С. Ћирковић, Католичке
парохије у средњовековној Србији, Работници, војници, духовници, Београд 1997, 255.
22
Јиречеку К., Трговачки рудници Србије и Босне у средњем вијеку, Зборник К. Јиречека I,
Београд 1959, 270 нап. 184.
23
Kotorski spomenici I, nr. 1088, 366; М. Динић, Трепча у средњем веку, Српске земље у сред-
њем веку 400; Из српске историје средњег века, 670.
24
Kotorski spomenici II, nr. 389, 97.
25
Kotorski spomenici II, nr. 1604, 399.
од 10 000 перпера. Међутим, ова куповина није реализована како смо већ
рекли.26 Тада је у Трепчи било још Которана које Ђанино Ђорђи помиње у
свом писму као своје сведоке, поред Саса и Дубровчана.
Град који је привлачио приморске трговце, нарочито Которане и Дубро-
вчане, јесте Призрен, стари трговачки град, без рударске производње у ближој
околини, али са развијеним занаством и производњом свиле и свилених тка-
нина.27 Которани су као и Дубровчани имали повремено заступнике својих
трговаца. Све је то је утицало на формирање католичке парохије. У самом
граду постојала је католичка црква Свете Марије, а ван града налазила се
црква Светог Петра (S. Petri supra Prizren), којe су наведене у папском писму
краљу Душану од 6. јануара 1346. године.28 Которани су трговали у Призрену
двадесетих и тридесетих година 14. века, а повремено ту и живели јер су има-
ли куће у граду (Тома Павлов и Марин Мекша).29 Почетком априла 1342. имао
је Никола Бућа потешкоћа око наплате царине у Руднику и Призрену од
дубровачких трговаца Луке Бинчулића и Џива Матије Ђорђића. Њих двојица
требало је да плате по пола царину Николи Бући – по 90 и по перпера.30 Ко-
торани су имали у Призрену радионице за прераду воска. Вештину за пре-
чишћавање воска пренели су управо они и Дубровчани у Србију. Краљ Стефан
Дечански је одредио монопол цеђења воска у Призрену (инде да се не цеди
восак) и правом издавања у закуп.31
Осим у рударским насељима и градовима, Которани су боравили краће
или дуже време по трговима Косова и Метохије. Тако се у Пећи, седишту
архиепископије, касније патријаршије, пред манастиром формирао трг са сај-
мовима под јурисдикцијом архиепископа односно патријарха. Пећ се нала-
зила у непосредној близини важних рудника (Јањева и Трепче), па је веома
рано почела привлачити которске и дубровачке трговце. Они су своје спорове
износили пред патријарха. О томе нам сведочи један спор из 1371. године
између Дубровчана, који је био пред патријархом у Пећи („Playdum coram pa-
triarcha“ „in Plecho“)32. Почетком јануара 1371. оптужио је Рајналдо Стамберти,
прокуратор Дубровчанина Pierka de Siessa, дубровачком ректору сер Клементу
26
Види нап. 10.
27
Д. Динић-Кнежевић, Тканине, 51.
28
Theiner A., Vetera monumentum Slavorum meridionalium I, Romae 1863, 215; И. Божић, О
јурисдикцији которске дијецезе у средњовековној Србији, 18. У науци се сматра да ово писмо од
6. јануара 1346. папе Климента VI краљу Душану, вероватно није ни послато већ је замењено са
оним писаним дан доцније (7. јануара 1346). (И. Божић, нав. дело, 18)
29
Види нап. 3 и 6.
30
HAD, Div. Canc. XIII fol. 75`, 4. IV 1342. Имао је Никола Бућа још неких послова са дуб-
ровачким трговцима по трговима и градовима Косова и Метохије, што нам уосталом говори и
наведени докуменат.
31
Види нап. 2.
32
Јиречек К., Историја Срба II, 94, 178–179.
Држићу, Которанина Марина Трукала и његовог брата Јунија и рекли су пат-

ријарху vocar ad playdum coram patriarcha шта су учинили Пјерку – опљачкали
су му кућу и узели 7 печа тканине и 12 лаката сукна.33
Нису само Которани трговали у Пећи већ има и обрнутих примера. Тако
су се почетком августа 1326. тројица трговаца из Пећи (Мирко Первичић,
Богдеш Мановић и Оздроје) задужила у Котору код Млечанина Колућа Гом-
берта у новцу или роби под условом да му дуг врате у року од шест месеци
или пре, кад се врате из Србије у Котор.34
Многи Которани имали су и непокретну имовину (куће и земљу) у Пећи,
што говори да су ту извесно време и живели и бавили се трговачким посло-
вањем. Један од њих је которски трговац Марин Поленари. Почетком маја
1335. после његове смрти дељена је његова имовина, па је Петар Поленари
добио велику кућу, шталу и половину винограда у Пећи, а други део винограда
добила је Слава, удовица Маринова.35
Нису Которани били само добри трговци, већ су били и познати гради-
тељи. Једна од најзначајнијих делатности Которана на Косову и Метохији
јесте градитељство. Градитељ манастира Дечана, маузолеја краља Стефана
Дечанског, био је протомајстор фра Вита, мали брат из „Котора града краљева“,
који је оставио помен о себи на мраморном надвратнику јужног портала
католикона.36 Градња Дечана трајала је 1327–1335. године.
Осим трговачке и градитељске делатности, присутна је и црквена јури-
сдикција которске дијецезе над католичким парохијама на Косову и Метохији.
Доласком Саса у Србију (Брсково) средином 13. века почело је отварање нов-
их рудника, што је привлачило трговце из Приморја, пре свих Которане и
Дубровчане. Они су у све већем броју почели долазити на тргове и у руднике
по Србији односно Косову и Метохији и ту су остајали краће или дуже време.
Пошто су били католици и различите вероисповести од домаћег становништа
које је било православне вере, почели су градити своје цркве и оснивати ка-
толичке плебаније. Католичке парохије у Србији, односно на Косову и Мето-
хији, првобитно су основане из потребе католика рудара Саса и приморских
трговаца, најпре Которана, а затим све више Дубровчана и становника из
других приморских градова.37 Оснивање католичких парохија у Србији, од-
33
Jireček K., Das Gesetzbuch des serbichen Caren Dušan, Archiv fur Slavische Philologie
22(1900)186.
34
Kotorski spomenici I, nr 42,43, nr. 34–35, nr. 49, 36; М. Динић, Настанак два наша сред-
њовековна града I, Пећ до турских времена, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 349;
К. Јиречек, Историја Срба II, 178–179; Р. Ћук, Србија и Венеција у XIII и XIV веку, 141, 228.
Тројица наведених трговаца из Пећи задужила се код млетачког трговца Колућа Гомберта на
износ од 115 перпера.
35
Kotorski spomenici II, nr. 903,223; Р. Ћук, Србија и Венеција у XIII и XIV веку, 151.
36
Историја српског народа I, Београд 1981, 641 (Гордана Бабић–Ђорђевић), где је наведена
старија литература.
37
Д. Ковачевић-Којић,Трговци као претече католичких црквених организација, Градски
живот у Србији и Босни ( XIV–XV), Београд 2007, 233.
носно Косову и Метохији, ишло је упоредо са настајањем рударских насеља у

којима су становници били њемачки рудари (Саси), како је закључио Сима
Ћирковић.38 О томе речито говори и папско писмо из 1303. године, које поред
Брскова помиње још четири места са католичким парохијама, и то у рударским
насељима (Рудник, Рогозна, Трепча, Грачаница или можда Јањево).39 Свуда где
се формирала католичка парохија, била је обавезно подигнута једна или две
цркве – (у Јањеву (Св. Николе), у Трепчи (Св. Марије и Св. Петра), у Призрену
(Св. Марије и Св. Петра). У Новом Брду налазиле су се две католичке цркве:
главна, у самом граду, посвећена св. Николи, звана Сашка црква, а друга у
Подграђу или Доњем тргу, посвећена св. Марији.40 Све католичке парохије
које су се формирале по насељима и градовима у Србији, односно на Косову и
Метохији (Трепчи, Јањеву, Новом Брду, Призрену) од свог оснивања (у време
краљице Јелене и њеног сина краља Драгутина), па до пада Србије под турску
власт, са мањим или већим потешкоћама, (писмо папе Климента VI почетком
јануара 1346), билe су под јурисдикцијом которског бискупа. Потребно је
нагласити да се водила константна борба током средњег века (од 1285) између
Барске надбискупије и Которске бискупије око јурисдикције над католичким
парохијама у средњовековној Србији.41 Важну улогу у томе одиграли су ко-
38
Види опширније: С. Ћирковић, Католичке парохије у средњовековној Србији,, 244 и
даље.
39
Јиречек К., Историја Срба II, 94; И. Божић, О јурисдикгији которске дијецезе у сред-
њовековној Србији ,17; С.Ћирковић, Католичке парохије у средњовековној Србији, 244–248
Овде је поменута католичка парохија у Грачаници, али се касније не јавља ни као рударско
место ни као католичка парохија, те је природно да њен наставак треба препознати у старом
рударском насељу Јањеву. Види о томе опширније: Д. Ковачевић-Којић, О Јањеву у доба сред-
њовековне српске државе, Градски живот у Србији и Босни, Београд 2007, 13, 21.
40
Јиречек К., Трговачки рудници Србије и Босне у средњем вијеку, 270 нап. 184; М. Динић,
За историју рударства у Србији и Босни II, 92–93; Из српске историје средњег века 656–657; Д.
Ковачевић–Којић, Трговци као претече католичких црквених организација 227;
41
Историја Црне Горе 2/1, Титоград 1970, 54–55(С. Ћирковић); И. Божић, О јурисдикцији
которске дијецезе у средњовековној Србији, 17–27; Бар град под Румијом, Бар 1984, 17–18
(С. Ћирковић); Исти, Католичке парохије у средњовјековној Србији, 254. Тај спор, између.
Барске архиепископије и Которске бискупије око јурисдикције над католичким парохијама у
средњовековној Србији почео је у Брскову крајем 13. века (1285), и не зна се како је окончан,
изгледа у корист Котора. О томе нам сведочи нови спор који је избио после 20 година, када
су Барани били у добрим односима са српским владарем, краљем Стефаном Милутином и
њговом мајком краљицом Јеленом, која је као католкиња имала блиске односе са Папском
столицом. Тада је барски архиепископ био Марин Жаретић (1301–1307) који је био краљичин
посланик код папе. Жаретићи су од Јелене добили поседе које је касније потврдио њен син
краљ Милутин. Бавили су се успешно трговачким пословањем (Р. Ћук, Дубровачка породица
а Жаретић пореклом из Бара, ИЧ 48(2001) 2002, 53–57). Барани су баш у то време обавестили
папу Бенедиктa IX да се пет парохија налазе на територији епископа које не припадају римској
цркви и да тим црквама прети озбиљна опасност. Папа је због тога 1303. године дао овлашћења
барском архиепископу да поставља и уклања свештенике у тим парохијама -de Bristonia-
Briscouia, de Rudinico, de Rogosna, et de Trepzo et de Grazaniza (A. Theiner, Mon. Hung, I, 408. по
К. Јиречеку, Трговачки рудници Србије и Босне у средњем вијеку, Зборник К.. Јиречека I, Београд
1959, 261, нап. 155). Без обзира на подршку српског двора и сугестије папе да српски владар
торски трговци. Они су били значајан чинилац у привредном развитку Срби-

је крајем XIII и у првој половини XIV века како код оснивања католичких
парохија, тако и код јурисдикције которске дијецезе над католицима у Србији
односно Косову и Метохији. Међутим, из одредби Душановог законика (че-
тири члана – 6, 7, 8 и 9 ) може се закључити да је законодавац веома одлучно
спречавао преобраћање православних становника у католичанство, а да
уопште није имао у виду своје католичке поданике или приморске трговце.42
Мало се зна о примени законика и о његовој каснијој судбини да бисмо смели
поуздано закључивати о последицама ових одредби.43
Како смо раније навели, папа Климент VI почетком јанара 1346. заложио
се истински и подржао је права которског бискупа. Папа је затражио подршку
за права которске дијецезе од српског краља, угарског краља и босанског
бана.44 Которска дијецеза имала је јурисдикцију над католичким парохијама у
Србији, са мањим или већим застојима све док је град био у миру (до шездесетих
годна XIV века) и док је био у саставу српске државе (до 1371). Тешкоће
настају нарочито од када је Котор дошао под власт Венеције 1420. године,
док је Бар остао под српским деспотом. Међутим, которска дијецеза сусрела
се око 1375. године са још једном тешкоћом – појавом самозваног епископа
Призрена. Ипак, како се сазнаје из архивске грађе, у Риму нису признавали
1375. призренског епископа. Испоставило се да је то била обмана.45 Следећих
неколико деценија нема података о споровима, али један усамљени податак
из 1390. речито говори да је Ново Брдо било под јурисдикцијом которског
бискупа.46
Последња фаза спора између Бара и Котора започела је у периоду између
1426. и 1435. године и повезан је са односима Србије и српских деспота. До-
помогне барског архиепископа у остваривању његових права, то се ипак није могло остварити.
Да до промене око јурисдикције над католичким парохијама у Србији (Косову и Метохији)
није дошло, о томе нам сведочи став папе Климента VI почетком јануара 1346. године који је
енергично подржао права которског бискупа.
42
Законик Стефана Душана српског 1349 и 1354, ед. С. Новаковић, Београд 1898, 11–14;
Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354, ед. Н. Радојчић, Београд 1960, 44–45; А. Соловјев,
Законик цара Стефана Душана 1349–1354. године, Београд 1980, 178; С. Ћирковић, Католичке
парохије у средњовековној Србији, 257.
43
Ћирковић С., Католичке парохије у средњовековној Србији, 257.
44
Theiner A., Vetera monumenta Slavorum meridionalium I, Romae 1863, 215; И. Божић, О
јурисдикцији которске дијецезе у средњовековној Србији, 17–18; С.Ћирковић, Католичке
парохије у средњовековној Србији, 255.
45
Јиречек К., Историја Срба II, 94 нап 52; L. Thalloczy, E. Šufflay, K. Jireček, Acta Albaniae II,
Vindobonae 1918, 76 бр. 326. Милан Шуфлај је издвојио мишљење и није се сложио с Јиречеком
и у нап. 8 истакао је да је то био стварни епископ призренски и да је епископија основана
ширењем католичке црквене организације из Албаније. Из једног судског процеса који је вођен
у Дубровнику средином јуна 1376. доказано је да је око призренског епископа била у ствари
обмана, како је истакао Сима Ћирковић (С.Ћирковић, Католичке парохије у средњовековној
Србији, 255 нап. 78).
46
Види нап. 21.
кументи који су настали после рата за наслеђе Балше III говоре о правима
которског бискупа и од српског владара се тражи да се поштују његова права
на територији деспота.47 Међутим, у акту из 1435. (којим се решавају заостали
мањи спорови из примене мировног уговора) деспот Ђурађ се обавезује
да врати которском бискупу приходе и поседе тек онда кад папа реши да
ли они припадају Которској дијецези или Барској архиепископији.48 Како
је папа одговорио – о томе нису сачуване вести. Из реконструкције даљих
догађаја може се наслутити какав је био папин одговор. У 1435. и 1436. години
которски бискуп Марин Контарено постављао је свог викара да у његово име
управља црквама у Србији и поставља свештенике. Управо о томе говори и
постављење јањинског свештеника Андрије Кечевића за ректора цркве Свете
Марије in Chocheranci, чија локација до сада није позната, али према садржини
документа, вероватно се налазило у новобрдском крају, истакао је Сима
Ћирковић.49 Прeокрет је вероватно настао у време привремених турских
освајања 1439–1444. године. Дубровчани тада имају главну улогу у католичким
парохијама у Србији и помагали су барског архиепископа, кога је подржавао
и деспот Ђурађ, иако је у међувремену Бар дошао под млетачку власт.50 У
једном писму папе Пија II из 1458. цркве у Новом Брду (Светог Николе и
Свете Марије) биле су под барским надбискупом.51 Которски бискуп је и по-
сле тога одређивао викара за бригу над црквама у Србији. Тако је которски
бискуп именовао 1490. године викара за Србију, и то Ивана Радовића који
је имао задатак да преобраћа православце у католике у Србији.52 Которски
бискуп имао је само номиналну, али стварну власт већ је био преузео барски
архиепископ.
47
Божић И., О јурисдикцији которске дијецезе у средњовековној Србији, 22; С.Ћирковић,
Католичке парохије у средњовековној Србији, 256.
48
Ljubić S., Listine IX, 83–84; I. Valentini, Acta Albaniae Veneta, saeculorum XIV et XV, pars II,
tomus XV, 147–158, nr. 3681. У тачки 5 Смедеревског мировног уговора говори се о томе И. Бо-
жић, О јурисдикцији которске дијецезе у средњовековној Србији, 23; С.Ћирковић, Католичке
парохије у средњовековној Србији, 256; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба,
185.
49
Божић И., О јурисдикцији которске дијецезе у средњовековној Србији, 24; С.Ћирковић,
Католичке парохије у средњовековној Србији, 256 нап. 81.
50
Божић И., О јурисдикгији которске дијецезе у средњовековној Србији, 24; С.Ћирковић,
Католичке парохије у средњовековној Србији, 256.
51
Theiner A. Vetera monumenta Slavorum meridionalium I, 450–451; И. Божић, О јурисдикцији
которске дијецезе у средњовековној Србији, 26; С. Ћирковић, Католичке парохије у средњовековној
Србији, 256. На ово писмо од 26. септембра 1458. (у коме је папа Пије II обавестио да су две
наведене цркве у Новом Брду биле под барском надбискупијом) позвао се папа Климент II
24. марта 1530. кад је овластио барског надбискупа да одреди свештеника у Србији који ће га
замењивати уколико сам не буде могао да иде у Србију. Ова два папска обавештења речито
говоре да је барски надбискуп потчинио својој јурисдикцији католичке парохије у Србији и
коначно потиснуо которског бискупа (A. Theiner Vetera monumenta Slavorum meridionalium II,
Zagreb 1875, 1; И. Божић, нав. дело, 26).
52
Божић И., О јурисдикцији которске дијецезе у средњовековној Србији, 26–27; С. Ћирковић,
Католичке парохије у средњовековној Србији, 256 нап.
Ово су само неки од примера о делатностима Которана по трговима и

градовима Косова и Метохије током средњег века. Њихов удео на Косову и
Метохији био је далеко већи, посебно када је реч о трговачкком промету.
Остали су забележени углавном само они сучајеви који су имали неке про-
блеме у обављању пословне делатости. Због недостатка архивске грађе у другој
половини XIV века није могуће добити јаснију слику о улози Которана по
трговима, рудницима и градовима Косова и Метохије. За тај период сачувана
је само једна которска архивска књига (1395–1400). Да њихова улога није
сасвим ишчезла, показују фрагментарни подаци. Али из ове штуре и ратштр-
кане архивске грађе успели смо да створимо слику о њиховој разноврсној
делатности (трговини, градитељству и црквеној јурисдикцији) на Косову и
Метохији у средњем веку.
Marica Malović Đukić

Belgrade, Serbia
THE KOTORANS IN MINING SETTLEMENTS, TOWNS

AND MARKET SQARES OF KOSOVO AND METOHIA
IN THE MIDDLE AGES
Summary
Documents from the archives of Kotor and Dubrovnik show adverse activity
of traders from Kotor on the market shares and in the mines and towns of Kosovo
and Metohia throughout the middle ages. In Kosovo and Metohia the traders from
Kotor were mainly involved in metal trade (lead, silver, iron) wax, textiles and other
merchandise.
Beside trading, they were very well known as builders. The headmaster during
the building of the Dechani monastery was the monk fra Vita the little brother from
Kotor. Also the Kotor diocese had jurisdiction over the catholic parishes in Serbia,
in the towns of Kosovo and Metohia such as Ianjevo,Trepcha, Novo Brdo,Prizren
and others since the time they were founded until the fall of Sebia under Ottoman
rule.
Keywords: Kosovo and Metohia, Kotor, Trepcha, Novo Brdo, Prizren, metal,
lead, silver, iron, wax, textiles.
УДК 339.1-051(497.115)(093.3)
Радмило Пекић
СРЕДЊОВЈЕКОВНИ КОСОВСКОМЕТОХИЈСКИ ТРГОВЦИ У

СВЈЕТЛУ ДУБРОВАЧКИХ ТЕСТАМЕНАТА
Домаће и придошло становништво средњовјековног Дубровника имало

је обичај да пред смрт искаже последње жеље. Сaмртникова исказана воља
изречена пред свједоцима регистрована је у јавном дубровачком Нотаријату
и као таква сачувана је до данашњих дана у књигама званим тетаменти.
У овом прилогу презентују се тестаменти неких средњовјековних трговаца
који су били везани за подручје српске државе, односно данашње Косово и
Метохију.
Дубровачки тестаменти су међу најсадржајнијим изворима на основу
којих можемо сагледати пословне везе тастатора, потом његово стечено имо-
винско стање, односно његову трговачку успјешност. Истовремено, тестамен-
ти нам омогућавају да сагледамо вјерску опредијељеност тастатора, породич-
ни статус и многа друга занимљива питања.
Кључне ријечи: Косово и Метохија, Дубровник, средњи вијек, трговци,
тестаменти.
***
Тестамент или опорука као правна форма у употреби је још од пре н. е.
Европски народи преузели су тестамент од Римљана, а примјењиван је био у
модификованим формама и током средњег вијека. Широку примјену имао је
у приморским градовима, па је овај правни облик био дефинисан у њиховим
статутима. Тестамент у Дубровачкој републици дефинисан је чланом XLI–
XLII у трећој књизи Статут града Дубровника (Statut grada Dubrovnika 2002:
212–215).
Тестамент је имао функцију оставинске расправе, коју и данас имамо.
Састављање тестамента имало је за циљ да тастатор за живота разријеши на-
следна питања, како послије његове смрти не би дошло до нарушавања уну-
трашњих породичних односа и на тај начин се сачували слога, мир и љубав у
породици (Sivrić 2002: 46–56).
На основу одредаба статута, тестамент је морао бити сачињен у прису-

ству најмање двојице свједока или извршиоца. У року од 30 дана од смрти
састављања тестамената свједоци су били дужни да пред судијама и нотаром
изложе текст тестамента. Исти временски рок важио је и за тестамент саста-
вљен изван Дубровника (Statut grada Dubrovnika 2002: 125–126).
Сем домициалног становништва, тастатори сачуваних опорука у дубро-
вачком Нотаријату били су поријеклом из различитих крајева, па тако и са
подручја данашњег Косова и Метохије. Опште је познато да се због развоја
рударства у Трепчи, Приштини, Новом Брду и другим мјестима налазио
значајан број Дубровчана (Динић 1962; Динић 1978:113–120, 331–340, 400–
409; Динић 2003: 584-678, 670–678; Ковачевић 1952: 121–126; Ковачевић 1975:
45–74; Ковачевић-Којић 2007: 13–23, 57–91; Ćirković 1979: 1–20; Ћирковић
1997: 113–134; Jović 1975: 229–244; Jović 1979: 203–269; Милутиновић 1993:
211–241). Најсвеобухватнији рад о Дубровчанима на Косову и Метохији на-
писао је Богумил Храбак, истраживач који је објелоданио највише архивске
грађе (Храбак 1984: 1–134).
Неки Дубровчани на Косову и Метохији остајали су ту да живе дуже а
потом би се пресељавали, док су други ту формирали своје породице и оста-
јали трајно. Предосјећајући да се приближава крај овоземаљском животу,
пословни људи у рударским мјестима састављали су тестаменте, који су након
њихове смрти проглашавани и регистровани у дубровачком јавном Нотари-
јату.
Године 1390. тестамент је саставио Милатко Дражојевић, а проглашен је у
Дубровнику мјесеца јула 1405. године. Највећи дио стечене имовине завјештао
је супрузи Анки која је живјела у Новом Брду (Ћирковић, Ћук и др., 2004: № 5,
17–19). Међутим, ни Анка није дуго поживјела. Живот је окончала у Србији,
највјероватније у Новом Брду, гдје је своју последњу вољу саопштила усмено.
О вјеродостојности Анкиног тестамента у Дубровнику свједочено је априла
1408. године. Како није имала потомства из брака са супругом Милатком,
своју имовину у Новом Брду оставила је братаници и њеним насљедницима
(Ћирковић, Ћук и др., 2004: № 5, 17–19).
Почетком XV вијека у Новом Брду тестамент је саставио и Милан Мрђић,
а последњег дана мјесеца јула 1402. године предочен је у Дубровнику, што
значи да је тастатор умро између два наведена датума. Милан Мрђић био је
успјешан трговац, што потврђујe његова завјештана покретна и непокретна
имовина. Трговао је племенитим металима, тканинама и кожом. Поред Новог
Брда гдје је имао кућу, материјална добра посједовао је у Дубровнику и
Венецији, а наслиједили су их његова супруга Стана и дјеца (Ћирковић, Ћук,
и др., 2004: № 8, 25–27).
У литератури је истицано да је тешко утврдити у неким случајевима
да ли је трговац поријеклом Дубровчанин или је из средњовјековне српске
државе. Разлог том јесте што су неки Дубровчани остајали дуже у Србији и ту
Радмило Пекић: Средњовјековни косовскометохијски ... 115
изродили своје потомство. Њихови насљедници долазећи у Дубровник нијесу

третирани као дубровачки грађани, па сходно том нијесу ни могли остварити
одређена права као Дубровчани. Познато је да су се често водили спорови око
поријекла трговаца. Чак су и неки српски владари изричито захтијевали да
се направи јасна разлика између Дубровчана, Босанаца и Рашана (Ћирковић
2008: 21). Да би избјегли плаћање одређених дажбина, којима су били изло-
жени страни трговци, придошли становници у Дубровнику подносили су
захтјеве за добијање дубровачког грађанства. Дубровачки грађанин постао је
Јурек Ивановић 15. јуна 1384. године (Манкен 1960: 95–96; Мијушковић 1961:
89–127; Калић 2006: 323–368). На сједници Малог вијећа одржаној 22. марта
1390. године и 8. јула 1392. године за дубровачке грађане примљени су Мартин
Врља и Јурек Никшић из Новог Брда (Lonza, Šundrica 2005: 54, 223). Један од
оних којем се посрећило да добије дубровачко грађанство био је и Никола
из Новог Брда син покојног Ђерђаша, који је 23. маја 1399. године добио ста-
тут дубровачког грађанина (Манкен 1960: 95–96; Мијушковић 1961: 89–127;
Калић 2006: 323–368). Николи из Новог Брда олакшано је било добијање дуб-
ровачког грађанства јер је посједовао некретнине у Граду подно Срђа. Наиме,
мјесец и по дана прије него што се Мало вијеће изјаснило о његовом захтјеву,
Николин стриц Живко Николић из Новог Брда саставио је тестамент је
сву своју имовину у Дубровнику и другдје завјештао свом братићу Николи
(Динић, 2003: 601–602).
Марта мјесеца 1399. године Живко Николић из Новог Брда предосјетио
је да неће дуго поживјети па је одлучио да сачини тестамент. Ни мјесец дана
није протекло од како је изрекао последњу вољу а Живко се већ био упокојио.
Другог априла 1399. године у дубровачком Нотаријату Матео Бизић и Ђорђо
Дабоевић дали су изјаву пред дубровачким кнезом и четворицом судија о
вјеродостојности Николићевог тестамента. Такође, помињу се и двојица све-
штеника – Мирко из мјеста Полата и Петар Албис. Свједочено је да је Живко
Николић из Новог Брда приликом састављања тестамента немоћан лежао у
кревету у својој кући у Дубровнику. Био је здравог разума, добре свијести и
имао је добру моћ говора. Новобрђанин Живко je најприје даривао цркву Св.
Марије са три перпера, за десетине и првине. Потом изјављује да сва његова
добра оставља братићу Николи, сину његовог брата Ђерђаша. У тестаменту
помиње извјесне Матеа и Мираша, који се налазио у Венецији. Новчане легате
оставио је тројици свештеника, и то: рођаку дум Димитрији који се налазио
у Италији 40 дуката, а четири дуката дум Жоржу („Zorzu“), са којим је такође
био у родбинским односима. Десет дуката оставио је дум Петру. Десет
перпера даривао је и цркви, у којој буде како каже „положено моје тијело“.
Извршитељима тестамента Симону Бунићу, Доминику кројачу и његовом
братићу Николету наредио је да чине све по правди (DAD, Sig. 12, Ser. 1. № 8,
f. 127’).
Захваљујући тестаментарним књигама, сазнајемо да су на подручју сред-

њовјековне српске државе умирали и истакнути чланови дубровачких пле-
мићких породица. Један од таквих био је и дубровачки племић Марин Градић.
Година на Градић је био главна личност када су у питању царине како у При-
штини тако и у Србреници али и у Новом Брду. Мјесеца марта 1413. године из
Новог Брда упутио је писмо Дубровачкој влади да се очекује напад Турака на
Ново Брдо. Већ следеће године дубровачки трговци жалили су се на Марина
који је у Сребреници наплаћивао већу царину него што је раније била (Јиречек
1892: 48, 51; Динић 2003: 420, 515, 517–519).
Тестамент дубровачког племића Марина Градића регистрован је 11. мар-
та 1422. године који је умро „in Sclauonia“ 27. фебруара наведене године. Исто-
времено је евидентирано да је 18. децембра 1418. године у Дубровнику у својој
кући тастатор изрекао своје последње жеље (DAD, Sig. 12, Ser. 1. № 11, f. 65).
Након легата које је оставио за десетине и заређење свештеника, Марин Гра-
дић помиње компанију коју је имао са браћом Матеом и Марином, синовима
Јунија Градића. Затим, наводи легате које завјештава дјеци и жени Маруши,
која је у мираз донијела 2000 перпера. Након тог, ћерки за мираз и спрему
оставио је укупно 2150 перпера. Имао је ванбрачног сина Димитрију којег
није изоставио у тестаменту. Оно што је интересантно јесте да у тестаменту
легат оставља српском владару Стефану Лазаревићу 100 либра сребра (Item
lasso allo Signor Dispotho libre cento dargento). Сребро је завјештао и дубро-
вачком трговцу у Сребреници Живку Лигатићу, којем накнадно дарива до-
датних 10 перпера. Преко 100 перпера оставио је и „Bogdanu Zebugho del Si-
gnor dispoth“. У тестаменту помиње и сетру Катарину монахињу у манастиру
Св. Клара. Између осталог Градић је имао посједе у Шумету и Гружу. Међу
бројним легатима које је оставио породици и пријатељима, даровао је цркве у
Дубровнику и околини, и то: Св. Марију Велику и Св. Влаха, за читање миса.
Доминканској и фрањевачкој цркви оставио је по 30 перпера.
Није заборавио ни цркву у Новом Брду којој је оставио либру сребра.
Стање његове имовине најбоље нам осликава податак да је само сиротишту у
Дубровнику оставио 100 перпера (DAD, Sig. 12, Ser. 1. № 11, f. 65-66’).
Међутим, након претходно предоченог садржаја, следећи тестамент по-
ново је насловљен „Marini de Gradi factum in Sclavonia“, а његово проглашење
датирано је 12. марта, што значи сјутри дан од претходног тестамента, пред
четворицом нових свједока. У том тестаменту су неки пасуси брисани, а из-
међу осталог састављен је 12. јануара 1422. године. Како је друга страна те-
стамента поништена, нијесмо улагали напор да утврдимо да ли је у питању
грешка писара или је нешто друго у питању (DAD, Sig. 12, Ser. 1. № 11, f. 66’–67).
За средњовјековну Српску државу како пословно тако и породично био
је везан и Вукша Дидалић, што нам потврђује његов тестаменат, који је 5. јула
1422. године проглашен у дубровачком Нотаријату (DAD, Sig. 12, Ser. 1. № 11, f.
70’). Вукша Дидалић умро је у Србији, а своју опоруку изрекао је 27. јуна 1420.
године. Бројне новчане легате је оставио црквама у Дубровнику и околини:
Св. Марије, Св. Доминика, Св. Томе, Фрањевцима у Омбли и Стону, затим
цркви Св. Стефана, потом цркву на Корчули и сиротиште у Дубровнику.
Вукша Дидалић у Новом Брду имао је ћерку Кату којој је оставио 100 перпера
(Lasso a Catha fiola mia ypp. cento in Novomonte). У тестаменту његова супруга
регистрована је под именом Владна, којој оставља мираз вриједан 400 перпера.
Из раније литературе је познато да је Вукша Дидалић 1392. године постао
дубровачки грађанин, а невембра мјесеца 1395. оженио се Босанком, ћерком
неког Хреље, која је у књигама мираза регистрована под именом „Велна“ (То-
шић, 1987: 242; Динић-Кнежевић, 1995: 150).
Да ли је у питању грешка писара па се његова супруга наводи као Велна
и Владна или се Дидалић два пута женио, није нам за сада познато. Поред
мираза оставио је супрузи Владни бројне поклоне од сребра, попут наруквица
и минђуша. Златан прстен вриједан два дуката оставио је Живку Ругићу за
љубав, којег је поред Јакова Котруљевића и неког Лукше са којим је пословао
удружен, одредио за извршитеље његовог тестамента (DAD, Sig. 12, Ser. 1. №
11, f. 71).
Пред шесторицом дубровачких службеника и свједока 10. јануара 1424.
године предочен је тестамент Руска Вигоровића преминулог у Новом Брду.
Своју опоруку Вигоровић је изрекао 16. октобра 1423. године. Извршитељи
његовог тестамента били су: Влатко Богдановић, Никша Руско и у литератури
често помињани Марко Пицурковић, син Ратка Првановића (DAD, Sig. 12, Ser.
1. № 11, f. 97).
Tри мјесеца након проглашења претходно наведеног Вигоровићевог те-
стамента, исте године, тачније 7. априла, проглашен је и тестамент Лукача
Микатовића. Његов тестамент најприје је регистрован 11. марта 1424. године
у „de foris cancellariae“. Микатовић је своје последње жеље изрекао мјесеца
августа 1423. године у Новом Брду, у свом продајном мјесту („in statione dicti
Lucaç“) у присуству Влакоте Добрашиновића и Франка, сина Николиног.
Тестамент му је написан „Sclavo scriptum“, односно на ћирилици, а потом га је
на латински језик превео познати канцелар Руска Кристифоровић ( DAD, Sig.
12, Ser. 1. № 11, f. 101).
Као што је то један од предуслова за вјеродостојност тестамента, тастатор
Лукач Микатовић најприје истиче да је чиста разума и добре свијести,
а након тог слиједе легати. Први легат односи се на на цркву Св. Марије у
Дубровнику, којој за десетине оставља износ од пет перпера. Потом је оставио
легат за пјевање грегуријанских миса, како каже за „моју душу“. Из тестамента
сазнајемо да је на име мираза његова супруга у брак унијела 200 перпера.
Микатовић се бавио извозом сребра из Србије, па у тестаменту наводи
извјесне сребрне предмете које завјештава. Истовремено помиње и трговачку
компанију коју је основао са Никшом Прибиславићем, у којој је имао седам
либра и четири унце сребра. За епитропе тестамента одредио је: Радослава

Турчиновића, Никшу Пековића и Никшу Прибисалића. ( DAD, Sig. 12, Ser. 1.
№ 11, f. 101-101’)
У књигама везаним за дуговања пронашли смо уговор о оснивању ком-
паније, односно трговачког удруживања Лукача Микатовића и Никше Приби-
салића. Наиме, првог дана мјесеца јуна 1421. године Микатовић и Прибисалић
обавезали су се Радославу Цвјетковићу да ће му дати и вратити 178 златних
дуката и 18 гроша након три мјесеца. Истог дана у следећем регистрованом
уговору заведено је оснивање трговачког друштва на период од шест мјесеци
у којем су партиципирали Лукач Микатовић и Никша Прибисалић. Микатовић
је уложио 90 перпера и 20 гроша, а Прибисалић 100 перпера. (DAD, Sig. 10, Ser.
1. № 13, f. 293’)
Из Новог Брда био је и кројач Јован („Gion sartoris“) који је 26. августа
1441. године у Дубровнику саставио тестамент. Десет дана касније, тачније
6. септембра Јованов тестамент проглашен је у дубровачком нотаријату.
Тестамент му је написан на словенском језику, а на латински језик превео га је
Никола Звездић словенски канцелар. У тестаменту не помиње своју породицу,
изузев како каже: „мој Радослав“ који је наследник његове скромне имовине.
Од његовог иметка 15 перпера je требало издвојит за његову сахрану. Исти
износ одредио је за пјевање грегуријанских миса, док je за мисе Св. Јакова,
Антонија и Петра оставио два дуката. По један дукат оставио је цркви Св.
Петра и свештенику дум Николи. Осим готовине, Јован је оставио и друге
вриједности: кројачки алат, кућне и одјевне предмете (тацна, бокал, мантил),
италијанско платно миланског поријекла, катанце, бисаге и „tallanbasso“. За
епитропе је одредио свештенике дум Николу, дум Ђона Стефановића, Симка
Грубачевића кројача, Ратка и Марка, подстригаче, и неког Радована (DAD, Sig.
12, Ser. 1. № 13, f. 96’).
Из Новог Брда поријеклом је била и трговачка породица Сојмировић која
се 80-их година XIV вијека населила у Дубровник. Захваљујући имовинском
стању, један од чланова породице постао је члан корпорације зване Антунини.
Од двојице браће Сојмировић познат је Никола који је имао синове Андрију
и Живка. Према препису П. Колендића, Чингријине генеалогије која се чува
у Историјском институту САНУ, Живко се није женио а његова опорука
регистрована је 1399. године (АИИ, Genealogia dei cittadini Ragusei, 353).
Детаљним прегледом тестаментарне књиге број 8, која обухвата период
1391–1400. године, на одговарајућој страни нијесмо пронашли тестамент Жи-
вка Сојмировића, већ Живка Николића, који смо раније презентовали. Ако
бисмо прихватили чињеницу да Живко Николић не носи породично презиме
Сојмировић већ патримонијално Николић, што је случај у средњем вијеку,
онда би претходно приказани тестамент био Живка Николиног Сојмировић,
како је наведено у Чингријиној генеалогији. Међутим, име брата Живка Нико-
ле Сојмировића према Чингријиној генеалогији било је, како смо навели,
Андрија, а у тестаменту Живка Николића име његовог брата било је Ђерђаш,

а њихово породично стабло приказао је Михаило Динић. Ђерђашевог брата
М. Динић у изворима читао је као Гинко, док је Д. Динић-Кнежевић читала као
Живко, чију смо варијанту и ми прихватили (Динић, 2003: 602; Динић-Кнеже-
вић, 1995: 174).
У Чингријиној генеалогији наводи се да је шест година после смрти Жи-
вка Сојмировића умро и његов брат Андрија, који је основао породицу у Ду-
бровнику са извјесном Марушом. Андрија и Маруша имали су сина Николу
Сојмировић, који је био ожењен 1434. године Лињушом, ћерком Млечанина
Ђанина (Занина) Салмбенеа. Млечанка и Новобрђанин Никола Сојмировић
имали су четири сина и једну ћерку, и то: Андрију, Ђанина, Франческа, Ди-
митра и Марушу. Николина пословна активност позната је захваљујући Ружи
Ћук (Ћук, 1993:15).
Претпоставља се да су Николини синови Андрија и Ђанино умрли рано, а
трећи син Фрањо ушао је у фрањевачки ред, док је четврти Димитар наставио
очевим стопама, био је трговац (Ћук, 1993: 20–21).
У својству прокуратора Димитар Сојмировић помиње се 1460. године.
Трговао је сребром и тканинама. Био је посредник између трговаца који су
дјеловали у Дубровнику, Новом Брду, Једрену и Софији. (Списаревска, 2000:
№ 5, 39–40)
Из Новог Брда Димитар је извозио сребро и тканине у Једрене, па је због
не извршавања својих обавеза регистрован у казненим списима Дубровачког
архива (Храбак, 1984: 48, 99). Због платна поријеклом из Вероне, које је испо-
ручено у Једрену, новембра мјесеца 1475. године у Дубровнику је вођен арби-
тражни спор између Димитра Сојмировића и Луке Мартина (Списаревска,
2000: № 9, 44–46). Сљедеће 1476. године турски султан Мехмед Освајач у Дуб-
ровник је послао свог слугу Мустафу да тражи изручење Димитра Сојмировића
или 3000 дуката, због његовог јамчења главом и имовином за рачун Павла
Сојмировића (Стојановић, 1934: 256; Ћук, 1993: 21).
У наведеном раду Р. Ћук о Новобрдској породици Сојмировић конста-
товано је да тестамент Димитра Сојмировића није сачуван. Међутим, Димит-
ров тестамент смо пронашли па га овом приликом презентујемо. Димитар
Сојмировић био је болестан, па је сматрао да неће дуго поживјети и 13. марта
1478. године одлучио се да састави тестамент. На његову несрећу испоставило
се да је био у праву, па је након 15 дана од састављања тестамент проглашен у
дубровачком Нотаријату. Као што је обичај и код других тестамената, најприје
је евидентирано психичко стање Димитра Сојмировића, што је предуслов
исправности тестамента.
На самом почетку тестамента своју душу препоручује „нашем Господу
Исусу Христу“, а потом за десетине и првине оставља пет перпера цркви Св.
Марије Велике у Дубровнику. Исти износ оставио је и завјетној цркви Св. Ма-
рије од Милости на Данчама, као и за пјевање грегоријанских миса. Дубровачкој
општини оставио је 25 перпера. Такође, 25 перпера оставио је сиротишту у

Дубровнику. Супрузи Маргарити оставио је 100 дуката. У тестаменту помиње
Бенедикта Форнара, Франка Соркочевића, зета Антонија Гучетића – Мишље-
новића и Николу Галеаца, са којима је имао нерашчишћене пословне рачуне.
Некима је дугове опростио, преносећи право на брата фратра Франческа
Сојмировића да сравни рачуне који су евидентирани његовом руком у књизи
која се сад налази код Бенедикта Форнара. Из тестамента сазнајемо да је имао
земљишне посједе на којима су радили кметови, као и кућну послугу. У својој
последњој вољи ни њих није заборавио. Тако је служавку Вукосаву из Конавала
у два наврата даровао са седам перпера, а потом је захтијевао да се слушкиња-
ма Медуши и Вукави поред њихове зараде свакој да по пет перпера или 30
гроша. Пет перпера оставио је и слуги Луки с тим да не може да тражи ништа
у новцу од његових добара. Димитар је своју покретну и непокретну имовуну
оставио ћерки Лињуши, коју је именовао за насљедника. Истовремено истиче:
ако би се догодило да његова ћерка умре прије него што уђе у брак, своја
насљедна права преноси на сестру Марушу. За епитропе тестамента одредио
је најприје мајку Лињушу, Маргариту своју жену, сестру Марушу, Живана
Нале, Николу Пуцића, Николу Галеацо, Бенедикта Форнара и Кристофера
Ђакомова Албертија. На крају посебно оставља 20 дуката које његов брат фра-
тар Франческо треба негдје да положи, свакако у циљу спасења његове душе
(DAD, Sig. 12, Ser. 1. № 23, f. 63’-64’).
Да је Димитар умро као млад човјек, потврђују нам подаци из његовог
тестамента. Такође, млада је била и његова супруга Маргарита ћерка Ђакома
Хрисифора Албертија, са којом је кратко вријеме провео у браку. Њихов
уговор о миразу регистрован је 18. маја 1470. године. Из „carte dotis“ сазнајемо
да је Димитар Сојмировић уговор о миразу склопио са Катарином, мајком
његове супруге Маргарите, за коју је том приликом јамчио Марин Зизер, јер
Маргаритин отац Ђакомо Алберти није био међу живима. Новчани износ
мираза износио је 1300 перпера, а остала дјевојчина спрема била је вриједности
„exagio auri trecenta“, што је био обичај у Дубровнику (DAD, Sig. 13, Ser. 1. № 7,
f. 106).
Малољетна је била Димитрова ћерка јединица и звала се Лињуша, а Ли-
њуша је било име и Димитровој мајци која је да ствар буде још гора, била
жива (Ћук, 1993: 20–21). У таквим породичним околностима Димитар у те-
стаменту истиче: „ако се његова жена жели преудати оставља јој 100 дуката
које је добила у миразу, а ако се не преуда, треба да посједује сва његова добра,
али тек након смрти госпође Лињуше, његове мајке“. Поред наведеног, његова
супруга условљена је била и да станује са његовом мајком, из чега произилази
да је пази до краја живота (DAD, Sig. 12, Ser. 1. № 23, f. 63’).
***
Приказани тестаменати односе се на трговце који су пословали у Србији

и Дубровнику током XIV и XV вијека. Тастатори су били везани за Ново Брдо
било да су у њему привремено насељени било да су поријеклом из Новог Брда,
како је некима записано у наслову тестамента.
Поред усмено изречених тестамената, о чијем је садржају свједочено у
дубровачком нотаријату, неки су писани на језику опоручитеља, на српској
ћирилици, а потом су их преводили на латински језик дубровачки нотари и
канцелари.
После задовољења прописаних законских регулатива, што је и предуслов
да тестамент буде вјеродостојан, готово у свим опорукама прва ставка се
односи на црквене легате, чија је намјена била искупљивање и спасење њихове
душе.
Поред вјерске стране, кроз приказане тестаменте покушали смо форми-
рати приближну слику о пословним активностима трговаца који су дјеловали
на подручју Новог Брда. Самим тим, дошли смо до спознаје о пријатељској
и пословној сарадњи опоручитеља која се осликава кроз остављене поклоне
из љубави, као што је случај са Мариног Градићем, који је даровао српског
владара Стефана Лазаревића са 100 либри сребра. Истовремено, сазнајемо и
породични статус састављача тестамента, тако да у складу са изнесеним мо-
жемо закључити да презентовани подаци представљају прилог о познавању
приватног живота средњовјековних трговаца са подручја Косова и Метохије,
којим се употпуњује и учвршћује досадашњи познати историјски слијед.
У дубровачком архиву сачувани су тестаменти и других личности које су
биле везане за Ново Брдо. Међутим, због условљеног ограничења обима тек-
ста, посветићемо им пажњу неком другом приликом.
Прилог. № 1
TESTAMENTUM GIUCHA NICHOLICHA DE NOVABERD
„MCCCLXXXXVIIII., Ind. VII, die secondo mensis aprilis Ragusii. ... Et Gin-
chus Nicolich de Novaberda infirmus jacens in letto in domo habitationis sue in
Ragusio, existensis bona loquolla e sana mente e memoria in nostri presentia facit
suum ultimum testamentum dicens ut in cedulla eius testamenti, presentata coram
dictis domino Rectore e iudicibus quator e ese scritum quam dixivolle con eis, ulti-
mum testamentum cum cedulla et testis predictis, tenor sequentis talis…“ In Xristo
Nomine. Amen. MCCCLXXXXVIIII. Die preterito marcii. Io Giucho Nicolich de
Nova B(er)da fradel Georgias, facio lo mio testamen(t)o ultim(o) cum bona me-
moria mia a viegna che infermo del corpo. Et in prima lasso a Sancta Maria pro
primicia et decima ypp. III. Et voio che lo mio nepote Nicoleto fiol de lo mio fradel
Gergias habia tuto lo mio fatto ali beni lo qual io possiedo, over debio recenar de-
bentia in ogni luogo dove che sia debito mio, ance reposare tanto quello che a mi
p(ro)tegua de lo fatto mio, quanto quello che p(ro)tiguiua a Giorgias mio fradello
e padre so, p. ogni modo o via o p. scriptura, o p. guaretti o sença tutto voyo che
sia del ditto. Et voyo che lo ditto Nicoleto debia dar a Matio de Bagia ypp. 7,5. Et si
voyo che a Miras sie dati da lo ditto Nicoleto de li ducati liqual de dar al ditto Miras
in Venexia ypp. XL per la sua remetie ratione. Et lasso che sia dato, a don Dymitri
mio parente lo qual e in Italia ducati quaranta. Et lasso che sia datti a don Zorzo
fisso mio patrino ducati quatro. Et lasso a don Piero de Nicho de Biellce ducati X.
Et lasso a la ghiexia dovi zazera lo mio corpo ypp. X. Et se per caso fosse altro de
lo ditto Nicoleto avanti che elo recervesse la possessioni de li detti beni, voyo che li
mei beni debano li mei pitropi per l` anima mia dove ad elli vedere piu moritario p.
l` anima mia. E lasso mei pitropi Ser Symon de Bona, Dominiçe s(ar)tor e Nicoleto
mio nepote, lo qua Nicoleto voyo che habia far piu in giusto fato che altri a qua
voluntate. Item die p(re)dicto secondo aprilis coram suprascritis domino Rectore et
iudicibus constituti Dominiçe sartore, e Ser Symon de Bona, iurati veritate dicendi
eos suo dixerunt quod pos(s)e suprascriptum c(on)ditum testamentum p. d(omi)
num Giuchum die sequenti dictus Givchus testatore dixit: Ego volo sie fatti per me
legati ypp. quadraginta dicto Miras presento in testamento meo quo o sit et habeat
ducatis quadraginta quattuor. Et ad hoc ipse tastator nos vocant in testes, e dixe sie
volo quod habet ipsos ducatos quadraginta quattuor, quibus restificatoribus auditis,
dictum testamentum cum dicta additazione per dictios domino Rectore et iudices
publicatrum fuit et autenticatum.
Quod nullo testimonio rumpi possit“. DAD, Sig. 12, Ser. 1. № 8, f. 127’.
Прилог. № 2
TESTAMENTUM DIMITRII SOIMIROVICH
MCCCCLXXVIII. Ind. XI. die XVIIII martii Ragusii. Hoc est testamentum Ni-
cole de Soimiro repertum in Notaria Co(mun)is Ragusii …“.
„....1478. adi 13. marzo i(n) Ragusa. Io Dimitar Soimirouich infermo del corpo
tamen sano de la mente e memoria et intellecto faco et ordeno questo mio testa-
mento“.
In primus. Lasso e recomando l` anima mia al n(ost)ro Signore Iesus X.(rist)o.
Item lasso p(er) decima et primizia a Sancta Maria Mazor i(n) Ragusa ypp. cinque.
Item alle Danze ypp, cinque. Lasso per messe du San Gregorio ypp. cinque. Lasso
al Comun di Ragusa p(er) c(on)sciencia ypp. venticinque. Lasso p(er) maltoleto
intesto ypp. venticinque che siano dati alli poveri i(n) Ragusa. Lasso a Bencho di
Nicolo Fornaro p(er) debito ducatis circa septantacinque. Lasso a Margarita mia
uxor ultra la sua dota se la vora maritar ducati cento, ma non se vogliando maritare
che làbia al possedio de tutti li mei beni dopo la morte de madona Lignusa madre
mia, e che la staga cu(m) madona Lignussa madre mia et obedissa ali sei c(om)
andamenti la qial mia madre d(onna) Lignusaa voglio che la sia donna e madona
di tuto lo mio in vita sua, che nescin. Ita tamen che la non possa vendere le cose
stabile ma sia a frutaria patrona e madona debe intrati ed e tuta la massaricia e cosse
mobile e di tuto il mio mobile a poter disponer come parera ad ella. Item lasso Ser
Francho di Andrea de Sorgo ducatis quattro per debito. Item lasso a miss. Bonito di
Nale ducati doro doy et ypp. uno per debito. Item lasso ad Antonio de Gozze genero
de Misiglienouich ducatis doro ducento octo et aspra XIIII. per debito. La raxon del
follo azo scripto in uno libro de mia man e presentato in man de Benedicto di Nicola
fornaro, voglio che la dicta raxon sia creduta. Item azo uno altro libro biancho dove
son notate le raxon delle possessioni e de villani, voglio siano creduti tale raxon.
E de piu voglio che li mei libri siano creduti tanto piu stanto monacho p(re)te fra
Francesco Soimirouich mio fratello dira e disponera al quale fra Francesco voglio
che làbia piena liberta a disponer dele raxon delli mei libri come parera a lui per
salute del anima mia. Item lasso a Nicolo de Galeaz ypp. do per debito. Item lasso a
Vuchava de Canali che so nostra fantescha che li sia pagato…lo ypp. 5. alltra dicta
Vucava lasso ypp. do. Item lasso a Madussa e Vuchossava mie fantesche sopra la sue
mercede ypp. cinque zoe grossi XXX per cadauna. Item lasso a Luca mio fante ypp.
cinque per amor e tute le veste che li ho facto itatis. Chel no(n) possa domandar piu
Monti in li mei beni. Tuto le resto de li mei beni mobili e stabili raxon et action lasso
a Lignussa mia fiola la quale instituisco mio herede; la quale Lignussa mia fiola sela
moresse primanti che le se maridasse il matrimonio substituisco herede mia sorella
Marusa che la dicta Marussa in tale (…?) habia tuto il mio, dopo la morte d(ic)te
Marussa che vada alli soyi fioli, essento satisfacto p(ri)ma il mioi testa(mento) come
ho ordinato de sopra. Item lasso a San Francesco ypp. cinque.
Fazo mei epitropi: d(omina) Lignussa mia madre, Margarita mia uxor, Ma-
rusaa mia sorella, Zivan Nicolo Nale, Ser Nicolo Rus. Poza, Nicolo de Galeaz, Be-
nedicto de Nicolo Fornar, e Christophoro de Jacomo de Alberto. Item lasso a fra
Francesco mio fratello ducati vinti che lui dipona darsi come li piacera . Hoc autem
testamentum nullo testimonio rumpi possit. Reg. tutores in Minore C(on)silio die
X. martii 1479“.
DAD, Sig. 12, Ser. 1. № 23, f. 63’-64’.
Динић 1962, Динић, Михајло, За историју рударства у средњовековној
Србији и Босни, књ. II, Посебна издања, CCCLV, Београд: САН, 1962.
Динић 1978, Динић, Михајло, Српске земље у средњем веку. Историјско-
-географске студије (приредио: Сима Ћирковић), Београд: Српска књижевна
задруга, 1978.
Динић 2003, Динић, Михајло, Из Српске историје средњег века (приредили:
Сима Ћирковић и Властимир Ђокић), Београд: Еquilibrum, 2003.
Динић-Кнежевић 1995, Динић-Кнежевић, Душанка, Миграције станов-
ништва из јужнословенских земаља у Дубровник током средњег века, Нови
Сад: САНУ – Филозофски факултет одсек за историју, 1995.
Ćirković 1979, Ćirković, Sima, Dubrovčani kao preduzetnici u rudarstvu Srbije
i Bosne, Acta historico oeconomica Iugoslaviae, vol. 6 (1), Zagreb: Komisija za eko-
nomsku istoriju Jugoslavije, 1979.
Ћирковић 1997, Ћирковић, Сима, Работници, војници, духовници, Друшт-
ва средњовековног Балкана, Београд: Еquilibrum, 1997.
Ћирковић, Ћук и др. 2004, Ћирковић, Сима; Ћук, Ружа; Веселиновић,
Андрија, Србија у дубровчким тестаментима у XV веку (I), Мешовита грађа,
Miscellanea, н.с., књ. XXII (2004), Београд: Историјски институт, 2004.
Ћирковић 2008, Ћирковић, Сима, Из старог Дубровника: грађани рођени
и грађани стечени, Историјски часопис LVI (2008), Београд: Историјски ин-
ститут, 2008.
Ћук 1992, Ћук, Ружа, Делатност дубровачког трговца Луке Милановића
двадесетих година XV века, Историјски часопис XXXVIII (1991), Београд:
Историјски институт, 1992.
Ћук 1993, Ћук, Ружа, Породица Сојмировић из Новог Брда у Дубровнику,
Историјски гласник 1-2 Београд: Савез друштва историчара Републике Србије,
1993.
Jović 1975, Jović, Momir, Dubrovačka vlastela u Novom Brdu 1439–1455, Studia
Humanistica II, Priština: Filozofski fakultet, 1975
Jović 1979, Jović, Momir: Dubrovčani pučani u Novom Brdu sredinom XV veka,
Godičnjak arhiva Kosova X–XI (1974–1975), Priština 1979: Arhiv Kosova (Separat).
Калић 2006, Калић, Јованка, Европа и Срби. Средњи век, Београд: Исто-
ријски институт, 2006.
Ковачевић 1952, Ковачевић, Десанка: О Јањеву у доба средњовековне српске
државе, Историјски гласник 1–4, Београд: Историјско друштво Србије, 1952.
Ковачевић-Којић 1975, Ковачевић-Којић, Десанка: Приштина у средњем
вијеку, Историјски часопис XXII (1975), Београд: Историјски институт, 1975.
Ковачевић-Којић 2007, Ковачевић-Којић, Десанка: Градски живот у
Србији и Босни, Београд: Историјски институт, 2007.
Манкен 1960, Манкен, Ирмгард: Дубровачки патрицијат у XIV веку,
Посебна издања, књ. CCCXL, одељење друштврних наука, књ. 36, Београд:
САНУ, 1960.
Мијушковић 1961, Мијушковић, Јованка: Додјељивање дубровачког грађан-
ства у средњем веку, Глас 246, Одељење друштвених наука, књ. 9, Београд:
САНУ, 1961.
Милутиновић 1993, Милутиновић, Бранислав: Дубровчани у Трепчи до
1455. године, Зборник радова Филозофског факултета XXI–XXII, Приштина:
Филозофски факултет, 1993.
Sivrić 2002, Sivrić, Marijan: Oporuke kancelarije stonskog kneza od sredine 15.
soljeća do 1808, Dubrovnik: Državni arhiv u Dubrovniku, 2002.
Тошић 1987, Тошић, Ђуро: Трг Дријева у средњем вијеку, Сарајево: Весе-
лин Маслеша, 1987.
Храбак 1984, Храбак, Богумил: Дубровчани у рударству и увозно-извозној
трговини Косова 1455–1700, „Врањски гласник“ XVII, Врање: Народни музеј,
1984.
ИЗВОРИ
А. Необјављени
АИИ, Genealogia dei cittadini Ragusei., Архив Историјског института, Ge-
nealogia dei cittadini Ragusei.
DAD, Sig. 10, Ser. 1., Državni arhiv u Dubrovniku, Debita Notarie, № 13 (1417–
1421).
DAD, Sig. 12, Ser. 1., Državni arhiv u Dubrovniku, Testamenta Notarie,
№ 8. (1391–1400), № 11. (1418–1429), № 13 (1437–1445), № 23 (1467–1481).
DAD, Sig. 13, Ser. 1., Državni arhiv u Dubrovniku, Liber Dotium Notariae, №
7 (1460–1472)
Б. Објављени
Јиречек 1892, Јиречек, Константин, Споменици српски, Споменик XI,
Београд: СКА, 1892.
Списаревска 2000, Списаревска, Д. Иоанна, Дубровнишки извори за Бъл-
гарската история, Архивите говорят 10, София: Главно управление на архи-
вите при министарския съвет, 2000.
Statut grada Dubrovnika 2002, Statut grada Dubrovnika, sastavljen godine 1272,
Na osnovu kritičkog izdanja latinskog teksta B. Bogišića i K. Jirečeka (Priredili: A.
Šoljić, Z. Šundrica, I. Veselić; uvodnu studiju napisala: N. Lonza), Dubrovnik: Dr-
žavni arhiv u Dubrovniku, 2002.
Стојановић 1934, Стојановић, Љуба: Старе српске повеље и писма, Збор-
ник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. 1/II, Београд – Ср.
Карловци: СКА, 1934.
Lonza – Šundrica 2005, Odluke dubrovačkih vijeća 1390–1392 (priredili.: Nella
Lonza i Zdravko Šundrica), Zagreb–Dubrovnik: HAZU–Zavod za povijesne znano-
sti u Dubrovnik, 2005.
Radmilo Pekić
MEDIEVAL MERCHANTS ON KOSOVO AND METOHIA IN THE

LIGHTS OF DUBROVNIK’S TESTAMENTS
Merchants and craftsmen from medieval Serbian country visited Dubrovnik dur-
ing 14th and 15th century, and vice versa. Serbian mineral resources attracted peo-
ple from Dubrovnik and business people from Serbian country went to Dubrovnik
because of fear of the Turks. There were also other opportunities they could get in
this city, trying to become not only its inhabitants but also citizens. After exercising
certain rights, business activities were still continued in the mining towns of Serbia,
where some of these people established families. In the area of present-day Koso-
vo and Metohija they were faced with a disease and feeling that they will not live
long, they drafted their wills, which have been registered and declared in Dubrovnik
registry. From medieval Serbian country they exported mineral resources to Du-
brovnik, which later were directed towards the Apennine peninsula market.
From the opposite direction were primarily imported Italian fabric and other
goods that met the needs of the Serbian market. The trade wasn’t only performed
directly but also through the stores, and that can be confirmed by the saved testa-
ments.
Key words: Kosovo and Metohija, Dubrovnik, Middle Ages, merchants, wills.
УДК 94(497.115)”1391/1455” (093.2)
Милош Луковић
ПРВИ ТУРСКИ ПОПИСИ И ПОЧЕТНА ТЕРИТОРИЈАЛНА

ОРГАНИЗАЦИЈА ТУРСКЕ ВЛАСТИ НА ПОДРУЧЈУ
КОСОВА И МЕТОХИЈЕ1
У раду се говори о успостављању феудалног поретка и привремене тери-

торијалне организације османске државе на данашњем подручју Косова и Ме-
тохије у периоду 1391–1455. године, што је претходило оснивању неколико
османских санџака који су обухватили поједине делове данашњег подручја
Косова и Метохије.
Кључне речи: Косово и Метохија (Kosovo and Metohija), османска власт
(Osman reign), Скопско „крајиште“ (Skopje „Krajište“), катастарски пописи –
дефтери (tax catalogues – defters), вилајети (vilayets), санџаци (sanjaks)
ОСМАНСКИ ФЕУДУАЛНИ ПОРЕДАК И ТЕРИТОРИЈАЛНА

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ
Турци Османлије2 донели су на Балкан крупне новине у организацији

феудалног друштва.3 У складу с учењем ислама, османско друштво је било
генерално стратификовано на непроизводни и производни део. Првом делу
припадали су владар, високи државни достојници, намесници у управним
областима, чиновништво и војничка класа (која је имала и политичка овла-
1
Овај рад је настао у реализацији пројекта „Народна култура Срба у словенском и бал-
канском контексту“ (2006–2010), које финасира Министарство науке Републике Србије.
2
Овде се опредељујемо за употребу термина Османлије, Османско царство, османска
власт и сл., који се у историографији (и домаћој и иностраној) широко користе, а синоними су
термина Турци, Турско царство, турска власт и сл., кад је реч о средњем веку и целом раздобљу
трајања овог царства. Уп. Иналџик 1974.
3
О природи и институцијама османског феудалног система вид. више у: Filipović 1952;
Шабановић 1955; Иналџик 1974; Зиројевић 1989; Зиројевић 1997; Екмечић 1997; Aličić 2000.
шћења), а сви су они били ослобођени пореских обавеза. Други део чинили су
порески обвезници („раја“ у најширем значењу): земљорадници („раја“ у ужем
значењу), сточари и градско становништво. Њихове пореске обавезе биле су
издиференциране, мада се временом положај сеоског становништва постепе-
но уједначавао укидањем пореских повластица сточарског становништва, а
постојала је и шира социјална покретљивост. Основна „полуга“ целог поретка
била је својина државе на земљишту и некретнинама, коју је персонализо-
вао владар. Зато се у Османском царству усталио назив „мирија“ (erazi-i miri),
„владарска земља“ (Иналџик 1974: 154; Екмечић 1997: 17, 22; Aličić 2000: XV–
XVI, XXVII.4 Владар је додељивао земљишне поседе (тимари) војничкој класи
(спахије), али не у власништво већ на доживотно уживање, ради властитог
издржавања и убирања државних пореза, без аутоматског преношења тог права
на наследнике. Зависно становништво на поседу имало је положај закупаца
земљишта (чивчије). Највећи поседи (хасови) били су резервисани за самог
владара, његове намеснике и високе државне достојнике. Тимари су дељени
за крупне заслуге на бојном пољу, а њихови уживаоци (тимарници) имали
су првенствено обавезу да лично, као коњаници, с властитим наоружањем
и оклопом (зависно од величине поседа), учествују у војним походима и да
(такође зависно од величине поседа) воде са собом и одређен број ратника–
коњаника. Ови војнички поседи били су дирекно у функцији одржавања
коњице, која је у првим вековима Царства чинила главнину османске војске,
тако да је и назив спахија потекао од првобитног персијског термина сипах,
којим се означавао коњаник (Екмечић 1997: 17). Такав карактер војничких
поседа давао је виталност османској војсци, као и укупном друштву, јер је
стално постојала потреба за новим поседима, а тиме и за вођењем освајачке
политике Царства. Тимарски систем је од самих почетака османске државе
био њено изразито обележје (Иналџик 1974: 152).
Обавезе пореских обвезника биле су јасно изражене у сребрном новцу
(акче/аспре), што је подразумевало прецизно утврђивање њихових прихода,
као и стабилан фискални систем (Зиројевић 1989: 71, 73; Ѓоргиев, Николова
2008: 42–44, 48, 52–54). Тако је постојала потреба за вођењем пореских књига,
катастарских регистара – дефтера (сам назив тимар потиче од речи тумар,
са значењем „списак“, „регистар“; Екмечић 1997: 17). Праксу катастарског
пописивања Османлије су преузеле од старих народа Истока (Арапа и Пер-
сијанаца), а најстарији сачувани дефтери потичу из времена султана Мурата
II, који је владао 1421–1451. године (Шабановић 1964: XXVI–XXVII; Аличић
2000: III). У османској држави постојале су две врсте дефтера: појединачни
(детаљни) и збирни (сумарни), при чему су збирни увек били сумарне и скра-
4
Изузеци су били мулкови (слободна имања) и вакуфи (имања верских и добротворних
установа), чији је статус султан могао по свом нахођењу санкционисати или изменити. Уп.
Иналџик 1974: 154.
Милош Луковић: Први турски прописи ... 129
ћене верзије одговарајућих детаљних пописа. За разлику од детаљних пописа,

у збирним пописима нису се никада уписивала појединачна имена пореских
обвезника. Појединачни и збирни дефтери предавани су Порти на потврду. Ако
би били прихваћени и потврђени, ти су оригинали (аsil defter) похрањивани
у централну дефтерхану, а израђивани су верни званични преписи (копије)
оригинала (sûret-i defter), од којих је по један примерак упућиван у покрајинску
дефтерхану (Šabanović 1964: XLII).
Идентификовање и интензивно проучавање дефтера у периоду после
Другог светског рата донело је обиље нових и разноврсних података о зем-
љама и областима које су ушле у састав Османског царства.5 У превођењу и
објављивању дефтера афирмисали су се и центри османистичких истраживања
у Сарајеву и Скопљу.6
Тимарски систем, уз катастарско пописивање, могао је бити заведен само
у оним областима у којима се учврстила османска власт. То значи да су по-
корене територије већ биле обухваћеме османском територијалном органи-
зацијом (привременом или сталном), да је у њима постојала османска адми-
нистрација и да се примењивало османско право (Иналџик 1974: 149). Темеље
организације османске државе ударио је Орхан (1324–1362), син зачетника
династије Османовића.7 Током XIV и XV века османска територијална орга-
низација на Балкану развијала се постепено, у зависности од успеха у освајању
нових територија. Од самог почетка стварања османске државе основна адми-
нистративна јединица била је санџак или лива, што значи „застава“.8 После
првих освајања територија на Балкану, вероватно у периоду 1371–1385. године,
тј. од Маричке битке до освајања Средеца (Софија), образована је једна круп-
нија административна јединица – беглербеглук Румелија, која је обједињавала
више санџака на Балканском полуострву, а нешто касније (1393) образован је
и беглербеглук у Анадолији (Иналџик 1974: 147–148, 150; Šabanović 1982: 22–
23; Стојановски 1973: 130; Зиројевић 1989: 149). Број беглербеглука није се
повећавао у XV веку (Иналџик 1974: 149). Санџаци су се делили на нахије, које
су на Балкану најчешће обухватале подручја и носили називе ранијих хриш-
5
Посебан значај дефтери имају за ономастичка истраживања. У односу на грађу коју деф-
тери пружају за територију Србије, Црне Горе и Македоније, опсежна ономастичка истраживања
први је предузео Митар Пешикан. Вид. Пешикан 1981, 1984, 1988а, 1988б.
6
О едицији Monumenta turcica Оријенталног института у Сарајеву и о издањима Академије
наука Босне и Херцеговине вид. више у Аличић 2000: IV, a о едицији Турски документи за ист-
оријата на македонскиот народ вид. више у Ѓоргиев 2009: 12–14, 19–21.
7
Управна подела Османског царства дуго није била предмет детаљне обраде; уп. Шаба-
новић 1982: 21, 101–114, али османисти с простора некадашње Југославије дали су у протеклих
педесетак година видан допринос реконструкцији територијане организације османске државе
на Балкану; уп.: Šabanović 1952, 1955, 1957, 1964, 1982; Rizaj 1965; Стојановски 1973; Зиројевић
1989; Ѓоргиев 2009.
8
Застава је била симбол султанове власти, а додељивана је султановом намеснику санџак-
-бегу и под њом су се окупљали ратници кад год султан позове у бој (Иналџик 1974: 147, 161;
Šabanović 1982: 110; Зиројевић 1989: 148).
ћанских феудалних жупа (Šabanović 1982: 110). Међу нахијама посебну врсту
чине тзв. влашке нахије, које су такође обухватале старе жупе, али су биле
насељене претежно сточарским (влашким) становништвом, аутохтоним или
новонасељеним, с локалном самоуправом, повластицама и посебном војном
организацијом (Šabanović 1982: 110–111, 114; Зиројевић 1989: 62; Aličić 2000:
VII, XXX–XXXI). Упоредо с поделом на санџаке и нахије (али не увек у гра-
ницама једне нахије или једног санџака) постојала је и подела на кадилуке или
казе, територијалне јединице на које се протезала надлежност једног кадије,
који је имао важне судско-управне функције у османском систему (Иналџик
1974: 167; Šabanović 1982: 111; Зиројевић 1997: 149).
У балканским земљама су у најстаријем периоду османске управе (XIV–XV
век) као јединице привременог војно-административног уређења постојали и
вилајети, најчешће називани по именима дотадашњих хришћанских обласних
господара (Vilâyet-i V’lk [„вилајет В’лк“], Vilâyet-i Hersek [„вилајет Херсек“],
Vilâyеt-i Pavlo [„вилајет Павло“] и др.). Сам термин вилајет (арапског порекла)
имао је у турском језику широко значење („крај“, „крајина“, „област“, „земља“)
и означавао је у пракси територијалну јединицу мању од санџака а већу од
нахије. После извесног времена вилајети би били обједињавани у границама
новоформираних санџака. У том раном периоду османске територијалне
организације исто значење као вилајет има и субашлук, а једина разлика је била
у материјалном статусу њихових челника (Šabanović 1982: 112).9 На ободима
освојених области, које су већ биле организоване као санџаци, Османлије су
образовале посебне управне јединице привременог карактера – крајишта, на
челу с крајишким војводама (уџ-беговима), који су имали знатна овлашћења
и заступали султана у односима са суседним још неосвојеним земљама (Ина-
лџик 1974: 148; Šabanović 1982: 21, 25, 37, 113; Стојановски 1973: 132).
ОСНИВАЊЕ СКОПСКОГ КРАЈИШТА
У историографији се било усталило мишљење да је пре Косовске битке

(1389) Вук Бранковић био господар Косовске котлине и Метохије, а кнез Ла-
зар господар новобрдског краја (Динић 1978: 152–156; Историја српског наро-
да 1982: 24, 28, 31; Спремић 1994: 23–26). Међутим, то мишљење је делимично
кориговано последњих деценија, а недавно и ревидирано (Благојевић 2007).
После Косовске битке Вук Бранковић је једно време преузео улогу кнеза Ла-
зара и опирао се потчињавању Османлијама, ослањајући се на сарадњу с бо-
санским краљем Твртком (Историја српског народа 1982: 48–51), док су Лаза-
9
Субаша је уживао посед с феудалном рентом од 20.000 до 100.000 акчи (такав посед на-
зивао се зеамет), док је вилајетски војвода могао бити и ситнији тимарник. Уп. Šabanović 1982:
112; Екмечић 1997: 22.
ревићи признали врховну власт султана (Благојевић 1994: 16–17). По свему

судећи, Вук Бранковић је преотео Лазаревићима знатне земље после Косовске
битке (Благојевић 2007: 17–18) и на тај начин је дефинитвно формирана ње-
гова пространа област. Она је обухватала Скопље с ближом околином (према
Качаничкој клисури), данашњу територију Косова и Метохије, али без Лаба и
Косовског Поморавља, и протезала се на север све до планине Голије и реке
Увац, а на запад до горњих токова Ибра, Лима, Таре и Мораче (Šabanović 1964:
LIV–LV; Динић 1978: 153–158; Спремић 1994: 23–25). Преко Вукове области
водио је „босански друм“, важна саобраћајна артерија у целом средњем ве-
ку.10
Међутим, после смрти краља Твртка Османлије запоседају Скопље у ин-
тервалу од почетка септембра 1391. до почетка јануара 1392. године (Бојаниќ
–Лукач 1965/66: 6), а убрзо су запоселе и утврђење Собри у Жеденској кли-
сури на Вардару (западно од Скопља) и котлину Полог с Тетовом (Šabanović
1982: 32; Ћирковић 1989: 40; Зиројевић 1989: 40). Вук се посебним уговорима
морао обавезати на вазални однос према султану Бајазиту, што ће бити осно-
ва статуса целокупне области Бранковића све до њеног коначног пада под ос-
манску власт 1455. године (Динић 1978: 172). Тако је Скопље постало седиште
крајишта, на чијем је челу био (1391–1414) енергични војвода Сурханли Ји-
гит-бег, с титулом паше (у изворима на српском језику јавља се под именом
Пашајит), који је био султанов заступник према Западу. Тиме је успоставље-
на контрола над „босанским друмом“, који је био од изванредене стратегијске
важности за даља османлијска освајања. Како Вук Бранковић није испуњавао
вазалне према султану, после битке на Ровинама (1395) султан Бајазит је упао
с војском у Вукову област и скршио његов отпор у јесен 1396. године, а наред-
не године Вук ће и физички бити ликвидиран (Историја српског народа 1982:
58). Османлије су истовремено „посели градове Звечан и Јелеч на Рогозни, као
и средње Полимље све до Мораче“, заправо утврђења око „неких саобраћај-
них артерија (босански друм и пут с Мораче на тај друм)“ (Šabanović 1964, XV,
LIV–LV). Поремећена је дубровачка трговина, али на молбе Дубровчана Јигит-
-бег (Пашајит) у марту 1399. године поручује Дубровчанима да слободно
шаљу своје трговце „у Србље на Морачу и Лим да греду“, дајући им веру „до
Мораче“ (Спремић 1994: 48–49). И поред превирања у својој држави, Осман-
лије су током прве половине XV века имали стварну власт у пространој об-
ласти Бранковића, нарочито у пределима „с леве стране Ситнице и Ибра“, где
је постојала нека врста двовлашћа скоро шест деценија (Историја српског на-
рода 1982: 58; Šabanović 1982: 33). Јигит-бега је на положају крајишког војводе
10
О „босанском друму“, који је повезивао Скопље, Качаник, Бањску, Рас (Трговиште / Нови
Пазар), Сјеницу, Нову Варош, Прибој, Добрун, Вишеград и Врхбосну, са одвајањима према
Ибру, Морачи и Дубровнику, вид. више у: Шкриванић 1964: 65, 125–127; Луковић 2004/2005 и
Луковић 2009.
наследио Исхак-бег (1414–1439),11 а овога син Иса-бег (1439–1463), а обојица

су имали великог утицаја на збивања у српској деспотовини, Босни и Дубров-
нику (Стојановски 1973: 132). Они су одиграли пресудну улогу у разарању
босанске државе (Šabanović 1982: 25–26).
Прави опсег и необично издужени облик Скопског крајишта виде се из
два пописа који су предузети на његовој територији средином XV века, мада
се претпоставља да су ти предели и раније били пописивани (Šabanović 1964:
LV).
КАТАСТАРСКИ ПОПИСИ СКОПСКОГ КРАЈИШТА

После пада Цариграда 1453. године Османлије су предузеле општи попис
Царства (Šabanović 1964: XXVII). Најкасније у пролеће 1455. године ликви-
дирано је двовлашће које је постојало у Скопском крајишту, а 1. јуна пало је и
Ново Брдо, да би после тога Османлије убрзо покориле Призрен и Пећ (Исто-
рија српског народа 1982: 298). Одмах после тога уследила су три катастарска
пописа и то су најранији познати пописи који су, између осталог, обухватили
и знатне делове данашњег подручје Косова и Метохије. Сва та три дефтера
представљају пописе привремених административних јединица, које ће се
касније наћи у оквирима новоформираних санџака (Šabanović 1964: XXVIII).
Први попис нема наслова и није датиран.12 Дефтер је делимично објављен
у Скопљу 1976. године, у едицији Турски документи за историјата на маке-
донскиот народ (том III), под редакцијом Методије Соколоског (Опширни
пописни дефтери 1976), који је написао и увод (Соколоски 1976). Објављени
текст дефтера односи се на вилајете који су се простирали на данашњој
територији Републике Македоније – вилајет Скопље и вилајет Тетово (Vilâyet-i
Kalkandelen), с тим што је вилајет Скопље обухватао и насеља у општини Ка-
чаник на данашњем подручју Косова и Метохије. Необјављени део дефтера
садржи, пак, податке и о другим деловима Косова и Метохије, као и о другим
крајевима на које се простирало Скопско крајиште. Митар Пешикан је у
својим ономастичким радовима коментарисао неке топониме из овог дефтера
који су убицирани на данашњој територији Црне Горе (Пешикан 1988а: 49–
51). По мишљену Хазима Шабановића, дефтер је настао између маја 1453. и
маја 1455. године (Šabanović 1964, XXII), док Методија Соколоски сматра да је
попис у делу који се односи на Скопски и Тетовски вилајет настао нешто
раније, 1452–1455. године (Соколски 1976: 10).
То је појединачни попис који обухвата хасове султана и румелијског бег-
лербега, као и тимаре спахија. Хасовима султана обуваћено је рударско насеље
11
О Јигит-бегу и о томе да ли је био у сродству са Исхак-бегом вид. више у: Šabanović 1982,
25; Соколоски 1976: 12–14.
12
Дефтер се чува у архиву Председништвa Владе (Başvekâlet Arşivi, Tahrir defteri) у Истан-
булу, а има ознаку No 12. Вид. Соколоски 1976: 7.
Ржане у вилајету Звечан и још четири насеља, од којих су три у вилајету Лим-
ски Никшићи, а то су заправо села у околини рудника Брсково: Простěње,
Рујковина и Стричино. Пре тога су ова брсковска села спадала у хасове Иса-
-бега, али пошто је у близини „откривен“ рудник (Брсково), који спада у домен
регалних права, село је укључено у султанове хасове, а као његова замена
Иса-бегу су дата насеља Липљан, Глоговац и Робовац у вилајету В’лк (Šaba-
nović 1964: XXVI; Соколоски 1976: 3; Пешикан 1988а). У попису ових насеља
наведена су само имена старешина породица.
Хасовима румелијског беглербега, који је био уједно и велики везир, обу-
хваћено је, поред више села у вилајету Скопље, и седам села у вилајету Јелеч и
10 села у вилајету В’лк. Такође су пописани беглербегови хасови у вилајету
Бистрица (призренски крај), којима је обухваћено 27 села и 33 села у трима
мањим нахијама у саставу тог вилајета. У нахији Гора пописано је 20 села која
су, пак, укључена у тимаре спахија, од којих су деветорица били хришћани, а
двојица муслимани. Изричито је наглашено да је становништво свих наведених
80 села давало и раније порез у истом износу (Šabanović 1964: XXVI, LVI;
Соколоски 1976: 8). Пописом хасова крајишког војводе Иса-бега обуваћено је,
између осталог, и 13 села у нахији Качаник, која је била у саставу вилајета
Скопље (Соколоски 1976: 8). Међутим, села у нахији Качаник обухваћена су и
пописом тимара спахија (Опширни пописни дефтери 1976: 188–189, 201, 203–
204, 234, 246–247, 252, 258).
Дефтер садржи податке о хасовима скопског субаше (157–158). Пописани
су, између осталог, џемати муслимана и хришћана у граду Скопљу, и то 23
муслиманске махале (са 444 породице и још 72 лица) и осам хришћанских
махала (са 312 породица и још 27 удовица). Такође су прецизно пописани алати,
оружје и прехремабене намирнице у скопској тврђави, којим је обухваћено и
ватрено оружје (топови и пушке), а види се да у посади има и хришћана, „који
су под платом“. Такође је пописано „повеће оружје, што је с царском наредбом
предато другим тврђавама“, и то: Собри, Трнова, Аргиро кастро. На крају су
пописани вакуфи и мулкови ранијих крајишких војвода – паше Јигит-бега,
Исхак-бега, као и тадашњег војводе Иса-бега и других феудалаца (Опширни
пописни дефтери 1976: 157–167, 255–256, 279–283).
Други по реду сачувани збирни катастарски попис Скопског крајишта
сачуван је у копији, тако да има наслов „Препис сумарног пописа вилајета
Јелеч, Звечан, Ходидјед, Сјеница, Рас, Скопље и Калканделен с подручјима
која им припадају“.13 Попис је обављен 9–18. маја 1455. године и вероватно му је
претходио посебан појединачни попис тих вилајета (Šabanović 1964: LVI). Овај
попис је објављен 1964. године у Сарајеву, а приређивач и аутор увода Хазим
Шабановић назвао га је Крајиште Иса-бега Исхаковића. Збирни катастарски
13
Дефтер се чува у архиву Председништвa Владе (Başvekâlet Arşivi, Maliyye defteri) у Истан-
булу, а има ознаку No 544. Вид. Šabanović 1964: XXVIII.
попис из 1455. године, поистовећујући на тај начин Скопско крајиште с терито-

ријалном надлежноћу овога султановог намесника. Рукопис се састоји од ос-
новног текста, неколико каснијих интерлиниарних интерполација и бројних
маргиналија, а има укупно 159 листова, односно 318 страница, укључујући и
празне листове. Знатан број маргиналија настао је у Крушевцу, Скопљу, Кача-
нику, Звечану, Торичанима, Невесињу, Расу, Сјеници, Фочи и другим местима
централног Балкана, а оне носе различите датуме 1456–1473. године (Šaba-
nović 1964: XLIX). Дефтер није сачуван у целини: недостају му стране 159–
164 (прекид настаје иза пописа тимара ешкинџија вилајета Никшићи, који
је наведен на странама 155–158), као и стране 249–250. и 255–274, на којима
је био настављен и завршен попис ешкинџија скопског вилајета, с пописом
тимара посаде скопске тврђаве и мевкуф-тимара (Šabanović 1957: 178–179; Ša-
banović 1964: L).
У попису се наводе „хасови Иса-бега, сина Исхак-бегова, у вилајетима
Звечан, Јелеч, Сјеница, Рас, Никшићи и Сарај-оваси [Сарајево]; у вилајетима
Скопље и Калканделен [Тетово], те у вилајету В’лк“. Иса-бегу су припадали
такође приходи од места Звечана и више села вилајета Звечан (на данашњем
подручју Косова и Метохије), као и неких села вилајета Јелеч, затим дажбине
влаха Сјенице, нијабет од Јелеча, Сјенице и Раса; дажбине раје нахије Сјеница,
дажбине влаха вилајета Никшићи (Šabanović 1957: 170). Као и у првом попи-
су, записано је да су Иса-бегу, у замену за села у којима је „откривен“ рудник
под називом Простěње у вилајету Лимски Никшићи, дата три села у вилајету
В’лк. На основу тог податка Х. Шабановић је претпостављао да је „стара жу-
па Брсково, која се не помиње у турском добу, прозвана Лимски Никшићи“
(Крајиште Иса-бега 1964: 22). Затим су уписани Иса-бегови хасови у вилајету
Ходидјед, а потом његови хасови у вилајетима Тетово и Скопље. Пописани су
тимари мустахвиза града Звечана, тимари ешкинџија Звечана, тимари спа-
хија нахије Јелеч, тимари мустахвиза града Јелеча, тимари ешкинџија вилајета
Никшићи и тимари мустахвиза града Ходидједа. Иза тога следи попис који
је везан за вилајет Тетово и вилајет Скопље (који је обухватао и нахију Кача-
ник), уз недостатак наведених страница при крају текста.
У вилајету Звечан пописано је сāмо место Извеџен (с два муслиманска
домаћинства, 84 хришћанских домаћинстава, 10 удовица и 12 неожењених) и
више села у широј околини (Krajište Isa-bega 1964: 3, 23–25, 110–111).
У оквиру хасова Иса-бега пописан је вилајет Никшиклер („вилајет
Никшићи“), и утврђује укупан приход Иса-бега од влаха овог вилајета (Krajište
Isa-bega 1964: 13–14). Пописани су и тимари ешкинџија овог вилајета у седам
села у Полимљу (око Бијелог Поља) и у Потарју (око Мојковца и Колашина),
при чему је од њих најближе сливу реке Мораче село Липова код данашњег
Колашина (Krajište Isa-bega 1964: 58–59). Међутим, као што је речено, у овом
дефтеру недостаје шест страница у средини (стр. 159–164), и то управо на
месту где престаје попис тимара у околини данашњег Колашина. То, уз друге
индиције, упућује на закључак да је овај попис обухватио и суседно подручје
Мораче и Роваца, али је оно вероватно имало статус „влашке нахије“, тако да
је касније припојено новоформираном Херцеговачком санџаку.14
У сваком случају Скопско крајиште је допирало до средњег Полимља и
средњег Потарја, али је најзападнијим краком прелазило Дрину и улазило
на територију Босне. У вилајету Ходидјед (или вилајет Сарај-оваси, некада-
шња жупа Врхбосна, где се касније развило Сарајево) Османлије су учврсти-
ле своју власт 1448–1451. године (Šabanović 1957: 181; Šabanović 1982: 31). У
том вилајету пописани су хасови Иса-бега у пет насељених и шест опустелих
села, као и приходи на име филурије. Поред тога пописана је и мала нахија
(некадашња жупа) Тилава (са 40 села), јужно од Ходидједа, за коју је речено
да припада „земљи Павловића“ (Vilâyet-i Pavlo) и да је „држи Павловић (Pavle-
-оğlu) закуп за три стотине дуката“, што је спадало у хас Иса-бега (Šabanović
1957: 215–220; Šabanović 1982: 36).
И Х. Шабановић и М. Соколоски сматрају да су два наведена дефтера
Скопског крајишта два различита дефтера, без обзира на то што се подаци
за вилајет Тетово и за део вилајета Скопље подударају, и то на тај начин што
потоњи попис на сумаран начин преузима податке из претходног (Šabanović
1964: XXVIII; Соколоски 1976: 10). Шабановић је то објаснио редоследом по-
писивања територија (Šabanović 1964: LVI). После пада Цариграда, у оквиру
општег пописа који је предузет у Царству, пописани су вилајети Тетово и
Скопље, које су Османлије и до тада држали. У ратним походима 1454–1455. го-
дине ликвидирано је двовлашће на подручју Косова и Метохије и у Рашкој
области, тако да се приступило пописивању тих коначно покорених предела,
али детаљни попис није сачуван (или је бар остао непознат). На основу сачи-
њеног детаљног пописа – како „старих“ тако и „нових“ вилајета – настао је
сумарни дефтер назван Крајиште Иса-бега Исхаковића.
КАТАСТАРСКИ ПОПИС ВИЛАЈЕТА В’ЛК
После наведених пописа Скопског крајишта и убрзо након пада Новог

Брда (1. јуна 1455. године) уследио је попис вилајета В’лк (Vilâyet-i V’lk) у
периоду 17–26. јуна 1455. године. Сачувана је опширна верзија тог пописа,15
која је објављена у Сарајеву 1972. године под насловом Област Бранковића.
Опширни катастарски попис из 1455. године, а приређивачи су Хамид Хаџи-
бегић, Адем Ханџић и Ешреф Ковачевић. Приређивачи процењују да је вилајет
В’лк (или „област Бранковића“, како су у преводу означили овај вилајет) по-
писиван вероватно и раније (Hadžibegić 1972: XIV). Они такође констатују
14
О том питању расправљали смо у нашој студији Заједничка граница области Косачa и
области Бранковићa јужно од реке Таре. Вид. Луковић 2004/2005.
15
Дефтер се чува у архиву Председништвa Владе (Başvekâlet Arşivi. Tapu defteri) у Истанбулу,
а има ознаку No 2.m. Вид. Hadžibegić 1972: XI.
да је „овим пописом обухваћена искључиво област Бранковића, изузимајући

оно што су Турци запосјели послије 1392. године, као што су Звечан, Јелеч и
друго“, те закључују да „наш дефтер не обухвата комплетан териториј области
Бранковића из те године“ (Hadžibegić 1972: XII).
Пописом вилајета В’лк обухваћени су хасови Иљас-бега, мир-и алема за
овај вилајет (тј. војводе крајишника, „предестинираног санџак-бега“), и то у
нахијама Трговиште, Клопотник, Долци, Морава и у самом месту Вучитрн,
затим хасови субаше Новог Брда, субаше нахије Морава и субаше нахије
Лаб, као и бројни тимари спахија у нахијама Вучитрн, Морава, Тополница и
Лаб и у вилајету Приштина, те тимар диздара тврђаве Ново Брдо, уз попис
војно-техничке посаде те тврђаве (Hadžibegić 1972: XVI–XVII). Наведена су
именима оних који држе све те поседе и њихове војне обавезе у случају рата.
Посебну вредност овог детаљног пописа представља навођење имена бројних
старешина домаћинстава (кућа), која дају основа за различите анализе.
На основу издања из 1972. године, грађа из овог дефтера била је предмет
вишеструких анализа у опсежном делу Насеља и становништво области
Бранковића у издању САНУ из 2001. године. Тако је утврђено да дефтер обух-
вата, поред области Бранковића (тј. вилајета В’лк), и нека суседна подручја
која пре 1455. године уопште нису улазила у састав ове области – делове Топ-
лице и још неке пределе у сливу Јужне Мораве. С друге стране, у попис нису
укључени вилајети Звечан, Јелеч, Сјеница, Рас, Скопље и Тетово, чија су под-
ручја претходно била у поседу Вука Бранковића а потом су уврштена у Скоп-
ско крајиште. Поред топонима које су убицирали Х. Хаџибегић, А. Ханџић и
Е. Ковачевић, као и накнадно Митар Пешикан (Пешикан 1984: 257–286), до-
датни напор на убицирању учинили су Реља Новаковић, Милан Ивановић и
Љиљана Поповић, тако да је од 692 пописана локалитета остало неубицирано
свега 17 (Мацура 2001: 13). Дат је и упоредни преглед нахија у области Бран-
ковића и садашњих општина (стање из 1971. године). Из прегледа се прецизно
види распоред насеља области Бранковића, и то како на садашњем подручју
Косова и Метохије, тако и на суседним подручјима (Мацура 2001: 14):16
1) нахија Трговиште – шест насеља, на територији оштина: Тутин, Нови
Пазар, Сјеница, Пљевља;
2) нахија Клопотник – 43 насеља, на територији општина: Тутин, Нови
Пазар, Рожаје, Зубин Поток;
3) нахија Долце – 20 насеља, на територији општина Вучитрн и Клина;
4) нахија Морава – 128 насеља, на територији општина: Вучитрн, Гњилане,
Липљан, Рашка, Приштина, Каменица, Качаник, Куршумлија, Подујево,
Србица, Драгаш, Лесковац, Витина, Глоговац;
16
У овом упоредном прегледу подвучени су називи општина које нису у саставу Косова
и Метохије.
5) нахија Вучитрн – 128 насеља, на територији општина: Вучитрн, Гло-

говац, Приштина, Клина, Подујево, Липљан, Србица;
6) нахија Тополница – 76 насеља, на територији општина: Вучитрн, Срби-
ца, Приштина, Липљан, Гњилане, Качаник, Каменица, Бујановац;
7) вилајет Приштина – 46 насеља, на територији општина: Липљан, Исток,
Приштина, Ораховац, Глоговац, Тутин, Каменица;
8) нахија Лаб – 234 насеља, на територији општина: Вучитрн, Ђураковац,
Лесковац, Прокупље, Бабушница, Приштина, Липљан, Медвеђа, Дољевац,
Трговиште, Подујево, Лепосавић, Брус, Лебане, Каменица, Иванград [Беране],
Куршумлија, Врање.
Дакле, нахије су се веома разликовале по пространству, а цела област
Бранковића није била континуелна, односно није покривала компактну гео-
графску целину (Мацура 2001: 13). При том се знатан део области Бранковића
простирао изван садашњег подручја Косова и Метохије (Зиројевић 1989: 89).
ОСНИВАЊЕ САНЏАКÂ КОЈИ ОБУХВАТАЈУ И ДЕЛОВЕ ПОДРУЧЈА

КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Као што је речено, сва три наведена пописа односила су се на привремене

територијалне јединице османске власти. Међутим, убрзо је дошло до обра-
зовања нових санџака, у чији су састав укључени и поједини делови данашњег
подручја Косова и Метохије (Шабановић 1952; Šabanović 1955; Ризај 1965;
Зиројевић 1989: 49–52; Пешикан 1984: 5, 225–253). Од тог времена па до краја
османске власти, данашње подручје Косова и Метохије дели судбину неколико
санџака унутар османске територијалне организације.
Већ 1459. године основан је Призренски санџак, који је пописан 1488/89. го-
дине. Обухватао је вилајете: Брвеник, Бихор, Трговиште, Комотин, Сухо Грло,
Призрен и Власи Призрена. Вучитрнски санџак (називао се и Приштински)
основан је нешто пре 1462. године (обухватао је углавном подручје ранијег
вилајета В’лк) и пописан је 1487. године. Дукађински санџак датира из 1462. го-
дине, а обухватао је и подручје Пећи и Ђаковице. Кад је 1479. године основан
Скадарски санџак, у његов састав пребачена је Пећка нахија. Скадарски санџак
је пописан 1485. године (Pulaha 1974).
На другој страни, Османлије још од 1414. године приморавају на плаћање
трибута босанског краља и босанске војводе, који су владали осамостаљеним
областима Краљевине, а све се енергичније мешају у њихове међусобне односе.
После покоравања већег дела Босне 1463. године, образован је Босански сан-
џак. Он је обухватио „Краљеву земљу“, област Павловића и област Ковачевића,
али су изван њега остале Јајачка и Сребрничка бановина, које су основали
Угри (Šabanović 1982: 26, 116; Мргић 2008: 139–140). Како су од лета 1465. до
лета 1466. године Османлије покориле и већи део државе херцега Стефана
Вукчића Косаче („вилајет Херсек“), и та територија је привремено прикључена

Босанском санџаку. Поред тога, у саставу Босанског санџака нашао се и већи
део територија које су претходно биле обухваћене Скопским крајиштем. Од
тих „крајишких“ територија (без вилајета Ходидјед, Тилава и Вишеград)
формирана је једна већа територијална јединица – „вилајет и кадилук Јелеч“.
Он је у свом саставу имао старе „вилајете“: Јелеч, Звечан, Рас, Сјеница и
Никшићи, али сада већ у статусу „нахија“ (мањих територијалних јединица).
Седиште тог новог „вилајета и кадилука“ било је у тврђави Јелеч на Рогозни,
али је касније пренето у Нови Пазар, који се у међувремену брзо развијао (Ša-
banović 1982: 117–118). Босански санџак пописан је 1468/69. године. Сумарна
верзија тог пописа објављена је у Мостару 2008. године, а приређивач је Ахмед
С. Аличић (Sumarni popis sandžaka Bosna 2008).
Нахија Качаник остала је у оквиру вилајета Скопље, који је био у саставу
тзв. Паша-санџака (са седиштем у Једрену). Средином XVI века образован
је Скопски санџак, који је задржао нахију Качаник (Стојановски 1973: 134,
137–138, 143).
Ahmed S. Aličić. „Uvod“, [u:] Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine,
Sarajevo, 2000, III–XXXVII.
Благојевић, Милош, Стефан Лазаревић и суверенитет српске државе, [у:]
Ресавска школа и деспот Стефан Лазаревић, Деспотовац, 1994, 13–22.
Благојевић, Милош, „Територије кнеза Лазара на Косову и Метохији“,
[у:] Косово и Метохија. Прошлост, садашњост и будућност. Зборник радова
с међународног научног скупа одржаног у Београду 16–18. марта 2006. године.
Уредник Коста Михаиловић, Београд, 2007, 5–18.
Бојаниќ-Лукач, Душанка, „Како Турците го превзеле Скопје (1391)“, Збор-
ник на Музејот на град Скопје, бр. II–III, Скопје, 1965/6, 5–18.
Динић, Михаило, Српске земље у средњем веку. Историјско-географске сту-
дије, [приредио Сима Ћирковић], Београд, 1978.
Ѓоргиев, Драги / Dragi Gjorgiev, Даниела, Николова / Daniela Nikolova,
Скопската османлиска монетарница / Üsküp Osmanli Darphanezi, Скопје/Üsk-
üp, 2008.
Ѓоргиев, Драги, Населението во македонско-албанскиот граничен појас
(XV–XVI век), Скопје, 2009.
Екмечић, Милорад, „Улога ислама у социјалном и политичком развоју
Балкана“, [у:] Ислам, Балкан и велике силе (XIV–XX век). Међународни научни
скуп, 11–13. децембар 1996, Београд, 1997, 15–54.
Зиројевић, Олга, „Први векови туђинске власти“, [у:] Косово и Метохија
у српској историји, написали: Радован Самарџић, Сима М. Ћирковић, Олга
Зиројевић, Радмила Тричковић, Душан Т. Батаковић, Веселин Ђуретић, Коста

Чавошки, Атанасије Јефтић, Београд, 1989, 47–113.
Зиројевић, Олга, „О социјалној мобилности у Османском царству“, [у:]
Ислам, Балкан и велике силе (XIV–XX век). Међународни научни скуп, 11–13.
децембар 1996, Београд, 1997, 87–92.
Иналџик, Халил, Османско царство. Класично доба, Београд, 1974.
Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katarstarski popis iz 1455. godine. Uvod, tur-
ski tekst, prevod i komentari Hazima Šabanovića, Sarajevo, 1964.
Луковић, Милош, „Заједничка граница области Косачa и области Бранко-
вићa јужно од реке Таре“, Balcanica, XXXV/2004, Београд, 2005, 215–272.
Луковић, Милош, „Саобраћајне и привредне везе Ибарског Колашина
са суседним областима у прошлости“, [у:] Зборник радова. Ибарски Колашин.
Природа и традицијска култура, уредник Миљана Стојановић, Крагујевац,
2009, 79–116.
Историја српског народа. Друга књига. Доба борби за очување и обнову
државе (1371–1537). Написали: Димитрије Богдановић, Раде Михаљчић, Сима
Ћирковић, Јованка Калић, Десанка Ковачевић-Којић, Милош Благојевић,
Гордана Бабић-Ђорђевић, Војислав Ј. Ђурић, Момчило Спремић, Иван Божић,
Мирослав Пантић, Павле Ивић, Београд, 1982.
Мацура, Милош, „Области Бранковића у сусрет“, [у:] Насеља и станов-
ништво области Бранковића, Београд, 2001, 5–28.
Oblast Brankovića. Opširni katastarski popis iz 1455. godine. Priredili
Hamid Hadžibegić, Adem Handžić i Ešref Kovačević, Sarajevo, 1972.
Мргић, Јелена, Северна Босна 13–16. век, Београд, 2008.
Пешикан, Митар, „О употребљивости ономастичких података из турских
дефтера“, Јужнословенски филолог, бр. XXXVII, Београд, 1981, Београд, 90–108.
Пешикан, Митар, Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба,
Београд, 1984.
Пешикан, Митар, „О најстаријим турским пописима предјела СР Црне
Горе“, Гласник Одјељења умјетности ЦАНУ, књига 8, Титоград, 1988, 49–57.
Пешикан, Митар. „О антропонимији битољске области у XV веку“, [у:]
Јазичните појави во Битола и Битолско денескаи во минатото, Скопје:
Македонска академија на науките и уметностите, 1988, 276–288.
Pulaha, Selami, Defteri i regjistrimit te sanxhakut te Shkodres i vitit 1485, Tirane,
1974.
Rizaj, Skender, „Političko-upravni sistem na Kosovu i Metohiji od XV do XVII
veka“, Albanološka istraživanja, br. 2, Priština, 1965.
Соколоски, Методија, „Увод“, [у:] Турски документи за историјата на
македонскиот народ. Опширни пописни дефтери од XV век. Том III. Под редак-
ција на Методија Соколоски, Скопје, 1976, 7–20.
Стојановски, Александар, „Административно-територијалната поделба

на Македонија под османската власт до крајот на XVII век“, Гласник на
Институтот за национална историја, бр. 2, Скопје, 1973, 129–145.
Спремић, Момчило, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд,
1994.
Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine. Dešifrovao i sa osmansko-tur-
skog jezika preveo, naučno obradio i za štampu priredio Ahmed S. Aličić, Mostar, 2008.
Турски документи за историјата на македонскиот народ. Опширни по-
писни дефтери од XV век. Том III. Под редакција на Методија Соколоски, Ско-
пје, 1976.
Ћирковић, Сима М., „Косово и Метохија у средњем веку“, [у:] Косово и
Метохија у српској историји, написали: Радован Самарџић, Сима М. Ћир-
ковић, Олга Зиројевић, Радмила Тричковић, Душан Т. Батаковић, Веселин
Ђуретић, Коста Чавошки, Атанасије Јефтић, Београд, 1989, 22–45.
Flipović, Nedim, „Pogled na osmanski feudalizam“, Godišnjak Istoriјskog
društva Bosne i Hercegovine, god. IV, Sarajevo, 1952, 102–113.
Hadžibegić, Hamid, „Detaljni popis oblasti Brankovića iz 1455. godine“, [u:]
Oblast Brankovića. Opširni katastarski popis iz 1455. godine. Priredili Hamid Hadži-
begić, Adem Handžić i Ešref Kovačević, Sarajevo, 1972, IX–XXIII.
Шабановић, Хазим, „Управна подјела југословенских земаља под турском
владавином до Карловачког мира 1699. године“, Годишњак Историског
друштва Босне и Херцеговине, год. IV, Сарајево, 1952.
Шабановић, Хазим, „О организацији турске управе у Србији у XV и XVI
вијеку“, Историјски гласник, бр. 3–4, Београд, 1955, 59–78.
Šabanović, Hazim, „Bosansko krajište“, Godišnjak istorijskog društva Bosne i
Hercegovine, god. IX, Sarajevo, 1957, 177–220.
Šabanović, Hazim, „Uvod“; [u:] Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katastarski
popis iz 1455. godine. Uvod, turski tekst, prevod i komentari Hazima Šabanovića,
Sarajevo, 1964.
Šabanović, Hazim, Bosanski pašaluk, Drugo izdanje, Sarajevo, 1982.
Шкриванић, Гаврило, Путеви у срдњовековној Србији, Београд, 1974.
Miloš Luković, PhD, Institute for Balkan Studies SASA
Miloš Luković
Belgrade, Serbia
THE FIRST CATALOGUE AND PRELIMINARY TERRITORIAL

ORGANIZATION OF THE TURKISH REIGN IN THE AREA
OF KOSOVO AND METOHIA
Summary
When the Osman Turks took over Skopje from Vuk Branković in the period
from September 1391 until the beginning of January 1392, they decided to use this
town as a center for invasion to Bosnia, Zeta and Albania. Skoplje became a center
of the Osman temporary administrative unit (so called „Krajište“), whose chief was
in the beginning energetic duke („voyvoda“), Yigit-Bey being the Sultan’s represen-
tative to the West. His successors in this post were Ishak-Bey (1414–1439) and his
son Isa-Bey (1439–1463). After the final disaster of Vuk Branković in 1396, the lion’s
share of his broad territory (which included major part of contemporary Kosovo
and Metohia, spreading to the west till the upper parts of the Ibar, Lim, Tara and
Morava rivers), was temporarily ruled by Stefan Lazarević, the Sultan Bayazitt’s va-
ssal. According to special contracts, the area of Vuk Branković’s dynasty was tribu-
tary to the Sultan and the Turks possessed the towns of Zvečan and Jeleč and other
fortresses around the main transport routes towards Bosnia and the river of Morača.
A special status of this area with the parallel Serb-Turkish rule lasted until the fall
of Constantinople (1453) and Novo Brdo in 1455, when it was completely conque-
red. The Turkish tax catalogues (defters), dating from the period immediately after
conquest, contain significant data about the region of Kosovo and Metohia, an so-
me adjacent territories. The first known catalogue, originating between May 1453
and May 1455, remained untitled. The second catalogue comprising the „vilayets of
Zvečan, Jeleč, Hodidjed, Sjenica, Ras, Skopje and Kalkandelon (Tetovo)“, was dated
May 1455. In the end of June 1455, after the fall of Novo Brdo, only one part of the
former Branković’s area was catalogued, but adjacent regions belonging to the house
of Lazarevići were inculuded. This area was known as „Vilayet of Vuk“. During the
period from 1463 till 1479 several new sanjaks were formed – the sanjak of Prizren,
Vučitrn, Dukadjin and Bosnia, during the middle of the XVI century the sanjak of
Skopje, too. These sanjaks comprised some parts of contemporary Kosovo and Me-
tohia. These catalogues containing plenty of data on the character of the population
and settlements in the catalogued areas, are of the great importance for historical
and linguistic research.
Key words: Kosovo and Metohia, Osman reign, Skopje „Krajište“, tax catalogues
– defters, vilayets, sanjaks
УДК 352.07(497.115) (093.2)
Биљана Марковић
НОВО БРДО  ГРАД И РУДНИК ПРЕМА ЗАКОНУ ДЕСПОТА

СТЕФАНА*
Почетком XV века Ново Брдо је било савремен и утврђен рударски град.

Одржавање континуираног рада у рудницима и ефикасне рударске произ-
водње, као и одржавање реда међу становништвом у граду, могло се постићи
само уз одговарајућу законску регулативу. Законик деспота Стефана намењен
Новом Брду садржи чланове којима се уређује рударска експлоатација, али и
чланове који су били посвећени животу у граду и пословима који су се од-
вијали на самом тргу. Законик за Ново Брдо је био део државног правног си-
стема и као lex specialis имао је своје место међу другим законским текстовима
средњовековне Србије.
Кључне речи: Законик Новог Брда, Деспотовина, рударство, град, трг, за-
конодавство, право
У XIII веку је започео велики полет експлоатације рудника у Србији.1

Доласком Саса, рудара из средње Европе, променио се и технички усавршио
начин рада (Динић 1955. и 1962). Саси су донели своје стручно знање, унели у
српски језик рударску терминологију, углавном немачког порекла, и омогући-
ли имплементацију система експлоатације заснованог на издавању концесија
ортачким рударским дружинама (Јиречек 1880: 298–308, 428–439; Скарић
1939). Да би се то постигло, требало је увести одговарајућу правну регулативу,
какву Византија, најважнији државни, црквени и културни узор средњове-
* Рад настао као резултат истраживања у оквиру пројекта Министарства за науку и тех-
нолошки развој Србија и медитерански свет у позном средњем веку (Ев. бр. 147026А).
1
У првим вековима после досељења на Балкан Срби су обрађивали метал на основу својих
знања из периода словенске заједнице. Неке од рударских термина су од словенске заједнице
преузели суседни народи, па се могу наћи у рударској терминологији Мађара. Није јасно да ли
су Саси дошли у Србију на позив краља Уроша I или су бежали због провале Монгола у средњу
Европу, који су рударе слали у области централне Азије. Подаци о Сасима у Србији датирају од
половине 13. века (Ћирковић 1999: 631–634).
ковне Србије, није имала. Стога су српски владари одлучили да прихвате мо-
дел са севера. Стручна, пословна и правна искуства из рудника средње Европе
наишла су на разумевање у српској држави и рударство се успешно развијало
током скоро два века (Ћирковић и др. 2002).2
Србија је почетком XV века заузимала знатно мању територију него у
време најмоћнијег српског владара, цара Душана. До тада је прошла кроз те-
шка политичка искушења, распад царства, феудалне сукобе и трвења, страшну
глад после Маричке битке (Радић 2003: 91–110), као и велике демографске гу-
битке због ратова, исељавања и болести током борбе за опстанак према на-
дирућој турској војсци (Павловић 2001: 457–469). Деспот Стефан Лазаревић
је консолидовао државу, онолико колико је то било могуће у новим условима,
тражећи политичке и дипломатске, а пре свега финансијске путеве за снажење
земље и њено одолевање освајачким намерама турских владара (Веселиновић
1995).3 Велику улогу у његовим настојањима да одржи какву такву самосталност
Деспотовине имали су управо рудници (Ковачевић-Којић 1982а: 100–108;
Ковачевић-Којић 1982б: 268–277; Калић 1982: 117–119). Не може се ни при-
ближно установити колико се годишње добијало само злата из гламског сре-
бра у српским рудницима. О томе немамо довољно сачуваних података, али се
неки утисак може стећи на основу појединих примера: за четири године су
само браћа Кабужић извезла 565 кг гламског сребра које је садржало 141 ки-
лограм злата (око 35 кг годишње). Поређења ради, треба се подсетити да је у
доба успона европских рудника средином XV века, производња злата у Чешкој
износила укупно 20–30 кг годишње, да би се попела на 100, а можда и више
крајем столећа. Приближно толика или нешто већа, била је производња у
Шлезији и Угарској (Ћирковић и др. 2002: 117–119).
Рударство је у земљама средње Европе, па и у Србији, имало посебне
погодности – лично слободни људи су улазили у економске и правне односе
по својој слободној вољи.4 При томе, могли су бити стручни рудари или само
финансијери, предузимачи, закупци, најамни радници итд. Сви они су били
привучени могућношћу добре зараде у напредној средини пуној живота и
новца који се обртао. Њихов социјални и правни положај се није уклапао
у уобичајену слику феудалног друштва (Марковић 1985а: 40–42). Међутим,
општи друштвени оквири су и даље остали феудални. У скоро свим европским
2
Посебно треба обратити пажњу на списак старије литературе о развоју рударства, в. стр.
229–246 (Ћирковић и др. 2002).
3
У књизи А. Веселиновића треба обратити пажњу на списак наведених извора, као и на
списак обимне литературе о многим питањима везаним за Србију у време деспотовине.
4
О томе имамо јасан закључак С. Ћирковића: Najzad, tema o preduzetništvu se može i mora
razmatrati u opštim okvirima privrede feudalne epohe. Da li su oblici organizacije i eкsploatacije u ru-
darstvu, kako su ovde osvetljeni, tipični za feudalni sistem? Upadljivo je odsustvo vanekonomoske pri-
nude, o kojoj nema ni najmanjeg nagoveštaja u izvornoj građi. Ćirković 1997:20). Аутор упућује на
рад: Бакић 1956: 351–359.
Биљана Марковић: Ново Брдо – град и рудник ... 145
државама владар је имао регално право на приходе од рудника. Тамо где је

централна власт била слабија, уместо владара то право је користио феудалац,
господар територије на којој се налазио рудник (Ћирковић 2005: 11–12). У
рударским градовима Србије живелo je шаролико становништво – Саси,
Дубровчани, пословни људи из далеких градова, често католици, домаће ста-
новништво из разних крајева (Јиречек 1880: 298–308, 428–439; Јиречек 1959:
252–271; Ковачевић – Којић 2007). Поред рудара ту су живеле занатлије чији је
рад био повезан са рудницима, као и људи свих других занимања која су пот-
ребна у густо насељеним местима. Временом је изграђивана структура ста-
новништва каква је већ постојала у градовима средње Европе и по занимањи-
ма у привредној делатности и по начину живота (Ћирковића 1997а: 56–78;
Ћирковић 1997б: 79–103).
Економски напредак никада није могућ без релевантних правних оквира.
Тако је, захваљујући разумевању потреба и са јасним циљем и дефинисаним
намерама настао Законик намењен Новом Брду које је почетком XV века било
савремен и богат рудник, али и изграђен и утврђен град (Здравковић 1953:
83–89; Đurđev 1987; Ћирковић 2004). 5 Било је неопходно увести неке прав-
не специфичности за рудник и град који су били нераскидиво везани и који
су функционисали као једна целина и у организационом и у економском и у
друштвеном погледу. Садржина Законика се највећим делом односи на руд-
ник и техничке послове.6 Требало је обезбедити да се експлоатација одвија са
што мање сметњи, а што више профита. У другом делу Законика се налази
градско право. Овако сложена правна материја је после објављивања текста
(Радојчић 1962) међу истраживачима изазвала дискусију о правној природи
самог извора – да ли је то статут града Новог Брда или можда извод из стату-
та, да ли су градови у унутрашњости Србије имали своје статуте, да ли би их
требало поредити са статутима приморских градова и сл. (Даниловић 2002:
220–224)
Неспорно је да су чланови Законика који се односе на живот у граду ана-
логни неким члановима статута приморских градова. Међутим, треба уочити
разлику у правном положају приморских и рударских градова. Приморски
градови су имали тако велик степен аутономије да су деловали у некој врсти
правног вакуума у односу на државу у целини. На њих се није примењивало
5
У науци је било неслагања око неких питања која се тичу деспотовог закона, а нарочито о
времену и начину његовог настанка. Уп. радове Б. Ђурђева. Важно је напоменути да је и касније
постојало интересовање за српску варијанту рударског закона и да је сачувана верзија написа-
на за рудник Ћипровац у Бугарској 1638. године. Турски превод текста деспотовог закона нађен
је у турском акту о Новом Брду, састављеном 1494. године (С. Ћирковић 2005: 5).
6
Многи рударски стручни термини су надживели српску државу и коришћени су и
у турским текстовима којима је уређиван начин рада у рудницима (Беговић 1961 и Беговић
1966–1967). Начин експлоатације је задржан, колико је то било могуће у условима турске др-
жавне организације (Костић 1912, 1913; Spaho 1913; Скарић 1935; Соловјев 1937; Радојичић
1962; Rizaj 1964; Беговић 1966–1967; А. Веселиновић 1978).
ниједно опште право, па је постојала потреба да се управо статутима регули-

ше веома широка и разноврсна материја (Веселиновић 1992; Ћирковић 2005:
12–13). Са друге стране, рударски градови су се развијали у средини у којој
је већ деловало раније реципирано византијско право (нпр. Законоправило,
са преводом Прохирона, византијског правног приручника из IX века) и за-
конодавство цара Стефана Душана које, поред Душановог законика, садржи
и прерађену Синтагму Матије Властара и тзв. Јустинијанов закон, такође
византијског порекла (Марковић 2008: 65–75). Природно је да је разлика у
правној ситуацији дошла до изражаја у садржини текстова градског права на
Приморју и у унутрашњости Србије. Испреплетаност правне материје иде у
прилог ставу да је овај Законик замишљен и написан као јединствен текст за
рудник и град Ново Брдо и да у материјално-правном смислу у њему постоје
два карактеристична дела једне нераздвојиве целине. Отежавајућа околност
за доношење општијих закључака о правној регулативи у овој области јес-
те чињеница да нису сачувани, или бар за сада до нас нису дошли, никакви
други средњовековни закони намењени градовима у унутрашњости Србије.
Тако, истраживачи могу непосредно разматрати само 22 члана градског права
у Законику деспота Стефана за Ново Брдо.
По групама предмета градског права у Законику има неколико целина:
утврђивање различитих врста такси и њихова расподела међу органима влас-
ти (чл. I–II); утврђивање различитих врста глоба и њихова расподела међу
органима власти (чл. II, III, XIX); разграничење надлежности између неколи-
ко врста судова (чл. IV–VI); установљавање начина одржавања реда на тргу
прописивањем врста мерних јединица и обавеза продавца (чл. VIII–X, XII,
XVIII); одређивање цена неких важних производа који се на тргу продају
(чл. XI, XVII); одређивање цена неких занатских производа (чл. XIII–XVI);
предвиђање неких забрана за католике у граду (чл. XX); предвиђање обавезне
укњижбе свих промена у власништву на некретнинама (чл. XXI) и најзад,
предвиђање неких забрана и неких права градских становника (чл. XXII).7
У Законику налазимо неколико чланова који се односе на државне органе
управе – војводу, кулског војводу, кнеза, пургаре, урбарара и цариника. Вој-
вода је била стара титула из времена Немањића и означавала је, пре свега,
командну власт у војсци. У време Стефана Лазаревића војвода добија и циви-
лне обавезе у управи. Његово седиште је било у најважнијем граду у области,
а његова надлежност је обухватала целу област (Веселиновић 1995: 194–197;
Михаљчић и др. 1999: 95–97). Међутим, ниједан од ових података ми не
7
Радојчић Н. је у свом издању текста Законика увео нумерацију чланова, јер нумерације
нема у рукопису. Римским бројевима је означио чланове који се односе на град и трг, а арапс-
ким бројевима је означио (претходне) чланове који се односе на рудник. Том разликом је ува-
жио знак који се налази у самом тексту – нацртану плетеницу којом се визуелно одвајају делови
текста (Радојчић 1962: XVII).
добијамо из текста новобрдског Законика, иако се низ чланова односи баш на

војводу. У члановима Законика се одређују извори прихода које војвода добија
у граду од глоба, имовинских казни, наплаћиваних за лакша кривична дела,
као и део прихода од разних врста дажбина, од којих је неке делио са другим
државним органима, пре свега са кулским војводом.8 Војвода је имао и веома
важну судску функцију и то у цивилним судским органима.9 Кулски војвода
је био заповедник војних снага које су чувале утврђење кулу – организациони
и заповедни војни центар целе фортификације (Веселиновић 1995: 197; Ми-
хаљчић и др. 1999: 96). Био је официр директно подређен врховном команданту
области и његова функција није подразумевала цивилне обавезе, па ни
учествовање у суђењима. У Законику се одређују његови извори прихода у
граду које дели са војводом.10 Не знамо да ли су му били обезбеђени још неки
приходи и какви. Кнез, comes, који је познат из многих ранијих докумената
био је на челу градова и тргова. Постављао га је владалац.11 У Новом Брду је
имао искључиво цивилна овлашћења и одговарајућу судску функцију. Зако-
ником су предвиђени његови извори прихода од дажбина и глоба.12 Пургари
су познати и из ранијих историјских извора и њихово место у друштвеном
систему средњовековне Србије је различито тумачено. Сигурно је да су као
део градских управних органа прихваћени из германске правне традиције
(Динић 1955: 1–27; Динић 1962: 74–75; Радојчић 1962: 82; Марковић 1985а: 55;
Веселиновић 1992: 129–130; Веселиновић 1995: 255–256; Ћирковић 1997г: 262–
263, 267, 270; Маловић–Ђукић 1999: 604–605; Даниловић 2002: 237–238).
Поставља се питање на које немамо сигуран одговор, а то је да ли су пургари
били бирани од стране грађана једнога града на ограничено време, или су
8
I Закон о баштинама и војводи и о кнезу и о псуњу: Закон је војводи о псуњу и о овчијим
бравима – од 2 брава 1 динар, од говеда 1 динар, од црнога брава такође, а од жупљанина од
црних брава, од 100 брава 1 брав најбољи и од 50 узми 1 брава, а што је ниже од 50 брава, узми
по 1 динар и што је пре цариничко било, од тога половина војводи, а половина кулском војводи.
(Псуњ: изгледа да је то пијачна такса, трошарина). I Закон о вину: Вински псуњ – и од њега је
војводи један део, а кнезу други део, а пургарима трећи део, а псуњ се узима од онога који није
из градског метоха, од тога је војводи један део; псуњ се не узима ни од чега (Марковића 1985:
20–21). О рударским дажбинама в. Беговић 1968.
9
IV О суду војводе и кнеза: Војвода и кнез да могу судити што је вредно једну литру, а
што је за баштине и за друге големе работе, да иде кнез с протопопом код војводе и с пургарима
и добрим људима који се налазе у месту да суде саборно (Марковић 1985а: 21).
10
В. напомену 8.
11
Кнез – старешина, поглавар, владарска титула. Звање кнеза је временом губило владарско
обележје јачањем српске државе, јер се још пре Немањића за владара усталила титула великог
жупана. Током времена је ова титула по рангу постала нижа од војводе, кефалије, а понекад и
севаста. Касније је углед кнеза уздигао Лазар Хребељановић. Титулу кнеза је уврстио у владарска
звања. Оба његова сина, Стефан и Вук, су своју политичку каријеру започели управо са титулом
кнеза. (Михаљчић б 1999: 300–301; М. Благојевић наводи и потврђује закључак К. Јиречека да
су постојале три групе кнезова, и то: 1) кнезови влашких скупина, 2) кнезови градова и тргова
и 3) кнезови земаљски – Благојевић 2004: 294).
12
В. нап. 8.
постављани од стране владара по његовом нахођењу и без унапред одређеног

временског ограничења. Ова и друга питања о пургарима не можемо решити
уз помоћ новобрдског Законика, јер ни ту не налазимо одговарајуће одредбе.
У Законику се предвиђа да пургари имају управну и судску функцију и да им
за њихово издржавање припада део прихода од дажбина и глоба. Осим тога,
војвода, кнез и 12 пургара чинили су и колективни орган управе који је заједно,
саборно, доносио неке одлуке. Тако су бирали 4 надзорника који су одржавали
ред и контролисали одвијање разних активности у граду.13 Одређивали су
врсту мере за вино продавано на тргу и сл. (Ћирковић: 1974).
У Новом Брду су, према Законику, радила још два важна државна служ-
беника – урбарар и цариник. Урбарар је имао веома важну улогу у свим
пословима који су се тицали рудника. Управо урбарар је био обавезан да из-
врши мерење рудног поља и да изда концесију за експлоатацију. Водио је
службену евиденцију о разним правним пословима у специјалној књизи,
урбарарском тетрагу, и био је обавезан да увек има преглед стања у рудницима
(Марковић а 1985а: 55–56; Даниловић 2002: 240–241; Ћирковић 2005: 35).
Урбарара, према данашњим мерилима, можемо сматрати неком врстом рудар-
ског инжењера високе стручности који је надгледао све делатности у руднику.
Имао је веома велика овлашћења, али је и његов рад био подложан контроли.
Ипак, његова овлашћења се нису проширивала на правне односе изван руд-
ника, па је и његова судска функција била везана само за послове око вађења
и топљења руде у оквиру специјалног рударског суда.14 Цариник је, као свој
основни посао, имао право убирања царина, односно новца којим су испла-
ћиване регалне обавезе. У рударским градовима цариници су посебно скуп-
љали дажбине од ископаног сребра, затим од ковнице, али и таксе на тргу, на
мостовима и прилазима граду. Сребро из рудника је било основа ковања
новца у средњовековној Србији. Цариници су водили рачуна о владаревим
приходима од свих дажбина. Царине при рудницима су биле и нека врста
владарских финансијских органа, па се из докумената види да су цариницима
давани налози за исплату годишњих дарова манастирима или за измирење
дугова трговцима. Цариник је, као и урбарар, имао јавну књигу која је служила
за евиденцију – белег царинички. Нпр. уговор о закупу је морао бити еви-
дентиран паралелно и у урбараревом тетрагу и у белегу цариничком. Цариник
13
В. нап. 8 и 9.
VIII О прекупцима закон: Ко је прекупац воћни или вински, или роба свака која се продаје
доносећи на трг – овим начином да се продаје: војвода и кнез са пургарима саборно да изаберу 4
човека добра, да гледају шта се продаје и купује у граду, како буде чему одређена мера од војводе и
кнеза и пургара и она 4 човека да не могу ни куповну ни продајну цену поставити, само да гледају
како се оним начином свака роба продаје, како су одредили војвода и кнез и пургари (Марковић
1985а: 21).
14
У штампи се налази предавање Б. Марковића, Улога државног службеника, урбарара, у
Новом Брду, према рударском законику деспота Стефана, спремљено за манифестацију Дани
српскога духовнога преображења у Деспотовцу, августа 2009.
је имао и свој печат, али немамо довољно података о начину његовог кориш-
ћења. Цариник је упоредо или заједно са урбараром имао надзорну и судску
функцију (Веселиновић 1984: 7–38; Марковић а 1985а: 56; Веселиновић 1995:
221–227; Веселиновић 1999: 795; Даниловић 2002: 239–240).
Законик не садржи одредбе којима се систематски утврђују врсте орга-
на управе, начин избора тих органа, њихове надлежности и међусобно раз-
граничење надлежности. Закоником се не установљава њихова хијерархијска
устројеност и њихово место у управној хијерархији Деспотовине. Слично је
и са члановима који се односе на правосуђе, јер ни они нису довољни за регу-
лисање укупног рада судова (Беговић 1967: 5–17; Марковић а 1985а: 50–54).15
Законик за Ново Брдо није ни имао овакву сврху. Њиме се утврђују правне
специфичности за рудник и град Ново Брдо. Деспотов Законик можемо схва-
тити као lex specialis, јер се у њему налазе оне одредбе којима су били уређени
правни односи од посебног значаја за град и рудник, а којима није било место
у другим прописима општије намене или који нису били предмет обичајног
права (Марковић 2008: 65–75).
На тргу је морао владати ред и мир. То је, пре свега подразумевало утврђи-
вање коришћења дозвољених мера. О овоме се старала нека врста тржишне
инспекције. Наиме, управни органи града – војвода, кнез и пургари су заједно
бирали 4 надзорника који су надгледали употребу дозвољених мера и укупан
промет робе на тргу. Промет робе која је била неопходна за рад у руднику био
је строго контролисан. Сав рударски алат и прибор за рад у руднику могли
су купити само власници рудних копова и, вероватно, лица која су за њих
15
IV О суду војводе и кнеза: Војвода и кнез да могу судити што је вредно једну литру, а
што је за баштине и за друге големе работе, да иде кнез с протопопом код војводе и с пургарима
и добрим људима који се налазе у месту да суде саборно.
V Црквени суд: Што је суд црквени, протопоп да сазове попове да суде по закону право, за
то да нема нико ниједнога посла.
VI О колском закону и рупном: Што су колски судови за угаљ, за руду, за смиачаре, за
упкапаре и за чистиоце, за коњухе, за фурове, за грунте – то је суд царинички, нема нико за то
ниједнога посла; и ко је колски работник, да не иде на суд, ни да престане у недељу, како работа
господска не би стајала. А што је рупни суд – да суде цариници и урбарари што су мале работе и
дробни судови, а што је за делове и за друге големе работе, да иду цариници и урбарари да им суде
саборно по закону. (Коло: топионица, зграда у којој је била топионичка пећ.) [Смиачар: радник
у топионици; он ставља руду у пећ да се топи, води рачуна о исправности пећи и поправља
је. Упкапар: радник у топионици који је примао донесену руду и носио је до пећи. Чистилац:
радник у топионици који је вршио послове око одвајања сребра и олова. Коњух: радник који је
водио рачуна о коњима и радио са њима низ послова везаних за рудник. Фур: највероватније
је у питању преношење и превоз терета, односно све оно што је могло бити преношено за
потребе рудног копа и топионице (Марковић 1985а: 21). Фурник – посведочено посредно преко
фурнички коњи (глава 25). У дубровачким документима се јавља занимање фурник, очигледно
од Fuhrrmann, онај који вози, превози. (Ћирковић 2005: 45). [Грунт: земљиште. Дробан: мали,
од малог значаја. (Марковић 1985а: 20–21). Грунт – немачка реч, Grund, која означава тле, била
је раширена и у српском новог века у значењу парцеле, земље, комада земље. (Ћирковић 2005:
31).
куповала. Прекршиоцима ове забране је одузимана сва роба без икакве на-
докнаде.16
Градско становништво се могло снабдевати храном на тргу, али су рудари
имали првенство. Недељом ујутро је истицан кнежев венац, као знак да руда-
ри могу куповати за своје потребе. Док је стајао кнежев венац, нико други није
смео да купује на тргу ни брашно ни вино, ништа док се рупници не снабдеју
у недељу пре обеда. Уколико би неко то ипак урадио и, док стоји венац кне-
жев, купио оно што није смео, роба му је одузимана без надокнаде, а морао је
да плати и новчану казну (6 перпера).17 Рупници, рудари, су били заштићена
категорија у складу са својим социјалним положајем и преко надгледања про-
мета лоја који је имао разне намене у рударству. Цена лоја за рударе је била
одређена и није се могла формирати слободно. Месари и латини, вероватно
страни трговци, нису били задовољни таквом мером, па су лој продавали и
другим купцима, вероватно по већој цени. Таква трговина је кажњавана, и
то одузимањем робе и новчаном казном (8 перпера).18 Било је забрањено из-
носити из насеља лој и коже, које су такође биле важне за рад у рудницима.19
Разноврсне расположиве мере које су предузимане од стране органа власти у
граду и на тргу омогућавале су бољу организацију живота и рада, трговине и
занатства, односно економски развој (Ковачевић-Којић 1982б: 268–277; Ћир-
ковић 1997б: 79–103; Марковић 1985б: 75–84).
Можемо закључити да је српска деспотовина у време Стефана Лазаревића
тешко одржавала неки вид сопствене самосталности у сложеним политичким
и војним околностима, и то највише уз помоћ новца и дипломатије. Велику
улогу у тим напорима је имало Ново Брдо, обезбеђујући значајан извор
прихода извозом драгоцених метала. Почетком 15. века Ново Брдо је било
савремен и утврђен град који је, захваљујући богатом руднику сребра, постао
привлачно место за живот различитим категоријама домаћег становништва,
као и странаца. Одржавање континуираног рада у рудницима и ефикасне
рударске производње, као и одржавање реда међу становништвом у граду,
могло се постићи уз одговарајућу законску регулативу. Законик деспота Сте-
фана садржи чланове којима се уређује рударска експлоатација, али и чланове
који су посвећени животу у граду и пословима који су се одвијали на самом
16
52. О цаугу рупном: Да се не прекупује цауг рупни, гвожђе, лој, ужад или коже да не пре-
купи нико, него ко има делове на рупама; ко ли се нађе да је прекупио, да му се узме без динара
(Марковић 1985а: 20).
17
IX О тргу рупном: Док стоји венац од кнеза постављен на тргу, да не прекупи франга-
рица ни брашно ни вино, ништа док се рупници не снабдеју у недељу пре обеда; док стоји венац
кнежев, ако ли се ко нађе да је прекупио, нека изгуби купљено и нека плати 6 перпера. . . (Мар-
ковић 1985а: 21).
18
XII О латинима: Ко се нађе латинин или месар да је утајио лој, а да га није дао рупницима
пошто им је одређено, да му се узме и да плати 8 перпера ( Марковић 1985: 22).
19
У чл. XIX се наводи коме иде приход од глоба наплаћених од прекршилаца разних за-
брана (Марковић 1985: 23).
тргу, па чак и контроли промета најважнијих врста робе, поготово оне која је
била неопходна за рад у руднику. Законик за Ново Брдо је био део државне
регулативе и као lex specialis имао је своје место у укупном правном систему
Деспотовине.
Бакић 1956: Љ. Бакић, Први весници капиталистичких односа у босанском
средњовековном рударству, Преглед, 8, 1956, 351–359.
Беговић 1961: М. Беговић, Наши правни називи у турским споменицима,
Глас САН 250, Одељење друштвених наука 10, Београд (1961) 27–38.
Беговић 1966–1967: М. Беговић, Извори турског права од XIV до XIX века,
Историјски часопис 16–17, Београд 1966–1967, 45–54.
Беговић 1967: М. Беговић, О надлежности рударских судова по Закону о
рудницима деспота Стефана Лазаревћа и турским рударским законима XV
и XVI века, Споменица у част новоизабраних чланова САНУ, Београд 1967,
5–17.
Беговић 1968: М. Беговић, О рударским дажбинама у Србији у XV и XVI
веку, Анали Правног факултета у Београду 16, 1, Београд 1968, 3–10.
Благојевић 2004: М. Благојевић, Велики кнез и земаљски кнез, Зборник
радова Византолошког института, 41, Београд 2004, 293–318.
Веселиновић 1978: А. Веселиновић, Прилог проучавању рударства на
Балкану крајем XV века, Историјски часопис, 25, Београд 1978, 249–253.
Веселиновић 1984: А. Веселиновић, Царински систем у Србији у доба
Деспотовине, ИГ, 1–2, Београд 1984, 7–38.
Веселиновић 1992: А. Веселиновић, Владарско и комунално у градовима
Деспотовине, Социјална структура српских градских насеља (XII–XVII век),
Смедерево Београд 1992, 125–137.
Веселиновић 1995: А. Веселиновић, Држава српских деспота, Београд 1995.
Даниловић 2002: Ј. Даниловић, Историјскоправне студије, Подгорица
2002.
Динић 1955: М. Динић, За историју рударства у средњовековној Србији и
Босни, I, Београд 1955.
Динић 1962: М. Динић, За историју рударства у средњовековној Србији и
Босни, II, Београд 1962.
Djurdjev 1987: B. Djurdjev, Kada i kako su nastali despota Stefana zakoni za
Novo Brdo, Sarajevo 1987 (збирка раније објављених радова о истој теми).
Здравковић 1953: И. Здравковић, Новобрдска тврђава, Историјски гла-
сник, 3–4, Београд 1953, 83–89.
Јиречек 1880: Константин Јиречек, Рударство у Србији и у Босни у средњем
вијеку, Отаџбина, IV, Београд 1880, 298–308, 428–439.
Јиречек 1959: Константин Јиречек, Трговачки путеви и рудници Србије

и Босне у средњем вијеку, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања
САНУ, CCCXXVI, Београд 1959, 252–271.
Калић 1982: Ј. Калић, Историја српског народа, II, Снажење Деспотовине,
Образовање Деспотовине, Београд 1982, 88–99.
Ковачевић-Којић а 1982а: Д. Ковачевић-Којић, Привредни успон, Обра-
зовање Деспотовине, Историја српског народа, II, Београд 1982, 100–108.
Ковачевић-Којић б 1982б: Д. Ковачевић-Којић, Србија Мајдан сребра и
злата, Српска деспотовина између Турске и Угарске, Историја српског народа,
II, Београд 1982, 268–277.
Ковачевић-Којић 2007: Д. Ковачевић-Којић, Градски живот у Србији и
Босни (XIV–XV), Београд 2007.
Костић 1912, 1913: К. Костић, Рударство и рударски предели и центри у
српским земљама за турског времена, Наставник 23, Београд 1912, 368–391; 24,
1913, 81–106.
Маловић-Ђукић 1999: Марица Маловић-Ђукић, Пургари, Лексикон срп-
ског средњег века, приредили С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Београд 1999, 604–605.
Марковић 1985а: Б. Марковић, Закон о рудницима деспота Стефана Ла-
заревића, превод и правноисторијска студија, Споменик САНУ, CXXVI, Бео-
град 1985.
Марковић 1985б: Б. Марковић, Ефикасност рударске експлоатације у
средњовековној Србији, Историјски часопис, 24, Београд 1985, 75–84.
Марковић 2007: Б. Марковић, Јустинијанов закон, средњовековна визан-
тијско–српска правна компилација, Београд 2007.
Марковић 2008: Б. Марковић, Закон о рудницима у српском средњовеков-
ном законодавству, Деспот Стефан и његова Манасија, Научни скуп Деспото-
вац – Манасија, 4. Август 2007, Деспотовац 2008, 65–75.
Михаљчић и др. 1999: Војвода (војвода кулски), Лексикон српског средњег
века, приредили С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Београд 1999, 96.
Михаљчић 2001: Р. Михаљчић, Владарске титуле обласних господара,
Сабрана дела, књ. VI, Београд 2001.
Павловић 1982: Б. Павловић, Социјално-епидемијске прилике у области
Бранковића средином XV века, Насеља и становништво области Бранковића
1455. године, Београд 2001, 457–469.
Радић 2003: Р. Радић, Из Цариграда у српске земље, студије из византијске
и српске историје, Глад у српским земљама XIII–XV века, Београд 2003, 91–110.
Радојичић 1962: Ђ. Сп. Радојичић, Рупници (рудари) и згоде и незгоде у
Новом Брду 1532–1543. год., Развојни лук старе српске књижевности. Текстови
и коментари, Нови Сад 1962, 268–273.
Радојчић 1962: Н. Радојчић, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаре-
вића, Београд 1962.
Rizaj 1964: S. Rizaj, Rudari (madendžije) u sistemu privilegija i dužnosti („Wuaf

ve musellem reaya“), Glasnik Muzeja Kosova i Metohije 9, Priština 1964, 213–236.
Скарић 1935: В. Скарић, Стари турски рукопис о рударским пословима и
терминологији, Споменик СКА 79 (62), Београд 1935, 5–24.
Скарић 1939: В. Скарић, Старо рударско право и техника у Србији и Бо-
сни, Београд 1939.
Spaho 1913: F. Spaho, Turski rudarski zakoni, Glasnik Zemaljskog muzeja u
Sarajevu 25, Sarajevo, 1913, 133–138, 163–194.
Соловјев 1937: А. Соловјев, Новобрдски записи из почетка 16. века, Југо-
словенски историјски часопис 3, Београд 1937, 313–319.
Ћирковић 1974: С. Ћирковић, Мере у средњовековној српској држави, Мере
на тлу Србије кроз векове, Београд 1974.
Ћирковић 1997а: С. М. Ћирковић, Производња, занат и техника у Србији
средњег века, Работници, војници, духовници, Београд 1997, 56–78 (=Произ-
водња, занат, техника у средњовековној српској држави) Опеке српских сред-
њовековних манастира (С. Ћирковић, М. Ристић, В. Кораћ). Посебна издања
САНУ DXCVII, Одељење техничких наука, 32, Београд 1989, 1–24).
Ћирковић 1997б: С. М. Ћирковић, Производња злата, сребра и бакра у
централним областима Балкана до почетка новог века, Работници, војници,
духовници, Београд 1997, 79–103 (=S. Ćirković, The Production of Gold, Silver and
Coper in tthe Central Parts of the Balkans from the 13th to the 16th Century, Pre-
cious Metals in the Age of Expansion, Beiträge zur Wirtschaftsgeschichte, 2, Stut-
tgart 1979, 41–69).
Ћирковић 1997в: С. М. Ћирковић, Дубровчани као предузетници у ру-
дарству Србије и Босне, Работници, војници, духовници, Београд 1997, 113–
134 (=S. Ćirković, Dubrovčani kao preduzetnici u rudarstvu Srbije i Bosne, Acta
historico–oeconomica Iugoslaviae 6, Београд 1979, 1–20).
Ћирковић 1997г: С. М. Ћирковић, Неостварена аутономија: градско дру-
штво у Србији и Босни, Работници, војници, духовници, Београд 1997, 259–276
(= Urban Society of Eastern Europe in Premodern Times, ed. B. Krekić, Berkelez
– LOS Angeles – London 1987, 158–184)
Ћирковић 1999: Ћирковић и др. 2002: С. Ћирковић, Д. Којић-Ковачевић,
Р. Ћук, Старо српско рударство, Београд, Нови Сад 2002.
Ћирковић 2004: С. Ћирковић, Новобрдски законик деспота Стефана Ла-
заревића из 1412. године, (у књизи) В. Јовановић и др. Ново Брдо – Novo Brdo,
Београд 2004, 162–177 (паралелан текст на енглеском језику).
Ћирковић 2005: С. Ћирковић, Латинички препис рударског Законика
деспота Стефана Лазаревића, увод, текст, коментари, Београд 2005.
ИЗВОРИ
Марковић 1985а: Б. Марковић, Закон о рудницима деспота Стефана Ла-
заревића, превод и правноисторијска студија, Споменик САНУ, CXXVI, Бео-
град 1985.
Ћирковић 2005: С. Ћирковић, Латинички препис рударског Законика де-
спота Стефана Лазаревића, увод, текст, коментари, Београд 2005.
Марковић 2007: Б. Марковић, Јустинијанов закон, средњовековна визан-
тијско–српска правна компилација, Београд 2007.
Радојчић 1962: Н. Радојчић, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаре-
вића, Београд 1962.
Biljana Marković
Belgrade, Serbia
NOVO BRDO  THE TOWN AND THE MINE ACCORDING TO THE

CODE OF DESPOT STEFAN
Summary
The Serbian Despotate of the 15 century had mostly diplomatically and finan-
cially sustained some form of independence using strong efforts under difficult po-
litical and military circumstances. Novo Brdo with its precious metal mines provid-
ed large incomes from the export of these precious metals. At the beginning of the
XV century Novo Brdo was a modern and a well fortified city, therefore it attracted
large groups of habitants from Serbia as well as foreigners. The Novo Brdo Code of
despot Stephan concerns the exploitation of the mine, but also the life inside the
town and the business that takes place at the market square. A special control of
merchandise takes part, especially concerning the merchandise necessary for the
mining. The position of the miners was also special. Only the proper law regulation
could keep the continuous labor and the production in progress, keeping law and
order among the city habitants as well. The Novo Brdo Code was a part of Serbian
state law and its place among other mediaeval Serbian law texts was the one of „lex
specialis“.
Keywords: Novo Brdo Code, Despotate, mining, town, market square, legisla-
tin, law
УДК 94(497.115)”15”
Драгана Амедоски
ТЕРИТОРИЈА ЈУГОИСТОЧНОГ КОСОВА У XVI ВЕКУ

НАСЕЉА, ДЕМОГРАФСКА И ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА
Циљ рада је да се на основу турских историјских извора прикажу насеља,

демографски и економски услови на територији југоисточног Косова у XVI ве-
ку. Током поменутог периода ова област је била административна јединица
Крушевачког санџака, организована као нахија Изморник.
Kључне речи: Изморник, Косово, Крушевачки санџак, Османско царство,
XVI век
Положај и границе
Територија данашњег југоисточног Косова у доба Османлија, од освајања

и током целог XVI века, чинила је нахију Изморник, која је била део Круше-
вачког санџака. Изморник представља доњи, мањи део Косовског Поморавља.
Осим Изморника, Косовско Поморавље чине још Горња Морава и Карадаг.1
Унутар Османског царства границе ове нахије биле су следеће. На северу, она
је почињала од села Рајановце и спуштала се западно од села Подграђа у
Угљарско-подграђску клисуру до села Велекинце; затим је ишла низводно и
нешто источније од Подграђа почињала је да се пење косом уз Скопску Црну
гору, да би се источно од села Билинца спојила с јужном границом. Јужна
граница ове области била је изразитија: она се продужавала венцем Скопске
Црне горе, при чему је најјужнија тачка била село Станевце.
Хронолошки гледано, обе ове области, и Доња и Горња Морава, почеле су
да се граниче са Османским царством када су Турци заузели српске полуза-
1
Ћирић, Љубисав, „Ономастика Изморника”, Ономатолошки прилози, Х, Српска ака-
демија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Београд,
1989, 365.
висне државе на југу 1394. године.2 Чини се да је Изморник, заједно са Горњом

Моравом и новобрдским крајем, остао слободан и у време када је земља дес-
пота Ђурђа источно од Дрине потпала под турску власт, међутим, с падом
Новог Брда, 1441. године, и ове области морале су бити освојене. Сегединским
миром 1444. оне улазе у оквир повраћене Ђурђеве државе, али 1455. истовре-
мено кад и Ново Брдо оне коначно падају под Турке.3 Управо тада насеља која
се данас налазе јужно од Косовске Каменице и источно од Гњилана ушла су у
нахију Изморник, која је у XVI веку спадала у категорију мањих нахија Кру-
шевачког санџака.
Насеља4
На територији нахије Изморник сеоска насеља имала су сасвим доминан-
тну позицију у односу на друге категорије насељених места. На њима је почи-
вао економско-социјални и укупни живот ове административне јединице.
Осим села, постојале су и мезре (селишта).
Због недостатка извора не могу се пратити сва насеља која се налазе на
овој територији од самог османског освајања до краја XVI века. Најранији
османски податак о неком селу из ове нахије односи се на село Велекинце,
из 1444–46. године, и то је време када је још увек на тој територији долазило
2
Јиречек, Константин, Историја Срба Ι, превео Јован Радонић, Београд, 1952, 311; Kunt,
Metin, „İmparatorluk Çağının Başlaması”, у: Türkiye Tarihi 2, Osmanlı Devleti 1300–1600, İstanbul,
2005, 92–93.
3
Јиречек, Константин, Историја Срба Ι, 369–382; Динић, Михаило Ј., Из српске историје
средњег века, приредили Сима Ћирковић и Властимир Ђокић, Београд, 2003, 49–51.
4
Овај рад је заснован на изворима османске провенијенције, прецизније на подацима
из шест пописних дефтера и једног пописа овчарине. Прва два су из XV века и њима је само
делимично обухваћена ова нахија (Олга Зиројевић, Исмаил Ерен, „Попис области Крушевца,
Топлице и Дубочице”, Врањски гласник, IV, 1968, 377–416; Hamid Hadžibegić, Adem Handžić,
Ešref Kovačević, Oblast Brankovića, Sarajevo, 1972). Остала четири пописа су из XVI века и њима
је обухваћена цела нахија Изморник (İstanbul, Başbakanlık Arşivi [у даљем тексту: BBA], Ta-
pu tahrir defteri [у даљем тексту: TD]. Први комплетни попис Крушевачког санџака, који је
збирни и потиче из 1516. (BBA, TD 55); Збирни попис становништва Крушевачког санџака,
који је објављен и потиче из 1530. (167 numaralı muhâsebe–i vilâyet– Rûm–ili defteri (937/1530), II,
Vılçıtrın, Prizrin, Alaca–hisâr ve Hersek Livâları, (Dizin ve Tıpkıbasım), Başbakanlık Devlet Arşivleri
Genel Müdürlüğü, Osmanlı Arşivi Daire Başkanlığı Yayın Nu: 69, Defter-i Hâkânî Dizisi: IX, Ankara,
2004. Следећи је опширни катастарски попис Крушевачког санџака из 1536. (BBA, TD 179);
Збирни попис целог санџака, урађен у време султана Сулејмана I (1520–1566) (BBA, TD 161).
Милан Васић за време настанка овог пописа наводи 1530. годину (Исламизација на Балканском
полуострву, Академија наука и умјетности Републике Српске, Радови, књига I, Одјељење
друштвених наука, књига 10, Источно Сарајево, 2005, 327). Опширни попис Крушевачког
санџака из периода око 1570. године (BBA, TD 567)). Заправо, овај попис урађен је у периоду
1566–1571, када су пописани и Призренски, Дукађински, Скадарски и Вучитрнски санџак
(Татјана Катић, Призренски санџак 1571. године, V; у припреми за штампу). Попис овчарине
Крушевачког санџака из 1597/98. BBA, Kâmil Kepeci, Mevkufat Kalemi, Ganem Kitabeti (Koyun),
Özel no: 25, Genel no: 3952.
Драгана Амедоски: Територија југоисточног Косова ... 157
до честих промена власти.5 Пописом који је настао десетак година касније

обухваћено је седам села ове нахије, од којих се по насељености истичу села
Будрига и Влаштица.6
Из упоредног прегледа пописа насталих у XVI веку види се да је дошло до
смањења броја опустелих и ненасељених села (нпр. године 1516. било је укуп-
но осам ненасељених и једно пусто село, а у попису од 1570. није наведено
ниједно ненасељено нити пусто село). Године 1570. констатовано је 36 насеље-
них села. Број мезри је двоструко смањен, па је тако 1516. регистровано 10, а
скоро шездесет година касније укупно четири.
Из пописа се уочава да је већина насеља у нахији Изморник формирана
у равници, уз обалу река, на висини од око 550 m.7 Само мањи број насеља
смештен је на већој висини и она су углавном брдског типа (на висини 550–
700 m). Планинских насеља има само неколико и сва се налазе на планинском
масиву Скопске Црне горе.8
Пописи показују да се увек различита села истичу по броју становника
или по количини прихода по домаћинству. Тако се чини да су најбогатија села
1516. године била села Ловце и, супротно свом имену, село Сиромах,9 док је у
попису из 1530. године најбогатије село Петровце,10 из 1536. село Буринце,11а
у попису из 1570. чини се да је најимућније село Јабланица.12 Слично је и са
селима која су на дну табеле, односно која имају најнижи приход по домаћин-
ству. Она се разликују од пописа до пописа: село Влаштица (1516),13 село Гло-
говце (1530),14 село Мећава (1536)15 и село Крапуча (1570).16 Приликом пре-
гледа пописа примећује се, такође, да је тридесетих година дошло до наглог
пада броја становника, тако да је чак и у најнасељенијим селима број станов-
ника скоро преполовљен. Тада су нарочито демографски ослабила села Кор-
мињане и Кокинце. Једино је једно од сиромашнијих села, Мећава, бележило
известан раст становништва, додуше незнатан. Број становника је у попису
из 1570. знатно већи, у неким селима двоструко, а у понеким чак троструко
већи него у попису из 1536. године. Примери селâ у којима се број домаћинстава
удвостручио су село Влаштица (од 10 домаћинстава, колико је забележено
5
Зиројевић, Олга и Ерен, Исмаил, „Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице”, 398.
6
Hadžibegić, Hamid, Handžić, Adem i Kovačević, Ešref, Oblast Brankovića, 157–158, 164.
7
Урошевић, Атанасије, „Горња Морава и Изморник”, Насеља и порекло становништва,
књ. 28, Српски етнографски зборник, LI, Београд, 1935, 39.
8
Исто, 39–40.
9
127 и 103,55 акчи по домаћинству
10
267,3 акчe
11
266,6 акчи
12
1 337,5 акчи
13
56,3 акчи
14
59 акчи
15
67,1 акча
16
41,6 акчи
1536, скоро тридесет пет година касније имало је 20 убележених домаћинста-

ва),17 затим село Кормињане, које, иако је имало пад становништва између
пописа 1516. и 1536, бележи од 1536. до 1570. демографски раст (са 27 дома-
ћинстава нарасло је на 57),18 и село Велекинце (које се увећало са 4 на 8 дома-
ћинстава).19 Ако се посматра број становника, изузетан развој имала су села
Кокинце, Липовица, Депце, Сапар и Малишево, где је број домаћинстава од
једног до другог пописа током средине 16. века углавном утростручен. За
привредну историју овог краја важан је податак да су села, чак и кад би
демографски опала, бележила раст просечних прихода од једног домаћинства.
Свеједно, у последњем попису који смо обрадили из периода око 1570. године
види се да је то уједно и врхунац како демографског, тако и привредног раста
ове области у односу на прве деценије XVI века.
Табела I. – Насеља нахије Изморник у XV и XVI 20 веку, са бројем

домаћинстава у њима
око
Назив насеља 1444–46. 1455. 1516. 1530. 1536.
1570.
Билинце21 – – ненасељено ненасељено – –
Бобори – – – – мезра мезра
Буринце22 8 11 3 4
Вајинче – – мезра мезра мезра мезра
Велекинце23 1724 5 4 4 8
Влаштица25 4626 13 11 10 20
Гован27 мезра мезра – –
17
TD s. 179, 723; TD 567, s. 414.
18
TD 179, s. 728; TD 567, s. 406.
19
TD 179, s. 729; TD 567, s. 409.
20
У укупан број кућа су урачунати и неожењени, удовичка домаћинства, баштине и
стари.
21
Југоисточно од Гњилана
22
Јужно од Гњилана
23
24
Олга Зиројевић, Исмаил Ерен, „Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице“, 398.
25
26
Али уписано је као Опаштица (Oblast Brankovića, 157).
27
Потес у атару села Подграђе
око
Назив насеља 1444–46. 1455. 1516. 1530. 1536.
1570.
Глоговце28 16 15 10 10
Горња и Доња
6630 мезра – 6 431
Будрига29
Грумалија32 –33 – 3 8
Депце34 2 5 4 14
Дреновце35 ненасељено ненасељено 23 25
Заскошник36 мезра – 11 11
Златаре37 – – 8 9
Инатовце38 ненасељено – 11 /
Исловиче?? – – – 24
Јабланица39 ненасељено 2 2 2
Калавина40 22 20 19 29
Ковач ненасељено ненасељено / /
Кокинце41 20 20 6 21
Кормињане42 63 46 27 57
28
Североисточно од Гњилана
29
Данас села Горња и Доња Будрига, јужно од Гњилана.
30
Само Горња Будрига, Oblast Brankovića, 164.
31
Уписано само као Будрига 1516, 1536. и 1570.
32
Данас махала Груалија, између села Курбалија, Станце и Станевце, југоисточно од Гњи-
лана
33
28 муслиманских кућа, 75 хришћанских кућа
34
Југоисточно од Гњилана.
35
У TD 167 написано као Дрјановце. Данас села Горње и Доње Дреновце, североисточно од
Гњилана
36
Југоисточно од Гњилана.
37
Неубицирано
38
Инатовце, југоисточно од Гњилана
39
40
41
42
око
Назив насеља 1444–46. 1455. 1516. 1530. 1536.
1570.
Крапуча43 7 – 1 6
Кунури (?) ненасељено 2 – –
Лесковац44 2845 – – 3 7
Липовица46 – – 10 32
Ловце47 20 21 18 28
Маковица мезра – мезра 1
Марковце мезра – мезра мезра
Малишево48 20 16 12 30
Мећава49 24 23 25 22
Мучибаба50 – – 8 12
51
Петровце – 6 7 11
Подграђе52 3253 36 28 27 36
Радиновац54 1155 12 9 6 14
Ранатовце56 пусто 7 8 10
Рани Луг57 39 34 28 39
Рујановце58 1459 мезра мезра – –
43
44
45
Oblast Brankovića, 101.
46
47
48
Источно од Гњилана
49
Данас локалитет Мећава, југоисточно од села Буковик, источно од Гњилана
50
51
52
53
54
Северно од Гњилана
55
56
У TD 167, погрешно написано Краденовце, s. 447, југоисточно од Гњилана
57
58
Неубицирано. Негде се може читати као Рујалинце
59
око
Назив насеља 1444–46. 1455. 1516. 1530. 1536.
1570.
Рукинце мезра – мезра мезра
Сапар60 ненасељено ненасељено 2 9
Синатовце61 6 5 7 10
Сиромах62 6 – 21 23
Станевце63 – – 12 20
Станце64 1365 мезра – 11 16
Томанце66 8 – 12 19
Угљаре67 3368 34 29 27 51
Церевајка69 ненасељено – 5 4
Чукур мезра мезра – –
Укупно 362 314 405 646
Становништво
Подаци које смо добили из пописа дају и врло важне информације о демо-
графским карактеристикама ове области.
Када је реч о бројности становништва, да поновимо, зна се да је између
пописâ 1516. и 1530. дошло до извесног пада: број домаћинстава смањио се са
362 на 314.70 Један од разлога осипања становништва је, свакако, епидемија
куге која је харала у овом периоду.71 Ипак, то је уједно и последњи период у XVI
веку када је дошло до демографског пада у нахији Изморник. Сваки наредни
60
Источно од Гњилана
61
62
63
64
65
66
67
68
69
Данас село Церевајка, југоисточно од Гњилана
70
TD 55, s. 133–137; TD 167, s. 446–447.
71
Hrabak, Bogumil, „Kuga u balkanskim zemljama pod Turcima od 1450. do 1600. godine”,
Историјски гласник, 1–2, Београд, 1957, 25.
попис бележи све бројније становништво. Већ 1536. забележен је изузетан раст
(скоро за трећину),72 а у последњем попису који смо обрађивали (oко 1570.
године) види се да је у односу на 1530. годину број становника (односно број
домаћинстава) двоструко већи (укупно их има чак 646).73
Будући да су се у пописе уносили и подаци о нежењама, уочава се да је
проценат неожењених најмањи седамдесетих година XVI века, када је уједно
забележен и највећи демографски и привредни раст. У то време неожењених
укупно има само 62 (на 646 домаћинстава). Највећи проценат неожењених је у
попису из 1530. године који, као што смо напоменули, бележи демографски пад.
Тада их је на 314 домаћинстава било чак 91. Уочава се, такође, да је у периоду
демографског опадања на почетку века и број удовичких домаћинстава вели-
ки. Године 1516. он износи чак 27 (на укупно 362 домаћинства), док се у попису
1530. године бележи 19 удовичких домаћинстава (на укупно 314 домаћинстава).
Занимљиво је да у попису који је начињен само шест година касније, а када
је забележен изузетан демографски раст, удовичких домаћинстава уопште
није било. Њих има занемарљиви проценат и 1570, па се тако на укупно 646
домаћинстава бележи само постојање четири удовичка домаћинства.
Дефтери говоре да је тридесетих година највише бракова склопљено у
Дреновцима и Ловцу,74 док су се седамдесетих година у овом погледу издвајала
села Јабланица, Церевајка и Глоговац.75
Из пописа можемо такође, закључити да се становништво ове области у
XVI веку углавном бавило земљорадњом, нарочито узгајањем житарица. У
малобројним планинским селима било је заступљено и сточарство, а по негде
и виноградарство. Када је реч о занатству, године 1455. уписан је један грнчар
у селу Влаштице,76 један ковач у селу Будрига77 и један колар у Угљарима.78 У
XVI веку није регистрован ниједан занатлија јер овде нема градских насеља у
којима је занатство било развијеније.
Подаци који су се редовно бележили у дефтерима су, наравно, и припад-
ност повлашћеним слојевима, потпуно или делимично ослобођеним пореза.
Делимично ослобођени пореза били су сиромашни и стари. Много сиромаха
бележи се у попису из средине XV века,79 док их је у изворима из XVI века
знатно мање. Стари (изнемогли) убележени су само у попису из 1536. године.
72
TD 179, s. 717–733.
73
TD 567, s. 406–417.
74
TD 179, s. 726–727, 719–720.
75
Становници Јабланице и Церевајке плаћали су 7,5 акчи, а становници Глоговца 5,8 акчи
(TD 567, s. 408, 415, 416).
76
77
Исто, 164.
78
Исто, 226
79
У Влаштици, Будриги, Подграђу, Угљарима, Радановцу, Рујановцу, Станцу (Oblast Bran-
kovića, 157,164, 21, 226, 186, 195, 269)
У осталим пописима се не помињу. Поред њих, зна се да је у нахији Изморник

било и војнука, слоја становништва који је, такође, уживао повластице у пла-
ћању пореза. Војнуци су били припадници једне од најраспрострањенијих и
најкарактеристичнијих видова специјалне службе код хришћанског станов-
ништва у Османском царству. Они су редовно ишли у поход, а заузврат су
уживали наследне поседе на које нису плаћали порезе и имали су право на
ратни плен.80 У ствари, они су били и војници и сељаци јер су се у мирнодопско
време издржавали од сопственог рада, земљорадње и сточарства. У Круше-
вачком санџаку била је развијена војнучка организација и они су били бројни.
Примера ради, године 1516. било је 1000 војнука оклопника.81 Војнуци о који-
ма је реч били су домаћи православни Срби и живели су најчешће с припад-
ницима осталих друштвених група и категорија.82 У нахији Изморник у 13
села је било 79 војнука,83 распоређених у 13 малих војних јединица – „копаља”.84
Тридесетих година војнуци нису посебно пописани, али о њима и њиховом
положају говори једна напомена у попису – наиме, да је војнучки џемат држао
мезру Маковицу, али да у случају ратног похода дају годишње по једног оклоп-
ника и да поседују берат.85
Графикон I. – Број домаћинстава у нахији Изморник у XVI веку
80
О војнуцима више видети у: Ђурђев, Бранислав, „О војнуцима са освртом на развој
турског феудализма и на питање босанског агалука”, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, св.
II, Сарајево, 1947, 75–137; Стојановски, Александар, Раја со специјални задолженија во Ма-
кедонија, Скопје, 1990.
81
TD 55.
82
Vasić, Milan, „Sumarni defter sandžaka Aladža Hisar iz 1516. godine kao istorijski izvor“,
Prilozi za orijentalnu filologiju (dalje POF), 28–29/1978–1979 (1980), 347.
83
TD 55, s. 78. (Васић, Милан, „Становништво крушевачког санџака“, Крушевац кроз ве-
кове, Крушевац 1972, 65)
84
Ове јединице су добиле назив према турском називу за њихово главно оружје – копље
(gönder). У Изморнику је 1516. године уписана и војнучка резерва у 13 села, са 91 кућом (TD 55,
s. 79–81), као и петнаестак година касније (TD 167, s. 446).
85
TD 179, s. 732.
Привреда
Подаци о новчаним и натуралним дажбинама у дефтерима које смо ко-
ристили дају вредне податке помоћу којих је могуће реконструисати привре-
дне прилике.86
Становништво насељено на овој територији, као и становништво насељено
у осталим деловима Османског царства, имало је право пуне својине на својим
кућама и окућницама. Међутим, за обрадиво земљиште које је користило, а које
је припадало држави, било је дужно да плаћа годишњу ренту, односно ушур
(десетину) од производа са земље.87 Поред ушура, у XVI веку раја Крушевачког
санџака давала је спенџу (ispence), дажбину коју је плаћао свом спахији сваки
за рад способан хришћански рајетин. Муслиманска раја давала је дажбину од
чифта (resm–i çift).88 Ова дажбина је уписивана заједно са осталим и износила
је 11 акчи. У нахији Изморник уписана је само у селу Кокинце 1570, где је
заведен један муслиман који је држао обрадиво земљиште.89 Остале обавезе
и дажбине раје према држави, односно султану биле су мање-више сличне
онима у другим земљама европског дела Царства у то време.
Будући да је скоро 50% свих пореза које су плаћали становници нахије
Изморник представљало порез на житарице, наш закључак је да су управо
житарице биле не само најуноснија него и најзаступљенија биљна култура
на овом подручју. Становници нахије Изморник су највише гајили пшеницу,
а затим, али у много мањој мери, јечам, раж, просо, зоб и мешаницу. Наиме,
анализирани дефтери показују да су приходи од пшенице били вишеструко
већи од укупне производње осталих житарица у селима ове нахије.90 Можемо
само навести да је село Кормињане у сваком нашем попису предњачило у
производњи пшенице, али и скоро свих осталих врста житарица. Једино се
село Кокинце увек издвајало и било најуспешније у производњи мешанице.
Занимљиво је да су се приходи од свих житарица, изузев проса, од 1536. до
1570. године двоструко увећали, што је у складу са удвостручењем броја ста-
новника између два пописа. О томе у којој мери је била развијена производња
житарица говори и број воденица превасходно на Биначкој Морави, која
пресеца ову територију. Воденице су током целог XVI века постојале у селима
86
Нажалост, само су два од пописа којима располажемо, а која обухватају целу нахију Из-
морник, опширна, па имамо тачан увид у то које културе су узгајане, будући да збирни пописи
дају само податке о укупним приходима.
87
Катић, Срђан, „Кнежевачко Потисје под турском влашћу“, Историја Новог Кнежевца и
околине, Нови Кнежевац, 2003, 142.
88
Чифт је комад земље који обрађује једно сељачко домаћинство (Bojanić, Dušanka, Turski
zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd, 1974,
137. У даљем тексту – Turski zakoni).
89
TD 567, s. 407.
90
Тако су, на пример 1536. године приходи од пшенице износили 9910, од јечма 2774, од
ражи 2271, од проса 2000, од зоби 1730, од мешанице 2555 акчи, а око 1570. године – од пшенице
18375, од јечма 4987,5, од ражи 2512,5, од проса 1425, од зоби 2820, од мешанице 4220.
Подграђе, Будрига, Угљаре, Калавина. Највише их је било у периоду око 1536. го-
дине, док се крајем века њихов број смањује.91 Те године је највећи број жрв-
њева – пет имало село Подграђе.92 Износ млинарине по једном камену био
је 30 акчи.93 Они који су радили пола године плаћали су само половину тог
износа. Ова дажбина се давала ономе на чијем поседу се налазила воденица.
Осим житарица, производња вина и трговина вином држави су доносиле
знатне приходе.94 Судећи по подацима из пописа, виноградарство је у овој
области било распрострањено како у планинским, тако и у равничарским се-
лима. О томе говоре и бројни топоними на овој територији који су се сачува-
ли и данас на местима где нема винограда. Муслимани који су имали винограде
плаћали су порез на дунум (resm-i dönüm).95 Према канун-нами Сулејмана
Величанственог (1520–1566), овај порез је у XVI веку износио од 1 до 10 акчи.96
Међутим, у попису Изморника тај порез заведен je као resm-i bağât (порез на
винограде). Тридесетих година муслимана који су гајили винову лозу било је
само у Калавини, Мећави, Подграђу и Угљарима,97 али занимљиво је да седам-
десетих година XVI века нема регистрованих муслимана који су се бавили
овом делатношћу.
Од хришћанских винограда узимана је десетина приноса винограда (öşr–i
şira), a судећи по свеукупним приходима (са винограда муслимана и немусли-
мана), видимо да је виноградарство у овој области било распрострањена гра-
на. Често су становници једног села обрађивали винограде који нису припа-
дали атару села или су се чак налазили у другом селу. Порез су плаћали у месту
где су живели. Такав случај је са Петровцем, где је уписан ушур од винограда
у селу Стари Глоговац,98 у селу Ловце су уписани приходи винограда који су се
налазили у Синатовцима,99 код прихода села Глоговац уписан је и порез на
ширу за винограде који се налазе ван села.100
91
У нахији Изморник 1516. године било је 15 жрвњева, 1536. било их је 24, а око 1570 – са-
мо 9.
92
TD 179, s. 720.
93
У канун-нами за Крушевачки санџак, чији је део била ова област, стоји да се од млинова
узима по старом обичају (Akgündüz, Ahmed, Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukûkî Tahlilleri, Vİ. Ki-
tap, II. Kısım, İstanbul, 1993, 408).
94
Mujić, Muhamed A., „Prilog proučavanju uživanja alkoholnih pića u Bosni i Hercegovini pod
osmanskom vlašću“, POF V, 1954–55, Sarajevo, 1955, 287.
95
Дунум је мера за површину која је заузимала око 1/10 хектара, а користила се за њиве,
винограде, ливаде, поља. Дунум се могао мерити корацима, аршином, количином семена која
је потребна да се засеје, па када се каже дунум, не зна се прецизно шта се под тим подразумева
(Bojanić, Dušanka, Turski zakoni, 142).
96
Hadžibegić, Hamid, „Kanun-nama Sulejmana Zakonodavca“, Glasnik Zemaljskog muzeja u
Sarajevu, nova serija, sveska 4–5 (1949–1950), 339.
97
TD 179, s. 729, 730, 720, 731.
98
Исто, s. 722.
99
Исто, s. 720.
100
Исто, s. 717.
Посматрајући висину ове дажбине можемо закључити да је између 1536.

и 1570. године производња вина за нијансу опала.101 Можда је један од узрока
било и повећање тог пореза. Наиме, примећује се да је у односу на попис из
1536. дажбина на хришћанске винограде повећана за четвртину, па се за један
чабар 1570. године узимало 24 акче, у односу на 18 акчи колико се узимало
1536. године. Занимљиво је да је у последњем попису који имамо из XVI века
уједначена јединица за опорезивање. Наиме, 1536. године као јединица су се
користили медра и чабар, у једном селу чак су дажбине изражаване и у једној
и у другој мерној јединици, док се 1570. користи само једна мерна јединица –
чабар.102
Вином се трговало у градовима, али и у селима, за шта је, такође, узиман
одређени постотак – у зависности од краја. Кад би вино било изнето на про-
дају, плаћале су се баждарина (bâc) и такса на бачве (resm-i fûçi). Ако вино
стигне у товару, узимало се по 2 акче, а уколико стигне у бачви – по 15 акчи.
Ако купац прода бачву вина, од продавца се узима још 15 акчи.103 Иако је
производња вина опала, трговина вином је заживела у периоду између два
пописа и обављало ју је готово свако село ове области, нарочито села Малишево
и Угљаре.104 У изворима који се односе на Изморник овај порез је обједињен са
младарином и бадухавом, тако да не можемо прецизно говорити о обиму
трговине вином.
Становници нахије Изморник бавили су се и сточарством: овчарством,
свињогојством и, у мањој мери, пчеларством. Порез се плаћао само за ситну
стоку, не и за крупну, па је зато тешко утврдити у којој мери је она гајена јер
није уношена у пореске књиге.
Када је реч о узгајању ситне стоке, коза и оваца, осим поменутих пописа
становништва располажемо и једним пописом овчарине који је сачињен на
самом крају XVI века (1597/98), те стање ове сточарске гране, за разлику од
других, можемо да пратимо скоро тридесет година дуже.105 Наиме, за овце
101
Укупан приход од винограда хришћана 1536. године у овој области био је 4208 акчи, а
од муслимана 92 акче. Око 1570. године био је 5913 акчи од хришћана, 177 акчи од муслимана.
Али треба имати у виду да је у овом периоду знатно повећан број домаћинстава.
102
Медра је назив мере за вино која се употребљавала у европском делу османске државе.
Њена запремина била је у свакој области другачија. Стандардна истанбулска медра имала је
8 ока (10,256 литара), док је медра у Смедеревском санџаку била равна ведру и износила један
кантар тежине (44 оке, тј. 56,5 литара) (Bojanić, Dušanka, Turski zakoni, 156). Чабар је, такође,
коришћен као мера за вино. Величина чабра је била неуједначена и варирала је у зависности
од краја. У призренском крају приликом продаје вина и ракије мерило се чабром од 60 ока, а
иста ситуација била је и у Метохији. Могуће је да је и на територији Изморника чабар износио
толико (Влајинац, Милан, Речник наших старих мера, IV свеска, Београд, 1974, 1008–1011).
103
Bojanić, Dušanka, Turski zakoni, 39.
104
TD 567, s. 407– 408.
105
BBA, Kâmil Kepeci, Mevkufat Kalemi, Ganem Kitabeti (Koyun), Özel no: 25, Genel no: 3952,
41–45.
старије од годину дана, а у њихов број су биле уврштене и козе, плаћале су се

овчарина (’ādet–i agnām) и торовина (resm–i agīl).106 Захваљујући овом после-
дњем попису, у којем су овчарина и торовина обједињене и разрезане отсеком,
знамо да је крајем XVI века у нахији Изморник дошло до напредовања и изве-
сног узлета до тада релативно неразвијене гране сточарства. Наиме, из наших
првих пописа уочава се да између 1536. и 1570. године није дошло до напретка
у узгоју оваца и коза, већ да је он, иако га дели скоро тридесетогодишњи пери-
од, остао исти. У оба пописа такође се уочава да се овом делатношћу баве само
поједина села и да се међу њима увек истиче село Дреновци, где су приходи
највећи. Сва села која се баве узгојем ситне стоке (а то су, осим Дреноваца,
Инатовци, Липовица, Мучибаба, Будрига, Ранатовци, Сиромах и Томанци),
смештена су или по ободима котлине или у планинском подножју.107
Поред оваца, становници овог краја гајили су – у много већој мери, свиње,
за шта су плаћали порез на узгајање свиња (bida’t–i hanāzir, resm-i bid‘at, resm-i
hûk) и порез на клање свиња (resm-i Bojik). Свиње су се тридесетих година у
највећем броју гајиле у Подграђу, Угљарима, Кормињану, Раном Лугу.108 Порез
на Божић, односно на клање свиња плаћали су само Влаштица, Инатовце и
Станце.109 Негде су ова два пореза била обједињена. Највећи обједињени
износ та два пореза плаћало је село Мучибаба.110 Седамдесетих година порез
на свиње је био јединствен, док је порез на Божић увек обједињен с порезом на
дрва – вероватно због мањих износа тих пореза. У ово време највише свиња
узгајано је у Калавини,111 док је износ пореза на Божић и дрва највиши био у
селима Кормињане, Подграђе и Угљаре.112
Месо је продавано на сточним пазарима, најчешће говеђе, јагњеће и овнуј-
ско, док је продаја свињског меса била забрањена на јавним местима. Приликом
изношења на пазар на две овце узимала се једна акча, од јагњади ништа до
маја, а од маја према рачуну за овце. На једно говече су се узимале две акче.113
106
Оба ова намета, који су иначе били значајан извор прихода државној благајни, улазила
су и у посебне дефтере за овчарину (agnām defteri). О томе у којој мери је био развијен систем
који се бринуо о овој дажбини говори и чињеница да је у време Селима I, Сулејмана Законодавца
и Ахмеда I постојала посебна канцеларија за овчарину – ‘Ādet–i agnām kalemi, која је водила
рачуна о дефтерима за овчарину. (Hadžibegić, Hamid, „Porez na sitnu stoku i korišćenje ispaša“,
POF VIII–IX/1958–59 (1960), 93).
107
Урошевић, Атанасије, „Горња Морава и Изморник“, 63–64. О степену развоја сточарства
посредно можемо да сазнамо и према подацима о травнини, порезу на испашу (resm–i otlak
ganem), летњу или зимску, али овај порез, нажалост, код нахије Изморник не можемо да пра-
тимо: забележен је само у једном селу (Церевајка), и то у само једном попису (око 1570. године)
(TD 567, s. 415).
108
TD 179, s. 720, 730–731, 732–733, 728, 719.
109
Исто, s. 722–723, 724, 725.
110
Исто, s. 718.
111
TD 567, s. 408–409.
112
Исто, s. 406, 408, 407–408 и 414.
113
Bojanić, Dušanka, Turski zakoni, 37–38.
Вероватно је становништво у великој мери користило у исхрани и трговало и

пернатом живином будући да за њу нису плаћане никакве дажбине.114
У посредној вези с гајењем крупне и ситне стоке налазила се и пољачина
(‘âdet-i deştebânî). То је била једина дажбина која, поред испенџе, није происти-
цала из пољопривредних и пропратних делатности сеоског становништва.
Пољачину су давали становници сваког села у вези са чувањем усева на пољи-
ма и њивама од стоке која је у њих улазила. Заправо, давали су је сви домаћини
који су поседовали њиве и ливаде на државној земљи. То је била колективна
обавеза само таквих домаћинстава.115 Међутим, године 1536. овај порез није
регистрован у селима на територији југоисточног Косова. Седамдесетих го-
дина било га је готово у сваком селу ове нахије, а његов износ био је од 0,5 до
1,5 акчи по домаћинству, вероватно у зависности од величине обрадивих по-
вршина.
Скоро свако домаћинство у селима ове области – планинским и равни-
чарским, држало је пчеле због врло широке употребе пчелињих производа у
свакодневном животу, превасходно меда у исхрани и воска –врло распростра-
њеног средства за осветљавање. На приходе од пчеларства давала се десетина
од кошница (öşr–i kevâre или öşr-i kovân). Може се приметити да је тридесетих
година највише кошница било у Дреновцима и Раном Лугу, који су плаћали
100 и 80 акчи на име ове дажбине.116 Седамдесетих година је ситуација била
слична: скоро сва села имају кошнице, a највећа је производња у Кокинцима.117
Произведени вишак изношен је на пазар и том приликом је плаћан порез од
две акче за товар.118 Иначе, мед и восак су у то време били тражена роба у
Европи, а велики удео у њиховом промету имали су трговци с Балкана.119 Ста-
новници осталих села су у то време гајили пчеле искључиво за личне потребе.
И манастир Свете Богородице је за своје потребе гајио пчеле.120
Важан земљораднички производ становништва нахије Изморник било је
и сено, за шта се плаћао порез (resm–i giyāh) који је најчешће спадао у исту
групу са порезом на дрва (resm–i hīme) и повртњак (resm–i bostān).121 Они су
обично пописивани један за другим. У изморничком крају врло често су по-
рез на дрва и сено обједињени.122 Сено се добијало са ливада поред Мораве.
114
Катић, Срђан, „Кнежевачко Потисје“, 164.
115
Бојанић, Душанка, „Крупањ и Рађевина у XVI и XVII веку“, Рађевина у прошлости 1,
Београд, 1986, 156.
116
TD 179, s. 726–727, 719.
117
TD 567, s. 406–407.
118
Bojanić, Dušanka, Turski zakoni, 37.
119
Поповић Тома, Привреда у XVI и XVII веку, Историја српског народа, III/1, Београд,
1993, 631.
120
TD 179, s. 728.
121
Такса на узгајање поврћа, али могла је представљати и таксу на узгајање диња и лу-
беница.
122
Само на једном месту, у селу Подграђе, обједињена је дажбина на сено са дажбином на
поврће (TD 179, s. 720).
Пошто се порез на сено јавља у свим селима, вероватно је да се радило и о

слами која се добијала од житарица гајених на овом тлу. Када је реч о порезу
на дрва, радило се о дрвету за огрев.
Тридесетих година највише дрвета и сламе било је обезбеђено у селима
Подграђе (189 акчи), Сиромах и Рани Луг,123 док су најмањи износи забележени
у Крапучи (7 акчи), Депцима и Златару.124 Седамдесетих година ове две дажбине
су поново одвојене, а врло ретко обједињене. Међутим, само у неколико села
је опстала припрема дрвета за огрев. То су Велекинце, Рани Луг и Јабланица.
Радило се о врло малим износима, само је у Раном Лугу износ био нешто већи,
за евентуалну продају.125 Али зато се порез на сено наплаћивао у готово свим
селима и његови износи су мање-више уједначени, док су нешто већи били у
Кормињану, Угљарима, Раном Лугу и Подграђу, што је резултат већег броја
становника.126
Османска власт је претпостављала да свако газдинство гаји поврће за
сопствене потребе. Они су за то плаћали порез на повртњак. Већина села је
тридесетих година производила поврће само за своје потребе. Село Рани Луг
одражава континуитет у истакнутој производњи поврћа током XVI века.127
Поред тога, становници поменутих села давали су и ушур од одређених
врста поврћа које су производили у већим количинама, и то од црног лука,
купуса, сочива, боба, граха. Током целог XVI века највише су узгајани сочиво
и купус, али и црни лук, готово у сваком селу, искључиво за личне потребе.
Боб је узгајан у Петровцу и Глоговцима,128 у врло малим количинама, а се-
дамдесетих и у Кормињану,129 грах у Депцу, Ловцу и Синатовцу, такође у
малим количинама.130 Износи пореза показују да су наведене врсте поврћа
узгајане искључиво за личне потребе и да се њима није трговало.
Један од главних земљорадничких производа у селима изморничке
равнице била је и конопља. Ње је највише било поред Мораве, где су постојали
повољни природни услови, неопходни у одређеној фази прераде. Она је у
Изморнику сваке године захватала територије колико и једна од главних врста
житарица. Будући да је конопља доста успевала, вероватно је у овој области
било развијено ужарство. Конопља је тридесетих година узгајана у половини
села ове нахије, док је производња лана била ређа.131 Судећи по износима
123
TD 179, s. 720, 728–729, 719.
124
Исто, s. 733, 727, 728.
125
TD 567, s. 409, 407, 408.
126
Исто, s. 406, 407, 408, 414.
127
TD 179, s. 719; TD 567, s. 407.
128
Исто, s. 722, 717.
129
TD 567, s. 406.
130
Исто, s. 414, 406, 415.
131
Тридесетих година лан је узгајан у селима: Дреновце, Калавина, Кокинце, Кормињане,
Мучибаба, Будрига, Рани Луг, Станевце, Угљаре, Церевајка. Седамдесетих година ни у једном
селу изморничке нахије није узгајан лан.
дажбина, количина тих производа била је у оквирима реалних потреба сваке

породице – ништа више од тога.
Воћарство је у равници овог краја било врло оскудно, тако да није задо-
вољавало домаће потребе, док је у планинским селима било нешто боље засту-
пљено.132 Порез који се плаћао на приходе од воћа (resm–i meyve) био је врло
мали и тридесетих година разрезан је само на три села у овој области: Буринце,
Депце и Кокинце, а тридесетак година касније само у Депцу, Радановцу и
Угљарима. 133 Становници ове нахије су воће производили искључиво за личне
потребе, као што је био случај и с поврћем.
***
У XVI веку на територији нахије Изморник постојао је само манастир

Богородица, у близини села Кормињане.134 То је данашња црква посвећена
Пресветој Богородици у истоименом селу.135 У најстаријем потпуном дефтеру
Крушевачког санџака из 1516. године овај манастир није убележен, што би
могло значити да је настао после 1516, а пре 1530. године, када налазимо прве
дефтерске податке о њему.136
Током читавог периода обухваћеног нашим пописима у манастиру је жи-
вео само један монах. Године 1530. приход од манастира је износио 328 акчи,137
а неколико година касније тај приход је нешто умањен. Монах који је живео у
манастиру плаћао је лични порез–спенџу, а поред тога и одређени износ на
име пореза од пшенице, мешанице, кошница, сочива, које је гајио за своје
потребе, као и на име производње вина.138 Седамдесетих година манастир Бо-
городица плаћао је мањи износ од 100 акчи на име пореза, и то само за спенџу,
јечам и раж.139
Дефтерски подаци сведоче да је 1455. године у селу Подграђе постојала
једна црква,140 као и да је 1536. постојала црква у селу Мећава.141 Седамдесетих
година цркава је било у селима Ранатовце и Станце.142
132
Урошевић, Атанасије, „Горња Морава и Изморник“, 63–64.
133
TD 179, s. 724, 727, 723; TD 567, s. 414, 413, 407, 408.
134
TD 179, s. 728.
135
Ћирић, Љубисав, „Ономастика Изморника“, 387.
136
TD 167, s. 447.
137
TD 167, s. 447.
138
200 акчи (TD 179, s. 728)
139
TD 567, s. 417.
140
141
TD 179, s. 730.
142
TD 567, s. 410, 415.
Бојанић, Душанка, „Крупањ и Рађевина у XVI и XVII веку“, Рађевина у
прошлости 1, Београд, 1986, 131–184.
Васић, Милан, „Становништво крушевачког санџака“, Крушевац кроз
векове, Крушевац, 1972, 49–72.
Vasić, Milan, „Sumarni defter sandžaka Aladža Hisar iz 1516. godine kao isto-
rijski izvor“, POF 28–29/ 1978–1979 (1980), 331–356.
Влајинац, Милан, Речник наших старих мера, IV свеска, Београд, 1974.
Динић, Михаило Ј., Из српске историје средњег века, приредили Сима
Ћирковић и Властимир Ђокић, Београд, 2003.
Ђурђев, Бранислав, „О војнуцима са освртом на развој турског феудализма
и на питање босанског агалука“, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, св. II,
Сарајево, 1947, 75–137.
Јиречек, Константин, Историја Срба Ι, превео Јован Радонић, Београд,
1952.
Катић, Срђан, „Кнежевачко Потисје под турском влашћу“, Историја
Новог Кнежевца и околине, Нови Кнежевац, 2003, 135–209.
Kunt, Metin, „İmparatorluk Çağının Başlaması“, Türkiye Tarihi 2, Osmanlı Dev-
leti 1300–1600, İstanbul, 2005, 78–103.
Mujić, Muhamed A., „Prilog proučavanju uživanja alkoholnih pića u Bosni i
Hercegovini pod osmanskom vlašću“, POF V, 1954–55, Sarajevo, 1955, 287–298.
Поповић, Тома, Привреда у XVI и XVII веку, Историја српског народа,
III/1, Београд, 1993.
Стојановски, Александар, Раја со специјални задолженија во Македонија,
Скопје, 1990.
Ћирић, Љубисав, „Ономастика Изморника“, Ономатолошки прилози, Х,
Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор
за ономастику, Београд, 1989, 365–496.
Урошевић, Атанасије, „Горња Морава и Изморник“, Насеља и порекло
становништва, књ. 28, Српски етнографски зборник, LI, Београд, 1935.
Hadžibegić, Hamid, „Kanun-nama Sulejmana Zakonodavca“, Glasnik Zem-
aljskog muzeja u Sarajevu, nova serija, sveska 4–5 (1949–1950), Sarajevo, 1950,
295–381.
Hadžibegić, Hamid, „Porez na sitnu stoku i korišćenje ispaša“, POF VIII–
IX/1958–59 (1960), 63–109.
Hrabak, Bogumil, „Kuga u balkanskim zemljama pod Turcima od 1450. do
1600. godine“, Историјски гласник, 1–2, Београд, 1957, 19–37.
ИЗВОРИ
Akgündüz, Ahmed, Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukûkî Tahlilleri, Vİ. Kitap, II.
Kısım, İstanbul, 1993, 401–413.
Bojanić, Dušanka, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za
smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd, 1974.
Зиројевић, Олга, Ерен, Исмаил, „Попис области Крушевца, Топлице и
Дубочице“, Врањски гласник, IV, 1968, 377–416.
Kâmil Kepeci, Mevkufat Kalemi, Ganem Kitabeti (Koyun), Özel no: 25, Genel
no: 3952, Istanbul, BBA
167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri (937/1530), II, Vılçıtrın, Priz-
rin, Alaca-hisâr ve Hersek Livâları, (Dizin ve Tıpkıbasım), Başbakanlık Devlet Ar-
şivleri Genel Müdürlüğü, Osmanlı Arşivi Daire Başkanlığı Yayın Nu: 69, Defter-i
Hâkânî Dizisi: IX, Ankara, 2004.
Opširni popis Kruševačkog sandžaka iz 1536. godine, Tapu defteri (TD) no.
179, Istanbul, BBA
Opširni popis Kruševačkog sandžaka iz perioda oko 1570. godine, TD no. 567,
Istanbul, BBA
Sumarni popis Kruševačkog sandžaka iz 1516. godine, TD no. 55, Istanbul,
BBA
Sumarni popis Kruševačkog sandžaka iz perioda oko 1530. godine, TD no. 161,
Istanbul, BBA
Hadžibegić, Hamid, Handžić, Adem, Kovačević, Ešref, Oblast Brankovića, Sa-
rajevo, 1972.
Dragana Amedoski
Belgrade, Serbia
THE TERRITORY OF SOUTHEASTERN KOSOVO IN THE 16TH

CENTURY
Summary
Settlements situated in the territory of present day south eastern Kosovo, in the
Ottoman period were representing nahiye Izmornik. In the 16. century this nahiye
was a part of Kruševac sanjak and it was belonging to the category of smaller nahi-
yes of this administrative unit.
According to analized data we can conclude that in the Ottoman period there
were only village type of settlements in this area. Whole economic-social life of
this nahiye was based on them. This system assumed inhabitans mainly of agricul-
ture orientation, though there were stockmen, as well, but considerably less. Among
the inhabitants there were some groups with special treаtmant, such as old, poor,
voynuks, which had some tax benefits.
Grain were not just the most profitable, in the same time they were the most
outspread vegetative culture in this area. Citizens of Izmornik nahiye mainly culti-
vated wheat, and after that, barley, rye, millet, oat etc. Apart from grain, production
of wine and wine trade were also characteristic for Izmornik. Cattle breeding was
present as well, especially sheep farming and pig breeding.
Important product of this nahiye was hay, which was usually taxed together
with wood and kitchen garden. Every household cultivated different sorts of veg-
etables for its own needs, while fruits were represented in smaller amounts. Besides,
one of the main agricultural products in the villages of this part of Kosovo was
hemp.
Ottoman historical sources which have been used in this paper speak about
monastery of Holy Mother of God which was situated in this area. By analizing of
these data we shed a light on the monks in it and on a way of their taxing.
Key words: Izmornik, Kosovo, Kruševac sanjak, Ottoman Empire, 16th cen-
tury.
УДК 94(497.115)”1604”(093.2)
Далибор Елезовић
ДМИТРОВИЦА И ОКОЛИНА ПОЧЕТКОМ XVII ВЕКА:

ИСТОРИЈСКИ ПРЕСЕК НА ОСНОВУ ОСМАНСКОГ ПОПИСА ИЗ
1604. ГОДИНЕ
Простор Дмитровице и околине улазио je почетком XVII века, према

турској административној подели, у састав Босанског санџака. Дмитровица је
била центар нахије Звечан, док је крај око Трепче био организован као засебна
нахија Ржана. Попис Босанског санџака из 1604. године пружа информације о
демографским и друштвено-економским приликама на том простору. На
основу, може се рећи, егзактних података из пописа долазимо до демографске
слике овог простора у наведеном времену. Хришћанско становништво је било
у огромној већини, док је муслиманско било доминантно у пазару Дмит-
ровици. Становништво се у нахијама Звечан и Ржана углавном бавило пољо-
привредном производњом, чиме је себи обезбеђивало егзистенцију.
Кључне речи: Дмитровица, Звечан, Ржана, попис из 1604. године.
Дмитровица (данашња Косовска Митровица) као градско насеље развила

се по успостављању османлијске власти. Припада групи насеља формираних
на новим локацијама, на којима раније нису постојала градска насеља. Њихов
развој условљен је војно-стратешким, економским и административним
факторима, насталим после окупације ове територије. Та нова градска насеља
брзо су напредовала захваљујући свом исламско-оријенталном карактеру
од самог почетка. У тексту се користи назив Дмитровица јер се тако насеље
називало почетком XVII века, а назив се одржао током XVIII и првих деценија
XIX века. Иначе, место је названо по Димитријевом пољу, које је назив добило
по цркви Св. Димитрија. (Урошевић 2001: 322)
Попис Крајишта Иса-бега Исхаковића из 1455. године бележи ово насеље
као омање село са 13 хришћанских и 2 муслиманска домаћинства. (Šabanović
1964: 23) Према попису из 1489. године, пазар под Звечаном бројао је 71 дома-
ћинство, од тога 8 хришћанских. Од 63 муслиманске куће, 19 их је припадало

исламизованом становништву. Дмитровица у наредном периоду постаје ме-
сто са апсолутно већинским муслиманским живљем из кога хришћани ишче-
завају – исламизацијом и исељавањем. Тако се крајем треће деценије XVI века
број муслиманских кућа попео на 93, а само једна кућа била је хришћанска.
(Zirojević 1979: 67–69)
Током XVI века Дмитровица се није ширила, а по свој прилици није се
мењала ни конфесионална структура становништва. Према попису из 1604. го-
дине, у месту постоје четири махале са 78 муслиманских кућа и део града
означен као варош са 17 кућа, међу којима и три хришћанске. (Opširni popis
Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 53–55)
Дмитровица је административно улазила у састав нахије Звечан, где су
Османлије успоставиле власт најкасније 1396. године. Затим су од жупе Звечан
формирале вилајет, а касније нахију. Вилајет Звечан помиње се 1455. године у
попису Крајишта Иса-бега Исхаковића, да би нахија Звечан била прикључена
Босанском санџаку одмах по његовом оснивању 1463. године, и помиње се
у најстаријем попису Босанског санџака из 1468/69. године. (Zirojević 1979:
65–69; Аličić 2008: 2–4)
На простору који је гравитирао Дмитровици, почетком XVII века постојале
су две нахије: Звечан, у чијем саставу се налазила Дмитровица, и нахија Ржана,
која се састојала од осам села у околини Трепче. Нахија Звечан имала је 1.105
домаћинстава у 56 пописних јединица: хришћанских домаћинстава било је 867
(78,46%), а муслиманских 238 (21,54%). Ржана је у периоду од 1455. до 1469. го-
дине била у саставу нахије Звечан, а 1516. године помиње се као самостална.
(Zirojević 1979: 65) Године 1604. Ржана је имала 129 домаћинстава у осам села:
хришћанских домаћинстава било је 117 (90,70%), а муслиманских 12 (9,30%).
Укупан број домаћинстава у нахијама, са Дмитровицом, био је 1.234, од тога
984 (79,74%) хришћанских и 250 (20,26%) муслиманских. (Opširni popis Bosan-
skog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 9–62)
Ова територија била је изузетно важна у првој фази напредовања Осман-
лија на запад, нарочито стара тврђава Звечан, као стратешка тачка. После
пада Србије и Босне тврђава остаје у унутрашњости и губи на значају, али се
одржала и почетком XVII века. Заповедник тврђаве Звечан диздар Курд посе-
довао је у оквиру свог тимара 4 баштине и 4 хаса њиве у Бресници, као и баш-
тину у Жеровници, недалеко од тврђаве. Поред тога у његовом поседу забеле-
жена су и 2 винограда, површине 9 дунума, у селу Подградина. Његов помоћник
био је ћехаја Халил, у чијем поседу је била баштина у Жеровници. Историјске
околности учиниле су да овај простор услед експанзије Османлија изгуби
војностратешки значај, чиме престаје потреба за тврђавама у овом делу Цар-
ства и већина тих војних објеката бива расформирана. На широј територији
Далибор Елезовић: Дмитровица и околина ... 177
постојала је почетком XVII века само тврђава Звечан захваљујући свом спе-
цифичном географском положају на додиру косовске равнице и Рашке обла-
сти. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 56–58)
КОНФЕСИОНАЛНА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА У НАХИЈАМА

ЗВЕЧАНУ И РЖАНИ 1604. ГОДИНЕ
Сеоска насеља у времену о коме је реч представљала су темељ друштвено-

-економског поретка. Главно занимање сеоског становништва била је пољо-
привреда и у складу с тим постојале су две основне категорије сеоских насеља:
ратарска и сточарска. Просечно село у дмитровичком крају почетком XVII
века имало је петнаестак кућа. Поред села, као основног облика насеља, попис
бележи као самосталне пописне јединице известан број војнучких села, на-
сељених мезри и чифлука. У Звечану су забележени војнуци у Доњем Кортину
и Димилићу са укупно 6 домаћинстава, од којих 5 хришћанских и 1 мусли-
манско. Да је војнука раније било више, сведоче забележене војнучке земље и
баштине у селима у којима их у време пописа није било. (Opširni popis Bosan-
skog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 30) Значајан је податак да је у Дмитро-
вици забележен чифлук који је раније био у поседу мирахора1 Ликуна, што је
још један показатељ да је војнучки ред рано формиран у овим крајевима и да
је био бројан. Основна служба војнука састојала се у томе да сваке године иду
у царску коњушницу и брину се о коњима и прикупљању сена за њихову
зимску исхрану. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000:
55) И у попису из 1468/69. године помиње се као поседник зеамета неки мира-
хор. (Аličić 2008: 2) Упркос томе, војнуклук је у широј области био у опадању,
војнуци су ишчезли из многих села, па попис у њима региструје само војнучке
баштине и земље. Становници неких села забележени су као бивши војнуци
јер су изгубили ранији статус. (Елезовић 2005: 113–125)
Пажњу привлачи известан број сеоских насеља забележених као „Део
села…“ Делови села пописани су као засебне пописне јединице – мала насе-
ља која су имала од једне до три куће. Били су насељени сточарским и зем-
1
Мирахор – управник коњушнице султана, беглербега или санџакбега и утицајна личност
у држави
љорадничким становништвом. Нису познати разлози због којих су ова сеоска

насеља пописана као засебне пописне јединице. (Opširni popis Bosanskog san-
džaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 68, 227, 281)
Поред насељених места регистрована су напуштена и oпустела села као
засебне пописне јединице. У највећем броју случајева нема података из којих
су разлога та насеља опустела. Узроци су вероватно били различити: од пусто-
шења услед војних похода, казнених мера, епидемија – до економских разлога.
Властима није било у интересу да опустела села остану таква, па су покушавале
да их населе или да земљишта у тим селима дају на обрађивање становницима
других села како би убирале приходе од те земље. Због тога су даване пореске
олакшице онима који су прихватали да обрађују овакву земљу. Тако се у ка-
нун-нами Босанског санџака из 1565. године налази одредба: „ Пошто нико не
жели да сије пуста села и њиве које су близу границе и које се сију са стране
(то јест које обрађују земљорадници из других села), да те њиве не би остале
пусте и необрађене, то није одређена за њих пристојба ресми чифт или ресми
дунум. Нека се од њих узме само десетина и саларија, а нека се не узима ресми
дунум.“ (Kanuni i kanun-name 1957:86)
Села су углавном задржала исте називе до данашњих дана. Неколико
непознатих смо успели убицирати, на пример село Горанци, што је данас на-
зив једног засеока у селу Сељанцу у општини Косовска Митровица. Када је
реч о селу Бањем Пољу, претпостављамо да се ради о данашњем селу Грабовцу
у општини Звечан, у чијем атару постоји топоним Бање поље.
Основни посед једног сеоског уживаоца био је баштина, односно за му-
слимане чифт. Било је то имање довољно за издржавање једне породице, а
његова површина варирала је у зависности од квалитета земље. Баштине су
уживали муслимани и немуслимани, с тим што је баштина означавала харачку
земљу, а чифт је био посед муслимана који је престао бити харачка земља.
Превођење баштина у чифт, када дође у посед муслимана, вршило се приликом
пописа, али ако то не би било урађено, посед муслимана називан је баштином
и остајао у статусу харачке земље. Приликом пописивања навођени су
поседници баштина, а често и ранији уживаоци. (Стојановски 1979: 157–161)
Баштине су биле наследне, па се често наводе и по три генерације једне
породице као поседници тих баштина. Чешће су прелазиле из руку хришћана
у руке муслимана, али постоји и мањи број обрнутих примера. У већини
земљорадничких села једна или више баштина налазиле су се у поседу ста-
новника села. У попису се не наводе разлози, али претпостављамо да је реч о
пракси коју су власти спроводиле да би елиминисале појаву необрађене земље
која не би доносила приходе феудалцу и држави. Тако је у Кориљу седам ба-
штина било у поседу становника села. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz
1604. godine, sv. II 2000: 29)
Забележен је и велики број хаса2 земаља, у које су најчешће убрајане зем-

љишне парцеле и виногради. У Звечану је регистровано 40 хаса њива површине
62 дунума, чаир (пашњак), 4 хаса винограда и хаса млин који је био запуштен.
Део обрадиве земље становници су обезбеђивали крчењем шуме, па се за не-
ког Хусејна наводи да је њива површине 2 дунума, у селу Лисица, земља коју је
он секиром искрчио. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine 2000: 44)
Према конфесионалној припадности, становништво се у Османском
царству делило на муслимане и немуслимане. Православни хришћани пред-
стављали су изразиту већину на простору Дмитровице и околине у односу на
муслимане. Упркос исламизацији и, донекле, колонизацији муслимана, које су
битно утицале на конфесиналну структуру становништва, хришћани су успели
да одрже своју бројчану предност. Попис који је предмет нашег проучавања
нуди прецизне податке о конфесионалној структури становништва. Ти подаци
су вредни јер се ради о насељима која су у каснијем периоду променила верску
и етничку структуру. Забележена су имена свих носилаца домаћинстава, као и
број муслиманских и немуслиманских кућа у земљорадничким селима. Такав
је случај и са пазаром Дмитровицом у којој су поименично пописани носиоци
домаћинстава. Информације из пописа показују да се у дмитровичком крају
почетком XVII века одвијао јак процес исламизације. Подаци су временски
ограничени и односе се на конвертите који су непосредно у то време прешли
на ислам. Забележени су исламизовани становници којима је у попису наве-
дено хришћанско име оца и они који су уписани као „синови Абдулаха“. Првих
је било десет: Алија Дамјанов, Давир Ђурђијин, Оруч Проданов, Хизир Сти-
панов, Перван Никин, Давир Алексин, Атмаџа Марков, Хусејн Антошев, Мех-
мед Радошев и Илијас Марка Радичиног. Постоји и пример исламизације где
је син поисламљеника остао у хришћанској вери. Као уживалац половине
баштине Храстова уписан је неки Љубисав Хасанов. (Opširni popis Bosanskog
sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 19–20, 25, 29, 31, 36, 44, 50, 53, 55–56, 59)
Остали поисламљеници, њих 21, уписани су као „синови Абдулаха“, од тога
16 у Дмитровици. Велики број исламизованих становника евидентиран је у
дефтерима са еуфемистичким именом оца „Абдулах“ (божји роб), које је увек
крило хришћанско очево име. Од 117 муслиманских кућа у Ржани и Звечану,
било је 33 исламизованих или 28,20%. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz
1604. godine 2000: 53–55)
Етничка и конфесионална слика овог краја није се дуго одржала јер је
дошло до драстичних промена већ крајем XVII века. Према истраживањима
2
Хаса – посед, обично њиве, виногради, млинови и сл., који је спахија сам обрађивао или
давао у закуп према слободној погодби, али је био везан за тимар тако што је спахија њиме
могао располагати само док је поседовао тимар. Променом власника тимара преузимана су сва
ранија права и обавезе на хаса поседу, или су се они могли поништити ако их нови поседник
није прихватао.
Атанасија Урошевића, предео данашње Вучитрнске Шаље, чији простор је

обухватала нахија Ржана и знатан део села нахије Звечан која су почетком
XVII века била насељена српским живљем, насељавају почетком XVIII века
припадници албанског племена Шаља из Скадарске Малесије. Пропадањем
рударске производње у трепчанском крају, српско становништво се расељава,
а то се појачава сеобом после Аустријско-турског рата 1683–1689. године.
Арбанаси су током наредног столећа успели да потпуно очисте овај крај од
Срба – и последње српске породице из овог краја иселиле су се до половине
XIX века. (Урошевић 2001: 51–53)
Истовремено је арбанашко становништво населило и друга села дмитро-
вичког краја. У првој половини XIX века села Видомирић, Винарце, Гушавац
и Чабру насељавају Арбанаси Друштинци, од братства Тунзес у Малесији, и
Мурићи из Мурије, у северној Албанији. (Петровић 1984: 206; Урошевић 2001:
333–334)
Анализирајући попис закључили смо да су хришћани у селима Звечана и
Ржане почетком XVII века били православни Срби. То потврђују, поред лич-
них имена становника, пописани попови – православни свештеници у селима.
Реч је о селима касније насељеним арбанашким становништвом: Љушти, Ко-
шутову, Винарцу, Видомирићу, Чабри, Жажи, Шаљској Бистрици, Церањи,
Кошутову, Реци, Страни, Ржани, Трепчи, Мургули, Орахову, Бољетину, Пирчу,
Батаиру, Лисици, Дедињу и др. Попис показује да почетком XVII века арбана-
шко становништво није насељавало дмитровички крај, те да је оно тек касније
досељено. Историја овог простора од тог времена била је бурна, на демограф-
ском плану дошло је до великих промена, а њихов континуитет на штету срп-
ског народа траје до данашњих дана.
Треба нагласити да пописом није обухваћен рударски центар Трепча, у
којој је било трговаца и службеника са разних страна и где је, према неким
подацима, 1584. године живело 400 католика. (Храбак 1996: 75)
У Звечану и Ржани почетком XVII века сеоско становништво је припадало
категорији земљорадничке раје. Она је била везана за земљу и потчињена
спахији, дајући му десетину од житарица и других култура (лана, сена, поврћа,
воћа, вина) и разне новчане дажбине (бадихава, млађарина, пристојба на земин,
пристојба на млин, порез на свиње). Порез на ситну стоку припадао је, у осно-
ви, државној благајни, али је у првим столећима Турска на неким подручјима
један део тих прихода препуштала поседницима тимара. Таквих примера има
у појединим селима у Звечану, где је у приходе уписан и порез на ситну стоку.
Порези су у пописним јединицама презентовани на два начина: 1) децидно
су наведене све врсте рајинских пореза и 2) дажбине су рекапитулиране у
глобалном износу, без посебне спецификације.
У прву групу улазе села код којих су после назива насеља дата имена
носилаца домаћинстава, као и број муслимана и хришћана који су поседовали
баштине. Затим су рекапитулирани порези: испенџа и ресми чифт, ушријски
порези, десетина од пшенице, десетина од мешанца, десетина од зоби, десе-

тина од леће, десетина од сена, десетина од поврћа – паушално, десетина од
лука и купуса – паушално, десетина од вина (хришћани) и порез на дунум
од винограда (муслимани), порез на млин – 30 акчи ако ради целу годину и
15 акчи ако ради пола године, бадухава (глоба за ситне прекршаје), млађарина,
пољачина и тапијска пристојба на земин. Осим тога, у неким селима су још
забележене пристојба на ситну стоку и пристојба на летњу и зимску испашу.
Десетина од пољопривредних производа давана је спахији у натури, чија је
количина евидентирана приликом спецификације пореза. Поред количинског
износа наводи се и вредност тих ушријских пореза у новцу.
Други начин презентације пореских обавеза карактеристичан је за мање
пописне јединице (четири мезре, три чифлука, два села и једно војнучко село).
У овом случају порези су изражени на следећи начин: „Приход од житарица,
ресми чифта и осталог“, а затим је наведен укупан износ прихода одређене
пописне јединице. Када се изврши провера тачности укупног прихода спахије
и стварни збир годишњих обавеза рајетина, у више случајева се ти износи
разликују. Пример за то је Кобиља Глава, чији је укупан приход обрачунат на
1.200 акчи, док је тачан збир 1.700 акчи. У Орахову је укупан приход износио
850 акчи, док је тачан збир дажбина 718 акчи, дакле мање него што је назначено
у попису. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 52, 60)
Према подацима из пописа, хасу султана у овом крају припадала је испенџа
становника Ржане и мезра у Звечану. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz
1604. godine, sv. II 2000: 9–14, 19)
Доминантна грана привреде била је пољопривредна производња јер је
93% становништва дмитровичког краја живело на селу. Десетина од пољо-
привредних производа била је изражена јединицама мере које су важиле у то
време на ширем простору. За житарице је коришћена кила, која је износила
30 ока или 38,5 килограма. Овај крај је улазио у састав Новопазарског кадилука,
где је у употреби била тзв. новопазарска кила која је у то време тежила 30 ока.
О томе постоји одредба у попису: „…један кејл – а која мера према новопа-
зарском мерењу износи 30 ока…“ (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604.
godine, sv. II 2000: 422) Oка је стара мера за тежину која је обично износила
1,283 килограма, што значи да је новопазарска кила почетком XVII века
тежила 38,5 килограма. Површина винограда изражена је у попису јединицом
мере дунум, који је износио 40 корака у квадрату, односно 910 метара квад-
ратних. Количина вина била је изражена у медрама, старој мери за течност.
(Šabanović 1979: 615, 640, 650)
Ратарство је у Звечану и Ржани представљало најзаступљенији вид по-
љопривредне производње. Првенствено су се гајиле житарице за сопствене
потребе домаћинства, важне за људску исхрану и за исхрану стоке: мешанац
(претпоставља се да је реч о мешавини ражи и јечма), зоб и пшеница. Део
ратарских производа који је представљао вишак изношен је на тржиште. Важан
део процеса производње житарица биле су воденице, којих је регистровано у

околини Дмитровице 93 – од тога 65 које су радиле целе године, 14 које су
радиле пола године и 14 запуштених. Дажбине на воденице плаћане су на два
начина: у износу од 30 и 15 акчи. Законски прописи прецизирају износ пореза
на воденице, па тако канун-нама Босанског санџака из 1565. године прописује:
„Од млина који без сметње ради целу годину узимало се 30 акчи пристојбе, а
од млина који ради 6 месеци 15 акчи“. (Kanuni i kanun-name 1957: 89)
Јединственог тежинског система у Османском царству није било, па то
отежава количинску анализу пољопривредне производње. На основу прихва-
ћених вредности појединих мера просечно село, као Видомирић, које је имало
16 кућа, са укупним приходом 2.240 акчи, производило је: 9,6 тона пшенице,
16,1 тону мешанца и 7,7 тона зоби. Просечна производња по домаћинству из-
носила је 0,6 тона пшенице, 1 тона мешанца и 0,5 тона зоби. (Opširni popis
Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 11)
Ушур од поврћа узиман је паушално и износио је 1.357 акчи. Посебно је
обрачунаван ушур од белог и црвеног лука и купуса у износу од 339 акчи. Од
тога је само Доња Трепча на име ушура од купуса давала 200 акчи, што показује
развијену производњу овог поврћа у том крају. Ушур од леће – махунасте биљ-
ке која је употребљавана за људску исхрану, износио је 3 кејла, односно
45 акчи. Од индустријских биљака, гајен је лан који је коришћен за ткање
разних врста платна. Десетак од лана, плаћан паушално, износио је укупно
1.963 акче. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 11–62)
Виноградарство као пољопривредна грана у дмитровичком крају датира
још од средњег века. О развијеном виноградарству у овој области говори и
Бенедикт Курипешић у путопису из XVI века. (Курипешић 2001: 21) У Звечану
и Ржани је почетком XVII века произвођено укупно 3.097 медри вина или 3 по
домаћинству, док је производња шире износила 800 медри или 0,8 медри по
домаћинству. У поседу муслимана било је 311 дунума, односно 28,3 хектара
винограда. Винова лоза интензивно је гајена на парцелама у околини Дми-
тровице, селима Рудару, Лисици и Кошутову. Порези на приходе од винограда
узимани су различито од хришћана и муслимана. Хришћани су давали нату-
рални порез у вину, истовремено обрачунаван и у новцу, док су муслимани
(који нису производили вино) давали ресми дунум од површине винограда –
7 акчи по дунуму. Тако је за Подградину забележена одредба: „Од оних што
праве вино у наведеном селу не узима се по броју дунума него дају ушур од
шире власнику земље.“ (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II
2000: 37) Највише вина производило је Рударе, 658 медри, и на ту количину
плаћан је порез од 4.606 акчи. У атару овог села муслимани су поседовали
5 хектара засађених виновом лозом. Са доласком Османлија виноградарство
је почело да стагнира. На то је утицао процес исламизације јер су велике повр-
шине винограда дошле у посед муслимана, а грожђе с тих површина није ко-
ришћено за производњу вина. У селима Ржане становништво се бавило про-
изводњом и продајом ракије и вина, па је евидентирана наплата пореза на

производњу и продају алкохолних пића. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz
1604. godine, sv. II 2000: 5–14, 26)
У дмитровичком крају било је развијено и воћарство, што показује запис
Француза Канеја из 1573. године у коме се он дивио обиљу воћа у околини
Дмитровице. (Лутовац 1950: 91–92) Ушур од воћа у Звечану и Ржани износио
је 939, док је највећи износ од 140 акчи давала Љушта. (Opširni popis Bosan-
skog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 48)
Османлије су доласком на ове просторе затекле развијено сточарство,
нарочито гајење оваца. Овчарство је представљало један од најзначајнијих
видова сточарства, па су власти за пописивање оваца имале одвојене, овча-
ринске дефтере. Било је и примера да држава у неким случајевима део при-
хода од пореза на ситну стоку препусти спахији. Такве примере налазимо у
Мургули, Горанцима, Жацу, Луну и Липовицама, где је овај порез износио
укупно 100 акчи. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000:
9, 12–13, 47) (Hadžibegić 1960: 62–109)
Поред овчарства, попису је подлегало и свињогојство, а број свиња је бе-
лежен у оквиру опширних пописа. Приход од пореза у нахијама износио је
1.462 акче, при чему је давана 1 акча на 2 свиње. Тако долазимо до броја од
2.924 свиње или просечно 3 по сваком хришћанском домаћинству. Важну
пољопривредну грану представљало је и пчеларство, чији су производи – мед
и восак – били од изузетног значаја за људе онога времена: мед као замена за
шећер, који је био дефицитарна и луксузна роба, а восак – за осветљење и у
верске сврхе. Приход од кошница у нахијама износио је 1.990 акчи. Према
одредбама канун-наме за Босански санџак из 1542. године, на име ушура од
кошница узимала се 1 акча од 10 кошница. Ако је порески обвезник имао
мање од 10 кошница, узимало се 1,5 акчи по свакој кошници. Према томе, број
кошница у нахијама износио је приближно 1.326 или 1,1 кошница по дома-
ћинству. (Kanuni i kanun-name 1957: 66)
Фрагментарни подаци о порезу на ситну стоку и коришћење испаша из
1604. године не пружају могућност утврђивања броја ситне стоке. Попис из
1585. године, који бележи сточни фонд на подручју Новог Пазара, Трговишта
и Бихора, пружа податке о броју ситне стоке у неким селима у дмитровичкој
околини. У Лисици је забележено 200 грла ситне стоке, у Рудару 759, Валчу
180, Видомирићу 997, Речанима 296, Жажи 226, Љушти 569, Кошутову 110,
Бугарићу (Србовац) 999, Винарцу 930, Бешчићу 999, Бистрици 299 и Бањем
Пољу 165. Према овом попису, поједини домаћини држали су и хиљаду комада
ситне стоке, као Дмитар из Бугарића, за кога се каже да је номад. Очигледно
је да су се сточари бавили бисесилним видом сточарења, при чему су за своја
бројна стада имали зимска и летња испасишта. Сигурно да је слично стање
сточног фонда било и двадесетак година касније. (Хаџибегић 1969: 605–610)
Коришћење испаша било је важно у процесу узгоја сточног фонда, па су

овом питању власти придавале велики значај. Порез на зимску испашу узиман
је у Кошутову – 40 акчи, а у Бистрици, Реци и Брестови узиман је порез на
летњу испашу – у укупном износу од 260 акчи. Будући да је основна делатност
становништва била земљорадња, у овом крају је преовлађујуће било стајско
сточарење, које је примењивано у ратарској средини Косова, поред градова и
око рударских насеља. На то упућује и систематска производња сена – неоп-
ходног у процесу обезбеђивања хране код стајског сточарења – која се може
пратити на основу опорезивања у земљорадничким селима и укупног износа
овог пореза од 3.027 акчи. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv.
II 2000: 23; Hrabak 1988: 18–28)
Становништво се у то време придржавало верских прописа и постова
током којих је риба представљала неопходан прехрамбени производ. Знатне
количине рибе биле су потребне и манастирима. У складу с тим, становници
села Јагњенице прешли су на производњу рибе и формирали рибњаке на Ибру.
(Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 202–203)
У Мургули, Горанцима и Луну, селима која су гравитирала рударском ре-
јону Трепче, одвијала се производња дрвеног угља, којим су снабдеване ру-
дарске топионице. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000:
9–13)
Познато је да су се појединци у селима бавили занатством обезбеђујући
тако потребне занатске производе сеоском становништву. У попису налазимо
посредне податке о занатлијама, када је поред имена појединих домаћина био
уписан и назив заната којим су се бавили. Тако се помињу чизмеџије у Доњој
Трепчи и Свињару, два ковача у Миколинама и Дмитровици, као и један че-
ленгер-бравар у Љушти. У Доњој Трепчи је радио и неки Увејс киличџија, ко-
ји је израђивао сабље. Очигледно да нису били евидентирани сви који су се
бавили занатима јер их је морало бити више, ако не у селима, оно у пазару
Дмитровици. (Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 10,
20, 33, 48, 54)
Почетак XVII века било је време нимало лако за српску цркву и њен ве-
рујући народ. Црква тада креће у активну борбу против завојевача, долази до
обрта у црквеној политици и њеног окретања према хришћанским западним
земљама у борби против заједничког непријатеља. У том покрету против Ту-
рака црква је имала руководећу улогу јер је била једина организација која је
окупљала поробљени народ и одржавала значајне везе са хришћанским све-
том. Српска црква је у другој половини XVI и почетком XVII века имала око
40 епархија. Простор Старе Рашке, Дмитровице, Вучитрна и Беласице припа-
дао је још раније Рашкој митрополији, а таква црквена административна
подела задржала се и почетком XVII века. (Самарџић 1993: 21, 57)
Значајни су подаци из пописа који сведоче о бројности локалног право-
славног свештенства (попова). У Ржани су забележена 3, а у Звечану 7 попова.
У просеку је у Ржани и Звечану на 98 домаћинстава долазио 1 поп, што се мо-

же прихватити као реалан број. Све то сведочи о снажном деловању цркве на
овом простору. У попису нема конкретних података о евентуалном посебном
статусу свештенства. Попови су, као и остали становници, плаћали све обавезе
и дажбине. Неки од њих су били досељеници, као поп Веселин из Бољетина
који се наводи као „пришлац“. То је вредан податак због тога што се у овом
селу налази манастир Соколица о коме иначе из тог времена скоро да и нема
података. Можда је реч о монаху кога су црквене власти послале да ради на
обнови поменуте светиње после поновног успостављања Пећке патријаршије.
(Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: 34)
Са продором Османлија на Балканско полуострво дошло је до ширења
исламске културе, фаворизоване од стране државе, са исламом као државном
религијом, и она је завладала градским насељима окупираних земаља. Огро-
мна је била улога институције вакуфа у развоју исламско-оријенталног града
на нашим просторима. Вакуф формално представља имовину чији је приход
намењен за издржавање религијских или добротворних институција: џамија,
текија, имарета (јавних кухиња), мектеба (нижих верских школа), хамама
(купатила). (Faroqhi 1997: 576–578; Зиројевић 1993: 67–70)
Важан део пописа Босанског санџака из 1604. године односи се на 6 вакуфа
у Дмитровици, где је темељ градског насеља ударио чувени Иса-бег Исхаковић
подигавши ту џамију око које се формирао пазар. За одржавање џамије Иса-
-бег је завештао имовину која је доносила годишњи приход од 2.350 акчи. И
истакнути поданик Иса-бегов, Хошкадем војвода, и његов син Ахмед имали
су вакуфе у овом месту. Највећи вакуф у пазару, намењен за текију-месџид и
мектеб, био је Хусејна Хасановог, чији је завештани новчани износ од 60.000
акчи доносио годишњи приход од камате 9.000 акчи. Неки Турчин Мехмед из
Једрена за мектеб је завештао новчани износ од 8.000 акчи. Вредан поштовања
је пример завештања имовине у просветне сврхе, када је извесни Ајарди-бег
оставио „за учене људе“ свој чифлук, у оквиру којега се налазио и један млин.
(Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. I/2 2000: 510)
Дмитровица је тако од малог српског села прерасла у град доминантне
муслиманско-оријенталне културе. Историја јој је предодредила да је током
наредних векова насељавају различити народи и културе. Граду под Звечаном
је припао епитет отвореног града, који прихвата све који у њега дође. Запазио
је то и умни Нушић пре више од сто година: „...најлепша варош косовска, кит-
њаста Митровица… Њу насељавају досељеници из других градова, те то чини
да и живот у њој нема свој нарочити тип… Но та околност, што Митровицу
странци насељавају, чини да је у њој јаван живот живљи и слободнији но у
другим варошима косовским.“ (Нушић 1903: 104, 106–107) Савремена Косов-
ска Митровица, на почетку XXI века, симбол је драстичне поделе града на
националној основи тако да јужно од Ибра, на месту где се налазила стара
Дмитровица, данас не живи ниједан Србин.
Елезовић 2005: Елезовић, Далибор, Војнуци Новопазарског кадилука пре-
ма турском попису из 1604. године, Баштина, св. 19, Приштина, Институт за
српску културу, 2005.
Зиројевић 1993: Зиројевић, Олга, Вакуф – угаони камен градова, Новопа-
зарски зборник, 17, Нови Пазар, Музеј Рас, 1993.
Zirojević 1979: Zirojević, Olga, „Period osmanlijske vlasti“, u: Kosovska Mitrovi-
ca i okolina, Kosovska Mitrovica, Institut za istoriju Kosova, 1979.
Курипешић 2001: Курипешић, Бенедикт, Путопис кроз Босну, Србију, Бу-
гарску и Румелију 1530. године, Београд, Чигоја штампа, 2001.
Лутовац 1950: Лутовац, Милисав, Звечан, Трепча и Косовска Митровица,
Гласник Српског географског друштва, свеска XXX, бр. 2, Београд, Српско
географско друштво, 1950.
Нушић 1903: Нушић, Бранислав, Косово – опис земље и народа, Нови Сад,
Матица српска, 1903.
Петровић 1984: Петровић, Петар, Рашка антропогеографска проучавања,
књ. 1, Београд, Етнографски институт САНУ, 1984.
Самарџић 1993: Самарџић, Радован, „Српска православна црква у XVI
и XVII веку“, у: Историја српског народа, трећа књига, други том, Срби под
туђинском влашћу 1537–1699, Београд, Српска књижевна задруга, 1993.
Стојановски 1979: Стојановски, Александар, Околу значењето на терми-
ните „bachtina“ и „nam-i diger“ во пописните книги од XV и XVI век, Гласник,
XXIII, бр. 1, Скопје, Институт за национална историја, 1979.
Урошевић 2001: Урошевић, Атанасије, Косово – антропогеографске студије
и други списи, Приштина, Народна библиотека, „Иво Андрић“, 2001.
Faroqhi 1997: Faroqhi Suraiya, Inalcik Halil, Quatert Donald, An economic and
social history of the Ottoman Empire, Volume two: 1600–1914, Cambridge, Cam-
bridge University Press, 1997.
Хаџибегић 1969: Хаџибегић, Хамид, Званични подаци о сточном фонду
на подручју Новог Пазара, Трговишта и Бихора из 1585. године, Историјски
записи, година XXII, књига XXVI, св. 4, Титоград, Историјски институт, 1969.
Hadžibegić 1960: Hadžibegić, Hamid, Porez na sitnu stoku i korišćenje ispaša,
POF, VIII–IX (1958–9), Sarajevo, Orijentalni institut, 1960.
Храбак 1996: Храбак, Богумил, Дмитровица, Трепча и рудници на Рогозни
(до 1600. године), Звечан, бр. 1, Косовска Митровица, Историјски архив, 1996.
Hrabak 1988: Hrabak, Bogumil, Stočarstvo i stočarski proizvodi Kosova i sused-
nih krajeva 1455–1800, Acta historico-oeconomica Iugoslaviae, Vol. 15 (1), Zagreb,
Komisija za ekonomsku istoriju Jugoslavije, 1988.
Šabanović 1979: Šabanović, Hazim, „Terminološki komentari“, u: Evlijā Čelebī,
Putopis, Sarajevo, IRO „Veselin Masleša“, 1979.
ИЗВОРИ
Aličić 2008: Aličić, Ahmed, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine,
Mostar: Islamski kulturni centar, 2008.
Kanuni i kanun-name 1957: Kanuni i kanun-name za Bosanski, Hercegovački,
Zvornički, Kliški, Crnogorski i Skadarski sandžak, Monumenta turcica historiam sla-
vorum meridionalium illustrantia, Tomus primus, Serija I, Zakonski spomenici, sv.
1, Sarajevo, Orijentalni institut, 1957.
Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. I/2 2000: Opširni popis
Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, Monumenta turcica historiam slavorum me-
ridionalium illustrantia, Tomus nonus, Serija II, Defteri, knj. 4, sv. I/2, Sarajevо,
Bošnjački institut Zürich – Odjel Sarajevo, Orijentalni institut, 2000.
Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II 2000: Opširni popis
Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, Monumenta turcica historiam slavorum me-
ridionalium illustrantia, Tomus nonus, Serija II, Defteri, knj. 4, sv. II, Sarajevо, Boš-
njački institut Zürich – Odjel Sarajevo, Orijentalni institut, 2000.
Šabanović 1964: Šabanović, Hazim, Krajište Isa-bega Ishakovića – zbirni katas-
tarski popis iz 1455, Monumenta turcica historiam slavorum meridionalium illus-
trantia, Tomus secundus, Serija II, Defteri, knj. 1, Sarajevo, Orijentalni institut,
1969.
Dalibor Elezovic
DMITROVICA AND SURROUNDINGS FROM THE BEGINNING OF

17th CENTURY: HISTORICAL CUT MODE BY OTTOMAN CENSUS
FROM 1604
Summary
The area of Dmitrovica (which used to be current Kosovska Mitrovica) and it’s
surroundings, from the beginning of 17 th cenutry, were the constituent of Bosnia
sandzak. Dmitrovica was the center of the nahija Zvecan, while the area around
Trepca was organized as independent Nahija Rzana.
The published census of Bosnia sandzak from 1604 year, gives us some infor-
mations about demographic and social-economic circumstances of that area. This
census is detailed, individual, and realized according to the nomes of inhabitants.

There were counted all sources of feudal income, recapitulated all personal feudal
taxes of the subordinate populations, as well as all natural and financial taxes of all
parts of the economy. Defter gives information about vakufes in pazar Dmitrovica.
According to this, we can be free to say – exact information from census, we are able
to see demographic picture of this area in mentioned period.
The Christians were in majority, while the Muslims were dominant in pazar
Dmitrovica. By analyzing census, it becomes guite clear that the Christians were of
Serbian nationality. Dmitrovica, as an urban settlement, was formed after re-estab-
lishing of the Ottomans authority. Fortess Zvecan was still in dizdar Kurd’s authority
from the beginning of 17th century which was mentioned in the census. Popula-
tion who lived in Nahija Zvecan and Rzana was mostly occupied with agronomy to
keep their existence. Agriculture and cattle breeding were also developed as well as
winegrowing. The part of population in the nahija Rzana was occupied with manu-
facturing charcoal. Smelteries, which were placed in the mining area Trepca, were
supplied with charcoal produced in Nahija Zvecan.
Key words: Dmitrovicа, Zvecan, Ržana, census from 1604 year.
УДК 323.1(=163.41):(=18)(497.115)”18/19”
Владимир Стојанчевић
ЕТНОИСТОРИЈСКИ И ДЕМОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ НА

ЛИМИТРОФНОМ ПОДРУЧЈУ СРБИЈЕ И АЛБАНИЈЕ. СРБИ И
АРБАНАСИ У XIX И XX ВЕКУ ДО 1912. ГОДИНЕ
У овом раду приказан је важан детаљ шире националне историје српског

народа и његових односа са суседним Арбанасима у XIX и XX веку. Рад се
односи на демографске процесе на простору Метохије као лимитрофног под-
ручја Србије и Албаније.
Кључне речи: Србија, Албанија, Срби, Арбанаси, XIX и XX век, Метохија,
демографски процеси.
При разматрању ове проблематике у нововековној историји српско-арба-

нашких односа истичу се две важне појаве: прво – стално опадање и кризе
турског државног организма на свим нивоима његове организације, и друго –
нестабилни и стално провоцирани односи између Срба и Арбанаса, пре свега
у Метохији и на додирном подручју оба народа. Бројни су узроци томе, али је
првенствено карактерисала те укупне односе верска подвојеност. Државно
законодавство Турског царства било је засновано на шеријату по коме су
хришћани спадали у друштвено-правну категорију раје и самим тиме били
верски и друштвено-политички дискриминисани. Арбанаси као етнички
ентитет на Косову и Метохији – скоро до средине XIX века – у верском погледу
били су повлашћени као муслимани и као такви односили су се према Србима
хришћанима. А овакву ситуацију, посебно у XIX веку, све до 1912. године,
отежавао је и демографски фактор – смањење бројности Срба услед несређених
политичко-безбедносних прилика, тешких пореских обавеза и лошег аграрно-
-правног статуса српског сељачког становништва.
На лоше српско-арбанашке односе утицао је, такође, снажан миграциони
притисак досељеничких малисорских племена на домаће староседелачко
српско становништво, пропраћен насилним истискивањем, на сваки начин,
Срба са њихових огњишта. А све то, као историјска појава и пракса, имало је
за крајњи резултат велике етничке, конфесионалне и демографске промене.
Отуда се и десило да је српска етничка већина (православни и исламизовани

Срби), нарочито у Метохији, стално опадала све до Кримског рата (1853–1856),
а на целом етничком простору косовско-метохијске Старе Србије, па чак и до
српско-турских ратова 1876. и 1877/78. године, кад се та већина губи. Узрок
томе, пак, били су многи чиниоци. Међу њима су најзначајнији – и по тренут-
ним збивањима и по трајнијим последицама – били досељавања католичких
Фанда, долазак мукаџира из новоослобођених крајева Србије 1878, агресивно
деловање тзв. Призренске лиге (1878–1881), и, коначно, убрзана асимилација
„потурка“ (исламизованих Срба) у арбанашку друштвену средину. У овом по-
гледу нарочито је било погубно утапање дотадашњих „арнауташа“ – такође
поарнаућених Срба муслимана, што је био један од главних фактора у развоју
српско-арбанашких односа у XIX веку.
I
Прве основне податке, систематизоване по одређеним категоријама
вероисповести и народности, најпре је дао Јозеф Милер, и то тројако, за целину
популације Метохије по нахијама, за конфесионалне односе и за народносну –
националну припадност основних етничких група: Срба (Словена), Арбанаса,
Цинцара, као и за ретке Османлије и Цигане. Тако Милер наводи најпре
следеће податке.1
Округ (Безирк) Муслимана Хришћана Укупно

Призренски 49.000 29.000 78.000
Пећки 34.000 31.000 65.000
Ђаковачки 31.000 21.000 52.000
Укупно: 114.000 81.000 195.000
У појединачној анализи, за становништво три окружна града – Пећи,

Ђаковице и Призрена – Милер за 1838. годину даје следеће бројчане податке.
Пећ2 има 12.000 становника (Die Zahl der Bewohner), од тога, по религији,
само 130 православних и 20 католичких фамилија. Али Милер изричито даје
и бројно стање становништва према пореклу (Der Abstammung nach). Он каже:
Словени чине претежну већину, при чему поред њих има још само 62 осман-
1
Müller, Joseph, Albanien, Rumelien und die Österreichisch – montenegrinische Gränze ..., Prag,
1844, 12. nav. d., 12. Скоро сасвим идентичан текст, нађен у списима аустријске службене пре-
писке, објавио је и Алекса Ивић, Румилијски вилајет у години 1838, Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор, књ. 13, I и II, Београд ,1933, 117–127.
2
Müller, Joseph, nav. d., 73–74, Ивић, Алекса, нав. д., 122.
Владимир Стојанчевић: Етно-историјски и демографски ... 191
лијске, 100 арбанашких и 28 цинцарских породица (Der Abstammung nach bil-

den Slaven die überwiergende Mehrheit der Bevölkerung, indem man nur 62 osma-
nische, gegen 100 arnautische und 28 zinzarische Familien hierorts findet). У Пећи
је било 2.400 кућа.
Из наведених података произлази да су, по конфесионалној основи,
муслимани (Арбанаси, Срби, Османлије и Цигани) били у великој већини над
хришћанима (Србима, Арбанасима, Цинцарима). Међутим, по народносној
основи далеко су претезали Срби (Slaven), тј. православно и исламизовано
становништво српског порекла и говора, над свим осталим народносним це-
линама.
За Ђаковицу,3 по истом критеријуму, Милер наводи следеће: становника
21.050, од тога муслимана 18.000, католика 450, православних 2.600 лица. Али
овај број по конфесионалности, у распореду по народносној основи, излази
да показује: „Арнаути“ 17.000, Словени 3.800, Османлије 180 и „неколико“
кућа Цинцара и Цигана (Der Nationalität nach zählt man 17.000 Arnauten, 3.800
Slaven und 180 Osmanen, ebenso einige Zinzaren und Zigeuner – Stämme). Из
анализе ових података произлази и то да је међу муслиманима било, наводно,
1.200 муслимана српког порекла, не рачунајући ту већ наведене Османлије.
Као што се види, Арбанаси су представљали у вароши Ђаковици велику
већину и по верској (конфесионално) и по народносној основи.
Милер даје, на сличан начин, податке и за трећу метохијску варош –
Призрен. По њему, у Призрену4 је било 24.950 становника, са још 600 Цигана,
и имао је 6.000 кућа. Од тог броја, по верској основи било је: муслимана 4.000,
католика 2.150, православних 18.000 „Bewohner“. Али, такође, Милер каже
да је по националној основи било: Срба 4/5, Арбанаса 1/6, Цинцара 1/12,
Османлија 1/60 (не рачунајући ту гарнизон) и Цигана око 600 („Der National-
ität nach bilden die eigentlichen Osmanen 1/60 (.....), die Serben 4/5, die Arnauten
1/6, die Zinzaren 1/12 der Bevölkerung; in dieser Zahl sind die etwa 600 Seelen
betragenden Zigeunerhorden nicht mitbegriffen“).
У Призрену су, како се види, у осетној већини били Срби православне вере.
Међутим, пошто је било непрецизно одређивање народносног међуодноса по
рачунским разломцима, Ами Буе – савременик Милеров и његовог навођења
података о становништву у метохијским варошима – задржавајући укупан број
Милерових призренских становника направио је нешто другачији распоред
бројности по народности, и то:5 Срби 16.800, Цинцари 2.000, католички
Арбанаси 2.150, муслимански Арбанаси 4.000, Цигани 600. Измена се састојала
у томе што је смањен број Срба, а увећан број Арбанаса, и што је изостао
незнатан број Османлија – Турака, који су свакако урачунати у арбанашку
3
Müller, Joseph, nav. d, 77–78, Ивић, Алекса, нав. м.
4
Müller, Joseph, nav. d, 82–83, Ивић, Алекса нав. м.
5
Boué, Ami, Recueil, I, 316, d’ itinéraires dans la Turqie d’ Europe....I, Vienne, 1854, 316.
муслиманску масу, док међу призренским Србима, по народносној основи,

не налази да је било муслимана, што би иначе, чини се, и за овај град могло
бити прихватљиво, ако ништа друго, а оно због силаска Горана – Словена по
пореклу и говорном српском језику – у велики привредни центар као што је
био Призрен.
У све три вароши Метохије, осим малобројних Османлија, Цинцара и
Цигана, гро становништва чинили су Срби и Арбанаси обеју вероисповести
и народности.
У вароши Пећи Срби обе вероисповести, православни и исламизовани,
представљали су огромну већину становништва. Срби православни јачи су,
бројчано, од католика Арбанаса, а Срби обеју вероисповести од Арбанаса
такође обеју вероисповести. Муслиманско становништво словенског порекла
и српског говора даје печат вароши Пећи, а српски језик доминира у јавном
саобраћају. Срби, по етничком основу и говорном језику, у сразмери су 9:1 у
односу на све варошке Арбанасе.
Ами Буе6 усваја Милерове податке иако сматра да су, на пример, у Пећи
православни Срби били бројније заступљени насупрот муслиманима српског
говора, који су то били из опортуних разлога махом формално: „Néanmoins
il (Müller) recconait que les Slaves forment d’après la nationalité, la majorité, ce qui
peut bien faire penser que beaucoup de ces dérniers ne se disent Mahotétans que
pour la forme et pour étre mieux traités.“ За православне Србе Пећанце Буе каже
како они сачињавају „une bonne partie“ тамошњег становништва.
О исламизованим Србима у Метохији говоре чињенично Милер, Буе, Хан
и Јастребов. По њима, а нарочито по Буеу и Јастребову, исламизација је водила и
асимилацији са Арбанасима муслиманима, тиме и до денационализације. Ове
исламизоване и денационализоване Србе Јастребов назива „арнауташима“,
за разлику од правих Арбанаса, слично као што и Хан разликује „љармане“
– арбанашке двоверце (истовремено као јавне муслимане и као потајне –
прикривене католике). О овим појавама исламизованих Срба и „потурчених“
српских села, видети у напоменама.7
У вароши Ђаковици Арбанаси обеју вероисповести у великој су већини
над осталим становништвом. Доминирају Арбанаси муслимани. Срби пра-
вославни, пак, бројнији су од Арбанаса католика, а Срби муслимани предста-
вљају, у релативном смислу, знатан број: скоро једну шестину укупног варо-
шког становништва. Однос Арбанаса обеју вероисповести према Србима
обеју конфесија у сразмери је 4,5 : 1. Албански језик доминира у вароши.
6
Boué, A., Recueil, I, 193.
7
Трпић, Величко, Милош С. Милојевић у Призрену и његовој околини, Београд, 1880, 52–54;
Костић, Петар, Просветно- културни живот православних Срба у Призрену и његовој околини у
XIX и почетком XX века (са успоменама писца), Скопље, 1933; Костић, Петар, Црквени живот
православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку (са успоменама писца), Београд,
1928.
У вароши Призрену Срби православни далеко превладавају над осталима

и имају апсолутну већину у градском становништву. Запажен је упадљив број
Цинцара, досељеника с краја XVIII века. Призрен има хришћанско обележје,
при чему српски језик представља главну друштвену комуникацију на варош-
ком тржишту. Однос Срба православне вероисповести (исламизовани Срби
се уопште не помињу као варошко становништво !?) јачи је од било које кон-
фесионалне или друге језичке структуре, градског становништва. Срби према
Арбанасима, католицима и муслиманима, у односу су више него 2 ½ : 1.
Укупне пропорције, верске и језичко-етничке, између главних популација,
Срба и Арбанаса, у три метохијске вароши8 су следеће:
Сви Срби варошани Сви Арбанаси варошани
православни муслимани католици муслимани

Пећ 510 10.540 = 11.050 100 400 = 500
Ђаковица 2.600 1.200 = 3.800 450 16.550 = 17.500
Призрен 16.800 – = 16.800 2.150 4.000 = 6.150
свега 19.910 11.740 = 31.650 2.700 20.950 = 23.650
Срба: 31.650 Арбанаса: 23.650 = 55.300
Број католичких Арбанаса, у варошима и селима, износио је 5.120, што је

у односу на целокупно становништво (свих народности и вера), тј. на 195.000
душа, износило око 2,60%.9
Остало су муслимани свих језика и народности.
Основно питање о народносној и језичкој сразмери муслимана Арбанаса
према муслиманима српског порекла тешко је у потпуној тачности приказати,
односно утврдити до детаља. Овог муслиманског сеоског становништва уоп-
ште било је 81.120, међу којима је релативно много нових преобраћеника у
ислам, нарочито међу метохијским Србима (због догађаја изазваних Првим и
Другим српским устанком, затим, посебно, због догађаја грчке револуције
8
Müller, Joseph, нав. места; Ивић, Алекса, нав. места.
9
Ястребовь, И.С., Старая Сербия и Албания, 52–106, 52–53, 57, 60–61, 68–69, 73, 91–92. „Во
всäхь горскихь селахь имäется 2.617 домовь съ 11.404 души муж. пола ... Жители Горы всä
говорят по сербски. Особенно женщины сохранили сербский язикь вь чистотä оть всякюй
примäси...Горане не любить говорить по арнаутски и скоръе вся Гора будет говорить по ту-
рецки, чaмь по арнаутски. Власти стараются потурчить совсäмь Гору, навязавъ женщинамъ
турецкий язикъ (...) – Горани мнä расказивали и то, что иные изъ ихъ земляковъ турчилась во
время ихъ отсуствия изъ селъ на зароботкахъ по Румелии...“ Нав. д., 95; Владимир Стојанчевић,
нав. д., 331.
1821–1827, као и руско-турског рата 1828/29. године, а нарочито због велике

анархије у западним деловима Румелије 1831/1832. године и жестоких борби
између мулимана присталица Портиних реформи и староконзервативних
друштвених слојева предвођених локалним беговатом и нижом улемом).
Милер, Буе, Хан и Јастребов тврде да је исламизованих Срба било и у Пећи, и
у Ђаковици, и у призренском крају. Они дају нешто података о томе, нарочито
за поједина села у Пећкој и Ђаковачкој нахији. Али ако се зна да је у Пећкој
нахији по селима преовладало српско православно становништво, затим и у
Ђаковачкој нахији (!), и да су у Призренској нахији муслимани српског говор-
ног језика, заједно са православним сељацима Србима, превладавали над
сељацима арбанашког говорног језика, онда би, у општем прегледу, конфесио-
нална народносна шема распореда Срба и Арбанаса по нахијама, варошима и
селима изгледала овако:
ПОПУЛАЦИОНА КРЕТАЊА СТАНОВНИШТВА

(+ , ЗНАК ВЕЋИНЕ СТАНОВНИШТВА)
I. По вероисповести
Укупно у округу Укупно у варошима Укупно по селима
мусли- хриш- мусли- хриш- мусли- хриш-

мана ћана мана ћана мана ћана
Пећ + – + – – +
Ђаковица + – + – – +
Призрен + – – + + –
II. По народности (језичка основа)
Укупно у округу Укупно у варошима Укупно по селима
Арба- Арба- Арба-

Срби Срби Срби
наси наси наси
Пећ + – + – + –
Ђаковица – + – + + –
Призрен + – + – + –
У укупном броју, у Метохији, становништво српског говорног језика, обе-

ју вера, чинило је апсолутну већину, и то нешто мало више од половине. Ста-
новништва арбанашког народног говора било је нешто мање од половине,
рачунајући ту и сва насеља Ђаковачке и Призренске казе (нахије) које су се
простирале до реке Валбоне, Великог Дрима и тока Црног Дрима при његовом
ушћу у Дрим, тј. цео предео Зуби и Љуму.
За студије народносних односа у Метохији, нарочито за процесе етничке
асимилације и етносимбиозе, у овом случају за однарођивање Срба и њихову
албанизацију карактеристични су били неки примери чињеничног стања које
су забележили Ами Буе и Јозеф Милер. У четвртој деценији XIX века изгледа
да је, у овоме, најинтересантнија била Ђаковачка каза која се, на западу, пру-
жала до реке Валбоне и ушћа Белог Дрима. За ову форму преверавањa – про-
зелитизма, као почетне етапе у асимилацији Срба, под турском управом у
Метохији, типичан је био предео Хаса, за који се зна да је до краја XVII, односно
и у XVIII веку био настањен Србима, али који је у следећим деценијама изгубио
етнички српски карактер. Милер и Буе су били сведоци завршног процеса
нестајања Срба из овог дела Ђаковачке казе, који је иначе био евидентан за
целу Метохију (заједно са Призренском казом).
Тако, Буе налази да су Хас, предео од око четрдесетак села под планином
Паштрик, у његово доба насељавали албанизовани Срби и Албанци. Он каже:
„... tout le district habité par des Serbes albanisés et des Albanais“...10 Милер наводи
да се главним местом у Хасу сматрало насеље Хелшан („der Hauptort des Ge-
birgsstammes der Hassi“)11 у Албанији, између Дрима и Паштрика – са 160
становника муслимана Арбанаса, и да је било удаљено један сат хода од Спаса
на Дриму, према североистоку. Уз Хелшан, као друго веће насеље, даље према
североистоку, лежало је село Костово са 80 лица,12 за које Буе наводи да је „en
partie Serbes“.13
На развођу реке Ереника и десних притока Великог Дрима, североисточно
од Хелшана, налазила се „општина“ (Gemeinde) Зуби (Zubi) са седамнаест
села и растурених заселака, као гранична према Малисорима на западу.14 За
општину (commune) Зуби Буе пише да се у њој налазе последњи Срби који се
граниче са Малисорима („La commune de Zoubi de Zoub, dent, á cause des mon-
tagnes pointues) (...) recèle les derniers Serbes de ce côté de la Turquie, car en deçà
commence la population albanaise des Malsores...“).15 У Зубима су се налазила
и села Кореника (са 75 становника) и Гуск (са 120 становника), затим село
Велика Кореника (са 160 становника) за које Буе каже да је српско село („un
10
Boué, Ami, nav. d., II, 112.
11
Müller, J., nav. d., 79.
12
Nav. d., 79, 80.
13
Boué, Ami, nav. d.,II, 112.
14
Müller, J. nav. d., 80.
15
Boué, A. nav. d., II, III
village serbe du nom Vélika Koronika“).16 Одатле, према Ђаковици, била су села
Петрушане, Рач, Доли, Крушевица и Снач са мешовитим српско-албанским
становништвом („une population mélangée de Serbes et d’Albanais“).17 Села Вогор
и Кушар су са албанским становништвом: прво насељено муслиманима (са
70 становника), а друго католицима (са 600 становника).18 За претходна села
Милер тврди да се у њима српски народни елемент мешао с арбанашким: „Wo
sich das serbische Volkselement bereits mit dem arnautischen vermengt (hat).“19
По Милеру, североисточно од Ђаковице запажена су два велика насеља са
исламизованим Србима: Швајнски Мост, са седамдесет становника („meist
mohamedanischen Einwohnern serbisches Stammes“), и Клина, са три стотине
становника („300 Bewohner, serbischen Stammes, jedoch mohamedanischer Reli-
gion“).20 Имајући у виду, свакако, изукрштаност два етничка елемента и, по-
себно, претежност насеља једног или другог народа, Срба или Арбанаса, Ми-
лер наводи села – на североистоку од Ђаковице – Продошане, Мараноре и
Делибаре, између Клине и Ђаковице положене, да су најисточнија места
Албанаца у Метохији („....am östlichsten vorgeschiebenen Puncte des arnautisch-
en Volksstammese“).21 Са друге стране, Буе, као и Милер, на левој обали Белог
Дрима, наводи неколико села са претежним српским становништвом: Кремо-
вик, Мирошиц и Чупево : „..... les villages en bonne partie serbes de Kremovitz
(40 h), de Miroschitz (210 h) et Tschoupévo (8 h)“.22
И у Пећкој кази, на граници према Ђаковaчкој кази, Милер наводи српска
села – Бело Поље (са 70 становника) и Истинић („Иснић“), за које каже да га
насељава искључиво српско становништво („ein ausschlisslich von nichtunirten
Griechen bewohntes Dorf “).23 Села Растевица (са 80 лица) и Баба (са 200 лица)
су српска („slawischen Bewohnern“).24
Уопште узев, и Милер и Буе сведоче о присуству две појаве у животу срп-
ског становништва у Метохији тога времена: исламизовани Срби и албани-
зација српског становништва по појединим насељима. Тако Милер види
огроман број Пећанаца муслимана српског матерњег језика у становништву
ове метохијске вароши, а Буе уочава албанизацију српског становништва на
додирној линији са Малисорима. Буе о томе изричито пише: „Parmi ces derni-
ers il est évident qu’il y a des Serbes, qui sont trasformés avec temps en Albanais
mahométans. Dans ce cas seraient une partie de l’ancienne tribu serbe des Hass.“25
16
Boué, A. nav. m.
17
Nav. d., II, 113; Müller, J. nav. d., 79.
18
Nav. m.
19
Nav. m
20
Nav. m; Boué, A. nav. d., 115 (Буе наводи 80 кућа са 300 становника „Срба мухамеданаца“.)
21
Müller, J., nav. d., 80; Boué, A., nav. m.
22
Nav. d. II, 114; Müller, J., nav. d., 79.
23
Nav. d., 76.
24
Nav. m.; Boué, A., nav. d., II, 116.
25
Nav. d., I, 319.
Као специфичну илустрацију овога Буе наводи да је пећки паша Абдулреза

говорио српски,26 а Јастребов (нешто касније) саопштава како је и призренски
Махмуд-паша Ротула (Ротуловић) боље говорио српски од албанског27 иако је
био пореклом из једног села на додирној тачки српске етничке територије са
арбанашком. То исто важило је и за пашаларе Махмуд-Беговиће у Пећи.
Да је, због општих и посебних прилика у којима је живео српски народ
у Османском царству прве половине XIX века, а нарочито током 1840-их го-
дина, положај Срба био веома тежак како у аграрно-правном и пореском
погледу, тако и у друштвеном, видело се већ и из појаве исламизације, која је,
свакако, у даљем развоју догађаја водила и денационализацији. Тога је било у
све три метохијске казе – и у Пећкој (ту, изгледа, највише), и у Ђаковачкој, и
у Призренској.
Тај процес исламизације и асимилације – осим уочљиве појаве исељавања
(принудног најчешће) и прогона православнохришћанског дела Срба – чиње-
нично је забележио и Јастребов. Он је налазио, у време око Кримског рата
(и пре тога), да су села Пећке и Ђаковачке казе: Стреоце (20 кућа), Прилип
(15 кућа), Истинић (5 кућа), Грмочело (5 кућа), Црни Брег (20 кућа), Лоћани
(25 кућа), Дечани (15 кућа), Батуша (8 кућа), Бељаци (10 кућа), Јуник (25 кућа),
Крушево (7 кућа) и Храстовице (10 кућа), „пре двадесет година“ имала укупно
165 српских домова, а у време његовог службовања у Призрену свега 50 кућа.28
Када се упореде Буеови и Милерови подаци из 1830-их година са пописима
које тридесетак година касније даје Јастребов, на пример за Ђаковачку казу,
види се да су Срби нестали као становништво, осим у два-три случаја!
Оно што је налазио Јастребов, у своје време, као завршни процес нестајања
Срба и српског језика у метохијским насељима, документовало се, пре њега, у
казивањима Милера и Буеа. Тако је Милер наводио како су на западу од При-
зрена, у долини Белог Дрима, била српска села Шулки и Власно („slavische
Dörfer an der Caravanenstrasse nach Skutari in mitten eines weiten Sumpfes“),29
што потврђује и Буе.30 Веома тежак положај Срба у Турској у трећој и четвртој
деценији XIX века испољава се и у изгледу њихових села, за која и Милер и Буе
кажу да су изгледала бедно и сиромашно. У околини Призрена било је, уопште,
пуно таквих српских села („elende Dörfer von shristlichen Einvohnern besetzt“).31
Чак и тако велика и на лепом положају, као што су у Призренској кази била,
на пример, села Хоча (са сто српских кућа)32 и Студенац (са „100 slavischen
Bewohnern“),33 тешко су се могла одржати а да не буду, временом, изложена
26
Nav. d., I, 194.
27
Ястребовъ, И., нав. д., 212.
28
Нав. д., 24.
29
Müller, J., nav. d., 84
30
Boué, A., nav. d., I, 320.
31
Müller, J., nav. d., 84
32
Boué, A., nav. d., II, 114.
33
Müller, J., nav. d., 84.
исламизацији, насељавању Арбанаса или депопулацији услед бежања српских

сељака пред зулумима и отмицама. Процес исламизације и албанизације од-
вијао се и током у 1830-их година обухватајући, такође, вучитрнски, подујевски
и приштински крај. Буе изричито бележи: „.... Il y a bon nombre des Serbes grecs
avec des Arnaouts et des Serbes à demi Mahométans“,34 односно како (на примеру
Приштине) „.... y compris un certain nombre de Serbes devenus à demi Albanais et
Mahométans par politique ou par suite d’ Alliances de familles“.35 Због свега тога
било је тешко међу муслиманима утврдити тачан број скорашњих или ранијих
конвертита са српским говорним, тј. матерњим језиком у селима Пећке или
Ђаковачке казе.
Као што се види из изложене документације, упркос бројним неповољним
околностима српски народ у Метохији, али и на Косову, у етно-демографском
погледу имао је бројчану превагу над осталим народностима, посебно у
односу на арбанашке досељенике, све до догађаја из Кримског рата. Ту етно-
-демографску и статистичку превагу задржао је на целој територији Косова и
Метохије у другој половини XIX века, до српско-турских ратова 1877/78. го-
дине и Берлинског конгреса. Не само домаћи историјски извори већ и компе-
тентне иностране историографије потврђују етничку већину српског станов-
ништва.
II
Велики путник – истраживач Балканског полуострва Јохан Георг фон Хан
(Johann Georg von Hahn), аустријски конзул по разним вилајетским центрима
Турске, познат и као албанолог, био је добар познавалац прилика на Косову и
Метохији. Он је унео, као и Ами Буе, интердисциплинарни поступак у про-
учавању прошлости, културне историје и народнописа, нарочито на оним
широким просторима где су се Арбанаси налазили у непосредном суседству
или измешани са Србима. Из тог проучавања проистекла су три његова
значајна дела, од којих су се два односила и на косовско-метохијске Арбанасе
и на Србе. Хан је с почетка друге половине XIX века за Косово оставио више
података него за Метохију, при чему је посебно настојао да извуче што више
знања о Арбанасима као дотада веома слабо проучаваном балканском
народу.
Хан је изнео једну посебну демографско-етничку, конфесионалну и исто-
ријско-културолошку представу о Метохији, која се, по његовом мишљењу,
увелико разликовала од северне Албаније и њених малисорских становника.
Он каже да у доњем току Дрима „... живе готово само Албанези, који се....
именом Малисори (Брђани) зову; источно од ове планинске гомиле протеже
34
Boué, A., nav. d., I, 202.
35
Nav. d., 203.
се равница Метохија са варошима Призреном, Ђаковицом и Пећи и албанско-

-српским становницима који је са историјскога гледишта свет сасвим за себе,
који није никад стајао са албанским у тесној вези...“ По њему, Косово и
Метохија били су средишта, „Schwerpunkt“, средњовековне српскe државе –
des alten Königreischs Rascien“ – и били су, заједно са новопазарским крајем,
познати као (крајеви) Стара Србија. Хан је као земљу матицу („Mutterland“;
„Stammland“) Арбанаса узимао северну Албанију (Малесију са Дукађином –
од Проклетија до Дрима и јужно од Дрима, заједно са Миридитијом). Иако је
наводио да су две велике сеобе Срба из Метохије, на челу са Арсенијем III
Чарнојевићем и Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом, знатно проредиле
српско становништво (и олакшале силажење Арбанаса с планина „алпијског
чвора“ (Alpenknote) северне Албаније у пределе Старе Србије – „zahlreiche
albanesische Einwanderer“), он је констатовао општи историјски, етнографски
и цивилизацијски српски тип Метохије, премда са смањеним српским
становништвом под вековном турском влашћу. Хан није био сигуран да је у
Метохији његовог времена Арбанаса било више него Срба, „... in der Metojae-
bene die albanesische Bevölkerung die Serbische überwigen soll“, правећи паралеле
са Косовом, где констатује исту ситуацију за међуетничке српско-арбанашке
односе: „Welches von der beiden Bewölkerungselementen auf dem Amselfelde
überwiege, darüber haben wir kein sicheres Urtheil.“ Средишњи део косовско-
-метохијске географске целине, долина Ситнице по свој прилици, био је
сасвим поседнут од Срба, док су Арбанаси више држали побрђа („Die.... Ebene
der Sitnitza bis Novi Pazar hin wahrscheinlich ganz im Besitze des Serbischen Ele-
mentes... sei“). Хан, као и Милер и Буе, зна да је међу Србима било доста исла-
мизованих, које назива мухамеданским Србима, а којих је нарочито било у
Метохији: „... in Ipek, Jacova und Prisrend viele muhamedanische Serben sind....“
Као основу својих саопштења о становништву Метохије Хан је узимао
податке од Милера, док је о Косову наводио своја истраживања за поједина
градска и, нарочито, сеоска насеља. Та његова саопштења немају карактер ге-
нерализације за етничку или конфесионалну структуру косовског географ-
ског региона, али је о њему Хан ипак дао један оштар оквир наводећи низ
својих запажања и закључивања. При том је обраћао главну пажњу на косовске
Арбанасе, дајући узгредно, иако не комплетно, компаративне податке за сло-
венско, српско становништво. У овом смислу, за поимање целог етно-кон-
фесионалног српско-арбанашког комплекса, односно предисторије онога што
се дешавало у његово време на југозападним међама Старе Србије, посебно на
предеоној међи Метохије према Малесији, веома је значајно Ханово гледиште
по коме: „dass die Slaven das von uns sogenannte albanesische Alpenland nicht nur
eroberten, sondern auch bis heute den nördlichen Saum des natürlichen Albaniens
bowohnen. Sie scheinen sich über die ganze Südhälfte des Alpenknotes verbreitet
zu haben, sind aber hier vor dem erstarkenden albanesischen Slemente bis auf we-
nige schwache Reste zurückgewichen. Die über die Nordhälfte des Knotens zer-
streuten albanesischen Enclaven werden von der Landessage als spätere Colonien
betrachtet.“ Хан је наводио да Призренски пашалук никада није чинио адми-
нистративну јединицу са Скадарским пашалуком (већ, на пример, са Скоп-
ским). И кад нису били самостални као пашалуци, казе Призрена, Ђаковице
и Пећи „niemals mit dem Paschalik von Skodre vereint war (en)“. У етничком
погледу, чак и почетком друге половине XIX века, „... in dem Gebiete des Weis-
sen Drin Serben, und zwar, wie es scheint, in bedeutender Anzahl sitzen“. Штавише,
он је наводио мишљење Пуквила и Лика да је од почетка XIX века хришћански
елемент био (стално) „притиснут“, а да је „муслиманство цветало“.
С тим у вези, Хан наводи и два народна предања Малисора северне Алба-
није, по којима: „die oben mitgetheilten Stammessagen der Malisor oder Bewoh-
ner des albanesischen Alpen Knotens stellen das Gebirge von Serben bewoht dar; zu
diesen filtriren albanesische Familien ein, und die Serben weichen entwerder von
der erstarkenden Neuwohnern zurück, oder sie werden von diesen gewaltsam ver-
drängt, oder es bleiben auch Reste im Lande zurück, die aber kein Gedeichen ha-
ben, und von den eindringlingen gleichsam überwuchert als Fremdlinge im eigene
Land hiensichen und allmächlich absterben“. Према овом првобитном Хановом
гледишту и тумачењу албанске народне традиције, Срби су ти који су били
истиснути од Арбанаса како из делова северне Албаније (Alpenknote), тако и
из суседне Метохије, куда су, по доласку Турака, кренуле главне албанске
миграционе струје, најпре мањег броја и интензитета, а потом (1690. године)
више или мање устаљеног правца и циља колонизације у Старој Србији.
Посебно призренски мутесарифлук, почев од 1864. године, обухватао је
подручје Метохије, Косова и део Гњиланске Мораве (до Кончулске клисуре).
О овом подручју Призренског вилајета Хан је дао и неке податке и процене
које су се тицале етничких, конфесионалних и демографских односа, пре свега
између хришћанске и муслиманске популације, а затим и између Арбанаса и
Срба. Ова појава била је нарочито уочљива у Метохији, првој етапној области
која се нашла на удару арбанашких миграционих кретања и њихове етничке
колонизације током XIX века.
Тако, по Хану, и Косово и Метохија били су насељени мешовитим станов-
ништвом Арбанаса (муслимана, католика и двовераца – „Љармана“) и Срба
(православних, католика – у горњем сливу Биначке Мораве – и исламизованих):
„Amselfeld und die Metoja sind Mischbezirke, und werden von Albanesen und Ser-
ben... gemeinsam bewohnt“. Хан је тврдио да су у топографској номенклатури
Арбанаси словенским (српским) именима давали своје (изговорне) облике
(„albanische Formen slawischer Namen“). За разлику од Дренице (која носи сло-
венски назив) као чисто албанског подручја („als rein albanisch“), гранично
метохијско село Клина, између Дренице и Метохије и једно од највећих у Ме-
тохији, још почетком половине XIX века било је насељено српским станов-
ништвом („von christlichen Serben bewohnten Dorfe“). Податке на терену Хан је
прикупљао од своје арбанашке пратње и месних турских власти („meistens
von Albanesen umgeben“), а за цифре о становништву узимао је критичну доњу

границу. Једно од општијих Ханових запажања била је и тврдња да су се
слободна хришћанска (практично) српска села налазила у планинском под-
ручју – далеко од удара читлучења.
За нека појединачна места у Метохији Хан даје податке чији се смисао
огледао у великој промени конфесионалних и језичко-говорних обележја
према претходном стању од само неколико деценија раније. Тако је у долини
Белог Дрима, један сат хода западно од Призрена, забележио да у селу Веложе,
„који се и Влашња зове,“ „има 12 мухамеданских кућа“. Веложа, односно Вла-
шња – јер за само четврт века (1838–1863), због познатих околности у српско-
-турским (арбанашким) односима којима су Срби хришћани били изложени,
нарочито по удаљенијим и забаченијим местима – променилa је потпуно и
своју конфесионалну и етничку физиономију; Милер је 1837. године забележио
да је у Влашњи живело српско (словенско) становништво. Слично томе, Лан-
довица је променила назив према арбанашком изговору у Лановицу. Овде је
Хан забележио осам кућа, од којих четири муслиманске и две хришћанске
(српске), као и две куће Цигана. Такође је записао, код ушћа реке Топлуше у
Дрим – на друму Ђаковица – Призрен, да је у селу Луштишта било шездесет
кућа са „словенским мухамеданцима и хришћанима – источне цркве“ (тј.
Србима). Интересантно је, премда загонетно помало, тврђење Ханово да
„католички прњавор Цумби (Zumbi) („2 и по часова од Призрена“) „има 40
католичких словенских кућа“. Цумби, односно Зјум овде се бележе не као
арбанашко, већ словенско, тј. српско (католичке вероисповести!) становни-
штво. (Чињеница коју ће на посредан начин само десет-петнаест година кас-
није потврдити Милош С. Милојевић и Спиридон Гопчевић, а више деценија
после њих и Миленко Филиповић, познати истраживач етнолошке пробле-
матике ђаковачког предела Хас.)
Конкретне податке о Хасу први је оставио, Ами Буе, који је пропутовао
многа села. У Хасу је било старинаца Срба („une partie de l’ancienne tribu Ser-
be des Hass“). По Буеу, Хас је територија од преко четрдесет села која су се
налазила с обе стране планине Паштрик, а насељавали су их – по изричитом
тврђењу Буеа – албанизовани Срби и Арбанаси („.... tout le district habité par
Serbes albanaisés et des Albanais....“). Била су у Хасу села у којима је живело
мешовито арбанашко и српско становништво. Таква села са мешовитим
становништвом („une population melangée des Serbes et d’Albanais...“) су, на
пример, била Петрушане, Рач, Доли, Крушевица, Снач, која су се налазила
јужно од Ђаковице. Даље, југозападно од Ђаковице, на ширем простору у
развођу реке Ереника и десних притока Белог Дрима, до Елшана (vis-â-vis
mesta Spas), простирала се велика општина Зуби коју је сачињавало 17 села и
расутих заселака („La commune de Zoubi de Zoub, dent, a cause des montagnes
pointues... récéle les dernièrs Serbes de ce côtè de la Turquie, car en delà commence la
population Albanaise des Malsores“). У пределу Зуби налазила су се најзападнија
села (насеља) Ђаковачке казе са српским православним становништвом – на

међи према арбанашким малисорским племенима. Јелшани су се сматрали
главним местом (овог дела) Хаса. У Хасу највеће српско насеље било је Велика
Кореница – са 160 лица („un village serbe du nom Velika Coronica“), а друго
велико село, са 80 лица, делимично насељено Србима („en partie Serbes“), било
је Костово.
Уопште узев, у XVIII и почетком XIX века била је уочљива појава покре-
тања албанских малисорских племена са њихове племенске територије према
истоку, у Метохију са Хасом, где су тада Срби, како је скоро извесно, предста-
вљали основно становништво. Услед познатих политичких прилика и полити-
ке исламизације – коју је Порта спроводила према Србима после сваког свог
рата с хришћанском Аустријом или Русијом – „турчењем хришћана“ у Хасу
(као у XVII и XVIII веку у Љуми) дошло је до потискивања Срба двоструким
путем, турчењем и албанизацијом, тј. преверавањем и денационализацијом
(у ствари арбанашком асимилацијом). Ову појаву од највећег историјског
значења запазио је јасно Ами Буе наводећи да су се, временом, Срби претапали
у Арбанасе, мењајући своју веру („Parmi les dérniers /Serbes/ il est évident qu’il
a des Serbes qui sont transformés aves le temps en Albanais mohametanes...“).
Када је реч о Хасу, о њему је оставио драгоцене податке, сасвим аутентичне
– изворно-пописног карактера, Буеов савременик Јозеф Милер, као и о целом
југозападном делу Ђаковачке казе (Хас, Реке, Зуби), до слива реке Ереника. И
Милер тврди да је Хелшан средиште Хаса („der Hauptort des Gebirgsstammes des
Hassi“). И он наводи да је општина Зуби имала 17 планинских села (и заселака).
Источније од предела Зуби, као и код Буеа, у селима Петрушане, Доли, Рач,
Крушевица, Снач становали су уз Србе и Арбанаси („wo sich das serbische Volk-
selement bereits mit dem arnautischen vergmengt/hat/“). Карактеристика овог
досељавања Арбанаса је то што су се међу православним Србима налазили
и Арбанаси католици и Арбанаси муслимани. Тако је село Кушур имало 60
лица, а Вогар 70 становника Арбанаса.
У суседству Хаса, западно од Призрена, налазило се више хришћанских
села са сиромашним становништвом („elende Dorfer von christlichen Einwor-
hnern besetzt“). Та села у призренском пределу, као и она у Зубима била су
најистуренија српска насеља на западу према Малисорима и Љумљанима, што
значи да се крајем 1830-их година етничка граница Срба према Арбанасима
увелико поклапала с административном територијом Ђаковачке и Призренске
нахије на предеоној међи према Ђаковачкој Малесији и Љуми.
На планини Паштрик налазило се култно место посвећено св. Пантелеј-
мону које су, у Буево и Милерово време, посећивали Срби хришћани из обли-
жњих насеља. Исто тако, са успоменама на српски средњи век, код села Костова
(са 80 становника) чувала се легенда о Краљевићу Марку и снази његовог
оружја (једним ударцем располовио стену), историјска успомена коју су до-
сељени Арбанаси творили у варијанту о Скендербегу.
Као леђа Хасу према Малесији и племенској територији Краснића узимала

се река Крума (Грума), десна притока (Великог) Дрима. Интересантно је да
су се у овом (западном) делу Хаса налазила четири привилегована села још
из времена турског освајања тих крајева, са делимичним српским називима:
Николић, Костур, Вранић, Јелшан и Крума.
Уопштавајући ствари Хан је још у својим Albanesische Studien писао: „Dass
in dem Gebiete des weissen Drin die Serben, und zwar, wie es scheint, in bedeu-
tender Anzahl sitzen“, што се, свакако, делом односило и на пределе Хаса. Крим-
ски рат је, међутим, учинио своје и Хас је у следећим деценијама све више из
темеља мењао своју етно-конфесионалну, па и културолошку слику. Францу-
ски конзул у Скадру И. Екар (H. Hécquard), боравећи 1854. године, усред рата,
неко време у Призрену, био је сведок претње Миридита да у великим масама
крену на Ђаковицу како би узели у заштиту материјалне интересе тамо исе-
љених својих земљака Фанда.
Преко ових саопштења, међутим, наука је олако прелазила. Појава (при-
силне) мимикрије и билингвизам били су неизбежни пратиоци овог процеса
етничке и конфесионалне трансформације, а друштвено-амбијентални усло-
ви у којима се одвијао живот конвертита и нових исламских неофита, упркос
постојању и појаве двоверства – Срба крипто-православаца, ионако уску
основу етничке свести Срба слабили су до мере њеног ишчезавања, или сво-
ђења на „остатке остатака“. Почетком XX века познати италијански географ–
албанолог А. Балдаћи бележи да је у Хасу – од 5.000 становника, ипак нашао
200 лица „Greco-scismatici di nationalità Serba“ и 2.500 „musulmani Serbofoni“ –
од укупног становништва. Ако је веровати тачности Балдаћијевих података
(које је он преузео из службене документације аустроугарске окупационе
управе у Хасу за време Првог светског рата), онда су чак етнички Срби обеју
конфесија надмашивали Арбанасе обеју вероисповести!
У другој половини XIX века, настављајући се на ранију административну
(турско-арбанашку) територијалну организацију, Призренски мутесарифлик
(округ) састојао се од шест барјака: Суворечког, Острозубског, Полушког,
Малохочког, Опољског и Љубинског барјака („стега“), организације која је
обухватала и српска села, или бар делове српског становништва које је живело
на тим подручјима. Као руски конзул у Скадру, затим као вицеконзул у
Призрену, И. С. Јастребов студијски се бавио разним питањима из живота
Срба и у Призренској нахији, односно старом Призренском пашалуку (са
прекидима од краја 1860-их година), али и српско-арбанашким односима
током дужег историјског периода. Његови налази о томе, једним делом, били
су: да се Суворечки барјак налазио у Подгору, северно од њега био је Ост-
розубски, називали су се Подримом – Подримљем. Осим њих, Опољски барјак
налазио се на западним падинама Шар-планине („на склонь Горы“) и он је
обухватао и села Шарпланинске горе. Љубињски барјак обухватао је Средску
жупу, као и села у близини Призрена на подножју „склона Горы Шaръ“.
У погледу бројности, густине и распореда српских насеља, и српског пра-

вославног, хришћанског становништва, Призренска нахија је стајала боље од
Ђаковачке, али (далеко) слабије од Пећке нахије. Иако је Срба нестајало на
разне начине, њих је, ипак, у овој нахији било у већини ако се томе приброје
исламизовани српски сељаци. По М. С. Милојевићу, то је изгледало овако:
Хочки барјак се састојао од варошице Ораховац са 200 кућа православних
Срба, из Велике Хоче са 80 српских кућа и још три села: Брњаче са једном
српском кућом, Сламодража са 6 српских кућа и Ретимље са 18 српских кућа.
Полушки барјак од 25 села имао је само неколико села са српским ста-
новништвом; Братанин са 8 српских кућа и Бела Црква са 4 српске куће.
Малохочки барјак са 19 села имао је Србе у селима: Велика Круша са 30
српских кућа, Мала Круша са 18 српских кућа, Пиране са 18 српских кућа, Ат-
маџа са 8 српских кућа, Ран-дубрава са 8 српских кућа, Зојић са 10 српских
кућа, Медведце са 20, Горња Србица са 16, Доња Србица са 15, Снач са 30, Трпе-
тинце са 4, Велика Хоча са 100 и 6 кућа „потурица“, Зочиште са 45 српских кућа.
Острозубски барјак од 33 села имао је Србе у селима: Орлате са 5 српских
кућа, Доманек са 5. За овај барјак Милојевић је писао да су „сви без разлике
мухамеданци и већином говоре српски, а доста и шкипски“.
Сухогрлски барјак такође се састојао од 33 села, од којих је Срба било у
селима: Љубижди са 44 куће, Кориша са 36, Мушутиште са 45, Деловце са 30,
Поповљaње са 35, Двораке са 40, Мовљане (Маховљане) са 32, Речане са 12,
Целогражда са 97, Љутоглав са 14, Цапаце са 12, Гељанце са само 15, Обтеруша
са 25, Злочисте са 12, Сопима са 12, Лешане са 18, Трње са 5, Пчинадија са 4,
Велижа са 12, Студеничане са 19, Раштане са 6, Сува Река са 46. За Сухоречане,
где је био барјак среза, Милојевић каже да су говорили „искључно и најчистије
српски, по тек коју и спорадично...арнаутски“.
Опољски барјак од 21 села имао је православне Србе само у селу Кукли-
бегово, са 16 српских кућа (и 13 „потурица“).
Љубински барјак са 18 (?) села укупно је имао српско становништво у
селима: Локвица са 65 кућа, Небребоште са 6, Горње и Доње Љубиње са 120 (?),
Дрвенграда са 1, Живјане (Живљане) само 8, Плањане са 30 српских кућа.
Средска (Срецка) је имала 80 српских кућа, Драјчиће (у Сиринићкој жу-
пи) са 50 српских кућа, Мушниково са 60, Стајковце са само 15, Горње село са
75, Јажанце са само 60, Севце са само 120, Врбичане са 30, Ново Сељане са 20,
Дојнице са 30 српских кућа.
Сиринић је имао 11 села: Врбаштица са само 50 српских кућа, Штрпце са
само 120, Беревце са само 68, Готовуша са само 120, Драјковце 15, Брод 4, Вич
65, Доња Битиња са 40, Горња Битиња са 8, Шушиће са 30.
Горански барјак је имао 29 села, сва муслиманска, са српским говорним
језиком.
Независно од територијалних групација (по барјацима и жупама) Мило-
јевић је налазио Србе још у следећим селима Призренске казе: Станковци са 5
кућа, Крајићи са 8, Хтејичиће са 12, Рајичиће са 12, Дољништа са 20, Кармовик
са 15, Петковића само 12, Мрсор са 20, Браздјани са 30, Вршевци са 30, Радево
само 40, Батуси са само 50, Углиле само са 40, Доланица са 8, Пероче са само
15, Шина са 8 српских кућа.
У Призренској нахији било је 8.050 кућа. Број православних Срба, у
поређењу с Милеровим и Буеовим подацима, прогресивно је умањен, чак и у
односу на муслимане српског говора у вароши Призрену. Милојевић је овој
промени у односима у укупној српској популацији узрок налазио у убрзној
политици исламизације Срба сељака, полазећи од појаве „да су родитељи и
деца од 20 година највише хришћани, а деца до 20 година мухамеданци, па их
још и данас један исти кућни кров покрива и мухамеданца и православног“.
III
Колика је била стварна вредност саопштења из турског пописа 1864. године
о Призренском вилајету, и мутесарифлуку, за питање о којем расправљамо и
у чему је он могао бити нетачан или непотпун – могло се, у компаративном
суптилнијем проучавању, видети из једног другог, такође значајног сведочења
службеног карактера аустријске провенијенције. Реч је о обимном стручном
делу аустроугарског генералштабног мајора Петера (Петра) Кукуља, које је,
штампано у Бечу, као рукопис, 1871. године.36
У Кукуљевој књизи, у одељку Турска Србија–Стара Србија („Türkisch-
-Serbien–Stara Srbia“), статистичко стање и односи међу становништвом у
Призренском мутесарифлуку посматрана су према раздеобним категоријама
„националитета и религије“ („der Nationalität und Religion nach“).
I. Према националности–народности, било је:

Срба 318.000,
Албанаца (Арнаута) 161.000,
Османлија 002.000,
Влаха (Гога) 010.000,
Цигана и Черкеза 009.000,
што је чинило округло („rund“) 500.000 људи.
II. Према верској опредељености, било је:

православних (Гога и Срба) 250.000,
муслимана (Цигана, Черкеза, Османлија) 239.000,
католика (Арбанаса, Срба) 011.000,
у укупном броју, такође, од 500.000 људи.
36
Peter Kukulj, Major im K.K. Generalstabe, Das Fürsthntum Serbian und Türkisch-Serbien (Sta-
ra-Srbia, Alt-serbien). Eine militärisch-geographische Skizze (Im Manuskript gedruckt). Wien. Aus
der kaiserlich-königlichen Hof- und Staatsdruckerei, 1871, 148–149. Видети прилоге.
Као што се види из Кукуљевих података, службено припремљених за

потребе аустроугарског генералштаба, Срби (православни, исламизовани и
католици) чинили су преко 3/5 укупног становништва Косова и Метохије.
Арбанаса (муслимана и католика) било је близу 1/3 укупног збира становника.
Остале народности – Османлије, Цинцари (Власи, Гоге), Цигани и Черкези –
представљале су незнатан део у укупној етничкој композицији становништва,
једва 1/25.
Како се верско-конфесионална компонента уклапала у етничку (и нацио-
налну) основу, види се из шематског приказа и анализе наведених података:
Православни Муслимани Католици
Срби (православни,
муслимани, католици) 48,00% 14,20 % 1,40 %
63,60%
Арбанаси (муслимани,
католици) 31,40% 0,80%
32,20%
Остали (Гоге, Османлије,

Цигани, Черкези): 4,20%
Гоге 2,00% – –
Османлије – 0,40% –
Цигани и Черкези – 1,80% –
Укупно: 100,00% 50,00% 47,80% 2,20%
Најзад, међуоднос основних опредељења по религији и по главним народ-

ностима у мутесарифлуку изгледао је овако:
I. Однос свих хришћана (православних и

католика) 250.000 + 11.000 = 261.000, односно 52,20%
према свим муслиманима (без обзира
на језик и порекло) = 239.000, односно 47,80%;
II. етнички однос Срба (православних

240.000, исламизованих 71.000, католика
7.000) = 318.000, односно 66,39%
према Арбанасима (муслиманима 157.000,
католицима 4.000) = 161.000, односно 33,61%;
III. однос Срба хришћана (православних, католика) и исламизованих

према Арбанасима муслиманима и хришћанима (католици – „Лати-
ни“) био је у сразмери 318.000 : 161.000, односно 66,39% : 33,61%, не
рачунајући остале (Гоге, Османлије, Цигане, Черкезе).
Генерално, аустријски подаци, говорећи о главним агломерацијама Срба,
односно Арбанаса у Призренском мутесарифлуку, констатовали су арбанашку
већину у варошима и на правцу комуникације која је од Ђаковице, главног
арбанашког насеља у мутесарифлуку (односно Метохији и Косову), ишла на
Косово Поље, обухватајући неколико суседних долина са Дреницом и Црно-
љевом, док су Срби били јако заступљени у Пећи и Подримљу (Подрими), а
иначе су Арбанаси били прилично измешани са Србима („Sonst sind sie mit
den Serben ziemlich untermengt“). Међутим, на Косову Срби су имали превагу
над Арбанасима („Im Amselfelde wiegen sie vor“).37Тако се, због својих квалитета
и одговорног односа према правом стању ствари, овај до сада непознати
Кукуљев елаборат може корисно употребити и у научне сврхе. Српско-турски
ратови 1876–1878. године изазвали су велике промене у конфесионалној, по-
пулационој и етничкој структури у Метохији и на Косову, предратном При-
зренском мутесарифлуку. Те су промене осетили и Срби и Арбанаси, с обе
стране нове српско-турске државне границе. Читава подручја, са десетинама
сеоских насеља, променила су, потпуно или већим делом, своју предратну
етничку и демографску структуру. Због досељавања муслиманских Арбанаса
„мухаџира“ из нових крајева Србије после 1877/78. године – највероватније
око 30.000 лица,38 и исељавања (православних) Срба нарочито из Пећког и
Приштинског санџака – узимала се цифра од преко 60.000 лица до 1900. го-
дине, измениле су се знатно и народносне пропорције метохијско-косовских
Срба и Арбанаса на штету првих. Па ипак, „пред крај 19. века било је пра-
вославних Срба у Старој Србији, северно од Шар-планине најмање 260.000“,39
не рачунајући овде још увек приметан број метохијских и косовских муслимана
37
Хан наводи за 1860-те године већ знатно мањи број Срба у Призрену но што је то било,
на пример, 1830-их година. (Ј. Г. фон Хан, Путовање кроз поречину Дрина и Вардара, Београд,
1876, 213) Велико досељавање Срба Призренаца због великих зулума и личне и имовне не-
сигурности, нарочито после Кримског рата (само за неколико година око 500 лица), уочиле су
и саопштиле и енглеске путнице М. Макензи и А.П. Ирби (Путовање по словенским земљама
Турске у Европи, Београд, 1868, 354).
38
Ippen, Theodor, Novi Bazar und Kossovo, Wien, 1892, 19. (Ипен наводи да је двадесет хи-
љада арбанашких исељеника–мухаџира отишлo из ослобођених крајева Србије у рату с Турском
1877/78. године.)
39
Јовановић, Јован, Јужна Србија од краја XVIII века до ослобођења 1912, Београд, 1941,
49. Италијански албанолог Антонио Балдаћи, (L’ Albania, Roma, 1929, 274), наводио је званичне
пописне податке аустроугарске окупационе управе у северној Албанији и нашао да је у пределу
Хаса било не само муслимана са српским говорним језиком већ и у науци дотада неутврђен
број православних Срба. По њему, у HASS-u „La sua populazione i di 5 000 abitanti in tutto, di cui
200 greco-scismatici di nationalitá serba, 2 500 musulmani serbofoni...“
српског говорног језика. У ствари, то је био остатак, отприлике три четвртине

предратног српског становништва, чија се једна четвртина – преко 60.000 љу-
ди, иселила непосредно пред рат, у току рата и непосредно после рата. Обе ове
цифре, она о броју исељених и она о броју осталих Срба на Косову и у Мето-
хији, потврђивале су изнесене податке аустроугарског генералштабног офи-
цира о бројности Срба на територији Призренског мутесарифлука.
***
Када је реч о проучавању конфесионалних и етничких, посредно и демо-

графских прилика у Метохији 1830-их година, закључак би био следећи.
1. Постоје три конфесионалности: мухамеданска, православна и католич-
ка. Њихови припадници – верници били су Срби и Арбанаси, а сасвим су
малобројни Османлије, Цигани и, у извесној мери, Цинцари. Другог стано-
вништва тада у Метохији није било.
2. Ове конфесије нису биле засноване искључиво на етничкој припадности
појединим народима. Срби и Арбанаси припадали су једној од хришћанских
вероисповести, а такође у извесном броју и исламу. Међу Арбанасима у Мето-
хији највећи део је био исламске вероисповести. Католици су били само
Арбанаси. Православних је било само међу Србима, осим малобројних Цин-
цара. Исламу су припадали и малобројне Османлије и Цинцари.
3. Бројност православних Срба и католичких Арбанаса може се тачно
одредити, док се међу муслиманима тешко може утврдити колики је проценат
Арбанаса, а колики Срба.
4. Све три конфесионалности биле су заступљене у сва три округа: Пећком,
Ђаковачком и Призренском. У сваком од ова три округа, у целокупном ста-
новништву, већину су чинили муслимани, односно исламизовани Арбанаси и
исламизовани Срби, с тим што су, у подели на варошко и сеоско становништво,
муслимани били у већини у варошима Пећи и Ђаковици, а хришћани – у
Призрену. По селима, хришћани су носили превагу у Пећкој и Ђаковачкој на-
хији, а муслимани – у Призренској.
5. Међутим, по народносној (језичкој) основи, по националности, Срби
су представљали већину у варошима Пећи и Призрену, а Арбанаси – у Ђако-
вици, што је био случај и за укупно становништво по нахијама. Али по основу
народности становништва по селима, Срби су односили превагу у Пећкој и
Ђаковачкој (!) кази, док се за Призренску не може утврдити сасвим тачан
међуоднос сељака Срба према сељацима Арбанасима, иако су, изгледа, Срби
превладавали.
6. Милер, Буе, Хан и Јастребов – учени странци који су боравили у Ме-
тохији – говоре о исламизованим Србима, које домаћи писци називају (у то
време) „потури“. Нема података да су у исто ово време и албански католици
у Метохији прелазили у ислам. Једино Хан наводи неколико стотина крипто-

-католика – „Љармана“ – у Пећи и Ђаковици, са околином. Исламизација је,
међутим, утицала на измену осећања и свести о припадности народу чија се
вера напустила услед разних околности.
7. Процес исламизације међу Арбанасима није довео и до губљења језика
и народности. Народност је само била изједначена са вером код исламизованих
Арбанаса. Напротив, међу Србима „потуре“ су (за краће време по исламиза-
цији) напуштале српски језик и потпуно усвајале арбанашки, као језик већине
међу муслиманима. У првој фази исламизације Срби постоје као нека посебна
популациона категорија, сама за себе, одвојена од својих дотадашњих корели-
гионара, али још увек неадаптирана арбанашкој муслиманској средини и ве-
зана још увек емотивно за своје српско порекло, мада рационално раздвојена
од њега својом припадношћу новој вери. У другој фази, обично везаној за
генерацију синова или унука конвертита, долазило је до албанизације, коју је
запазио и Милер, а коју су нарочито истицали Ами Буе и Јастребов. Сви они,
као и Хан, наводе постојање муслимана српског језика, односно српског по-
рекла. Међутим, 1830-их година и, уопште, средином XIX века – као што је
познато и из других историјских извора и за друге суседне крајеве – постојала
је, у дужем периоду, извесна народносна одбојност између муслимана Арба-
наса и новоисламизованих Срба (што је убедљиво приказивао и Марко
Миљанов). То је нарочито било упадљиво код Горана, на Шар-планини, чак до
краја турске владавине 1912. године.
8. Верски прозелитизам владајуће државне религије – ислама – водио је
увећању његових присталица, што је, истовремено, значило осипање у хриш-
ћанској верској заједници. Како је у Метохији 1830-их година исламизација
обухватала, безмало, само Србе, то су српска народност и православна кон-
фесија биле те које су губиле своје припаднике, односно своје вернике. Због
верских прогона није био мали број Срба који су морали да напусте своје
домове и побегну у друге крајеве, најчешће у слободну Кнежевину Србију.
9. Из одређених друштвених, правних и моралних разлога исламизовани
Срби одрицали су се – насупрот овој појави међу Арбанасима – своје при-
падности старој вери и старој народносној заједници. Као муслимани усва-
јали су, обично, арбанашки језик, ношњу, неке обичаје, каткад и фисовску
организацију. Тиме су неминовно улазили у процес албанизације. У народном
сећању и предању, и у међусобној интерној комуникацији, ови исламизовани и
затим албанизовани Срби за своје савременике били су познати и под именом
„Арнауташи“. Ти „Арнауташи“, пак, чинили су касније знатан део припадника
ислама у Метохији, међутим, неизвесно у којем проценту према муслиманима
Арбанасима.
10. Исламизација и албанизација смањивале су број Срба, по вероиспове-
сти и по народности. Тиме се пак мењао бројчани однос – верски, језичко-говор-
ни, народносни („национални“), у коме су Срби – са незнатном србизацијом
православних Цинцара – стално били на губитку. Колико је однарођивање

Срба у првој фази примања ислама у 19. веку, а изгледа најжешће током 1820-их
и почетком 1830-их година, било уочљиво присутно – види се по саставу
градског становништва Пећи и Ђаковице, где су мухамеданци Словени, Срби,
чинили велики проценат, у Пећи чак убедљиву већину. Ова појава важила је,
свакако, и за села сва три округа, нарочито за Пећки, па и Ђаковачки округ
(нахију, казу). У Призренском округу управо у то време последњи Срби у
Шарпланинској гори напуштали су православље и прелазили у ислам.
11. Када је реч о променама народносног (националног) статуса без про-
мене вероисповести, Цинцари Призрена и Пећи били су типичан пример
спонтаног, ненасилног процеса асимилације и националне „хомогенизације“,
кроз истоветно припадништво конфесионалној већини друге народносне
средине (слично као што се вршило, додуше незнатно и споронастајуће, аси-
миловање неких Османлија са муслиманским Арбанасима, односно неког
броја Цигана муслимана са Османлијама и Арбанасима). Није познато да ли
је међу Циганима у Метохији, у ово време, било хришћана, католика или пра-
вославних.
12. Случај са тзв. Горанцима (Горанима), исламизованим Словенима,
Србима, од XVI–XVII века, био је велики изузетак од процеса албанизације, што
се тумачило и разлозима територијално шире компактности горанских села и
релативном бројношћу Горана у односу на своје суседе Арбанасе муслимане у
Опољу и иначе. (После Kримског рата 1853–1856. године Јастребов је налазио
да Горана има 11.404 душе „мужскаго пола“ и да сви говоре српски у својим
домовима, не знајући при тoмe албански језик.) То је још нарочито био случај
са селима Пећке нахије, где је српски језик још дуго био у употреби, у говору,
тамошњих Словена муслимана. Тако се и тумачио велики број муслимана
српског говора у Пећкој нахији код Милера, Буеа и Јастребова, као и код неких
домаћих писаца око средине XIX века. Остаци чувања те традиције, која се
ипак губила, делимично су се огледали у презименима новоисламизованих
који су, са новим муслиманским именима, још неко време чували словенско-
-српску основу, сa завршетком на -ић.
13. Док су процеси исламизације и албанизације Срба били јаки по се-
лима Метохије, у три главне вароши метохијске, после Једренског мира
1829. и Гилханског хатишерифа 1839. године исламизација се дешавала само
повремено и спорадично. У релативно мешаној народносној средини Пећи,
Ђаковице и Призрена свака етничка група, народност, задржавала је иначе
свој говорни језик: Османлије турски, Срби српски, Арбанаси арбанашки,
Цинцари цинцарски. Арбанашко-српски билингвизам осећао се дуго времена
и по мешаним селима, а само у Призрену била су у употреби сва четири
„чаршијска“ језика – турски, српски, албански и цинцарски.
Све наведене чињенице пратиле су стварност живота и односа: попула-
ционих, конфесионалних и етничких. Тиме се добијала слика једног стања које
је одговарало стварности. За познавање прошлости српког народа у Метохији

ти подаци, и слика која се добија о њима, посебно су значајни. Они су при-
казивали положај српског народа под турском влашћу 1830-их година и го-
ворили о његовој прошлости, таквој каква је она била у то време.
Сврха овог рада је да то и прикаже као важан детаљ шире националне
историје српског народа, али и његових односа са суседним Арбанасима.
Прилози
1. Петер Кукуљ, Das Fürstenthum Serbien..., насловна страна (стр. 24)

2. Кукуљ, П., Bevölkerung (Nationalität, Religion, Sprache, Chrakter), 148, део
текста I (стр. 25)
3. Исти, 149, део текста (стр. 26)
4. Исти, 150, део текста (стр. 26)
Академик Владимир Стоянчевич
ЭТНОИСТОРИЧЕСКИЕ И ДЕМОГРАФИЧЕСКИЕ ПРОЦЕССЫ НА

ЛИМИТРОФНОЙ ТЕРРИТОРИИ СЕРБИИ И АЛБАНИИ. СЕРБЫ И
АРБАНАСЫ В XIX И XX ВВ ДО 1912 Г
Резюме
Различия в религиозных взглядах сербов и арбанасов, живших на одной

территории в Метохии, формировали их взаимоотношения. В конце ХIХ и
начале ХХ века ( до момента освобождения Косово) число сербов, живущих
на территории Косово и Метохии, постоянно уменьшалось, хотя по сохра-
нившимся данным, на протяжении почти всего ХIХ века, население, говорящее
на сербском языке, представляло большую часть населения Метохии. С дру-
гой стороны, на плохие взаимоотношения влияла сильная миграция племени
малисори, которая оказывало давление на коренное сербское население, чья
численность неуклонно уменьшалась.
Ключевые слова: Сербия, Албания, Сербы, Арбанасы, XIX и XX век, демо-
графические процессы.
УДК 327(497.11:47)”18”

Москва, Россия

ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА
На протяжении первой половины XIX в. весь балканский регион являлся

сферой геополитических прерогатив России. Именно на Балканах сталкива-
лись политические и экономические интересы ведущих европейских держав.
Для российского МИД приоритетной оставалась задача укрепления своего
влияния в Сербии, занимавшей центральное место в европейских владени-
ях Османской империи. Выход к Адриатике, доминирующее положение в
регионе Черноморских проливов, влияние на православные народы других
балканских провинций – весь этот комплекс проблем напрямую зависел от
успешной реализации проекта по установлению и укреплению русско-серб-
ских политических связей.
Ключевае слова: Балканы, внешняя политика России, русско-сербские
политические и культурные связи.
На протяжении первой половины Х1Х в. весь балканский регион, вклю-

чая Константинополь и Проливы, являлся сферой непосредственных геопо-
литических интересов Российской империи. В течение этого периода, с конца
XVIII в. и до начала Крымской войны, внимание российского правительства
неизменно было обращено к событиям на Балканах. Стремление российс-
кого правительства закрепиться – если не территориально, то политически
– на Балканах и его борьба с Османской империей имели своим объектив-
ным следствием содействие складыванию в этом регионе национальных го-
сударств. Основной целью южного направления внешней политики России
было закрепление в бассейне Средиземного моря двояким путем: с одной
стороны, получив в результате войн или заключения соответствующих дого-
воров с Портой гарантию беспрепятственного прохода торговых и военных
судов через Проливы; во-вторых – установив преобладающее влияние среди
христианских народов Балканского полуострова.
Геополитическая составляющая русско-сербских связей определена их

многовековой историй. Русско-сербские связи, крепнувшие с течением вре-
мени, имели в своей основе антиосманскую направленность. При их успешном
развитии Россия получала в недрах Османской империи верных союзников в
лице православных славян, а Порта – политически нестабильный много-
миллионный контингент подданных-славян, ориентированных на помощь
державы-покровительницы. Ставка российского правительства на развитие
русско-югославянских связей имела конечной целью разрушение Османской
империи и образование на ее месте дружественных России государств. Од-
нако, выстраивая свою внешнеполитическую линию в отношении Турции,
российские власти постоянно должны были учитывать мнение своих европ-
ейских партнеров, которые не намерены были равнодушно взирать на рост
русского влияния в регионе. Вековая мечта о захвате Константинополя и
Проливов постоянно подвергалась корректировке российского правительства
и в результате активного европейского противодействия не была реализована
в рассматриваемый период. Но определенные шаги к ее осуществлению – то
более решительные, то робкие и политически взвешенные – предпринимались
российским руководством постоянно.
Очевидно, что на Балканах сталкивались интересы ведущих европейских
государств как в политическом, так и в экономическом отношении. Практи-
чески все европейские провинции Османской империи были „поделены“ ве-
ликими державами на сферы влияния, в которых они стремились установить
свое доминирующее положение. Турция – ее владения на Ближнем Востоке, в
Северной Африке и на Балканах – являлась объектом пристального внимания
европейских государств на протяжении всего ХIХ в. В первую очередь, следу-
ет отметить непреходящую заинтересованность Великобритании к пробле-
мам Балкан и Средиземноморья. Она сумела укрепиться на Мальте и Иони-
ческих островах, ее посланники в Константинополе оказывали значительное
влияние, а порой и открытое давление на турецкое правительство. Прежде
всего Англия стремилась сохранить в Турции status quo, что позволило бы
предотвратить какие-либо нежелательные для Великобритании изменения
как внутри самой империи , так и в отношениях великих держав по Восточ-
ному вопросу в целом. Австрию, в свою очередь, интересовали граничащие
с ней территории Черногории, Сербии и Боснии. Она вслед за Великобрита-
нией готова была поддерживать принцип сохранения Османской империи,
означавший для нее прежде всего сохранение подвластного Порте положения
славянских народов и недопущение расширения влияния России во владени-
ях султана. Кроме того, Австрия, также как и Англия успешно завоевывала
торговые рынки на Балканах – в регионе ее традиционных экономических
интересов. В свою очередь, Франция, хотя и не отказывалась от своих поли-
тических притязаний в Средиземноморье, не сразу смогла включиться в рав-
ноправную борьбу великих держав после поражения в наполеоновских вой-
Кудрявцева Елена Петровна: Место Сербии во внешней ... 215
нах. Ее участие в решении Восточного вопроса стало более заметным лишь

к концу 30-х гг. Что касается России, то ее политико-стратегическое преоб-
ладание в православных провинциях Турции и Проливах должно было, по
мнению российских правящих кругов, напрямую способствовать успеху ее
европейской политики, остававшейся, без сомнения, приоритетной для рос-
сийского правительства на протяжении исследуемого периода.
Внешнеполитическое ведомство России внимательнейшим образом сле-
дило за обстановкой на Балканах. Азиатский департамент российского МИД,
в ведении которого находился этот регион, получал подробные и регуляр-
ные отчеты обо всех важнейших событиях, происходивших там, настроениях
местного населения и их отношении к турецким властям. В каждом из ре-
гионов проживания южнославянского населения на территории Османской
империи имелись свои особенности и отличительные черты социально-эко-
номической жизни. Они проявлялись как в организации местной власти и ее
взаимоотношений с Портой, так и в степени развития политических связей
с Россией
Одним из наиболее развитых в социально-экономическом отношении
регионов Османской империи являлся Белградский пашалык, что в немалой
степени объяснялось его близостью к Австрии. Исторически сложивший-
ся тип отношений центральной власти с Сербией допускал существование
там некоторых органов местного самоуправления. Складывание автоном-
ного сербского государства к концу первой трети ХIХ в. явилось результа-
том глубинных перемен в экономической и социально-политической жизни
сербского общества. Немаловажную роль в этом процессе государственного
строительства сыграли внешние факторы, которые способствовали освобож-
дению славянского населения от векового османского ига. Прежде всего, речь
должна идти об активной поддержке национально-освободительной борьбы
сербского народа со стороны такой крупной внешнеполитической силы, ка-
ковой являлась Россия.
Образование независимых балканских государств отвечало интересам
российского правительства. Пользуясь большим влиянием среди православ-
ных Славян – подданных Османской империи – российские власти могли рас-
считывать на его сохранение при создании новых национальных государств
на Балканах. В то же время одна лишь возможность того, что часть вновь
образованных государств оказалась бы в ареале влияния Англии или Авс-
трии, останавливала российских политиков от решительных действий в этом
направлении. Кроме того, всегда оставалась вероятность прямого военного
противодействия западных держав слишком, по их мнению, решительным
шагам российского партнера.
Россия, занимавшая важное место в европейской системе международных
отношений, была связана с великими державами целым рядом как формаль-
ных союзов, так и нигде не зафиксированных, но реально существовавших
негласных договоренностей. Слабым звеном этой системы была Османская

империя, в которой в первой половине ХIХ в. произошло резкое усиление
центробежных тенденций. Заинтересованность всех без исключения евро-
пейских держав в решении проблемы Проливов и в судьбе турецкого „на-
следства“ заставляла российское правительство с большой осмотрительнос-
тью строить отношения с ее православными подданными и не допускать,
чтобы их стремление к независимости входило в противоречие с интересами
и выгодами внешней политики России. Свои практические шаги оно часто
объясняло „политической целесообразностью“, с которой следовало считать-
ся и европейским державам, если они были заинтересованы в сохранении ев-
ропейского „равновесия сил“, существенно зависимого от обстановки на Бал-
канах.
Сербы первыми среди балканских славян получили права автономии в
Османской империи, именно в Белграде в 1838 г. было открыто первое рос-
сийское консульство. Безусловно, Сербией отнюдь не огранивались полити-
ческие и культурные связи, которые были установлены как правительством,
так и общественными кругами России с народами Балканского региона. В
сфере российских интересов находились также Черногория, Болгария, Бос-
ния и Герцеговина. Однако контакты с этими регионами Османской империи
были крайне затруднительными, информация из них – разноречивой и не-
регулярной. Стоит отметить и то, что у российского правительства отсутс-
твовала сколько-нибудь разработанная концепция поведения в отношении
балканских народов, которая отводила бы им четко очерченную роль в реа-
лизации наиболее важных задач международной политики России.
Наибольшей устойчивостью и традиционностью отличались русско-
сербские связи. Помощь русской армии сербским повстанцам во время Пер-
вого сербского восстания базировалась на признании как правомерности
требований, предъявляемых Порте, так и тех органов местного самоуправле-
ния, которые уже существовали в Белградском пашалыке до прихода русских
войск. Сербия, а позже Сербское княжество, безусловно являлось главным
предметом внимания внешнеполитических ведомств как соседней Австрии,
так и России. Если первая стремилась захватить Сербию наряду с другими
балканскими областями, то российский МИД претендовал на укрепление и
расширение своего политического влияния в самом сердце балканских вла-
дений Турции. Согласимся с мнением современного югославского историка
Душана Берича, когда он называет сербский вопрос центральным в полити-
ческой жизни всей Юго-Восточной Европы1 Являясь наиболее развитой в
социально-экономическом отношении частью балканских владений Османс-
кой империи, имея хорошо развитые торговые связи с соседними областями
1
Бериħ Д. Српско питање и политика Аустроугарске и Русиjе. 1848–1878. Београд, 2000.
С.16.
и с Австрией, именно Сербия в дальнейшем стала центром притяжения всех

южнославянских народов региона. Пример ее успешной борьбы с централь-
ной османской властью и учреждения местных органов управления взамен
турецких воодушевлял соседние славянские народы на борьбу с турками. Со
временем вызревала идея создания единого южнославянского государства,
центром которого должно было стать Сербское княжество.
В ряде современных исследований бытует мнение о том, что годы после
Венского конгресса были „потеряны“ Россией для решения ее проблем с
Османской империей. Однако этот вывод оказывается не вполне правомерным,
если принять во внимание те задачи, которые были поставлены перед новым
российским посланником в Константинополе Г.А.Строгановым в 1816 г.
Прибыв в турецкую столицу, Строганов четко обозначил тот круг про-
блем, которые требовали неотложного рассмотрения. Они касались вы-
полнения статей Бухарестского мира по Сербии и Дунайским княжествам,
уточнения границ на Кавказе и в устье Дуная, обеспечения возможности
торгового судоходства через Проливы и принятия мер против пиратства и
работорговли в Черном море. По одному из важнейших вопросов – сербскому
– Строганов проявил особую активность, в том числе и несанкционированную
Петербургом. В результате руководитель российского МИД был вынужден
умерить пыл своего представителя, поскольку Порта могла легко усмотреть в
решительных требованиях Строганова желание разорвать дипломатические
отношения между Россией и Турцией. По мнению членов Дивана, российский
представитель именно с этой целью „бомбардировал“ (турецкое выражение
– Е.К.) Порту своими нотами.
Именно в это время Строганов разработал ряд проектов будущего уст-
ройства Сербской автономии.
Безусловно, создание проектов будущих славянских государств на Бал-
канах к тому времени являлось одним из традиционных направлений обще-
ственно-политической мысли в России. В первые годы ХIХ в. и особенно по-
сле начала освободительного восстания в Сербии в российском обществе
обсуждался вопрос о преобразовании государственного устройства Осман-
ской империи путем выделения из ее состава ряда балканских провинций.
Среди появлявшихся проектов следует упомянуть замысел создания союза
славянских народов, принадлежавший В. Ф. Малиновскому, проект „царства
славян“ В. Н. Каразина и славянской федерации В. Б. Броневского2. Некоторые
подобные проекты принадлежали не общественным, а государственным
деятелям России, например А.Чарторыйскому. Однако все эти планы имели
чисто гипотетический характер, поскольку помощь балканским славянам не
входила в приоритетные планы российской внешней политики на данном
этапе. К тому же среди самих славян не было выработано четкой программы
2
См. подробнее: Достян И.С. Русская общественная мысль и балканские народы. М. 1980.
действий и отсутствовали конкретные планы своего будущего государстве-

нного устройства. После завершения русско-турецкой войны 1828–1829 гг. и
заключения Адрианопольского мира, по которому ряд балканских народов
добился прав на автономное управление, подобные планы получили неко-
торую перспективу реального осуществления и могли учитываться россий-
скими политиками при разработке внешнеполитических программ.
Общепризнанным является тот факт, что Россия самым непосредственным
образом принимала участие в процессе восстановления государственности
балканских народов. При этом российские императоры громко заявляли о
своей приверженности принципам стабильности в Европе. Более того, следуя
в рамках принятых догм Священного союза, российский МИД сумел через
своих представителей на Балканах осуществить целый ряд поистине „рево-
люционных“ проектов. Российские военные и дипломатические деятели ста-
ли авторами нескольких балканских конституций, претворенных в жизнь
греками, сербами, молдаванами и валахами. Таковыми были „План временного
правления“, составленный Ф.Ф.Ушаковым для Республики Семи соединенных
островов, конституционные проекты Строганова и Рибопьера в Сербии,
Органические регламенты Киселева для Молдавии и Валахии. Таким образом,
в глазах Европы Россия воспринималась отнюдь не в качестве „жандарма“:
более того, российскому правительству постоянно приходилось объясняться
с европейскими союзниками, обосновывая свою поддержку балканских хри-
стиан требованиями человеколюбия и гуманности, особенно, когда речь шла
о репрессивных действиях Порты по отношению к ним. В.Я.Гросул, рассмат-
ривая балканскую политику России первой половины ХIХ в., приходит к вы-
воду, что „конституционная дипломатия была составной … частью общего
комплекса внешней политики страны“3. Добавим лишь, что конституционные
планы разрабатывались Российским МИД только для тех государств, которые,
сбросив османское иго, могли бы попасть в сферу влияния России и пред-
ставляли для нее определенный интерес в геополитическом и геостратегическом
отношениях. Иными словами, Россия выступала в поддержку балканских
конституций и даже принимала участие в их разработке только тогда, когда
это могло привести к укреплению ее политического влияния в регионе. По-
зиция же России по отношению к процессам, происходившим в Европе, была
отнюдь не столь либеральной.
Безусловно, в обретении Сербией автономных прав роль России велика и
ее значение не подлежит сомнению. Отметим, что в основу принятых Портой
хатт-и шерифов легли документы, подготовленные российскими дипломатами.
Еще в бытность посланниками в Константинополе Г. А. Строганов и А. И. Ри-
бопьер разработали проекты автономного устройства Сербии, реализации
3
Гросул В.Я. Российский конституционализм за пределами России//Отечественная исто-
рия. 1996. №2 С. 178.
которых добивались сербские депутации к Порте. То, что их утверждение

стало победой русского „покровительства“, не скрывали сами сербские ли-
деры, открыто благодарившие российского императора за оказанные благо-
деяния4. Выговаривая в целом ряде международно-правовых документов, за-
ключенных с Турцией, привилегии для Сербии, российские власти в то же
время никогда не переступали определенных границ и не ставили под сом-
нение право Порты распоряжаться судьбами ее подданных. Другое дело, что
с расширением свобод для христианских народов Балкан объективно укреп-
лялось и положение России в этом регионе – это всегда рассматривалось как
угроза для османского правительства и европейских кабинетов, не желавших
допустить укрепления России в одном из важнейших регионов переплетения
межгосударственных интересов. Являясь после 1815 г. одним из самых ре-
шительных противников либерального движения в Европе, Россия никогда
открыто не выступала в пользу „бунтовщиков“, но обращалась к османскому
правительству, либо требуя исполнения заключенных ранее договоров, либо
призывая прекратить антигуманные выступления турецких войск против
православных христиан.
Заинтересованность России в занятии доминирующего положения на
Балканах объяснялась, прежде всего, желанием обеспечить свободное мо-
реплавание своему торговому флоту через Босфор и Дарданеллы. Владение
Проливами давало Османской империи возможность манипулировать сим-
патиями великих держав в зависимости от устанавливаемого ею режима пла-
вания в них иностранных судов. Совершенно очевидно, что Россия в силу
своего географического положения являлась наиболее зависимой от возмож-
ности свободного плавания через Проливы державой, как и наиболее заин-
тересованной в установлении их благоприятного режима для торгового судо-
ходства своей страны. Возможность свободного выхода в Средиземное море
представлялась важной не только для развития русской торговли, но и для
обеспечения обороны южных берегов Новороссии. К тому же политическое
присутствие в Cредиземноморье поднимало престиж России и предоставля-
ло ей возможность стать участницей важнейших событий, развернувшихся
в этом регионе между заинтересованными „морскими“ державами – Англи-
ей и Францией. В конце XVIII в. Россия была их равноправным партнером
в решении ряда международных проблем благодаря своему политическому
присутствию на Адриатическом побережье и Ионических островах.
Все эти обстоятельства предопределили ту важную роль, которую играло
балканское направление внешней политики России в конце XVIII– первой по-
ловине XIX вв. Согласимся с утверждением И.С.Достян о том, что Восточный
4
Архив внешней политики России МИД РФ. Ф.Главный Архив V-А2. Д.214. Л.18 об. Ми-
лош Обренович К.В.Нессельроде. 2 декабря 1833 г.; Архив Сербии. Ф.Княжеская канцелярия.
XXXV-604.
вопрос становится в это время „одним из главных в европейской политике“5.

Это направление возникло и получило свое развитие благодаря тем полити-
ко-стратегическим задачам, которые стояли перед Российским государством
в этот период. Россия, связанная с Балканским регионом через прилегающие
к ней Бессарабию, Молдавию и Валахию, имела намерение упрочить свое
влияние среди православных подданных Порты и усилить политическое
присутствие в Османской империи. Безусловно, политика российского пра-
вительства в Балканском регионе не могла быть неизменной на протяжении
полувека. Она прошла ряд этапов, отличных друг от друга целями, задачами
и методами их решения.
Все этапы внешней политики России на Балканах характеризовались
конкретными задачами, выдвигавшимися в тот или иной период на первый
план. Первый этап был связан с эпохой наполеоновских войн и завершился
Венским конгрессом 1815 г. Для Сербии это были годы Первого и Второго
сербских восстаний. Следующий этап продолжался вплоть до 1821 г. и зна-
менует собой стабилизацию русско-турецких отношений, постепенность и
последовательность деятельности русской дипломатии в отстаивании предо-
ставленных Турцией прав и свобод для Сербии и Дунайских княжеств.
Восточный кризис 1821–1829 гг. составляет отдельный и очень важный
этап Восточной политики России. Русско-турецкая война 1828–1829 гг. и
Адрианопольский мир утвердили влияние России в регионе, документально
подтвердив автономию Сербии, а с 1830 г. – независимость Греции.
С 1829 по 1833 гг. положение России на Балканах укреплялось. Этот этап
завершился заключением Ункяр-Искелессийского договора, знаменовавшего
наивысшую точку российского влияния в Османской империи. Последний
этап включает в себя все 40-е гг. вплоть до начала Крымской войны. Он ха-
рактеризуется постепенной сдачей Россией всех завоеванных ранее позиций
на Балканах и в Турции: это и конфликт с новой сербской администрацией, и
укрепление влияния Англии в Греции, а Франции – в Дунайских княжествах,
и общее ослабление политического престижа России в Османской империи,
приведшее к конфликту относительно Святых мест в Палестине.
На протяжении исследуемого периода внимание российского МИДа на
Балканах попеременно было обращено к Адриатическому побережью и Ио-
ническим островам, Черногории, Сербии, Греции и, конечно, Черноморским
проливам. Следует признать, что Россия оказывала свое покровительство
балканским христианам отнюдь не в одинаковой степени. Эта поддержка за-
висела прежде всего от собственных внешнеполитических задач российского
МИД в тот или иной конкретный период. В то же время внешнеполитическая
активность России на Балканах менялась и в зависимости от складывавшей-
5
Международные отношения на Балканах, 1815–1830 гг. М.1983. С.67.
ся международной обстановки, расстановки европейских сил. Одновременно

одним из факторов активизации внешней политики России на Балканах был
фактор внутриполитического развития российского общества и государства,
требовавших определенных внешнеполитических шагов. Нельзя также сбра-
сывать со счетов и то, что со временем все большее значение имело влияние
общественного мнения, наиболее весомого в ситуациях, связанных с пробле-
мами славянского единства.
Говоря о внешней политике России на Балканах в целом, следует, прежде
всего, иметь в виду то, ради чего в основном осуществлялся этот внешне-
политический курс российского МИД, а именно: ради преобладающего влия-
ния в Черноморских проливах и возможности установления здесь благопри-
ятного режима плавания российских торговых, и возможно военных, судов.
Хотя выдвигавшиеся планы по превращению турецкой столицы в „вольный
город“ не получили поддержки правительства в 1829 г., все же режим Про-
ливов, считали в МИД, должен был обеспечить русскому флоту преимущества,
вытекавшие из статуса России как причерноморской державы. Благоприятное
решение вопроса о Проливах могло обеспечить как экономическое развитие
юга России, так и политико-стратегическое преимущество в Черном и Сре-
диземном морях. Если для Англии и Франции Проливы являлись объектом
пристального внимания для достижения доминирующего политического вли-
яния на всем Ближнем Востоке и реализации экспансионистских устремлений
в регионе, то для России присутствие в Проливах являлось жизненной необ-
ходимостью, прежде всего, для обеспечения обороны южных границ госу-
дарства. Геополитические и геостратегические интересы России в данном
случае были крепко связаны друг с другом и постоянно находились в поле
зрения российского руководства. На протяжении первой половины ХIХ в.
России не раз удавалось занять ключевые позиции в решении вопроса о
Проливах – весь период с конца XVIII в. до войны с Турцией в 1806 г., а также
30-е гг. после заключения Ункяр-Искелессийского договора были временем
наиболее успешной реализации внешнеполитических планов России в этом
регионе.
На протяжении всего периода с начала Х1Х в. до Крымской войны проб-
лема Проливов не теряла своего значения для внешней политики России в
целом и ее юго-западного направления, в частности. В полной мере российское
правительство смогло вернуться к этой проблеме только в 1833 г. в связи с
началом турецко-египетского кризиса. По просьбе Порты русские военные
суда с сухопутным десантом на борту прибыли к берегам Босфора с целью
оказать военное содействие султану в его борьбе с мятежным пашой Египта.
До военного столкновения русских войск с египетской армией дело не дошло,
однако Россия в полной мере смогла воспользоваться плодами своей полити-
ческой предприимчивости и дальновидности. Босфорский поход завершился
подписанием Ункяр-Искелессийского договора 1833 г., по которому русский

флот получал доступ в Проливы в случае войны Турцией с какой-либо держа-
вой. Условия договора представлялись Петербургу настолько выгодными,
что Нессельроде позволил себе объявить Восточный вопрос закрытым6. Годы,
последовавшие за подписанием договора русская дипломатия посвятила
отстаиванию оговоренных в нем прав перед западными державами, лишенных
очевидных преимуществ России. Несмотря на то, что российская дипломатия
сумела после длительного перерыва вернуть Россию в число „морских дер-
жав“, а русский военный флот – в Проливы, эти усилия вскоре были унич-
тожены слаженными действиями европейских кабинетов, заинтересованных
как можно быстрее восстановить status quo в регионе.
Несколько раз на протяжении достаточно короткого отрезка времени в
полстолетия Балканы становились объектом пристального внимания вели-
ких держав. Для русской политики важность балканского направления лишь
возрастала с течением времени. Балканские владения Турции не раз станови-
лись предметом торга между европейскими союзниками. Этот вопрос рассма-
тривался в 1807 г. при встрече Александра I с Наполеоном, в Мюнхенгреце в
1833 г. и в 1844 г. во время визита Николая I в Лондон. Предложения о разделе
Турции зачастую использовались западными державами в качестве своего
рода „приманки“ для правящих кругов России, которая взамен должна была
поступиться своими интересами в Европе. Обсуждение балканского вопроса
между главами европейских внешнеполитических ведомств, как правило, не
двигалось дальше теоретических построений, а в практической деятельности
российские политики предпочитали руководствоваться доктриной, разрабо-
танной в недрах российского МИД, и предусматривавшей сохранение Осман-
ской империи в качестве „слабого соседа“. Боязнь усиления России на Бал-
канах, в свою очередь, объясняла приверженность западных держав принципу
status quo в Турции. Известны слова английского министра иностранных дел
Р.Каслри: „Сколь бы варварской ни была Турция, она в системе Европы сос-
тавляет необходимое зло“7. По мнению европейских политиков, существование
слабой Османской империи являлось тем необходимым звеном в общеевро-
пейских международных отношениях, которое поддерживало существовавший
баланс сил заинтересованных держав.
Петербургский кабинет никогда не преследовал освободительных задач
на Балканах. Однако ему приходилось считаться с теми надеждами, которые
питали народы, населявшие европейскую часть Турции, на содействие север-
ной „покровительницы“ в их освободительной борьбе. Уже немало сказано
о противоречии субъективного и объективного факторов в этом вопросе.
Согласимся с тем, что объективно Россия выступала в качестве ускорителя
тех революционных процессов, которые вызревали внутри православного
6
Международные отношения на Балканах. 1830–1856 гг. М. 1990. С.32.
7
Международные отношения на Балканах. 1815–1830 гг. С.30.
мира Балкан, к тому же намного более развитого в социально-экономическом

отношении, чем собственно турецкая часть империи. Россия не могла остаться
в стороне от происходившего еще и потому, что целый ряд событий на Балканах
был вызван внешнеполитическими шагами российского правительства. Из-
вестно, что национально-освободительные движения в южнославянских
землях всякий раз получало новый виток развития после русско-турецких
войн. Соображаясь со своими геополитическими интересами, Россия на всем
протяжении данного периода всегда старалась учесть интересы балканских
народов, неизменно включая условия об их политическим статусе в статьи
русско-турецких договоров. В мирный период отношений с Османской им-
перией вопрос о судьбах Дунайских княжеств, Сербии, Черногории и Греции
постоянно входил в перечень проблем, которые требовали, по мнению рос-
сийской дипломатии, незамедлительного решения турецких властей.
Развивая свои связи с христианскими подданными Порты, российский
МИД принимал во внимание, в первую очередь, „политическую целесообраз-
ность“ поддержки тех или иных национально-освободительных движений
православных народов Балкан. Так, в начале Х1Х в. наибольшую помощь
России получала Черногория, Бока Которская и Ионические острова, что
напрямую было связано с планами России укрепиться в районе Средизем-
номорья. После начала Первого сербского восстания „центр тяжести“ поли-
тических приоритетов России переместился в Сербию, и с этих пор все про-
исходившее в этой турецкой провинции привлекало пристальное внимание
российского правительства, временами ослабляемое внешними обстоятель-
ствами. Принцип „политической целесообразности“ определял те направления
внешнеполитических усилий, которые предпринимались российскими вла-
стями по отношению к тому или иному событию или объекту. Исходя из
этого принципа, сербы и греки пользовались приоритетной поддержкой
российского МИД, в то время как болгары и боснийцы могли рассчитывать
только на свои силы.
Начиная со второй половины XVIII в., когда балканское направление вне-
шней политики России только начало формироваться, во внешнеполитическом
ведомстве был впервые сформулирован тезис о том, что Россия не имеет
территориальных претензий на Балканах.8 Это положение было многократно
повторено в дальнейшем российской дипломатией, являясь определенной
константой российской политики. Об этом же заявлял Александр 1 при во-
сшествии на престол, но с наибольшей убедительностью данный тезис был
развит в 1829 г. Выработанная концепция была призвана обезоружить евро-
пейские кабинеты, которые, в свою очередь усматривали в ней зловещую
угрозу стабильности на Востоке: посредством расширения своего полити-
ческого присутствия на Балканах Россия тем самым получала возможность
8
Cм: Очерки истории российского Министерства иностранных дел. Т.1.М.2002.
оказывать влияние на османское правительство.9 Однако выработанная

концепция, по мнению некоторых исследователей, не помогла России удер-
жать свое влияние на Балканах, а в 40-х гг. стало окончательно ясно, что вы-
годы от сохранения „слабого соседа“ извлекли другие европейские державы
и, прежде всего, Великобритания.10
Выстраивая своеобразную „ось“ внешнеполитических приоритетов на
Балканах через Дунайские княжества, Сербию и Грецию, Россия ясно очертила
направление своих интересов в регионе. Не подлежит сомнению ее стремле-
ние выйти к морю, будь то Адриатика и Ионические острова, или Константи-
нополь и Босфор. Не имея возможности реализовать именно эту программу
вследствие жесткой конкуренции в регионе, российское правительство сде-
лало ставку на усиление своего присутствия в Княжествах и Сербии. То, что
эти области обладали значительной степенью самостоятельности, которая
была в свое время достигнута с помощью России, значительно усиливало ее
позиции на Балканах в целом.
Национально-освободительные движения балканских народов поста-
вили перед европейскими державами вопрос, ответив на который они дол-
жны были занять определенное место в системе международной жизни. Этот
вопрос заключается в отношении европейских правительств к процессам,
развернувшимся на Балканах. Согласимся с тем, что Россия в силу своей
давней заинтересованности в данном регионе, не могла избрать пути, отлич-
ного от того, который способствовал бы распаду Османской империи и
образованию на ее месте пророссийски настроенных славянских государств.11
Даже международно-правовые препоны в виде предложенного самой Россией
Священного союза не могли изменить курса внешнеполитической ориентации
государства. Таким образом, именно консервативная, крепостническая Рос-
сия, а не развитые европейские буржуазные страны способствовала осво-
бождению славянских народов и воссозданию национальных государств на
Балканах. Это достигалось как путем дипломатической поддержки, так пря-
мого и военного противостояния с Османской империей. Еще раз отметим,
что ни то, ни другое не предпринималось российским правительством во имя
свободы славян. Геополитические интересы Российской империи совпали со
стремлением балканских народов к освобождению и на определенном исто-
рическом отрезке времени были усилены достаточной степенью развития
социально-политической жизни славянского общества, готового выступить
за свое освобождение. Это совпадение интересов определило вектор развития
политической жизни балканских народов. Безусловно, при этом не следует
9
Достян И.С. Указ. соч. С.9.
10
Международные отношения на Балканах, 1830–1856 гг. С.257.
11
Виноградов В.Н. Великобритания и Балканы: от Венского конгресса до Крымской вой-
ны. М.1985. С.4.
сбрасывать со счетов историческую традицию русско-славянских и русско-

греческих отношений, а также конфессионального единства и влияния на
правящие круги широких слоев российского общества, особенно весомого
именно в „славянском“ вопросе.
Учитывая все вышесказанное, следует отметить, что постоянно разра-
батывая балканское направление своей внешней политики и имея все пред-
посылки для успешной реализации планов, российское правительство не
извлекло из сложившейся ситуации максимальных выгод. Осторожность
балканской политики проявлялась в том, что сделав один решительный шаг,
оно остерегалось сделать следующий, казалось бы логически вытекающий из
предыдущего. Отсюда – незавершенность большинства внешнеполитических
и дипломатических акций российского правительства, чем не преминули
воспользоваться другие заинтересованные державы, и как результат – утрата
доминирующего положения на Балканах к середине Х1Х в., потеря былого
авторитета в ряде балканских провинций, таких как Сербия и Греция. Од-
нако, это не означает, что Россия была готова покинуть Балканский регион,
даже проиграв Крымскую войну. Ее результаты заставили российское пра-
вительство пересмотреть тактику взаимоотношений с балканскими народами
и наметить новые приоритетные направления своей внешней политики на
Балканах.
Добавим. кстати, что балканская проблема, оставаясь в центре внимания
европейского сообщества и в настоящее время, далека от своего разрешения,
а позиция современной России как и раньше не лишена определенной двойс-
твенности и нерешительности. Противоборство международных политичес-
ких сил на Балканах продолжается и для того, чтобы избежать непоправимых
ошибок, следует еще раз обратиться к историческому опыту прошлого.

ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА
Резюме
На протяжении первой половины Х1Х в. весь балканский регион, вклю-

чая Константинополь и Проливы, являлся сферой непосредственных геопо-
литических интересов Российской империи. В течение этого периода, с конца
XVIII в. и до начала Крымской войны, внимание российского правительства

неизменно было обращено к событиям на Балканах.
Именно на Балканах сталкивались интересы ведущих европейских госу-
дарств как в политическом, так и в экономическом отношении. Практически
все европейские провинции Османской империи были „поделены“ велики-
ми державами на сферы влияния, в которых они стремились установить свое
главенствующее положение.
Заинтересованность России в занятии доминирующей роли на Балканах
объяснялась, прежде всего, желанием обеспечить свободное мореплавание
своему торговому флоту через Босфор и Дарданеллы. Владение Проливами
давало Османской империи возможность манипулировать симпатиями ве-
ликих держав в зависимости от устанавливаемого ею режима плавания в них
иностранных судов. Совершенно очевидно, что Россия в силу своего геогра-
фического положения являлась наиболее зависимой от возможности свобод-
ного плавания через Проливы державой, как и наиболее заинтересованной
в установлении их благоприятного режима для торгового судоходства своей
страны. Возможность свободного выхода в Средиземное море представля-
лась важной не только для развития русской торговли, но и для обеспечения
обороны южных берегов Новороссии.
Наибольшей устойчивостью и традиционностью отличались русско-
сербские связи. Помощь русской армии сербским повстанцам во время Пер-
вого сербского восстания базировалась на признании как правомерности
требований, предъявляемых Порте, так и тех органов местного самоуправле-
ния, которые уже существовали в Белградском пашалыке до прихода русских
войск. Сербия, а позже Сербское княжество, безусловно являлось главным
предметом внимания внешнеполитических ведомств как соседней Австрии,
так и России. Если первая стремилась захватить Сербию наряду с другими
балканскими областями, то российский МИД претендовал на укрепление и
расширение своего политического влияния в самом сердце балканских вла-
дений Турции.
Сербы первыми среди балканских славян получили права автономии в
Османской империи, именно в Белграде в 1838 г. было открыто первое рос-
сийское консульство. Безусловно, Сербией отнюдь не огранивались полити-
ческие и культурные связи, которые были установлены как правительством,
так и общественными кругами России с народами Балканского региона. В
сфере российских интересов находились также Черногория, Болгария, Бос-
ния и Герцеговина. Однако контакты с этими регионами Османской империи
были крайне затруднительными, информация из них – разноречивой и не-
регулярной. Стоит отметить и то, что у российского правительства отсутс-
твовала сколько-нибудь разработанная концепция поведения в отношении
балканских народов, которая отводила бы им четко очерченную роль в реа-
лизации наиболее важных задач международной политики России.
Геополитические интересы Российской империи совпали со стремлением

сербского народа к освобождению и на определенном историческом отрезке
времени были усилены достаточной степенью развития социально-полити-
ческой жизни сербского общества, готового выступить за свое освобождение.
Это совпадение интересов определило вектор развития политической жизни
Сербии. Безусловно, при этом не следует сбрасывать со счетов историческую
традицию русско-сербских отношений, а также конфессионального единства
и влияния на правящие круги широких слоев российского общества, особен-
но весомого именно в „славянском“ вопросе.
Ключевае слова: Балканы, внешняя политика России, русско-сербские
политические и культурные связи.
УДК 323(497.115)”1866/1869”
341.81 Тимајев Ј. М.

ВИЦЕКОНСУЛА В ПРИЗРЕНЕ Е. М. ТИМАЕВА 18661869
Донесения первого русского вице-консула в Призрене Е. Тимаева сооб-

щают о постоянной анархии в крае, от которой, прежде всего, страдало пра-
вославное сербское население. Кроме прямого насилия мусульман (албанс-
ких разбойников и турецких властей) и прозелитизма католиков, сербам края
препятствовала и их собственная разобщенность, с чем пытался бороться
русский представитель в крае, став для сербского населения единственным
защитником и единственной надеждой.
Ключевые слова: Тимаев, вице-консул, сербы, албанцы, Косово, Призрен,
православные, власти.
Донесения Е. М. Тимаева из Призрена до сих пор малоизвестны, несмот-

ря на то, что он был первым русским дипломатом в столь важном регионе, как
Косово и Метохия. Частично некоторые донесения использовал известный
славист А. М. Селищев в своей работе „Славянское население в Албании“1.
До сих пор нет целостного анализа донесений Тимаева за 3,5 года, когда рус-
ская дипломатия только знакомилась с положением тогдашнего Призренско-
го санджака.
Россия решила открыть своё представительство в Призрене в 1864 г. Це-
лью его создания было стремление разгрузить консульство в Скадаре и уси-
лить внимание к событиям в Косово и Метохии, но практическое выполнение
этого решения было реализовано в 1866 г. Первым русским дипломатом в крае
в ранге вице-консула был назначен титулярный советник Евгений Матвеевич
Тимаев, до того 4 года проработавший в Битоли секретарем консульства.
1
Селищев А.М. Славянское население в Албании. – София, 1931.
Тимаев получил две инструкции, одну от Азиатского департамента МИД,

вторую – от российского посла в Стамбуле графа Н. П. Игнатьева. В первой,
утверждённой императором Александром II 21 мая 1866 г., вице-консулу пред-
писывалось обратить особое внимание на положение православных и наста-
ивать перед местными турецкими чиновниками на их защите от произвола
со стороны властей и „мусульманских арнаутов“. Признавая, что турки будут
оказывать препятствия в выполнении требований вице-консула, Тимаеву
вместе с тем предписывалось избегать обострения отношений с губернато-
ром и чиновниками. Кроме этого, Тимаев должен был особо препятствовать
усилению австрийской и, в целом, католической пропаганды в среде сербов,
учитывая, что „национальность самих жителей и духовная связь их с Россией
облегчает для вас противодействие западной пропаганде“.2 Дополнительные
указание Тимаеву должен был дать Н. П. Игнатьев.
Один из самых выдающихся дипломатов России, прекрасно знавший
Балканы, Н. П. Игнатьев особо обращал внимание Тимаева на албанские
племена вверяемого ему края, признавая, что русские дипломаты ещё очень
мало знают об их жизни и настроениях. Дальновидный Игнатьев писал Тима-
еву: „пребывание ваше в Битоли, ознакомившее вас с значением албанского
племени в будущих событиях Балканского полуострова, приготовило вас к
предоставляемой вам ныне деятельности“3. Относительно сербов Игнатьев
указывал вице-консулу, что Призренский санджак является частью Старой
Сербии, с которой связаны все исторические воспоминания сербского наро-
да, оттесненного на север албанскими племенами, и сербы считают, что рано
или поздно край обязательно станет частью Сербии. „Сочувствуя развитию
сербского народа“, – писал Игнатьев, – „мы не можем противиться подобным
стремлениям“ и вице-консулу по возможности нужно тайно оказывать со-
действие сербским агентам.
Н. П. Игнатьев особо обратил внимание Е. М. Тимаева на тот факт, что
вблизи Призрена находится древняя Дечанская лавра, одна из главнейших
святынь сербов, находящаяся в данный момент в упадке из-за „самоволия ок-
рестных албанских племен и других причин“. Дечанскую обитель вице-кон-
сул должен был поддерживать и помогать ей, защищая от попыток католиков
взять её под своё покровительство. Тимаеву предписывалось наладить дру-
жественные отношения с митрополитом Рашко-Призренским. В дополнении
к инструкции МИДа, Игнатьев, со своей стороны также предписывал забо-
титься о сохранении как можно более хороших отношений с местным пашой
и его подчинёнными, ибо „лишь при таких условиях деятельность ваша мо-
жет быть существенно полезной для наших единоверцев“.4 Игнатьев надеял-
2
АВПРИ. Ф. ГА IV–2. Оп. 119. 1866–1869 гг. Д.6. Л.11.
3
Там же. Л.4.
4
Там же. Л.7об.
Максим Анисимов: Косово и Метохия в донесениях ... 231
ся, что опыт прежней работы Тимаева и преимущественно наблюдательный

характер его миссии позволит ему избежать осложнений с местными влас-
тями, в виду того, что учреждение русского представительства в Призрене
„весьма неприятно для турецкого правительства“.5
12 августа 1866 г. Е. М. Тимаев, отправившись из Стамбула, проездом че-
рез Скадар прибыл в Призрен, восторженно встреченный сербским населе-
нием. Тимаев писал, что православные знали о его прибытии и уже несколь-
ко дней толпами ходили за город его встречать, и сам тёплый прием сербов
очень растрогал вице-консула.
Уже на пути из Скадара Тимаев увидел, что в тех местах „авторитет турец-
ких властей совершенно не существует, и что тут господствует другая власть“.6
Этой другой властью были албанские старшины или же просто главари мест-
ных банд. С одним из таких бывших разбойников, теперь поддерживавшим в
своей округе собственный порядок, Тимаев общался по дороге, выясняя, по-
чему албанцы не занимаются земледелием, учитывая, что окрестные поля бы-
ли богато засеяны кукурузой и хлебами. Из разговора Тимаев вынес вывод,
что албанские племена малисоров, разбойничая, тем самым мстят туркам за
гибель государства Скандербега. Они не платили туркам налогов, не давали
рекрутов, жили замкнуто и турки просто боялись появляться на их землях.
Поездка из Скадара в Призрен позволила Тимаеву доносить Игнатьеву, что
„в окрестностях Дьякова (Джаковицы – М. А.) и Призрена господствует пол-
ная анархия“.7 Христианское население в ужасе бежит из Печа, где сербов со-
вершенно безнаказанно притесняют мусульмане. Местные власти ничего не
могут с этим сделать, так как печский мудир (начальник округа – нахии) фак-
тически осажден албанцами в своем доме. Более того, у Дьяково собрались
более 1 100 албанцев и угрожают напасть на город, несмотря на то, что в нём
был расположен полк регулярной турецкой армии. Даже в Призрене ночью
разбойники постоянно грабили дома православных, и, более того, вокруг го-
рода собрались около 400–700 албанцев из с. Острозуб. Поводом для осады
стало то, что один из жандармов застрелил их односельчанина. Попутно ост-
розубцы требовали от губернатора снижения податей и увольнения некото-
рых чиновников, и губернатор, спешно поставивший под ружьё всего лишь
160 солдат и 300 волонтёров-башибузуков, вынужден был удовлетворить их
требования, наглядно продемонстрировав свою беспомощность.
Однако по сравнению с дальнейшими событиями всё изложенное было
всего лишь обыденной жизнью края. 14 октября Е. М. Тимаев в шифрованном
донесении сообщил о начале крупномасштабных столкновений албанцев-му-
сульман и албанцев-католиков. Их поводом было то, что одна мусульманка
5
Там же. Л.8.
6
Там же. Л.24 об.
7
Там же. Л.21.
перешла в католичество и бежала в католические села племени фанди. Му-

сульманские племена, давно ненавидящие фанди, обвинили их в похищении
девушки и напали на их села.
Племя фанди в количестве примерно 4 000 человек переселилось в Ме-
тохию, в окрестности Дьяково, примерно за 20 лет до описываемых событий.
Поскольку своих земель у них не было, фанди арендовали земли у албанцев-
мусульман, и населяли там около 30 сёл. Их ненавидели остальные мусульма-
не как пришлых и иноверцев, кроме того, фанди, в отличие от православных,
всегда дружно давали отпор мусульманам и отвечали смертью за смерть. При
этом никаких отношений с православными сербами фанди не поддержива-
ли. Сербы, формально не участвовавшие в конфликте, обратились к Тимае-
ву с сообщением о том, что мусульмане предложили им действовать сообща
по изгнанию фанди обратно в Северную Албанию, и просили разрешить им
присоединиться к мусульманам. Тимаев согласился на это, так как Старая
Сербия должна быть без латинян, и посоветовал сербам добиться от мусуль-
ман обещания жить с ними мирно. Впоследствии это было расценено началь-
ником Азиатского департамента П. Н. Стремоуховым как серьёзная ошибка
вице-консула, поскольку такой совет „может повести к религиозному междо-
усобию. Ваша обязанность состоит в тайном противодействии проискам за-
падной пропаганды, отнюдь не возбуждая против католиков неприязненных
действий“.8
Однако мусульманам-албанцам было не до переговоров с православны-
ми. Тимаев передавал разговор на рынке между покупателем-мусульманином
и торговцем-православным: „вы, гяуры, уже подняли головы со времени при-
езда сюда русского консула. Подождите, старое время опять наступит“.9 Стол-
кновения с соплеменниками-католиками были для албанцев всего лишь оче-
редным поводом воспользоваться бессилием властей, ограбить православные
церкви, дома сербов, отнять их земельные участки и их имущество. В Печс-
кой нахии были разграблены села Сверке, Берково и Крушево, несмотря на
то, что в них было только 2–3 дома католиков, а остальные – православных.
Албанцы напали и на Дечанский монастырь, разломали его стену и грозились
снести колокольню. Стоявшая в монастыре для его охраны рота турецких ре-
дифов (солдат-резервистов) не вмешивалась, а местный суд, из страха перед
албанцами, заставил настоятеля монастыря пообещать не восстанавливать
её. Подобная отстранённость турецких властей заставляла вице-консула за-
думываться о её причинах. Доверенное лицо местного паши сказал Тимаеву,
„что политика Турции состоит в том, чтобы возбуждать фанатизм мусульман
против христиан в здешнем санджаке, как пограничном, и преимущественно
в том, чтобы разъединить Болгарию от Черногории и Черногорию от Сер-
8
Там же. Л.45.
9
бии“ Тимаев, со своей стороны, подтверждал такие слова и сокрушался: „ка-

кое множество благородных, честных и способных жертв славянского народа
падает вследствие подобной ограниченной политики!“.10
Вице-консул, наряду с этим, отмечал и то, что турецкие власти не имеют
никакого авторитета у албанцев, которых они просто боялись. Естественно,
и речи не было о том, чтобы турецкие начальники арестовывали албанских
разбойников – в тюрьмах находились только сербы. При этом Тимаев отме-
тил примечательный факт – те мудиры в Дьяково, которые умели держать
албанцев под своим контролем, быстро переводились в другие места.
Масштабы межалбанских столкновений осенью 1866 г. и жалобы авс-
трийских дипломатов и католического епископа Призрена Дарио Буччарел-
ли заставили Порту принимать меры по подавлению беспорядков. Она сме-
нила губернатора и стала переводить в Призренский санджак новые войска.
Однако пока турки собирали силы, беспорядки вспыхнули снова – помимо
столкновений албанцев-мусульман с албанцами-католиками, в тех краях, где
католиков почти не было (например, в Печской нахии), албанцы разруша-
ли православные дома, церкви, мельницы, сжигали дрова и книги, грабили,
избивали, насиловали, вымогали деньги, издевались над сербами. Тимаев
писал: „Мне пишут из Печа, что злодеяния арнаут неисчислимы, что стра-
дания христиан непомерны и невыразимы, между тем как здешние турецкие
власти уверяют, что все спокойно и ничего необыкновенного нет“.11 Наряду с
множеством фактов насилий над сербами, в том числе и со стороны жандар-
мов и чиновников, Тимаев отметил и некоторые отдельные факты ответных
действий сербов – в селах Крушево и Главичице в столкновении с сербами
было убито 6 албанцев, а православные сёла Гораждевац, Киево, Дреново и
Жак, населённые племенем Васоевичей, с намерением дружно защищаться,
окружили себя укреплениями. Это, к слову, дало результат, так как никаких
фактов насилий в этих сёлах Тимаев не приводил, разбойникам-албанцам
удалось только захватить у Гораждеваца 30 волов, отрубив руки мальчику-
пастуху.
Беспорядки в крае вынудили вице-консула уделить им основное внима-
ние и, как только наметились признаки стабилизации обстановки, Е. М. Ти-
маев доложил Н. П. Игнатьеву об общем состоянии Призренского санджака.
В его южной и западной части жили почти исключительно албанцы-мусуль-
мане, на 1 христианина здесь в селах приходилось примерно 7 арнаутов, а в
городах – 10–12. В северной и восточной части санджака христиан было боль-
шинство. В самом Призрене было 12000 домов, 11 000 из которых принадле-
жало мусульманам, 900 – православным, и 100 – католикам.
10
11
Там же. Л.70.
Албанцев в Призренском санджаке становилось всё больше и больше.

Они широко расселялись из Северной Албании на землях от Ниша до Скопье
и Нови Пазара, и турки даже вынуждены были переселять их в Болгарию и
Малую Азию. Причина ухода жителей из горной Албании была проста – им
не хватало земель. Как доносил Тимаев, „албанский народ все более и более
овладевает землями под свое народонаселение и может быть, скоро придется
ему играть некоторую роль в судьбах Европы, при всем том, что ныне еще
большая часть его находится в необразованном и почти диком состоянии“.12
Самое трагичное в этой ситуации было то, что албанцы расселялись на
территории, на которой проживали православные сербы, бесправное поло-
жение которых в Османской империи делало их лёгкой добычей для воинс-
твенных пришельцев. По словам Тимаева, „мы здесь часто видим, как арнауты
насильно овладевают землями православных христиан“.13 К примеру, Дечанс-
кий монастырь ранее владел огромными земельными владениями и несколь-
кими сёлами, ещё в начале 50-х гг. XIX в. албанцы-арендаторы выплачивали
ему оброк, теперь же, менее чем за 15 лет у монастыря осталась только земля
за монастырскими стенами, и права на неё уже оспаривались албанцами в
судах. При этом на все земли монастырь имел фирманы от турецких властей,
и даже устные предания албанцев признавали права сербов на земли.
Из-за бурных событий первой половины XIX в. будущее сербов в Косово
и Метохии представлялось в самых мрачных тонах. Турки и албанцы привык-
ли к массовым переселениям народов, в том числе и в Призренский санджак
– здесь уже расселились черкесы с Кавказа, татары из Крыма, турки из Сер-
бии и албанцы-католики фанди из Северной Албании. Раньше всех пересе-
лившиеся в край албанцы-мусульмане уже считали Косово и Метохию своей
землей, желали бы, чтобы даже их сородичи-фанди переселились бы куда-ни-
будь дальше, вглубь Турции или вовсе в другую страну. Особенно нетерпимо
было отношение албанцев к сербам. Они задавались вопросом – если в конце
XVII в. сотни тысяч сербов покинули свою родину и ушли в австрийские вла-
дения, то почему бы и оставшимся сербам не последовать их примеру и не
переселиться на север, во владения сербских же князей? Многие албанцы не
скрывали своих намерений изгнать сербов из края, так же, как сербы изгнали
турок из Сербии, такие речи произносились и в Печском меджлисе. Вице-
консул считал, что в таком развитии событий был заинтересован и Стамбул.
По его словам, „со стороны христианского населения отпора арнаутско-
му наплыву ни в каком случае не может быть, потому что христиане здесь
слишком малочисленны и потому, что они страшно разъединены“.14 Разделе-
ние проходило как между католиками и православными, так и между самими
12
Там же. Л.61.
13
14
Там же. Л.63-63об.
православными. Сербы и влахи испытывали неприязнь друг к другу, и даже

между самими сербами не было единства, более того, не было и следов какой-
либо национальной организованности – „православные столь угнетены, столь
запуганы, что каждый заботится только о сохранении своей жизни, своего
спокойствия и своего достояния“. „Общая черта, в отношениях православных
между собою, заметна та, что самые ничтожные причины производят между
ними сильнейшую вражду“,15 – писал Е. М. Тимаев. Сербы вызывали друг на
друга разбойников, сдавали своих соплеменников властям, судились с ними
по любым поводам. В Пече, где террор албанцев был особенно силён, право-
славные выступали против своего проты, который требовал денег для право-
славного митрополита и с самых бедных прихожан. В Дьяково у православ-
ных было всего 60 домов и два священника (один из которых был запрещён
в служении митрополитом-фанариотом Мелетием), которые не терпели друг
друга, и прихожане были разделены на две противоборствующие стороны.
Как-то оба дьяковских священника даже подрались на кладбище. В Призрене
из 900 православных домов 150 принадлежали влахам, которые ссорились с
сербами по поводу того, кому должен принадлежать соборный храм. Даже
в Дечанах существовали противоборствующие из-за денег и власти группи-
ровки монахов, каждая из которых имела сторонников и среди окрестных му-
сульман-албанцев. Тимаев постоянно мирил сербов, зачастую безуспешно.
Митрополит Рашко-Призренский и Скендерийский Мелетий не мог спло-
тить вокруг себя православных, никакого влияния на них не имел, более того,
преследовал сербский напев в церквях епархии, служил исключительно на
греческом языке и требовал денег с самых бедных прихожан. Сам митропо-
лит, будучи бесправным перед турецкими властями, в основном находился в
постоянных длительных поездках по своей обширной епархии за подаянием.
Финансовый вопрос для православных был самым болезненным – постоян-
ные поборы, которые вводили священники, фактически превращали службы
в платные посещения, и бывали случаи, что только по этим причинам пра-
вославные переходили в иную веру. Тимаев писал Игнатьеву, что, учитывая
большое количество нищих православных и отсутствие у вице-консульства
средств для помощи им, была бы желательна присылка средств для раздачи
сербам от благотворительных русских обществ.
Сообщая о многочисленных злоупотреблениях как митрополита, так и
священников (платные разрешения на брак и развод, случаи санкционирован-
ного двоежёнства, причащение без исповеди, поставление в священнический
сан недостойных людей), Тимаев предлагал разделить Рашко-Призренскую и
Скендерийскую епархии, как это было ранее, и учредить в Дечанах духовное
училище.
15
В начале июля 1867 г. Е. М. Тимаев посетил Дечанский монастырь и сумел

уговорить монахов помириться друг с другом, был даже подписан договор. По
результатам выборов архимандрит Кирилл остался настоятелем, но лишился
права ведения хозяйственных и денежных дел. Относительно самого монас-
тыря вице-консул писал: „приходящий богомолец находит в нем не тихую от-
шельническую жизнь, но настоящий военный лагерь“16 – во дворе толпилось
множество турецких солдат охраны, совершавших бесконечные омовения у
источника, трубили военные трубы, для солдат была организована винная
лавка, и ночью они пьяные бродили по монастырю.
Соседняя Сербия, по словам русского дипломата, никакого влияния на
косовских сербов не имела. Она была отделена от Косово и Метохии полосой
Боснийского эялета, и газеты и книги из Сербского княжества практически
не доходили до края, не проходя турецкую цензуру, и Тимаев предлагал иной
путь. Путешественники из Греции постоянно посещали южные части санд-
жака, приграничные с их страной, и вице-консул в донесении послу Игнать-
еву писал, что и посещение Косово и Метохии сербами из Княжества „могло
бы принести чрезвычайную пользу здешнему православному населению, и
мне кажется, что стоит того, чтобы выхлопотать от турецкого правительства
право свободного и безопасного проезда сербам Княжества, которые, хотя
бы раз в год, хотя бы под именем богомольцев в некотором количестве при-
езжали в Дечанский монастырь, Грачаницу и так далее на поклонение старым
сербским святыням“.17
Было ли это следствием донесений Тимаева от ноября 1866 г., или же сов-
падением, но сербская агентура стала проявлять себя в Косово и Метохии.
14 апреля 1867 г. Н. П. Игнатьев отправил Тимаеву шифровку, сообщая ему,
что к нему скоро прибудут сербские агенты, которые обратятся к нему с про-
сьбой передать добытые ими сведения в Белград или другие русские консуль-
ства. Но верить им вице-консул может только тогда, когда они предъявят ему
половину картофелины.
Тем временем турецкие военачальники начали действовать против во-
оружённых отрядов албанцев, карательные войска прошлись по городам и
сёлам, затронутым беспорядками. Они дошли до границ Албании, но, после
столкновений с албанцами-малисорами, были отозваны обратно, для борьбы
с вторгшимися греками. Эта карательная экспедиция не нормализовала си-
туацию, а ухудшила положение сербов. Турецкие войска разоряли не только
дома разбойников, но, воспользовавшись случаем, и дома тех, кто не выпла-
чивал налоги. Разозлённые албанцы обвиняли в этой экспедиции христиан,
заявляли, что разрушат Дечанский монастырь и убьют всех, кто защищает
православных и католиков. Все свои потери они возложили на сербов, ком-
16
АВПРИ. Ф. Посольство в Константинополе. Оп.517/2. 1867. Д.2068. Л.52.
17
АВПРИ. Ф. ГА IV-2. Оп. 119. 1866–1869 гг. Д.6. Л.63об.
пенсируя их за счёт сербского имущества. Таким образом, по словам Тимаева,

„православное население платит подати правительству за себя и за арнаут“.18
Кроме того, албанские вожди накладывали на православных собственные
поборы, как, например, за причастие (по пиастру на человека), а в с. Берко-
во албанцы вообще взимали с сербов поголовный сбор за право входить в
церковь. Турецкие власти после подавления восстания начали выплачивать
компенсации пострадавшим. Естественно, они выплачивались в основном
католикам-албанцам. Как доносил Тимаев, „с православными, как обыкно-
венно, турки обошлись самым презрительным образом“.19 За разрушенный
плетень из прутьев католикам-фанди выплачивали 600 пиастров, а за разру-
шенную каменную стену Дечанского монастыря не было выплачено ничего.
Губернатор санджака Измаил-паша (первый в истории санджака губернатор-
албанец) говорил Тимаеву, что православные просто не пострадали, вот и
не жалуются и потому не получают компенсаций. Сербы действительно не
подавали жалоб, потому что те, кто хотел бы это сделать, избивались жан-
дармами и чиновниками прямо в официальных учреждениях. Крестьянину
Димитрию из села Локвицы избивавшие его говорили: „пусть теперь придут
русские войска, чтоб тебя спасти“.20 Те же сербы, кто чудом получал какие-то
суммы, лишались большей части их из-за вымогательств и воровства чинов-
ников. Албанцы же, отнимая у сербов имущество, заявляли им: „если мы и
берем ваше имущество, то султан вас опять вознаградит деньгами“.21
31 января 1867 г. в дом вице-консула прибыли 9 сербских крестьян из
сёл Печской нахии. „Эти крестьяне выразили мне все их горе и передали, как
арнауты отнимают у них имущество, похищают жен и при всем том, еще уг-
рожают смертью“.22 Сербы говорили Тимаеву, что покинули бы свою родину,
но им жаль оставлять свои святыни – древние сербские монастыри и церкви.
Они ничего не просили у русского дипломата, объяснив ему, что просто при-
шли „излить наше горе, а вы делайте, как знаете. Мы же будем еще терпеть
и не намерены жаловаться властям, потому что они нам не верят“.23 Глубоко
тронутый таким спокойствием и смирением, Евгений Тимаев утешал сербов
тем, что будет делать всё ради улучшения их участи. Вице-консул считал, что
притеснения албанцев никогда не достигли бы таких масштабов, если бы ту-
рецкие власти сами не подавали к тому примеров и не возбуждали антисерб-
ские настроения. Даже официальные судебные выплаты за убийства показы-
вают это – за убитого албанца убийца платил 6000 пиастров, а за серба – от
100 до 500. Печский мудир-турок приказал бросить в тюрьму Крсто Белича,
18
19
АВПРИ. Ф. Посольство в Константинополе. Оп.517/2. 1868. Д.2069. Л.11 об.
20
Там же. Л. 10.
21
Там же. Л. 32 об.
22
23
Там же. Л.10об.
жаловавшегося в Рамазан на мусульманина, и по дороге туда его били, при-

говаривая: „Где твои паши, где твои консула! Пусть тебя теперь они спасут“.24
20 сентября 1867 г. Тимаев докладывал, что турецкий полковник бранил пра-
вославных торговцев, но перед этим выяснил у них, католики они или право-
славные, „опасаясь получить от латина грубый ответ“.25
Постоянный рост влияния в крае католиков, присылавших в Призренс-
кий санджак всё новых и новых образованных и подготовленных фратеров,
также беспокоил Тимаева. Католики имели в Призрене прочные позиции в
лице кардинала Буччарелли и австрийского консульского агента Петелиница.
После появления в Призрене Тимаева в город прибыл секретарь французс-
кого консульства в Скадаре поляк Краевский, и вскоре стал управляющим
французским консульством в Призрене. Для своих интриг, по словам Тима-
ева, он стал выбирать тех православных, которые неприязненно отзывались
о России. Не отставали и австрийцы – Вена выделила 10 000 франков на пос-
тройку нового собора, и как слышал русский консул, австрийские агенты го-
ворили, что когда Австрия займёт Старую Сербию, тут будет уже всё готово
к этому.
Впрочем, французский дипломат Краевский пробыл в Призрене недолго
и отбыл обратно в Скадар, сняв флаг со своего дома, тем самым упразднив
консульство. По известиям Тимаева, Краевский объяснил, что протестует
против факта избиения одного католика, но так ли это было в действитель-
ности, Тимаев не знал. Он отметил только показательный эпизод – „между
тем у арнаут ходит странный говор, будто г. Краевский, вследствие моих
представлений, принужден был оставить Призрен“. Высокое мнение албан-
цев о влиянии русского вице-консула доказывается ещё и тем, что, когда тур-
ки отпустили сосланных участников недавних беспорядков, „многие увере-
ны в том, что возвращение малисоров из ссылки произошло вследствие моих
представлений и забот“.26 Сами албанцы, как и сербы, приходили к вице-кон-
сулу с жалобами на турецких чиновников, в основном, прося помощи для
освобождения соплеменников, арестованных при подавлении беспорядков.
Тимаев, как мог, помогал им, в ответ призывая их прекратить притеснения
сербов.
Но эти призывы, как и действия турецких правительственных войск, си-
туации не меняли. Вице-консул постоянно сообщал об обыденных для Косово
и Метохии притеснениях сербов. Похищались сербские женщины и девушки,
после нескольких дней похитители заявляли, что сербки сами захотели при-
нять ислам, а необходимая по закону попытка священника и сельского кнеза
24
Там же. Л.11об.-12.
25
Там же. Л.75.
26
переубедить меняющего веру не предоставлялась или предоставлялась с гру-

быми нарушениями (то есть в присутствии мусульманских священнослужи-
телей или похитителей).
В селах Гатоуша и Сирник жандармы требовали от сербов похищенные
разбойниками-албанцами деньги, собранные для выплаты подати. Сербов
заставляли зимой стоять босиком на снегу целый день, на ночь их бросали в
тюрьму, а наутро всё повторялось снова. Сербов били, издевались над их ве-
рой, заставляя целовать палку, которой их избивали, говоря сербам, что это и
есть их крест. „Да, тяжел крест христиан на Востоке!“27 – горестно замечал по
этому поводу Тимаев. Когда же православные собрали выкуп в 700 пиастров,
то жандармы скрыли при подсчёте 100, и избили серба, обвиняя его в том, что
он доставил меньше необходимого. Русский вице-консул обращался по этому
поводу к Игнатьеву: „покорнейше прошу императорское посольство изыскать
какое-нибудь средство для облегчения участи православных Сырника“.28
На базаре мусульманин избил христианина за то, что тот не дал ему до-
роги, хотя православный стоял у стены своей лавки. В Дьяково в начале 1868
г. местный головорез албанец Таля Оса рыскал со своими подручными по
улицам в поисках жертвы и наткнулся на православного Нешо Милова, быв-
шего каваса Тимаева. Милов оказался не робкого десятка и, когда разбойник
схватил его за ворот, ответил тем же. Оса выстрелил в Милова и ранил его,
ответным выстрелом Милов убил албанца, его банда при этом разбежалась.
Раненый Милов вернулся домой, а утром его арестовали и бросили в тюрьму.
Через несколько дней из тюрьмы был выдан труп Милова с ножевой раной
и следами удавки на шее. Виновников его смерти городская молва называла
по именам, при этом, как отмечал Тимаев, никакой политической необходи-
мости в убийстве Милова не было – весь город был рад смерти разбойника, и
никакой опасности беспорядков не было. Тем не менее, губернатор Измаил-
паша приказал арестовать 4 товарищей Милова и хотел отрубить им головы,
заявляя, что за одного убитого мусульманина нужно заплатить пятью жиз-
нями православных. И только вмешательство комиссара Порты, Ариф-бея,
отменившего это распоряжение, спасло им жизни.
Весной 1868 г. жандарм убил серба и бежал, но был схвачен. На допросе
он стал всё отрицать, его освободили и посадили в тюрьму сербов, свидете-
лей убийства.
Когда же крестьяне-сербы убили 3 притеснявших их разбойников, нахо-
дившихся в розыске, и бежали в Сербию, то печский мудир без каких-либо
причин отправил в тюрьму 5 православных.
Тимаев так резюмировал свои наблюдения: „Изучая здешние события,
выходит, будто турецкое правительство не считает православных более сво-
27
28
Там же. Л.106.
ими подданными и будто разбойники-злодеи в Скопльском вилайете состав-

ляют особенного рода вспомогательное турецкое войско, для подавления без
того убитых православных“, „…можно верно выразится, что турки вполне
привели в действие хатт-и-хумаюн29, прибавя только – в противоположном
смысле от обещанного“, „несправедливости неисчислимы“.30
Поэтому сербы в Косово и Метохии могли надеяться только на русское
вице-консульство. По приезде Тимаева призренские сербы построили Тима-
еву резиденцию, хотя официально дом вице-консульства строил сам русский
дипломат (он внёс только часть денежных средств и был инициатором их
сбора), а албанцы считали, что дом вице-консульства строится за счёт рус-
ского царя. Этот дом Тимаев потом планировал передать Рашко-Призрен-
ской митрополии. Вице-консул, к слову, чувствовал себя „в некотором ро-
де обязанным сербской общине“ и, со своей стороны, пытался помочь ей в
строительстве новой православной церкви в Призрене, но проблема была в
том, что стройке мешало турецкое отхожее место, стоявшее на самом углу
будущей церкви. Но все старания Тимаева (он даже просил у Игнатьева хода-
тайствовать перед Портой, чтобы она издала указ о переносе этого места) ни
к чему не привели – даже когда хозяин места согласился его перенести, то его
отговорил от этого шага турецкий чиновник.
Тимаев был единственным защитником сербов, и неудивительна та
особая роль в жизни косовских сербов, которую стало играть русское вице-
консульство в Призрене. В письме Игнатьеву русский подданный серб Сима
Андреевич Игуменов (долго живший в России, составивший там хорошее со-
стояние в качестве торговца и теперь финансово помогавший своим земля-
кам), писал о том, как его соплеменники восприняли слухи о закрытии русс-
кого вице-консульства в Призрене (26 апреля/8 мая 1868 г. Тимаев был вызван
Игнатьевым в Стамбул). „Здешний измученный, истощенный и нравственно
изнемогший православный народ теперь совершенно испугался и растерялся
после этого известия; он просто живой замер со страху. Встречаясь на улицах
и в домах, каждый безнадежно покачивает головой и спрашивает друг дру-
га: неужели наши братья русские опять бросят нас на произвол этих диких,
свирепых, всегдашних наших мучителей – турок и арнаутов?“ „Бедные сербы
только и начали считать свои отрадные дни с тех пор, как приехал сюда рус-
ско-императорский вице-консул; их счастью и удовольствию не было преде-
лов“ „Бедному народу только и осталось всю свою надежду положить на наше
вице-консульство; и действительно, он видит, что и одной тени его достаточ-
но для того, чтоб и турки и арнауты, равно и латины значительно сдержи-
вали свою ненависть против православных“. Если же консульство закроется
29
Султанский указ 1856 г., уравнивавший в Османской империи положение христиан и
мусульман.
30
АВПРИ. Ф. Посольство в Константинополе. Оп.517/2. 1868. Д.2069. Л.33, 36об, 32об.
то это, как писал Игуменов, „будет величайшее несчастье для православного

народа в Старой Сербии“. Наряду с этими словами серб сообщал Игнатьеву,
что главной бедой для сербов в крае являются фанариоты, возглавляющие
местную епархию, из-за которых многие сербы переходят в ислам, и что „са-
мая лучшая помощь для здешнего православного населения – научное нравс-
твенно-христианское образование“.31
Упоминавшийся выше отъезд Тимаева в Стамбул был вызван его трения-
ми с турецкими чиновниками в Призрене. Впервые Тимаев стал жаловаться на
местных чиновников в октябре 1867 г.: „Действия здешних турецких властей
в отношении ко мне становятся все более и более враждебными“.32 Вице-кон-
сул не знал причин этого, но считал, что это может для него плохо кончиться.
Неуважение со стороны призренского мутесеррифа Измаила-паши, по мне-
нию Тимаева, приносило свои негативные плоды в местном мусульманском
населении, знавшим все настроения во дворце паши. Вице-консул считал,
что следствием такого отношения к нему со стороны губернатора стал эпизод
на улице, когда он услышал оскорбительное бормотание дервиша „гяур, гяур,
москоф гяур“. Тимаев пытался сделать вид, что не слышит, но дервиш бор-
мотал ему вслед всё громче, и тогда вице-консул вернулся и ударил его своей
тросточкой (Игнатьеву Тимаев написал, что тросточка при этом сломалась),
спросив после, не хочет ли дервиш получить ещё. Дервиш ответил: „доволь-
но“ и Тимаев ушёл. Вице-консул отнесся к эпизоду очень серьёзно и следил
за судьбой дервиша, которого турки арестовали, но вскоре выпустили. По
донесениям Тимаева складывается впечатление, что это был обычный сумас-
шедший, которого не признавали другие дервиши, который при посещении
местной мечети перебил там лампадки, за что был избит посетителями.
Жалобы Тимаева на то, что Измаил-паша не отвечает на его ноты, вы-
нудили русского посла в Стамбуле Игнатьева обратиться к великому визирю
Фуаду-паше с просьбой повлиять на призренского губернатора. Фуад-паша
обещал разобраться, и 2 декабря 1867 г. Игнатьев написал Тимаеву, что Из-
маил-паша получит выговор за невнимание к представлениям русского вице-
консула.
Тимаев между тем продолжал писать о своих подозрениях, что турецкие
власти стараются „возбудить лично против меня мусульман и христиан“, что
за его домом следят, и что некоторые турки по этой причине боятся посещать
его дом33. Когда 5 февраля 1868 г. в Призрен вернулись из поездки губернатор
Измаил-паша и комиссар Порты Ариф-бей, Тимаев (в отличие от австрийс-
кого консульского агента) не поднял на своей резиденцией флаг в знак при-
ветствия, тем самым протестуя против бездействия властей в защите сербов.
31
Там же. Л.43об.-47об.
32
33
АВПРИ. Ф. Посольство в Константинополе. Оп.517/2. 1868. Д.2069. Л.10-10об.
Сразу же после этого он телеграфировал в посольство в Стамбуле, что письмо

визиря не имеет для Измаила-паши никакой силы, так как вице-консул не
видит никаких изменений в поведении турецкого чиновника по отношению
к нему.
Сообщения Тимаева становились всё тревожней. Он писал о том, что в
Скадаре жандармы хотят напасть на его кавасов и свалить это на разбойни-
ков-албанцев, постоянно происходят провокации, распускаются слухи об
угрозе жизни Тимаева, устраиваются драки с его людьми, к нему постоян-
но присылаются мусульмане с разными просьбами, чтобы, в случае отказа
или неспособности вице-консула помочь, просители были бы им недоволь-
ны. С горы рядом с Евгением Матвеевичем упал большой камень. По слухам,
ставшим известным Тимаеву, новый отъезд из Призрена Измаила-паши был
предпринят им с целью снять с себя ответственность на готовящееся нападе-
ние на русское вице-консульство.
Действительно, 28 февраля 1868 г. Тимаев сообщил, что около его дома
появилось множество турецких жандармов во главе с юзбаши (ротным ко-
мандиром), перекрывших улицу, смотревших на ворота вице-консульства и
чего-то ожидавших. Тимаев, стоя у окна, смотрел на них, пока его кавас-му-
сульманин говорил с офицером, уговаривая жандармов уйти, и в итоге сол-
даты ушли. Впрочем, возможно, что турки в тот раз пытались арестовать по
какому-то обвинению одного из людей Тимаева, серба, которого вице-консул
отказывался выдавать.
В марте Тимаев сообщил, что турецкие чиновники (кроме Ариф-бея)
написали на него коллективную жалобу в Стамбул, а 26 апреля (8 мая) того
же года Игнатьев отправил Тимаеву предписание прибыть к нему в Стамбул,
захватив шифры и сдав по пути деньги вице-консульства русскому консулу в
Скадаре. Тимаев после писал, что это было вызвано кознями Измаила-паши.
Визит в Стамбул для Тимаева кончился благополучно, и он вернулся в
Призрен в начале сентября 1868 г., а в октябре отозванный в Стамбул Изма-
ил-паша был отправлен в отставку. На его место был назначен Ахмед Феким-
паша, единственный губернатор, который заслужил положительные отзывы
Тимаева, как благонамеренный, и с которым у него не было конфликтов. Более
полугода вице-консул не сообщал о своих проблемах с турецкими властями,
но в мае Ахмед Феким-паша по неизвестной Тимаеву причине был отправлен
в отставку. После него был сменен и его преемник, а со следующим губерна-
тором, Измаилом-пашой Тепеленлы (внуком знаменитого Али-паши Янин-
ского), отношения Тимаева опять не сложились, и он снова стал отправлять
жалобы Игнатьеву. В донесениях Тимаева всё больше стали видны признаки
мании преследования – любой, даже обыденный эпизод, он стал трактовать
как провокацию против него или подготовку покушения. Он стал просить
отставку, писал о том, что увидел из окна, как мусульманин подметает двор
перед лавкой христианина и решил, что этим против него что-то замышля-
ется. Попытка Тимаева срочно получить разъяснения у губернатора привела

к тому, что его не допустили до Измаила-паши, так как он болел, что тоже
вызвало у Тимаева опасения. 15 ноября он отправил Игнатьеву последнее па-
ническое донесение, испещрённое Игнатьевым вопросительными и воскли-
цательными знаками, спустил флаг со своей резиденции и спешно уехал в
Скадар.
Игнатьев 12 декабря 1869 г., получив последнее донесение Тимаева, отве-
тил ему, что не находит оснований для спуска русского флага, не будет тре-
бовать удовлетворения у Порты за то, что мусульманин метёт улицу перед
питейным заведением и за то, что больной губернатор не мог его принять,
посоветовав Тимаеву взять отпуск и хорошо отдохнуть34. На место Тимаева
был назначен И. С. Ястребов, ставший одним из лучших русских консулов на
Балканах. Судьбу же Е. М. Тимаева выяснить не удалось – в Архиве МИД его
формулярный список не обнаружен.
Донесения первого русского вице-консула в Косово и Метохии рисуют
тяжёлую картину края, подверженного анархии и самоуправству албанцев
при попустительстве и даже подстрекательстве турецких властей. Сербское
население края рассматривалось албанцами как чуждое, которое, если уж
продолжает жить в крае, должно содержать их своим трудом. Для турецких
властей сербы были опасным инородным элементом, который нужно было
либо изгнать из турецких владений, либо держать в страхе. Даже церковные
структуры сербов, возглавляемые фанариотами, не могли быть им оплотом,
более того, преследовали проявления национального богослужения в серб-
ских церквях.
Само сербское население не могло противопоставить албанцам и туркам
ничего, будучи малочисленно и разобщено, раздираемое внутренними кон-
фликтами. Особняком стоял лишь север края, населённый сербами, сохра-
нившими свою родоплеменную структуру, способную противостоять таким
же структурам албанцев, но также находившийся под давлением всё увели-
чивающегося мусульманского населения. Вопреки всему сербы не покидали
край, считая своим долгом сохранять наследство своих предков, создавших в
Старой Сербии древние православные церкви и монастыри.
Косово и Метохия после Крымской войны стало центром притяжения
европейских дипломатов, прежде всего Австрии, России, Сербии и Фран-
ции, либо открывавших тут свои дипломатические представительства, либо
действовавших через своих агентов. Центром притяжения сербов Косово и
Метохии стал построенный ими же дом для русского вице-консульства, где
оно искало защиту и покровительство, обращаясь с жалобами на действия
властей и албанского населения.
34
АВПРИ. Ф. Посольство в Константинополе. Оп.517/2. 1869. Д.2070. Л.80-80об.
Существование русского вице-консульства в Призрене вызывало не-

довольство и в Стамбуле, не говоря уже о местных турецких чиновниках.
Е. М. Тимаева не зря предупреждали об этом, предписывая сохранять хоро-
шие отношения с турецкими властями санджака. Но Тимаеву это не удалось
– на него обрушилось столько ужасов, которым подвергали православных, он
видел столько фактов презрения албанцев даже к вооружённым правитель-
ственным отрядам, что не был уверен в собственной безопасности, и всё это
негативно повлияло на его психику. Он, даже будучи дипломатом великой
державы, не выдержал жизни в крае, показав, что выжить в Косово и Мето-
хии второй половины XIX в. мог даже не каждый дипломат, не говоря уже о
совсем бесправных сербах, тем не менее, продолжавших нести свою ношу по
сохранению сербского присутствия на земле своих предков.

ВИЦЕКОНСУЛА В ПРИЗРЕНЕ Е. М. ТИМАЕВА 18661869
Резюме
Первым русским консулом в Призрене был Е.М. Тимаев. Ему предписы-

валось, избегая обострений отношений с властями, защищать перед ними
местное сербское население. Тимаев доносил, что власти в крае не пользу-
ются никаким авторитетом, а албанское население жестоко терроризирует
православных сербов, которые, находясь под давлением и турецких властей
и католических священников края, не может оказать организованного от-
пора, будучи раздираемы внутренними конфликтами. Тимаев всеми сила-
ми пытался облегчить жизнь сербов в Косово и Метохии, которые видели в
русском консульстве свою единственную опору. Постоянные столкновения с
турецкими властями из-за покровительства сербам, насилия и анархия в крае
тяжело сказались на психике Тимаева, заболевшего манией преследования,
из-за чего он в итоге спешно покинул Призрен, не вынеся столь невыноси-
мых условий, показав, что выжить в Косово и Метохии II половины XIX в.
мог даже не каждый дипломат.
Први руски вице-конзул у Призрену од 1866. до 1869. године био је Е. М. Ти-

маjев. Њему је било наложено да избјегава заоштравање односа са локалним
турским властима и пред њима штити српско становништво. Тимаjев је извје-
штавао да власти у том крају немају ауторитета, и да албанско становиштво
снажно терорише православне Србе. Срби, налазећи се под притиском турс-
ких власти и католичких свештеника нису могли пружити никакав организо-
ван отпор, будући раздирани унутрашњим сукобима. Тимаев је свим силама
настојао да олакша живот Срба на Косову и Метохији, који су у руском конзу-
лату видјели своје једино упориште. Стални сукоби са турским властима ради
покровитељства над Србима, насиље и анархија у крају, оставили су тешке
посљедице на присихичко стање Тимаjева који је оболио од маније гоњења
и због чега је он брзо напустио Призрен, не издржавши тако тешке услове и
показавши да преживјети на Косову и Метохији у другој половини XIX вијека
није могао чак ни сваки дипломата.
Ключевые слова: Тимаев, вице-консул, сербы, албанцы, Косово, Призрен,
православные, власти.
УДК 316.7(497.115)”1871/1890”
Александра Новаков
Нови Сад, Србија
ПРОПАГАНДНОПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ

ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ У ПРИЗРЕНУ
18711890
Призренска богословија, прва српска институција у Старој Србији и Ма-

кедонији после укидања Пећке патријаршије 1766. године има веома важно
место у историји Срба у Османском царству. Замишљена као институција
која ће школовати учитеље и свештенике, она је израсла и у веома важан ос-
лонац српској влади и њеном плану за очување националних интереса. По-
стојање Богословије у Призрену показало се као сигурна брана исламизовању
и арбанизацији, хеленизацији српског становништва, као и насртају Бугарске
егзархије на српску народност.
Кључне речи: Богословија, Призрен, Срби, Османско царство, српска
пропаганда, култура, политички значај, школа, руски конзулат.
Седамдесетих година XIX века Срби су имали богословије у Карловцима,

Београду, Цетињу, Бањалуци и Задру. Тих година основана је и Призренска
богословија. Биле су то школе за образовање свештеника, али и учитеља, за
којима је постојала велика потреба свуда, а нарочито у Старој Србији.1 Где
су турске власти на различите начине спутавале слободу и напредак Срба,
Арбанаси су пљачкали, убијали и протеривали, Грци су преко Васељенске
1
Вук Стефановић Караџић у свом Рјечнику први је употребио израз Стара Србија: то је
„земаља народа нашег с ону страну Старе планине“ (В. Ст. Караџић, Српски Рјечник, Београд,
1935, 735). Од тада, па до Берлинског конгреса (1878) под тим термином подразумевале су се
српске земље јужно од међа аутономне Кнежевине Србије, укључујући и Нишки санџак. Стара
Србија је, по Ђорђу Поповићу Даничару, обухватала: Нишко-пиротски санџак, Скопљански
пашалук, Призренско-приштински санџак, већину Битољског пашалука, западне делове Со-
лунског вилајета до реке Струме, од Албаније дибрански и дукађински део са Пулатима, и ју-
жни део Новопазарског пашалука (Ђорђе Поповић Даничар, Стара Србија, Београд, 1878). У
низу значења Старе Србије помиње се да је то средиште српске средњовековне државе у XII и
XII веку (Душан Т. Батаковић, Косово и Метохија, средишњи део Старе Србије, Књижевност
Старе и Јужне Србије до Другог светског рата, Београд, 1997, 10).
патријаршије желели да на неки начин хеленизују становништво, а као по-

следња, али не по интензитету, јавила се Бугарска егзархија чија је намера била
да бугаризује део Срба. Православна српска богословија у Призрену2 отворена
је 1871. године у време великих турбуленција у међународним односима, а на
Балкану посебно због бујања националних и националистичких заноса. Да
би сачувала свој народ од насртаја других, српска власт у Кнежевини Србији,
Београдска митрополија, али и знаменити људи са Косова и Метохије решили
су да оснују једну школу која ће припремати кадар способан да се супротстави
свима који нису признавали Србима право на опстанак. Од прве идеје Илије
Гарашанина да се Богословија оснује у Старој Србији 1865. године прошло је
6 година. Оснивањем Богословије формирао се образовани слој учитеља, који
је отварао нове школе, и писмених свештеника, који су крштавали и венчавали,
а народу давали снаге и воље да истраје и опстане. Призренска богословија
није била само школа која је ширила просвету већ и духовна и политичко-
-пропагандна институција.
Као прва српска институција у Старој Србији и Македонији после уки-
дања Пећке патријаршије 1766, Призренска богословија има веома важно ме-
сто у историји Срба у Османском царству. Замишљена као институција која
ће школовати учитеље и свештенике, она је израсла и у веома важан ослонац
српској влади и њеном плану за очување националних интереса.
Што се атмосфере у самом Призрену тиче, она је у том тренутку била вр-
ло повољна. Све позитивне околности сконцентрисале су се на једно место и
у дато време за почетак рада једне такве установе. Сима Игуманов,3 као руски
поданик, био је власник школе према коме су турске власти имале респекта
јер је у граду био руски конзулат и Иван Степанович Јастребов,4 познати бра-
нилац Срба, док је у Цариграду као представник Русије био веома утицајан и
моћан Н. П. Игњатијев.5 Рашко-призренски митрополит Мелетије био је у том
тренутку у добрим односима са Србима и дао благослов за отварање школе, а
ту је био и српски митрополит Михаило који је имао великог утицаја на мит-
рополита Мелетија и био ревностан и пожртвован посредник. Добра воља и
национална свест о значају рада ове школе постојала је и код намесника Јована
2
У даљем навођењу Призренска богословија или само Богословија.
3
Сима Андрејевић Игуманов (1804–1882), трговац и велики српски добротвор, власник и
номинални оснивач Призренске богословије. После његове смрти формиран је Фонд Задужбине
Симе Игуманова. Фонд је преживео све ратове и данас помаже Призренској богословији.
4
Иван Степановић Јастребов (1839–1894), руски вицеконзул у Призрену (1870–1874),
конзул у Скадру (1874–1875), конзул у Дубровнику, конзул у Призрену (1879–1880 и 1881–1886),
конзул у Солуну (1886–1894).
5
Николај Павлович Игњатијев (1832–1908), директор Азијског департмана Министарства
иностраних дела Русије, амбасадор у Цариграду (1866–1877), веома утицајан на султановом
двору
Александра Новаков: Пропагандно-политички и културни ... 249
Ристића.6 Од не малог значаја био је и призренски валија Сафет-паша који је у

односу на своје претходнике био толерантнији, а Призрен је био центар вали-
лука. На последњем месту, али не и по значају, пронађена је погодна личност
– турски поданик Сава Дечанац који је баш те године завршио школовање у
Русији и постао први управитељ Призренске богословије.7 За наставнике су
постављени Илија Ставрић,8 призренски учитељ, и Милун Новичић,9 бивши
учитељ у Призрену и студент Велике школе.
Задатак Призренске богословије био је „да спрема младиће српске народ-
ности и православне вере у Отоманској империји за народне свештенике и
учитеље“.10 Митрополит Мелетије разаслао је распис подручном свештенству
да своје синове уписују у Богословију или их неће рукополагати за свештени-
ке.11
Датум оснивања Богословије узима се као датум почетка организоване
борбе за политичку и културну слободу. Све културно-просветне установе
које су настале после њеног оснивања у том делу Српства инспирисане су
њеним утицајем или директним радом.
Богословија у Призрену била је финансирана из буџета Министарства
просвете и црквених послова. Информација да Богословију финансира Кне-
жевина Србија никојим случајем није смела да „процури“ турским властима
јер би одмах била укинута без икакве наде да се поново отвори. То је била
добро скривана тајна која није откривена докле год је Богословија радила у
Османском царству. Српска влада постигла је велики успех тиме што је
Богословија отворена под фирмом Симе Игуманова, и то захваљујући, пре
свега, томе што се он, као руски поданик, ослањао на руске конзулате. Ти
6
Јован Ристић (1831–1899), државник, историчар, кнежевски и краљевски намесник у
време оснивања Богословије
7
Бараћ Сава родио се као Ђорђе 1831. године у селу Гњеждану код Новог Пазара. Школу
је учио у Дечанима, завршио је Београдску богословију и Кијевску духовну академију. Био је
први управитељ Призренске богословије. За епископа жичког посвећен је 3. јула 1889. године.
Умро је у Чачку 17. маја 1913.
8
Ставрић Илија, професор, уредник листа Призрен, национални радник (Градачац, Босна,
1840 – Призрен, 20. II 1879). У Тузли је завршио четири разреда основне школе, у Београду Бо-
гословију 1856. и Кијевску духовну академију. Ставрић је 1866. године у Призрену са Милуном
Новичићем отворио први и други разред продужене школе. Наставник Богословије био је од
оснивања, па до смрти. У периоду 1873–1879. био је и управитељ.
9
Новичевић Милан рођен је 1843. године у селу Божиће код Андријевице. После основне
школе наставио је школовање у Дечанима у манастиру Светог Марка. Завршио је Богословију
у Београду и по налогу митрополита Михаила и Симе Игуманова отворио је у Призрену са-
времену основну школу 1864. године. Потом је био наставник продужене школе и наставник
Призренске богословије 1871–1873. Умро је 10. октобра 1900. Види: Новичић, Војислав, Место
Призренске богословије у српској култури и образовању (Скица за портрет Милана Новичића),
Стремљења, бр. 8, 1988, 107–154.
10
Гајић, Милан Ј., Српска православна богословско-учитељска школа у Призрену за помен
двадесетпетогодишњег рада, Просветни гласник, 1897, 33.
11
Костић, Петар, Споменица педесетогодишњице призренске богословско-учитељске школе
1871–1921, Београд, 1925, 49.
конзулати – од генералног конзулата у Београду, преко конзулата у Дубровнику,

Скадру, Цариграду и Призрену – били су од велике помоћи приликом слања
свих школских потреба, књига и новца за издржавање Богословије. Чак се и
преписка са надлежнима у Београду одвијала преко њих.12 Митрополит Ми-
хаило је, такође, био личност од великог значаја за Богословију. Он је, све док
се налазио на митрополијској столици, био посредник између Министарства
просвете и црквених послова и Богословије, главна личност преко које су
слате књиге, новац и остале школске потребе. Он се и после свог одласка из
Србије интересовао за рад ове школе.13
Српска држава вршила је своју културну и националну мисију у Старој
Србији под именом Симе Игуманова, што је било од немерљиве користи. Све
до почетка устанка у Херцеговини 1875. године Богословија је, што се без-
бедносне ситуације тиче, могла нормално да обавља своју делатност. За време
Велике источне кризе политичка ситуација у Призрену била је изузетно тешка,
Богословији су претиле многе опасности, али је радила и у таквим условима и
опстала.
Не може се тачно рећи да ли је Богословија била важнија као политички
или просветни чинилац. Вероватно од почетка свог рада, па до доласка првих
конзула, с обзиром на мали број ученика који су до тада завршили Богословију,
важнија је била њена политичка улога. Она је била једина институција (шко-
ла) која је одржавала сталну, али веома опрезну везу с Београдом. Развој про-
свете, културе, научне делатности код Срба у Старој Србији не би се могао ни
замислити без постојања Богословије, која је била духовни неимар.14 Благо-
творни утицај Богословије осећао се у свим областима делатности Срба.15
У Призрену је 1871. година донела још један изузетно важан дар. Почео је да
излази лист Призрен, а уредник српског дела био је Илија Ставрић. Поставши
управитељ Богословије, преузео је улогу извештача из Старе Србије. Српска
влада била је веома добро информисана о стању на терену. То је посебно било
важно за период Велике источне кризе и стварања Арбанашке лиге. Иако
Ставрић из Богословије није смео да изађе, био је добро информисан, што
је значило да је имао пријатеље и међу Турцима и Арбанасима који су га о
свему извештавали. Своја сазнања о Лиги преточио је у писмо које је послао
Сими Игуманову. Тај драгоцени извор, настао у месту дешавања, информисао
је српску владу шта се тог пролећа и лета дешавало у Призрену, што је било
12
АС, МИД ПО, МФ, ролна 80, IV /327, Цариград, 5. фебруара 1885.
13
Слијепчевић, Ђоко, Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије, Минхен,
1980, 442.
14
Бркић, Арсеније, Значај Призренске богословије у стварању црквено-пастирских гене-
рација, Гласник Српске православне цркве, 1961, бр. 10, 134.
15
Богавац, Милован Ј., Историја српске књижевности на Косову и Метохији 1850–1941,
Лепосавић, 2004, 25.
више него значајно.16 За време српско-турских ратова наставници Богословије

радили су на ослобађању ратних заробљеника Срба, као и отетих девојака
Српкиња, и у томе имали великог успеха. Све је било прикривено велом тајне
и никад се тачно није знало ко је ослобађао те људе.
Наставници Богословије Петар Костић17 и Ђорђе Камперелић18 после
Ставрићеве смрти (1879) наставили су да информишу надлежне у Београду.
Преузели су улогу извештача и обавештавали надлежне у Београду о свему
иоле битном, на пример да су Арбанаси послали 200 људи башибозука у
Гусиње да мотре на Црногорце, па кад они крену на Гусиње, да Арбанаси
крену у одбрану.19 Преко Аксентија Хаџи Арсића упозоравали су власти у
Београду да је једна групица Турака отишла у Србију под видом трговине,
а у ствари је њихов циљ био да посматрају шта се у Србији дешава.20 Дакле,
наставници Богословије водили су рачуна о сваком турском мигу који је имао
везе са Србима и Србијом и о томе обавештавали надлежне у Београду. То их
је, међутим, скупо коштало – били су прогањани и хапшени. Наиме, Петар
Костић је због једног писма упућеног српској влади, које су пронашли делега-
ти Призренске лиге, могао бити убијен. Захваљујући помоћи руског конзула
Јастребова он је само ухапшен, а са робије био пуштен када је обећао да се на
територију Османског царства неће враћати. Пошто је Костић из безбеднос-
них разлога неко време провео у Београду и потом хтео да крене у Призрен,
разговарао је са Стојаном Новаковићем, који му је том приликом рекао: „ А ја
Вам кажем да идете, ваљда ништа неће бити. Уосталом, и да Вам се што непо-
вољно деси, Ви ипак треба да одете. Јер, на пример, ја не могу послати свога си-
на или другу коју личност пошто сте Ви тамошњи на првом месту дужни ићи,
па затим други. А наша је дужност да Вас отуда васпитавамо и помажемо.“21
Ипак се на своју одговорност вратио и цео свој век тамо провео.
16
АС, МИД ПО, МФ, ролна 50, Ф. IV, док. 478, Призрен, 26. јуна 1878.
17
Костић Петар, професор, ректор, национални и просветни радник (Призрен, 24. VI 1852
– Скопље, 12. VII 1934). У Призрену је завршио основну школу (1859–1864) и два разреда гим-
назије (1866–1868). Учио је обућарски занат (1868–1869). Захваљујући материјалној помоћи
Симе Игуманова наставио је школовање у Београдској богословији (1869–1873), као држав-
ни питомац. После завршеног школовања постављен је за наставника Призренске богословије
(1873). За управитеља Богословије постављен је јануара 1883. године. Крајем 1884. отишао је у
Цариград да тражи дозволу за штампање школских књига за потребе школа у Старој Србији.
Захваљујући својој способности и личним везама успео је да добије тражену дозволу (1885).
На месту управника Богословије био је до априла 1889. године. Водио је рачуна о школству на
целом подручју Старе Србије, постављао учитеље, бринуо о њиховом финансирању, подизао је
школске зграде и снабдевао их уџбеницима. Као приватну школу отворио је српску гимназију
у Солуну 1894, чији је био директор и наставник.
18
Ђорђe С. Камперелић, прота, наставник Призренске богословије (Призрен, 13. XI 1853 –
Београд, 9. I 1937). Више о њему: Новаков, Александра, Прилог за биографију Ђорђа С. Кампе-
релића, Духовност писане културе Срба у контексту културе балканских Словена, Приштина–
Лепосавић. 2006, 147–165.
19
АСАНУ, ЈР, 12/626, 12/5, Призрен, 8. марта 1879.
20
АСАНУ, ЈР 12/626, 12/5, б. м. 1879.
21
Костић, Петар, Аутобиографија, приредила Вјера Митровић, Призрен, 1997, 92.
У тренутку када је Ђорђе Камперелић остао једини наставник у Богосло-

вији, бугарски егзархисти, преко председника Скопско-бугарског комитета за
народно просвештеније Кара Јове,22 а знајући у каквој се ситуацији налази
Призренска богословија, понудили су Камперелићу да се у Призрену отвори
основна школа, гимназија и богословија на бугарском језику. Заузврат су му
обећали четвороструко већу плату, доживотно место управника богословије
и 800 турских лира.23 У договору са значајнијим Призренцима са презрењем
је одбио ову примамљиву финансијску понуду и тако допринео да се Богосло-
вија и Срби у Призрену сачувају од бугаризације. Бугарски егзархисти били
су врло незадовољни неуспехом своје мисије, па га је Кара Јове оптуживао код
Турака и Арбанаса и подмићивао их да га убију. 24
Иако је Бугарски егзархат, основан пре самог почетка рада Богословије,
био веома моћан, а егзархисти нису штедели себе да што већи број Срба по-
бугаре, ипак нису имали већег утицаја у централном делу Старе Србије. За
разлику од овог дела, бугарски егзархисти узели су маха у Македонији, која је
била погодно тло за однарођавање. У Призренској богословији било је учени-
ка из Македоније, али у веома малом броју, што се осетило на самом терену.
Зато су српски конзули, посебно Владимир Карић, водили рачуна о томе да се
деца из Македоније школују у Призренској богословији. Број ученика из Ма-
кедоније од отварања скопског конзулата се повећао, а завршени богослови су
као учитељи у свим срединама спречавали бугаризацију.
Ђорђе Поповић, генерални конзул у Скопљу, информисао је 1888. године
министра иностраних послова Чедомиља Мијатовића о стању „српске ства-
ри“ у Старој Србији: „У Призренској и Новопазарској области српска ствар у
толико добро стоји што је тамо у народу добра српска свест, на коју слобод-
но можете апеловати. Али јужније од Качаника свет је збуњен различитим
пропагандама. Вера и народност постале су предметом трговине, па их мења
сваки час (сваком приликом). Ипак имају и примера народне свести, који мо-
рају сваког родољубља дирнути: често учитељи, попови и општине добијају
најсјајније понуде од стране Бугара, али их они одбијају и таворе у сиротињи
као Срби.“25 Ово сведочење конзула Поповића говори о улози и значају При-
зренске богословије у „српској ствари“.
22
Изјашњавао се за Србина пре него што је почео да ради за Бугарску егзархију (1869).
Његова аутентична изјава: „Био сам бољи Србин него многи остали Срби, али Србија се није
хтела одазвати нашој молби када смо затражили само књиге, без друге помоћи. Да смо имали
српске књиге, не би било бугарских школа. Погрчивати се нисмо хтели.“ (Хаџи Васиљевић,
Јован, Скопље и његова околина, Београд, 1930, 531)
23
Микић, Ђорђе, Између балканских суседа и великих сила, Историја српског народа VI/1,
Београд, 1983, 316.
24
НБС, Фонд ЈХВ, Р 413/IV/ 4.
25
Грађа за историју македонског народа из Архива Србије, IV/III том (1888–1889), приредио
Климент Џамбазовски, Београд, 1987, 231.
Ђорђе Камперелић је, такође, био осуђен због веза с Београдом. Игром
судбине спасао се прогонства и 1883. године побегао у Београд. У Призрен се
вратио тек после ослобођења 1912. године. Он је у Београду 1883. године, на
захтев министра иностраних дела, написао извештај о страдању хришћана у
Турској, а нарочито о страдању Срба у Косовском вилајету. Изложио је кра-
так историјат Војног суда у Приштини и поименце навео податке за сваког
страдалника: како се зове, одакле је, чиме се бави, где је затворен и на колико
година је осуђен. Српске власти су тада из прве руке биле информисане о ве-
личини тог погрома, као и о последицама које носи за српски живаљ. Прак-
тично, сви виђенији Срби који су нешто значили били су ухапшени.26
Када је Петар Костић постао управитељ Богословије 1883. године, он је,
са том функцијом, постао и српски повереник у правом смислу те речи. Био је
најзначајнији Србин у граду, имао је пријатеље међу свим вероисповестима,
људи су га ценили, а неки Арбанаси, што је помало зачуђујуће, плашили су га
се. Путовао је широм Старе Србије и Македоније када су то политичке прили-
ке дозвољавале, ишао је често и у Београд, Цариград, Солун, а све у интересу
напретка српског народа у Османском царству. Био је врло поштован и цењен
међу значајним личностима Београда. Кад год је српске власти обавештавао
о стању српских школа, увек је писао и о политичкој ситуацији. Његови изве-
штаји су се помно читали у Београду и из тога извлачили закључци и поуке.
Костић је на својим предавањима често одступао од предмета радећи на томе
да ученицима улије што више патриотизма, и то преко народних пословица,
изрека и јуначких историјских личности које је узимао као пример.27
Српској влади послао је 1883. године опширно писмо и у њему изложио
стање у Старој Србији. Сматрао је да Србима у тим тешким тренуцима под
терором Дервиш-паше ништа друго не преостаје него да се селе или гину „или
да се турче, арнауте, грче или бугаре“. Говорио је о опасности бугарске пропа-
ганде која је Скопље побугарила, али да са успехом и Тетово присваја. Подсе-
тио је да Бугари троше 575.000 франака на пропаганду у Македонији и поста-
вио питање: „...А колико Србија троши?“ Костић је сматрао да треба признати
„да смо неспособни или да нећемо да радимо колико би могли“. Бугари деле у
Македонији бесплатно новине, а пита се Костић – где су српски родољуби да
пошаљу бар неколико бројева Учитеља, и на своје питање сам одговара: нема
их. Сви су у политичким програмима ставили да ће радити на ослобођењу
своје браће, а они се баве само унутрашњом политиком. Костић није имао
личност у Србији којој би се обраћао за многе послове, једино Љ. Ковачевић,28
26
Грађа за историју македонског народа из Архива Србије, IV/I (1879–1885), приредио
Климент Џамбазовски, Београд, 1985, 177–181.
27
Костић, Петар, Аутобиографија..., 45.
28
Ковачевић, Љубомир (1848–1918), историчар, професор на Великој школи, старалац ма-
се Фонда Симе Игуманова
који је био задужен за Богословију; молио је да поставе бар једног писара у

Министарству иностраних послова као посредника јер би му то умногоме
олакшало посао. Костић, даље, каже да су се на Бугаре угледали и Грци, па и
они нуде бесплатне учитеље и новине. Сва срећа, примећује Костић, да их има
мало, иначе би и они постали озбиљна сметња Србима и у Старој Србији.29
Костић је информисао српске власти и о аустријском конзулату у При-
зрену, који се ослањао на католичко свештенство и утицајне Арбанасе. Осим
политичког задатка, аустријски конзули су водили и верску пропаганду. Пре-
ма православним хришћанима су се понашали као према најгорем непријатељу
и зато су Срби из Призрена и околине у конзулату гледали свог великог про-
тивника кога су бојкотовали.
За време боравка у Цариграду Костић је био веома разочаран у Васељенску
патријаршију и митрополита Мелетија. Схватио је, и о томе писао влади, да
се Срби не могу поуздати у Грке да узајамним потпомагањем одбране српске
интересе у Старој Србији и заједничке у Македонији. Сматрао је да и тамо
где Грци немају интересе Патријаршија преко владика ради на српску штету.
Као пример навео је цркву Светог Спаса и однос Патријаршије према њој.
Костић је сматрао да је положај српске пропаганде у односу на грчку и бу-
гарску „ништаван.“ Грци имају своје владике у Македонији, Патријаршију у
Цариграду и чиновнике у турској служби. Бугари имају егзархију и Учени
одбор у Цариграду, који је задужен да води надзор над свим школама и по-
ставља учитеље, имају развијено новинарство и располажу далеко већим
материјалним средствима. Срби ништа од тога што имају Грци и Бугари немају,
а новчана средства која улажу су мала. Срби у Македонији, осим братских
симпатија, немају никакве везе са својом браћом у Србији. Српске листове из
Србије не смеју да примају, а Срби немају своје листове у Турској. Костић је
схватио док је био у Београду да се тамо мисли да је бугарски рад ништаван
и да ће пасти у воду чим се успостави железница према Македонији. То, по
његовом мишљењу, није одговарало истини и предлагао је да се у Македонији
утростручи рад како би се надокнадило време које је изгубљено. Дао је и неке
конкретне предлоге.
„1. Да се образује један учен одбор за све крајеве, који је до 1876. године
у Београду постојао. Чланови тога одбора требало би да буду људи којима
су колико-толико овамошњи крајеви и прилике познате. Да окупља око себе
богатије људе Старосрбијанце, који живе у Београду, али који тачно знају шта
њиховим општинама треба“ (најбоље би било кад би и један члан био човек
из Македоније или Старе Србије; предлагао је Зарију Поповића). Костић је
сматрао да је потребно да се отвори једна виша школа у Македонији.
29
АС, ЉК, Призрен, 15. августа 1883.
Дужности овог одбора биле би:

„а. Да уређује за штампање потребна учила за овамошње школе, а тако исто
и друге књиге са садржином која месним приликама не би била противна;
б. Да иста учила редовно шаље школама;
в. Његова би дужност била да сваки догађај у овим крајевима, који би
макар колико од важности био, изнесе на јавност.
2. Да се по свим већим варошима Србије установе недељне школе за
Старосрбијанце и Македонце који не живе стално у Србији.
3. Да се поред досадашњих старатеља Фонда пок. Симе Игуманова
назначи још једно лице које живи стално у Београду. То је нужно ради олакшања
старатељима јер ће у будуће имати више посла у надлежном министарству, а
често се дешава да су они на путу својом трговином.“30
Српска влада је ове предлоге сматрала рационалним, неке идеје је и
преузела, у сваком случају била је добро информисана о стању на терену за
који је била заинтересована. Петар Костић није био обичан учитељ – он је
заиста био човек који мисли и дела. Његова запажања о Македонији била су
од огромне користи за српску владу.
Из плана Милутина Гарашанина „Упутства за одржавање утицаја у Старој
Србији и Македонији“ може се приметити да су власти у Србији схватиле да
је крајње време да се организовано супротставе Бугарској егзархији и њеној
пропаганди на тлу Старе Србије и Македоније. У другој тачки програма, под
називом Органи, планирало се да сви учитељи, свештеници, калуђери и на-
ционални радници буду у ингеренцији надлежног конзулата.31 Пракса је по-
казала да то није увек било могуће, а Богословија је и после отварања конзулата
била самостална у свом просветно-националном раду.
Доласком првих српских конзула у Скопље, Солун, Приштину и Битољ
Призренска богословија у политичко-пропагандном смислу није сасвим изгу-
била на значају. Она је и даље вршила своју функцију, али у мањем обиму.32
Српска влада је ангажовала Мелентија Вујића, ректора Призренске
богословије, да посети Хиландар и извести је о стању у том српском манастиру
у којем су у то време владали бугараши. Вујић је обишао Хиландар и српској
влади поднео не само извештај него и предлоге шта треба даље чинити.33
Током лета 1889. године Костић је провео у Скопљу и Београду око пет
недеља. Ишао је на нарочит позив ради извештаја и обавештења о свим
питањима српске пропаганде у Старој Србији.34
30
АС, МИД ПО, МФ, ролна 80, IV /321–336, Цариград, 5. фебруара 1885.
31
АС, МГ, 836, Београд, 1885.
32
Микић, Ђорђе, Ширење српских школа на Косову крајем XIX века и отварање ниже гим-
назије у Приштини, Обележја, 1972, бр. 5, 126.
33
АС, МИД ППО, 1890, ред 8, 12. јула 1890.
34
АС, МИД ПО, МФ, ролна 102, 296, Београд, 10. августа 1889.
Колико је влада Србије трошила новац „за српску ствар“ у Старој Србији,
види се из примера да је за 1889. буџетску годину испланирала 54.000 динара,
али то није било довољно, па је из државне готовине дала још 5.500 динара
за школе.35 Кад се узме у обзир висина буџета Краљевине Србије, та средства
нису била мала.
Петар Костић је о стању у Старој Србији једним опширним писмом оба-
вестио министра иностраних дела Чедомиља Мијатовића јануара 1889. године.
После формалног почетка да ће писмо можда министру изгледати као „стара
жалосна песма на нов глас“, Костић је још једном изложио проблематику од-
носа речима: „Нико није у стању, чини ми се, описати какве је муке наш народ
од својих завојевача подносио и какве још и сад подноси. Иако се може рећи
да ће поменути део нашег народа и последњи непријатељски притисак издр-
жати, ипак неће бити претерано ако се каже да је опстанак у садашњим при-
ликама ако оне још за 10 година буду постојале у садашњој домовини готово
и немогућ. Јер ако су насилници, од потпуног покорења нашега народа, уби-
јали и свака му зла чинили, изгледа да су то до пре 12-13 година чинили само
из фанатизма, а без икакве одређене политичке цељи. Друкчије се све над
нашим народом овамо да би га нестало врши од 1876. године, а особито од
руско-турског рата, јер се по свему види да су за ту циљ разни сталежи
поделили улоге, да је сваки на свој начин врши.“ Овај закључак Петра Костића
је, нажалост, време и доказало. Он је тачно осетио у ком правцу иде арбанашка
сила, шта је њима, у ствари, био циљ од формулисања програма Лиге – Стара
Србија без Срба и стварање једне Арбанашке државе. Костић је упозоравао
власти у Србији да Срба тамо више неће бити ако им Србија не помогне. На-
водио је разне примере отмица српских девојака, убистава недужних младића,
отимање материјалних добара, институције чувара села и њихово безакоње –
и све друге страшне муке које су Срби подносили и ипак опстајали. При том
су грађанске власти биле сасвим равнодушне, а призренски митрополит
Мелетије незаинтересовано је гледао на сва насиља. Костић је закључио: „Да
би се пак колико толико стало на пут свему оном што нам народ у овим
крајевима сатире, па му из дана у дан све већма и опстанку прети, одвећ је
нужно да влада његовог величанства краља предузме какав енергичан корак,
који ће она најбоље умети и изабрати.“36
Сава Дечанац у свом познатом спису Призрен из 1888. године пише да
непријатељи Српства на Призренску богословију гледају као на неки „герман-
ски или оксфордски универзитет“, а он је сматрао да она само фигурира ради
„једне моралне потпоре“. С друге стране, по мишљењу Саве Дечанца, ти не-
35
АС, МПс, XXXVIII, 208/1889, Београд, 5. септембра 1889.
36
АС, МИД ПО, МФ, ролна 101, 682–697, Призрен, 31. јануара 1889.
пријатељи своје снаге су утростручили против Српства баш због постојања

једне овакве школе и њиховог страха од ње.37
Од оснивања Богословије није било ниједног примера групног ислами-
зовања, а често су спречавана и појединачна. Да је само то био једини резултат
на пропагандно-политичком плану, она би и те како оправдала своје постојање.
То, наравно, није био једини њен успех. Он је можда само најтранспарентнији.
Само сазнање да Православна српска богословија постоји у Старој Србији
било је довољно да се српски народ осети сигурнијим, национално свеснијим
и јачим.
Призренска богословија, осим што је просвећивала и уздизала српско
становништво, омогућила је влади Србије да преко ње шири свој утицај међу
Србима у Турској. Све своје идеје влада је остваривала преко њених наставника
и ректора – може се рећи да је она била истурено одељење Министарства
спољних послова. Српској пропаганди је у то доба и те како била потребна
једна оваква школа ради спровођења свог националнополитичког плана у
крајевима под турском влашћу.
Призренски Срби, живећи у својих 850 кућа, груписани с леве стране Би-
стрице на брдима у Поткаљаји, Потокмали, Пантелији, Папа-чаршији, с неве-
рицом су примили вест да је у Призрену основана Православна српска бо-
гословија. Наравно да радости није било краја. Посебно их је назив збуњивао,
али то им је дало наду да верују да ће брзо доћи ослобођење и да треба само да
истрају. Годинама, деценијама није се смело рећи да си Србин, него рум милет
или, још горе, булгари милет. Игуманова, за кога су мислили да све сам орга-
низује и финансира, ковали су у звезде, дoживљавали су га као свеца, чак су
после његове смрти узимали земљу са његовог гроба и чували је као светињу.
Наставнике Богословије, нарочито Илију Ставрића, посебно су волели и це-
нили.38
Призренски Срби водили су рачуна о вишим интересима, много више него
они који се „граниче са кућним прагом“. Та њихова брига сигурно је наслеђе
које им је Богословија даровала. Она је просто утицала на развој духа овог
народа. Покренут из деценијске летаргије, народ је радо уписивао своју децу
у ову српску школу. Наставници, који су у великом броју били Призренци,
општили су с народом преко пријатељских и родбинских веза и то је оставља-
ло трага на њима. Трговци који су радили у граду били су већином бивши
ђаци Богословије, писмени и разборити грађани који су умели да бране свој
и српски интерес пред властима.39 Богословија је самим својим постојањем у
37
Дечанац, Сава, Призрен, Призрен, царски град, Приштина, 2005, 23–24.
38
АСАНУ, ЈР, 12/209, XII/4, Призрен, 21. фебруара 1873.
39
Нушић, Бранислав, С Косова на сиње море, Савременици о Косову и Метохији 1852–
1912, Београд, 1988, 209.
Призрену много значила: уливала је утеху и наду становништву које је у њу

гледало као у прву и једину српску институцију.
Од самог оснивања Православне српске богословије у Призрену сваке го-
дине се прослављао Свети Сава. Одржаване су свечаности на којима су учест-
вовали наставници, ученици, руски конзул, турски званичници и грађанство
Призрена. На дан Светог Саве 1880. године при свечаности у Призренској бо-
гословији основано је прво организованије друштво под називом „Друштво
свети Сава“. Оно је имало за циљ да помогне довршавање нове цркве Светог
Ђорђа. То је био дан када је становништво Призрена у великом броју посећи-
вало Богословију и имало осећај као да долази у какво светилиште.40
Посебну улогу у просвећивању и култури овог народа имала је библи-
отека Призренске богословије, настала од поклона које је добијала. Основу
библиотеке чиниле су књиге које су припадале сину Симе Игуманова, Маној-
лу, који је умро 1865. године. Међу тим књигама било је дела чувених руских
писаца у тврдом повезу, као и дела на грчком језику. Други велики дародавац
био је Иван Степанович Јастребов, који је библиотеци поклонио велики број
књига. На свакој поклоњеној књизи Јастребов је написао: „Призренској се-
минарији Јастребов“.41 Он је дао добар пример и осталим конзулима који су,
такође, своје књиге поклањали Богословији.42 Неким необичним путевима у
Богословију су доспеле и веома ретке, старе књиге. Вероватно да су те књиге
поклањали грађани Призрена који су их, по неколико колена уназад, чували и
потом дали Богословији верујући да је она сигурно место.43
После смрти Симе Игуманова (1882) Богословију су често претресале
турске власти. У њеној библиотеци могле су се наћи књиге које су садржајем
биле у колизији с турским законима. Због тога су такве књиге биле премеште-
не у засебну собу на чијем је улазу Јастребов на турском језику написао: „У
овој соби налази се имовина бившег руског поданика С. А. Игуманова, у коју
је забрањено улазити свакоме без присуства и знања руског консула.“ На тај
начин спасао је школу од неприлика. Управа Богословије имала је кључ ове
собе и, по потреби, могла се користити библиотеком.44 Пошто се број књига у
Богословији увећавао, руски конзулат је Призренској богословији уступио
једну своју собу у којој су чувана дела која се нису смела држати у Богосло-
вији, као и преписка с властима у Београду.45 Та могућност да се преписка
склони од сумњичавих турских очију била је од неизмерног значаја за Бого-
словију. Према штампаном Извештају Богословско-учитељске школе за школ-
40
АС, МИД ППО, 1890, ред 8, Призрен, 30. априла 1890.
41
Тимотијевић, Милутин, Иван Степановић Јастребов и Призренска богословија, Иван
Степановић Јастребов, зборник радова, Призрен, 1997, 37.
42
АС, МИД ППО, 1891, ред 99, Призрен, 5. јуна 1891.
43
АС, ЉК, 356, б.м., б.г.
44
Христић, Коста Н., Записи старог Београђанина, Београд, 1989, 198.
45
Костић, Петар, Споменица..., 120.
ску 1890/91. годину, библиотека је имала 2.063 књиге, од којих на српском је-
зику 1.285, на руском 527, а на другим страним језицима 251. Књиге су биле
различитог садржаја: богословског, друштвеног, педагошког, природног, фи-
лолошког, математичког и географског. Било је и романа и приповедака.46
Ученици и наставници могли су да прате савремени развој науке и друштва
јер је Богословија примала часописе на српском и руском језику из области
богословских наука и педагогије. Књиге су биле доступне како учитељима
широм Косова и Метохије, тако и обичном грађанству које је хтело да се об-
разује.47
Богословија је поседовала једну од најбогатијих библиотека не само у
Старој Србији већ и шире. Пред Први светски рат имала је 8.000 дела у 13.000
свезака, а страдала је у походу Бугара на Богословију. Само је мањи део књига
враћен после рата.48
На згради Богословије, тачније на школским вратима писало је Право-
славна српска богословија, што је у то време, када се српско име нигде није
спомињало, просто невероватно. Зарија Поповић је сматрао да је то било мо-
гуће само зато што је Игуманов био руски поданик, а Русија је у то време и те
како респектована у Цариграду.49 Народ Старе Србије у самом називу школе
видео је спас, и говорило се: „Ово неје без ич, јер је ево дошло време да се
Србин сме звати Србином.“50 Народ је почео да верује да је куцнуо час осло-
бођењу, или да је ово бар први весник слободе.
Постојање Богословије у Призрену показало се као сигурна брана: исла-
мизовању и арбанизацији, али и католичкој пропаганди; хеленизацији срп-
ског становништва, коју је покушала да спроведе Васељенска патријаршија, и
насртају Бугарске егзархије на српску народност, која је хтела да на Косову и
Метохији стекне упориште.
Не треба предимензионирати значај Богословије, али се о њој може рећи
исто оно што су Срби Призренци говорили о руском конзулату – да је до-
вољно што само постоји, макар ништа и не делао. Циљ и задатак ове школе
није био само пуко стицање знања, него свеобухватно духовно и морално об-
разовање ученика, а преко њих и целог народа. Ученици који су завршили
Богословију били су у служби српске идеје, чувари вере, српског имена и на-
ционалног осећања. Они су бодрили народ, давали му наду у ослобођење и
уједињење са Србијом.51
46
Иларион, Весић, Извештај о стању Православне српске богословско-учитељске школе у
Призрену у 1891/2. и 1892/3. школској години, Београд , 1893, 28.
47
Гајић, Милан Ј., нав. дело, 142.
48
Костић, Петар, Споменица...,121.
49
Поповић, Зар., Прослава у Призрену, Весник српске цркве, 1922, 1–2, 614.
50
Поповић, Зарија Р., Пола столећа, Савременици о Косову и Метохији 1852–1912, Београд,
1988, 265.
51
Новаков, Александра, Призренска богословија (1871–1890), магистарски рад, одбрањен
на Филозофском факултету у Новом Саду
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
Необјављени извори
Архив Србије
Министарствo иностраних дела – Политичко одељење (1868– 1894)
– Просветно-пропагандно одељење (1890–1898)
– несређена грађа (1885–1886)
Министарство просвете и црквених послова (1868–1898)
Фонд Љубомира Ковачевића
Фонд Милутина Гарашанина
Архив Српске академије наука и уметности
Историјска збирка
Заоставштина Јована Ристића
Народна библиотека Србије
Одељење посебних фондова – Фонд Јована Хаџи Васиљевића
ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ
1. Весић, Иларион, Извештај о стању Православне српске богословско-
-учитељске школе у Призрену у 1891/2. и 1892/3. школској години, Београд,
1893.
2. Грађа за историју македонског народа из Архива Србије, IV/I том (1879–
1885), приредио Климент Џамбазовски, Београд, 1985.
3. Грађа за историју македонског народа из Архива Србије, IV/III том
(1888–1889), приредио Климент Џамбазовски, Београд, 1987.
4. Костић, Петар, Аутобиографија, приредила Вјера Митровић, Призрен,
1997.
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ
1. Дечанац, Сава, Призрен, Савременици о Косову и Метохији 1852–1912,
Београд, 1988, 107–130.
2. Батаковић, Душан Т., Косово и Метохија, средишњи део Старе Србије,
Књижевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата, Београд, 1997,
249–255.
3. Бркић, Арсеније, Значај Призренске богословије у стварању црквено-
-пастирских генерација, Гласник Српске православне цркве, 1961, бр. 10, 134–
137.
4. Гајић, Милан Ј., Српска православна богословско-учитељска школа у
Призрену за помен двадесетпетогодишњег рада, Просветни гласник, 1897,
31–36; 140–145; 94–100.
5. Микић, Ђорђе, Ширење српских школа на Косову крајем 19. века и отва-
рање ниже гимназије у Приштини, Обележја, 1972, 124–139.
6. Новаков, Александра, Прилог за биографију Ђорђа С. Камперелића, Ду-
ховност писане културе Срба у контексту културе балканских Словена,
Приштина–Лепосавић, 2006, 147–165.
7. Новаков, Александра, Ђорђе С. Камперелић, наставник Призренске бо-
гословије и лесковачки прота, Лесковачки зборник, XLVIII, 74–93.
8. Новичић, Војислав, Место Призренске богословије у српској култури
и образовању, Скица за портрет Милана Новичића, Стремљења, 1988, бр. 8,
107–133.
9. Нушић, Бранислав, С Косова на сиње море, Савременици о Косову и
Метохији 1852–1912, Београд, 1988, 177–216.
10. Поповић, Зар., Прослава у Призрену, Весник српске цркве, 1922, 1–2,
608–614.
11. Поповић, Зарија Р., Пола столећа, Савременици о Косову и Метохији
1852–1912, Београд, 1988, 261–299.
12. Станковић, Векослав А., Живот и дело Илије Н. Ставрића, Баштина,
1998–1999, св. 9–10, 210–221.
13. Тимотијевић, Милутин, Иван Степановић Јастребов и Призренска
богословија, Иван Степановић Јастребов, зборник радова, Призрен, 1997, 33–41.
КЊИГЕ
1. Богавац, Милован Ј., Историја српске књижевности на Косову и
Метохији 1850–1941, Лепосавић, 2004.
2. Костић, Петар, Споменица педесетогодишњице призренске богословско-
-учитељске школе 1871–1921, Београд, 1925.
3. Исти, Просветно-културни живот православних Срба у Призрену и
његовој околини у XIX и почетком XX века, са успоменама писца, Скопље, 1933.
4. Недељковић, Славиша, Културно-просветна и национална политика
Србије према Косову и Метохији од 1856. до 1897. године, Одбрањена докторска
дисертација, Библиотека Одељења за историју Филозофског факултета, руко-
пис
5. Новаков, Александра, Призренска богословија (1871–1890), Одбрањена
магистарска теза, Нови Сад, 2008.
6. Поповић Даничар, Ђорђе, Стара Србија, Београд, 1878.
7. Слијепчевић, Ђоко, Михаило, архиепископ београдски и митрополит
Србије, Минхен, 1980.
8. Хаџи Васиљевић, Јован, Скопље и његова околина, Београд, 1930.
9. Христић, Коста, Н., Записи старог Београђанина, Београд, 1989, 198.
Aleksandra Novakov
Novi Sad, Serbia
ADVERTISING POLITICAL AND CULTURAL SIGNIFICANCE OF

SERBIAN ORTHODOX THEOLOGICAL SEMINARY IN PRIZREN
18711890
Sumary
As the first Serbian institution in the Old Serbia and Macedonia upon the abol-
ishment of Pec Patriarchate in 1766, Prizren Theological Seminary plays an impor-
tant role as a political and propagandistic institution. As an institution envisaged to
provide education for future teachers and priests, it became an important support to
the Serbian government in their plan for the preservation of national interests.
Establishment of the Theological Seminary helped form educated strata of
teachers who opened new schools and literate priests who performed baptisms and
encouraged people to have strength and good will to persevere in their faith. It was
the education center for Serbs in the Ottoman Empire, although during the time
discussed in this paper it was probably more a political and propagandistic institu-
tion. Since its foundation in 1871, the Theological Seminary operated by the in-
structions and under the supervision of the Serbian government, while enabling
the government to spread its influence among Serbs in the Ottoman Empire. For
many years it was the only institution that communicated with the Serbian govern-
ment, through which all activities were carried out, be it distribution of informa-
tion, finances or provision of assistance to open new schools. It was used to distrib-
ute books, magazines, journals for the purpose of spreading liberation ideas and
strengthening national identity. It is fair to say that until the opening of Serbian con-
sulate, the Theological Seminary served as some sort of a consulate and more then
that, it was a heart of Serbian political life. Just knowing that there is an orthodox
Serbian Seminary in the Old Serbia was sufficient for Serbian people to feel more
secure, nationally awake and stronger.
The existence of the Theological Seminary in Prizren proved to be a secure dam
to the islamization and albanization, hellenization of Serbian population attempted
by Ecumenical Patriarchate of Constantinople; and the assaults of Bulgarian Exar-
chate on Serbian nationality and to catholic propaganda.
If by their nature schools are places for transformation of man, continual acqui-
sition of knowledge and education, then Serbian Orthodox Theological Seminary in
Prizren was the source of entire education of then Old Serbia and Macedonia. The
purpose and aim of this school was not to enable mere acquisition of knowledge,
rather it aimed at providing a comprehensive spiritual and moral education of stu-
dents, and through them the entire nation. It managed to reach that goal.
Key words: Theological Seminary, Prizren, Serbs, Ottoman Empire, Serbian
propaganda, culture, political importance, school, Russian Consulate.
УДК 327(=18):(=163.4)„18”
Душан Берић
ЈЕДАН НЕПОЗНАТИ ИЗВОР ИЗ 1877. ГОДИНЕ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ

ЗА ПОТПУНИЈЕ ПОЗНАВАЊЕ ГЕРМАНСКЕ СТРАТЕГИЈЕ
УПОТРЕБЕ АЛБАНАЦА У РАЗБИЈАЊУ ГЕОГРАФСКОГ
ЈЕДИНСТВА СРБИЈЕ
Година 1877. чини прекретницу у покушајима Аустроугарске као „пио-

нира пангерманизма“ да и на простору југоисточне Европе има своју „пету
колону“, која би бранила аустријске интересе, јер је тада (15. јануара 1877)
била закључена Тајна конвенција о разграничењу између аустријске и руске
сфере утицаја. То још једном рађа потенцијал за замашно уплитање спољног
фактора у српски ослободилачки покрет и представља одлучујући импулс за
настанак анализираног извора, у коме се борба за стварање албанске државе
сателитског типа спојила са борбом против православних Словена. Споменица
о Албанији дипломате Фердинанда Липича, Аустријанца словеначког порекла,
представља први потпун план за већину онога што ће хабзбуршка држава
покушавати да оствари посредством Албанаца и показује зашто је прошлост
толико уплетена у садашњост да је немогуће разумети политичко стање
поменутог простора без сталног освртања на стања која више не постоје.
Кључне речи: значајан утицај страних фактора на српски ослободилачки
покрет, стварање сателитске албанске државе, борба против свих православних
Словена, Споменица о Албанији.
Иако германски свет нема додир са Косовом и Метохијом, у фиокама

аустријске и немачке политике чувају се пројекти о отимању ових двеју срп-
ских области као осе око које се антисрпска употреба Албанаца (остали називи
су: Арбанаси, Шиптари) окреће. Ако је сврставање арбанашког живља у ан-
тисрпски ред ствар аустроугарске политике током Велике источне кризе
1875–1878. године, стварање Албаније као сателитске државе ствар програма
германског „Продирања на [Југо-] Исток“, проширење тако замишљене албан-

ске државе на рачун државе Србије јесте циљ немачке политике од Хитлеро-
вог доба до будућности.
Међу програмима о антисрпској употреби Арбанаса током Велике источне
кризе 1875–1878. посебан значај има спис Denkschrift über Albanien из пера
аустроугарског дипломате Фердинанда Липича, довршен у Бечу 20. јуна 1877. го-
дине.1 Иако није био револуционар, Липич је ову своју Споменицу о Албанији
замислио као заверу коју је „требало“ спровести типичним револуционарним
методама: ћутањем, тајношћу и лукавством. Жестоко се противио враћању
Косова и Метохије у састав српске државе, под изговором забринутости за
судбину албанске мањине у њима.
Један од разлога зашто је аустријска (као, уосталом, и немачка) политика
то стално радила, била је чињеница да су Руси и Италијани „хтели од Арба-
наса и Шиптара у Старој Србији (Косову и Метохији) начинити жижну тачку
далекосежне активности сузбијања аустријског и уопште германског про-
дирања“, преко српских земаља – са обе стране Дрине, према Солуну.2Други
разлог је била процена, изнета већ у првој реченици Липичеве Споменице о
Албанији, да се албанска популација, ма где да она живи, „под тренутним
околностима мора посматрати као политички фактор, којег, што се опасност
славизације Балканског полуострва чини присутнијом, треба све ревносније
неговати и он заслужује да му се посвети пажња коју по својој правој вредности
и заслужује, јер сви елементи који су погодни да се употребе против славиза-
ције имају у садашњем тренутку посебну важност, у првом реду што се тиче
аустро-мађарске политике према Оријенту, којој уистину ништа друго не
може бити неповољније до евентуалност стварања полу или сасвим суверених
словенских држава на јужним границама Царства и која је (политика Двојне
монархије – Д. Б.) стога упућена на то да ступи у близак контакт са несло-
венским елементима балканских држава (подвукао – Д. Б.) и да са њима
склопи поуздан савез против тенденција чији деструктивни карактер, који је
у крајњој последици управљен против Монархије, не само да иступа све отво-
реније и храбрије него и тежи да и проблематичне елементе потчини свеама-
лгамизирајућем србо-бугаризму, што је околност која између два елемента
заснива веома блиску интересну заједницу“.3
Тада нико није могао рећи каква ће сутра спољна будућност бити. Отуда
и код самог Липича несигурност због оног што ради, а с њом и напомена:
„Али да би их могли посматрати као стварне политичке факторе, ови елементи
1
„Denkschrift über Albanien“ vom K. und K. Consul F. Lippich, Wien, den 20. Јuni 1877. HH-
StA, P. A. XII Türkei Varia 1877, Karton 123.
2
Душан Берић, Српско питање и политика Аустроугарске и Русије 1848–1878, Београд,
2000, 327.
3
„Denkschrift über Albanien“ vom K. und K. Consul F. Lippich, Wien, den 20. Јuni 1877, 1.
Душан Берић: Један непознати извор из 1877. ... 265
(Албанци – Д. Б.) морају бити тако саздани да они у односу на Монархију нису
присиљени да играју за њу не тако пожељну улогу оних којима је неопходна
заштита и помоћ, него и да су у стању да се у случају акције покажу као кори-
сни и употребљиви савезници“.4
Ово је био посао који се, увелико, водио у рукавицама. Он се развијао
темпом и у облицима врло блиским темпу и модалитетима у дотадашњим
фазама аустријске источне политике, коју карактерише формирање предуслова
и обезбеђивање преласка са пасивне на активну стратегију окупације. Албанско
друштво никако није успевало да са феудализма пређе на капитализам, што је
подстицало појаву сукоба и друштвене свести у којој се антикапитализам
повезивао са антиреформизмом. Да би се са тим изишло накрај, требало је
бити способан да се живи заборављајући на родовско друштво, немајући
потребе да се у свему пита фис (племе, род). Тенденција коју потврђује и
конзул Липич и има је у виду када каже: „Пре него што се са њима упусти у
нешто, било би корисно добро их упознати како у погледу њихове бројчане
снаге, тако и у погледу квалитативне способности и заузети једнак и назависан
став и према хришћанима и муслиманима [...]“5
„Што се тиче религијских ствари, они су млаки, чак индиферентни, а
фанатични када се ради о предрасудама, спољашним стварима и материјалним
интересима“, вели Липич. Политичка идеологија династије која влада Двој-
ном монархијом обавезивала је и њену дипломатију да у иностранству римо-
католицизам има превласт над осталим религијама, што је, са своје стране,
дало подстрека уобличавању очекивања да „повратак муслиманских Албанаца
у хришћанство због тога ће за њих увек остати питање комодитета и природна
последица таквог заокрета њихових политичких односа, који ће учинити да
увиде да ислам више не представља државну религију, која је привилегована и
доноси утицај и моћ“.6 Поновно ојачавање православног и римокатоличког
правца хришћанске вере, међутим, није изгледало ни близу могућно. Али да је
могућно, резултат би био исти, између осталог, зато што албанско становни-
штво у градовима и варошицама „у целости стоји под утицајем муслиманског
свештенства и турских надлештава“.7 Очигледно је постојала противречност
између чињенице да мухамеданци не желе да пређу у римски католицизам и
очекивања Аустроугарске (као, уосталом, и Италије) да ће до тога ипак доћи.
Анализа исправно разликује добре и лоше стране у менталном склопу и
у карактеру Албанаца. Када је реч о првима, то су: „њихова гостољубивост,
светост дате речи у племенским и приватним споровима, њихова морална
и физичка чврстина и њихова врхунски жива самосвест у спрези са веома
4
Исто.
5
Исто.
6
Исто.
7
Исто, 5.
широко схваћеним појмом части“. „Са друге стране су тврдоглави, неодлучни,

грамзиви и незахвални. Њихова страст за крађом и пљачком је више последица
јадних околности под којима је већи део нације принуђен да живи“; „крвна
освета је, захваљујући традицији и обичајима, светиња, регулисана нормама
које су прешле у крв и месо народа“.8
Колико далеко сеже неспособност тадашњих Албанаца да се уједине у
компактан народ, показује и Липичево признање да „постоји подела истих на
северне и јужне Албанце или на Геге и Тоске“; „ова подела је одувек, чак и у
најстарија времена, била јасно маркирана“.9 Свака ова половина са својим
предрасудама затварала се у саму себе као пуж. Није било поверења, није било
саучешћа, није било узајамног јемства. Многи детаљи, везани за то, изнети су
у Липичевој Споменици о Албанији. Сведене на прастару поделу, „Ове две по-
ловине су међусобно супротстављене: дијалекти којима говоре значајно се ра-
зликују, лоше националне особине су код Тоскâ значајније изражене него код
Гегâ, који су поузданији, витешкији и телесно крупнији. Хришћански Тоска је
грчко-православне вере, хришћански Гега је римокатолик. Тоске, даље, посе-
дују веома чувене гране у суседној краљевини Грчкој и због тога гравитирају
више овој држави, док хришћански Гега, сигурно потврђено, има представнике
ван границе само у четири насеља, која се, без изузетка, сва налазе у Аустро-
-Угарској“, наиме, Арбанаси код Задра, Перој код Пуле, Никинци и Хртковци
у Срему, „а сви они су задржали своју националност“. „У супротности према
Тоскама, који су примили ислам и по природи ствари више нагињу Грчкој, чак
су у многим местима и помешани са хеленским елементом, Гега је остао,
упркос многобројним, често тек у новије време спроведеним конверзијама,
много више веран хришћанској, поготово [римо]католичкој вероисповести и
стоји са својим симпатијама на страни Аустро-Угарске. Наравно да су те
симпатије међу [римо]католицима много прецизније изражене него међу
муслиманима, али су и међу њима неоспорне.“10 Тај се развој одвија почевши
од римокатоличких мисија, чија је логика, култура и мотивација дугорочно
усаглашена политици територијалне експанзије германског света на европски
југоисток.
Материјализација те идеје изражена је и у Липичевој Споменици, нарочито
на местима где он рачуна с тим да је римокатолички Гега Аустроугарској
„искрено захвалан за многа доброчинства која је од ње добио у односу на
клер, цркве и школе“.11 Ту се рачунало са унутрашњом трансформацијом која
ће се најпре конкретизовати у позитивном ставу према плановима замене
турског господства аустријским и у поступном укључивању Албанаца у оквир
политике сузбијања покрета за српско и југословенско уједињење.
8
Исто.
9
Исто, 6.
10
Исто, 5.
11
Исто.
Наравно, Фердинад Липич није могао да не увиђа разлику која постоји

између аустријског прижељкивања да се велики део Србије, све до Јужне Мо-
раве, „дакле скоро до средине Балканског полуострва“, отме од Срба и пре-
пусти Албанцима, и стварних могућности албанске популације да оствари
„Велику Албанију“. Аустроугарски мотиви да се покрене „политичко-војна
акција која је у стању да пружи уједињење маса северноалбанског народа“
својом испреплетеношћу са прорачунима да „стратешке предности“ које про-
стор између Јужне Мораве и Јадранског мора „поседује како за дефанзиву тако
и за снажну офанзиву против Србије и Бугарске“12 показују да су део есенци-
јализујуће или отворено непријатељске, дакле, антисловенске визије југо-
источне Европе.
Ово достиже врхунац када се начне пангермански мит о српској опасности
која доводи до спектакуларних логичких вратоломија. У том смислу, ако
ондашњи Срби критикују германски „Продор на [Југо-] Исток“ и противе му
се јер угрожава и њих и њихову територију, то „не треба“ приписати самом
германском експанзионизму (једна стварно цинична хипотеза), већ чињеници
да они не пристају на политику отимања Косовског Поморавља и остатка
Косова и Метохије, а Србима у оквирима Аустроугарске што без страха желе
да буду (и остану) део српске нације. Отуда и Липичеви аргументи зависе од
случаја на који се примењују.13 Из Споменице је јасно да његови разлози за
антисрпску употребу „северноалбанског народа“ почивају на високој оцени
геостратешке важности косовскометохијске области. Оно у шта он убеђује
своје претпостављене јесте то да се „треба знати и ценити посебна важност“ коју
поседовање албанске земље („Албаније“) плус српско Косово и Метохија „има
за било коју Велику Силу, која је присиљена да се брани од славизма, тим пре
Аустро-Угарска, која при ионако довољном броју северно и јужнословенских
националности унутар својих граница може са великом вероватноћом да
види себе у положају да истим још придода и даље јужнословенске елементе
у Босни и Херцеговини и да због тога мора само да поздрави јачање својих
несловенских елемената“.14 Пошто је сваки од несловенских елемената све-
ден на оно што је стварно, Липич у својој Споменици о Албанији заговара
истовремену употребу Мађара и Албанаца против југословенског покрета (и
Србије као његовог нуклеуса), иако је тај покрет био „истински национални
препород, управо преведено на балканске изразе, то је дух који је створио
Италију и Немачку. Њега нису могли да ,створе’ агитатори панславизма више
него Кавур италијански национализам или Бизмарк немачки“,15 што показује
да Липичева тумачења нису у складу са чињеницама.
12
Исто, 15.
13
Исто.
14
Исто.
15
А. Џ. П. Тејлор: Борба за превласт у Европи 1848–1918, с енглеског превео Милутин Дре-
цун, Сарајево, 1968, 230.
Теза да „Албанци и Мађари имају заједничко то да за обоје славизам (чи-

ме Липич југословенски покрет оптужује за „панславизам“ – Д. Б.) представља
преку опасност“16 јавила се очигледно из посла око убеђивања и једних и
других да им не остаје никакав други пут, него да прихвате нагоне, наклоно-
сти, интересе политике германског ширења, штавише структуре које се не
показују на степену развитка датог тренутка. Јер аустријски дипломата про-
дужује: „ови последњи имају велику предност у односу на прве, наиме, они су
национално уједињени и имају уређену државу, која има чврст ослонац у не-
мачким племенима у Монархији, док су Албанци подељени у две племенске
половине“.17 Рачунало се с тим да ће Албанци са таквом пуном свешћу о својој
слабости и неконституисаности као народа себе ставити у службу Аустро-
угарске и њених освајачких циљева, а у исто време да се неће осећати повређени
у свом племенском поносу, нити мислити да им неко са стране (германски
фактор) одређује циљ за који ће морати да се боре.18
Антисрпска употреба Албанаца је истовремено и одговор на чињеницу да
је руски интерес већ био географски „распоредио“ снаге Црне Горе и Албанаца,
при чему би независна Албанија била за Русију „друга Црна Гора, која би под
њеним окриљем, и ако затреба, могла да се супротстави амбицијама аустро-
грчким, српским, црногорским, па чак и бугарским“.19 Сарадња између Русије и
Италије има врло јасан и одређен профил у погледу зауздавања аустроугарског
продора према Солуну и спретне употребе унапред припремљених разлога
против било каквих предлога Србије у којима се ишло за тим да се створи јача
српска држава.
Нема сумње да сва ова „брдска албанска племена“, која су се током турске
владавине делимично населила и на простор Косова и Метохије, највише по-
сле масовног исељења тамошњих Срба у Подунавље и Потисје (Велика сеоба
из 1689), сама собом, нису могла да угрозе средишњу Србију, после1804. по-
четно језгро обновљене српске државности. Рашчлањивање Липичеве Спо-
менице о Албанији у њене саставне елементе указује на чињеницу да многи од
услова који окружују и прате развој албанског понашања нису проучени. Ме-
ђусобна загледаност албанских вођа и аустријског дипломате представља фик-
сацију, из које проистиче конзулово тврђење да „Сва ова планинска племена
представљају срж народне снаге и због тога поседују посебну важност, зато
што су углавном [римо]католичка, стоје одлучно са својим симпатијама на
страни Аустро-Угарске“; процењује да „Овде ће сваки путник из Аустрије,
поготово ако је реч о аустријском конзулу, бити дочекан као пријатељ и брат.
16
17
Исто.
18
Душан Берић, Српско питање и политика Аустроугарске и Русије 1848–1878, 328–329.
19
Богумил Храбак, Велике силе и подручје Косова и Метохије 1876–1878. године, у: Баштина,
св. 1, Приштина, 1991, 165.
Овде је потребна само мала помоћ да би се наш утицај претворио у једини

постојећи и због тога је његово неговање овде од најбитнијег значаја, јер брда
са својим резолутним становништвом владају долином и регенерација земље
у националном, [римо]католичком и у ширем, аустријском смислу, може и
кренуће, у свако доба, само из ових брдских станишта горњо-албанске расе“.20
Чинило му се свашта, на пример, и то да је „Овде у брдима, као и у долини
и, делимично, у градовима као што су Скадар, Призрен, Ђаковица, Дебар, име
,Крали Немзе‘, дакле, немачког краља, магична реч, јер ово име инволвира на
чудан начин појам легитимног, аутентичног господара, којем је у правреме
припадала земља“.21 Из овога се такође види како су Липичева тумачења
историје и тога шта је чије дрска или смешна. Хтео је уверити Албанце у снагу
државе коју заступа и убедити их да је достојна да овлада њима и преко њих
Бугарима, а нарочито Србима и њиховом земљом. Истанчавао је причу како
„још увек постоји у ортодоксно-муслиманским круговима, посебно међу дер-
вишима и хоџама, традиција блиског племенског сродства са ,Nemtsche‘ – под
чиме се увек искључиво подразумевају Аустријанци – са аријевском расом,
као и мишљење да се староперсијска краљевска круна легендарног Нуширвана
налази међу царским благом (у царској ризници – Д. Б.) у Бечу као потврда
тога да царска лоза своје узвишено порекло може да изведе све почевши још
од староперсијских краљева и да је народ ,Nemtsche‘ [Немаца], ако може бити
речи о односима једне европске нације са расама Истока, једини који може да
се сматра сродним“.22
Научна (историографска) слика услова који су довели до Велике сеобе
1689, као и то да је српски народ дуго био дељен линијом турских и аустријских
освајања, најбоље побијају тврђења Липича који оспорава српски карактер
Косова и Метохије, као и његове покушаје извођења „права“ Хабзбурговаца
на простор између Ниша, Новог Пазара и Скопља зато што је њихова војска
туда прошла током турско-аустријског ратовања 1688. године.23 Ни многе
друге чињенице се никако не уклапају у његова пропагандистичка клишеа. Из
овог неуспеха произилази читав низ фалсификата.
Свестан да они не могу бити замена за реалност, аустријски дипломата
покушава да је исконструише на следећи начин: „Не рачунајући традицију,
осећања или мишљења појединих народних класа, албанске симпатије за
Аустро-Угарску, осим тога, почивају и на две реалне основе: симпатије [римо]
католика углавном на заједничкој вероисповести и заштитничком односу
који уживају у више или мање непосредном облику као последицу протекције
[римо]католичког култа, а коју примењује к. к. влада; симпатије муслимана се
20
21
Исто, 20.
22
Исто, 21.
23
Исто, 20–21.
заснивају на непријатељству Аустро-Угарске према славизирајућим тенден-

цијама Русије, која се не би либила, да није присиљена да води рачуна, да их
прошири на сва народна племена на Балканском полуострву“.24
То је резоновање човека који крсташки служи програму германског про-
дирања на европски југоисток како у погледу продубљивања јаза међу тамо-
шњим народима, тако и у погледу осталих импликација, пошто би он највише
волео „да се то догоди на такав начин да Аустро-Угарска наступи као савезник
Високе Порте и добије (то јест преузме – Д. Б.) ауторитет султана над европ-
ским провинцијама његовог царства“. Његов начин организовања у јединство
многих комплексних детаља ове широко засноване стратегије поновног гер-
манизовања Источног питања, и то помоћу Турака, ишао је и за тим да зао-
кружи, раније започету, кампању придобијања Мађара за окупацију Босне и
Херцеговине, а затим и за даља освајања. Кроз све се провлачи сенка туге због
јаких промађарских осећања међу Турцима који „своје највеће наде полажу у
Угарску о чијој способности одбране и спремности (само Мађара – Д. Б.) да
припомогну Турској имају најбоље мишљење и која им је веома симпатична“.25
Опасност од узајамног помагања Турака и Мађара узнемиравала је већ самом
ружноћом својих обриса. Изгледа да је аустријска подршка томе била усагла-
шена са британским интересима у Великој источној кризи; такав утисак се
донекле добија и зато што Липич каже: „Када би односи једне такве помоћи
били узвраћени, они би се, чим би отпор Порте против руске армије био сло-
мљен и ова више не би била у стању да их спаси инвазије, безусловно ставили
на страну к. к. трупа које би умарширале. За сваки случај би им требало пре
тога, да би се осигурала њихова сарадња, поставити питање да ли гаје наду да
могу да се одупру руском оружју и да ли за тај отпор од Порте очекују издашну
помоћ. Ово питање би се ионако поставило тек онда кад би турска Дунавска
армија била онеспособљена да због главног удара или због низа незгода пружи
отпор и била присиљена да се повуче са Балкана и да земљу без борбе препусти
руским четама у напредовању“.26
Употреба Албанаца и заокруживање антируског фронта у непосредној су
вези, то добро видимо из Споменице о Албанији, где пише: „Пошто ниједан
Албанац није руски и најмање хоће да буде доведен у зависни однос од омра-
жених Срба и Бугара на које гледа са презиром, одговор на ово питање јасан
је сам по себи. Уосталом, свршена ствар, као што би било заузимање Босне и
Херцеговине, којем би следило напредовање ка источној Босни, ка Сјеници и
Новом Пазару, као и напредовање ван те позиције, напредовање на Косово
поље, створили би ионако једну сасвим нову ситуацију и Албанце, који би са-
да имали избор између Аустрије и Русије, довела би их (свршена ствар – Д. Б.)
24
Исто.
25
Исто, 22.
26
Исто.
у наше редове много делотворније од свега осталог“.27 Тако аустријска источна

политика наставља свој тихи пут ка ометању повратка Косова и Метохије у
оквир обновљене српске државности, употпуњујући своју улогу „пионира
пангерманизма“, потпуно занемарујући начело националности, осим у случају
Албанаца, и то на један изразито антрисрпски начин.
Интерес Липича за Косово и Метохију остао је од почетка до краја упорна
снага, увек у сукобу са српским народом. Он је овога дипломату одвео тако
далеко, да је писао својим претпостављеним у Министарству спољних послова
да би „операција изведена из Босне, не узимајући у обзир остало, била већ из
тог разлога препоручљива да би се осигурала од препада и окупације важна
позиција око Ниша, област Косова и долина Мораве (вероватно Јужне – Д. Б.).
Она би, међутим, обухватила само источни део Албаније, а западни, наиме
област Скадра – који се не може добро одвојити од првог – оставити, бар за
први моменат, евентуалној италијанској окупацији. Због тога се поставља
питање да ли би било упутно да се истовремено са умарширавањем к. к. трупа
у Босну и Херцеговину војно заузму“ и меродавне тачке на албанској обали:
Сан Ђовани ди Медуа, Драч и „у сваком случају Валона и да се с тим у вези узме
у обзир и суделовање и к. к. флоте“.28 „Тиме би целокупна северна Албанија
била у довољној мери осигурана и њено припајање, које је као противтежа
окупацији Босне и Херцеговине од највишег значаја, било би за сваки случај
припремљено. Аустро-Угарска би ионако у таквом крајњем случају деловала
под притиском нужде која оставља само избор између два зла, тј. преузимање
Босне и Херцеговине за себе или оснивањем једног јужно-словенског царства
на својој југоисточној граници и онда је пробитачније бирати релативно мање
зло, наиме, привремену окупацију и припајање после тога.“29
Свему томе Липич додаје да Аустроугарска треба „на сваки начин да сво-
је границе прошири на исток и на југ и да истовремено повуче заштитни гра-
нични бедем према пограничним словенским елементима; лепак за то би
најбоље дали управо северни Албанци, ако би их хтели употребити у сврху за
олакшавање постизања једног од најхитнијих постулата аустроугарског држав-
ног интереса, наиме парализацији тешкоћа и опасности нарастања словенског
елемента добијањем несловенског елемента, чији је традиционални и природни
задатак да се супротставља словенским тенденцијама“.30 Још општије Липич
открива да у аустроугарској политици „постоји намера да се створи против-
позиција за непожељно нарастање словенског елемента“.31
27
Исто.
28
Исто, 22–23.
29
Исто, 23.
30
Исто.
31
Исто, 24.
Липичева Споменица о Албанији такође пружа допунске елементе одго-

вора на питање зашто није био могућ договор између аустроугарског и ита-
лијанског империјализма око стратегије употребе Албанаца, нарочито север-
них? И шта је томе неслагању дало облик, систем и смисао? За Липича Албанија
може да постоји само у једном облику: Албанија као прогерманска држава
сателитског типа. Отуда став да „Са становишта сопственог добро схваћеног
интереса, Аустро-Угарска не би могла никако да дозволи добијање Албаније,
поготово северне Албаније, од стране Италије, дакле, учвршћивање исте на
јужном врху Далмације, јер уместо владе Порте, чије поседовање ове про-
винције њу ни на који начин не угрожава и које је безопасно, тамо би се угне-
здили турбуленти, опасни и на акцију у сваком тренутку спремни елементи,
који своју познату делатност не би проширили само на Далмацију него би се
проширили на Црну Гору, Босну и Херцеговину, и у даљој линији на читаво
албанско залеђе до дубоко у Румелију и који би створили такво стање које би
било још непожељније него ово тренутно. Истовремено би и комерцијални
интерес Аустро-Угарске био значајно угрожен и доведен у опасност ако би
велики транспортни путеви Монархије преко Босне и Србије у правцу Солуна
и Константинопоља почевши од Митровице пали у руке политичког и тржи-
шног конкурента, од чијих се принципа може очекивати било шта. – Постоји
још и питање како би се поставила Енглеска и Француска према акцији
Италије у односу на Албанију и могло би се са сигурношћу претпоставити да
би ове силе одобриле аустријску окупацију или је бар не би онемогућиле, али
би на италијанску окупацију нерадо гледале, ако је већ не би спречиле“.32
Липичева стална заокупљеност окупацијом нашла је овде згодну прили-
ку у контрасту између осталих великих сила и складно се сједињује са не-
стрпљивошћу аустријских војних кругова да се са окупацијом што пре почне.
Пун садржај ових планова о окупацији могао је да се уобличи у јединство
удара на српски национални покрет западно и источно од реке Дрине. У том
смислу је Липич веома нестрпљив и зато пише: „Узимајући у обзир да би, ако
већ постоји намера нових припајања, било упутно не ограничити се на мало
него поглед бацити у даљину, онда појединачно припајање или источне Алба-
није или западног приобаља, сваког само за себе, не би било упутно. Западна
Албанија је један релативно увек обалски појас који не може да се одрекне
свог залеђа и чија би аквизиција за Аустро-Угарску имала значење друге Дал-
мације. Исто тако источна обала Албаније не може без Јадранске обале, јер
ако би била отргнута од ње, била би сатерана у друге политичке и трговинске
токове. А не постоји никакав разлог да се цела нација распарчава, док све
остало више говори у корист опортунитета, да се припоји у својој целости.
Оба дéла земље имају исту политичку, војну и комерцијалну вредност за
Аустро-Угарску; сваки део за себе и изолован један од другог не би имао значај
32
Исто, 25.
у истом обиму. Извоз домаћих производа из источне Албаније, који сада

већином иде путем према Солуну, могао би, кад би се спојио са јадранском
обалом уз помоћ пута који би се одвојио од линије Солун–Митровица и кад
би се крајња тачка спојила директном паробродском везом с Трстом, бити
спроведен искључиво до те луке и могао би са друге стране да промету
аустријских производа преко Трста према источној Албанији истим путем да
такав замах којем никаква инострана конкуренција не би могла да се супрот-
стави са икаквим значајнијим успехом.“33
Тек се сада могло у потпуности схватити шта је лице а шта наличје ра-
спростирања Липичеве бриге за Албанце и шта је он био и није био – за њих.
А такође и то зашто, на пример, Врање и Куманово премазује бугарском бојом,
а у Албанију жели да укључи огромну српску територију све до Јужне Мораве,
„додуше са комерцијално и стратешки исто тако важним поседовањем Ниша
до Беле Паланке и комуникације исто тако важне кључне тачке преко Св. Ни-
коле – Балкана. Јужни наставак границе на Јужној Морави могао би се наћи у
долини Моравице, чије подножје чини гранични раздел између Албанаца
Црне Горе и бугарског Куманова и Врања. Веома продуктивне области које
падају у линију Мораве, веома продуктивни окрузи Лесковца и Врања, да не
би били покидани границом на Морави, исто би могли бити задржани све до
њихових данашњих комотних источних граница, све до планинских гребе-
на“.34 Фердинанд Липич ништа друго пред собом није видео него насилну
трансформацију огромних делова Србије у албанску земљу. Чекало се на чи-
тав сплет изванредних околности, па да отворено овај пангермански план поч-
не да се остварује. То је стара мисао, без украса. Мисао која ће у будућности
имати много помагача.
Липичев план, коначно, заговара да се убрзају ствари око превођења свих
Албанаца на римски католицизам, „јер ако би се ишло тим путем, онда би
нација и конфесионално била уједињена, што би јој са освртом на првобитни
задатак против православно-грчког славизма политички свакако било пре-
поручљивије него кад би се распала на један [римо]католички, један грчко-
-оријентални део“,35 то јест православни део.
Према Липичу „у случају окупације, још више у случају дефинитивног
запоседања северне Албаније“, проширене у правцима које је он предлагао,
„морало би се ондашњим цивилним и војним надлештвима поставити као
обавеза да буду изузетно тактични, пошто се Албанцима, ако се са њима
поступа са конзеквентном строгошћу, али и повесно и праведно, додуше не да
сасвим лако управљати, они постају непослушни и тешки ако им се насилно и
брзоплето задире у њихове националне институције и навике без обзира што
33
Исто, 26.
34
Исто 27.
35
Исто, 29–30.
они почивају на народним предрасудама. Мора да прође бар једна генерација

пре него се помисли на темељиту промену њиховог садашњег стања, јер пре
свега народ мора бити подигнут са своје садашње ниске културе, што се може
постићи једино васпитавањем омладине“.36
Dušan Berić
UN DOCUMENT INCONNU DATANT DE 1877 ET SA

SIGNIFICATION POUR UNE MEILLEURE CONNAISSANCE DA LA
STRATÉGIE GERMANIQUE D’ UTILISATION DES ALBANAIS EN
VUE DE BRISER L’ UNITÉ GÉOGRAPHIQUE SERBE
Résumé
Une analyse approfondie du Mémoire sur l’ Albanie révèle la stratégie adoptée

par l’Autriche-Hongrie afin d’ utiliser les Albanais et leurs crimes comme un ins-
trument du sabotage de loin. L’ensemble de ce plan est construit sur la base de la
„pénétration germanique au [Sud-] Est“ ainsi que sur la base d’une politique qui
comprend la fragmentation permanente du territoire et de l’ unité spirituel du peu-
ple serbes. Tout cela a beaucoup en commun avec le véritable objectif de l’ harmoni-
sation des intérêts de la Curie romaine et du monde germanique, ce qui signifie une
conversion par la force des orthodoxes et des musulmans à la religion catholiques
dans tout le Sud Est de l’ Europe.
C’est dans le travail ci-présent que l’ hypothèse sur la coordination de l’ utilisa-
tion des Albanais et des Hongrois contre le peuple serbe et l’ unité géographique de
son territoire est pour la première fois émise et dévelopée en détail. En outre, cette
stratégie sous-entend des attaques permanents contre l’ensemble du monde ortho-
doxe en Europe du Sud, ainsi que contre toutes les formes existantes de ses liens avec
la Russie et l’orthodoxie russe.
Brièvement, le monde germanique a trouvé dans les Albanais un peuple par-
faitement adapté à ses prétentions impériales sur le Sud-Est européen, ce qui est un
des éléments constituant une „frontière infranchissable“ entre l’Albanie et les pays
voisins.
Mots-clés: participation importante des facteurs externes au mouvement de
libération serbe, création de l’ État albanais satellite, lutte contre tous les Slaves or-
thodoxes, Mémoire sur l’ Albanie.
36
Исто, 26.
УДК 94(497.115)”1878/1912” (093.2)
323.1(=163.41):(=18)(497.115)”1878/1912”(093.2)
Александар Растовић
Ниш, Србија
БРИТАНСКЕ ДИПЛОМАТЕ О КОСОВСКОМ ВИЛАЈЕТУ 18781912
У овом раду анализирају се извештаји британских дипломатских пред-

ставника на Балкану о Косовском вилајету после Берлинског конгреса, до
уласка тог подручја у састав Краљевине Србије 1921. године. У њима преовла-
ђују пре свега политичка питања: стални упади Албанаца са територије Ви-
лајета на просторе Србије, несносан положај хришћанског становништва,
побуне Албанаца против турске власти.
Кључне речи: Косовски вилајет, британске дипломате, Србија, Албанци,
Форин офис, Срби.
Интересовање Форин офиса за балканску збиљу, а нарочито за ситуацију

у Косовском вилајету није ишчезло после Берлинског конгреса. Напротив,
оно је порасло с обзиром на то да је у највећем интересу Лондона била паци-
фикација тог простора као најкраћег пута који је водио до њених колонија на
Истоку, пре свега до Индије. Иначе, Косовски вилајет је формиран у предве-
черје Берлинског конгреса, почетком 1877, и обухватао је територије шест
санџака (Дебарски, Новопазарски, Нишки, Приштински, Призренски, Скоп-
ски), са седиштем у Приштини до 1888, када је центар пребачен у Скопље које
је остало средиште све до његовог ослобођења и припајања Краљевини Србији
1912. године. Иако у то време није била директно присутна на том подручју,
већ је свој утицај остваривала посредно преко Аустроугарске, ипак заин-
тересованост Велике Британије за Балкан и Косовски вилајет поткрепљују
бројни извештаји различите провенијенције (дипломатске, политичке, војне,
привредне, културне) њених дипломата из Цариграда, Ниша, Битоља, Скопља,
Солуна, Скадра. На основу тих бриљантних и исцрпних докумената, који,
сваки за себе, представљају мале, озбиљне студије, могу се уочити основни
обриси британске политике према том простору и став који су заузимали
према Албанцима, али и према Србима и осталом словенском становништву.
Од 1878. до 1903. године најчешће се пише о стању на граници Србије и Ко-
совског вилајета (међусобни сукоби, гранични инциденти, упади наоружаних

група), о односу турских власти и Албанаца према Србима, о њиховом несно-
сном положају, незадовољству званичне Србије због сталног прогона и убија-
ња Срба.
Оснивање и деловање Призренске лиге привлачило је посебну пажњу
британских дипломата на Балкану, а нарочито конзулâ у Призрену и Скадру
Сент Џона и Кирбија Грина. (Храбак 1998: 87, 96, 98–99, 100–104) Међу бројним
извештајима о овој проблематици издваја се веома опширан и аналитички
извештај који су саставили официри поручници Џон Рос Бладенсбург и Ихон,
британски опуномоћени представници на српској граници, а упутили га ма-
јору Вилсону. Текст је сачињен у Солуну 30. децембра 1878. године. У њему се
прати настанак и деловање Призренске лиге, објашњавају њени циљеви, ана-
лизира структура. Аутори износе низ занимљивих оцена о активностима ове
организације која је имала снажно упориште међу албанском популацијом,
при чему су неке од њих контрадикторне и пристрасне, односно иду у прилог
Албанцима и њиховом националном покрету. Извештај је, такође, крцат пре-
драсудама о словенском становништву Косовског вилајета. Ипак, он је важан
за сагледавање британског погледа на ову област убрзо после завршетка Бер-
линског конгреса с обзиром на то да његови аутори нису били слободни стре-
лци, већ званични представници владе која је подржавала Албанце и При-
зренску лигу. У прилог томе говори и писмо Илије Ставрића, управника
Призренске богословије, упућено Сими Андрејевићу Игуманову, у коме наво-
ди да су у пролеће 1878. поједине енглеске дипломате из Цариграда и Сарајева
навраћале у Призрен и Пећ и да су том приликом разговарале с албанским
првацима. По речима самих албанских старешина, Енглези су им нудили но-
вац, односно помоћ за ратне потребе чим се дигну на устанак. (Војводић 1989:
6–7) Поједини високи представници Форин офиса видели су у албанском на-
ционалном покрету и Призренској лиги, као његовом отелотворењу, своје-
врстан плацдарм за настанак велике албанске државе која би окупила све
Албанце у четири турска вилајета. Та велика и снажна Албанија, сматрали су
посебно Е. Фицморис, представник Велике Британије у Источнорумелијској
комисији, и амбасадор Едвард Гошен, ослабила би напоре великих сила да у
случају распада Отоманског царства изврше окупацију тих области. (Skendi
1967: 92–93) Иначе, деловање ове организације редовно су пратили британски
конзули на Балкану.
Призренска лига је представљала албански покрет који ће усмеравати
најважнија догађања на простору Косовског вилајета наредних неколико го-
дина. (Војводић 1990: 66; Војводић 1992: 163) Сматрајући да овај покрет пред-
ставља клицу националне, општеалбанске и антитурске политичке снаге у
Албанији, Порта га је оружаним средствима сузбила 20. априла 1881. године,
када је турски генерал Дервиш-паша сломио представнике Лиге код места
Штимље. (Stuli 1959: 385) После тога постепено је успостављен ред на тери-
торији Вилајета.
Александар Растовић: Британске дипломате о Косовском ... 277
По ауторима текста, три су главна узрока за настанак Лиге. Прво, током

руско-турског рата западни део Турског царства, где су живели Албанци,
остао је без војске која је ангажована у рату. То је довело до самоорганизовања
локалног становништва у одбрани својих огњишта. Други разлог била је
словенска опасност. Британски официри тврде да Срби и Албанци никада
нису могли да се сложе због верске нетрпељивости, коју приписују Словенима,
односно њиховој религији која је нетолерантна према свим осталим верама,
што је Албанце остављало у убеђењу да неће имати слободу уколико буду
живели под српском влашћу. Ипак, главни узрок настанка Лиге видели су
у проширењу Црне Горе на чисто албанске територије, пре свега на Гусиње
и Плав, за који кажу да представља центар албанског националног покрета,
односно живота. Овај разлог повезују и са основним циљем деловања Лиге,
а то је очување области Гусиња, где по њиховим подацима уопште нема сло-
венског становништа. Иначе, занимљиву оцену о узроцима формирања Лиге
дао је неколико месеци касније и Кирби Грин. Он сматра да је „Лига била
застор иза кога су Портини високи чиновници у тим крајевима могли да задају
ударац којим је требало застрашити Европу...“ (Храбак 1998: 48–49; Rizaj 1996:
235–238, 253–255, 262–263)
Анализирајући организациону структуру Призренске лиге, Бладенсбург
и Ихон напомињу да је она претежно верског карактера, предводе је исламске
верске старешине, односно не чине је племенске вође како би се могло
сматрати с обзиром на племенску традицију укорењену у албанском друштву.
Тако, на пример, наводе да су ван Лиге остала племена Мирдите и Тоске.
Међутим, примећују да и Лига није остала имуна на међусобни ривалитет и
суревњивост различитих струја које су се бориле за превласт у вођству.1
Веома су чудне и крајње нетачне оцене које су енглески официри изнели
у вези са безбедношћу на територијама које су контролисали представници
конгреса. Они тврде да у деловима Косовског вилајета где делују органи
Лиге (нпр. подручје Приштине) влада мир и становништво је безбедно, да
су Албанци толерантни и да нема пуно људи под оружјем (наводе пример
Приштине). Ове констатације говоре о необјективности официра и затварању
очију пред очигледним чињеницама које демантују њихову идеализацију
наводне идиле коју су обезбедили органи Призренске лиге на територијама
под њиховом контролом. Ипак, изнели су једну тачну оцену – да су односи
Порте и Призренске лиге добри и да им је заједнички именитељ одбрана
Косовског вилајета од експанзије Словена. (АС, S/GB–65, F. О.)
Централно место у извештајима британских представника о Косовском
вилајету од завршетка Берлинског конгреса до 1903. године представљају ве-
сти о тамошњој нестабилној ситуацији и веома тешком положају хришћанског
1
О племенском партикуларизму, који се посебно осећао у деловању Призренске лиге,
видети у B. Stulli, Albansko pitanje, 344–348.
живља. Још током заседања Берлинског конгреса Хјуберт Џернингам, британ-

ски дипломатски агент у Београду, јавио је у Лондон да му је Јован Ристић,
министар спољних послова, саопштио да су Арбанаси на подручју Качаника у
Старој Србији извршили масакр стотину хришћана. (Војводић 1978: 468)
Убрзо после завршетка конгреса Џернингам извештава своје претпостављене
да су кнез Милан и српска влада веома узнемирени устаничким покретом у
Призрену. У разговору с Јованом Ристићем 4. августа 1878. сазнао је да јачање
албанског покрета у Призрену може узроковати напад на Србију, која ће му се
свакако супротставити. Ристић је упозорио свог саговорника да је опасност
од тог напада велика, као и да Турци подстичу албанске немире, у шта Џер-
нингам није веровао. Исте аргументе износио је и кнез Милан истичући да
„Србија може не само да се одбрани од албанских напада са територије Ко-
совског вилајета већ би могла и да пређе границу уколико то буде било по-
требно“. Међутим, он се прибојавао да би услед сличних албанских провокација
могло да се деси да Аустријанци умарширају у Митровицу, где су Турци имали
гарнизон са двадесет шест хиљада људи. (АС, Mf, S/GB–238, F. O. 105, vol. 2, N°
116, 117)
По оценама британских посланика, ровита политичка ситуација на про-
сторима Косовског вилајета, са мањим или већим осцилацијама, одржавала
се до почетка 1883, када је Џон Елијах Блунт, генерални конзул у Солуну, упу-
тио један врло оптимистички извештај у Лондон. Према његовим информа-
цијама, стање јавне безбедности на територији Вилајета је побољшано, власти
су ухапсиле велики број убица (нарочито Албанаца) и највећи број њих про-
терале у Анадолију. Иначе, још 1880. године локалне власти су се, по наређењу
Порте, обавезале да депортују у Анадолију четири хиљаде Албанаца, који су у
Вилајет приспели с подручја Куршумлије, Лесковца и Врања, јер су били извор
нестабилности и немира. (АС, Mf, S/GB–141, F. O. 260, vol. 217, N° 38) Блунт је
похвалио напоре турских власти да успоставе ред и мир у областима које се
граниче са Србијом, које сада подржавају и српске граничне власти. (АС, Mf,
S/GB–149, F. O. 260, vol. 31, N° 1) Позивајући се на писање листа Cossova Ga-
zette од 28. децембра 1882, указао је на акције српских власти на смиривању
ситуације у пограничним крајевима. У овом листу се наводи да су српске
власти казниле Србе који су убили двојицу Албанаца мухаџира. Тако су
двојица Срба осуђени на дванаест година, двојица на десет и један на годину
дана затвора. Уредништво листа је сматрало: „...ако српска влада настави да
кажњава таква недела која врше њени сународници, и да поштује права суседа,
то ће бити у складу са принципима хуманости и правде.“ (Isto)
Међутим, 15. септембра 1885. године Блунт је обавестио Форин офис
о озбиљним немирима који су избили на подручју Ђаковичке казе и горње
Албаније током августа месеца. Те информације о побуни албанских устаника
у планинским крајевима Ђаковице су, по њему, биле тачне, а Весел Ферик-
-паша, главнокомандујући турских трупа у Призрену, иначе пореклом, био
је Албанац присиљен да упути јаке снаге у Ђаковицу како би угушио устанак

тамошњих Албанаца, при чему је због тешке ситуације тражио додатне трупе
из Призрена. (АС, Mf, S/GB–152, F. O. 260, vol. 35, N° 1) На челу те озбиљне
побуне Албанаца налазили су се дотадашњи кајмакам Риза-бег са главарима
Али Ибром и Сулејманом Вокшом. Блунт не наводи разлоге буне мада – ако
се узме у обзир чињеница да је Весел-паша после гушења устанка вршио
наплаћивање пореза и регрутацију младића – може се претпоставити шта је
био разлог. (Јагодић 2009: 32)
Тежак положај хришћана на простору Вилајета такође је била честа те-
ма извештавања британских дипломата. Насиље Албанаца, које је било пот-
помогнуто од турских власти, нарочито је интензивирано у пролеће 1889,
што је била последица избијања озбиљних сукоба између албанских фисова
из Дечана и Истинића око коришћења Дечанске шуме у зиму 1888–89. године.
(Војводић 1990: 73) Британски посланик у Београду Фредерик Сент Џон јавио
је 21. априла лорду Солзберију, шефу Форин офиса, како поседује вести да је
велики број хришћана прешао у Србију с турске територије, где су прогањани
од стране Арнаута (иначе он за Албанце каже да су пореклом хришћани који
су се преобратили у мухамеданце). О тој информацији је разговарао са Савом
Грујићем, министром спољних послова Србије. Према његовим инфор-
мацијама, две групе људи, жена и деце – једна која броји између осамдесет и
деведесет људи и друга између осамдесет и сто људи – у интервалу од четири
до пет дана прешле су југозападну границу близу српског града Ужица, преко
суседних турских градова Новог Пазара и Сјенице. Међутим, Грујић, није имао
појединости везане за узрок овог егзодуса Срба с турске територије. Ипак,
истакао је да на турско-српској граници влада напетост између српских и
турских граничара, која је у неким случајевима резултирала губитком живота
на турској страни, због чега је турски посланик у Београду често протестовао,
али без икаквог резултата. (АС, Mf, S/GB–263, F. O. 105, vol.74, N° 62) О овом
егзодусу хришћана Сент Џон је разгововарао и с Махмудом Недим Бејом,
турским послаником у Београду, који га је информисао да се нешто слично
десило и прошле године, због наводног прогањања од стране Албанаца, али да
су се жалбе приликом испитивања показале неутемељене. (АС, Mf, S/GB–263,
F. O. 105, vol.74, N° 67)
Сент Џон је и током 1890. године писао о малтретирању хришћана на
територији Косовског вилајета у близини српске границе после избијања по-
буне Албанаца у горњој Албанији, због чега су били присиљени да пребегну
у Србију. Читаву ствар је додатно компликовало понашање турских власти,
посебно војних јединица које су не само спречавале хришћане да прелазе
границу, већ су оне који су успели да је пређу силом присиљавали да се врате
назад. О томе је 17. јуна 1890. године Сент Џон разговарао с Милованом
Миловановићем, начелником у МИД-у, који му је потврдио вести о немирима
у северној Албанији, као и да турске јединице врше насиље над хришћанима
сурово их терајући да се врате на просторе Вилајета. (АС, Mf, S/GB–266, F.

O. 105, vol. 83, N° 87, АС, Mf, S/GB–266, F. O. 105, vol. 83, N° 91, АС, Mf, S/GB–
162, F. O. 260, vol. 49, N° 91) Драгоцен је извештај који је Сент Џон 6. јануара
1891. упутио у Лондон, а који најпластичније показује размере исељавања
хришћана. Према његовим информацијама током 1890. године око десет
хиљада хришћана из Косовског вилајета иселило се у Србију, односно населило
дуж српске границе према Бугарској. Међутим, Феридун Беј, турски посланик
у Београду, признао је да је само четрдесет хришћанских породица присиљено
да оде у Србију. (АС, Mf, S/GB–164, F. O. 260, vol. 52, N° 4) Сличне податке о
великим емиграцијама хришћана послао је 24. јануара исте године и Роналд
Макдоналд, британски вицеконзул у Нишу, који је обилазио југозападне
делове Србије уз границу са Косовским вилајетом. Макдоналд је поседовао
доказе о непрекидном преласку Срба хришћана преко границе у близини
турских градова Пећи и Ђаковице. Његов извор информација му је рекао
да, према процени једне званичне личности та бројка пребеглих годишње
достиже двеста породица. (АС, Mf, S/GB–164, F. O. 260, vol. 52, N° 7)
О жалосном стању хришћана у Косовском вилајету говори и циркулар
српске владе упућен британском министарству спољних послова јула 1897. го-
дине. Иначе, те године је у Косовском вилајету поново букнула спирала насиља
Албанаца према хришћанима, при чему су турске власти немо посматрале
њихово дивљање. Крајем године Косовски вилајет постаје својеврсно средиште
анархије. (Војводић 1992: 76; Војводић 2007: 266) Циљ овог документа је био
да се скрене пажња великих сила на лошу ситуацију у том подручју, на коме
никада није било сређено стање због млитавости турске администрације, а
од избијања грчко-турског рата ситуација у којој се налазило хришћанско
становништво постала је готово неподношљива. Наводио се и извештај срп-
ског конзула у Приштини о не мање од седамдесет случајева различитих зло-
чина. У циркулару се упозоравало и на озбиљне нападе Албанаца дуж границе
Србије, који су се завршавали губитком живота и имовине. (АС, Mf, S/GB–173,
F. O. 260, vol. 70, N° 25)
Убиство Луке Маринковића, српског конзула у Приштини, кога је 1. јула
1890. године ликвидирао Ибрахим Хусеиновић, Албанац из Приштине, иначе
мухаџир из Прокупља, привукло је велику пажњу британских дипломатских
представника. Сент Џон је своју владу 21. јула известио о том убиству, напо-
мињући да је разговарао и са удовицом убијеног конзула која му је изнела
мишљење да је убиство њеног супруга политички мотивисано. У Приштину
је послат Владимир Карић, тадашњи српски конзул у Скопљу, како би испитао
читаву ствар. Његови извештаји су показали да је атентат био акт завере
неколико приштинских Албанаца. (Војводић 2003: 127)
О убиству Маринковића Сент Џон је разговарао и са Феридуном Бејом
који га је описао као насилног човека неприкладног за обављање дипломатске
дужности, с чиме се Сент Џон није сложио. О неразумном понашању српског
дипломатског представника у Приштини и потреби да буде повучен зато што

је сувише насилничког понашања српску владу је упозоравао и претходни
турски посланик Махмуд Недим Беј. (АС, Mf, S/GB–162, F. O. 260, vol. 50,
N° 120, АС, Mf, S/GB–266, F. O. 105, vol. 84, N° 120) Међутим, у разговoру
са Вајцом, дописником Daily News-а који је био у Приштини после убиства
конзула, Сент Џон је изнео оцену да је Маринковић био познат као „дели-
-конзул“ (луди конзул) и да је био отворени фанатик као и дивљи Арнаути
међу којима је живео. (АС, Mf, S/GB–266, F. O. 105, vol. 84, N° 127, АС, Mf,
S/GB–162, F. O. 260, vol. 50, N° 127) Иначе, овај новинар је скренуо пажњу
Сент Џону да је Маринковић као конзул учинио све да подстакне фанатична
осећања турбулентног становништва међу којим је живео. Тако је, на пример,
у приштинским кафанама непрестано причао како је „неизбежно да се
целокупна територија Македоније припоји Србији“. (АС, Mf, S/GB–266, F. O.
105, vol. 84, N° 128)
Сент Џон је помно бележио и полемику на релацији српска влада–Порта
услед њеног захтева за одштету због убиста конзула Маринковића. Тај кон-
фликт је у једном тренутку попримио такве размере да је српска влада за-
претила прекидом дипломатских односа уколико Порта не услиши њене за-
хтеве. Турска је одбијала да плати одштету Србији због убиства конзула и
наводне повреде конзуларног достојанства правдајући такав став чињеницом
да је убиство извршено далеко од конзулата, те да се она не може сматрати
одговорном за приватни чин убиства. Међутим, изразила је спремност да се
открије починилац и да се адекватно казни, као и да понуди извесно обеште-
ћење удовици убијеног Маринковића. (АС, Mf, S/GB–266, F. O. 105, vol. 84, N°
122, АС, Mf, S/GB–162, F. O. 260, vol. 50, N° 122, АС, Mf, S/GB–266, F. O. 105, vol.
84, N° 127, АС, Mf, S/GB–162, F. O. 260, vol. 50, N° 127) Проблем је решен тако
што је турски султан, на захтев Саве Грујића, удовици конзула Маринковића
дао обештећење у виду поклона од три хиљаде фунти. (АС, Mf, S/GB–162, F. O.
260, vol. 50, N° 2)
Увиђајући све већу опасност од нарастајућег немачког милитаризма, Бри-
танци и после 1903. године помно прате сва дешавања у Косовском вилајету и
подржавају Албанце који уз помоћ Аустрије све више испољавају територијал-
не аспирације према суседима. Лондон у то време директно гради свој утицај
на тим просторима, при чему стално упозорава Београд да се не меша у косов-
ску збиљу. Званична британска политика тек током балканских ратова мења
своје погледе на Косово и Метохију и тада почиње да уважава и српске ин-
тересе, што је дошло до изражаја приликом утврђивања статуса неколико
спорних градова (Пећ, Призрен, Дебар, Ђаковица).
Однос званичника у британском министарству спољних послова према
Kосовском питању и Косовском вилајету на почетку XX века био је у складу с
генералним ставом Лондона о потреби очувања Турског царства, односно
статуса кво који би се односио и на ту област Турске. Британски извештаји
тог времена говоре о тешком положају Срба у Вилајету, упаду чета из Србије у
Стару Србију, односу Србије према албанским устанцима, успеху српске војске
у Првом балканском рату на територију Косовског вилајета. Британска влада,
иако се ангажовала на допуни и спровођењу Мирцтешког програма реформи,
није прихватала иницијативе које су долазиле из Београда да реформе обухвате
и делове Старе Србије, односно западни део Косовског вилајета (Пећ, Призрен,
Приштина, Пљевља, Сјеница) који је изостављен из Мирцтешког пакета (Вој-
водић 2007: 90), као и да се спречи да Аустрија добије право да контролише
спровођење реформи у источном делу Вилајета (Качаник, Куманово, Кратово,
Паланка, Скопље). То је правдала тешкоћама у прихватању тог плана од стране
великих сила. (АС, МИДС, ПО 1908, Ф–IX, Д–III, Пов. број 518, АС, МИДС,
ПО, Ф–IХ, Д–V, Пов. бр. 686) Тиме је отварала слободан простор Аустрији да
неометано остварује своје намере, при чему је значај њеног успеха био огроман
с обзиром на то да је остварила контролу над Качаником који је представљао
географски улаз у Стару Србију.
Пошто се ситуација у Старој Србији погоршавала јер је велики број Срба
због злочина албанских качачких банди морао да напусти своја огњишта, срп-
ска влада је упозоравала велике силе, између осталих и Велику Британију, на
тамошњу лошу ситуацију, као и да Албанци у тим областима служе интересима
Аустрије. Од 1903. године српске власти скоро свакодневно добијају извештаје
о зулумима помахниталих албанских одметника. Тако је, на пример, Милан
Ракић, српски вицеконзул у Приштини, 21. марта 1907. послао списак са именима
осамнаест Срба које су убили Албанаци у Косовском вилајету од почетка јула
до краја децембра 1906. године. (АС, МИДС, ППО, 1907, 3–ред 112, Пов. бр. 197)
У контексту албанских злочина на тим просторима, занимљив је податак који
је Едвард Греј изнео на седници Доњег дома британског парламента 24. октобра
1906, наиме, да је током девет месеци те године на територији Косовског вилајета
забележено сто осамдесет осам случајева насилне смрти. (АС, МИДС, ПО, Ф–V,
Д–VI , Пов. бр. 337) О забринутости српске владе због лоше ситуације у Вилајету
британску владу је, између осталог, обавестио посланик Вајтхед почетком
јануара 1910. године. У разговору са Мирославом Спалајковићем, начелником
Министарства иностраних дела, сазнао је да је ситуација у Новопазарском сан-
џаку, Старој Србији и Косовском вилајету тешка. Те провинције су у стању
анархије, у њима дивљају банде, тако да су бројне српске цркве затворене, а
свештеници због терора избегли у Скопље да потраже заштиту валије и страних
конзула. (Temperley i drugi 1934: 97) И дипломата Колвил Барклеј 3. августа исте
године обавештава британску владу да „српска штампа непрекидно извештава о
тешком положају Срба у Косовском вилајету, где је“, како се писало, „ситуација
лоша да лошија не може бити“. (B. D. vol. IX, N° 164) У извештају се истицало
да су Турци под изговором потребе разоружавања масакрирали велики број
српских становника, укључујући жене и децу, док Албанце нису дирали плашећи
се њихове реакције ако би почели да од њих одузимају оружје.
Доследна својој политици одржавања статус квоа, избегавања стварања

сукоба и нових подела, британска дипломатија је непрестано захтевала од
српске владе да спречи прелазак српских чета у Стару Србију тврдећи да их
предводе српски официри. У разговору који је поводом тих оцена Џејмс Вајтхед,
британски посланик у Београду, водио са Николом Пашићем добио је негативан
одговор. Српска влада је одбијала оптужбе да финансира и подржава те чете
наводећи да официри који их предводе нису у активној војној служби. (F.
O., 371/328, N° 11, B. D, vol. V, N° 84) Иначе, и Едвард Греј и његов помоћник
Чарлс Хардинг су током пролећа и лета 1907. године упозоравали др Михаила
Милићевића и Славка Грујића да српска влада треба да обустави деловање
својих чета на територији Старе Србије које су поново активиране, за разлику
од бугарских чије су акције обустављене. Њихово деловање је ометало напоре
Велике Британије и осталих европских сила да изврше реформе и поврате мир на
Балкану. Зато је игра коју је вршила Србија била изазивачка и опасна по мир.
(АС, МИДС, ПО, 1907. Ф –IV, Д –IV, Пов. бр. 401, АС, МИДС, ПО, 1907. Ф–IV,
Д–IV, Пов. бр. 542, АС, МИДС, ПО, 1907. Ф–IV, Д–V, Пов. бр. 950, С. Грујић –
Н. Пашићу, 10. VI 1907) Међутим, занимљиво је истаћи да је Вајтхед у неколико
наврата поручивао грофу Форгачу, аустријском посланику у Београду, да су
жалбе Срба у Старој Србији основане.
У Лондону се помно пратио устанак албанских племена на територији
Косовског вилајета током 1909–1910. године, као и побуна северноалбанских
католичких Малисора у Скадарском вилајету у пролеће 1911, односно како ће
се ти догађаји одразити на ситуацију у Косовском вилајету. Постојао је страх да
се побуна не прошири и на Македонију. Британци су се, такође, интересовали и
ослушкивали како ће се у новонасталим околностима поставити српске власти.
Из Београда су тих месеци непрестано стизала уверавања да ће Србија остати
мирна ако устанак задржи локални карактер, али уколико се буде распламсао
и Аустрија то искористи да прошири свој утицај, између осталог, и на Косово,
у том случају Србија ће предузети кораке да заштити своје интересе. (B. D. vol.
IX, N° 471)
Занимљив је извештај који је из Мариенбада 12. августа 1910. године упу-
тио Ферфакс Картрајт, британски посланик у Бечу, Едварду Греју. У њему он
описује свој разговор са Милованом Миловановићем, српским министром
спољних послова, а у вези са устанком Албанаца на Косову. Том приликом
Картрајт се интересовао и о евентуалним злочинима које су починили турски
војници током гушења устанка. Миловановић је упознао британског дипломату
са ставом Србије да жали због старих бруталних метода које је турска влада
употребила приликом гушења побуне. Такође га је информисао и о инструкцији
коју је српска влада послала водећим српским првацима у Вилајету, а посебно
учитељима, да пруже сваку помоћ Турцима у савладавању побуне. Међутим, и
поред све добре воље тамошњих Срба, турске власти су се и према њима опходиле
врло лоше, при чему су посебно лоше третиране српске жене. Миловановић се
том приликом пожалио да су турске трупе током операције гушења албанског

устанка углавном отимале оружје од мирног становништва које је живело у
равницама и долинама, а да нису то учиниле са албанским устаницима који су
побегли у суседне планине. Тако се мирољубиво становништво, после повлачења
турских јединица, нашло на милост и немилост неразоружаних албанских
одметника који су се неометано спуштали са околних висова. (B. D. vol. IX, part
II, N° 172)
Британска влада је и после устанка католичког племена Малисора крајем
марта 1911. године веома пажљиво пратила ставове Србије на кретања у Косов-
ском вилајету и, посебно, на могућу интервенцију Београда. Дипломата Барклеј
затражио је већ 30. марта 1911. званичан став Србије у вези са устанком албанских
племена. Милован Миловановић је том приликом истакао да је ситуација
непредвидива, да ће све зависити од способности турске администације да
савлада побуну, јер ако турске трупе не буду успешне, број побуњеника ће се
ширити и у том случају неће се моћи предвидети размере устаничког покрета.
Српска влада ће задржити неутралност у новонасталим околностима, али
уколико буде потребно, помоћи ће у спречавању ширења негативног развоја
догађаја. Сличан став да ће Србија задржати присебност и да се неће умешати
у устанак Барклеју је изнео и Никола Хартвиг, руски посланик у Београду. (B.
D. vol. IX, part II, N° 469) Да ће Србија остати мирана, као и да нема посебних
интереса у албанском устанку, британског посланика у Београду Ралфа Пеџета
средином априла исте године уверавали су и Миловановић и Мирослав Спа-
лајковић. (B. D, vol. IX, part II, N° 470) Искреност српске владе по питању њеног
немешања у албански устанак показује и извештај Ралфа Пеџета од 2. августа
1911, када је обавестио Едварда Греја да је српска влада одбила предлог Црне
Горе о заједничкој акцији у Албанији и Македонији, те да је жестоко осудила
сваки такав предлог изражавајући наду да се црногорска влада неће мешати у
тамошње догађаје. (B. D. vol. IX, part II, N° 470)
Британски посланик у Софији Бакс Ајронсајд обавестио је Лондон 24. ју-
ла 1911. године да је, према његовим поверљивим изворима, циљ Аустрије и
Ерентала, аустријског министра спољних послова, у случају да дође до ширења
устанка Албанаца, односно слома турске империје у Европи, с једне стране
– да Србија буде ослабљена и територијално смањена, а с друге стране – да
треба ојачати аутономну Албанију која би обухватила велики део Косовског
вилајета на исток до Приштине и североисточно до тадашње границе Србије,
одатле дуж леве обале Мораве и Вардара до Скопља, и даље, дуж Вардара,
до обала Егејског мора. Ајронсајд је своје претпостављене упозоравао на
реалну опасност од исцртавања граница великоалбанске државе. (B. D. vol. IX,
N° 51) Са оваквим оценама слагао се и Ферфакс Картрајт, који се 22. јула исте
године сусрео са Еренталом. Том приликом гроф Ерентал је изразио симпатије
за Албанце и није се супротставио формирању аутономне Албаније – пише
Картрајт. (B. D. vol. IX, N° 516)
Иначе, о спремности да српска влада остане пасивна у случају албанског

устанка, али под условом да се у њега не меша ни Беч како би новонасталу
ситуацију искористио за своје ширење на просторе Новопазарског санџака
и Косовског вилајета, говоре, такође, и уверавања која су у Лондон током
септембра и октобра 1911. године стизала из Београда. (B. D. vol. IX, part II,
N° 266) На трагу тога Колвил Барклеј средином јануара 1912. извештава
Лондон да му је Милован Миловановић рекао да иза устанка Албанаца стоји
Аустрија која охрабрује албански покрет како би остварила своје интересе,
између осталог, и на простору Косова. Миловановић је упозорио Барклеја да
је Косовски вилајет питање живота и смрти за Србију, која не може да затвори
очи у случају да Аустријанци тамо уђу. (B. D. vol. IX, N° 540) И Барклеј је
упозоравао своју владу да у Београд стижу вести о свакодневним нападима
Албанаца на Србе у Косовском вилајету и да се напади све учесталије догађају.
(B. D, vol. IX, part II, N° 535, B. D, vol. IX, part II, N° 540, B. D, vol. IX, N° 550)
Када је у лето 1912. године Леополд Берхтолд, аустријски министар ино-
страних дела, објавио предлог о децентрализацији турских европских провин-
ција, тј. план о стварању аутономне Албаније која би обухватала и Косовски
вилајет, српска влада је ту иницијативу најодлучније одбацила сматрајући да
је у супротности с њеним интересима. (B. D. vol. IX, N° 659)
Иначе, косовски проблем је поново доспео у жижу интересовања британске
јавности током балканских ратова. Лондон је на самом почетку ратних опе-
рација самоуверено понављао добро знану тезу да не може бити измене по-
стојећег стања, али су победе балканских савезника, посебно српске војске,
натерале европске силе, па и Велику Британију, да устукну пред новонасталом
ситуацијом. (Растовић 2007: 105) И Греј је под притиском домаћег јавног мњења
морао да прихвати неопходност територијалних измена, само што је његова
замисао била да оне буду што мање како не би иритирале Аустроугарску која
се поново поставила као заштитница албанске ствари. (Растовић 2007: 56–158)
Копља су се ломила око српског права да изађе на Јадранско море преко тери-
торије северне Албаније и око источне границе будуће албанске државе, односно
око статуса неколико градова у Косовском вилајету (Пећ, Призрен, Ђаковица) с
обзиром на то да су Срби, позивајући се на историјско право, сматрали да им тај
простор припада. Никола Пашић је крајем децембра 1912. године у специјалном
упутству српским посланствима у иностранству нагласио потребу да Србија
задржи земље у Старој Србији и да од њих не може и неће одустати без обзира на
могуће последице. (АС, МИДС, ПО, 1912, Ф–Х, Д–VIII, Пов. бр. 52 ) Исту аргу-
ментацију изложио је и посланику Пеџету изражавајући велику узнемиреност
због вести да аустријска влада намерава да изврши притисак како би се Албанији
обезбедили Призрен, Ђаковица и Пећ. ( B. D, vol. IX, part II, N° 427)
У британском министарству спољних послова пажљиво су пратили изјаве
српских политичара у вези са границама будуће албанске државе. Пеџет је
обавестио Лондон 8. јануара 1913. да штампа пише о неправдама које се чине
Србима у смислу да им се одузму плодови њихових победа. (B. D. vol. IX, part II,
N° 468) Приликом сусрета са Славком Грујићем, 9. јануара, Греј се интересовао
за српски став према статусу градова у Косовском вилајету, напомињући да
решење тог питања неће бити толико неповољно и утврђено на уштрб Србије
како се то обично мисли. (АС, МИДС, ПО 1912, Ф–Х, Д–VIII, Пов. бр. 5008,
5030, В. D. vol. IX, рагt II, N° 472) Занимљиво је да је Греј неколико дана касније
у погледу статуса Ђаковице у разговору са грофом Александром Бенкендорфом,
руским амбасадором у Лондону, изразио чуђење зашто је Србија спремна да уђе
у рат због неколико спорних километара територије, напомињући да у том
граду већину чине Албанци. (B. D. vol. IX, part II, N° 507)
Међутим, на седници Лондонске конференције амбасадора великих сила
22. јануара 1913. године шеф Форин офиса био је склон компромису и нагињао
решењу да се Србији дају накнаде на источној албанској граници. (B. D. vol.
IX, part II, N° 548, Hrabak 1986: 38) Сазнавши да почиње дискусија о источним
границама Албаније, Пашић је посланству у Лондону послао инструкције да
се од британске владе тражи да подржи историјско и географско право Србије
на градове у Косовском вилајету. (B. D. vol. IX, part II, N° 589) Николу Пашића
је све више забрињавала позиција Аустрије према питању албанских граница
и он је својом оштром реториком сматрао да може, пре свега, да примора
Велику Британију и остале савезнике да убеде Беч како би одустао од захтева
за припајање спорних градова Албанији.
Према томе, главни камен спотицања били су градови Дебар и Ђаковица,
при чему Србија није била спремна на концесије. Након непопустљивих ставова
Србије Едвард Греј се обратио Русији са захтевом да јасно повуче границу свог
попуштања. Сергеј Сазонов, руски министар иностраних дела, то је и учинио.
Руски предлог је подразумевао да се из састава Албаније искључе Тарабош,
Љумска равница, Ђаковица и Дебар, али је допуштао да Скадар припадне Алба-
нији. (Hrabak 1986: 44) Међутим, Аустрија није желела постизање компромиса
у питању статуса Ђаковице. Греј се нашао између две ватре. Русија је као
последњу карту навела верски разлог због чега је то место требало да припадне
Србима. Упозоравала је да се тамо налази манастир Високи Дечани и да то треба
поштовати. С друге стране, Едвард Греј је био потпуно свестан да је Ђаковица
град са само шест хиљада становника, али да се на њему ломи питање рата
или мира. (B. D. vol. IX, part II, N° 650) С обзиром на то да није могао да врши
даљи притисак на Русију по питању Ђаковице због њених ранијих уступака,
сматрао је да ту варош треба уступити Србији. У том смислу је прибегао својој
добро познатој и опробаној еквилибристичкој вештини. Рачунао је да уколико
Аустрија одустане по питању Ђаковице и Дебра, онда би Русија требало да
одустане од подршке да Скадар припадне Црној Гори. (B. D. vol. IX, part II, N°
664, B. D. vol. IX, part II, N° 665)
План Едварда Греја је Аустрија прво начелно, а затим и у потпуности при-
хватила, и то после исцрпљујућег рата живаца и дипломатског надмудривања.
(B. D. vol. IX, part II, N° 705) Аустријски посланик у Лондону је 21. марта са-
општио Греју да ће Аустрија попустити у погледу Ђаковице, али да Београд
треба да се повуче са територија које буду припале Албанији. О томе је оба-
вештен и Сазонов, који се сагласио с тим предлогом. (B. D. vol. IX, part II,
N° 747) Коначно, после више месеци препуцавања, Србија је остварила своје
захтеве и добила, поред Пећи и Призрена, и Дебар и Ђаковицу. (АС, МИДС, ПО,
1913, Ф–ХV, Д–III, Пов. бр. 1200)
Занимљиво је истаћи да је тих месеци Бакс Ајронсајд био једини Енглез
који је у потпуности и искрено подржао српске захтеве. Он је 9. фебруара 1913.
године реферисао у Лондон констатујући да ће Србији, која је била најуспешнија
од свих балканских савезница у ратним операцијама, бити одузети плодови
победа у Старој Србији и друге територије које ће бити припојене Албанији.
Сматрао је да је решавање територијалног статуса Србије од суштинског
значаја за разумевање балканске ситуације. (B. D. vol. IX, part II, N° 601)
Према томе, Енглези су врло пажљиво пратили сва дешавања у Косовском
вилајету после Берлинског конгреса, а нарочито од почетка XX века, и то како
преко својих званичих представника, тако и преко научника, путописаца и
новинара. Њима је најважније било да се на том простору сачува постојеће
стање, односно да та провинција остане и даље у саставу Турског царства. Иако
су редовно и исцрпно обавештавани о тешком и готово несносном положају
хришћанског становништва које је свакодневно било изложено терору и уби-
ствима од стране албанских одметника, нису предузимали конкретне мере
како би се ти злочини смањили или искоренили. Напротив, чак је српска влада
упозоравана да се не меша у тамошње ствари и не подржава наоружавање хри-
шћанског становништва. Нешто уравнотеженији став британски државни
кругови су заузели током балканских ратова, када су, после великих победа
српске војске, морали да ревидирају политику територијалне неповредивости
Турске у Европи и сагласе се са признавањем права Србији да поврати територију
Косовског вилајета у свој састав.
Војводић, M., Берлински конгрес и Призренска лига, Историјски гласник,
1–2, Београд. 1989.
Војводић, M., Стојан Новаковић и Владимир Карић, Београд, 2003.
Војводић, M., „Плава књига“ о страдањима Срба у Старој Србији, у:
Војводић, М., Изазови српске спољне политике (1791–1918), огледи и расправе,
Војводић, M., Прилике на Косову и Метохији и политика Србије 1881–
1912. године, Историјски часопис, књ. XXXVIII (1991), Београд, 1992.
Војводић, M., „Србија и албанско питање крајем XIX века“, у: Србија и

Албанци у XIX и почетком XX века, САНУ, књига LIII, Београд, 1990.
Војводић, M., Србија и Срби на Косову и Метохији од Берлинског конгреса
до балканских ратова, Зборник радова Косово и Метохија. Прошлост,
садашњост, будућност, САНУ, књига CXV, Београд, 2007.
Јагодић, M., Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878–1912),
Растовић, A., Британци о Косовском вилајету 1902–1913, Зборник радова
Косово и Метохија. Прошлост, садашњост, будућност, САНУ, књига CXV,
Rizaj, S., English Documents on the Albanian Leage of Prizren and the Start of the
Disintegration of the Balkans (1877–1885), 28, 36, 37, 43, Prishtine, 1996.
Skendi, S., The Albanian National Awakening 1878–1912, Princeton, New Yersy,
1967.
Stuli, B., Albansko pitanje (1875–1882), Rad, JAZU, knjiga VIII, Zagreb, 1959.
Храбак, Б., „Енглеска према Призренској лиги, поседовању Босне и
Херцеговине и постављању гарнизона у Новопазарском санџаку“, у: Храбак,
Б., Призренска арбанашка лига 1878–1881, Београд, 1998.
Hrabak, B., Britanska diplomatija o razgraničenju severne Albanije, Историјски
записи, XXXIX, Титоград, 1986, 38.
ИЗВОРИ
АС, МИДС, ПО, 1908, Ф-IX, Д-III, Пов. број 518, Милићевић–Пашићу,
6. III 1908.
АС, МИДС, ПО, 1908, Ф-IХ, Д-V, Пов. бр. 686, Милићевић–Пашићу, 29.
III 1908.
АС, МИДС, Политичко-просветно одељење, 1907, 3-ред 112, Пов. бр. 197,
Ракић–МИД-у, 21. III 1907.
АС, МИДС, ПО, 1906, Ф-V, Д-VI , Пов.бр. 337, Милићевић–Пашићу, 28.
X/10. XI 1906.
АС, МИДС, ПО, 1907. Ф-IV, Д-IV, Пов. бр. 401, Милићевић–Пашићу,
2. III 1907.
АС, МИДС, ПО, 1907. Ф-IV, Д-IV, Пов. бр. 542, Милићевић–Пашићу, 26.
III 1907.
АС, МИДС, ПО, 1907. Ф-IV, Д-V, Пов. бр. 950, Грујић–Пашићу, 10. VI 1907.
АС, МИДС, ПО, 1912, Ф-Х, Д-VIII, Пов. бр. 52, Пашић–посланствима у Русији,
Француској, Белгији, Великој Британији и Италији, 10/23. XII. 1912.
АС, МИДС, ПО 1912, Ф-Х, Д-VIII, Пов. бр. 5008, 5030, Грујић–Пашићу,
27. XII 1912. / 9. I 1913.
АС, МИДС, ПО, 1913, Ф-ХV, Д-III, Пов. бр. 1200, Веснић–МИД-у, 15/28.
III. 1913.
АС, S/GB-65, Foreign office (= F. O.) 78, vol. 2923
АС, Mf, S/GB-238, F. O. 105, vol. 2, N° 116, H. Jerningham to Salisbury, August
4, 1878.
АС, Mf, S/GB-141, F. O. 260, vol. 217, N° 38, Consul-General J. E. Blunt to
Goshen, June 6, 1880.
АС, Mf, S/GB-149, F. O. 260, vol. 31, N° 1, Consul-General Blunt to Wyndham,
January 29, 1883.
АС, Mf, S/GB-152, F. O. 260, vol. 35, N° 1, Consul General Blunt to Marquis
Salisbury, September 15, 1885.
АС, Mf, S/GB-263, F. O. 105, vol.74, N° 62, St. John to Salisbury, April 21, 1889.
АС, Mf, S/GB-263, F. O. 105, vol.74, N° 67, St. John to Salisbury, May 1, 1889.
АС, Mf, S/GB-266, F. O. 105, vol. 83, N° 87, St. John to Salisbury, June 15, 1890.
АС, Mf, S/GB-164, F. O. 260, vol. 52, N° 4, St. John to Salisbury, January 6, 1891.
АС, Mf, S/GB-173, F. O. 260, vol. 70, N° 25, Salisbury to N. E. Eliot, July 29, 1897.
АС, Mf, S/GB-162, F. O. 260, vol. 50, N° 120, St. John to Salisbury, July 21, 1890.
Војводић, М. и други, Србија 1878. Документи, Београд, 1978, бр. 271, Х.
Џернингам Солзберију, 26. јун 1878.
Temperley, G. P. Gooch, British Documents on the Origins of the War, 1898–
1914, vol. IX, part II, London 1934,
B.D, vol IX, part II , N° 88, J. Whitehead to E. Grey, January 5, 1910, 97.
B. D, vol. IX, N° 164, Barclay to E. Grey, August 3, 1910, 189.
B. D, vol. V, N° 84, J. Whitehead to E. Grey, February 15, 1907, 117–118.
B. D, vol. IX, N° 471, R. Paget to E. Grey, April 11, 1911, 451.
B. D, vol. IX, part II, N° 172, F. Cartwright to E. Grey, August 12, 1910, 195.
B. D, vol. IX, part II, N° 469, Barclay to E. Grey, March 30, 1911, 449–450.
B. D, vol. IX, part II, N° 470, R. Paget to E. Grey, April 11, 1911, 450–451.
B. D, vol. IX, part II, N° 470, R. Paget to E. Grey, April 11, 1911, 450–451.
B. D, vol. IX, N° 51, Bax-Ironside to E. Grey, July 24, 1911, 492.
B. D, vol. IX, N° 516, Carwright to A. Nicolson, August 15, 1911, 500.

B. D, vol. IX, part II, N° 266, E. Grey to R. Paget, October 2, 1911, 297.
B. D, vol. IX, N° 540, Barclay to E. Grey, January 16, 1912, 533.
B. D, vol. IX, part II, N° 535, Grey to R.Paget, January 2, 1912, 526.
B. D, vol. IX, part II, N° 540, Barclay to E. Grey, January 16, 1921, 533–534.
B. D, vol. IX, N° 550, Barclay to E. Grey, February 15, 1912, 542.
B. D, vol. IX, N° 659, R. Paget to E. Grey, August 26, 1912, 643–644.
B. D, vol. IX, part II, N° 427, R. Paget to E. Grey, December 31, 1912, 324.
B. D, vol. IX, part II, N° 468, R. Paget to E. Grey, January 8, 1913, 374–375.
В. D, vol. IX, рагt II, N° 472, Е. Grey to R. Paget, January 8, 1913.
B. D, vol. IX, part II, N° 507, E. Grey to G. Buchanan, January 14, 1913, 406–
407, 376–377.
B. D, vol. IX, part II, N° 548, E. Grey to G. Buchanan, January 23, 1913, 440–441.
B. D, vol. IX, part II, N° 589, Barclay to E. Grey, February 4, 1913, 474.
B. D, vol. IX, part II, N° 650, E. Grey to E. Goschen, February 23, 1913, 528–529.
B. D, vol. IX, part II, N° 664, E. Grey to E. Goschen, February 28, 1913, 543.
B. D, vol. IX, part II, N° 665, E. Grey to G. Buchanan, February 28, 1913, 544–545.
B. D, vol. IX, part II, N° 705, G. Buchanan to E. Grey, March 12, 1913, 575–576.
B. D, vol. IX, part II, N° 747, E. Grey to R. Paget, March 22, 1913, 612.
B. D, vol. IX, part II, N° 601, Bax-Ironside to E. Grey, February 9, 1913, 484–485.
Foreign Office, 371/328, N° 11, J. Whitehead to E. Grey, February 15, 1907.
А. Растович
БРИТАНСКИЕ ДИПЛОМАТЫ О КОСОВСКОМ ВИЛАЙЕТЕ 18781912

Резюме
Британские дипломаты постоянно следят за важнейшими событиями

на территории Косовского вилайета, особенно по окончании Берлинского
конгресса. В их донесениях преобладают политические вопросы, но, в то же
время, в сфере их интересов находятся и вопросы экономики и культуры. В
политических донесениях особенно выделяются несколько групп вопросов:
основание и действование Призренской лиги, вторжения албанцев в Сербию
с территории вилайета, состояние на данной территории с особым взглядом
на почти невыносимое положение христианского населения. Хотя донесения
британских дипломатических представителей полны известий о насилии

албанцев над сербами в вилайете, причем часто сами преступления совер-
шались при молчаливой поддержке турецкой власти, Foreign office этому не
придавал большого значения, а только принимал их к сведению. Для британ-
ского правительства было важно, чтобы Косовский вилайет остался в составе
Турции, как ее интегральная часть, согласно политике сохранения статуса-
кво, т.е. незыблемости интегритета Отоманской империи. Даже некоторые
консулы выражали свои симпатии к албанскому делу, а некоторые высокие
представители Foreign office в албанском национальном движении и созда-
нии великого албанского государства видели препятствие к дефрагментации
Турции. После 1903 года Великобритания намного активнее включается в
балканскую действительность, что подразумевало и подробное следование
за событиями в Косовском вилайете, где интенсивируется насилие албанцев
в отношении христианского населения. Блестящие успехи сербской армии в
Первой балканской войне заставили официальный Лондон изменить свои
позиции относительно незыблемости турецких границ, и на конференции
послов в Лондоне, между прочим, благодаря поддержке Эдварда Грея, Сербии
достались некоторые города в, тогда уже бывшем Косовском вилайете (Печ,
Призрен, Джаковица).
Ключевые слова: Косовский вилайет, британские дипломаты, Сербия, ал-
банцы, сербы, Foreign office.
UDK 323.1(497.115)”1881/1912”
Torunj, Poljska
ZNAČЕNJE SUKOBA NA EKONOMSKOJ OSNOVI U LOKALNIM

ALBANSKOSRPSKIM KONFLIKTIMA U KOSOVSKOM VILAJETU U
PERIODU OD 1881. DO 1912. GODINE
U SVETLU SRPSKIH IZVORA DIPLOMATSKE PROVENIJENCIJE
Glavni počinioci međuetničkih albansko-srpskih obračuna na ekonomskoj osnovi

u periodu 1881–1912. godine bili su Albanci. Do najvećih eskalacija, ipak stalno tada
prisutnih, albansko-srpskih incidenata na ekonomskoj osnovi dolazilo je u kosovskom
vilajetu 1881–1884, 1890, 1898–1899 i 1904–1905. O tome ima brojnih svedoćenja u
mnogim diplomatskim relacijama (npr. Vladana Đorđevića i Stojana Novakovića),
sakupljenim u „Prepisci o albanskim nasiljima...“, sastavljenoj od strane srpske vlasti
1899. godine. Stalne ozbiljne napetosti i sukobi Albanaca i Srba u kosovskom vilajetu
uklopili su se u opštu anarhiju u evropskom delu Turske. Pored ekonomskih osnova u
lošim odnosima između Srba i Albanaca, međutim, postojali su i konflikti na nivou
ideološko-religijskih i političkih razlika (u smislu međusobnih sukobljenja oslobodilačkih
aspiracija). Srpski diplomati i političari neprekidno su u periodu 1881–1912. godine
tražili od otomanske vlasti da interveniše u slučaju Albanaca koji su stalno vršili
nasilje nad Starosrbijancima. Nažalost, turska vlast nije bila spremna da u jednakoj
meri procenjuje pravo na normalnu egzistenciju albanskog i srpskog stanovništva na
Kosovu i Metohiji.
Ključne reči: Kosovo, Metohija, Srbi, Albanci, sukobi, ekonomski odnosi, os-
mansko vreme, pljačke, ubistva, diplomatska građa
U periodu od gašenja 1881. godine Prizrenske lige od strane Turaka do izbi-

janja Prvog balkanskog rata, koji je obuhvatio i područje Kosova i Metohije, često
je dolazilo do ozbiljnijih napetosti i lokalnih albansko-srpskih sukoba, koji su se
pretvarali postepeno u opštu anarhiju u evropskom delu Turske. Pojedini konflikti
između Albanaca i Srba bili su, i pored izvesnih zajedničkih imenitelja, različitog
karaktera, razmera i dinamike. Većinu konflikata, koji su imali različite korene i
često bili povezani sa unutrašnjim i međunarodnim političkim igrama, ipak su

činili sukobi, čija je glavna osnova bila ekonomska. Najveći deo sukoba tog tipa bili
su incidenti povezani sa pljačkama, izazvani težnjom jedne od strana da na račun
druge postigne lak materijalni dobitak.
Osnovni faktor koji je uticao na pojavu sukoba na ekonomskoj osnovi u albansko-
-srpskim odnosima u kosovskom vilajetu u poslednje dve decenije XIX i prvoj de-
ceniji XX veka nalazio se u tadašnjoj lošoj privrednoj situaciji Otomanske imperije.
U velikoj meri upravo je njena rezultanta bila ekonomska situacija većine albanskih
i srpskih podanika sultana, koja se može odrediti kao izuzetno loša (izuzimajući
položaj društvenog sloja koji su činili imućni albanski begovi i age). Stanje per-
manentne privredne krize u Turskoj uzrokovalo je povećanje poreskih obaveza,
kojima je na Balkanu bilo opterećeno naročito nealbansko hrišćansko stanovništvo
(PETROVIĆ 1995: 14–15; MIKIĆ 1988: 37; HRABAK 1986: 12; BOJADŽIEVSKI
1957: 43–54). Pokušaji primoravanja Albanaca da regularnije plaćaju poreze ug-
lavnom su izazivali pobune širih razmera i društvene nemire. Normalnu egzisten-
ciju sultanovih podanika krajem XIX i početkom XX veka onemogućavali su ratovi
koje je Otomansko carstvo vodilo na Balkanskom poluostrvu i van njega. Rezultat
sukoba između 1875–1878. bila je pauperizacija stanovništva čitavog evropskog de-
la Turske, posebno Kosova i vardarskog dela Makedonije. Takođe su i tursko-grčki
(IV–V 1897) i tursko-italijanski rat (1911–1912) bili za Srbe i Albance od ekonom-
skog značaja. Kao dobrovoljci, uglavnom poreklom iz albanskog muslimanskog
društva koje je pomagalo Turcima (posebno u sukobu s Grčkom), ili nasilno mo-
bilisani regruti (kako Albanci, tako i Srbi) učestvovali su u pomenutim ratovima
mnogi srpski i albanski stanovnici evropske Turske. Već samo njihovo prisustvo
na frontu u vreme koje bi u normalnim okolnostima bilo iskorišćeno za obavljanje
svakodnevnih radova, dovodilo je do pogoršanja materijalnog statusa obe zajed-
nice. Eskalacija srpsko-albanskih sukoba na ekonomskoj osnovi, kao i privredno
rivalstvo između Srba i Albanaca u godinama neposredno posle navedenih vojnih
sukoba 1875–1878. i 1897. godine predstavljali su pojavu koja zaslužuje da bude
primećena (MIKIĆ 1988: 297, 304, 314–327, 330).
Prirodnim uzrokom brojnih lokalnih albansko-srpskih sukoba smatra se u isto-
riografiji (posebno albanskoj) siromaštvo koje je doticalo veliki procenat albanskog
i srpskog stanovništva u evropskom delu Turske. Većina pridošlica izvan Balkana,
koji su bili u prilici da posmatraju društveno-ekonomsku stvarnost evropske Turske,
skretala je pažnju na siromaštvo koje u njoj vlada, koncentrišući se, pre svega, na
situaciju u Кosovskom vilajetu. Jedan od opservatora stvarnosti u toj provinciji bio
je engleski novinar, dopisnik Manchester Guardiana, H. N. Breilsford. Prvih godina
XX veka H. N. Breilsford putovao je po Kosovu i Makedoniji. Iz njegovih izveštaja,
objavljenih 1906. godine, koje navodi Tim Judah, poznato je da je Britanac smatrao
Kosovo „najsiromašnijim kutkom Evrope“, krajem koji nije doživeo svoje „zlatno
doba“ i nije imao atmosferu međuetničke i međuverske tolerancije i obične sreće,
ostajući jedino tajanstveno mesto, tako egzotično za većinu Evropljana kao Arabija
ili Sudan (DŽUDA 2002: 36–37).
Vojċeh Šċepanjski: Značenje sukoba na ekonomskoj osnovi ... 295
Na „siromašnom Kosovu“, gde su osim osiromašenih masa aktivno funkcioni-

sale i imućne velmože (uglavnom Albanci i Turci, na čijim su dobrima, u ulozi tako-
zvanih čifčija, često radili Srbi), povremeno su se dešavali međuetnički obračuni na
ekonomskoj osnovi (MIKIĆ 1988; SZULC 1980: 73, 76–77). Njihovi počinioci ug-
lavnom su bili Albanci, koji su navodno pre svega želeli (da li zaista?) da poboljšaju
svoj materijalni status. Do većih eskalacija lokalnih albansko-srpskih incidenata na
ekonomskoj osnovi dolazilo je u kosovskom vilajetu 1881–1884, 1890, 1898–1899.
i 1904–1905. godine. Idući dalje, razmotrićemo samo izabrane od njih, kao egzem-
plifikantne za ovu problematiku.
U prvom navedenom periodu, u evropskom delu Turske dolazilo je do čestih
napada Albanaca na Srbe, u kojima je bilo narušavano srpsko vlasništvo od strane
albanskih muhadžira. U izazivanju antisrpskih incidenata najaktiviniji su bili
oni muhadžiri koji su u Tursku pristizali sa teritorija koje su posle velike istočne
krize bile oduzete Turskoj i pripojene Srbiji. Izgubivši tamo dobra u korist Srba, ti
muhadžiri su se našli u teškom položaju u zemlji u koju su došli. To nije bitno men-
jala ni pomoć koju im je pružala lokalna turska administracija, realizacijom propisa
iz 1857. godine, u kojima je predviđeno davanje obradivog zemljišta muhadžirima,
oslobađanje od poreza i neuključivanje u tursku vojsku u periodu od šest do dva-
naest godina, u zavisnosti od regije (BANDŽOVIĆ 2003: 180; PERUNIČIĆ 1989:
363–364)1. Zna se i da je mnogo muhadžira želelo da se osveti Srbima i da nadok-
nadi imovinske gubitke u Srbiji na račun srpskog stanovništva u Turskoj. Radi ob-
jektivacije te slike treba ipak pomenuti da su sačuvani izvori u kojima su potvrđeni
dobri odnosi nekih grupa muhadžira i Srba (MIKIĆ 1988: 27–28).
Godine 1890. došlo je do nekoliko ozbiljnih sukoba Srba i Albanaca u kosov-
skom vilajetu. Žarišta su bile uglavnom regije u blizini tursko-srpske granice i
oko Peći. Sukobi o kojima je reč bili su izrazito ekonomskog karaktera. Albanci su
pljačkali od Srba njihova dobra i vršili na njih pritisak ne bi li ih naterali da napuste
svoje posede i odu iz Turske. Usled delovanja Albanaca u Srbiju su bežale čitave
grupe opljačkanih i zastrašivanih Srba (TIMOFIEJEV 1999: 89–90).
Predstavnici tadašnjih srpskih centralnih vlasti (npr., ministar unutrašnjih
poslova Jovan Đaja) čitavu krivicu za pogoršanje lokalnih odnosa između Srba i
Albanaca, čiji je rezultat bila patnja ovih prvih, pripisali su Albancima. Dana 17. V
1890. godine Jovan Đaja zabeležio je svoje opservacije u vezi sa povećanim egzilom
Srba iz Turske. Srpski ministar bazirao ih je uglavnom na izveštajima izbeglica i na
informacijama koje su mu prenele lokalne jedinice njemu podložnog resora (AS
MID P.O. 1890a: 107, I/11).
Svaki Srbin koji je napuštao rodno mesto u kosovskom vilajetu, u kome je živeo
zajedno sa Albancima, tvrdio je da se tražeći utočište u Srbiji spasava od zločinaca
1
U knjizi B. Peruničića (sastavljenoj kao zbirka građe) o tome u pismu vicekonzula Srbije u Pri-
štini Nastasa Đ. Nastasijevića premijeru i šefu Ministarstva inostranih dela (MID) Kraljevine Srbije
Nikoli Pašiću, Priština, 2. V 1906.
koji ubijaju i pljačkaju njegove zemljake. Ti izveštaji su za srpskog ministra dobro

oslikavale stanje stvari. Po njegovom mišljenju Albanci koji su napadali Srbe imali
su, bar ponegde, aktivnu podršku turskih vojnih jedinica koje su imale zadatak da
čuvaju granicu. Jovan Đaja je turske vojnike tih jedinica nazvao korealizatorima pro-
terivanja Srba sa terena na kojima su dominirali Albanci (AS MID P. O. 1890a: 107,
I/11). Stavovi koje je izrazio srpski ministar korespondirali su sa stavovima drugih
poznatih predstavnika srpske političke elite (na čelu sa Stojanom Novakovićem), koji
su od kraja osamdesetih godina XIX veka, sa samo kratim prekidima u trenucima
poboljšanja međudržavnih srpsko-turskih odnosa, formulisali sve oštrije optužbe
na račun lokalnih i centralnih turskih vlasti. Glavna zamerka u tim optužbama bilo
je izbegavanje od strane Turaka da pozovu na odgovornost – kako su to nazivali
Srbi – „pobesnele Albance“, koji su vršili nasilje nad srpskim stanovništvom i činili
njihovu egzistenciju nezamislivo „nepodnošljivom“ (AS MID P.O. 1890d: 107, I/25;
AS MID P.O. 1890e: 107, I/47).
Počev od 1890. godine načelnici južnosrpskih okruga, Vranjanskog i Topličkog,
u koje su pristizali Srbi iz Turske, prestali su da se koncentrišu na informacije koje
su bile pripremane za centralne državne vlasti i na situaciji koja je vladala u ad-
ministrativnim jedinicama koje su se nalazile pod njihovom jurisdikcijom. Njihove
kancelarije su za vlasti iz Beograda, pored konzulata u Staroj Srbiji i Makedoniji, koji
su otvoreni 1887–1889, postale glavni centri informisanja o međususedskim odno-
sima Srba i Albanaca na terenima iza južne granice Kraljevine Srbije. Interesantne
informacije dobijane su i od srpskih izbeglica, od kojih se većina zadržavala na duže
vreme (ili za stalno) u mestima na jugu Srbije, počinjući svoj boravak sređivanjem
odgovarajućih dokumenata i davanjem izjava o razlozima bekstva iz rodnog kraja.
Srpska sela u okolini Peći u proleće 1890. godine napustili su, između ostalih,
Boja Jakovljević, Jovan Savić i Dobroslav Jevtić. Po prelasku tursko-srpske granice
našli su se u Prokuplju. U izjavama datim 11. V 1890. godine u prisustvu načelnika
topličkog okruga predstavili su svoju verziju događaja, čiji su bili svedoci nekoliko
dana ranije u Pećkoj nahiji (AS MID P. O. 1890b: 107, I/13–15). Po njihovim rečima,
u okolini Peći znatan deo srpskih seljaka bavio se uglavnom uzgojem kukuruza i
povrća, vodeći sasvim miran život. Okolni Albanci su ih, međutim, sve više uzne-
miravali. Sa pretnji koje su im upućivali relativno lako su prelazili u napade, s ciljem
da provociraju Srbe kako bi ostavili očevinu i emigrirali (AS MID P. O. 1890b: 107,
I/13–15). U selu Ukče, u Pećkoj nahiji, prema svedočenjima Srba pristiglih u Proku-
plje, dvadeset osam Albanca, koje su predvodili nekakvi Vejnul Ibrahimov, Abas
Muslić (Musaić?), Sadik Kambarov, Bećir Kujtasov, Daut Arifi i Aišek Ajtović, paleći
srpske kuće i terorišući seljake, proterali su preko sedamdeset Srba u smeru granice.
Za vreme pružanja otpora među Srbima je bilo mrtvih i ranjenih. Najmlađa žrtva
bilo je tromesečno dete (AS MID P. O. 1890b: 107, I/13–15).
O dramatičnim događajima koji su se desili u tom istom delu Metohije svedočio
je takođe Radenko Vučetić 14. V 1890. godine. Po rečima tog Srbina, poreklom iz
Peći (njegovo svedočenje zapisano je takođe u Prokuplju, u proleće 1890. g.), Alban-
ci–muslimani napadali su srpske seljake kraj Peći „bez ijednog dana prekida“ (AS
MID P. O. 1890c: 107, I/16). Albanci koji su pretili Srbima, pljačkali ih i tukli, bili
su vrlo samouvereni. Nadmeno su tvrdili da im Turci ništa ne mogu. I zaista – kako
je primetio Radenko Vučetić – turski vojnici iz okolnih kasarna nisu sprečavali al-
bansku agresiju prema Srbima, jer su se jednostavno plašili da intervenišu (AS MID
P. O. 1890c: 107, I/16).
Govoreći o ponašanju Albanaca iz okoline Peći, pomenuti Radenko Vučetić
skrenuo je pažnju na jedno važno pitanje. Većina albanskih muslimana koja je bila
neprijateljski nastrojena prema srpskim susedima po njegovom mišljenju nije gene-
racijama živela u selima u okolini Peći. Najzagriženiji neprijatelji Srba bili su ug-
lavnom iz redova albanskih doseljenika, odnedavno prisutnih u tom delu Metohije.
Po pravilu su upravo takvi Albanci, koji nisu bili navikli na uslove koji vladaju u
etnički mešovitoj sredini, uvodili fatalne „standarde susedstva“(AS MID P. O. 1890c:
107, I/16).
Ozbiljni sukobi, i to na različitim osnovama (od ekonomske do idejno-politič-
ke), na terenima koje su zajedno nastanjivali Srbi i Albanci izbijali su i u unutaral-
banskim odnosima – između pojedinih albanskih plemena. Mnogi od tih konflikata
povlačili su za sobom posledice, koje su osećali ne samo Albanci nego i Srbi i predstav-
nici drugih nacionalnosti. U pismu konzula Vladimira Ljotića, upućenom 15. VII 1890. go-
dine šefu diplomatije Kraljevine Srbije, Andreju Nikoliću, analiziran je problem
premeštanja albanskih plemena iz Malesije na teren Pećke nahije i u pravcu mesta
Lešak, lociranog na Ibru. Vladimir Ljotić pokrenuo je pitanje opasnosti koja preti
Srbima zbog albanskih migracija. Skrenuo je pažnju na antipatiju između došljaka
iz Malesije i Albanaca koji su odavno živeli na terenima koje su Malisori zauzimali i
koja je lako prelazila u otvorene sukobe (AS MID P. O. 1890f: 135, I/36–37). U situ-
aciji unutaralbanskih sukoba, u kojima Srbi nisu učestvovali, lako je moglo doći do
toga da ih nepravedno dotaknu posledice tuđih obračuna. Učesnicima unutaral-
banskih okršaja bilo je potrebno snabdevanje u cilju daljih sukobljavanja, a to su
najlakše mogli dobiti pljačkajući srpske seljake. Stanje konstantne napetosti i geril-
ske čarke između raznih frakcija Albanaca, pored pljačke i nasilja, dovodilo je i do
toga da su u takvim lakomisleno izazivanim incidentima, uz upotrebu vatrenog
oružja, žrtve lako postajale slučajne osobe.
Do prave eskalacije albansko-srpskih incidenata u kosovskom vilajetu, čiji su
provokatori bili uglavnom predstavnici albanske muslimanske zajednice, došlo je u
periodu 1898–1899 (PREPISKA 1998). Ozbiljne napetosti zabeležene su takođe
1900–1902/1903. i 1904–1905/1906 (PERUNIČIĆ 1989: 319). U periodu 1908–
1912. takođe je često dolazilo do ozbiljnijih napetosti i srpsko-albanskih sukoba koji
su se uklopili u opštu anarhiju u evropskom delu Turske. Glavna osnova pogoršanja
odnosa između Srba i Albanaca u tom periodu nije, međutim, bila ekonomske pri-
rode, nego ozbiljne političke razlike i međusobno sukobljene narodnooslobodilačke
aspiracije.
Brojne opise pogoršanja albansko-srpskih odnosa u godinama 1898. i 1899.

sadrži prepiska predstavnika srpske vlade i poslanstva Srbije u Istanbulu (premijera
i ministra inostranih poslova Vladana Đorđevića i poslanika u to vreme akredi-
tovanog pri Porti, Stojana Novakovića). Uistini, to je svojevrsni popis prekršaja i
zločina koje su albanski (pre svega muslimanski) susedi počinili u poslednjim
godinama XIX stoleća na Srbima. Taj popis jasno ukazuje na ekonomsku osnovu
znatnog broja incidenata, mnogo puta vezanu i sa ideološkom motivacijom, pa i sa
pravim verskim fanatizmom (PREPISKA 1998: 5–15, 18–27, 30–34, 36–39, 56–65,
69–78, 83–88, 92–96, 100–103, 106–127, 132–145).
Poseban tip aktivnosti krajem XIX i početkom XX veka, kao i u prvoj deceniji
XX veka, koji je imao neposrednu ulogu u odnosima između Srba i Albanaca u on-
om delu Kosovskog vilajeta koji je bio sasvim u susedstvu sa južnosrpskom vranjan-
skom i topličkom regijom i prigraničnim delom novopazarskog sandžaka, predstav-
ljalo je krijumčarenje. U vezi sa krijumčarenjem često je dolazilo do saradnje, kao
i do različitih sukoba između švercerskih grupa Albanaca i Srba. Organizovanjem
običnog šverca na tursko-srpskoj granici bavili su se verovatno češće Albanci nego
Srbi. Turski vojnici i carinici, njihovi ekvivalenti na srpskoj strani, kao i neki srpski
građani nastanjeni u pograničnim mestima, imali su po pravilu ulogu potkupljivih
službenika ili saradnika, teranih u kriminalne radnje, sa željom da brzo postignu
veću materijalnu korist. Fenomen šverca, zbog uticaja na prirodu albansko-srpskih
odnosa, opisao je novembra 1899. godine (dotaknuvši tom prilikom i druga pitanja)
načelnik Vranjanskog okruga u pismu upućenom premijeru i ministru inostranih
dela Srbije Vladanu Đorđeviću sledećim rečima:
Arnautima sa one [kosovske – W. S.] strane gotovo je glavno zanimanje šverc,
pa sa toga stoje u vezi sa našim građanima iz Srbije, a to trgovcima iz Vranja, a
ponajviše seljacima u srezu jablaničkom i poljaničkom [...]. Imena trgovaca poznata
su mi, a sa seljacima već ide teže, jedno što su nepoznati, a drugo što se na to odala
čitava pogranička sela [...]. Albanac Agil Arifović on je ne samo opasan švercer, no
i zlikovac i švercer, jer je koj kada ubio možda 20 Srba, a podržavali su ga neki naši
Poljaničani zbog šverca. Agilit ujak je Rade Blaci iz sela Topolice i Giljanskoj kazi –
o kojim kao o zlikovcu ima podatke MID (AS MID P.O. 1899c: 216, XII/193).
Nije isključeno da je upravo te Albance i Srbe koji su imali korist od šverca, ali
i od pljačke, imao na umu zamenik načelnika Vranjanskog okruga, V. Skenderović,
deklarišući u pismu premijeru V. Đorđeviću još u proleće 1899. godine da je spre-
man da pripremi spisak „kriminalaca koji nanose štetu srpskom stanovništvu u
Staroj Srbiji i Makedoniji” (AS MID P.O. 1899a: 216, XII/185).
Budući da se često dešavalo da su se te iste osobe bavile švercom i običnim
banditizmom, ne treba isključiti da su većinu napada na srpsko stanovništvo koje
su organizovali Albanci koji su grupno upadali u sela sa srpske strane granice sa Ko-
sovom (što je opisano, na primer, u novembarskoj internoj korespondenciji ureda
načelnika vranjanskog okruga) činile akcije naručivane od strane važnijih organi-

zatora šverca u cilju zaštite švercerskih kanala i borbe protiv nepoželjnih svedoka
kriminalnih radnji (AS MID P. O. 1899b: 216, XII/191–192).
Šverc se razvijao i u drugom sektoru srpsko-turske granice, sektoru neuralgič-
nom i u centru pažnje obaveštajnih službi i vrhovnog vođstva austrougarske vojske,
koja se stacionirala u novopazarskoj regiji (AUSTRO-UGARSKA I SRBIJA 1903–
1918, T. III 1985: 565–568)2. U informacijama iz srpskog carinskog punkta Javor
mogu se pronaći podaci o švercerskoj radnji Albanaca i Srba (i spoljnoj, i orga-
niziranoj odvojeno), ali i o pitanjima povezanim sa lokalnim srpsko-albanskim su-
kobima u Novopazarskom sandžaku i Metohiji koji su u velikoj većini slučajeva bili
na ekonomskoj osnovi. Podaci koji se tiču tih problema pojavljivali su se i u prepi-
sci koju je s vladom vodila kancelarija srpskog rudničkog okruga u Čačku. U jed-
nom od dokumenata iz Javora (maja 1901) pomenut je tipičan primer pljačke srp-
skog vlasništva – krađa poljoprivrednog inventara i stada jednoj srpskoj porodici iz
Kuzmičeva, koju su albanski lopovi delili između sebe ili terali na prodaju u Novi
Pazar (PETROVIĆ 1995: 55).3 U drugom izveštaju, nastalom u Čačku takođe u pro-
leće 1901. godine, a baziranom na informacijama sa Javora, beogradski MID je
obavešten da je u susednom delu Stare Srbije, gde su Srbi „bili prepušteni na milost
i nemilost [...] Albanaca i Turaka“, često dolazilo do okršaja Albanaca i Srba, pri
kojima su Albanci zaposedali srpsku imovinu (PETROVIĆ 1995: 53–54).4
Na „milost i nemilost“ Albanaca najviše su ipak bili prepušteni Srbi na drugim
teritorijama – u Metohiji i na susednom Kosovu. Posebno mnogo kriminalnih in-
cidenata u kojima su Srbi bili žrtve, a Albanci počinitelji, desilo se na oba ta terena u
periodu 1904–1905 (PERUNIČIĆ 1989: 320–325). Dokumentovani su u popisima
koje je za srpsku vladu sačinio konzulat u Prištini, a poslao ih je 1906. godine na
adresu MID u Beogradu vicekonzul Nastas Đ. Nastasijević. Ti popisi, zasnovani na
izveštajima sa terena, ukazuju na 414 događaja, među kojima su dominirale pljačke,
iznuđivanje od Srba različitih dažbina (novčanih kazni, harača), ubistva i otmice i
silovanja žena od strane albanskih kriminalaca (PERUNIČIĆ 1989: 325–338).
2
U citiranoj knjizi (zbirci građe) mnogo dokumenata dokazuje austrougarsku zainteresovanost
za političku situaciju u novopazarskom sandžaku i za šverc u toj regiji, npr. korespondencija austrou-
garskog atašea Pomjankovskog iz Beograda krajem 1905 godine Uporedi: [1] Vojni ataše Pomjankovski
Obaveštajnom birou Generalštaba – dostavlja u prevodu dalja tri pisma, upućena proti Đuriću, u vezi sa
srpskim iredentističkim akcijama u Bosni i Sandžaku; ova, kao i ranija pisma, dospela su Austrougarskom
konzulatu istim konfidentskim putem: Militärattaché Pomiankowski an das Evidenzbüro des General-
stabes in Wien, Belgrad, 21. Dezember 1905 (s. 565–566); [2] Vojni ataše Pomjankovski Obaveštajnom
birou Generalštaba – dostavlja u prevodu pet „kompromitujućih pisama“ crnogorskog kneza Nikole proti
Đuriću o snabdevanju buntovničkih elemenata u Bosni i Hercegovini i Sandžaku oružjem i novcem iz Sr-
bije i Crne Gore: Militärattaché Pomiankowski an das Evidenzbüro des Genéralstabes in Wien, Belgrad,
23. Dezember 1905 (s. 567–568).
3
U knjizi M. F. Petrovića (sastavljenoj kao zbirka građe) o tome u pismu Vasilija Dimitrijevića
(carinika na Javoru) MID Kraljevine Srbije od 22. V 1901. godine.
4
U navedenom delu o tome u pismu Vase Dragičevića iz Čačka (načelnika okruga rudničkog)
MID Kraljevine Srbije, od 20. IV 1901. godine.
U nekim delovima Kosovskog vilajeta (gnjilanska kaza, okolina Uroševca i

Kačanika, deo Metohije), posebno česti su bili konflikti između Srba i tzv. kačaka,
opasnih albanskih vođa – odmetnika od turskoj vlasti (TOMIĆ 1913: 146; IMAMI
2000: 248–252). U periodu 1881–1912. godine kačaci su koristili sve veći društveni
haos u Turskoj za sve radikalnije napade na Srbe i ekonomsko izrabljivanje srpskog
stanovništva Kosovskog vilajeta – npr. primoravanjem na besplatan rad na svojim
imanjima (PERUNIČIĆ 1988: 339).
LITERATURA
1. BANDŽOVIĆ, Safet, Ratovi i demografska deosmanizacija Balkana 1912–
1941, Prilozi – Contributions, 32, 2003.
2. BOJADŽIEVSKI, E. Prilog kon izučuvanjeto na danocite vo Makedonija za
vreme na turskoto vladenje, Pregled, VII/3, 1957.
3. DŽUDA [JUDAH], Tim, Kosovo. Rat i osveta. Beograd, 2002.
4. HRABAK, Bogumil, Poljoprivreda oblasti SAP Kosova u poslednjem periodu
osmanlijske vlasti (1880–1912), Vranjski glasnik, XIX/1986.
5. MIKIĆ, Đorđe, Društvene i ekonomske prilike kosovskih Srba u XIX i početkom
XX veka. Od čifčijstva do bankarstva, Beograd, 1988.
6. IMAMI, Petrit, Srbi i Albanci kroz vekove, Beograd, 2000.
7. PERUNIČIĆ, Branko, „Zločini Arnauta i Turaka nad kosovskim Srbima 1904.
i 1905. godine“, u: Zulumi aga i begova nad srpskim narodom u kosovskom vilajetu,
Beograd, 1989.
8. SZULC, Witold, Przemiany gospodarcze i społeczne w Jugosławii w okresie
międzywojennym 1918–1941, Poznań, 1980.
9. TIMOFIEJEV, Aleksej Ju, Istoki kosovskoj dramii, Moskva, 1999.
IZVORI
a) arhivska građa:
AS MID P. O. 1890a – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko
odeljenje, mikrofilm 107, I/11: beleška ministra unutrašnjih poslova Srbije J. Đaje,
Beograd, 17. V 1890.
AS MID P. O. 1890b – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko
odeljenje, mikrofilm 107, I/13–15: svedočenja srpskih izbeglica: Boje Jakovljevića,
Jovana Savića i Dobroslava Jevtića o događajima u pećkoj nahiji, zabeležena u kan-
celariji načelnika topličkog okruga, Prokuplje, 11. V 1890.
AS MID P. O. 1890c – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko
odeljenje, mikrofilm 107, I/16: svedočenje srpskog izbeglice iz Peći, Radenka Vuče-
tića, zabeleženo u kancelariji načelnika topličkog okruga, Prokuplje, 14. V 1890.
AS MID P. O. 1890d – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko

odeljenje, mikrofilm 107, I/25.
AS MID P. O. 1890e – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko
odeljenje, mikrofilm 107, I/47: pismo upućeno S. Novakoviću, srpskom poslaniku u
Istanbulu, Beograd, 6. V 1890.
AS MID P. O. 1890f – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko
odeljenje, mikrofilm 135, I/36–37: generalni konzul Srbije u Solunu V. Ljotić mini-
stru spoljnih poslova Srbije A. Nikoliću, Solun, 15. VII 1890.
AS MID P. O. 1899a – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko
odeljenje, mikrofilm 216, XII/185: V. Skenderović, zamenik načelnika vranjanskog
okruga premijeru i ministru inostranih dela Srbije V. Đorđeviću, Vranje, 14. V
1899.
AS MID P. O. 1899b – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko
odeljenje, mikrofilm 216, XII/191– 192: interna prepiska okružnog ureda, Vranje,
12. XI 1899.
AS MID P. O. 1899c – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko
odeljenje, mikrofilm 216, XII/13: načelnik vranjanskog okruga premijeru i ministru
inostranih dela Srbije V. Đorđeviću, Vranje, 20. XI 1899.
b) štampani izvori:
AUSTRO–UGARSKA I SRBIJA 1903–1918: dokumenti iz bečkih arhiva, 1905, t.
III, priredio Aleksandar Radenić, Beograd, 1985.
PERUNIČIĆ, Branko, Svedočanstvo o Kosovu 1901–1913, Beograd, 1988.
PERUNIČIĆ, Branko, Zulumi aga i begova, Beograd, 1989.
PETROVIĆ, Milić F., Dokumenti o raškoj oblasti 1900–1912, Beograd, 1995.
PREPISKA o arbanaškim nasiljima u Staroj Srbiji 1898–1899 – Documents diplo-
matiques. Corespondance concernant les actes de violence et de brigandage des Alba-
nais dans la Vieille-Serbie (Vilayet de Kossovo) 1898–1899, pogovor Đorđe Borozan,
Beograd, 1998 [reprint izdanja: Beograd, 1899]
TOMIĆ, Jaša, Rat na Kosovu i Staroj Srbiji 1912. godine, Novi Sad, 1913.
Torunj, Poljska
THE ROLE OF THE ECONOMIC CONFRONTATION IN THE

LOCAL ALBANIANSERBIAN CONFLICTS IN THE KOSOVO
VILLAYET FROM 1881 TO 1912 IN THE LIGHT
OF THE SERBIAN DIPLOMATIC SOURCES
Summary
An elaboration of the character of the Albanian-Serbian tensions in the Kosovo

Villayet in 1881–1912 (the decay of the Ottoman Empire in the Balkans) based also
upon the important Serbian sources of diplomatic origin is an important research
necessity. In the period in question the Serbian politicians and diplomats (including
the persons as outstanding as Stojan Novaković) endlessly demanded an interven-
tion of the Turkish authorities in the affairs of the unified Kosovo Villayet, where
many bloody incidents between the Albanians and the Serbs took place. However,
usually these appeals were left without any feedback. The attitude of the Turks to-
wards the Albanians (especially the Muslims) and the Serbs was not equal. This of
course contributed to the differences between the two mutually reluctant societies.
The key factors of the escalation of the Albanian-Serbian tensions in the Ko-
sovo Villayet in the time-period described in the article were the generally poor
economic situation of the Ottoman Turkey and poverty affecting the majority of
population. Also the wars fought by the Empire against the external enemies that
required conscription and special taxes precluded the normal, peaceful coexistence
of the Sultan’s subjects living in Kosovo and Metochia, and a part of Macedonia
belonging to the Kosovo Villayet. The special taxes were an important burden, how-
ever they were only an addition to the complicated, repressive system of „regular“
taxes.
The main provocateurs and most frequent aggressors in the Albanian-Serbian
settling the score with the background of economy and specific economic relations
were the Albanians. The most of the incidents in the time period from putting down
the activity of the Albanian League in Prisren to the Balkan Wars occurred in the
years 1881–1884, 1890, 1898–1899 and 1904–1905. However, they frequently took
place also later on, that is during the Albanian risings immediately preceding the
1st Balkan War.
In all the indicated events, the tensions on the economic background were ac-
companied by incidents related to the religious differences and conflicts, as well as
to the struggle of the Albanian and Serbian political aspirations.
Key words: Kosovo, Metohia, Serbs, Albanians, conflicts, economic relations,
the Ottoman time, robbery, murder, diplomatic stuff
УДК 341.81:929 Станковић Т.
323(497.115)”18/19” (093.3)
Борислава Лилић
КОСОВО И МЕТОХИЈА У УСПОМЕНАМА ПРИШТИНСКОГ

КОНЗУЛА ТОДОРА СТАНКОВИЋА
Тодор Станковић, конзул Краљевине Србије у Приштини, ступио је на

дужност 1890. године, само годину дана по убиству свога претходника, конзула
Луке Маринковића. У несређеним политичко-безбедносним приликама, не-
колико година по поразу арнаутске Конгре–Призренске лиге 1881. године,
Станковић је радио на заштити и побољшању положаја српског становништва.
На Косову и Метохији боравио је као лектор српског језика у двојезичном
вилајетском листу – на турском и српском – Призрен (1871–1874), као конзул
у Приштини (1890–1892. и 1897–1898), као службеник Генералног конзулата
у Косовском вилајету у Скопљу (1892–1895), за време Првог балканског рата
1912, при повлачењу српске војске према Албанији 1915. године.
Кључне речи: Тодор Станковић, Косово и Метохија, Успомене, Приштина,
Скопље, Солун, Први балкански рат, Срби, Арбанаси (Албанци)
I
Тодор Станковић је рођен у Нишу 13. фебруара 1852. године. Основно
образовање стекао је у српској школи у Нишу, где је научио да чита и пише и
на турском језику. Због своје добре писмености, као и широког познавања
прилика и потреба у српском народу, био је позван у Призрен да буде нека
врста редактора српских текстова и уредник (српског дела) турско-српског
листа Призрен 1871. године. Призренски вилајет је тада обухватао и Нишки
санџак, па је млади Тодор Станковић дошао у додир с многим народним пред-
ставницима из скоро свих крајева Старе Србије. То му је, касније, много по-
могло да створи веома широку мрежу учесника и повереника у тзв. Нишком
комитету (фебруара 1874), чији је задатак био илегални национално-поли-
тички рад на ослобођењу Срба од турске власти у Старој Србији.
Кад је избио Херцеговачки устанак 1875. године, и пошто је Кнежевина

Србија била суочена с ратом против Турске, организација Нишког комитета
је била тако добро изведена, и бројна у људству, да је српска влада рачунала на
њену снагу и способност да народ подигне на устанак. Тодор Станковић по-
миње да је уочи рата одлазио у Алексинац ради примања упутстава и матери-
јалних потреба (оружја и муниције) за устанак у пограничним крајевима Тур-
ске. Он истиче да је одржавао везе с представницима једног државног одбора
за помоћ Србима у Турској, чији су чланови били Панта Срећковић и Милош
С. Милојевић, а иза којих су непосредно стајали митрополит Србије Михаило
и пуковник Ђура Хорватовић као представник српске владе, односно српске
војске. Кад је избио Први српско-турски рат 1876. године, Тодор Станковић,
заједно са Колетом Рашићем и неким другим истакнутијим руководиоцима
Нишког комитета, помагао је српској војсци, али се рат завршио турском по-
бедом. Међутим, током Другог српско-турског рата Станковић је, децембра
1877, заједно са људством из комитетске организације много допринео помет-
њи у турској војсци делујући оружано у њеној позадини. Због стечених заслуга
био је први међу Србима домороцима који је постављен за среског начелника
у једном од ослобођених срезова Нишке казе. По завршетку рата Станковић
је допринео организовању српске националне управе: био је именован за на-
челника најпре среза Пољаничког у Врањском округу, а затим за среског на-
челника у Куршумлији. Његов допринос ослободилачком покрету у југо-
источној Србији, дакле, био је веома велики. Због таквог рада имао је пуну
подршку Јована Ристића као председника Либералне странке на власти, чији
је члан био и он сам. Уживао је поверење и кнеза Милана. Такве своје особине
показивао је и касније, док је био у дипломатско-конзуларној служби Краље-
вине Србије у Турској.
Тодор Станковић је описао и своје учешће у Балканском рату с Турцима
1912. и у рату с Бугарима 1913. године. Иако није имао обавезу (због старости)
да учествује у рату, он се као резервни официр добровољно јављао и много
помогао српској војсци. У њено име он је примио предају Арбанаса (Арнаута)
у Хасу, јужном делу Ђаковачке казе, и краће време био начелник округа најпре
у Приштини, затим у Призрену. За време боравка српске војске у заузетим
крајевима западне Бугарске, 1913. године, био је на челу једног одреда Нишлија
резервиста који је ушао у Белоградчик и био начелник за ослобођена села тог
подручја.
Станковић је описао и свој повратак у Београд по завршетку Првог свет-
ског рата. При том је изнео на видело страшне последице трогодишње аустро-
угарске окупације. Описао је и своја залагања у вези са обновом парламентар-
ног живота у новој држави – Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Сматрао
је да треба, са политичког и хуманитарног становишта, опширније да говори
о бугарској окупацији источног дела Србије, изневши при том и своје погледе
на будућност српско-бугарских односа. На крају својих Успомена даје и своја
Борислава Лилић: Косово и Метохија у Успоменама ... 305
гледишта о добрим и рђавим странама политичког и друштвеног развоја у

новој југословенској држави. Свој животопис довео је до 1922. године и тако
оставио опширну историјску грађу – документацију о времену и људима с ко-
јима је радио.1
У укупној својој делатности Тодор Станковић се јавља и као један од нај-
напреднијих људи српског националног, државног и јавног живота. Оставио
је рукопис Успомене, који представља прворазредну историјску документацију
за историју југоисточних крајева Србије, али и, уопште, за историју Срба у
Старој Србији у периоду турске управе до 1878. године, односно 1912. године.
Рукопис се налази у Архиву САНУ, под сигнатуром број 14 646. У оквиру про-
јекта Центра за научна истраживања југоисточних крајева Србије до 1918. го-
дине, САНУ и Универзитета у Нишу, приредили смо Станковићеве Успомене,
са потребним коментарима (Београд, 1997, 1–235).
Овом приликом изнећемо важне активности и карактеристике Тодора
Станковића као генералног конзула Краљевине Србије у Приштини, као ви-
цеконзула у Скопљу, генералног конзула у Солуну, његово учешће у Првом
балканском рату и ослобођењу Косова и Метохије.
Тодор Станковић је био добро примљен у Призрену, где је имао много
личних пријатеља с којима је могао водити и поверљиве национално-поли-
тичке разговоре. Он о томе износи своје утиске: „У Призрену сам очаран па-
триотским одушевљењем Срба Призренаца како у самом Призрену, тако и у
његовој околини. У посетама по кућама, дућанима, по свадбама, славама, на
сеоским заветинама и манастирским саборима говорило се само о Србији,
њеном Књазу, о њеном наоружању и о надама за што скорије ослобођење и
уједињење са Србијом.“ Као „истакнуте“ Србе Призренце он посебно помиње
„Ђорђа Дрваревића, Гигу Јанићијевића, Јефту Угаревића, Ћитерића, Диму
Јанићијевића, Илију Потића, Заха Хаџи Јокића, Младена Чемерикића, Лазу
Пећанца, Ећим Захарију, Илију Чичкарића, Тому Хаџи Николића и друге“.
Међу ђацима који су се школовали „да буду наставници и учитељи у Призрену“
Станковић је спомињао Петра Костића, Ђорђа Камперелића, Тривуна Дими-
тријевића, Тому Поповића, Јована Деспотовића. У то време у Призрену је био
1
У историји и историографији о Косову и Метохији мало је објављених мемоарских списа
савременика о догађајима и људима њиховог времена, а посебно оних писаца који су у тим
догађајима непосредно учествовали. Тодор Станковић, као конзул Краљевине Србије, провео
је, у временским размацима, више година у Приштини и по дужности свог позива обишао скоро
сва важнија места на пространству своје конзуларне надлежности. У склопу својих опсежних
Успомена описао је оно што је видео и сазнао о стању и приликама у којима је живео српски народ
под турском влашћу крајем XIX и почетком XX века, до ослобођења 1912. године. Неколико
одломака из његових нештампаних Успомена објављено је најпре у Споменици 60-годишњице
и освећења споменика ослобођења Ниша (1877–1937), Ниш, 1937; затим у: Академик Владимир
Стојанчевић, Записи Тодора Станковића о догађајима из Балканских ратова, Мешовита грађа
Историјског института, 19, Београд, 1989, 105–118. Цео текст Успомена објављен је 1996. године:
Тодор П. Станковић, Успомене, приредила др Борислава Лилић, Пирот, 1996, 235 + 18 фотоса.
учитељ Илија Ставрић, као „омиљена личност“ и човек „јаког ауторитета“.

Када је 1871. године основана Богословија, њен први ректор био је Сава Де-
чанац.2
II
Конзулат Краљевине Србије отворен је био у Приштини почетком 1889. го-
дине, на основу Конзулске конвенције коју је Краљевина Србија закључила са
Турском. Први српски конзул у Приштини Лука Маринковић убијен је после
неколико месеци службовања. На његово место дошао је из Скопља Тодор
Станковић3 и већ 25. јуна 1890. године преузео дужност у конзулату по налогу
генералног конзула у Скопљу Владимира Карића. За време свог првог
конзулства Станковић је посебну пажњу посветио српским школама и обра-
зовању српских ђака. Затекао је тешко стање. Од десет школа на Косову, неке
су биле престале с радом због прописа турских власти, а неке због међусобних
сукоба и нестручности учитеља, или због интрига емисара Егзархије како би
успоставили своје школе на простору од Призрена до Приштине.4 Имајући у
виду значај школа и писмености за одржавање српске националне свести и
српске народности, и познавајући добро смишљене начине бугарске про-
светно-политичке инфилтрације у српским пределима Старе Србије, Тодор
Станковић је заложио сав свој ауторитет конзула да се не само обнови замрли
рад српских школа и писменост него и да се унапреде. Општа друштвена,
политичка и психолошка ситуација у Приштинском санџаку после српско-
-турских ратова била је неповољна за Србе уопште, а најбољи доказ о без-
бедносном положају Срба било је убиство првог српског конзула у Приштини
Луке Маринковића. Зато је Тодор Станковић морао да ради врло промишљено,
2
Станковић, Тодор, нав. дело, 12. Од најважнијих дела о руском конзулу у Призрену, када
је тамо боравио Тодор Станковић, видети: Бован, Владимир, Јастребов у Призрену, 1996, 1–300.
Његово мишљење о Тодору Станковићу: нав. дело, 103.
3
Јанићије Поповић описује Тодора Станковића из тих дана овако: „Тодор Станковић
беше високог раста и добро развијен, а дође у униформи српског официра. Познавајући добро
дух Турака, јер је и он до ослобођења Ниша био турска раја, и схватајући потиштеност Срба
због убиства конзула Луке, од првог дана свог доласка у Приштину поче свакодневно да се
кроз чаршију шета упркос Турцима. Његово је држање било ’мушко’ и очито је говорио: ’Еј
ви, Турци, ево ме! Извол’те ме убити... Али, знајте, убићете само Тодора као што сте и само
Луку убили. Конзула и дух српски никад нећете убити.’ Турци су то читали из његовог поноса,
смелости и пркоса, те су га с тога псовали у души и главу од њега окретали погнуто... А Срби
кад су свог конзула видели у чаршији, усправна, поносна и смела – њихова погрбљена ропска
леђа би се инстинктивно сама усправљала, груди шириле, а глава уздизала високо, високо, и
– тако се враћао дух и самопоуздање народа.“ – Поповић, Јанићије, „Живот и рад Срба на Ко-
сову од 1812–1912, под Турцима“, у: Савременици о Косову и Метохији 1852–1912, СКЗ, књ. 535,
Београд, 1988, 356.
4
Нушић, Бранислав, Косово, 1902, 1904; видети: Перуничић, Бранко, Писма српских кон-
зула из Приштине (1890–1900)¸ Београд, 1985; Станковић, Тодор Путне белешке по Старој Срб-
ији 1871–1898, Београд, 1910.
користећи при том своја предратна познанства с многим истакнутим народ-

ним првацима, пре свега у Косову Пољу, Гњилану, Митровици, Вучитрну, као
и у самој Приштини. Његовим предузетништвом је, пре свега, требало укло-
нити многе препреке и забране које су долазиле како од стране турских власти,
тако и из редова турског грађанства, а нарочито арбанашких противника.5
Исламизација у Старој Србији, на Косову и Метохији са околним краје-
вима Шарпланинском жупом, Гором и Опољем и Биначком Моравом (као
уосталом и у другим провинцијама Турског царства), у виду насилног процеса
преверавања, преласка из хришћанства у ислам (познато у народу као српска
вера и турска вера), захватила је велики део српског народа на Косову и у
Метохији, а пренела се највише посредством арбанашких паша, раније исла-
мизованих, као представника турске власти у Призрену, Ђаковици, Пећи и
Приштини. Исламизација је оставила дубок траг и имала велике историјске
последице на Косову и Метохији. Савремена историјска сведочанства говоре
да су неки од поменутих паша били српског порекла и да се у њиховим до-
мовима говорило српским језиком. Тај процес исламизације, апостазије хриш-
ћана у турску веру, снажно је започео са Великом сеобом Срба 1690. године и
арбанашким миграцијама најпре у Метохији, да би се затим пренео на косовску
област, а продужио се дубоко у XIX век. У народној традицији косовско-
-метохијских Срба одржао се поспрдни назив потуре, за оне који су напустили
православну српску веру, примили турску веру и изјашњавали се као Турци
иако су многе њихове породице задржале српска презимена и српски језик.
Тодор Станковић, боравећи више година у Призрену и Приштини, познавао
је многе од тих потурчењака – Срба, забележио је њихова имена и имена
њихових породица. Било их је из различитих крајева. Тако он каже: „У Дре-
ници су Арнауташи задржали своја стара: Ђокић, Велић, Зонић, Марушић,
Рацић, Гецић и Рецић. И наш фиса Гаш, презива се Марушић и зна да му је
слава Св. Петка. Рам-Љутан, чувени поглавар у Дреници, фиса је Бериш и зна
да му је слава Св. Никола. Џемаљ Орбиња је фиса Кућ и зна да му је слава Св.
Димитрије...
У Пећи су, такође, многи потурчени и поарнаућени Срби задржали своја
стара презимена: Степановић, Гојковић, Ђекић, Гојковић, Лекић, Стојковић.6
Међу осталим српским презименима, којима се сада Арнауташи презивају, да
поменем само још неколико у селу Ораовцу: Марић, Ђурић, Вукашиновић и
Марковић. Тим презименима се презивају у селу Ораовцу Бајрам Марић, Са-
лим Марић, Хајрула Ђурић, Емин Ћурић, Јахија Вукашиновић... Са презиме-
ном Попић у селу Бела Црква Ораовачке Нахије су: Реџеп Велија и Шабан. Са
презименом Ватић у Острозубу: Фејза, Салих и Адем Ватић. Са презименом
Караџић у Острозубу: Рахман, Зака и Рамадан. Са презименом Маташић у се-
5
Станковић, Т. Успомене, 71.
6
Станковић, Тодор, Путне белешке по Старој Србији 1871–1898, Београд, 1910, 125, 126, 127.
лу Малишту острозубског барјака Фета, Хасан и Муслија. Са презименом

Балчетовић у Пагаруши – Ислам и Бајрам. Са презименом Бранковци у селу
Маслешеву – Шабан и Муслија Бранковци. Славили су Светог Ђорђа (16. но-
вембар), фиса су Гаш. Од Бранковаца је и Сулејман-ага Батуша у селу Исти-
ниће, у Пећкој кази, који је блиски рођак чувеног Исе Бољетинца. У Великој
Хочи има Бранковаца, а то су: Љаља и Зејнула Бранковци. Дреничани, као и
остали Арнауташи у целом Косовском вилајету, поарнаућени су Срби, чији су
преци, да би сачували своја имања примили другу веру, а уз ову власт и сло-
боду. То сведоче: појединачни обичају, јунаштво, каваљерство, гостопримство,
песме, гусле, стара презимена, побратимство, кумство. Арнауташи и сада зову
Србе именом кушери, што значи рођаче!“7
Пред Тодором Станковићем стајала су два основна задатка: конзулска
заштита законских права Срба на Косову и заштита српских школа и црквено-
-верског живота Срба. Са доста успеха Тодор Станковић је почео да извршава
оба ова задатака, што се осетило и у јавности тамошњег српског становништва.
Нарочиту пажњу обратио је на безбедносни и аграрно-правни положај Срба,
на школско-просветне прилике и на стање цркве и верског живота. У својим
извештајима наводио је десетине случајева најтежих примера убистава, оти-
мања земље, пљачкања, паљевине сељачких некретнина, уцена, глобе, отмица
девојака и жена ради „турчења“. Са тим је била у вези и злоупотреба коришћења
кулука и разних пореских дажбина, а нарочито насиља тзв. пољака који су у
новцу или храни били издржавани од сеоских заједница села са српским
становништвом. Тодор Станковић наводи део једног разговора са српским
сељаком из Новог Села. На питање „Где је црква Самодрежа?“ сељак је одго-
ворио: „Е мој господине, нема цркве Самодреже, она је негда постојала, а сада
је од ње начињена воденица“. А на питање конзулово „Како живите овде међу
овим Арнаутима?“ одговор је гласио: „Само што смо живи, али оваквог живота
боље да га није.“ Село Самодрежа је до ратова имало 50 српских задружних
домова, а с јесени 1891. године, када је Станковић водио разговор током
обиласка овог подручја, имало је само 4 српске, а 70 арнаутских кућа.8
После Приштине, Станковић је био српски генерални конзул у Скопљу
од 24. октобра 1892. до 25. јуна 1895. године.9 Своје службовање у седишту
Косовског вилајета, посебно на решавању националнополитичких задатака
7
Нав. дело.
8
Стојанчевић, Владимир, Делатност Тодора Станковића, конзула у Старој Србији (1890–
1898), Братство, III–IV, Београд, 1999–2000, 15.
9
У Скопљу је Владимира Карића, у његовом одсуству, замењивао привремено Тодор Стан-
ковић, а по пензионисању 1894. у Скопљу га је наследио вицеконзул Милојко Веселиновић.
Веселиновић је био добар познавалац прилика у Старој Србији, што је описао у свом делу
Бег и Бегчија, огледало турскога насиља, (Београд,1860). Као конзул у Приштини и Бранислав
Нушић, познати књижевник, описао је прилике у Старој Србији у две књиге под насловом:
Косово, 1902–1904; Спољна политика Србије од 1895–1903. Видети: Војводић, М., Србија у међу-
народним односима крајем 19. и почетком 20. века, САНУ, Београд, 1988, стр. 495 + XVIII.
у Скопском санџаку, на целом подручју генералног конзулата, приказао је у

својим Успоменама. Радио је крајње пожртвовано на питању добијања српских
владика, који су, по турским законским прописима, важили као „милет-баше“,
тј. епархијски представници у Турском царству. Најзначајније у овој општој
црквено-правној проблематици било је тражење решења за митрополита
Рашко-призренске епархије у случају смрти тадашњег архијереја Мелетија,
због чега је Станковић водио обимну службену преписку и са српским по-
сланством у Цариграду и са надлежнима у Београду, а кореспондирао је и са
турским надлежним службама и органима локалне власти, укључујући и сам
Вилајет и валије у Скопљу,10 „износећи принципијална тумачења турских за-
кона и практичне потребе за права Срба у Турској“.11 Посебно је био неуморан
у настојању код патријаршијског скопског митрополита Методија, залажући
се за добијање једног викарног епископа који би се бавио верско-црквеним
потребама словенско-патријаршијске пастве српске народности.
Када је априла 1897. године Тодор Станковић по други пут постављен за
конзула у Приштини,12 затекао је још горе стање настало услед турске победе
над Грцима у рату 1896/97. године. О ситуацији у Гњиланској нахији јављао је
19. јуна 1897. године: „Зулуми су наново настали, управо су се распламтили
чим су се добровољци (Арбанаши башибозуци) почели да враћају у ове
крајеве, и у времену од два месеца, како се овде налазим, ја сам имао прилику
да прибележим низ најгрознијих и најмногобројнијих зулума,“ наводећи при
том 71 случај. Крајем јуна и почетком јула исте године, приликом обиласка
свог конзулског рејона, Станковић је разговарао с многим беговима, својим
познаницима, и при том забележио: „Нагласио сам да су они у стању да стану
на пут злим делима која врше качаци Арнаути над хришћанима.“ Али они су
се изговарали да све зависи од кајмакама. Посебна мета арбанашких напада
на српска насеља представљао је предео Изморник од десет села, од којих је
само једно било чисто „арнаутско“.13 Оцењујући положај српских сељака као
крајње неиздржив, Станковић каже да их је само нада да ће Србија ускоро
ослободити Косово задржала да остану на својим огњиштима.14 За морално
јачање свести и наде становништва, Станковић српској влади нуди две идеје:
„1) да најозбиљније и најенергичније буде народ обезбеђен од зулума арна-
10
Станковић, Т., Успомене, 92.
11
Исти, нав. место.
12
Перуничић, Бранко, Писма српских конзула из Приштине (1890–1900), Београд, 1985,
594. Конзулат у Приштини био је у надлежности генералног конзулата у Скопљу, где је тада
генерални конзул био познати географ Владимир Карић.
13
Станковић, Тодор, нав. дело, 71.
14
Опште друштвено-економско стање српског народа у другој половини XIX века изнео
је Ђорђе Микић: Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века, од
чивчијства до банкарства, Београд, 1988, 343. После пропасти Призренске лиге 1881. положај
Срба се нагло погоршавао, да би достигао врхунац у време грчко-турског рата 1897–1898,
када је дошло до масовног прогањања, тешких зулума и насиља. Видети о томе: Преписка о
арбанашким насиљима у Старој Србији 1898–1899, Београд, 1899.
утских15 и 2) по школама поставити свесне учитеље који су у стању да својим

држањем и опхођењем задобију поштовање народа и свештенства, те да га
могу бодрити у истрајности.“16 Приказујући у свом извештају од 21. октобра
1897. године Арбанасе да „чине што хоће, и како хоће, да протерују и убијају
кајмакаме, муфтије, валије и друге паше… ипак најбоље живе под султановом
управом“, Станковић је био мишљења да би требало опрезно ступити у везу
са најутицајнијим арбанашким вођама и приволети их на сарадњу са српском
владом. У једном од својих последњих извештаја, 4. јуна 1898, Станковић је
тврдио како је успоставио пријатељске везе с три дреничка главара: Рам-
-Љутаном из фиса Бериша, Тахир Барјактаром из фиса Хота и Оруч Сели-
мановићем из фиса Гаша, који су „заповедали на преко 1.500 кућа арнаутских“.17
Својим нарочитим успехом Тодор Станковић је сматрао то што је створио
пријатељске везе са око 40 највиђенијих арбанашких вођа – паша, бегова, ага
и барјактара из Пећи, Ђаковице, Призрена, Вучитрна, Гњилана, Митровице,
који су обећали да ће ступити у пријатељске везе са српским властима у
Србији. Међутим, Станковић је убрзо био опозван са свог конзулског положаја,
августа 1898. године, и био наименован за начелника округа Врањског. Његов
рад као приштински конзул наставио је Светислав Симић.18
Први позитивни резултати овако измењене ситуације, коју је својом
делатношћу започео Тодор Станковић, почели су се показивати доласком
арбанашких првака у Београд, у обостраном покушају да се дође до споразума
и да се заштите Срби у Косовском вилајету. Интересантно је поменути да је
Станковић и самом краљу Александру 1902. године изнео своје мишљење „да
смо доцкан почели водити бригу о нашим националним интересима у Старој
Србији и Маћедонији, а и све ово време, од када смо тамо отворили конзулате
и од када смо почели радити на ширењу у тим нашим класичним земљама, све
то време није искоришћено само зато што је рађено без плана и без познавања
прилика”. По наредби краља Александра Станковић је фебруара 1903. био
одређен да иде у Скопље, Приштину и Призрен – као свестрано обавештен
познавалац тамошњих прилика – „да извиди због чега је произишло неза-
довољство Приштеваца наспрам Симе Аврамовића, конзула у Приштини,
као и о неспоразуму између Призренаца и Митрополита Нићифора“, а у
Скопљу – да се заузме код турских власти за заштиту српског становништва у
Косовском вилајету. По повратку је поднео „исцрпан извештај“ наводећи шта
15
Станковићева похвала истакнутим Србима од којих је добијао допунска обавештења за
своје службене извештаје: „Наши радници национални били су на прво место речима учитељи
и свештеници. Међу њима има их и који су у одбрани српског имена и животе своје дали...“ –
Станковић, Т., нав. дело, 64.
16
Видети: Чановић, Светозар, Српске школе на Косову, Приштина, 1976.
17
Нав. дело, 73.
18
Преписка о арбанашким насиљима у Старој Србији 1898–1899, Београд, 1899.
би све требало предузети за одржање наше нације у Турској, а нарочито на

Вардару, Пчињи, Брегалници, Струмици… Убиство краља Александра 22. маја
1903. године удаљило је Станковића, као пријатеља династије Обреновића,
сасвим из дипломатске службе.19
О Балканском рату, српским победама и ослобођењу Косова,20 Призрена
и ђаковачког предела Хас21 Тодор Станковић је дао неколико важних оба-
вештења и чињеница. Он доноси текст Прокламације краља Петра којом се
дају обавештења српском народу о узроцима и циљевима ратовања. Већ у
почетку наглашава се ослободилачки карактер рата и његови не само нацио-
нални и политички већ и социјани и економски разлози као основа несређеног
и веома тешког положаја и стања српског народа на вековном огњишту свога
бивствовања. На почетку Прокламације стајало је: да се решавала његова
судбина опстанка, и то управо у Старој Србији „где је историјско језгро српких
држава старих краљева и царева, где су славне Немањићеве престонице:
Новопазарски Рас, Приштина, Скопље, Призрен, где живе наша браћа по
крви, по језику, по обичајима, по народној свести, по жељама и тежњама“. Јер
„освајачка и нетрпељива владавина Турског царства вековима, а нарочито
после Берлинског конгреса, појачала је убијање, одвођење у Азију и до послед-
њег дана насилно расељавање, турчење женскиња и мушкиња, непризнавање
наше вере, језика, имена српскога...“, те да је „разоравање Старе Србије вршено
пређе безобзирно дивљачки, а наставило се под новом уставном владавином
новим средствима..., (турска) владавина је прегнула да и економски сатре
Србе, па је дотадањи рђав друштвени, привредни и економски систем... учи-
нила још тежим Србима. Она им је наметнула и дужност служења у војсци...,
није било обезбеђено имање наслеђено и стечено, као што није био ни сам
живот.“ У својим Успоменама Тодор Станковић описује скоро десетогодишње
последње дипломатске мисије у Приштини, као и друге пределе Старе Србије
– такође и своју „ратничку“ мисију 1912. године. Он детаљно описује своје
прве дане као војник – резервни официр на Косову: „Кад смо прешли границу
и ушли у Лабску долину и заузели Тенешдолски кланац, за мене је ситуација
била чиста да се Арнаути нису одазвали своје турске власти да се ставе под
војном организацијом, већ изненађени овим преласком нашим преко границе,
они су посумњали у своје вође... разишли својим кућама... Идући ка Приштини
19
Митровић, Андреј, Милан Ракић, конзулска писма 1905–1911, Београд, 1985, 1–409.
20
Томић, Јаша, Рат на Косову и Старој Србији 1912, Нови Сад 1913, 1–199; Храбак, Б., Ар-
банашки устанци 1912, Врањски гласник, 6, Врање, 1975, 173–375; Косанчић, Иван, Новопазарски
санџак и његов етнички проблем, са предговором др Јована Цвијића и једном етнографском
картом, Београд, 1912, 1–69.
21
Добар познавалац прилика тог времена Антонио Балдаћи у књизи L’Albania, (Roma,
1924) налазио је тамо српску етничку већину од муслимана српског говорног језика и Србе
православне вере. Видети: О становништву у Призренском вилајету пре српско-турских рато-
ва 1876–1878, Косовско-метохијски, зборник 1, Београд, 1990, 221.
код села Брњице, сазнадох да је турска војска напустила Приштину и отишла

ка Липљану, а Арнаути... разбегли се својим кућама и пресвукли у своје се-
љачко одело.“ Тодор Станковић даље описује како је 9. октобра као претходница
са 22 коњаника ушао у Приштину. Пише да су му „прилазили Турци мештани
љубећи му чизму и молећи за милост. Они су мислили да ми долазимо да се
светимо, а не да ослобађамо.“ У исто време кад и Станковићеви коњаници
ушли су и добровољци. Тодор Станковић се привремено сместио у Хућумату
– турском суду. Генерал Живковић га је поставио „да врши дужност окружног
начелника у Приштини“. У својим Успоменама пише како је генерал Јанковић
„прво свратио на Турбету, где је учињен помен погинулим 1389. на Косову, па
је одатле дошао у Приштину“. Као окружни начелник у ослобођеној Приштини
Станковић саопштава: „Предузео сам све што ми је том приликом дужност
налагала. Позвао сам у сали начелства све прваке Србе и Муслимане. Говорио
сам им ... да смо дошли да ослободимо све честите грађане Србе и Муслимане,
који нису имали никакве слободе, а најмање правде...“
Србија – како је стајало у Прокламацији – „пошла је у свети бој за слободу
наше браће и за бољи живот и напредак Краљевине Србије..., али тај ослобо-
дилачки ’свети бој’ – рат (у заједници са Црном Гором и осталим слободним
балканским државама) имао је и шири ослободилачки и хуманитарни задатак
и циљ – ослобођење од власти Турске царевине и њене политичке отомани-
зације свих балканских народа и хришћана и муслимана.“ У Прокламацији је
то јасно и изричито казано, и то у име краља Петра као владаоца и врховног
команданта српске војске: „Моја ће војска у Старој Србији затећи и Србе и
муслимане, који су нам тако исто драги, а с њима и Арбанасе хришћане и
муслимане, с којима наш народ живи заједно већ хиљаду и три стотине година,
обично делећи с њима срећу и несрећу. Ми им свима доносимо слободу, брат-
ство, једнакост у свему са Србима. Наша ће Србија и тамо донети жељени мир
и напредак, као што је то донела окрузима ослобођеним 1877/78. године... Тај
живот имамо да заснујемо и на обалама Лаба, Ситнице, Ибра, Дрима, Вардара.
Ја вас позивам, драга браћо, свесрдно да помогнете моју храбру војску да ово
створи и сву своју снагу за то заложите... Петар С. Р.“
Као што се види, Прокламација је имала свечани и обавезни карактер: да
донесе слободу, једнакост свим грађанима – без обзира на народност и веру,
мир и напредак. Она није заобишла ни Арбанасе – косовско-метохијске,
поштујући њихову веру, језик и обичаје, дајући једнака права за све по уставу
Србије од 1903. године, који се сматрао једним од најдемократскијих у Европи
тога времена. Упоредо с тим, још пре објаве рата – на предлог Тодора Стан-
ковића – у штабу команданта треће армије српске војске ђенерала Божидара
Јанковића био је спремљен један посебан проглас „на српском и арнаутском
језику“, који је био одштампан у неколико примерака с намером да изближе
упозна Арбанасе са ослободилачким карактером рата Србије са Турском.
Наслов прогласа – на оба језика – гласио је: „Свима племенима Шкипетарским
браћо“. Проглас је указивао на добронамерност и позив на пријатељство и

сарадњу. Као нека врста инвокације и небеске поруке, а са ослоном на Про-
кламацију. Текст прогласа је започињао речима: „Без Божије заповести ништа
не бива на овом свету. И ми Божијом помоћи ево долазимо с војском к вама.
Ступамо у нашу и вашу земљу, заробљену Османлијама већ петстотина и ви-
ше година. Долазимо не да вас заробимо, већ да вас ослободимо беде и невоља.“
Као што се види, рат није био освајачки, већ ослободилачки. Стара Србија са
Косовом и Метохијом била је територија старе српске средњовековне државе
побеђене и освојене Косовском битком 1389. године. У Прогласу се даље
наводи: „Долазећи к вама ми вам доносимо слободу, правду и старинску част
и поштење – светињу ваше породице, ваше част, образ, поштење и р’з ми ћемо
бранити као што штитимо и бранимо нашу част, образ, поштење р’з.“ Даље,
Проглас је подешавао експозицију свог текста, да би се боље схватило, уоби-
чајеној арбанашкој терминологији: „Тврду вама Божију веру и бесу дајемо да
вама нећемо дирати у ваше обичаје и веру... Часну вам реч дајемо да нећемо
дозволити никакве освете и да ће се забораву дати све што је раније било...
дајемо вам бесу да ће свакоме своје имање остати и на даље остати својина
његова... Своје међусобне спорове судићете и уређивати по вашим старим
обичајима... од Вакта Леке Дукађина, па до сада.“ Дакле, правда за све и по
закону. У противном, ако се нападну српски војници из заседа кућних, или
колективно из села, примениће се строге санкције које предвиђа и међународно
ратно право. Проглас се завршавао с позивом, да по пропасти Турске царевине,
„ми (Срби) и ви (Шкипетари) заједно и у миру и љубави живимо, ко нама
изађе у сусрет као брат, загрлићемо га братски. Такво вама поздравље шаљемо,
такву вама тврду бесу дајемо.“
У вези са Прогласом, српска војска је свуда поступала коректно и по закону.
Међутим, није се увек тако поступало са арбанашке стране. У том погледу,
понеки испад вршиле су присталице Исе Бољетинца, вође арбанашког устанка
1911/12. године против турске власти, па и против српске војске по објави
рата Србије Турској. Најтежи испад догодио се у Брутском Хану, где је један
мањи одред српске војске, на путу за Драч, претрпео губитке у погинулима
и рањенима. Међутим, Арбанаси су, иако нерадо, српску војску понегде
дочекивали као ослободиоца од злодела турске војске у време арбанашког
устанка. Уосталом, Проглас на арбанашком језику био је повољно примљен у
маси арбанашког (албанског) становништва. Најбољи и најуверљивији доказ
налазимо у Хасу, ниже Ђаковице, где је српска новоуспостављена среска власт
била сасвим пријатељски прихваћена и поздрављена… Станковић каже да их
је при уласку у Рогово „дочекао [нас је] на коњу кмет тога села Адил-ага са још
неколико првака из истог села“. Он даље износи како су ти арнаутски прваци
обезбедили српским војницима преноћиште „у близу сто кућа испражњених“.
Овом селу Станковић је учинио поклон за оправку ветром оштећене џамије у
вредности једног дуката „ од 20 динара“, чиме је задобио поверење и честитање
преко 300 Арнаута који су дошли да испрате њега и његове војнике даље према
Ђаковици. Сеоски оџа се у име присутних из више села у Хасу захвалио речима
да ниједан паша „није се сетио да што учини за џамију“ када су раније ту са
турском војском пролазили. Сељаци села Рогова изразили су жељу да буду
српски поданици и да ће то и да потврде својим сеоским мухуром – печатом.
Када је реч о Станковићевим заслугама за вођење државних послова и
национално-политичким резултатима, треба посебно поменути два мишље-
ња.22 „Партијска трвења и честе политичке промене у Србији нису Станко-
вића никада повукле на странпутицу. Он је остао увек послушан син своје
Отаџбине, савестан службеник државни. Личну честитост признавали су му
сви без разлике.“ Друго мишљење о Станковићу је следеће:23 као способан и
заслужан човек Тодор Станковић је доспео, први од Нишлија, у више редове
ондашње чиновничке хијерархије и био од народа почаствован бирањем за
народног посланика. Али било је, такође, и других мишљења, веома лепих,
чињеничних, посебно у виду некролога (после Станковићеве смрти 15. јула
1925. у Београду) који су штампани у скоро свим ондашњим часописима, но-
винама и другим публикацијама.24 Током свог дугог живота, а за свој велики
и пожртвован рад одликован је с преко двадесет ордена, међу којима су били:
Орден белог орла III степена, Карађорђева звезда IV степена, Таковски крст
III степена, Милош Велики III степена, Орден Светог Саве V степена, Орден
Светог Саве III степена, Орден Светог Саве I степена, затим сребрна и златна
медаља за храброст, сребрна и велика медаља за ревносну службу итд.
Baldacci, Antonio, L’Albania, Roma, 1924.
Бован, Владимир, Јастребов у Призрену, Приштина, 1983.
Војводић, Михаило, Србија у међународним односима крајем 19. и почет-
ком 20. века, САНУ, Београд, 1988.
Група аутора, О становништву у Призренском вилајету пре српско-тур-
ских ратова 1876–1878, Косовско-метохијски зборник 1, Београд, 1990.
Група аутора, Преписка о арбанашким насиљима у Старој Србији 1898
–1899, Београд, 1899.
Косанчић, Иван, Новопазарски санџак и његов етнички проблем , са пред-
говором др Јована Цвијића и једном етнографском картом, Београд, 1912.
22
Лазаревић, Лука, Мали Поменик, књ. I, 337.
23
Споменица 60-годишњице и освећења споменика ослобођења Ниша 1877–1937, Ниш,
1937, 131.
24
Башић, Миливоје, Некролог, Српско Косово, год. VII бр. 2–4; Живановић, Ђенерал Воја,
Некролог, нав. дело, 4–5; Димитријевић, Станојло, Некролог, нав. дело, 5–6; Поповић, Зарија,
Некролог, нав. дело, 6–8.
Микић, Ђорђе, Друштвене и економске прилике косовских Срба у 19. и по-

четком 20. века, од чивчијства до банкарства, Београд, 1988.
Митровић, Андреј, Милан Ракић, конзулска писма 1905–1911, Београд, 1985.
Стојанчевић, Владимир, Делатност Тодора Станковића, конзула у Ста-
рој Србији (1890–1898), Братство, III–IV, Београд, 1999–2000.
Стојанчевић, Владимир, Записи Тодора Станковића о догађајима из Бал-
канских ратова, Мешовита грађа Историјског института, 19, Београд, 1989.
Томић, Јаша, Рат на Косову и Старој Србији 1912, Нови Сад, 1913.
Храбак, Богумул, Арбанашки устанци 1912, Врањски гласник, 6, Врање, 1975.
Чановић, Светозар, Српске школе на Косову, Приштина, 1976.
ИЗВОРИ
Башић, Миливоје, Некролог, Српско Косово, год. VII, бр. 2–4.
Димитријевић, Станојло, Некролог, Српско Косово, год. VII, бр. 2–4.
Живановић, Ђенерал Воја, Некролог, Српско Косово, год. VII, бр. 2–4;
Лазаревић, Лука, Мали Поменик, књ. I, Београд, 1935.
Нушић, Бранислав, Косово, Матица Српска, Нови Сад, 1902, 1904.
Перуничић, Бранко, Писма српских конзула из Приштине (1890–1900),
Поповић, Зарија, Некролог, Српско Косово, год. VII, бр. 2–4.
Поповић, Јанићије, „Живот и рад Срба на Косову од 1812–1912, под Тур-
цима“, у: Савременици о Косову и Метохији 1852–1912, СКЗ, књ. 535, Београд,
1988.
Споменица 60-годишњице и освећења споменика ослобођења Ниша (1877–
1937), Ниш, 1937.
Станковић, Тодор П., Успомене, приредила др Борислава Лилић, Пирот
1996, 235 + 18 фотоса
Станковић, Тодор, Путне белешке по Старој Србији 1871–1898, Београд,
1910.
Borislava Lilić
Belgrade, Serbia
KOSOVO AND METOHIA IN THE MEMORIES OF THE CONSUL OF

PRIŠTINA TODOR STANKOVIĆ
Summary
For the last three decades of 19th and first two of the 20th century, Todor Stan-
ković (1852.–1925.) was one of the most prominent and most commendable citi-
zens of Niš. Born in Niš, during the Ottoman government, he spent first decades
of his career in political endeavor for national liberation, but also in cultural and
educational upbrining of Serbian society. He gained his elementary education in
Serbian school in Niš, where he also learned to read and write in Turkish language.
Due to his scholarship and knowledge of Serbian society he was invited to Prizren to
be an editor of a Serbian–Turkish newspaper Prizren in 1871. The Vilayet of Prizren
was at that time comprising the Sanjak of Niš, so young Todor Stanković had an
oportunity to meet many representatives of the Serbian people from all over Serbia,
which he will later use during the foundation of so called Niš Committee in 1874.
that had the task of illegal national and political work on liberation of Old Serbia
from Turkish government. Stanković took part in liberation of Niš, and after the end
of the 1878. war he was appointed as a superintendant of one of liberated districts in
Niš kaza. He was fully supported by the president of the Liberal Party, Jovan Ristić,
the party that Stanković was also a member. Knez Milan also trusted him. Stanković
took active part in political life and was a member of the board of National Party
and deputy from 1903–1912.
Todor Stanković was a man of great work ethic and creative efforts. Thus, he
was already in 1890. named to serve in Serbian consulates in Priština, and after that
in Skopje. And this is how the second period of his national and political work start-
ed, this time as a servant of free Serbia in protection of Serbian people from Turk-
ish and Arbanah persecution, but also as someone who worked on development of
education and scholarship in Kosovo Vilayet, something he was especially proud of
in his manuscript Memories. Stanković described his participation in Balkan Wars
–1912–1913. and retreat with Serbian Army to Italy. His chronicle desrcibes events
up to 1922. Memories of Todor Stanković represent very important historical docu-
mentaion pertaining to the history of southeastern regions of Serbia from 1878.
to 1912.
Keywords: Todor Stanković, Kosovo and Metochia, Memories, Priština, Skopje,
Thessaloniki, First Balkan War, Serbs, Arbanah (Albanian)
УДК 327(497.16:497.115)”1910/1913”
Драги Маликовић
АНГАЖОВАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ У МЕТОХИЈИ ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Црна Гора је још много пре XX века гајила отворене аспирације према
територији Метохије. Ова тежња повећава се за време владавине краља Николе
Петровића и он се због тога укључио у све активности које су политици могле
да помогну да ојача своје позиције на територији Метохије. Однос црногорске
спољне политике према метохијској територији проћи ће почетком XX века
кроз различите фазе, од којих је ипак најзначајнија она везана за активности
црногорске војске на тлу Метохије за време Првог балканског рата.
Kључне речи: Црна Гора, Србија, Турска, Метохија, Пећ, Ђаковица, При-
зрен, краљ Никола Петровић, војвода Радомир Вешовић
Званична Црна Гора је почетком XX века била активно укључена у готово

сва збивања на територији Метохије. Њен суверен Никола Петровић је зато са
посебном пажњом пратио развој свих активности на тим просторима.
Црна Гора није желела да остане по страни у односу на догађаје на Балка-
ну ни после победе младотурског покрета. Краљ Никола Петровић је у том
периоду имао активан однос према читавој територији Косова и Метохије, а
његова метохијска политика била је отворена, јавна и, како је познато, овен-
чана његовим књижевним стваралаштвом. Он је зато крајем октобра 1908. го-
дине намеравао да помогне организовање албанске лиге, коју је требало вој-
нички да оснаже италијански добровољци. Из тих разлога је у Подгорици у
исто време и примио једну делегацију албанских првака, али су се у планира-
ну акцију умешали аустријски повереници међу Албанцима, а косовски Ал-
банци су извели једну диверзију у источним пределима Црне Горе, после чега
је аустроугарски конзул у Солуну очекивао да ће католици, па и Мирдити,
опљачкати подгорички крај. Испоставило се да су нападачи припадали реак-
ционарним групама, противним и самој младотурској револуцији.1
1
Храбак, Б., Косово и Метохија према анексији Босне и Херцеговине, Сарајево 1991, 152;
Маликовић, Д., Косово и Метохија 1908–1912, Приштина–Лепосавић, 2000, 125.
Краљ Никола Петровић и званична Црна Гора узели су још активније

учешће на Косову и Метохији после привременог гушења албанског устанка
1910. године. Наиме, непосредно после сузбијања устанка албански устаници
су били стављени пред могућност да буду уништени, да се предају или да им
буде одузето оружје, али су се они понели сасвим супротно. Са планинских
висова, где су се најпре крили, заједно са својим вођама, они су се, под при-
тиском експедиције Шефкет Тургут-паше, већином повукли у Црну Гору, а
само мали део у Србију. Емигранти смештени у Црној Гори све време нису
престајали са политичком активношћу. У Црну Гору се склонио и велики број
албанских устаничких првака, међу којима су били Исмаил Ћемали, Луиђ Гу-
ракући, Никола Иванај, Исо Бољетинац и многи други.2
Емиграција из Косовског и Скадарског вилајета у Црној Гори брзо је ра-
сла. Почетком октобра 1910. године на црногорској територији било је више
од 2.000 пребеглих Албанаца, а они који су били ближи граници прелазили су
са читавом фамилијом. Кад је реч о броју свих пребеглих, најчешће се, како
је већ истакнуто, наводи бројка од 2.000 из Беранског округа и још 3.000 из
Косовског и Скадарског вилајета. Осим тога, као што смо већ истакли, број
албанских емиграната се стално повећавао јер устаничке акције у Малесији,
па и Косовском вилајету још нису престајале.3
Турска влада је врло живо пратила долазак великог броја албанских еми-
граната на територију Црне Горе. Због тога је влада у Цариграду још октобра
1910. године послала на Цетиње свог изасланика, скадарског валију Бедри-
-пашу. Основни разлог његовог доласка на Цетиње било је, свакако, питање
албанских емиграната. Најконкретнији проблем у разговорима између две
стране било је питање повратка емиграната њиховим кућама. Црногорска
влада је том приликом од турског изасланика тражила гаранцију за устанике
после њиховог повратка кућама, а он је обећао да ће то бити учињено новом
јавном прокламацијом турске владе.4
Иначе, устанички бегунци су били добро примљени у Црној Гори. Цр-
ногорска влада је и раније одржавала присне односе с албанским властима
и поглаварима, уз чију помоћ је намеравала да оствари своје територијалне
претензије у суседству, и зато су бегунци били добро прихваћени на црногор-
ској територији и одмах добили материјалну помоћ црногорске владе. Услови
живота и рада албанских емиграната на територији Црне Горе били су тако
добри да су устаници успели да се реорганизују и образују свој национални
комитет, чији је основни циљ деловања био усмерен на састављање целовитог
програма за дизање новог устанка, односно за његово обнављање.5
2
Маликовић, Д., Косово и Метохија, 186.
3
Драгићевић, Р., Малесорске буне 1910. и 1911. године, Записи, Цетиње, бр. XXIV (1910), 153.
4
„Глас Црногорца“ од 30. X 1910: Драгићевић, Р., Малесорске буне, 155 –56.
5
Јовановић, Ј., Стварање црногорске државе и развој црногорске националности, Цетиње,
1948, 151.
Драги Маликовић: Ангажовање Црне Горе ... 319
Још очигледнији пример мешања званичне Црне Горе у догађаје на Косо-

ву и Метохији везан је за избор рашко-призренског митрополита 1911. и 1912.
године, првенствено зато што је Цетиње имало у виду његов утицај међу пра-
вославним српским становништвом. Зато је још средином јануара 1912. године
црногорски представник у Порти руском амбасадору Чарикову изјавио да ће
Црна Гора објавити рат Турској ако Дожић не буде потврђен у звање рашко-
-призренског митрополита. Оваква, скоро авантуристичка одлука црногор-
ске владе не би се могла разумети ако се нема у виду веза Црногораца с албан-
ским првацима, с чијом се акцијом рачунало и 1912, као и ранијих година. Два
месеца касније краљ Никола се обратио руском министру иностраних посло-
ва Сазонову у вези са Арбанасима и Дожићем.6
У свом допису влади у Београду од 14. фебруара 1912. године шеф српског
посланства Поповић је истакао да је црногорски министар иностраних дела
Греговић дао изјаву тамошњем листу Ново време да је Дожић био кандидат
српског посланства у Цариграду. Србија је подржавала његову кандидатуру
за митрополита у Призрену, али је касније на то место истакла Богдана Ра-
денковића, човека који је, како је истом листу изјавио црногорски министар
иностраних послова за српску дипломатију, „играо велику улогу у српском
револуционарном комитету“. По мишљењу министра Греговића, српска зва-
нична политика се касније изјаснила против Дожића једино зато што је рођен
у Црној Гори.7
Разлоге ангажовања црногорске спољне политике у корист Гаврила До-
жића министар Греговић је изнео у неколико главних тачака: 1. Дожића је у
Патријаршији за рашко-призренског митрополита изабрала национална срп-
ска организација са осам гласова за, два против и једним уздржаним; 2. раш-
ко-призренска област пружала се дуж турско-црногорске границе. Од две
српске националне државе, у којима је живео исти народ, није било право да
се води рачуна само о његовом бројнијем делу, по питању које је Црну Гору
можда и више интересовало неголи Србију. По Греговићу, Дожићева канди-
датура је била у складу са жељама српског народа у Старој Србији и са добро
схваћеним српско-црногорским интересима; 3. Дожић је рођен у Црној Гори
и 4. српска влада је у спору око овог заједничког питања две српске државе, по
мишљењу Греговића, за савезника имала Турке – „опште непријатеље“.8
Због свих ових разлога 6. марта 1912. године су председник црногорске
владе Лазар Томановић и министар Греговић од српског посланика на Цетињу
6
Храбак, Б., Арбанашки устанци 1912, Врањски гласник, Врање, 1975, бр. XXI, 195; Мали-
ковић, Д., Избор рашко-призренског митрополита 1912. године, Београд, 2000, 82.
7
Документи о спољној политици Краљевине Србије 1904–1912, књ. IV, Београд, 1989. (при-
премио М. Војводић), 248–49.
8
Државни архив Секретаријата иностраних послова (у даљем тексту – ДАСИП), Мини-
старство иностраних дела (у даљем тексту – МИД), Правно-политичко одељење (у даљем тек-
сту – ППО), ф. III, бр. 18, Поповић из Петрограда 22. II 1912.
Михаила Гавриловића захтевали да српској влади предочи још једну молбу

Црне Горе да учини све да се Дожићевом пријему не прави никаква сметња из
Београда. С тим у вези, црногорска влада је обавештавала владу Србије да је
Дожићу пружила исту онакву подршку какву је пружала и његовим претход-
ницима. Црногорске дипломате су, с тим у вези, обећале да ће увек солидарно
радити против Дожића ако би се он ма на који начин огрешио о заједничке
српске интересе. Црногорска влада је српској влади нудила сваку врсту писме-
не гаранције у погледу оног што је било речено. На ово је посланик Гаврило-
вић одговорио да је руска влада свим силама радила на томе да питање избора
новог рашко-призренског митрополита реши у своју корист, истичући да у
вези с тим питањем неће попустити, без обзира на упорност Патријаршије у
корист Дожића. Пет дана касније, 12. марта, уследио је одговор српске владе о
томе да о Дожићу више не може бити говора као о кандидату за митрополита
у Призрену, најпре зато „што се сав народ заталасао против њега“, а затим и
зато што га Турци из својих разлога нису хтели потврдити. Осим тога, срп-
ски министар иностраних дела Миловановић је уверавао челнике црногорске
власти да ће Србија радо ући у размену мишљења са званичном Црном Гором
у вези с питањем како да се на најбољи начин заштите српски, а посебно црно-
горски интереси, нарочито онда када се црногорски интереси нису сукобља-
вали са српским, како по питању именовања рашко-призренског митрополи-
та, тако и по свим другим питањима.9
И приликом сусрета с министром спољних послова Црне Горе Греговићем,
8. марта, српски посланик на Цетињу Михаило Гавриловић је изјавио да би
„Дожићева афера“ могла имати великог значаја за будуће односе на балканским
просторима. Министар Греговић је у једном моменту гласно поручио следеће:
„Ако Дожић не буде инсталиран, биће скандала, уверавам вас.“ На ову примедбу
црногорски министар је додао да се не мисли на скандал између Србије и
Црне Горе, већ на онај у народу Рашко-призренске епархије. Међутим, српски
посланик је добро знао на кога се претња скандалом односила јер је само
неколико дана раније министар Греговић јасно изјавио да би због афере око
Дожићевог избора могло доћи и до прекида званичних дипломатских односа
између Србије и Црне Горе. Посланик Гавриловић му је на то одговорио „да
ће Црна Гора много изгубити ако Дожићеву аферу тера до прекида“, убеђен
да је иза Греговићевих речи стајао лично црногорски краљ Никола. Уосталом,
одмах после повратка с пута по Русији црногорски суверен је, ценећи тренутне
црногорско-српске односе, јавно поручио да ће „морати кидати са Србијом
ако Пашић дође да влада“. Због тога је Министарство спољних послова Србије,
посредством министра Миловановића, одлучило да преко свог посланика у
Петрограду упозна руску владу с каквим се све намерама носе црногорски
9
ДАСИП; МИД, ППО, ф. III, бр. 58, Мих. Гавриловић са Цетиња 7. III 1912.
краљ и влада, истичући том приликом да Дожићев избор није прави разлог,
већ само повод за такво држање црногорског двора.10
Црногорска влада никада није губила наду да ће турске власти издати
митрополитски берат Дожићу. У том случају он је из Цариграда најпре требало
да дође у Црну Гору, а онда би се донела одлука о његовом привременом
седишту, тј. одлучило би се да ли ће ићи у Беране или у Скадар. На тај начин
би се избегле могуће демонстрације његових противника. Одатле је Дожић,
по мишљењу црногорске владе, временом требало да „умири и освоји духове“
и да дође до Призрена. На Приштину, „гнездо интрига“, као могуће седиште
Дожићевог митрополијског деловања, на Цетињу се није ни помишљало.11
У намери да помогне Дожићев избор за рашко-призренског митрополита,
црногорска влада је предузимала и разне дипломатске кораке. У првој декади
априла 1912. године од посредника у преговорима између Патријаршије и
Порте Дожић је добио обавештење да би му Министарство правде Турске, и
поред свих обећања датих српском министру спољних послова и сенаторима,
дало берат само ако би икако могло и ако би се смело од руске владе. Готово
свакодневно су Дожићу стизале информације из Рашко-призренске епархије
да је тамошњи српски народ, наводно, почео да губи стрпљење, па се црно-
горска дипломатија питала да ли да се преко црногорских људи у Санџаку,
Пећи и Призрену појача агитаторски рад у његову корист. У црногорским
дипломатским круговима се 1912. године чак размишљало да се Дожић у
Рашко-призренску епархију упути и без турског берата. За такво решење
био је и сам Дожић, мислећи да ће га васељенски патријарх, коме је мирно
саопштио свој одлазак, заштитити од накнадне интервенције турских власти.
Штавише, Дожић је био мишљења да је одлуку о његовом одласку у Рашко-
-призренску епархију требало донети још одмах по његовом избору. За случај
да у међувремену турске власти одлуче да Дожићу издају неопходну дозволу
за рад, црногорска влада је била мишљења да се он аустријском лађом најпре
пребаци до луке Медове, а онда би се одлучило о његовом даљем путовању.12
Да би убрзала решавање питања избора митрополита, црногорска влада
се маја 1912. године обратила и управнику грчке амбасаде на Цетињу с
молбом да од своје владе у Атини захтева да она и даље подржава Дожића код
Патријаршије.13
10
ДАСИП, МИД, ППО, ф. III, бр. 60, Мих. Гавриловић са Цетиња 8. III 1912; Маликовић,
Д., Избор рашко-призренског митрополита, 84.
11
Према извештајима који су на Цетиње стизали из Скопља, ситуација у том делу Турске
била је врло сложена, а то је, по мишљењу црногорских чиновника, њиховој влади давало
храбрости у борби за Дожићев избор (ДАСИП, МИД, ППО, ф. III, бр, 84, Мих. Гавриловић са
Цетиња 21. III 1912).
12
Државни архив Црне Горе (у даљем тексту – ДАЦ), Министарство иностраних дела (у
даљем тексту – МИД), ф. III, бр. 865, из Цариграда 11. V 1912.
13
ДАСИП, МИД, ППО, ф. III, бр. 151, Мих. Гавриловић са Цетиња 15. V 1912; Маликовић,
Д., Избор рашко-призренског митрополита, 85.
Подршку за Дожића затражио је почетком јуна 1912. године и отправник

послова црногорског посланства у Цариграду Јован Пламенац. Он је 2. јуна
представку у том правцу упутио и васељенском патријарху, захтевајући да
се Патријаршија ангажује на Порти за издавање берата Гаврилу Дожићу.
Патријарх му је одговорио да се по том питању Патријаршија не може анга-
жовати више него до тада јер то питање није само црквено, већ да има пре-
васходно политички карактер.14
Најочигледније ангажовање и велико интересовање црногорске спољне
политике и њеног суверена Николе Петровића према Метохији дошло је до
изражаја за време Првог балканског рата. Наиме, на Косову и Метохији, које
је обезбеђивала Дринска дивизија другог позива, крајем октобра 1912. године
стање је било релативно мирно пошто су се албанске војне формације распале,
а Албанци разбежали својим кућама. Ибарска војска држала је Косовску
Митровицу и била спремна за наступање ка Пећи. Истовремено, Источни од-
ред црногорске војске успешно је потискивао турске снаге, надирући ка Пећи
и Метохији. Очекујући да је у тако повољној ситуацији најцелисходније дејст-
вовати ка Призрену, командант Дринске дивизије другог позива је још 28.
октобра наредио свом коњичком ескадрону да са локације Зборце–Хана на-
ступа према Призрену. У међувремену су се грађани Призрена свих нацио-
налности на збору договорили да се град преда српској војсци и тиме избегне
његово разарање. Пошто је делегација града Призрена 30. октобра у Сувој
Реци замолила да српске трупе уђу у Призрен, командант дивизиона мајор
Остојић смело је ушао у Призрен с одредом који је имао свега 97 коњаника
(без стрељачке чете), вод митраљеза и један топ. Међутим, расположење ло-
калног турског и албанског становништва се убрзо променило, а са свих стра-
на прикупљали су се наоружани турски војници – дезертери, нарочито Ал-
банци, које је аустријски конзул Прохаска подстрекавао против српске војске.
У граду у коме је живело око 20.000 наоружаних Албанаца и 2.000 ненаоружа-
них Срба непрестално се чула пуцњава из пушака. Заузевши тога дана Пећ,
црногорска је војска била сувише удаљена да би им пружила помоћ. Да би
прикрио критични положај својих снага, командант одреда је прибегао варка-
ма: запосео је град само са коњицом и јаким патролама, а остале снаге је рас-
поредио на висовима око града, где је предузео низ демонстративних мера
како би обмануо непријатеља. Шатори су постављени у један ред и изложени
погледу из града, свуда су запаљене ватре, трубачи су непрекидно свирали на
разним местима и тиме стварали утисак масовности војске. Једини топ којим
су располагали био је непрестално у покрету око града. За лиферанта је од-
14
Приликом посете српском посланику у Цариграду, Ненадовићу, црногорски отправник
Пламенац му је саопштио да у вези са Дожићевим случајем нема никаквих нових инструкција
од своје владе, у шта овај није поверовао (ДАСИП, МИД, ППО, ф. III, 347, Ненадовић из Цари-
града 2. VI 1912).
ређен један Турчин коме је наређено да свакодневно испоручује 10.000 хлебо-

ва за војску „која се сваког часа очекује“. Сутрадан, 31. октобра, надомак При-
зрена стигло је 12 батаљона турске војске са 8 топова, који су се повлачили
испред црногорског Источног одреда. У граду је завладала велика узнемире-
ност. Командант одреда је преко председника општине захтевао да Турци не
улазе у Призрен, под претњом да ће у том случају српске трупе артиљеријом
разорити град. Сутрадан у зору турске снаге су обишле Призрен и одступиле
ка Љуми и Дебру. Тако је командант овог слабог српског одреда, применом
ратног лукавства, успевао да отклони опасност све до 3. новембра, када је у
Призрен ушла Шумадијска дивизија I позива, после петодневног марша из
Скопља.15
За то време, Источни одред је, иако подељеним снагама, за релативно крат-
ко време разбио Турке у долини Таре и Лима и створио услове за наступ ка
Пећи управо у време када су Србија и Бугарска објавиле рат Турској. То је и у
моралном и у оперативном погледу било веома значајно. Српска Трећа армија
је, наступањем ка Приштини, слабила одбрамбену моћ турских снага пред
фронтом Источног одреда, а Ибарска војска и Јаворска бригада, наступајући
према Санџаку, угрожавале су бок и позадину ових снага и, истовремено,
штитиле бок и позадину Источног одреда.16
Турске снаге у Пећи осетиле су се директно угроженим избијањем Ис-
точног одреда на Чакор и Мокру планину и Треће српске армије у рејон При-
штине. Стога је командант 21. ђаковачке низамске дивизије Џавид-паша, ве-
роватно да би обезбедио време и што повољније услове за повлачење ка југу,
одлучио да предузме противнапад према црногорском Источном одреду. У
том циљу добио је као појачање пет батаљона Призренске редифске дивизије.
Главне турске снаге, под непосредном командом 21. низамске дивизије, на-
ступале су уз Ругову, док су помоћне снаге, упућене уз долину Дечанске Би-
стрице, напредовале ка Бабином пољу и Плаву. План команданта 21. низамске
дивизије очигледно је био да обухватним дејствима према крилима Источног
одреда одбаци црногорске снаге с Мокре планине и Чакора.17
Турски противнапад отпочео је 22. октобра на широком фронту од плани-
не Смиљевице до Бабиног поља. У борбама с мањим предстражним деловима
Дурмиторске, Колашинске и Васојевићке бригаде Турци су успели да овла-
дају планином Смиљевицом, Глођија катунима, Влајковим брдом, Ваганицом,
Планиницом и источним делом Бабиног поља, и да озбиљно угрозе Кукајски
врх (к. 1967 на Мокрој планини), Чакор и Дјевојачки крш. Међутим, црногор-
ске снаге на тим положајима убрзо су ојачане. Командант Колашинске брига-
15
Ратковић, Б., Ђуришић, М., Скоко, С., Србија и Црна Гора у балканским ратовима 1912–
1913, Београд, 1972, 126–27.
16
Исто, 191.
17
Први балкански рат 1912–1913, књ. III, Београд, 1960, 202 (Приредио: М. Ђуришић)
де одмах је упутио Доњоморачки батаљон ка Чакору, а Ровачки ка Ваганици.

Ови батаљони успели су да одбију све нападе турских снага на Ваганицу и
Чакор. Командант Дурмиторске бригаде такође је ојачао своје делове на гре-
бену Мокре планине и одбацио турске снаге из рејона Кукајског врха. Линију
Дио – Дјевојачки крш посео је Велички батаљон Васојевићке бригаде, тако да
је до предвече на читавом фронту заустављен непријатељски напад. У току
ноћи Турци су се задржали на Смиљевици, Влајковом брду и Планиници (трг.
2077), дакле, на веома јаким положајима. С обзиром на то да су им снаге биле
врло бројне, а подржаване артиљеријом и митраљезима, могло се очекивати
да ће сутрадан продужити напад.18 Дан касније црногорске снаге су организо-
вале општи противнапад. После трочасовне борбе, у којој је рањен и сам Џа-
вид-паша, турске снаге је захватила деморализација, па су се повукле ка Пећи.
У Ругову су задржани само редифи и башибозук. То је омогућило Источном
одреду да убрзо наступи ка Пећи. Међутим, Руговску клисуру су могле да бра-
не и мање снаге, а командант одреда није имао сигурних података о неприја-
тељу, па је наступао врло обазриво. Главнином одреда је сам командовао, док
су му васојевићке бригаде штитиле крила: Беранска наступајући преко Рожаја
према Пећи, а Васојевићка – преко Богићевице према Дечанима. Црногорски
бригадир Вешовић се са својом бригадом задржао чистећи околину Гусиња,
а Беранска бригада је оклевала с нападом на Рожаје, па је и главнина споро
наступала, што је, нарочито аустроугарској штампи, дало повода да пише о
црногорским неуспесима. Међутим, 26. октобра је ослобођено Рожаје, а сле-
дећих дана су се снаге одреда приближиле Пећи, тако да је Махмут Хајрет-па-
ша 28. октобра наредио повлачење ка Ђаковици. Сутрадан су грађани Пећи,
Срби и Албанци, као и представници неких јединица башибозука, упутили
делегате ка Пећкој патријаршији да би се састали с црногорским командан-
том ради преговора о предаји града. На том састанку бригадир Вукотић је
гарантовао слободу, част, веру и имање грађанима Пећи и околине. У име тих
грађана и јединица башибозука споразум о предаји потписао је Сефедин-бег
Махмутбеговић. Грађани Пећи су 30. октобра с одушевљењем дочекали ула-
зак црногорске војске у град. Тога дана је Васојевићка бригада растерала јаке
снаге башибозука с планине Богићевице, а два дана касније ослободила Деча-
не. За дотадашње успехе краљ Никола је Радомира Вешовића унапредио у чин
бригадира.19
Три дана после уласка црногорских снага у Пећ, у овај град је стигла једна
извидница од осам коњаника српске Ибарске војске, а дан касније и помоћник
18
Тачна јачина тих снага није позната. Према извештају команданта Источног одреда врх-
овном команданту, од 23. октобра, само у рејону Влајковог брда „поред Руговаца и Пећана“ би-
ла су „три табора низама“, а у Гласу Црногорца (бр. 47, 20. октобра 1912) каже се да је било десет
хиљада Турака, „потпомогнутих Руговцима и Ђаковцима“ (Исто, 202–203).
19
Ратковић, Б., Ђуришић, М., Скоко, С., Србија и Црна Гора, 192–193; Први балкански рат,
књ. III, 209.
начелника штаба те војске мајор Милутин Лазаревић, као и поручник Алекса

Жујић, са нових 25 коњаника. И овде је сусрет српских и црногорских војника
био веома срдачан и дирљив: „Грле се, пјевају и проводе с нашим војницима“,
извештавао је Јанко Вукотић краља Николу о држању српских коњаника.20
Српска и црногорска влада се нису споразумеле о разграничењу осло-
бођених територија, већ је требало да свако задржи оно што је током опе-
рација заузео. Раније донетом политичком конвенцијом било је предвиђено
да границе одреди једна мешовита комисија, а уколико њени чланови не би
постигли сагласност, да спор реше краљеви Грчке и Бугарске. Зато су сада и
Србија и Црна Гора журиле да у Метохији што више заузму. Краљ Никола је
наредио сердару Јанку Вукотићу: „Освојиш ли Пећ, не требате се у њој ни часа
задржати, но напријед... и кажи војсци да је то моја жеља, па што Бог да. На-
пријед што брже, ако Бога знаш“. Српска врховна команда је на сличан начин
пожуривала команданта Треће армије да „што пре заузме Призрен и Ђакови-
цу, докле тамо нису стигли Црногорци“.21
И поред оваквог наређења, командант Источног одреда је сматрао да се у
Пећи мора задржати још неколико дана да успостави ред, разоружа разбијене
припаднике башибозука и наоружа српско становништво. Он је био задо-
вољан постигнутим успехом јер су „... Пећка нахија, Патријаршија и Дечани
глава Старе Србије и то је у наше руке“ како је јављао врховном команданту.22
Турске снаге у Метохији су се крајем октобра ужурбано повлачиле преко
Призрена и Дебра ка Охриду и Битољу. У Ђаковици се тада налазио само један
батаљон регуларних трупа од око 500 војника, с једном брдском батеријом.
Поред тога, у рејону Ђаковице налазио се већи број башибозука и избеглица
са ослобођене територије, који су се повлачили пред српском и црногорском
војском. Неочекивано брзи слом турске војске изазвао је пометњу у редовима
башибозука. Расположење за борбу, чак и код најодлучнијих, опадало је из
дана у дан. Највише је било оних који су гледали да на било који начин спасу
главу. Па ипак, око најистакнутијих муслиманских вођа, као што су били Ри-
за-бег и Бајрам Цури, још је било јаких група које су, понете верским фанатиз-
мом, биле спремне да се и даље боре упркос лошим изгледима на успех.23
У ноћи између 3. и 4. новембра у Пећ је стигао командант Ибарске војске
генерал Михајло Живковић, па су се он и бригадир Вукотић договорили да
заједничким снагама наступају ка Ђаковици, што су и предузели 5. новембра.
У Пећи су као посада остављени Језеро-шарански батаљон (који је по осло-
бођењу Пљеваља упућен у Пећ) и један батаљон Колашинске бригаде. Међу-
20
Ратковић, Б., Ћуришић, М., Скоко, С., Србија и Црна Гора, 193.
21
Исто.
22
Исто, 216.
23
Исто, 217.
тим, када су команданти Источног одреда и Ибарске војске стигли у Дечане,

они су извештени да су Васојевићка и Колашинска бригада и Дринска диви-
зија ослободиле Ђаковицу.24
Успорено наступање Источног одреда било је проузроковано и уверењем
да ће Ђаковица бити снажно брањена јер је командант Васојевићке бригаде
имао податке да Бајрам Цури прикупља у Ђаковици знатне албанске снаге
„за одбрану и евентуални напад“, па је зато тражио да се пожури с покретом
главнине ка Дечанима. У складу с тим, 3. новембра су упућена три батаљона
Колашинске бригаде, под командом командира Меденице, као појачање Ва-
сојевићкој бригади. Међутим, командант одреда је и даље сматрао да су то
мале снаге за ослобађање Ђаковице, па је зато бригадиру Вешовићу наредио
да „само шаљу извиднице ... до Ђаковице и планинама до Јуника“.25
И командант Источног одреда је претпостављао да ће турске снаге бра-
нити Ђаковицу свим расположивим средствима. Немајући непосредног кон-
такта с непријатељем, он није знао да је редовна турска војска напустила то
место. Чак и кад га је командант Васојевићке бригаде, 4. новембра, из Јуника,
известио да је са својом бригадом и батаљонима Колашинске бригаде извр-
шио покрет правцем Дечани – с. Јуник – Ђаковица и да, према најновијим
обавештењима, непријатељске снаге у рејону Ђаковице нису нарочито јаке,
он је упозорио бригадира Вешовића на опрезност и наредио му да унапред не
учини ни корак ако није сигуран „и с десног и с лијевог крила и с фронта“.26
У току покрета ка Ђаковици ојачана Васојевићка бригада није наилазила
на отпор све до избијања на северну ивицу вароши. Зато је командант бригаде
одлучио да пређе у напад. На косама источно од Ђаковице делови српске
Дринске дивизије већ су били ступили у борбу с непријатељем.27
За то време претходница Васојевићке бригаде се била развила у борбени
поредак. Велички батаљон је био упућен на висораван Чобрат да овлада тим
турским положајем. Коса Чобрат се пружала дуж десне обале реке Крене и
дуж читаве западне ивице Ђаковице и доминирала је непосредном околином
насеља. После краће борбе, ојачана претходница црногорске војске је натерала
непријатеља да се са северне ивице повуче у саму варош. Те формације турске
војске, уклештене између јаких српских и црногорских снага, нису биле у
стању да пруже јачи отпор, нарочито када је Велички батаљон заузео косу
Чобрат. Највећи део турске посаде у Ђаковици повукао се тада ка Краснићима,
у Албанији, док су се мештани предали. У Ђаковицу су истовремено ушли
24
Исто, 218.
25
Ратковић, Б., Ђуришић, М., Скоко, С., Србија и Црна Гора, 193–194; Први балкански рат,
књ. III, 219.
26
Први балкански рат, књ. III, 219.
27
Рaтковић, Б., Ђуришић, М., Скоко, С., Србија и Црна Гора, 193; Први балкански рат, књ.
III, 220.
делови Васојевићке и Колашинске бригаде и Дринске дивизије II позива. Штаб

Дринске дивизије ушао је у Ђаковицу сутрадан, 5 новембра.28
Околност да су српске и црногорске снаге истовремено ушле у Ђаковицу
дала је повода извесним размирицама око тога чија је војска пре ушла и, у
вези с тим, коме Ђаковица треба да припадне, односно ко је надлежан да у њој
успостави власт. Ослањајући се на то да је са својим штабом пре ушао и посео
државна надлештва, командант Васојевићке бригаде је поставио обласног
управитеља, председника обласног суда и шефа полиције, док је командант
Дринске дивизије II позива поставио председника општине. Када су у Ђако-
вицу стигли командант Источног одреда и командант Ибарске војске, они су
се споразумели да српска војска држи део вароши на десној, а црногорска – на
левој обали Крене. Цивилне власти у Ђаковици су остале онакве какве су
именовали њихови потчињени команданти, али је убрзо, ипак, дошло до спо-
ра. Пуковник Пауновић и генерал Живковић су настојали да истисну Црно-
горце из Ђаковице, док су Вукотић и Вешовић били упорни у захтеву да се
поштује Вукотићев и Живковићев договор. Спор је решен тек при коначном
разграничењу Србије и Црне Горе, када је Ђаковица припала Црној Гори.29
За решење питања граница на Конференцији великих сила у Лондону
1912. године постојало је више планова. Према српско-црногорском плану,
граница је на северу требало да иде реком Маћом, на истоку вододелницом
између притока Охридског језера и реке Дрим и река које директно утичу у
Јадранско море. У ствари, није постојао јединствен српско-црногорски план,
већ су српски и црногорски представници у Лондону посебно разрађивали
меморандуме о границама Албаније и подносили их конференцији амбаса-
дора. Међутим, стварне разлике у српском и црногорском меморандуму, у
односу на Албанију, није било. Разлика је било једино у погледу међусобног
разграничења Србије и Црне Горе јер су обе желеле да добију Пећ, Дечане и
Ђаковицу.30
28
Први балкански рат, књ. III, 220; Ратковић, Б., Ђуришић, М., Скоко, С., Србија и Црна
Гора, 194.
29
Споразумом Вукотића и Живковића није био решен спор око тога коме треба да
припадне Ђаковица. Командант Дринске дивизије II позива пуковник Пауновић известио је
команданта Треће армије да је његова дивизија сама заузела Ђаковицу, а да су Црногорци тек
касније дошли. Не знајући да су обе војске истовремено ушле у варош, командант Треће армије
генерал Божа Јанковић тражио је 6. новембра од пуковника Пауновића изјашњење зашто је
дозволио да Црногорци поставе обласног управитеља кад су у варош ушли после Дринске
дивизије и када је Ђаковица среско место. Наредио му је да бригадиру Вукотићу на погодан
начин саопшти да је генерал Јанковић, као командант армије, једини надлежан да поставља
власти, да је он већ поставио окружног начелника у Призрену и да ће у Ђаковици поставити
среског начелника (Ракочевић, Н., Политички односи Србије и Црне Горе, Цетиње, 1981, 165;
Први балкански рат, књ. III, 220–21).
30
Први балкански рат, књ. III, 355–56.
Насупрот овоме, аустроугарски план је предвиђао да Албанији припадну

Пећ, Ђаковица, Призрен и Дебар. Према том предлогу, Албанији је требало да
припадну чак и Митровица, Битољ и Скопље.31
Већ на првим седницама конференције амбасадора видело се да ће питање
границе у рејону Ђаковице и Скадра чинити највеће тешкоће. Црногорска
влада је у том погледу много полагала на подршку Русије и Италије. Међутим,
док је подршка Русије Црној Гори била недовољна, дотле је подршка Италије
била, у ствари, израз тежњи да се осујети јачање позиција Аустро-Угарске у
северној Албанији.32
Око поменутих предлога на конференцији амбасадора, а и ван ње, било
је много цењкања и натезања, при чему су сви били принуђени да попуштају.
Тако је већ до половине фебруара Аустро-Угарска пристала да се Пећ и
Призрен уступе савезницима, а 20. фебруара је њен амбасадор у Лондону
известио министра иностраних послова Греја да пристаје да и Дебар припадне
савезницима, али да се узме као последња концесија Аустро-Угарске јер она
може уступити највише три од пет спорних тачака (Пећ, Ђаковица, Призрен,
Дебар и Скадар). Амбасадори Немачке и Италије су, такође, изјавили Греју
да је то све у чему Аустро-Угарска може да попусти и да би могло доћи до
прекида рада конференције амбасадора ако Русија и даље буде инсистирала
на Ђаковици. Греј је одговорио да Аустро-Угарска може рачунати на његову
помоћ при дефинитивном решавању овог питања ако уступи и Ђаковицу, а
уколико уступи само Дебар, он ће о томе једино обавестити заинтересоване
силе. Аустро-Угарска, међутим, још није била склона да попусти и у питању
Ђаковице. Због тога је на седници амбасадора од 6. марта констатовано да би
споразум о границама Албаније био постигнут ако би се нашло прихватљиво
решење за Ђаковицу.33
Аустро-Угарској се, међутим, журило, па није остављала на миру ни
европске силе, ни Црну Гору. Она је 21. марта саопштила да ће препустити
Ђаковицу савезницима, под условом да буду осигурана грађанска права ал-
банског становништва на територији која припада Србији и Црној Гори, као и
да остале албанске границе буду одређене према њеним ранијим предлозима,
а српске и црногорске трупе да се повуку с албанске територије.34
Руска влада је прихватила предлог аустроугарске владе о нагодби за Скадар
и Ђаковицу, мада је њен министар спољних послова Сазонов дао примедбу у
вези са захтевом да се муслиманима у Црној Гори и Србији обезбеде тражена
права јер би то представљало наметање обавеза сувереним земљама, што оне
нису биле вољне да прихвате. Сазонов је, такође, сматрао незгодним и захтев
31
Исто, 356.
32
Исто, 357.
33
Исто, 357–58.
34
Исто, 359.
да се одмах повуку српске и црногорске трупе из Албаније, с обзиром на то да

је рат још трајао, а Црна Гора је већ одбила сличне руске захтеве.35
Краљ Никола Петровић није био задовољан споразумом о разграничењу
са Србијом који је потписан 13. новембра 1913. године. У почетку разговора
о разграничењу он је сматрао да Црној Гори треба да припадне половина
Новопазарског санџака и цела Метохија са Призреном. Црна Гора је, међутим,
од Санџака добила територију Мојковца, Бијелог Поља и Пљеваља, затим
Горње Полимље са варошима Беране, Плав, Гусиње и Рожаје, као и Метохију
са варошима Пећ и Ђаковица. А Призрен, на који је краљ Никола упућивао
поглед још од младих година, остао је Србији. Тако се 70-годишњем краљу
нису оствариле жеље да се две српске средњовековне краљевске престонице
– Скадар и Призрен – нађу у његовој краљевини. Њему је то свакако тешко
пало, али историјску стварност је морао да прихвати.36
Интересовање Црне Горе за Метохију било је видно и током Другог бал-
канског, као и у време Првог светског рата, али је црногорска дипломатија
тада имала довољно других проблема и, очигледно, није имала времена да се
бави и метохијским проблемом.
35
Исто.
36
Ракочевић, Н., Црна Гора у Балканском рату, Округли сто поводом 75. годишњице бал-
канских ратова, Београд, 1991, 23.
Dragi Maliković
ENGAGEMENT OF MONTENEGRO IN METOHIA AT THE

BEGINNING OF 20TH CENTURY
Symmary
In the beginning of the twentieth century, Montenegro was running tenden-

tious policy in Metohija. King Nikola Petrovic used all his forces to annex the terri-
tory of Metohia to the Montenegrin state. Such policy of the Montenegrin authorities
toward Metohija can be seen from a few obvious examples. Authorities in Cetinje
took active participation in the election of a new Ras–Prizren Metropolitan 1912th
year. On that occasion, they eagerly supported the choice of his compatriot Gabriel
Dožić versus local candidate Bogdan Radenkovic, born around Kosovska Mitrovica.
More active participation in the area of Metohia had Montenegrin army, as it is
known, during the First Balkan War. In addition to the engagement of Skadar, their
army forced the territory of Metohija, and that is how their troops in the area reached
Metohia village of Rudnik. After all in 1913. The King Nikola, within his policy
about Metohia, in city of Pec built a famous building known as Pec gymnasium.
And even later, General Janko Vukotic`s eyes were upon Metohija during World
War II.
Keywords: Montenegro, Serbia, Turkey, Metohia, Pec, Djakovica, Prizren, King
Nikola Petrovic, Radomir Vešović Duke
УДК 32:929 Томић Ј.
355.48(497)”1912/1913”
Љубомирка Кркљуш
ЈАША ТОМИЋ  РАТНИ ИЗВЕШТАЧ ЗАСТАВЕ ИЗ БАЛКАНСКИХ

РАТОВА
Јаша Томић, један од најистакнутијих политичара код Срба у Јужној Угар-

ској, вођа и идеолог Радикалне стране и главни уредник Заставе, најраспро-
страњенијег и најутицајнијег српског листа, боравио је током балканских ра-
това на фронту као ратни извештач Заставе. Свом листу слао је дописе са
ратишта, у којима је писао о ратним окршајима, о јунаштву и одушевљењу срп-
ског војника, о српском становништву ослобођених крајева и њиховој срећи
због коначног ослобођења, о Албанцима и њиховим насиљима. Писао је и о
економским приликама у ослобођеним крајевима. Томићеви дописи имали су
огромног одјека у свим српским, али и у јужнословенским крајевима.
Кључне речи: Јаша Томић, ратни дописник, балкански ратови, Косово,
Албанци, економске прилике
У политичком животу Срба у Јужној Угарској током последње две деценије

XIX и прве две XX века Јаша Томић је био једна од најистакнутијих личности
– оснивач и идеолог Српске народне радикалне странке, у то време најмасов-
није и, несумњиво, најутицајније српске политичке странке у Јужној Угарској, и
уредник Заставе, најраспрострањенијег и најутицајнијег српског листа у Ау-
стро-Угарској. У политичкој делатности Јаше Томића постоји неколико основ-
них тачака, најважнијих циљева, за чије се остварење упорно и самопрегорно
борио: социјално питање, грађанска политичка права и, надасве – национално
питање. Томић је доследно истицао да се они не могу раздвајати – не могу по-
стојати пуна грађанска једнакост и грађанске слободе без националних права
појединих заједница.
Даровит и обавештен политичар, Томић је проницљиво сагледавао суш-
тину сложених сплетова међународних односа и интересâ великих сила, од чега
је увек зависила и судбина његовог народа. Далековидо, готово пророчански
наслућивао је неке појаве и догађаје. Време је убедљиво показало колико су

тачни били његови закључци о најважнијим политичким питањима и како
је дубоко његово разумевање њихове суштине. Многе његове слутње су се
обистиниле за релативно кратко време, а неке појаве на које је указивао про-
изводе трагичне последице све до наших дана.
Национално ослобођење и уједињење почело је да се остварује, као по-
следица и исход ратова и пропасти држава у чијим су границама Срби живели:
Турске и Аустро-Угарске. Балканским ратовима било је коначно решено
питање опстанка турске владавине у Европи, а границе држава које су у њима
учествовале су промењене. Ослобођење Старе Србије – Косова и Метохије
и Македоније, старих српских историјских земаља, један је од најкрупнијих
догађаја у историји српског народа, када је дошло до „васкрса царства српског“.
С обзиром на то да је за Томића решење српског националног питања било
најважније политичко питање, разумљиво је што је с одушевљењем дочекао
почетак коначног ослобођења српских крајева који су се још налазили под
турском влашћу. Први балкански рат Томић је оценио као почетак краја
петовековног ропства, уверен да се обнавља стара слава и моћ српске државе,
која ће имати врло значајну улогу на Балкану. У балканским ратовима видео
је коначну могућност да се оствари девиза коју су српске странке у Војводини,
укључујући и Радикалну, истицале: Балкан – балканским народима. У време
балканских ратова Томић више није био у годинама, које би допуштале да у
њима учествује као добровољац, али је на бојиштима боравио као новински
извештач. Није желео да као ратни дописник буде додељен Главној команди,
где је већ било акредитовано 45 новинара, већ се придружио III армији српске
војске, која је била упућена на Косово. Застави је слао низ упечатљивих
сведочанстава са ратних попришта, извештаја о разним догађајима – ратним
окршајима, сусретима са становништвом и војском, али и дописе у којима је
разматрао политичка питања. Чланци су били прожети дивљењем српском
војнику и његовом јунаштву, као и одушевљењем што присуствује ослобођењу
древне српске земље, културних и верских средишта.1 Боравећи на фронту
Томић је био и рањен у ногу и једно време провео у болници.
Његови ратни извештаји Застави имали су у народу огромног одјека:
Застава је читана у свим српским крајевима. Успеси српске војске у Првом
балканском рату су имали снажан одјек и код других јужнословенских на-
рода.2 Томићево писање много је допринело изразима солидарности у виду
знатне помоћи Црвеном крсту у Србији и Црној Гори.3
1
Томић, Ј., „Како је било са новинским извештачима“, Рат на Косову и Старој Србији,
Сабрана дела, Прометеј, Нови Сад, 53, 57. По повратку с бојишта Томић је своје извештаје до-
пунио и објавио у три књиге: Рат на Косову и Старој Србији 1912. године, Рат у Албанији и под
Скадром 1912. и 1913. године и Рат у Маћедонији и Бугарској.
2
Ракић, Л., Јаша Томић (1856–1922), Нови Сад, 1986, 259–260.
3
О томе је писала и београдска Самоуправа 24. октобра 1912.
Љубомирка Кркљуш: Јаша Томић – ратни ... 333
***
Томић се у својим списима још од почетка века бавио балканским пи-

тањем, тј. опстанком турске власти над балканским народима, њиховим ме-
ђусобним односима и политиком великих сила на Балкану. Написао је низ
чланака који показују његову добру обавештеност о стању и приликама на
територији Старе Србије и Македоније. Оценио је да се приближава време кад
мора доћи до расплета.
У чланку „Побуна Арнаута“, објављеном 1900. године Томић је писао о
стању у Старој Србији, о положају раје и о честим побунама тамошњих Алба-
наца.4 Обично се буне они који су угњетени. Албанско становништво у Старој
Србији, пак, ужива оно што не ужива ниједан народ у Европи – не плаћа
никакве порезе.5 На том подручју влада потпуна анархија. Од арнаутских
насиља страда српско становништво. У току последње две године погинуло је
око 400 Срба, а за последњих 20 година се у Србију иселило око 70.000 Срба.
„Отимају, пале, силују и – још се буне. Заиста чудна ’побуна’. Буне се сваког
пролећа. Турска власт не предузима ништа и умањује проблем, што се боји
заплета, јер је немоћна да уведе ред. Зна да иза Арнаута стоји неко трећи... И
зна да, кад се покрене ’арнаутско питање’, да је цео тај крај пропао за њу. А
арнаутско питање се покреће сваког пролећа. Плане, па се угаси... Неколико
српских села оде у пепео, извесни број српских глава падне. Затим дваред-
триред преко године нападну на српску ил’ црногорску границу, да изазову
неред.“
Томић сматра да ће убрзо доћи до расплета. За стање у Старој Србији
Европа није заинтересована и зато се о томе и не говори. „До овако ниског
ступња политичког морала не беше се још никад срозала европска дипломација
као данас. Но свака је сила за времена. Све оно што је сазидано на бесу и
неваљалству, срушиће се. Срушиће се, ма Европа посредно и потпомагала то,
јер ће се срушити и онаква Европа каква је данас. – Ми у то тврдо верујемо.“6
Целовитију анализу балканског питања дао је Јаша Томић у чланку „Између
три ватре“ 1903. године.7 Писао је о стању у Старој Србији и Македонији, о
бугарској политици према Македонији и бугарском настојању да свој утицај
оствари путем цркве, а уз турску помоћ. Крајње је време да Србија и Црна
Гора са Бугарском закључе формални уговор, савез или споразум у којем би се
тачно разграничиле српска и бугарска интересна сфера и договорило да се и
4
Томић, Ј., „Побуна Арнаута“, Застава, бр. 48, 2. марта 1900.
5
О побунама Албанаца и отпору реформским покушајима државе, неуспеху настојања да
се уведу порези и захтевима за аутономију у то време пише Петер Бартл (Албанци, Клио, 2001,
107–110).
6
Томић, Ј., „Побуна Арнаута“, Застава, бр. 48, 2. марта 1900.
7
Застава, бр. 59, 15. марта 1903, бр. 62, 19. марта 1903.
једна и друга страна повуку из туђе интересне сфере. Срби се у том споразуму
не могу задовољити старим границама Старе Србије у коју, осим Косовског
вилајета, улазе и неки горњи делови Солунског и Битољског вилајета, а још
мање само садашњим Косовским вилајетом. Покушај неког споразума с
Турском је бесмислен јер је она немоћна. Једини начин да се у Турској изврше
реформе јесте разоружање Арнаута, али Турци то не желе да спроведу јер у
наоружаним Арнаутима имају јаку војску за одбрану три границе: српске,
црногорске и босанске, а арнаутску војску не морају ни да хране, ни да одевају,
нити да им дају оружје. Они се пак без отпора не би никад покорили. Овакав
турски однос према Арнаутима ће, с обзиром на анархију која влада и на
неминовну туђинску интервенцију, донети више штете него што им они сада
користе војном снагом.
Стање у Старој Србији је врло тешко. Турска неће да уводи реформе, због
тога што би у том случају морала да реши проблем Арнаута. Она види да
Европа више брине о Македонији него о Старој Србији. У Старој Србији је
стање изузетно тешко. „Српски народ у Старој Србије гине, међутим, као
мрав. Гине уопште од арнаутске обести, а гине што католички Арнаути, који
сад необично живо раде и имају новаца, јавно проповедају: ’Треба да уништимо
Србе и тада неће више нико моћи тражити ‒ реформе’... Данашње стање, у
коме се извађају реформе, убиство је по Србе на истоку. Још за мало, па ће ово
’реформаторско време’ да уништи српски живаљ у Турској. Уништиће га раз-
ним средствима и у разној форми понајвише Бугари и Арнаути. Још дуго ћу-
тати и мирно гледати то је немогуће. Не може се с Бугарима, не може се с Тур-
цима, ал’ не може се ни овако. То је оно између три ватре. Кроз те три ватре
мора Србија и Црна Гора да се пробију.“
У предвечерје балканских ратова, 1911. године, Томић је написао Где је
српска политика, брошуру о српском националном питању и о изгледима за
његово решавање, у којој је свестрано, подробно и критично размотрио по-
литику свих чинилаца српског питања.8 Посебну пажњу посветио је фактору
чије је присуство на позорници политичких збивања све видљивије и који ће
утицати на коначни расплет: „арнаутском“ (албанском) питању.
У извесној аутономији коју је Турска дала делу албанског становништва
Томић је видео почетак изградње државе. Ово је у највећој мери резултат тога
што су Арнаути умели да европску јавност увере у то да су у Турској царевини
угњетени, да им се не признају језик и писмо и да немају услова да се развијају
као народ. „Данас и деца у Европи знају да постоји на Балкану арбанашко
питање. Знају, да су Арбанаси силно потиштени, да су то бедни мученици у
Турској царевини, да им се не поштује ни језик, ни писмо, да немају услова
8
Томић, Ј. „Где је српска политика?“, Политички списи 6, Сабрана дела, Прометеј, Нови Сад,
161–192.
како би се могли развијати у свом народном правцу.“ Нарочито се Аустро-

-Угарска заузела за Арнауте, по свом старом плану који гласи: „Спречити да
на Балкану поникну велике државе, него кад већ мора бити, нека ничу ситне
и мале, које ће се међусобно гристи.“
После младотурске револуције, не желећи да се прилагоде новим услови-
ма, када је нова управа покушавала да у државу уведе поредак и закон, Арна-
ути су подигли побуну и захтевали повратак на своја стара права, тј. анархију.
Пошто је побуна угушена у крви, покушали су да свој циљ остваре другим
средствима, при чему су могли рачунати на подршку Европе. Уз помоћ својих
емиграната захтевали су независну Албанију или макар самоуправу, а највећу
подршку су нашли у Бечу и на Цетињу. Црна Гора је изражавала своје саосећање
с албанским побуњеницима и примала избеглице, рачунајући на неке тери-
торијалне уступке Турске које је обећавао Беч. Томић истиче да је Застава од
почетка била противна политици Црне Горе према Арнаутима. Црна Гора се
дуже од годину дана залагала за арнаутске „мученике“, а није изрекла ниједну
јавну отворену реч о својој потлаченој браћи, „није се чуо ниједан глас о
несретном и ужасном положају српског народа у Старој Србији и, уопште, у
Турској. Изашло је пред Европом као да су Арнаути једини мученици и највећи
мученици у Турској и да једино њима треба прво помоћи... Док се арнаутскоме
двору ударао темељ и почели да му граде зидове..., ’онамо, онамо за брда она’
српскоме двору копан је гроб“. Томић не сумња да они који су водили овакву
политику нису саосећали с патњама српског народа у Турској, само су путеви
те политике били погрешни.9
***
Јашини извештаји из балканских ратова представљају својеврсну њихову

историју, свеобухватну и богату, од анализе узрока ратова, склопа међународне
ситуације и односâ великих сила, политике балканских и српских земаља,
преко ратних догађаја и битака, до цртица које сведоче о ширини Томићевог
интересовања и настојања да рат опише не само као след битака, него као
један комплексан процес дубоких корена и судбоносних последица. Живе и
упечатљиве су слике људи и догађаја, Срба и дојучерашњих властодржаца,
победника и побеђених, ратника и рањеника, заробљеника. Сретао се с
народом у ослобођеним крајевима, умео је да живо опише њихово одушевљење,
њихову срећу што су доживели те тренутке. Ту је до изражаја дошао Томићев
литерарни таленат, недовољно велики да од њега створи великог писца, али
довољан да његовим списима дâ животност, боју и снагу. Када су почели са
9
Исто, 161–165.
ратишта да стижу Томићеви извештаји, Застава је бивала разграбљена.10 Бео-

градска Самоуправа је Томићеве дописе означила као „узбудљиво лепе“.11
У чланку „Рат за слободу балканских народа“ Томић је објаснио карактер
овог рата. Од више малих држава створена је значајна војна сила, „седма
европска сила која неће више да трпи туторство себичне Европе“.12 У рату
Томић није видео само национално ослобођење него и ослобођење станов-
ништва од феудализма, једног поретка који је од њих заиста стварао највеће
„петстолетне мученике“ Европе.13
Томић је покушао да дâ одговор на питање како је српски народ успео
да развије снагу потребну за предузимање овог великог подухвата – рата за
ослобођење области које су још биле под турском влашћу. Дајући преглед
српске историје, закључује да је преломни тренутак био установљење па-
рламентарне монархије и демократске владавине: „Народ који није више
трошио своју снагу у борби са владарем својим, као да је добио крила, тако
пр’ну увис. Народ је у Србији осетио да је та Србија његова, да он не мора у
својој земљи да буде хајдук против краља, него да је у њој слободан грађанин.“14
Када је вршена мобилизација војске, на позив се одазвао огроман број људи;
број пријављених је чак надмашио број позваних. Јавили су се и многобројни
добровољци. Пише о одличној спреми српске војске, наоружању, муницији и
осталој опреми, као и обиљу намирница. Држава је располагала и довољним
новчаним средствима за рат.15
Српски војник је у овај рат ушао са одлучношћу и полетом, свестан ње-
говог судбинског значаја. Зато је српска војска у рату и постигла такве успехе
и није претрпела ниједан пораз. „Може се напослетку истрајати и у најстраш-
нијој ватри и не одступити. Може сваки војник да буде прожет мишљу: или да
победи или да умре, али да не одступи. Тога је већ било. Али превалити усред
рата за неколико недеља онако велики простор, као што га је превалила српска
војска, а нарочито Трећа српска армија, то је јединствено у историји рато-
вања.“16 Невероватно је што је у рукама српске војске за дванаест дана било и
Косово и Приштина, Рас, Скопље и Призрен. Већ после дванаест дана сјединиле
су се србијанска и црногорска војска у Сјеници.17 Трећа српска армија осваја
Косово у лету, пише Томић.18
10
Ракић, Л., Јаша Томић (1856–1922), 257.
11
Самоуправа, бр. 238, 24. октобра 1922.
12
Томић, Ј., „Рат за слободу балканских народа“, Застава, бр. 210, 10. октобра 1912.
13
Томић, Ј., „Где је српска политика?“, 167.
14
Томић, Ј., „Зашто је Србин осветио два Косова?“, Рат на Косову и Старој Србији, Сабрана
дела, Прометеј, Нови Сад, 46.
15
Томић, Ј., „Балканска Пепељуга“, Рат на Косову и Старој Србији, 25.
16
Томић, Ј., „Срби и Турци у Балканском рату“,
17
Томић, Ј., „Слика Балканског рата“, 103.
18
Томић, Ј., „Приштина и Гилане“, Застава, бр. 220, 19. октобра/1. новембра 1912.
Са огромним дивљењем Томић пише о борбеном моралу српске војске, о

јунаштву војника и официра, о њиховом витешком понашању према женама,
деци, па и заробљеним Арнаутима, који су често узвраћали незахвалношћу и
насиљем, убијајући оне који су им пружили помоћ. Рањеници нису желели да
буду превезени у Београд на лечење јер су се надали да ће, чим се мало опораве,
поново моћи да учествују у борби.19 Међутим, уз све дивљење појединачним
подвизима и херојском јунаштву, Томић стално истиче да су победе и успех
српске војске били плод заједничког прегнућа целе војске и народа. Новина-
рима није било допуштено да у својим извештајима с бојног поља помињу
личности, одељења војске и друге појединости. Томић каже да њему то није
сметало јер му је увек главна била целина. „Ја сам и до сада веровао да је народ
целина, у којој се губе и они велики и они мали. Али никада нисам јасније
видео него у овом рату да је народ јединица, тело, које има једну душу, једну
вољу, једну снагу, једну памет... Српска народна река недавно је у току свом
набујала, провалила бедеме Турске царевине и са ужасном снагом и шумом
разлила се по Косову, Старој Србији, а један је крај свој пустила дубоко у
Маћедонији до Једрена, па чак и на границе Мраморна мора. Па је ли оправдано
да се одвише бавимо појединим капљицама, или је оправданије да се више
бавимо целином, оном народном реком која је провалила уметнички поди-
гнуте бедеме и потекла куд је некад текла.“20
Насупрот витешком поступању српске војске према непријатељу, он по-
миње бројне случајеве нечасних поступака Албанаца. Пошто би истакли белу
заставу, пуцали би на противника који је обуставио ватру. Излазили су пред
српску војску са хлебом и сољу, а потом с прозорâ и таванâ отварали унакрсну
ватру. Пропуштали су главнину српске војске, и нападали мања одељења,
комору, па чак и болничаре. Њихови рањеници су нападали и убијали српске
рањенике, чак и у београдској болници. Употребљавали су дум-дум куршуме,
што је међународним правом било забрањено.21
Писао је о расположењу Турака у ослобођеним крајевима. Чак и турско
цивилно становништво је у последње време почело да страхује од Арнаута,
који су постајали све моћнији. Нарочити страх су изазвали албански захтеви
за аутономију. Томић је уверен да таква мисао није потекла из албанских кру-
гова: „Таква мисао није могла да постане нигде у Турској. Чак ни код Арнаута.
Та помисао могла је доћи само са стране. За такву мисао могли су да се загреју
какви немачки професори у Берлину, који Арнаутина никада ни видели нису,
али никада ‒ Турци. И ја потпуно верујем турским грађанима из Приштине,
Пећи, Призрена, који су ми говорили, да арнаутска управа ‒ не бива. И да во-
19
Томић, Ј., „Наши рањеници“, Рат на Косову и Старој Србији, 119.
20
Томић, Ј., „Ко је био највећи јунак у овом рату?“, Рат на Косову и Старој Србији, 15–16;
„Из мојих дописа“, Рат на Косову и Старој Србији, 115–116.
21
Томић, Ј., „Гилане“, Застава, бр. 229; „Срби и Турци у Балканском рату“, Рат на Косову
и Старој Србији, 75–76.
лију сносити сваку другу владу, него зулум Арнаута. И то је узрок што су Срби
наилазили на мањи отпор код турских грађана, него код Арнаута... Турски
грађани су се борили против Срба, али кад видеше да је ствар изгубљена, да
њихова царевина не може, онда су искрено радили на томе да пре дођу Срби,
него Арнаути. И ако се икада створи ма где самостална Албанија, где ће Арна-
ути са благословом Европе загосподарити, ја сам уверен да тамо не само ни-
један Србин, ни хришћанин, него и ниједан Турчин остати неће, осим ако
Арнаутима буде слободно да их задрже на силу.“ 22
Када је Приштина била ослобођена, Томић је пожелео да посети неку срп-
ску кућу. Није имао много прилика пошто је штаб убрзо кренуо даље. Посетио
је једну породицу и разговарао с домаћицом. Кућа је била пуна деце, међу
њима и албанске, коју су родитељи поверили српској породици. У разговору с
домаћицом Томић је сазнао да су многи страдали од арнаутског насиља. И у
Гњилану је у разговору с тамошњим становницима чуо да готово и нема српске
породице којој неког од чланова нису убили Арнаути.23
Имања су отимана, а турска власт није ништа предузимала. У Грачаници
има 70 кућа, 14 арнаутских, остале српске. Земља је невероватно плодна, сваки
Арнаутин заузима онолико земље колико читава српска села, али су им имања
запуштена и необрађена, а они пљачкају и врше насиља. Српски сељaци су у
врло тешком положају. Земљиште је пашино. У многим српским селима једва
по две-три куће имају своју земљу. Осмину дају цару, а четвртину аги. Од сваке
свиње, овце и козе сељак плаћа по шест гроша, а, осим тога, када прода стоку,
плати десет процената „ђумрук“. Арнаути ништа од тога не плаћају, само раја
‒ „највећи мученици у Европи“. 24
Долином Лаба, све до Косова, живе Арнаути. Земља је плодна, али највећим
делом необрађена. Стока је ситна и закржљала, куће бедне и жалосне. Мада је
земља пространа, они не допуштају ником да се тамо насели, ни муслиманима,
а камоли хришћанима. Убијају сваког ко би се усудио да се тамо насели. Живе
већином од пљачке и кријумчарења, не плаћају порезе и никог не признају.25
Томић је више пута, говорећи о економском положају српског становни-
штва, закључио да је њихов положај најтежи у Европи, да живе у условима
феудалних односа и да су они највећи, петовековни мученици.26
Сретао се и са Горанима и писао о томе како су они „поарнаућени“. Још
говоре српски, светкују један дан у години и пале свећу, што су трагови не-
кадашњег крсног имена.27
22
Томић, Ј., „Срби и Турци у Балканском рату“, Рат на Косову и Старој Србији, 77–78.
23
Томић, Ј., „Гилане“, Застава, бр. 229, 19. октобра/1. новембра 1912.
24
Томић, Ј., „Освојено Косово“, „Велика ноћ“, Рат на Косову и Старој Србији, 123, 133.
25
Томић, Ј., „Како је данас у Приштини“, Рат на Косову и Старој Србији, 131.
26
Томић, Ј., „Приштина и Гилане“, Застава, бр. 220, 19. октобра/1. новембра 1912.
27
Томић, Ј., „Последњи бедем Арнаута“, Застава, бр. 246, 9./22. децембра 1912; „Арнаутско
питање“, Застава, бр. 275, 2./15. децембра 1912.
У низу дописа насталих октобарских дана, када је српска војска ослобо-

дила Косово, пише о одушевљеном дочеку војске: „Српска војска уђе певајући
и плачући у Приштину“. Први пут после више од петсто година одржан је
помен на месту погибије кнеза Лазара, Обилића и других српских витезова.28
У манастиру Грачаници, на парастосу косовским јунацима из 1389. и 1912. го-
дине, поред народа, била је присутна и војска, „дубоко потрешена што је то
дочекала“. Томић је у истом расположењу о томе послао кратак извештај.29
После уласка српске војске у Приштину 11. октобра, Томић се чудио што
на улицама није видео ниједну жену. Становништво је још страховало од
Арнаута који су се сакрили у Приштину. Борили су се веома свирепо. Зароб-
љене Србе су мрцварили и одсецали им уши. „Требало би то да виде њихови
европски заштитници.“30
Занимљив податак Томић је навео у чланку „Гилане“, 14. октобра.31 После
ослобођења Гњилана и уласка српске војске на улицама се чула музика. Томић
је препознао Милетићеву песму: „То је овде песма револуције јер се у Србији
пева место: ’Ми смо с тобом Светозаре Милетићу’ ‒ ’Ми смо с тобом Петре
Карађорђевићу!’“32 Томић је био дирнут црквеном службом у Гњилану. „Слу-
жило је више свештеника. Онај који је изговорио молепствије за краља Петра
и наследника престола Александра, прочитао је то са хартије, да се не забуни,
јер је старац кроз четрдесет година научио да спомиње султане.“33
Бројне извештаје Томић је написао о најважнијој бици Балканског рата ‒
бици код Куманова.34 Та најкрвавија битка у овом рату, пише Томић, показала
је свету не само опремљеност српске војске него и огромно одушевљење и
самопрегоревање српског народа. Српска војска је очекивала да ће се одсудна
битка водити код Скопља, те је била изненађена на Куманову. Победи је
допринела иницијатива и присебност духа, безгранично јунаштво целе српске
војске – „на Куманову је победила српска надмоћна култура, снага српског
народа и његово безгранично одушевљење за ствар за коју се борио“.35
Томић пише о покољима које су Арнаути вршили над српским живљем. У
Куманову су убијали и жене и децу. Када су два рањеника, Србин и Арнаутин,
ношена у превијалиште, рањени Арнаутин је заклао Србина који је ношен
поред њега. На бојишту је српски официр заповедио да и рањеног Арнаутина,
28
Ј. Томић, „Служба код Муратовог тулбета“, Рат на Косову и Старој Србији, 125.
29
Застава, бр. 230, 27. октобар 1912; Ракић, Л., нав. дело, 259.
30
Томић, Ј., „Како је данас у Приштини“, Рат на Косову и Старој Србији, 130.
31
Томић наводи да житељи називају своје место „Гилане“.
32
Томић, Ј., „Гилане“, Рат на Косову и Старој Србији, 135.
33
Томић, Ј., „Гилане“, Рат на Косову и Старој Србији, 136.
34
„Битка у Куманову“, 16. октобра, „Накнадна примедба у ствари Кумановске битке“,
„Сличице после Кумановске битке“, 19. октобра, Рат на Косову и Старој Србији, 137–146.
35
Томић, Ј., „Накнадна примедба у ствари Кумановске битке“, Рат на Косову и Старој
Србији, 142.
заједно са српским рањеницима, понесу у болницу. Када се официр окренуо и

пошао даље, рањени Арнаутин му је пуцао у леђа. 36
Приликом посете ослобођеној Пећи Томић је био задивљен чињеницом
што су се Срби тамо уопште одржали. Закључио је да је то заслуга њихове
свести, истрајности и пожртвовања. Зачудио га је велики број образованих
људи у Пећи, као и културних и других институција. Тврдио је да ни у Србији,
ни у Угарској нема вароши са десет до четрнаест хиљада становника, где је
било више образованих и свесних трговаца и занатлија. Овде имају школу,
читаоницу и књижницу, школско друштво које помаже школу, друштво за
помагање сиротиње, српски новчани завод, као и у Призрену, Гњилану и
другде. У Пећи делује и „Друштво св. Саве“, по узору на слична друштва у
Србији. Постоји чак осамнаест еснафа.37 Томић се подсетио се том приликом
и Велике сеобе и њених последица по српски народ у целини: „Велика је то
грана која се одбила, тако велика да је цело стабло старосрбијанско почело да
слаби и болује.“38
У децембру је Томић у Застави објавио чланак „Арнаутско питање“, у
којем је нагласио два своја основна закључка: „Србија и Црна Гора имају да
савладају две велике тешкоће и реше два крупна питања. Арнаутско питање и
кметовско (аграрно) питање. Овако као досад, та два питања не могу никако
остати. Да је Турска умела да реши та два питања, не би морала ускоро да се
сели из Европе. А ако Србија и Црна Гора не би била кадре да савладају те две
тешкоће, неће моћи напред. Новоосвојени северозападни део Балкана остао
би и даље оно што је био“. Рат није био само рат за национално ослобођење
него и за ослобођење становништва од феудализма, једног поретка који је од
њих заиста створио највеће „петстолетне мученике“ Европе.39
Томић је сматрао да Арнаути немају ни способности, ни жеље да створе
државу, да нису државотворан народ. Они су умногоме одговорни за пропаст
Турске јер су се противили свакој реформи, и били заштитници нереда
и самовоље. Језгро арнаутског питања је следеће: „Арнаути су извојевали
себи у негдањој Турској повлаштени положај, и то лични и економски. Он
је у држави био први, ’бољи’ од других. Није плаћао порезу, није признавао
државне власти. Могао је да се натреса над рајом како је год хтео, да је пљачка
и исисава. Бити Арнаутин значило је, дакле, бити и материјално осигуран. Из
овога се види да се иза арнаутског питања крије и материјално питање.“40
36
Томић, Ј., „Сличице после Кумановске битке“, Рат на Косову и Старој Србији, 143–144.
37
Томић, Ј., „Срби у Пећи“, Рат на Косову и Старој Србији, 197 –198.
38
Томић, Ј., „Два детета од исте матере“, Рат на Косову и Старој Србији, 93.
39
Томић, Ј., „Где је српска политика?“, 167.
40
Томић, Ј., „Арнаутско питање“, Застава, бр. 275, 2./15. децембра 1912.
***
У чланку под насловом „Мир“, Томић је дао своје виђење балканских

ратова и њихових резултата. После закључивања мира у Букурешту, каже он,
рат је углавном био завршен. Углавном, јер ратови, у ствари, не почињу кад
дође до судара на бојном пољу и не завршавају кад се потпише мир. У тренутку
када је Турска поражена, продужила се историја тамо, где је стала. Други део
рата је показао зрелост балканских народа: они су истакли начело да сваки
народ има право на своје место. Има право да се развија и да живи, а не да
један врши насиље и угњетава друге. Што се тиче утврђене територије, сматра
да је Србија прикраћена јер није добила излаз на море, а верује да Скадар још
није изгубљен за будућност. Српска и црногорска крв, која се просула око
Скадра, не може у будућности да се изгуби без трага. „Свршило се. У Старој
Србији неће више Србин стрепети од ножа арнаутског. У Маћедонији неће
више бугарске комите и бугарске владике крвнички требити Србе и српско
име. И опет је потекла вода куда је некад текла. Српство у некадањој Турској
ослобођено је.“41
Балкански ратови су снажно утицали на односе Аустро-Угарске и Србије.
Аустро-Угарска није могла да се помири са исходом балканских ратова, из
којих је Србија изашла увећана и ојачана, а одјек балканских догађаја био је
изразито снажан у јужнословенским областима Монархије. Зато је она на-
стојала свим средствима да то сузбије. У бечким политичким круговима се
гласно говорило о рату против Србије. Аустро-Угарска је, уз помоћ Бугарске,
подстрекавала Албанце против Србије, те је то, поред несређених односа на
новим границама и прилика на новим територијама, изазвало побуну албан-
ских племена. Око 15.000 наоружаних Албанаца је крајем септембра 1913. го-
дине упало на територију Србије. Прогонећи побуњенике, српска војска је
ушла на албанску територију, што је изазвало врло оштар протест Аустро-
-Угарске, те се војска повукла.
Непосредно после завршетака ратова Томић је сасвим јасно проценио
стање међународних односа, политику великих сила и могући развој догађаја.
Говорећи о односу Аустро-Угарске према великим силама, он уочава да Тројни
савез са Италијом и Немачком, у којем је Аустро-Угарска до тада била, није
више тако чврст. Када је покушала да мења Букурешки уговор, није имала
подршку ни Немачке, ни Италије. Нарочито су олабавиле везе са Италијом.
Наравно, са Енглеском, Француском и Русијом Аустро-Угарска није ни имала
везе. Она сада наступа с Бугарском и Албанијом. Бечка дипломатија се поноси
што је припретила Србији, учинивши услугу Арнаутима. Томић оправдава то
41
Томић, Ј., „Мир“, Застава, бр. 168, 26. јула/8. августа 1913.
што је Србија привремено запосела неке тачке у Албанији, обрачунавши се

с онима који су упали на њену територију. Држала би те тачке само док се у
Албанији не успостави власт. Закључио је да је политика Аустро-Угарске по-
водом балканских ратова претрпела пораз, а Србија задобила углед у Европи. 42
Ljubomirka Krkljuš
Novi Sad, Serbia
JAŠA TOMIĆ  WAR CORRESPONDENT OF „ZASTAVA“ FROM THE

BALKAN WARS
Summary
Jaša Tomić was one of the most prominent figures in the political life of the
Serbs in South Hungary at the end of the nineteenth and the beginning of the twen-
tieth century – a founder and ideologist od the Radical Party, at that time the most
numerous and most influential Serbian political party in South Hungary, and the
editor of “Zastava“ (“Flag“), the most widely read and the most influential Serbian
newspaper in Austria-Hungary. The basic points of Jaša Tomić’s political activities
were: the social issue, civil political rights and the national issue. Tomić underlined
that full civil equality and civil freedoms could not exist without the national rights
of specific communities.
The Balkan wars finally solved the issue of the survival of the Turkish rule in
Europe. Liberation of the Old Serbia – Kosovo and Metohia and Macedonia, was
one of the most significant events in the history of the Serbian nation. Since Tomić
believed that the solution of the Serbian national issue was the most important po-
litical issue, it is understandable that he welcomed with great enthusiasm the begin-
ning of the final liberation of the Serbian regions which were still under the Turkish
rule. He saw in the Balkan wars the final possibility to realize the slogan put out by
the Serbian parties in Vojvodina: the Balkans – to the Balkan nations. At the time
of the Balkan wars, Tomić stayed at the battlefied as a journalist–correpondent. He
joined the 3rd Army of the Serbian soldiers, which was sent to Kosovo. He sent to
“Zastava“ a series of impressive testimonies from the battlefield, reports about vari-
ous events – war fighting and the heroic deeds of the Serbian Army, encounters with
42
Томић, Ј., „Куда идемо?“, Застава, бр. 230, 10/23. октобра 1913.
the population of the liberated regions, about Albanians, about agrarian relations, as
well as contributions in which he discussed political issues. His articles were imbued
with the admiration for the Serbian soldier and his heroism, as well as with great
enthusiasm for witnessing the liberation of the ancient Serbian land, cultural and
religious centres. Tomić’s war reports for “Zastava“ had an enormous impact among
the people, “Zastava“ was read in all Serbian regions. Success of the Serbian Army in
the First Balkan War had a strong impact among other south Slavic nations, too.
Key words: Jaša Tomić, war correspondent, “Zastava“, Balkan Wars, Kosovo,
Albanians, economic circumstances
УДК 355.48(497)”1912”
Саша Марковић
Сомбор, Србија
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ОДЈЕКА ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА

КОД СРБА У ВОЈВОДИНИ
Дипломатско-политичка ситуација у којој се налазила Краљевина Србија

уочи Првог балканског рата, као и сам ток ратних операција које је изводила
српска војска врло подробно и редовно пратила је и српска јавност у Ауст-
ро-Угарској. Показатељ такве заинтересованости, што ће у овом раду бити
представљено, јесте писање тадашње српске штампе из Јужне Угарске, дана-
шње Војводине. Видна посвећеност овом догађају, без обзира на то о чијем
се страначком гласилу радило или из ког града су новине биле, сведочила је
о огромном значају карактера Првог балканског рата за Србе у Монархији.
Преовладавао је снажан утисак да је реч о једном преломном и судбоносном
догађају који остварује националну идеју обнове српске државе. Реакције које
су се могле прочитати у ондашњим чланцима (који су се односили на ток дип-
ломатских и војних активности), осим незаобилазног патриотског усхићења,
указивале су и на озбиљна и аналитичка промишљања комплексне ствар-
ности, као и на одговорност према будућности српске државе и омладине.
О свему томе сведоче текстови објављивани у Застави, Бранику, Летопису
Матице српске, Банаћанину, Сентомашанину, Новом Србину, Новом српском
веку и др.
Kључне речи: Први балкански рат, штампа, патриотизам
Дипломатско-политичка ситуација у којој се налазила Краљевина Србија

уочи Првог балканског рата представљала је сегмент комплексне мозаичке
структуре међународних односа већ увелико одређене савезништвима бипо-
ларизоване Европе. Принцип „Балкан балканским народима“, за који се Ср-
бија залагала и који је активно промовисала као сопствени национални про-
грам, наилазио је на делимично разумевање код водећих евопских сила и на
готово потпуну солидарност код осталих балканских држава. Овај принцип
за Србију је представљао изворни легитимитет, међународно препознатљив,

за остварење идеје присаједињења етничких простора на којима живи српски
народ.
Интересовање Кнежевине Србије, у складу са тренутном дипломатском
ситуацијом и ситуацијом на терену, односно међу становништвом, током
шесте и седме деценије XIX века било је усредсређено на положај Босне и Хер-
цеговине. После Берлинског конгреса 1878. године, предајом Босне и Херцего-
вине на протекторат Аустро-Угарској монархији, међународним признањем
Србије, успостављањем Тајне конвенције и заокретањем спољне политике
Милана Обреновића према Монархији, које је имало и својих прагматичних
привредних предности, дошло је до повећања интересовања за положај Срба
у тзв. Старој Србији. Појам Стара Србија делимично је сужен после ратова
с Турском 1876–1878. године, јер је тада ослобођен Нишки санџак, који се,
такође, рачунао у старосрбијанске земље. „Од тада се појам Стара Србија све
јасније везује за просторе који су прекривени средњовековним споменици-
ма, од цркава и манастира до тврђава и испосница, за крајеве који полазе од
Старе Рашке и допиру до Призрена, као језгра Старе Србије...У српским пу-
тописима, а понекад и у званичној дипломатској документацији, под појмом
Стара Србија подразумевани су простори државе којом је владао краљ Ми-
лутин Немањић (1282–1321), док се у црквеној терминологији као Стара Ср-
бија у већини случајева узимају области које улазе у састав Рашко-призренске
епархије, а затим још и Скопске епархије; на крају, под Старом Србијом се
почела подразумевати још и област Дебарско-велешке митрополије.“1 Адми-
нистративном реорганизацијом Турци су овај простор Старе Србије, углав-
ном уоквирили обимом новоформираног Косовског вилајета. За тај простор
је, на основу обимних истраживања, Јован Цвијић указао да представља део
доминантне територијалне присутности српског становништва и да „појам
Стара Србија није створен ради националних претензија“.2 Од тада и почиње
виднији поремећај демографске равнотеже становништва,3 што ће имати
утицаја на политичке прилике.
У ово време падају и почеци национално-политичког рада међу Албан-
цима, увелико сврсисходно потпомогнути од стране Аустро-Угарске. Своје
захтеве вође арбанашког националног покрета уобличиле су на састанцима
1
Батаковић, Д., Косово и Метохија. Историја и идеологија, Чигоја штампа, Београд, 2007,
стр. 25, 26.
2
Цвијић, Ј., Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, Српска краљевска
академија, књ. 1, Београд, 1906, стр. 44.
3
Са ослобођених територија Нишког санџака, на Косово и Метохију, повлачећи се пред
срском војском, населило се око 30.000 Арбанаса, а са Косова, Метохије и Рашке, бежећи од
арбанашке и турске освете, у ослобођене пределе прешао је приближан, ако не и нешто већи
број Срба. Опшириније о томе видети: Павловић, Р., Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и
1877–1878. године, Гласник Етнографског института, књ. 4–6, Београд, 1957, стр. 53–104.
Саша Марковић: Прилог проучавању одјека ... 347
Албанске лиге 1878–1881. године. Њихова намера је била да се сви крајеви

одузети Турској 1878. врате назад под њен суверенитет. Упоредо с тим очиг-
ледним „историјским кашњењем“ појављују се интелектуалци национално-
-романтичарског заноса, као што је Пашко Васа, са зачетком идеје албанске
националне идеологије која је градила свој идентитет дубоко се забадајући
у национално еманципован простор Србије, Црне Горе и Грчке.4 Карактер
овог покрета, од самог почетка, огледао се у конзервативној идеји очувања
друштвених односа урушене турске државне организације, с видном наме-
ром очувања верског поретка и привилегија, и као такав конфронтирао се с
либералним и хришћанским идентитетом националних покрета Срба, али и
других балканских народа. Конзервативност албанског покрета огледала се и
у негативном ставу према младотурској револуцији, као и отвореном отпо-
ру сваком покушају да се спроведу одређене реформе. Кулминацију отпора
представљају таласи арбанашких устанака 1910–1912. године. Србија је у тим
устанцима видела шансу да, помажући устаницима, ослаби турску државу,
али се испоставило да је то само покушај са илузијом успеха с обзиром на то
да су Арбанаси тражили свој идентитет у оквиру Турске.
У тој атмосфери анимозитет стимулативно расте и бечком пропагандном
експанзијом крилатице о „великосрпској опасности“. Све то подстиче раст
погрома и насиља, чији интензитет није јењавао ни до почетка Првог балкан-
ског рата 1912. године. О тим насиљима сведоче и путописци који описују ове
крајеве на пропутовању кроз Турску. Тако амерички путописац Мур (F. Moor)
пише да Арбанаси „притискају, палећи и убијајући Србе у Косовском вилаје-
ту“ и да је на тај начин „гранична линија Албаније проширена далеко у Стару
Србију“.5 На овакву ситуацију реагује и српска влада, која пред Међународну
конференцију мира у Хагу (1899. године) припрема Преписку о арбанашким
насиљима у Старој Србији 1898–1899. године. Али тај документ интервен-
цијом аустријске дипломатије није предат Конференцији, чиме је спречена
интернационализација овог питања. Пред почетак рата и српска штампа у
Војводини пише о бројним злочинима против Срба у Турској. Тако Браник,
часопис Српске народне слободоумне странке, наводи да је, према „званич-
ним подацима, у последњих шест година извршено 2.092 различита злочина6
(убиства, разбојништва, крађе, уцене и др.).7 Истовремено у истом броју, у
4
Простор Скадарског, Јањијског, Косовског и Битољског вилајета представљен је као оп-
тималан оквирни простор замишљене аутономне јединице Турског царства под арбанашком
управом.
5
Moore, F., The Balkan Trail, New York, 1906, стр. 223 –224; цитирано према Д. Батаковић,
Косово и Метохија...
6
У свом скупштинском излагању посланик Михаило Ј. Ђорђевић говори и о 621 убиству у
Старој Србији у периоду од септембра 1904. до септембра 1906. године. Стенографске белешке
Народне скупштине сазване у други редован сазив за 1907, књ. IV, св. I, Београд, 1908, стр. 72.
7
Браник, бр. 191, 22. септембар 1912.
чланку „Пред ратом“, пише: „По поузданим извешћима, арнаутске вође и сви
православни Арнаути примили су са радошћу вести о мобилизацији српске
војске. Њихове вође изјавили су да ће се листом придружити српској војсци
у случају рата.“8 Овај оптимизам о ситуацији на територији која ће ускоро
бити захваћена ратним сукобом делимично је био оправдан потребом државе
за подизањем морала и идеолошким разлогом стварања атмосфере „вођења
праведног рата“. Да наведени ставови нису одговарали истини, показало се
током операција, а тиме се препознало и дејство аустроугарске дипломатије
које, уистину, није било потцењивано и омаловажавано, али је постојала нада
да није делотворно. „Шта данас хоће монархија (односи се на Аустроугарску
монархију – прим. С. М.)? Она хоће да са Арнаутлуком побија Српство на
Балкану, а да у томе буде јача, она за себе везује Италију. Али баш тиме што
за себе везује Италију, наша монархија сама себе побија, јер кад она хоће
независност, или само автономију Албаније, настаје питање у чему би Арнаути
боље прошли ако се Албанија подели између Аустро-Угарске и Италије, него
кад би се поделила између балканских савезних држава?“9
Већ вишедеценијско присуство Монархије у националном артикулисању
Арбанаса, које је подстицано не бригом за њих, већ очувањем сопствених
интереса и онемогућавањем националних државних и политичких интереса
балканских држава, било је, показале су ратне операције, делотворније и
од конкретне помоћи Србије и од званично декларисаних ратних циљева.
Ратни проглас краља Петра I, иако намењен свим народима,10 није препознат
као интерес Арбанаса. Штавише, прокламован српски витални интерес
изласка на море тумачен је пре као насилни акт против Турске, а не као
директан ударац будућој сувереној албанској држави. О необавештености
самих Арбанаса о идеји самосталне државе сведоче и чланци Јаше Томића
под називом „Арнаутско питање“.11 Јаша је те чланке, али и друге чланке о
бојишту и успесима српске војске објављивао у Застави, као ратни дописник
с терена. Иако морамо уважити његово релативно предзнање о Арбанасима,
чега је и он сам био свестан, не можемо а да се не осврнемо на његове
коментаре о новонасталим националним проблемима на простору Старе
Србије. Томић је указивао на врло малу обавештеност самог становништва
о идеји самосталне државе, чиме је посредно сведочио о томе у којој мери,
8
Исто.
9
Браник, бр. 220, 12. новембар 1912.
10
„Моја ће војска у Старој Србији поред хришћана затећи и Србе муслимане, који су нама
исто тако драги, а с њима и Арбанасе, хришћане и муслимане, с којима наш народ живи заједно
већ хиљаду и три стотине година, обично делећи с њима срећу и несрећу. Ми им свима носимо
слободу, братство, једнакост у свему са Србима.“ – Ратни проглас Његовог Величанства краља
Србије Петра I, Браник, бр. 203, 22. октобар 1912.
11
Постоји и његова монографија: Томић, Ј., Рат на Косову и Старој Србији 1912. године,
Ниш, Просвета, 1988.
заправо, иза те идеје стоји политика Аустро-Угарске. „О свему сам слушао,

само не о самосталној Албанији. После сваког разговора ја сам питао оне који
живе међу Арнаутима и који их познају: ’Ама зар баш нико не говори у народу
њиховом о самосталности, потпуној државној самосталности Албаније, зар
баш нико не говори да они треба да буду своји и да живе потпуно својим
животом?’ А сви које сам то питао одлучно су порицали то. И многима је
изгледало чудно то моје питање као да сам их питао: ’А зар баш ништа не
говоре у Арнаутлуку о рентгеновим зрацима’?!“12 Иако морамо уважити
могућу и присутну пристрасност, ови извештаји о ситуацији на терену сти-
мулишу на скепсу кад је у питању став да је идеја самосталне Албаније, у
том тренутку, идеја народног консензуса и широког демократског става.
Полуписмено становништво зазирало је од хришћанске војске и освете, а
осећало се сигурно у недрима конзервативне Турске. Аустро-Угарска се, без
обзира на све и упркос свему, користећи своје дипломатске потенцијале,
трудила да свој став о неопходности самосталне Албаније наметне као оп-
штеевропски. Њени покушаји нису били занемарљиви и неуспешни, али не
и толико успешни колико је она желела. Сукоб између Срба и Арбанаса око
простора Старе Србије био је само једно од средстава којим је Аустро-Угарска
водила необјављени рат против Србије. О томе сведочи и тзв. Прохаскина
афера настала ангажовањем аусторугарског конзула Оскара Прохаске у
Призрену на ширењу дезинформација да је Монархија заузела Београд – не
би ли на тај начин стимулисао снажнији отпор српској војсци. Конзуларна
представништва Аустро-Угарске на простору Турске, где су се водиле ратне
операције имала су задатак да шире искривљену слику о војним операцијама
и представе српску војску као агресора. Да таква пројекција није напуштена,
сведоче и савремени текстови.
Оквир савременог европског колективног памћења, односно промовисања
вредности сарадње и дијалога међу људима у прошлости још увек је у процесу
сопственог изграђивања, са свим недостацима који се могу појавити. Тако је
поглед на прошлост српског народа кроз синтетизовано и обелодањено ис-
траживање угледне немачке историографске школе изазвао реакцију. Иако
сам Зундхаузен наводи да види себе као неког „истражитеља који обезбеђује
трагове и скупља доказе, испитује и одмерава“, аналитички осврти на догађаје
из српске прошлости врло често губе нит са истраживањем, а откривају ин-
струментализовану водиљу о наводном континуитету великосрпског шови-
низма. „Српски патриоти кажу: ’Косово, Санџак и Македонија су 1912/13.
ослобођени.’ Али шта то значи? Једно подручје није слободно или је несло-
бодно. Слободни или неслободни су људи који у њему живе. А они већински
нису били Срби... Балкански ратови и међународни преговори 1913. године
били су на Косову и у деловима Македоније пропраћени жестоким српско-
12
Томић, Ј., „Арнаутско питање“, V, Застава, лист Српске народне радикалне странке
-албанским борбама,13 снажним испадима српских трупа и паравојних чета

против албанског и другог несрпског становништва, масовним бежанијама,
протеривањем и присилним превођењем у православље.“14 Ове речи у даљем
тексту су поткрепљене и извештајем аустроугарског генералног конзула у
Скопљу, тј. конзула државе која је била директно заинтересована за стварање
самосталне албанске државе и чија је пристрасност у најмању руку била иден-
тична „пристрасности“ српских извештаја са бојишта. Узгред, ти извештаји
с бојишта садржали су и одређене погледе који, по нашем мишљењу, тешко
да су изгледали као подршка „етничком чишћењу,“15 којим је окарактерисана
српска политика тада. Истовремено, у опису сразмере борбених дејстава они
се не подударају са оним сазнањима која је промовисала наша историографска
школа. „Отпор је, међутим, био изузетно слаб и без очекиване координације:
само 16.000 Арбанаса, груписаних углавном у нередовне, башибозучке једи-
нице, изашло је на границу са Србијом. Пред првим ударима српских трупа
они су се углавном повлачили у нереду.“16
Тешке оптужбе о етничком чишћењу биле су и у колизији са препознатим
намерама о суживоту. „Па кад сред ове велике божије казне виде Арнаути да
не могу повратити старо, али да има и нечег другога ... кад виде да могу под
новим приликама да живе као људи, и да не морају да гину, онда ће то уверење
у душама оних мирнијих, бољих, изазвати преокрет.“17 Овај екскурс заправо
представља континуитет мисли које имају намеру да представе сву сложеност
и онога што је исписано и изречено до сада, и онога што ће тек бити написано.
Ослобађање бројних територија донело је собом огромну одговорност
осмишљавања инкорпорације нових крајева у државу Србију. Одупрети се
стихијском популизму и усхићењу националне идеје, када је српска војска
тријумфално окончала рат против Турске 1912. године, није нимало једноста-
вно, а у то време је још и наизглед било беспредметније. Обазривост и одме-
реност у даљим дипломатским корацима били су савети које је руски мини-
стар спољних послова Сергеј Сазонов упутио Србији: „Мудро је зауставити се
каткад у успесима. Ако и даље будете тражили Драч, изгубићете и Бео-
град.“18Ако погледамо ондашњу словенску штампу у Јужној Угарској (данас
13
О борбама сведочи и Јаша Томић. „У Феризовићу задобила је српска војска петнаест бр-
зометних топова, четири хиљаде пушака и велико мноштво муниције. Стотину села дуж реке
Дренице понудила су предају. У боју код Феризовића пало је 25 Срба, а шесторица су рањена;
Арнаута је погинуло око хиљаду.“ – Застава, бр. 232, 16. (29) октобар 1912.
14
Зундхаузен, Холм, Историја Србије од 19. до 21. века, Клио, Београд, 2008, стр. 237, 238.
15
„Током ратова дошло је до првих етничких чишћења великог стила у европској историји
20. века.“ – Исто, 238.
16
Батаковић, Д., Косово и Метохија..., стр. 90.
17
Томић, Јаша, „Арнаутско питање“, Застава, бр. 279.
18
Станковић, Ђ., Никола Пашић и стварање албанске државе, Марксистичка мисао, бр. 3,
Београд, 1985, стр. 165.
Војводини), и српску и буњевачку (Браник, Застава, Невен, Банаћанин19 и

др.), текстови углавном, у оквиру цензурисаног, у романтичарском заносу
описују национални рад и карактер.20 „Оно о чему су преко 500 година снива-
ли наши дедови, дочекали смо. Српска је војска заузела велики део Косова, а
замало ће бити цело Косово у српским рукама. Онај део Косова на коме је био
главни судар у српским је рукама. У српским рукама је и Приштина, главни
град Стевана Немање. Ту је била и престоница Вука Бранковића, који је за
време цара Лазара држао земље између Лаба и Ситнице. Четвртог ов. мес.
проглашен је рат, а већ 9. овог мес. пред вече уђе српска војска у Приштину.
Уђе певајући и плачући од радости. А како је тек петстолетном косовском
робљу? То је скоро немогуће описати. ’То само ми осећамо’, рече ми један сељак
кад сам га питао... Нема те силе која ће више моћи потиснути Србина са
Косова.“21 Поетичност народног стваралаштва била је, такође, надахнута у
традицији свог постојања. Поново су се чули стихови: „Сад је хора, сад је час,
Усто Марко, зове нас! На Косово ваља ићи. Напред, напред, Обилићи!“,22 али
и доскочице: „Прави Србин жели да је од сваког бољи, а од сина гори“23.
Победа је својатана, величано је заједништво и етничка блискост. „Ко је све
победио код Куманова? Победио је сваки онај ко се обрадовао победи српске
војске; ко је у тој радости осетио да му слога бива јача и већа.“24
Поруке настале на тај начин најделотворније су биле код омладине која,
својим младалачким ентузијазмом и склоношћу ка променама путем идеали-
зоване водиље, често пренебрегне многа својства која карактеришу сложену
стварност. Такав однос условљава опијајућу самодовољност и ксенофобију
непрепознатог. „Сматрали смо да је само омладина способна да крене новим,
одлучним путем, будући да су старији нараштаји, чак и они међу њима који су
се експонирали у националној борби, заморени и изгубили веру у себе, да су
постали мање отпорни, па су прешли на рад путевима компромиса и разних
погађања. Они су имали највише веза међу младим студентима, њиховим ста-
ријим и млађим друговима, који су имали свете ватре одушевљавања и који
су у својој младој машти све ствари гледали без много сазнања о релативно-
сти и били увек мање-више апсолутних схватања. Култ Србије био је код њих
безграничан. У пролеће 1912. год., кад је једна група босанских ђака из Тузле
19
„Пишући ове редове, долазе нам на очи грозоте рата, па тугом у срцу вапијемо: ’зар је
морао Србин у крв загазити’. На вапај тај дабоме да нема друга одговора до тога ’морао је’, те
стога шаљемо најтоплије молитве милостивоме Творцу небеском да сачува дугонапаћен род
наш и подари му лепших дана.“, „Рат на Балкану“, Банаћанин, бр. 43, 7. октобар 1912.
20
Више о томе видети: Ракић, Л., Одјек Првог балканског рата у Војводини, Зборник Мати-
це српске за историју, бр. 42, Нови Сад, 1990.
21
Томић, Јаша, „Са Косова“ и „Српска војска на Косову“, Застава, бр. 228 и 229, 13. (26)
октобар 1912.
22
Браник, бр. 205, 11. (24) октобар 1912.
23
Сентомашанин, бр. 4, мај 1913, П. фол 493.
24
Невен, бр. 23, јуни 1913.
прешла у Зворник, младићи су, чим су ступили на српско тле, пали на колена
и почели да љубе слободну земљу као светињу. После победничких ратова
1912/3. год. тај је култ постао још већи и захватио је не само омладину него и
друге, старије кругове.“25
Овакав занос неговала је организација Народна одбрана, која је била ос-
нована још у време Анексионе кризе 1908. године, али је њен рад интензи-
виран тек крајем 1912. године захваљујући победама српске војске у Првом
балканском рату. Ипак, у Србији је она пролазила кроз једно структурно пре-
стројавање због утицаја грађанских интелектуалаца који су намеравали да
културолошки, односно рационалније и промишљеније дефинишу национал-
ни рад. Они су се издвојили и створили нову организацију – Културну лигу.
Стремљења ових људи имала су упориште и у ранијим радовима многих на-
ших интелектуалаца, а имала су и значајног одјека међу Србима у Војводини.
Тако се, по нашем мишљењу у намери што рационалнијег усмерења мла-
дих, али и народа, јавио читав низ чланака који су у ондашњој српској штампи
у Војводини понудили и неке друге садржаје, о којима се, опет, из бројних ра-
злога много мање писало и говорило код нас, или се писало у оквиру културо-
лошких кретања једног таласа идеалистичког југословенског национализма
пре Првог светског рата, а у свету никако. Иако аутори тих чланака нису фор-
мално припадали поменутој Културној лиги, њихов рад је био у културолош-
ком и националном, а тиме и историјском смислу веома значајан. Био је то
покушај откривања блиских језичких, културних, привредних и историјских
веза јужнословенских народа, као јединствен начин остварења југословенске
идеје.26 Не спорећи намеру рада на стварању нове југословенске нације, ши-
рина подухвата образложења оваквих интеграционих веза код Јужних Слове-
на захтевала је свестрано познавање ондашње европске књижевне и научне
елите или потпуно посвећење револуционарном прагматизму који је био ин-
спирисан младим руским револуционарима.
У таквим тектонским тренуцима судара историјских догађаја, који један
другог престижу у пуноћи свог политичког значаја, било је врло мало или ни-
мало простора за индивидуалност и хуманост човековог циља и сопственог
стваралачког изграђивања у свакодневици живљења. „Уколико узмемо велике
прекретне догађаје, њих можемо сврстати у две различите групе, светске рато-
ве и у револуције (с контрареволуцијама). Кичму ових збивања чине огорчене
политичке и тешке оружане борбе, које настају сударом историјских феноме-
на какви су велике завађене коалиције или супротстављене друштвено-поли-
25
Ћоровић, Владимир, Историја Србије, http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/isto-
rija/7_21.html .
26
Шишић, Фердо, Југословенска мисао: историја идеје југословенског народног уједињења и
ослобођења 1790–1918, Балкански институт, Београд, 1937; Екмечић, Милорад, Стварање Југо-
славије 1790–1918, Просвета, Београд, 1989.
тичке снаге, у неким случајевима држава и маса. У свим овим случајевима љу-
ди постају само трунке у ковитлацима и у изузетној драми живљења силовито
јача свакојака угроженост човека. Отуда питање: какво је место свакодневице,
има ли она вредност с обзиром на постављене надциљеве у животу и тешке
борбе у којима је живот крајње необезбеђен.“27
Трагајући за одговором на ово питање покушали смо да се осврнемо на
свакодневицу која је у свом окружењу тражила надвремено или вечно. У том
контексту, нас овом приликом занима стваралаштво које се бавило универ-
зализмом људског духа и његовим прилагођавањем српској стварности, уз
истовремено препознавање оригиналности сопственог. Такви радови, никада
довољно бројни, објављивани су у разним часописима. Овом приликом ћемо
се позабавити одређеним респектабилним ауторима који су објављивали у
Новом Србину,28 часопису за омладину из Сомбора, и Летопису Матице срп-
ске.
Најзначајнија инспирација културолошког прилаза националном питању
било је стваралаштво Јована Цвијића, за које је још истакнути (југо)слависта
Герхард Геземан писао: „...У склопу националних невоља, животно дело једног
генијалног научника који је, такорећи са патријархалним ауторитетом, своје
многобројне ученике ставио у службу једне народске и научне дисциплине.“29
Цвијић у својој расправи О нашем националном раду30 из 1906. године, живо
и из данашње перспективне препознатљиво, образлаже рад на формирању
националног мишљења. По њему, то је најпре посао интелектуалне елите на-
рода, при чему „они треба да раде на националним питањима тако да се пот-
пуно изгуби личност и лична таштина, нарочито спољне сујете и тежње за
положајима“.
На тај начин ће се формирати „патриотизам као најбоље и најпоносније
осећање“, које проистиче из следећих констатација:
– национални интереси стално се морају стављати изнад групе и поједин-
ца – ма ко они били;
– право национално осећање не сме да буде прецењивање своје вредности
и својих права, а потцењивање особина и права других народа, односно треба
се чувати шовинистичке надувености која одговара демагогији у политичком
животу;
27
Митровић, Андреј, Култура и историја, Архипелаг, Београд, стр. 87.
28
„Сваком младом Србину, кога су родитељи дали да учи гимназију у којој професори
нису Срби, у којој се не предаје српском речју и не учи из српских књига, овај лист је намењен
да му накнади оно што се у таквој школи прећуткује; да му рекне како су и Срби, као и сви
остали европски народи, примили културан, просвећен начин живота, па развили и све више
развијају своју науку, своју уметност и свој друштвени живот.“ „Први поздрав“, Нови Србин,
септембар 1912, П I 169.
29
Gesemann, Gerhard, Volkscharaktertyopologie der Serbokroaten, цитирано према Зундха-
узен, Х., Историја..., стр. 264.
30
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/10/article-3.htm.l
– национални рад мора бити оснажен ширењем напредних идеја, при че-
му Универзитет мора постати центар који непрестано промишља национал-
но питање; јер за свако право и акцију Србије свет је потребно придобити
уверљивим доказима, а не подвалама и шовинистичким фразама; и најзад –
– Европу треба прихватити као расадник напретка и с њом Србија треба
што више да комуницира како би „у целом нашем народу почео да се негује
дух праве слободе, тежње за социјалном правдом и верском толеранцијом“.
Наведено дело Јована Цвијића представља значајнији покушај обух-
ватног националног самоспознајног програма, заснованог на истраживању.
Народна традиција, као идеалистичка тежња за истином, тежња за правдом
и способност пожртвовања које не познаје границе, нудила је добар основ
одређења путоказа који препознаје изгубљени (читај: непронађени) културни
идентитет.31 Ипак, тај основ требало је правилно развијати и не дозволити
некритички суд митске епике који је своју слику надоместио реалности, а
народ затворио у идеји самодовољности и сопственог страха од непознатог.
Сам Цвијић, под утицајем политичких догађаја у вези са анексијом Босне
и Херцеговине од стране Аустро-Угарске 1908. године, напушта одређена ста-
новишта која се односе на „непрестано промишљање националног питања“ и,
видно потресен, тражи одсудно решавање националног питања32 позивајући
се на искуство богате прошлости. „Срби су увек имали своје народне идеале
и, кад су потпадали под туђина, нису као народна маса били у туђој служби.
Векови борбе са завојевачем однеговали су у српском народу национални по-
нос и национално јунаштво, и вршена је селекција које у тој мери није било
ни код једнога балканског народа. Кад им се чине националне неправде, они
тада осећају у себи нешто што је јаче од њихове снаге и од разлога који им
саветују уздржљивост. Морални мотиви су у широкој народној маси по пра-
вилу претежнији од материјалних.“33 Радикализација ставова Јована Цвијића
према начину решавања националног питања била је условљена политичком
ситуацијом, али и сложеношћу проблема карактера националног питања и
одабира правилног пута у датом историјском тренутку, као и психолошким
каратером личности интелектуалца посвећеног националном задатку.
31
„Српска народна традиција највише цени три личности своје прошлости: Св. Саву, Цара
Лазара и Милоша Обилића... Они су представници најбољих народних тежња и оних особина
које народ највише цени. Они су духовна и морална страна српског народног живота и његова
правна основа. Те особине на првом месту могу обележити као дубока и чиста етика, тежња за
истином, за духовним и ’небесним царством’, и за правдом, за потпуном ’божјом правдом’, и
велика способност пожртвовања, без граница, до уништења своје личности.“ – Цвијић, Јован
„О основама јужнословенске цивилизације“, у: Говори и чланци, САНУ, Београд, 1989, стр. 201.
32
„Српски се проблем мора решити силом. Обе српске државице морају се поглавито вој-
но и просветно најживље спремати, одржавати националну енергију у завојеваним деловима
српскога народа и прву, иоле повољну прилику употребити да расправљају српско питање с
Аустро-Угарском.“ – http://www.rastko.rs/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-aneksija_c.html
33
http://www.rastko.rs/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-aneksija_c.html
Уважавајући Цвијићев став и често се позивајући на њега,34 млади српски

гимназијалци су у Сомбору покренули часопис Нови Србин који је имао за
циљ јачање националне мисли, али и аналитичко разматрање улоге младих у
новонасталој ситуацији. „Мисао о састанку ми радосно поздрављамо јер он
може много да помогне задатку који је на себе примио Нови Србин: национа-
лизовању, посрбљивању српске омладине у Угарској. А између тачака које се
спомињу у преговорима о програму ми нарочито поздрављамо ону која пред-
виђа предавања духовних вођа Српског Народа о избору струке и о методама
учења. Тим предавањима би се много постигло: наша омладина би отишла на
стране универзитете кроз оваку српску академију, она би се упознала с про-
фесорима српског универзитета, па би и касније, сваком приликом, свраћала
на њихова предавања, и тако до краја проширила свој круг мисли и своје иде-
алне тежње.“35 Младости је, како је писао овај часопис, била потребна едука-
ција, тражила се, и очекивала, „турнеја буђења“ – како је парафразирао један
од ученика сомборске гимназије.36
Један од најзначајнијих текстова који је био препознат као замајац снаж-
ног уплива културног у национално одређење, а који је штампан у Новом Ср-
бину, јесте чланак Исидоре Секулић „Културни национализам“. Историјске
околности настале победом у Првом балканском рату удахнуле су неумољи-
ву енергију српској и југословенској националној идеји. Еуфоричност победе
често је минимизирала или занемаривала тренутак после смиривања емоција
и незаобилазног наметања осмишљавања државних и националних потеза
једног зрелог народа – и појединца и државе спремне да одговори изазову
својих успеха.
Трагајући за својом припадношћу Исидора упућује поруку сународници-
ма и захтева од њих одговорно промишљање, истовремено указујући на тежи-
ну доношења одлуке, али и одлучну спремност да се то учини. Уважавајући
сву комплексност проблема, она дефинише одреднице за постојаност нацио-
налног идентитета. Критикује се национализам заснован на „уском шовини-
зму“ који је „пун епског певања и запевања, пун ситних жеља и пун немоћних
претња и ишчекивања“.37 Овакав контекст негује мистицизам који дезинтег-
34
„Међу такве људе спада човек чију слику доносимо, да би млађи српски ученици, који не
разумеју, све чланке Новог Србина, с ове слике прочитали нашу мисао, мисао културнога срп-
ства. Одиста ту мисао нико боље не оличава својим животом него др Јован Цвијић.“ – Чланак
„Др Јован Цвијић“, Нови Србин, бр. 1. и 2, септембар 1912, стр. 5.
35
Нови Србин, бр. 3. и 4, новембар–децембар 1912, стр. 115.
36
Видети: Марковић, Саша, Просветитељски карактер идеја Васе Стајића, Зборник
радова Образовање и улога учитеља у српском друштву кроз историју (18–20. век), Педагошки
факултет у Сомбору, Сомбор, 2009.
37
Секулић, Исидора, „Културни национализам“, Нови Србин, јануар–јуни 1913, Матица
српска, П I 169. Сама Исидора Секулић није крила своје епско виђење Косова, али га није сма-
трала ни супротним од мишљења изнесеног у чланку „Културни национализам“, штавише, ши-
рина културног отварања и стварања минимизирала је митологизацију књижевне метафоре.
рише реалност и удаљава од стварности. Национализам управо треба да се

одупре ирационалном мистицизму. „У том национализму требало би да нема
мистике, треба савлађивати мистицизам. Тај национализам треба да је и по
суштини и по облику чиста, висока култура. Култура у најбољем смислу речи.
Морал, хуманизам, етика, честитост. Ваљаност и честитост и првокласност не
само српска, него човечанска.“
Исидора с правом указује на то да „Националност није, као што се обич-
но мисли, загађивање, мржња на све ненаше и претња песницом из велике
одвојености и отуђености. Национализам је и у том, у суровом елементу на-
родног живота, али стални, еволутивни национализам је ведро лице, отворе-
на памет, отворено срце, несебичност, култура у најлепшем облику.“ Исидора
је поменутим чланком намеравала да повеже и опште људске вредности са
самосвојношћу националног, указујући на њихову директну условљеност. „Не
помаћи, него дићи треба линију националног нашег живота. Други, нов сло-
женији облик треба да добије наша тежња за националним напретком. Треба
да дође ново схватање, мисао уопће, не о нашем одношају према појединим
пријатељским или непријатељским народима, него према човечанству... Јер
само ствар човечанства је стално велика, опћа и света, и тек кад се и ми с
њом свежемо, наши циљеви постају апсолутно оправдани и моћни. Иначе,
код културног националца настају часови смућености, незадовољства, сумње
и питања, због уског једноликог схватања... Док смо уско и само својски наци-
онални, а не и човечански национални, не можемо имати високих максимал-
них радова.“38
Угарска влада, брутално спроводећи државну идеју једног мађарског по-
литичког народа и тзв. Апоњијевог закона који уводи драконске мере у зати-
рању националног кроз контролу образовања, у овом часопису (и одабиру
његових чланака) имала је врло неугодног противника који није неговао на-
ционални антагонизам као начин комуникације с мађарским народом, а уп-
раво то је владајућим структурама угарске краљевине, али и читаве Монар-
хије, било потребно ради лакшег идентификовања непријатеља и обрачуна с
њим. Мађарски учитељи у Војводини (Јужној Угарској) међу сународницима
су ширили идеје које су често подсећале на арогантну и културолошку нетр-
пељивост. „Словенски Балкан носи на себи биљег азијатске некултурности.
Још је више дивљи и груб него и сама Азија. Кад се човек спрема да онамо пу-
„Српство није хлеб, није школа, није држава – него Косово, једна гробница, гробница у којој је
све покопано...Нема Србина који није мислио на Косово, који није говорио о Косову, који није
писао о Косову, који није туговао и није васкрсао...Косово је наше памћење, наше огњиште,
жариште нашег бића. А узети памћење једном народу, то значи уморити га и духовно га униш-
тити.“ – Цитирано према: Православље, бр. 364, од 15. маја 1982, у чланку „Апел за одбрану
српског становништва и његових светиња на Косову.“
38
Исто, стр. 28.
тује, боље нека унапред пише тестамент. Турци! Е они у погледу културе стоје
на тако виоком ступњу какав балканске државе не могу постићи.“39
Иако иритирајућа конотација оваквих предавања, она није наилазила
само на емотивни и патосни одговор који је мирисао на конфронтацију. Пре-
познатљив став који уважава мађарски народ могао се прочитати у чланку
„Нови Србин и Мађари“. Подсећајући на Лајоша Кошута, чланак нуди могућ-
ност суживота народа одговорних за сопствену будућност. „Али озбиљно
упозоравам југословенске народе: да само тако могу рачунати на слободну и
самосталну будућност и на одржање народне своје индивидуалности ако им у
суседству живи слободан и независан мађарски народ који је, будући далеко
од сваке жеље за простирањем и господарењем, с тако исто интересима рође-
ног опстанка упућен на то да суседним народима пружи руку помоћи за очу-
вање њихове слободе и народне индивидуалности.“40 Радило се на стварању
једног новог идентитета омладине која је припадала једном историјском и
државотворном народу способном да изгради сопствену државу и понуди
сигурност својим становницима. „Нова српска интелигенција треба да пође
крупним корацима даље. Њој машу руком, поздрављају је и дозивају средње
школе које ће, колико сутра, прорадити или васкрснути у Скадру, Призрену,
Тетову и Скопљу, на Косову.“41
Оваква уређивачка политика стварана је и била дело утицаја и других
значајних интелектуалаца овог поднебља, као што су Васа Стајић, Тихомир
Остојић, Јован Скерлић, Вељко Петровић и др. Тихомир Остојић у то вре-
ме пише да су културно и социјално питање проблеми који најтемељније
потресају српски народ у Војводини. Дошавши за секретара Матице српске,
Остојић је желео да концепцијски промени улогу те институције и осмисли
њено даље деловање у складу са потребама националног одређења Срба. Тако
он у чланку „Приступ новог уредника“ образлаже своје залагање за духовно
јачање народа кроз неговање појединца. „Историја показује, а живот одлучно
захтева да он буде народни орган који тражи чврсту подршку у науци и по-
знању народног живота. Летопис мора стајати у најтешњем загрљају са живо-
том нашег народа... То не значи да ће он робовати уском, тескогрудом шови-
нистичком национализму који, у крајњим конзеквенцијама, искључује праву
културу и да ће се оградити кинеским зидом од утицаја запада... Али прила-
годити се западној култури не значи изгубити се у њој. Највиши идеал нашег
културног настојања треба да буде то: да познамо, констатујемо и развијемо
све оно што нас чини етничком моралном индивидуом и тако порадимо на
стварању посебног типа европске културе који ће имати српски колорит... Са-
39
Предавање Hegyi Jozsef-a, професора историје, шестом разреду белоцркванске гимна-
зије, Нови Србин, бр. 3. и 4, новембар–децембар 1912, стр. 111.
40
„Нови Србин и Мађари“, Нови Србин, октобар 1912, стр. 3
41
„Ђаци у раду за народ“, Нови Србин, бр. 5–10, јануар–јуни 1913.
мо етничка индивидуа с оштро оцртаним и израженим особинама које имају

културну и опћечовечанску вредност не губи се у великој множини осталих
народа и култура.“42
Просвећивање народно представљало је обиман посао и наилазило је на
бројне проблеме у намери да се покрене његово превазилажење. „Међутим,
постаје из дана у дан живом потребом активност у трећем правцу интелек-
туалне политике, у просвећивању широких народних маса. Главни су облици
и начини народног просвећивања: а) предавања, б) књижнице, в) активно и
пасивно учешће у позоришним представама и г) музеји и народне збирке.“43
Образовно таворење становништва Матица српска је намеравала да откло-
ни конкретним активностима. Без обзира на заступљеност епске поетике и
народне иконографије и у Летопису,44 које могу да се оправдају атмосфером
успеха српске војске и остварења идеја националног плана, овај часопис је
доминанто писао о приближавању светским културним токовима и начину
његовог остварења. „Најопштије би се могло одговорити овако: Нашој заос-
талости је, углавном, узрок наша мала културност. Тим, дабогме, није много
протумачено. Али дубоко сазнање ове жалосне истине у нашем друштву де-
ловало би као спасоносан лек.... Идеје које покрећу културан свет тешко до-
пиру и продиру и још теже се разумеју у овој устајалој средини. Наша народна
власт, под чијом управом стоје наше школе и општине, по свом карактеру је
конзервативна. Да би могао духнути нов ветар кроз овај наш крај, морале би
се пробити ове ограде које нас деле од напредног света и заустављају у раз-
вијању. То није лак посао. Реформатори би морали бити добри социолози,
морали би бити добро оријентирани у савременој култури, морали би имати
много храбрости и енергије, и онда – морали би тражити и наћи оне чврсте
тачке с којих би могли овај заостали крај кренути и преобразити.“45
У овом контексту искреног, чак на моменте и наивног веровања у могућ-
ност акције просвећивања, места за родољубље било је у несвакидашњем ли-
терарном и идеалистичком облику који је већина тешко могла да протумачи
у смислу одређења какво је замислио писац. „Треба бити, наиме, свестан раз-
лике између родољубља као елементарног инстинкта, који је само један облик
инстинкта самоодржања, те између родољубља као вишег осећања одређеног
42
Остојић, Тихомир, „Приступ новог уредника“, Летопис Матице српске, св. 285, 1912,
Рукописно одељење Матице српске (РОМС) 1066, стр. 19.
43
Косић, Мирко, „Организација народног просвећивања“, Летопис Матице српске, св. 292,
1913, РОМС 1066, стр. 5,6; видети и чланке Радивоја Врховца, „Друштвено и народно просве-
ћивање“, „Друштвени рад и култура“, и др., св. 293, 294, 1913.
44
Летопис Матице српске, „Српска војска на Косову“, одломак из епопеје Косово, св. 290,
1912, РОМС 1066.
45
Остојић, Тихомир, „Једно важно културно и социјално питање“, Летопис Матице српске,
св. 294, 1913, РОМС 1066, стр. 611.
искуством и идејом о народу... Нација се воли не као јемство за самоодржање,

него као идеја.“46
Да је у овим ставовима које су пропагирали наведени часописи ипак било
више идеализма него разумевања стварности, односно свакодневице47, по-
тврдиће догађаји у вези са Првим светским ратом. Као кула од карата, сва на-
да у просвећивање нације и појединаца распршила се пред налетом бруталне
војне силе. И Стајић је био осуђен – и то је време његовог људског разочарања
у своје дојучерашње сапутнике и сународнике.48 Тај револт и горчина пораза
којој је био подложан произлазили су заправо из осећаја да је сав његов здуш-
ни рад с омладином непосредно пред рат био у великој мери обесмишљен и
изневерен. „Први дани рата су били, вероватно, одвратна позорница кука-
вичлука и подлости код Срба у Угарској. Волим што од тога ништа не видех...
Ви познајете, драга сестро, српски народни понос. Неко је гледао на Хрвате,
Словенце, Словаке, па је испевао стихове: ’Нико нема што Србин имаде.’ Пре-
ма овим суседима нашим, наша национална свест је можда јача и крепча је
кохезија међу члановима наше нације. А ја ипак мислим да је наше друштво
1914. углавном било престрављено, да је уз мало више просвећене храбрости
могло чак јефтиније проћи мушки се држећи. Нека би исто толико казни при-
стигло Србе у Угарској, али би бар биле образложене; или бар осуђени се не
би осећао одбачен од свог народа.“49
Догађаји који су потом обележили прву половину XX века одржали су
ставове просвећеног и културног национализма у оквиру тек присутне идеје
која је с времена на време, као глас разума, успела да уплови у неку од држав-
них, политичких и националних идеја.50
46
Стајић, Васа, „Песништво и родољубље“, Летопис Матице српске, св. 288, стр. 4, 1912.
47
„Искуство показује да најистакнутију улогу играју они историјски циљеви који подра-
зумевају поштовање свакодневице. Са своје стране, критеријум хуманизма у начелу претпо-
ставља да сваки велики историјски циљ мора, већ сам по себи, да подразумева поштовање
човековог живота, с тим да није реч једино о биолошком животу него упоредо и о праву и
могућности да се несметано и садржајно [друштво?, прим. С. М.] проживи живот.“ Митровић,
Андреј, Култура и историја..., стр. 94.
48
Марковић, Саша, Просветитељски карактер идеја Васе Стајића...
49
Стајић, В., Учешће српског друштва у мојој судбини, РОМС, М 8.756.
50
„И на питање – шта би се догодило када би ... немамо одговора. Али с извесном сигур-
ношћу може се рећи да би се историја Србије и српског друштва одвијала другачије да су се
елите пре око сто година више заинтересовале за консолидацију државе и друштва него за те-
риторијалну експанзију.“ – Зундхаузен, Х., Историја..., стр. 506. Овај Зундхаузенов суд, који је,
уистину, лични став у који историчари не(би) требало да се упуштају, сматрамо да је делимич-
но и демантован у претходним редовима, где смо описали да је конкретно код Срба, и то не
само у Војводини, и те како постојала елита заинтересована за консолидацију државе и ос-
мишљавање њене будућности.
Батаковић, Душан, Косово и Метохија. Историја и идеологија, Чигоја
штампа, Београд, 2007.
Екмечић, Милорад, Стварање Југославије 1790–1918, Просвета, Београд,
1989.
Зундхаузен, Холм, Историја Србије од 19. до 21. века, Клио, Београд, 2008.
Марковић, Саша, Просветитељски карактер идеја Васе Стајића, Збор-
ник радова Образовање и улога учитеља у српском друштву кроз историју
(18–20. век), Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, 2009.
Митровић, Андреј, Култура и историја, Архипелаг, Београд, 2008.
Павловић, Р., Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877–1878. годи-
не, Гласник Етнографског института, књ. 4–6, Београд, 1957.
Ракић, Лазар, Одјек Првог балканског рата у Војводини, Зборник Матице
српске за историју, бр. 42, Нови Сад, 1990.
Станковић, Ђорђе, Никола Пашић и стварање албанске државе, Марк-
систичка мисао, бр. 3, Београд, 1985.
Цвијић, Јован, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије,
Српска краљевска академија, књ. 1, Београд, 1906.
Цвијић, Јован, „О основама јужнословенске цивилизације“, у: Говори и
чланци, САНУ, Београд, 1989, стр. 201.
Шишић, Фердо, Југословенска мисао: историја идеје југословенског народ–
ног уједињења и ослобођења 1790–1918, Балкански институт, Београд, 1937.
ИЗВОРИ
Стенографске белешке Народне скупштине сазване у други редован сазив
за 1907, књ. IV, св. I, Београд, 1908.
Браник
Застава
Сентомашанин
Невен
Нови Србин
Летопис Матице српске
Рукописно одељење Матице српске
Saša Marković
Sombor, Serbia
ECHO OF FIRST BALKAN WAR AMONG SERBS IN VOJVODINA

Summary
Situation regarding diplomatic and political situation in which was situаted

Kingdom of Serbia, nearly before I Balkan War, and leading war operations between
war-torn countries in Balkan peninsula, especially those who thought serbian forces
was carefully and regulary observed by serbian public in Austria–Hungary. That,
which clearly shows such preoocupation, and which we demonstrated utterly in our
work, is writing of serbian press in those days in south Hungary, today Vojvodina.
Quite vivid dedication to this event, no matter which party press was about or from
which urban area press were, testified of enormous importance of I Balkan War
character for Serbs in monarchy. Overwhelmed strong impression that this was an
issue which is definitely crucial and destined event which create national idea of
reborn of serbian state. Reactions which was readable in articles written decades
ago, concerning stream of diplomatical and military activities, no matter unavoid-
able patriotic excitement, pointed also towards serious and analitical analyses about
comlex reality, as well as responsibility towards future of serbian state and youth.
All which we write about, testified articles in: Zastava, Branik, Letopis Matice srpske,
Banaćanin, Sentomašanin, Novi Srbin, Novi srpski vek…
Кеy words: First Balkan War, press, patriotism
УДК 355.48(497.115)”1918”
323.1(497.115)”1918”
Дмитар Тасић
ОСЛОБОЂЕЊЕ СТАРЕ СРБИЈЕ У ЈЕСЕН 1918. ГОДИНЕ

И ПРОБЛЕМИ У ФУНКЦИОНИСАЊУ ВОЈНОТЕРИТОРИЈАЛНИХ
ОРГАНА КРАЉЕВИНЕ СХС
Рад представља покушај реконструкције догађаја који су уследили после

пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године и ослобођења Косова и
Метохије. Аутор је користио архивску грађу, зборнике докумената и релевант-
ну домаћу литературу.
Кључне речи: Косово и Метохија, војска, Албанци, војнотериторијални
органи, разоружање, побуна
Завршна фаза Првог светског рата, која се одиграла у јесен 1918. године,
имала је велики значај за српску војску која је претходне три године водила
исцрпљујући рововски рат на, за силе Антанте, неважном и далеком Солунском
фронту. У том тренутку питање ослобођења земље било је неодвојиво од важ-
ности пробоја у дубине Балканског полуострва, избацивања из рата Бугарске,
пресецања копнене везе Немачке и Аустро-Угарске ка Турској и уласка у обла-
сти Аустро-Угарске насељене српским становништвом. Доласком на Солунски
фронт француског генерала Франше Депереа, српска Врховна команда добија
саговорника који је умео да уважи њене аргументе и да их истовремено стави
у службу свеукупних савезничких напора да се рат приведе крају.
Када је 15. септембра снажном артиљеријском припремом почела велика
офанзива на Солунском фронту, она је означила кулминацију борбених
дејстава на Балкану у Првом светском рату. Ова офанзива наговестила је
победу сила Антанте и њихових савезница. За Србију она је значила почетак
ослобађања окупираних области и повратак краља, владе и војске у отаџбину
након трогодишњег периода изгнанства (Митровић, 1984) и (Опачић, 1980).
Још у току припрема за пробој пред српску владу поставило се питање
обнове и организације цивилне и полицијске власти у областима које ће прве
бити ослобођене. То се посебно односило на области Јужне и Старе Србије.

Наиме, ове области нису имале прилику да доживе период дужег мира и самим
тим почетак инкорпорирања у државни организам преткумановске Србије.
Петовековно османлијско управљање оставило је дубоке трагове, а наслеђени
проблеми, чини се, као да су били појачани страхотама Великог рата. Уколико
се на то додају верске и националне тензије, претходна искуства из акција
албанских и бугарских организација, предстојеће присуство савезничких
снага – италијанских, грчких, британских и француских, посебно егзотичних
због колонијалних трупа, добијало се прилично нестабилно окружење у коме
је свака инцидентна ситуација могла да има разарајуће и дуготрајне ефекте.
За српску владу било је потребно да се спречи стварање безбедносног
вакуума који би се појавио после проласка војске. У њему би, услед непостојања
стабилне и јаке власти, могло је да дође до инцидената који би угрозили личну
и имовинску безбедност грађана, позадину војске и успешно одвијање офан-
зивних дејстава. У политички нестабилној и економски исцрпљеној терито-
рији Старе и Јужне Србије то је могло да има посебну тежину.
Као прва мера одлучено је да се жандарми, који су били на служби у вој-
сци, привредној дирекцији, обезбеђењу Народне скупштине и другде, прикупе
у Команди жандармерије и одатле упућују према потреби. Предложено је да
жандарме на дотадашњим дужностима замене обвезници последње одбране
или инвалиди. Због претпоставке да ће бити потребно све више жандарма
предложено је да се убудуће они узимају и из позадинске војске, али и регру-
товањем међу способнијим неборцима, размењеним инвалидима и заробљени-
цима, као и међу југословенским добровољцима који нису желели да служе у
оперативној војсци. Намера је била да се достигне број жандарма који је био у
служби пре повлачења преко Албаније. Из практичних разлога у Министарству
унутрашњих дела намеравали су да жандарме упуте у округе у којима су ра-
није службовали (Борозан, Димић 1998: 83).
С обзиром на то да су се војне акције одвијале великом брзином, Врховна
команда је 26. септембра предложила министру војном да се за „војишни“ део
прогласи само српска државна територија северно од границе са Грчком, а за
„позадњи“ део целокупна грчка територија (ВРС XXVIII: 330). Већ 28. септем-
бра наређено је да команда Вардарске дивизијске области и њој потчињене
пуковске окружне команде преко Битоља отпутују за Велес, „како би се одатле
могла одмах кренути и посести своју територију, чим ова буде реокупирана“
(ВРС XXVIII: 479).
Ослобођење Скопља, 29. септембра, 1918. године, омогућило је Врховној
команди да затражи од министра војног наређење да се команда Моравске
дивизијске области упути у Скопље, а потом даље у Врање. Такође и да се по-
лицијске и остале административне власти скопског, врањског, нишког и
пиротског округа упуте што пре такође за Скопље, а потом у одговарајућа ме-
Дмитар Тасић: Ослобођење Старе Србије ... 365
ста (ВРС XXVIII: 600). Од 1. октобра „војишним“ делом до даљег је обухваћена

предратна територија Краљевине Србије од границе са Грчком даље на север
(ВРС XXIX: 8).
Истовремено, успешним одвијањем ратних операција Бугарска је била
приморана да капитулира и тиме избачена из рата. То је створило услове да се
Друга српска армија пребаци (рокира) са бугарске границе у правцу Косова
и Метохије. Прва српска армија је наставила дејства ка северу долином Јужне
Мораве. По ослобођењу Струге 1. октобра Охридски одред српске војске
наставио је да наступа ка Дебру и Елбасану у Албанији. На основу инструкција
Николе Пашића из Париза Врховној команди је наложено да се наставе дејства
у правцу Црне Горе, северне Албаније и Косова. Задаци су били:
– у Црну Гору је требало упутити одељење црногорских и југословенских
добровољаца са задатком да тамо смене аустријску управу и прогласе уједи-
њење Црне Горе са Србијом, а пре Италијана, који би деловали у корист краља
Николе,
– након смене бугарских власти у Призрену и Пећи требало је ући у Црну
Гору и са севера,
– за поседање северне Албаније требало је да се искористи албански кор
Есад-паше, помешан са српским официрима и војницима Арнаутима из срп-
ских крајева (Борозан, Димић 1998: 86–90).
ДОЛАЗАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ НА ТЕРИТОРИЈУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
У циљу наставка операција командант Друге армије, војвода Степа Сте-

пановић, 10. октобра издао је посебна наређења према којима је требало да
јединице Тимочке, Југословенске и Шумадијске дивизије стигну у рејон При-
штине закључно до 23. октобра (Борозан, Димић 1998: 99).
У том тренутку на подручју Косова већ су се налазиле француске јединице.
У Метохији су оперисале устаничке чете, као и 3. грчка дивизија. Француска
коњица је 13. октобра ушла у Пећ док су се непријатељске јединице повлачиле
према Дечанима и Плаву. На северу Немци су напустили Подујево и повлачили
се према Куршумлији и Блацу. Командант II југословенског пука из састава
Југословенске дивизије 14. октобра примио је наређење да настави кретање
према Пећи и да, ослонивши се на ресурсе у Метохији, организује снабдевање
своје јединице. Такође, пук је требало да настави операције у Црној Гори и
Санџаку, одакле су већ стизали гласови о деловању устаничких чета. Он је
уједно добио инструкције да уколико у Црној Гори наиђе на организоване
одреде Црногораца, да им објасни да се пук ту налази како би протерао
непријатеља и ослободио цео српски народ без обзира на границе које би се
регулисале касније. Уколико би дошло до отпора Црногораца, зауставио би
напредовање док се све не реши мирним путем. Командант пука је планирао да

наступање према Пећи почне 16. октобра, и то преко Митровице са доласком
у Пећ најдаље до 22. истог месеца (Борозан, Димић 1998: 100–102).
У вези са начином обнове цивилних власти у ослобођеним крајевима Ко-
сова и Метохије утврђен је споразум према коме је регулисано да се српска
управа врати у сва места која нису била у зони војних операција. При осло-
бађању делова територије Метохије који су пре рата припадали Црној Гори –
градови Пећ и Ђаковица, јавио се проблем конституисања цивилних власти.
Решено је да је у поменутим местима војна, односно српска власт, привремено
дејствује као виша. У сваком месту поред војних представника требало је да
се налази и један цивилни саветник. Општинску власт вршили би угледни
мештани (Борозан, Димић 1998: 103–104).
Будући да се Друга армија успешно пребацила на простор Косова и Ме-
тохије, Врховна команда је 21. октобра издала наређење да се до даљег Југо-
словенска дивизија издваја из састава те армије са задатком да остане на Ко-
сову и Метохији. Југословенска дивизија састојала се из две бригаде са по два
пешадијска пука – 1. вардарске и 2. југословенске и осталих пратећих јединица.
Југословенска бригада је у свом саставу имала I и II југословенски пук, а Вар-
дарска XXI и XXII пешадијски пук. Одређен је и распоред јединица Југосло-
венске дивизије:
– по један пешадијски батаљон у Урошевцу, Ђаковици и Пећи,
– два батаљона у Приштини,
– остатак пешадије и штаб дивизије у Митровици.
Артиљерија је требало да се размести у Приштини и Митровици, изузев
по два брдска топа у саставу батаљона у Ђаковици и Пећи. Из састава ди-
визије привремено је издвојен II југословенски пук који је упућен у правцу
Скадра. Командант дивизије добио је задатак да са својим људством рашчисти
железничке правце, поправи мање кварове и обезбеди грађу за поправку
мостова. Такође, наређено је да се обвезници из крајева који су већ ослобођени
редом пуштају на одсуство (Борозан, Димић 1998: 110). Пошто је француски
батаљон стациониран у Призрену добио нови задатак и распоред, командант
Југословенске дивизије добио је наређење да у Призрен пошаље две чете
пешадије са неколико митраљеза.
У том тренутку командант II југословенског пука пожалио се на тренутно
стање јер се у његовој зони одговорности налазила извесна количина државне
имовине чију ефикасну заштиту није могао да обезбеди због слабих посада
тог пука. Апеловао је да се што хитније установе полицијске власти. За извр-
шење предстојећег задатка – продора ка Скадру – затражио је да се организује
редовно снабдевање муницијом из Пећи. Будући да је дошао у контакт са
устаничким четама Косте Пећанца, осврнуо се на импозантне резултате њи-
ховог дејства, нарочито на велике количине заробљеног ратног материјала и
ратних заробљеника. Војвода Коста Миловановић – Пећанац је у јесен 1918. го-

дине одиграо важну улогу у ослобађању Косова и Метохије. Његове устанич-
ке чете заробиле су велики број аустроугарских и немачких војника и обиље
ратног материјала. Том приликом извојевао је и победу у борби код Рудника.
Војвода је лично примио предају аустроугарског гарнизона у Пећи и посаде у
манастиру Високи Дечани. Из Пећи је управљао дејством чета у Црној Гори,
Херцеговини, Санџаку и западној Србији (Борозан, Димић 1998: 117).
Пећанац је донео гласове да су ослобођени Колашин, Андријевица, Бе-
ране и Подгорица. Намеравао је да своје активности усмери ка Црној Гори,
Херцеговини и Босни, одакле су већ стизали изасланици који су тражили
да српска војска што пре дође у њихове крајеве. Командант је посебно иста-
као чињеницу која је могла да буде узрок великих проблема – у поседу ста-
новништва у Пећи и околини налазила се велика количина оружја коју би
полицијске власти требало што пре да прикупе. Долазак штаба и дивизијских
делова Југословенске дивизије у Приштину очекивао се до 24. октобра. За то
време, у Приштини је почела да функционише привремена окружна власт.
На челу косовског округа налазио се привремени начелник Ђ. Матић. Он је
организовао привремену полицијску власт и апеловао да се у Призрену оба-
везно формира војна посада јачине пешадијског пука да би се тиме деловало
на бунтовне Албанце у Љуми и Шаму. Врховна команда реаговала је тако
што је 23. октобра команданту новоформираних Скадарских трупа, у чијем
саставу су били II југословенски пук, вод коњице, брдски дивизион, батаљон
добровољаца, наредила да једну од три потчињене брдске батерије остави
у Пећи, одакле би њени водови били прераспоређени у гарнизоне у Пећи и
Ђаковици (Борозан, Димић 1998: 112–116).
Југословенска дивизија је до 23. октобра снагама из састава Југословенске
бригаде, у ствари само I југословенског пука јер је II био у саставу Скадарских
трупа, формирала посаде у:
– Пећи (батаљон),
– Призрену (две чете),
– Ђаковици (батаљон) и
– Урошевцу (две чете).
Те снаге добиле су задатке да:
– потпомогну формирање цивилних власти,
– организују поправку пута Призрен–Ђаковица–Пећ,
– установе телефонске везе између градова и организују снабдевање једи-
ница откупом намирница.
Други део дивизије, то јест њена Вардарска бригада, добио је наређење да
настави свој марш ка Приштини и даље преко Вучитрна ка Митровици. По
доласку у Приштину из састава бригаде требало је да се издвоје један пе-
шадијски пук и хаубички дивизион и остану у Приштини као гарнизон (без

једног батаљона). Остатак бригаде са дивизијским штабом и позадинским је-
диницама требало је да настави марш ка Митровици. По доласку у места
гарнизовања јединице су добиле задатак да:
– организују исхрану са ослонцем на државна слагалишта и месна сред-
ства,
– дезинфекцијом опреме и одела превентивно делују против заразних бо-
лести које су се појавиле, пре свега пегавог и трбушног тифуса и дизентерије,
– организују лечење оболеле стоке и
– на одсуство почну да упућују обвезнике из до тада ослобођених области
(Борозан, Димић 1998: 121–123).
ПОЧЕТАК НЕМИРА И ПРВЕ МЕРЕ
У јесен 1918. године на Косову и Метохији, Црној Гори и у пограничним

деловима према Албанији, са обе стране предратне границе, захуктавала се
албанска оружана побуна – специфична мешавина немирења са новим вла-
стима, верске нетрпељивости, великоалбанског програма и пљачке као леги-
тимног вида привређивања. На супротној страни налазила се слаба државна
управа, без довољног броја жандарма, са војском која је првенствено морала
да се бави ратним операцијама. Помоћник начелника Приштинске војне
станице 25. октобра затражио је помоћ од команданта Југословенске дивизије
јер се локално албанско и турско становништво побунило и одбило да изврши
његово наређење о предаји све државне имовине која је заостала од Бугара. У
неколико места они су разоружали и растерали представнике српске власти.
Он је од команданта Југословенске дивизије тражио конкретно наређење и
помоћ у разоружању бунтовника и успостављању општинских власти, као и
претрес Приштине због сумње да се у поседу грађанства налазила велика ко-
личина оружја. Заступник команданта, пуковник Ђура Јосифовић, истог дана
наредио је команданту XXII пешадијског пука, из састава Вардарске бригаде,
да преузме одмах најенергичније мере да се уведе ред и сачува ауторитет
српских власти (Борозан, Димић 1998: 123).
Сутрадан, 26. октобра, министар војни, ђенерал Михaило Рашић, пренео
је депешу председника владе Николе Пашића како је актуелна албанска побуна
резултат отимачине стоке од појединих недисциплинованих српских војних
одреда. Наредио је да се ступи у контакт са побуњеним становништвом и
да му се објасни да ће влада надокнадити учињену штету и да ће најстроже
казнити одговорне. Посебно је требало да се скрене пажња јединицама које
су оперисале у правцу Албаније и Црне Горе да одржавају ред и дисциплину
јер су такви изгреди могли да нанесу велику штету и доведу „у питање наша
неоспорна права“. Такође је наређено да се хитно ступи у контакт са Костом
Пећанцем и да му се нареди да заустави своје напредовање уколико су он

и њему потчињене снаге били виновници таквих изгреда (Борозан, Димић
1998: 125).
Наредних неколико дана на Косову и Метохији ситуација се није мењала.
Јединице Југословенске дивизије биле су ангажоване на рашчишћавању
важнијих путних праваца, нарочито пруге Скопље – Митровица. У томе су
учествовали и ратни заробљеници. Начелник косовског округа затражио је да
у недостатку жандарма војска асистира у акцији разоружања у Гњилану и
Подујеву (Борозан, Димић 1998: 126). Истовремено, док су делови Југосло-
венске дивизије – једна чета из Пећи – били ангажовани у Црној Гори, тачније
Беранама, из команде Битољске дивизијске области у Врховну команду су 31.
октобра стигле нове вести о упаду албанских пљачкаша у кичевски срез одакле
су одвели преко 250 грла крупне и ситне стоке (Борозан, Димић 1998: 131).
Вероватно зато је већ 1. новембра Врховна команда издала наређење којим је
било предвиђено да се са Косова у Македонију премести 1. вардарска бригада
Југословенске дивизије. Њене снаге, у првом реду XXII пешадијски пук, тре-
бало је да у западној Македонији смене снаге Охридског одреда (два батаљона
и две брдске батерије), који је тим наређењем ушао у састав Југословенске
дивизије (ВРС XXX: 657). Почевши од 5. новембра те снаге прешле су под
директну команду министра војног (Борозан, Димић 1998: 133).
Међутим код мухамеданског становништва Косова, Метохије, пограни-
чних делова Македоније према Албанији и северне Црне Горе осећало се јако
врење. Команда места Пећ је 3. новембра јавила да је упркос присуству и раду
противника уједињења Србије и Црне Горе већина становника Пећи била за
уједињење, док су се Албанци држали резервисано. Њима су тешко падала
давања за државне потребе, нарочито коња, па су ту обавезу често избегавали.
Четири чете батаљона и вод артиљерије који су се налазили у Пећи имали су
веома развучен распоред између Пећи, Дечана и Патријаршије, док је цела
једна чета била далеко у Беранама (Борозан, Димић 1998: 135).
У ноћи између 3. и 4. новембра Албанци су напали општину у Прилужју
у вучитрнском срезу. Напад је одбијен без губитака. Начелници среза и окру-
га упутили су позиве за помоћ команданту Југословенске дивизије, да би се
разоружало локално становништво, како албанско, тако и српско. Наиме, без
таквих мера није било могуће да се изврши наређење Врховне команде за
формирање интендантских возова јер је од требованих 380 кола и 250 товарних
коња са постојећим бројем жандарма прикупљено само 30 кола. Исто се
догодило у источком срезу где житељи албанског села Сушица нису хтели да
дају товарне коње и раднике за оправку пута Пећ–Рожаје запретивши ору-
жаним отпором. Војвода Степа Степановић је из Чачка 5. новембра поновио
захтев Врховној команди, која се већ налазила у Нишу, да се албанско ста-
новништво разоружа јер су у дреничком срезу наоружани албански одмет-
ници збацили са власти председнике општина (Борозан, Димић 1998: 136–
139). Наредних дана албански отпор прерастао је у отворене нападе на српско

становништво. Албански одметници упадали су у српска села на Косову и
Метохији, одузимали оружје и осталу имовину, напаствовали жене и девојке.
Непрекидно су понављали да је српска власт привремена и да ће те области
припасти Албанији. Велико врење се осећало и међу Србима и Црногорцима
који су се спремали на освету због догађаја из јесени и зиме 1915–1916. Врховна
команда је одмах реаговала. Војвода Мишић је 7. новембра издао наређења
команданту Југословенске дивизије да:
– може да употреби један пешадијски пук за разоружање Албанаца на
левој обали реке Ситнице,
– и да може да узима таоце ако нађе за потребно.
Командант Југословенске дивизије је већ сутрадан наредио команданту
XXI пешадијског пука да покуша мирним путем да изврши разоружање
побуњених Албанаца на левој обали Ситнице, а да силу употреби тек ако не
пристану. Припреме и покрет је требало обавити у што већој тајности, сама
акција требало је да буде муњевита и у садејству са полицијским властима
(Борозан, Димић 1998: 140–146). Будући да је поменути пук већ раније добио
задатак да у саставу своје Вардарске бригаде пређе у Македонију и да тамо
формира посаду активне војске у појединим местима, команда Југословенске
дивизије 9. новембра упутила је захтев Врховној команди да јој се XXI пук не
одузима до завршетка акције разоружања Албанаца на простору Дреница –
манастир Девич – Рудник – Велики Исток, јер Охридски одред још није дошао
у састав дивизије, нити је у Приштини, Митровици, Вучитрну и Новом Пазару
било иједне пешадијске јединице. Тако су, на пример, стражу у Митровици
давали послужиоци тамошњег пољског дивизиона. Војвода Мишић је истог
дана упутио захтев министру војном, под чију је непосредну команду дошла
цела бригада, да се XXI пук задржи у саставу Југословенске дивизије до завр-
шетка акције разоружавања. Врховна команда одмах је одобрила да XXI пе-
шадијски пук и једна пољска батерија остану у саставу Југословенске дивизије
до завршетка задатка. Акција разоружавања је започела 9. новембра. У њој су
учествовале јединице I југословенског пука и XXI пука, као и један пољски и
један хаубички дивизион. Било је предвиђено да се разоружавање обави у
Вучитрну и његовој околини, као и у околини Приштине и за то су биле од-
војене посебне снаге (Борозан, Димић 1998: 150–152).
При разоружавању села Грима, 12. новембра, једна чета I југословенског
пука ступила је у борбу са побуњеницима. Борба је трајала 10–12 часова са
губицима на обе стране. Истовремено су јединице XXI пука још увек разо-
ружавале Рудник и околину. У селу Јабланици такође је дошло до вишечасовне
борбе са побуњеницима. Снаге I југословенског пука полако су успеле да про-
дру у село уз подршку артиљерије. Из активности које су јединице ангажоване
на разоружању обавиле до 14. новембра, њихове претпостављене команде
закључиле су да је време за разоружање било веома кратко, да се много вре-
мена губило за опкољавање села и претресе кућа, да су побуњеници имали

довољно времена да оружје сакрију изван села, да је требало сменити оп-
штинске власти које су биле активне за време аустријске и бугарске окупације.
Упркос томе закључено је да је ова акција подигла углед српских власти у
народу и да је поново истакла потребу да се формирају јаке локалне полицијске
снаге. Као једна од мера предложено је видно наоружање свих носилаца власти
и повереника. Такође је предложено да се касније разоружају Турци, Срби и
Црногорци, последњи поготово, да се уведу узимање талаца, интернирање и
расељавање албанских првака и њихових породица (Борозан, Димић 1998:
156–162). Према наводима начелника косовског округа, од 16. новембра спре-
мао се масован упад албанских одметника из племена ђаковичке Малесије.
Затражено је повећање броја жандарма, пошто тренутни број од 59 жандарма
није ни приближно био довољан јер је пре евакуације износио 250. У међу-
времену је Охридски одред, који је у свом саставу имао два пешадијска ба-
таљона са по три чете, вод коњаника и брдску коњичку батерију, стигао на
Косово и распоредио се у гарнизонима у Приштини, Вучитрну, Митровици и
Руднику. Међутим, комешање се није осећало само међу Албанцима. Због
честих вести да се спремаjу упади из Црне Горе, али и студеничког краја, вој-
вода Мишић је 17. новембра наредио команданту Ибарске дивизијске области
да се од једног броја регрута Југословенске бригаде формира посебно одељење
са задатком да прокрстари територијом поменуте дивизијске области (Боро-
зан, Димић 1998: 167–168).
Наредних дана догодио се још један инцидент. У селу Црвена Вода 18. но-
вембра нападнута је општина. На захтев команданта Косовске дивизијске
области 19. новембра из Приштине је упућена једна чета пешадије из састава
Охридског одреда. По обављеном задатку 24. новембра командант Охридског
одреда изнео је да су општинске и полицијске власти претерале са захтевом за
војну помоћ јер ситуација на терену није била толико драматична да би се
захтевао ангажман војске. На основу тог, али и других извештаја команда Ју-
гословенске дивизије скренула је пажњу команди Косовске дивизијске обла-
сти, али и својим потчињеним јединицама, да се убудуће локалним цивилним
властима сугерише да правилно организују полицијску власт јер је ангажман
војске у одвојеним деловима увелико умањивао њену борбену вредност (Бо-
розан, Димић 1998: 177–180).
Иначе је тих дана Југословенска дивизија на просторима Косова и Ме-
тохије имала снаге од три пешадијска батаљона из састава I југословенског
пука, два батаљона из састава Охридског одреда, две брдске батерије, затим
хаубички дивизион, пољски дивизион, коњичку брдску батерију, коњички
ескадрон и пионирски полубатаљон. Једна чета се налазила у Беранама, а од
ње је одвојен један вод за посаду у Рожајама (Борозан, Димић 1998: 174). Због
гласина о могућем новом оружаном отпору плавских и гусињских Албанаца
ефективи у Пећи појачани су на пет чета (АВИИ, п 4/3, к 54, ф 2, д 15/10).
Почетком децембра осећало се све јаче комешање међу Албанцима, али

и муслиманима у Плаву и Гусињу. У позадини поменутих гласина почела је
да се назире албанска политичка платформа – напад на српске и црногорске
војне и цивилне власти који би довео до њиховог протеривања, а то је требало
да представља увод у присаједињење тих крајева Албанији. У креирању
платформе учествовали су Албанци и њихови главари са обе стране границе,
као и бројни италијански агенти. Сличне вести долазиле су од команданта
Јадранских трупа из Црне Горе, а као најопаснија места помињали су се Бар,
Вирпазар, Гусиње и Плав. Половином децембра очекивао се упад у Метохију
из Албаније, и то из ђаковичке Малесије. Гласине су говориле да је та акција
требало да буде предузета по налогу италијанске команде. Због тога је наређено
да се појачају војне снаге у Ђаковици. Поменуте гласине и ситуација на терену
изазвале су забринутост у команди Друге армије у Сарајеву. Војвода Степа
Степановић је 13. децембра саопштио команданту Југословенске дивизије да
није био у могућности да му упути адекватну попуну, али му је зато дозволио
да се сам постара да попуну изврши на терену од добровољаца. Већ сутрадан,
14. децембра, у Ђаковицу су из састава Југословенске дивизије упућени један
полубатаљон и пуковско митраљеско одељење, а из Пећи је послата једна
чета са водом митраљеза и водом брдских топова. Одред је добио наређење
да у случају напада из Албаније поступи најенергичније и да предузме мере
ради спречавања изненађења (Борозан, Димић 1998: 192–196). Истог дана,
убрзо по поласку из Пећи поменута чета је нападнута код села Јуника. Уз
помоћ мештана, након двочасовне борбе, нападачи су одбијени у правцу
планинских висова (АВИИ, п 4/3, к 99, ф 9, д 4/32). У гоњењу које је уследило,
такође уз помоћ сељака из Јуника, утврђено је да су нападачи напустили своје
раније положаје на граници и да су се повукли дубље на територију Албаније
(Борозан, Димић 1998: 199). За то време, од установа цивилне власти стизали
су нови и све детаљнији извештаји о карактеру целог подухвата упада у
Метохију. Договорено је да се упадом у Метохију, уз знање и одговарајућу
помоћ Италијана, дигне устанак који би после протеривања српске војске
и власти уопште довео до њеног присаједињења Албанији (Борозан, Димић
1998: 198). Сутрадан, у команду Југословенске дивизије у Митровици стигле
су сличне вести из Ђаковице, али овог пута везане за Призрен. Наиме, из
Албаније су стизале вести да је из области Љуме, Дибре и Хаса био планиран
напад на околину Призрена (Борозан, Димић 1998: 201). Истовремено, Врховна
команда предузела је мере за побољшање попуне и бројног стања трупа на
Косову и Метохији. Тако су 15. децембра команде Моравске и Шумадијске
дивизијске области добиле наређење да у Митровицу и Приштину упуте по
200 војних обвезника прва два позива. Њима је требало да се попуне јединице
Охридског одреда и да се омогући одлазак на одсуство већ ангажованих
обвезника. Напади су се наставили. На путу Пећ – Митровица 17. децембра
група одметника напала је коморска кола телеграфског одељења Југословенске

дивизије. Један војник из пратње је том приликом убијен (Борозан, Димић
1998: 200–201).
За то време на Косову је настављена акција разоружања. Због недостатка
довољног броја жандарма представници цивилне власти тражили су помоћ
војске јер са постојећим снагама нису могли да покажу и наметну одговарајући
ауторитет. Начелник лапског среза 15. децембра молио је команданта Косовске
дивизијске области да му упути одељење од 50 војника, јер он са својих 12
жандарма није могао да спроведе разоружање албанских села у том срезу
(Борозан, Димић 1998: 198). На захтев команданта Косовске дивизијске обла-
сти командант Југословенске дивизије је 20. децембра дозволио да се за извр-
шење акције разоружања, по потреби, ангажују пешадијске чете из Приштине
и Урошевца и да им се у тим акцијама придода по један топ или хаубица. Те
чете могле су да буду употребљене само за разоружање, и то уз одговарајућу
асистенцију и ангажман полицијских снага. По обављеном задатку чете су
морале да се врате у своја места гарнизовања. Свака акција морала је да буде
пропраћена детаљним извештајем (Борозан, Димић 1998: 205).
ОБНОВА РАДА ТРЕЋЕ АРМИЈСКЕ ОБЛАСТИ
У оквиру новооснованог Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца простори

Јужне и Старе Србије представљали су посебну географску и културну це-
лину. При одређивању нове војнотериторијалне поделе тај простор нашао се у
одговорности Треће армијске области са командом у Скопљу. Она се делила на
територије Вардарске, Битољске, Брегалничке, Косовске и Ибарске дивизијске
области. Свака од области требало је да формира по једну дивизију са три до
четири пешадијска пука, артиљеријски пук од три дивизиона и друге пратеће
јединице (Бјелајац: 71).
Стање у обновљеној Трећој армијској области било је веома тешко. Ка-
сарне у Митровици, Новом Пазару, Сјеници и Пријепољу, које су пре повла-
чења 1915. биле употребљиве и у пристојном стању, у међувремену су за време
окупације руиниране. Однети су или разбијени прозори и врата, подови, као
и све пећи. Осим у Митровици, где су касарне биле у мало бољем стању, војска
је свугде била размештена по приватним зградама, што је јако лоше утицало
на безбедност, дисциплину и одвијање редовне обуке. Чекало се отопљавање
да би војска могла да се смести у шаторе. Недостатак алата и квалификованих
мајстора успоравао је поправке. Муслиманско становништво било је неприја-
тељски расположено. Брз пораз Аустро-Угарске и Немаца и повратак српске
војске за њих су представљали велико изненађење. Ризик од немира у Дреници
и Метохији требало је да се умањи јачим груписањем снага у Митровици.
Затражено је да се регулишу телефонски и телеграфски саобраћај и да се штабу
области и потчињеним командама додели известан број писара од кадровских

подофицира, макар неспособних за службу, јер на локално становништво
команде нису могле да се ослоне (АВИИ, п 4/3, к 56, ф 5, д 2/26).
Поред војске, о безбедности се старала и жандармерија. Целокупна жан-
дармерија имала је шест бригада: I у Београду, II у Скопљу, III у Сарајеву, IV
у Загребу, V у Љубљани и VI у Сплиту (СВЛ: 307). За области Старе и Јужне
Србије била је одговорна Скопска жандармеријска бригада која је у у свом
саставу имала два батаљона. Штаб првог био је у Скопљу, а другог у Косовској
Митровици (Јовановић: 92). У августу 1919. године, командант Целокупне
жандармерије наредио је да се у оба батаљона формира по један крстарећи
жандармеријски одред на коњима. Њихов задатак требало је да буде „четовање“.
Сваки одред имао би по 50 коњаника, а њихово опремање обавила би команда
Треће армијске области (АВИИ, п. 4/3, к. 55, ф. 11, д. 19/7).
Почетак 1919. године обележила је побуна у Плаву и Гусињу. Та два места
и њихова околина територијално не припадају Метохији, међутим, због ме-
шовитог карактера становништва (Албанци и муслимани) и близине Васоје-
вића са којима су и раније имали спорова гравитирала су ка Пећи и Метохији.
Сваки политички покрет у Плаву и Гусињу несумњиво би се кретао у правцу
Метохије првенствено због подршке коју би тамошњи мухамеданци могли да
му пруже. У том тренутку Југословенска дивизија у Метохији и Санџаку ра-
сполагала је снагама једног пешадијског пука (три батаљона), Охридског од-
реда (два батаљона), са по једним хаубичким, брдским и пољским артиљериј-
ским дивизионом, ескадроном коњице, пионирским полубатаљоном и осталим
позадинским јединицама. И даље је имала расути распоред тако да са ефек-
тивима којима је располагала није могла брзо и ефикасно да дејствује у случају
побуне (Борозан, Димић 1998: 212). Уз помоћ добровољаца из Пећи и органи-
зованих Црногораца из Васојевића буна је успешно угушена када су 20. фе-
бруара српске и црногорске снаге под борбом ушле у Плав. Већина стано-
вника града се разбежала (Борозан, Димић 1998: 247–256). По уласку српске и
црногорске војске у Плав заведен је ред, породице су почеле да се враћају и
спречена је пљачка (Борозан, Димић 1998: 259).
Побуна у Плаву и Гусињу показала је све слабости нове државе: малоброј-
ност уморне војске, неефикасност, нестручност и неорганизованост цивилне
власти у Метохији – посебно полицијске, прибегавање непопуларним реше-
њима (употреба добровољаца и црногорске војске), нерешен међународни
статус. Са друге стране налазили су се организовани и одлучни Албанци и
муслимани подржани од званичне Италије. Очекивања локалних Срба и
Црногораца да је дошло време за наплату старих дугова била је још једна
отежавајућа околност за амбициозне, али немоћне представнике власти који
изузев жеље нису имали и снаге да се одлучно супротставе наслеђу претходних
времена. Поратно смиривање, нове неизвесности и изазови, планови, аспи-
рације, неостварени идеали, жеље, личне амбиције, предстојећа разграничења,
окончање ратних режима, тензије међу дојучерашњим савезницима, нова

држава и врх леденог брега њених унутрашњих антагонизама дали су нов
замах дестабилишућим силама и процесима у којима је држава у ходу морала
да решава многе проблеме, што је доводило до тога да жељена стабилност и
смиривање прилика буду одлагани за нека друга, каснија времена. Када се на
то додају економска исцрпљеност, неколико епидемија, непосредне последице
ратних дејстава и разарања, тако нестабилној конструкцији била је потребна
обнова из темеља, али за коју, осим стихијски пројављиване воље, није било
довољно времена и средстава.
Бјелајац, Миле, Војска Краљевине СХС 1918–1921, Београд, 1988.
Jovanović, Vladan, Jugoslovenska država i Južna Srbija 1918–1929, Beograd,
2002.
Митровић, Андреј, Србија у Првом светском рату, Београд, 1984.
Опачић, Петар, Солунска офанзива 1918, Београд, 1980.
ИЗВОР
Архив Војноисторијског института, Пописник 4/3 (АВИИ)
Службени војни лист, бр. 14 од 3.5.1919 (СВЛ)
Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца,
1914–1918, XXVIII, (1935), (ВРС XXVIII)
1914–1918, XXIX, (1935), (ВРС XXIX)
1914–1918, XXX, (1935), (ВРС XXX)
Југословенска држава и Албанци, Документа, Љубодраг Димић, Ђорђе
Борозан, том I, Службени лист СРЈ, Београд, 1998 (Борозан, Димић 1998)
Dmitar Tasić
Belgrade, Serbia
THE LIBERATION OF THE OLD SERBIA IN THE FALL OF THE 1918

AND PROBLEMS IN THE FUNCTIONING OF THE MILITARY
TERRITORIAL ORGANS OF THE KINGDOM OF SCS
Summary
Paper deals with situation in Kosovo and Metohia (also known as Old Ser-
bia) in months right after the breakthrough of Thessalonica front and end of the
First World War. Liberation of these areas was followed by different and numerous
problems. Previous years of Turkish Ottoman rule, awaken Balkan nationalisms,
insurgencies, epidemic diseases and three major war conflicts in these areas have
left hard heritage. Newly founded Kingdom of Serbians, Croats and Slovenians had
to cope with different traditions, cultural and political frameworks and at the same
time to reconciliate lots of antagonisms – especially religious and national ones.
Those problems were connected with unsolved issues with Yugoslav neighbors. For
the Yugoslavs the goal was successful incorporation of those areas into their hetero-
geneous but ambitious state. Yugoslav royal army in this case had task to built stabile
surrounding as main condition for economical, cultural and political development.
Complicity of political relations in everyday life in Kosovo and Metohia were char-
acterized by Albanian insurgency, lack of police forces and incompetence of civil
administrators.
Key words: Kosovo and Metohia, the army, Albanian, military and territorial
authorities, disarmament and rebellion
УДК 316.728(=163.41)(497.115)”1918/1941”(093)
Александар Павловић
Лепосавић, Србија
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ СРБА И ЦРНОГОРАЦА

КОЛОНИЗОВАНИХ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У ПЕРИОДУ
ИЗМЕЂУ 1918. И 1941. ГОДИНЕ ПРЕМА ПОДАЦИМА У
АРХИВСКОЈ ГРАЂИ
У истраживању свакодневног живота у прошлости до неопходних пода-

така могуће је доћи само употребом историјских извора. Међу тим изворима,
који се према веродостојности у преношењу информација убрајају у изворе
првог реда, издваја се архивска грађа. Тема овог рада јесте преиспитивање
могућности које управо архивска грађа нуди у проучавању свакодневног жи-
вота, тј. свакодневице, у одређеном историјском периоду. Као актере чију сва-
кодневицу настоји да сагледа и реконструише на основу архивске грађе аутор
узима Србе и Црногорце који су колонизовани на Косову и Метохији у ра-
здобљу од 1918. до 1941. године.
Кључне речи: свакодневни живот, архивска грађа, Срби, Црногорци, ко-
лонизација, Косово и Метохија
Појам свакодневни живот, тј. свакодневица, већ дужи низ година подје-
днако заокупља пажњу више научних дисциплина: социологије, филозофије,
историографије, етнологије, антропологије. Реч је о појму који је према ши-
роко распрострањеном схватању очигледан у свом значењу и који није пот-
ребно посебно објашњавати: у уобичајеном поимању и говору људи појам
свакодневног доживљава се здраво за готово као нешто што је неупадљиво
и што се подразумева само по себи; то је појам који се углавном везује за
уобичајену животну стварност, за скуп активности које сваки човек обавља
из дана у дан. Рох Сулима, савремени пољски антрополог, дочаравајући место
које свакодневица има у схватању и у животу људи, каже да је она неизбежна
као временске прилике, да је доживљавана и да не захтева дефинисање. (Su-
lima 2005: 5)
У строго научном смислу за појам свакодневног требало би очекивати да

ипак има комплексније објашњење и да одређење његовог садржаја није са-
свим једноставно. Не улазећи у дубља теоријска разматрања, којих има у изо-
биљу када је реч о дефинисању свакодневног живота (видети, на пример, у:
Spasić 2004), могуће је рећи да се под тим појмом најчешће подразумева једно-
личност, конвенционалност, рутинско, циклично понављање утврђених акт-
ивности. Насупрот томе било би оно што се не догађа свакодневно – празник,
доживљај, а што остаје дуже у сећању од недоживљаја, иако се збива у оквиру
свакодневице (Heler 1978: 26–27). У нормалним условима живота свакодневица
представља монотоно репродуковање устаљених радњи, често и временски
прецизно темпираних: буђење, устајање, прање, конзумација, одлазак из куће
на радно место, у школу, самопослугу, пијацу, шетњу, повратак кући, прехрана,
одмор, разонода, одлазак на починак, репродукција. Све те активности, у
суштини исте или сличне код свих, могу да варијају код појединаца или друшт-
вених група, пружајући могућност за лепши и ружнији свакодневни живот, а
што зависи од низа детерминишућих чинилаца: од пола, узраста, друштвеног
и економског статуса, индивидуалности, места пребивања итд. (Petrović 1994:
147).
Анри Лефевр, један од првих заточеника свакодневице као академске
теме, свакодневни живот посматра као целину, односно као тоталитет који се
простире хоризонтално и који обухвата све животне сфере које су од важно-
сти за појединца. По њему свакодневни живот јесте сплет поступака у оквиру
основних области друштвеног живота: рада, породице, приватног живота,
доколице (Lefebvre 1987: 10). То је у исто време најуниверзалнија и најједин-
ственија стварност, најдруштвенија и најиндивидуалнија, најочигледнија и
најскривенија. Свакодневни живот има репетитивни карактер, циклични и
линеарни: репетитивни, јер се понавља из дана у дан; циклични, јер се у њему
наизменично смењују дан и ноћ, сезоне и годишња доба, рад и одмор, глад и
ситост, жеље и остварење жеља, живот и смрт; линеарни, јер се у њему смењују
поступци производње и потрошње. Свакодневни живот, према Лефевру,
оквир је примене здраворазумског размишљања и закључивања, али и оквир
у којем се такво размишљање и закључивање ствара (исто: 9–10).
При теоријском разматрању појма свакодневица понекад се супротстав-
љају односи између свакодневног и глобалног: инфериорно, безначајно, до-
садно, с једне, и активности човека као појединца и људске заједнице које
имају димензију историјског значења, с друге стране. Те две опозитне равни
– свакодневица као рутинско, циклично понављање и глобално као узвише-
но, значајно, пресудно, не преплићу се битно када се ритам времена и ритам
живота одвијају у нормалним околностима. Ти односи, устаљени, континуи-
рани, мењају се, међутим, у приликама када „ненормално“ постаје „нормално“.
Тада се они тешње преплићу и међусобно условљавају. У свакодневном животу
Александар Павловић: Свакодневни живот Срба ... 379
у том случају стално се прожимају приватни, скровити „мали свет“ и јавни,

видљиви „велики свет” (Petrović 1994: 147–148). С тим у вези А. Лефевр имао
је обичај да каже да се управо у немистериозним дубинама свакодневног жи-
вота налази стварна реалност и да се у њима одвијају истинске промене (Spasić
2007: 9). Тиме је, у ствари, желео да каже да „обичност“ свакодневног живота
и „мале догађаје“ који се у њему одвијају није могуће раздвојити од „необич-
ности” несвакидашњег живота и крупних дешавања који га карактеришу, од-
носно да су збивања у свакодневици та која леже у основи главних друштвених
процеса. Такво схватање према којем свакодневни живот представља подручје
где се догађа оно „најважније“: где људи живе, где се виде трагови историје и
сећања, где се гради будућност и где људи умиру, довело је управо до тога да
се појам свакодневног и нађе у центру научног интересовања. Уместо тради-
ционалног става да сферу свакодневице треба превазићи да би се достигло
истинито знање о човеку и друштву, јавља се сагласност да су свакодневно
знање и свакодневни свет заправо једино што гарантује конзистентност људ-
ског живота, која је основна људска потреба и предуслов за све друге делат-
ности, укључујући и науку. Идеја свакодневице, у складу са тим, у друштвеним
наукама израња као једна нова светлост и као моћна идеја која може да помогне
у разумевању човека и његовог живота уопште; свакодневни живот препознаје
се као својеврсна врста текста, као оквир у којем је у истраживању људских
активности могуће „прочитати“ нека од кључних правила која леже у основи
тих активности, а која их чине разумљивим и сврсисходним за њене учеснике
(Rogers 1984: 169).
АРХИВСКА ГРАЂА КАО ИЗВОР ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СВАКОДНЕВНОГ

ЖИВОТА
Свакодневни живот као тема не само да заокупља пажњу више научних

дисциплина већ неретко подразумева и мултидисциплинарни приступ у ње-
говом проучавању. То посебно важи када се то проучавање односи на прош-
лост, када су дисциплине попут етнологије, антропологије или социологије
неминовно упућене на сарадњу са историографијом. У том случају долази и
до актуелизације историјских извора без којих једно такво проучавање није
могуће обавити. Међу њима, као извори на које се у сваком истраживању
дијахронијског типа посебно рачуна, издваја се архивска грађа, која се према
веродостојности у преношењу података убраја у изворе првог реда. Тим путем,
употребом архивске грађе у долажењу до информација у вези са проучаваном
проблематиком, долази се и до актуелизације архивистике, односно до усло-
жњавања мултидисциплинарности у проучавању свакодневице сарадњи са

науком чији су основни предмет бављења архиви и архивска грађа.1
У складу са савременим одређењем под „архивском грађом сматра се
сав изворни и репродуковани (писани, цртани, штампани, фотографисани,
филмовани, фонографисани или на други начин забележени) документарни
материјал значајан за историју и друге научне области, за културу уопште,
за настале друштвене потребе, материјал сачињен у раду свих друштвених
субјеката, грађанских правних лица и појединаца, без обзира на то кад и где
је настао“ (Лекић 2006: 29). Оно што одатле проистиче јесте да су основни
критеријуми за распознавање архивске грађе њена документарност, тј. непо-
средност у преношењу информација, такође – што је од нарочитог значаја – и то
што она настаје као директан траг рада и делатности друштвених субјеката.
Иако је широко присутно схватање да у архивску грађу спада само писани
материјал, види се да она може бити и штампани текст, фотографија, филм, тон
итд., односно да начин и средство преношења података у њеном дефинисању
немају кључну улогу.
Када је реч о писаној архивској грађи, Мирјана Прошић-Дворнић каже да
она као извор за проучавање прошлости садржи обиље података о различитим
институцијама, о друштвеним, културним, економским приликама, о админи-
стративним и законским прописима и уредбама, о социјалној и просторној
покретљивости становништва, као и о многим другим питањима која су важ-
на за општи ниво знања о глобалним друштвеним структурама, док, с друге
стране, у њима има приметно мало информација о свакодневном животу, на-
викама, могућностима и потребама обичних људи, о њиховом односу према
правилима и нормама које диктирају владајући слојеви друштва и сл. (Про-
шић-Дворнић 1987: 44). Ђурђица Петровић, а онда и Драгана Радојичић, имају
слично становиште: према њима, архивски документи представљају најпреци-
знији информатор за објективно утврђивање историјских димензија и про-
цеса, узрока и последица појава из домена живота и културе; насупрот томе,
у њима је тек систематским и прецизним радом могуће пронаћи и поједине
1
Архивистика се као наука развија у XX веку, а нарочито током последњих неколико де-
ценија. Њен задатак, у ужем смислу, обухвата проучавање проблема и питања који проистичу
из функција, надлежности и циљева основних делатности архива као институција. У примарне
задатке архивистике спада: 1) утврђивање научних и стручних стандарда, начела и принципа
рада у архивима; 2) утврђивање система заштите архивске грађе; 3) валоризовање и категори-
зовање архивске грађе према њеној садржајној вредности; 4) обрађивање, сређивање и компле-
тирање архивске грађе; 5) чињење архивске грађе што доступнијом за научне и друге друштвене
потребе; 6) осавремењивање архивистичких метода рада и њихово прилагођавање времену;
7) проучавање и утврђивање јединственог система информисања архива; 8) праћење и проу-
чавање могућности примене нових технологија у архиву; 9) проучавање и изналажење решења
за бројне проблеме и питања од значаја за развој архивистичке мисли и праксе; 10) публиковање
архивске грађе и научноинформативних средстава, организовање предавања, изложби и сл.
(Лекић 2006: 10–15).
податке на основу којих се може доћи, на пример, до пописа инвентара кућа,

последњих жеља умирућих, пописа украдене или опљачкане робе, ствари по-
ложених у залог, затим до списка предмета које млада носи у мираз, одеће коју
добијају слуге и шегрти када се запошљавају, до извештаја са судских процеса,
забрана и одредби локалних власти или државе итд., а захваљујући чему је, уз
обавезну компарацију са другим изворима, у одређеној мери могуће утврдити
и сагледати свакодневни живот, људске навике, потребе, интересе, тежње,
нарави, схватање лепог, доброг, погрешног, друштвени статус појединаца и
појединки, приватност, породично и стамбено окружење и сл. (Petrović 1979:
159; Радојичић 2005: 118).
СЛУЧАЈ СРБА И ЦРНОГОРАЦА КОЛОНИЗОВАНИХ НА КОСОВУ И

МЕТОХИЈИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
Историјска је чињеница да је на територији Косова и Метохије, која после

Првог балканског рата улази у састав Србије и Црне Горе, а после Првог
светског рата у састав Краљевине СХС (Југославије), у раздобљу од 1918. до
1941. године спроведено досељавање српског и црногорског живља из разних,
претежно пасивних крајева државе Срба, Хрвата и Словенаца. Досељавање,
односно колонизација коју су дириговале власти, и аграрна реформа која је
реализована упоредо са тим, имали су за циљ, како се то званично саопшта-
вало, решавање економско-социјалног питања сиромашног, беземљашког
сељаштва, укидање феудалних односа на Косову и Метохији и с тим у вези
подизање економије запуштеног косовско-метохијског подручја.2 Такви ци-
љеви, по свему судећи, ипак нису били једини, а аграрна реформа и досељава-
ње Срба и Црногораца нису текли без бројних оспоравања. Још за време
њиховог спровођења, али и пошто су били завршени, аграрна реформа и ко-
лонизација изазвале су низ контроверзи и противречних мишљења. Њихова
појава у највећој мери била је проузрокована многим нерегуларностима и
пропустима, који су се јављали најчешће у вези са додељивањем земљишта
колонистима, а онда и ставом једног дела политичке јавности Краљевине СХС
(Југославије), потом и ставом комплетног политичког естаблишмента који се
на владајућим позицијама учврстио после Другог светског рата, према којем
та аграрна реформа и колонизација нису биле ништа друго до политички
пројекат српске буржоазије, чији је искључиви циљ био потискивање мусли-
манског и албанског елемента на Косову и Метохији и потпуна интеграција те
територије у српски и југословенски државно-политички систем.
2
Покретач привредног развоја Косова и Метохије требало је да буде управо аграрна
реформа којом би велика феудална газдинства и неискоришћене површине пољопривредног
земљишта (утрине, плодно шумско тле, напуштена имања Албанаца итд.) прешли у приватне
руке бројних сељака који би обрадом добијене земље остваривали одређени економски и
финансијски добитак.
Колонизација Косова и Метохије започета је непосредно по завршетку

Првог светског рата, међутим, у одређеној мери она је покренута нешто ра-
није, већ у данима после окончања Првог балканског рата, када то подручје
напуштају турске власти и када оно долази под суверенитет српске и црно-
горске државе. У том првом периоду, додуше, колонизација се одвијала само
стихијски и у веома малом, готово безначајном обиму, без одговарајућих мера
аграрне реформе, без адекватног плана и организације. И то само до 1913.
године. Други балкански рат, а затим и Први светски рат довели су до тога да
се колонизација на Косову и Метохији одложи и да она заправо у већим ра-
змерама почне тек после 1918. године.
Процес колонизације Срба и Црногораца трајао је 23 године, све до по-
четка Другог светског рата. Толико је трајао и процес аграрне реформе. У том
раздобљу на Косову и Метохији, на земљишту добијеном променама у аграрним
односима, насељено је око 12.000 породица, или нешто више од 54.000 људи.
Са почетком првих ратних активности 1941. године највећи део тих породица
пада под удар окупатора и албанских оружаних формација. Долази до њиховог
прогона, уништавања њихове имовине и физичке ликвидације. После Другог
светског рата избеглим колонистичким породицама забрањен је повратак на
имања која су добили аграрном реформом, а непокретна имовина коју су на
тим имањима имали трајно им је одузета.3
О свакодневном животу Срба и Црногораца колониста мало се зна. То је
тема која је остала у сенци сагледавања општијих оквира аграрне реформе и
колонизације: њиховог економског, социјалног, политичког, историјског кон-
текста. Само у радовима неколицине аутора, који су се у периоду између два
светска рата нашли у могућности да дођу у непосредан контакт са колонистима,
или који су и сами, као досељеници, учествовали у колонизацији, могуће је
пронаћи и понеки податак о њиховој свакодневици и о приликама са којима
су се свакодневно сусретали. То су подаци који само у обрисима откривају
одређене појединости из живота колониста, који, боље речено, дају тек наго-
вештај тог живота: у њима је углавном реч о егзистенцијалној страни свако-
3
Више о аграрној реформи и колонизацији на Косову и Метохији видети у: Milovan Ob-
radović, Agrarna reforma i kolonizacija na Kosovu (1918–1941), Priština, 1981; Никола Л. Гаћеша,
„Насељавање Косова и Метохије између два светска рата и решавање насељеничког питања
после Другог светског рата”, Радови из аграрне историје и демографије, Нови Сад, 1995; Богдан
Лекић, Аграрна реформа и колонизација у Југославији 1918–1941, Службени лист, Београд, 2002;
Vladan Jovanović, „Tokovi i ishod međuratne kolonizacije Makedonije, Kosova i Metohije”, Tokovi is-
torije, br. 3/2006, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 2006; Александар Павловић, „Осврт на
аграрну реформу и колонизацију Срба и Црногораца на простору Косова и Метохије у периоду
између 1912. и 1941. године”, Баштина, бр. 21, Институт за српску културу, Приштина–Лепоса-
вић, 2006; исти, „Просторни распоред Срба и Црногораца колонизованих на Косову и Метохији
у периоду између 1918. и 1941. године”, Баштина, бр. 24, Институт за српску културу, Приш-
тина–Лепосавић, 2008; исти, „Насеља Срба и Црногораца колонизованих на Косову и Метохији
у периоду између 1918. и 1941. године”, Баштина, бр. 25, Институт за српску културу, Приш-
тина–Лепосавић. 2008. итд.
дневице, о преживљавању, економији, становању, покућству итд., док, насуп-

рот томе, помена у вези са приватношћу, интимом, схватањима, слободним
временом колониста, са догађањима у њиховом породичном животу, међусо-
бним односима и односима са локалним становништвом и сл. у њима има
изузетно мало или их нема готово уопште.4
Посматрано из садашње перспективе, свакодневица Срба и Црногораца
колониста представља тему коју тек треба свеобухватније истражити. У мето-
долошком смислу то није могуће без употребе историјских извора, у оквиру
којих се архивска грађа, као извор првог реда, јавља као незаобилазна у по-
ступку долажења до појединих сазнања. Када је реч о аграрној реформи и ко-
лонизацији на Косову и Метохији у периоду између два светска рата, архивска
грађа која је настала у процесу њиховог спровођења до данашњег дана остала
је сачувана у одређеном обиму5 и највећим делом налази се похрањена у фон-
довима Архива Југославије у Београду, и то у фондовима оних стваралаца,
друштвених субјеката, који су непосредно или посредно били укључени у
одвијање аграрне реформе и колонизације (у питању су пре свега централни
државни органи Краљевине СХС Југославије попут Министарства за аграрну
реформу, Министарства пољопривреде,6 Министарства унутрашњих послова
итд.).
Документи у којима је могуће наићи на податке о свакодневном животу
Срба и Црногораца колониста у односу на целокупну документацију о аграрној
4
На податке о свакодневном животу Срба и Црногораца колониста могуће је наићи на
пример у: Ђорђе Крстић, Колонизација у Јужној Србији, Сарајево, 1928; Pero Slijepčević, „Kolo-
nizacija u Južnoj Srbiji”, Nova Evropa, knj. 18, br. 4 i 5, Zagreb, 1928; Милисав Лутовац, „Данашње
насељавање Метохије”, Гласник Српског географског друштва, бр. 20, Београд, 1934; Косовка
Ристић, „Колонизација и колонистичка насеља у равни Косова”, Гласник Српског географског
друштва, бр. 38, Београд, 1958; иста, „Naseljavanje Vojvođana na Kosovu između Prvog i Drugog
svetskog rata”, Zbornik Vojvođani van Vojvodine, Matica srpska, Novi Sad, 1961; Милан Б. Чолаковић,
„Краљица”, Хронике села, књ. 3, САНУ, Београд, 1990; Петар Денда, Павле Џелетовић, „Суви До”,
Хронике села, књ. 26, САНУ, Београд, 1993; Татомир Вукановић, Дреница – друга српска Света
гора. Антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934–1937.
године, Музеј у Приштини, Београд, 2005; Григорије Божовић, Слике Косова и Метохије, НУБ
„Иво Андрић”, Приштина, 2006, итд.
5
Архивска грађа о аграрној реформи и колонизацији на Косову и Метохији сачувана
је заправо само делимично. То нарочито важи за архивску грађу оних стваралаца који су се
налазили у најдиректнијој вези са спровођењем аграрне реформе и колонизације (Министарство
за аграрну реформу Краљевине СХС, Министарство пољопривреде Краљевине Југославије),
која је сачувана не у процентима, већ у промилима. Претпоставља се да је главнина те грађе
уништена или да су је током Другог светског рата бугарски окупатори пренели у Бугарску, где
је остала заробљена и заборављена (Маловић 2006: 18–19).
6
Након увођења личне владавине краља Александра Карађорђевића, 6. јануара 1929.
године, Министарство за аграрну реформу је укинуто, а послови који су спадали у његову над-
лежност прелазе у надлежност Министарства пољопривреде. Грађа Министарства за аграрну
реформу и грађа Министарства пољопривреде која се односи на аграрну реформу и колони-
зацију у Архиву Југославије обједињена је у фонду чији је назив Установе аграрне реформе Кра-
љевине Југославије (исто: 16, 18–19).
реформи и колонизацији која је смештена у Архиву Југославије чине незнатну

мањину. Њихов број сасвим је мали и износи свега неколико десетина. При
томе, подаци о свакодневици које садрже често су дати у фрагментима и доста
спорадично. Сегменти те свакодневице, које је на основу њих могуће сагледати,
јесу следећи: становање, рад и привређивање и економско-социјални положај
колониста.
СТАНОВАЊЕ
Основни утисак који се стиче на основу архивске грађе која садржи по-
датке о становању, а у коју спада документација у вези са изградњом коло-
нистичких насеља, изградњом кућа, условима у којима су колонисти у својим
стаништима живели и сл., јесте да је стамбено окружење колониста било
прилично лоше. И на незадовољавајућем нивоу. На једном месту чак се каже
да они живе у највећој беди, често и без крова над главом.7 Проблеми са којима
су се колонисти у својим стаништима готово свакодневно суочавали били су
следећи: санитарна и хигијенска инфраструктура била је скоро права реткост,
иако је од самог почетка па све до пред завршетак колонизације постојала
идеја да се станишта и куће колониста подижу на одговарајући начин и уз
поштовање одређених критеријума; воде за пиће у колонијама није увек било
довољно и као стална потреба јављала се изградња водовода и потрага за
изворима и бунарима који би подмирили бар најосновније захтеве коло-
ниста.8
Своје куће колонисти су подизали сами, међутим, у том послу једним де-
лом учествовала је и држава.9 Судећи према појединим подацима, многе куће у
којима су колонисти живели тешко да је уопште и било могуће назвати кућама
у правом смислу речи. Оне су у великој мери биле „обичне плотаре олепљене
7
Архив Југославије, Министарство унутрашњих послова Краљевине Југославије (фонд 14),
фасцикла 178, архивска јединица 658, (у даљем тексту АЈ, 14–178–658 (допис од 31. јануара 1921.
године у којем се начелству полиције Косовског округа у Приштини саопштава садржај писма
које шаљу колонисти из села Пожарање, код Гњилана, а у којем се жале на свој тежак положај).
8
Више је архивских докумената из којих се види да је несташица воде у колонијама била
веома честа. У једном од њих, који вероватно најбоље осликава то стање, 25 жена, насељених
у колонији Краљевић Томислав, у Дреници, 10. новембра 1933. године моли краљицу Марију
Карађорђевић да се изгради водовод који би довео воду из села Преказа, које је од колоније
удаљено километар и по. АЈ, Двор Краљевине Југославије (74–56–77).
9
По подацима Министарства пољопривреде Краљевине Југославије, на Косову и Мето-
хији, заједно са Македонијом (где је колонизација такође вршена), до краја 1939. године од
стране државе подигнуто је 2.712 кућа, док су 207 кућа подигли сами колонисти уз помоћ држа-
ве. На истом простору, до краја исте године, колонисти су сами, без помоћи државе, подигли
13.024 куће. АЈ, Министарство пољопривреде Краљевине Југославије (67–28–263) (извештај о
обављеним и предстојећим радовима Врховног аграрног повереништва у Скопљу од 12. новем-
бра 1940. године).
блатом“,10 или, још драстичније, „најпримитивније колибе и земунице“.11 При

томе, ни куће чије је подизање помагала држава нису увек пружале одгова-
рајуће услове за становање и изгледа да су неретко грађене површно и без
потребног квалитета завршне обраде. Тако, на пример, 1932. године Коста
Крстић, шеф Канцеларије краља, саопштава да куће колониста у Ђаковичком
срезу изгледају сасвим лепо, да су подигнуте од ћерпича, да су споља уређене
и окречене, али да су унутра потпуно несређене и да имају патос од набијене
земље. Такву констатацију потврђује и врховни аграрни повереник у Скопљу
који у одговору на Крстићев извештај оправдава наведено стање тиме да
унутрашње малтерисање и постављање дрвеног патоса у кући могу да обаве
и сами колонисти.12
Како су изгледале куће колониста, нарочито оне које је подизала држава,
могуће је најбоље видети на основу решења о изградњи колоније на путу Ко-
совска Митровица – Пећ из 1927. године, као и на основу предрачуна у којем
је дат списак радова које је у оквиру те изградње требало обавити. Према
решењу 50 кућа, колико их је у склопу колоније подизано, било је распоређено
на десет локација дуж наведеног пута, и то тако што је на свакој локацији било
груписано по пет кућа, тј. по пет домаћинстава. За сваку групу домаћинстава
изграђиван је један бунар за снабдевање водом, или водовод, а у оквиру сваког
домаћинства подизане су једна кућа и једна барака, односно шупа.13
Куће на путу Косовска Митровица – Пећ, за које је могуће претпоставити да
су грађене према обрасцу који је држава иначе прописивала за куће колониста,
подизане су на правоугаоној основи, на темељу од ломљеног камена и блата,
који је при томе по врху опасиван бетонским појасом у дебљини од 10 cm. Куће
су биле приземне, са зидовима који су такође прављени од ломљеног камена
и уз употребу блата као везивног ткива, а који су са спољашње стране имали
фасаду од грубог кречног малтера. Преградни зидови у унутрашњости куће
зидани су од бондрука у ћерпичу и заједно са унутрашњом страном четири
главна зида малтерисани су меким кречним малтером. Кровна конструкција
прављена је од тесане чамове грађе и била је покривена фалцованим црепом.
Кров је био на две воде, висине два метра, и на њему се налазио димњак који
је израђиван од опеке и кречног малтера.14
У унутрашњости куће свакодневни животни простор колониста био је
одређен распоредом просторија. Њих је, судећи према скицама које су дате уз
решење о подизању кућа на путу Косовска Митровица – Пећ, било три. У
10
Исто.
11
АЈ, 74–56–77 (одговор врховног аграрног повереника у Скопљу, упућен Кости Крст-
ићу, шефу Канцеларије краља, поводом његовог извештаја о стању на пољу колонизације у
Ђаковичком срезу од 23. јануара 1932. године).
12
Исто.
13
АЈ, Установе аграрне реформе Краљевине Југославије (96–2–18) (решење о изградњи 50
кућа за колонисте на путу Косовска Митровица – Пећ од 6. августа 1927. године).
14
Исто.
питању су кухиња, или кујна, и две собе постављене десно и лево од ње.
Посматрано са улаза у кућу, са десне стране кухиње налазила се мања соба
(димензија 3.00 × 2.80 m), а са леве стране већа (4.50 × 3.90 m). Површина ку-
хиње била је у облику квадрата, са страницама чија је дужина износила три
метра. Све заједно, унутрашња површина куће имала је непуних 35 m2. Гледано
споља, испред куће налазио се хајат, или трем, ширине 1.50 и дужине 6.10 m,
са којег се директно улазило како у кухињу, тако и у мању собу. У већу собу
улазило се из кухиње, а мања соба и кухиња у потпуности су биле раздвојене
зидом. Кухиња и мала соба имале су по један прозор, док је број прозора у
већој соби био два пута већи.15
Тако организовани унутрашњи простор, са малом употребном површи-
ном, колонистима је очигледно нудио сасвим ограничене и скромне могућ-
ности у свакодневном животу. Те могућности у некој знатној мери нису биле
проширене ни тиме што су колонисти, поред наведених просторија, располагали
и тремом, таваном, такође и бараком, односно шупом. Најближе истини
вероватно би била констатација да су куће, у којима су живели, колонистима
пружале само оно најосновније: уточиште и кров над главом, онолико колико
је било довољно да добију нови дом, оквир приватности и породичног живота,
могућност свакодневног припремања хране, обедовања, одмарања, спавања,
заштите од спољашњих временских прилика итд. Досељеним на земљу коју
су добили аграрном реформом, уосталом, колонистима који су на Косово и
Метохију долазили претежно као сиромашни сељаци, често без било каквог
имања и тек са нешто мало новца, те куће требало је да послуже као својеврсна
основа, као темељ на којем ће они започети нови и бољи живот. Као темељ
који би се у стамбеном смислу, ако до тог бољег живота дође, у догледној
могућности могао и да прошири.
РАД И ПРИВРЕЂИВАЊЕ
Архивска грађа у фондовима Архива Југославије говори да су се Срби и

Црногорци колонисти бавили првенствено земљорадњом, а затим и сточар-
ством. При томе, земљорадња као облик привређивања доминира и јавља се
код свих колониста, док се сточарство јавља спорадично, са мањим ин-
тензитетом, или као облик привређивања који би тек требало унапредити.16
15
Исто.
16
У архивској грађи углавном се помиње како је сточни фонд код колониста изразито ма-
ли и како би држава појединим мерама требало да допринесе његовом увећању. На пример, у:
АЈ, 74–51–72 (резолуција Савеза аграрних заједница у Скопљу о мерама које треба предузети у
правцу ефикаснијег спровођења колонизације од 30. марта 1930. године); АЈ, 74–56–77. (изве-
штај Косте Крстића, шефа Канцеларије краља, о стању на пољу колонизације у Ђаковичком срезу
од 23. јануара 1932. године итд.)
На пољу земљорадње, поред узгајања житарица, као привредне делатности

колониста јављају се воћарство, виноградарство и производња дувана и дру-
гог индустријског биља. Те делатности, заправо, изгледа да нису ни биле ши-
роко распрострањене будући да се у документима у којима су присутне ин-
формације о њима говори о томе да држава тек треба да предузме мере у
правцу њиховог развоја.17
У бављењу земљорадњом колонисти су наилазили на низ проблема. Си-
гурно највећи од њих био је неплодно и тешко обрадиво земљиште које су
аграрном реформом добијали. Често без претходне провере квалитета тла,
колонистима су дељене утрине, шикаре, површине које никада раније нису
обрађиване и које без улагања огромних напора и средстава није било могуће
култивисати и привести било каквој намени. Други проблем, исто тако велики,
био је недостатак воде и непостојање система за наводњавање, захваљујући
чему земљиште није могло да добија влагу неопходну за раст усева, нарочито
у оним периодима године када би дошло до појаве суше.
Услед тих тешкоћа многи колонисти већ од самог досељавања на добијену
земљу суочавали су се са великим мукама. Долазећи на Косово и Метохију као
сиромашни сељаци, без одговарајућег алата и оруђа и без довољно финан-
сијских средстава које је требало уложити у обраду земље, наилазили су на
препреку коју је било готово немогуће премостити. Препуштени углавном
сами себи и често остављени без икакве помоћи од стране државе, у намери
да егзистенцију заснују на земљорадњи у доброј мери били су осујећени и
спречени. У таквој ситуацији, у немогућности да живе од резултата рада на
властитој земљи, сналазили су се како су знали и умели: до житних плодова
долазили су присвајањем добара староседелаца,18 обављали су споредне по-
слове за надницу,19 итд. Најзад, као крајња последица лоших услова за бављење
земљорадњом, није био редак случај да се међу колонистима јаве глад и не-
ухрањеност, оскудица у новцу и у најосновнијим средствима неопходним за
живот.20
17
АЈ, 74–51–72 (резолуције Савеза аграрних заједница о мерама које треба предузети у
правцу ефикаснијег спровођења колонизације и побољшања животних услова колониста од 30.
марта 1930, 31. марта 1934. и 30. марта 1936. године)
18
АЈ, 74–56–77 (жалба Ејупа Морине, староседеоца из Ђаковице, поводом пљачке усева
коју су према његовим наводима извршили колонисти. Жалба је од 13. октобра 1932. године).
19
АЈ, Централни пресбиро Краљевине Југославије (38–505–657) (чланак из листа Трговачки
гласник, под називом „Једна насељеничка економија”, од 3. децембра 1929. године)
20
Канцеларија краља, на пример, 1929. године саопштава да су породице колониста у
Метохији егзистенцијално угрожене, будући да претходног лета нису обрађивале земљу. „Ове
породице“ – каже се том приликом – „у веома су тешком положају, јер немају хране, а јака и
дуготрајна зима у потпуности их је изнурила. Оне формално гладују. Пре два месеца Црвени
крст поделио је неколико вагона жита, те су се колонисти некако одржали до сада. За исхрану
ових породица председник Црвеног крста обећао је још 10–15 вагона жита.“ АЈ, 74–56–77 (допис
Канцеларије краља Министарству за аграрну реформу, из 1929. године, у вези са приликама у
којима живе колонисти у Метохији).
С друге стране, бављење земљорадњом једном делу колониста изгледа да

је ипак пружало неопходну економску основу. Како је то на основу инфор-
мација у појединим архивским документима могуће видети, наведене тешкоће
у привређивању нису биле распрострањене свуда, или бар не у истом интен-
зитету. Штавише, привреда колониста бележила је и значајне успехе. Тако бар
стоји у извештају београдског дневног листа Време, из 1933. године, у којем се
каже следеће: „У својој колонизационој политици на југу држава тежи да се
земља обрађује помоћу модерног пољопривредног оруђа, које се даје насеље-
ницима преко њихових аграрних задруга. Захваљујући том рационалном на-
чину производње, ни у самом почетку насељавања аграрна продукција није
подбацила, већ је, напротив, порастао жетвени принос свих житарица, а наро-
чито пшенице.“21
Колико је наведени извештај одговарао истини, а колико је написан тен-
денциозно, да би ангажман државе на плану колонизације био приказан у што
бољем светлу, тешко је просудити. Оно што је сигурно јесте да колонистима
рад у пољу свакако није био лак. Наравно, уколико су у пољу уопште радили
уместо што су своју земљу, као што је то био случај са одређеним бројем
црногорских колониста у Метохији, давали Албанцима у закуп.22 Сигурно
је, такође, да су резултати тог рада углавном били скромни и да су у већини
случајева колонистима омогућавали само пуку егзистенцију, без могућности
да се обезбеди било какав знатнији приход. У прилог таквом стајалишту ве-
ома добро иде сведочанство новинара београдског листа Трговачки гласник,
из 1929. године, који поредећи расходе и приходе економије једне трочлане
колонистичке породице долази до закључка да плаћање трошкова које изискују
радне и животне потребе, а онда и плаћање пореза држави, у огромној мери
„гута“ добит до које се долази обрадом земље и радом на имању.23
Ефикасност економије колонистичког домаћинства, према сведочењу
новинара Трговачког гласника, била је на веома ниском нивоу. Од прихода који
је добијан продајом жетвених приноса, са земљишта које није било јалово и
чија је површина била чак изнад просечне површине имања колониста, после
свих расхода остајала је тек половина, која једва да је могла да подмири и
оне најосновније, свакодневне потребе чланова породице. О стицању нечег
више најчешће се није могло ни да размишља. Пољопривреда, при томе, која
се претежно заснивала на узгоју појединих житарица, крмног биља и нешто
21
АЈ, 38–505–657 (чланак из листа Време, под називом „Колонизација нашег југа“, од 18.
августа 1933. године).
22
Међу колонистима који су дошли из Црне Горе, а како се то каже у појединим архивским
документима, било је нерадника, тако да на путу између Призрена и Пећи понекад није било
могуће видети ниједног насељеника да ради и да обрађује своје имање. Уместо тога, земљу
су радије изнајмљивали Албанцима захваљујући чему су долазили до средстава за живот.
АЈ, 38–63–165. (извештај Централног прес-бироа о привредним, друштвеним и политичким
приликама међу насељеницима у Метохији од 25. јула 1940. године)
23
АЈ, 38–505–657 (чланак из листа Трговачки гласник од 3. децембра 1929. године)
мало поврћа, представљала је основну базу економије, док је, по свему судећи,
бављење воћарством, виноградарством, сточарством изискивало знатна ма-
теријална средства услед чега те делатности, у ситуацији када највећи део
колониста чини сиромашно сељаштво, нису биле готово уопште исплативе.
У не малом броју случајева земља и економија колонистичких домаћинстава
опстајала је захваљујући споредним изворима прихода, надничењу неког од
чланова породице на туђем имању,24 раду у додатним делатностима (на јавним
радовима које је финансирала држава: на изградњи путева, копању канала),
служби у војним граничним трупама и у жандармерији и сл.25
ЕКОНОМСКОСОЦИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ КОЛОНИСТА
У нераскидивој вези са радом и привређивањем стоји економски положај

људи, а самим тим и њихов социјални положај. У међусобној спрези, и један и
други директно утичу на свакодневицу: они одређују уобичајене, репетитивне
радње, навике, породични живот, начин провођења слободног времена, схва-
тања, односе међу људима итд.
У архивској грађи у Архиву Југославије, у којој има података о свакодне-
вном животу Срба и Црногораца колониста, информације које сведоче о њи-
ховом економском и социјалном положају јављају се веома фреквентно. Има
их готово у сваком од докумената: у извештајима, саопштењима, молбама итд.
скоро увек се наилази бар на неки траг који указује на економски или социјални
положај колониста. Оно што је на основу тих трагова очигледно јесте да су
колонисти махом били сељаци и земљорадници. При томе, добар део њих на
Косово и Метохију долазио је из крајева Краљевине СХС (Југославије) у ко-
јима се претходно земљорадњом бавио тек нешто мало или готово никако (на
пример, колонисти из Црне Горе). Разлог њиховог доласка на Косово и Мето-
хију био је тај што су у области у којој су раније живели економске прилике
биле изузетно лоше услед чега је и њихов економски положај био на незавидном
нивоу. Насељавањем на земљи која је добијена аграрном реформом, и обра-
ђивањем те земље, тај положај требало је да буде у знатној мери поправљен.
Како се према подацима у архивској грађи види, тако нешто није се до-
годило. По насељењу на Косово и Метохију економски положај колониста
24
Исто.
25
О ангажовању колониста на јавним радовима, у војним трупама и жандармерији, у
архивској грађи углавном се говори као о мерама које би држава тек требало да предузме како
би колонистима била дата могућност да нешто додатно зараде. О томе, на пример, у: АЈ, 74–56–
77 (допис Канцеларије краља Министарству за аграрну реформу из 1929. године у вези са при-
ликама у којима живе колонисти у Метохији); АЈ, 74–51–72 (резолуција Савеза аграрних за-
једница о мерама које треба предузети у правцу побољшања животних услова колониста од
31. марта 1934. године) итд.
скоро уопште није био побољшан. Чак напротив. Уколико се изузме извештај
београдског дневног листа Време из 1933. године, у којем се наводи да аграрна
продукција бележи знатне резултате, одакле произлази да колонисти свакако
имају одређене приходе, у архивским документима нема ниједног податка
који би макар наговестио да економски положај колониста није био неза-
довољавајући. За разлику од тога, у њима је могуће срести саопштења да се
колонисти налазе у тешком положају, да немају хране и да гладују,26 да један
део колониста „оставља утисак велике сиротиње“,27 да колонисти живе у
највећој беди,28 да живе у лошим условима и без икакве помоћи од државе или
од било кога другог29 итд.
Сиромаштво је без сумње Србе и Црногорце колонисте наставило да
прати и по досељењу на Косово и Метохију. У много случајева оно је било
још веће него пре тога. Дошавши са најосновнијим инвентаром на нова
огњишта, и са нешто мало новчаних средстава, релативно брзо добар део
колониста остајао је скоро без ичега. Од пољопривреде се углавном није
могло да живи, а додатна оптерећења долазила су од стране државе која је
била неумољива у погледу наплате пореза. И оно мало стечених прихода који
су једној просечној породици остајали после подмирења најелементарнијих
животних и економских трошкова, онда и по подмирењу пореских давања,
а у условима земљорадње које је могуће назвати оптималним, није могло
ни приближно да задовољи свакодневне потребе те породице у одевању,
исхрани (за куповину кафе, шећера, пиринча), у набавци неопходног посуђа,
намештаја, алата и оруђа, у одржавању домаћинства, добављању огрева и
сл.30 Поврх тога, ту су биле и аграрне заједнице (задруге), које су за пружање
својих услуга колонистима наметале различите трошкове,31 захваљујући
чему су њихови финансијски губици и дугови стално расли. У вези с тим, а
како би им била олакшана материјална ситуација, представници тих истих
26
АЈ, 74–56–77 (допис Канцеларије краља Министарству за аграрну реформу из 1929. го-
дине у вези са приликама у којима живе колонисти у Метохији)
27
АЈ, 74–56–77 (извештај Косте Крстића, шефа Канцеларије краља, о стању на пољу ко-
лонизације у Ђаковичком срезу од 23. јануара 1932. године)
28
АЈ, 14–178–658 (допис од 31. јануара 1921. године у којем се начелству полиције Косов-
ског округа у Приштини саопштава садржај писма које шаљу колонисти из села Пожарање, код
Гњилана, а у којем се жале на свој тежак положај)
29
АЈ, 14–187–688 (извештај начелства полиције Метохијског округа о стању колонизације
у Метохији од 17. јула 1922. године)
30
АЈ, 38–505–657 (чланак из листа Трговачки гласник од 3. децембра 1929. године)
31
Аграрне заједнице требало је да послуже као врста сервиса у служби колониста: за
заштиту њихових интереса, за пружање помоћи у изградњи кућа, у пољопривреди, у набавци
алата, оруђа, неопходних сировина и сл. У архивској грађи скоро нигде се не помиње да су ту
функцију оне заиста и обављале. Насупрот томе, на неколико места могуће је наићи само на
упозорења да су колонисти оптерећени трошковима које им аграрне заједнице намећу, а за шта
они за узврат не добијају ништа. На пример, у: АЈ, 74–56–77. (извештај Косте Крстића, шефа
Канцеларије краља, о стању на пољу колонизације у Ђаковичком срезу од 23. јануара 1932. го-
дине)
аграрних заједница у неколико наврата предлагали су да се колонистима

пружи одговарајућа економска помоћ и да им се отпишу бар она дуговања
која су на име пореских обавеза имали према држави.32 Како је то на основу
архивске грађе могуће видети, држава, пак, са своје стране, за прихватање тих
мера изгледа да углавном није имала довољно слуха и највероватније их је
спроводила само ретко.33
У хијерархијском смислу, готово идентичан са економским био је и
социјални положај колониста. Као сиромашни сељаци, који једва да имају
огњиште и изворе прихода, заузимали су изузетно ниско место у друштвеној
структури Косова и Метохије. Поред тога, због произвољних одлука аграрних
власти, услед којих им је додељивана земља која је неретко без основа
одузимана локалном становништву, пре свега муслиманима и Албанцима,34
колонисти су у месту насељавања пуно пута наилазили на отпор, на отворени
32
АЈ, 74–51–72 (резолуција Савеза аграрних заједница о мерама које треба предузети у
правцу побољшања животних услова колониста од 30. марта 1936. године); АЈ, Министарство
финансија Краљевине Југославије (70–56–104) (записник са конференције одржане у Мини-
старству пољопривреде са представницима Савеза аграрних заједница и колониста од 30. ја-
нуара 1940. године).
33
Само у једној од неколико резолуција које је Савез аграрних заједница донео на својим
конгресима стоји да је држава отписала дугове колонистима. „Конгрес је”, пише у резолуцији
из 1936. године, „са великим одушевљењем поздравио извештај своје управе да су Краљевска
влада и Народно представништво донели одлуку да се изврши отпис насељеничких дугова,
чиме им се у овој тешкој привредној кризи олакшава ситуација и пружа могућност да се одрже
и економски ојачају на својим колонијама и да буду, више него до сада, корисни себи, друштву
и држави”. АЈ, 74–51–72 (резолуција Савеза аграрних заједница о мерама које треба предузети
у правцу побољшања животних услова колониста од 30. марта 1936. године).
34
Документа у архивској грађи која говоре о произвољном одузимању земљишта има
у приличном броју. Најчешће је реч о молбама које је локални, првенствено муслимански
и албански живаљ слао Министарству за аграрну реформу и краљевом Двору, а у којима
се тражи да се преиспитају и пониште поједине одлуке које су донете на његову штету. У
једној од тих молби, на пример, износи се како је житељима села Думош, на подручју Лаба,
сасвим произвољно, без било каквог основа и плана, одузето 20 хектара пашњака за потребе
колонизације. У тој молби, између осталог, представник села, Сабит Бајрамовић, каже следеће:
„(...) аграрне власти среза Лапског вршиле су ограничавање овог нашег пашњака и од истог нам
одузели, управо одредили, 20 хектара за аграрне сврхе (...) и то је аграрна власт радила не мером
инструментима, већ‚ онако от прилике’ и ако се ова намера аграрних органа оствари онда село
Думош нема шта друго чинити до услед немогућности опстанка да напусти своје домове и да
иде у свет главом без обзира. Да је питање одузимања овог сеоског пашњака истовремено и
питање опстанка целог села, наводим један немио случај, а то је да је поводом овога дошло до
погибије између неких лица, која су без икаквог решења и одобрења власти дошла и почела
самовласно орати и заузимати овај наш пашњак, те су грађани села Думоша у одбрани својих
животних интереса устали у одбрану своје имовине и тако је било жртава са обе стране (...)“. У
једној другој молби, упућеној кнезу намеснику Павлу Карађорђевићу, Азир Љаха, житељ села
Балај у пећком срезу, износи сличан проблем: „Пре два месеца нека аграрна комисија, не дајући
ми никакво решење нити наводећи какав законски основ, усмено ми саопштава да напустим
са породицом кућу и имање, јер је додељено насељеницима. Немајући куда, ја се усуђујем
обратити се Вашем Краљевском Височанству као заштитнику закона и правде у тврдој нади да
ће моћна реч Вашег Краљевског Височанства спасти мене и породицу од пропасти, на коју је
осуђена решењем аграрне комисије.“ АЈ, 74–56–77 (молба житеља села Думош од 2. децембра
1930. године; молба Азира Љахе из 1937. године)
антагонизам, па чак и на непосредне физичке нападе од стране староседелаца.35

На њих се гледало као на уљезе, дочекивани су са презиром и омаловажавањем,
а у много случајева били су скоро у потпуности обесправљени. Понекад су
чак били излагани угњетавању и самовољном понашању државних и поли-
цијских органа, у прилог чему, на пример, најбоље говори жалба 16 колони-
стичких породица насељених у селу Трпеза поводом претњи и непријатељства
којима су изложени од стране староседелаца на челу са наредником у локалној
жандармеријској станици. Ево како у тој жалби, упућеној почетком 1932. го-
дине краљу Александру Карађорђевићу, те породице образлажу свој положај:
„Одмах чим смо почели да се селимо у овом селу, сељани села Трпеза старо-
седеоци, како муслимани, тако и Срби почели су да нас мрзе и да нас киње као
да им ми ово имање које нам држава даје за насељење самовласно заузимамо.
Због овога ми смо се чудили како ћемо опстати, па смо имали наду у жан-
дармеријску станицу која се ту у селу налазила, те се нисмо толико ни плашили
претњи сељана – староседелаца; али су ови то дознали и почели су да облећу
око командира жандармеријске станице, наредника Станишића Маноила, те
су му понудили за жандармеријску станицу известан простор земљишта, и то
одмах на прагу наших врата, где нам тај простор служи за прогон стоке на
сеоску утрину, за заветину – крст за сеоску славу коју смо од како смо дошли
заславили као сеоску, и за сахрану умрлих. Наредник Станишић је ово једва
дочекао и да се учини важан он је са сељанима тајно почео да кроји план и
исти је скројио на тај начин што је једног јутра освануло на овом месту
неколико сељана са плуговима, који су почели да ору, при чему је наредник
Станишић испред њих стајао. Видевши ово, ми смо се упутили код г. Ста-
нишића и замолили смо га да ово земљиште не оре, јер ако он то земљиште
заузме за станицу ми смо приморани да се сви селимо са овог места. На ове
речи Станишић нам је изјавио: ’Селите се где хоћете, држава не мари ништа за
15–16 кућа што ће да расели’. И тако је ово земљиште и поорао.“36
Друштвени положај колониста био је толико незавидан да напади којима
су били изложени нису били никаква реткост. При томе не само да су били
нападани од стране локалног живља и појединаца из редова полиције и
жандармерије већ су представљали и директну мету за разбојничке банде и
35
У извештају начелника лапског среза из 1921. године, на пример, јасно се види у којој
мери су колонисти били угрожени од стране староседелаца. У том извештају, између осталог,
о колонистима каже се следеће: „Таквих грађана, који су сви досељеници, има за сада у овоме
срезу веома мали проценат, и то само у неколико општина, но они због своје малобројности,
мада су наоружани, не само што не могу да помогну одржању безбедности, него је напротив
угрожавају, јер су готово стална мета за нападе Арнаута, који их, осећајући се надмоћнији,
нападају, пљачкају, краду, па и убијају и чине све да их из своје средине истисну, у чему су раније
делимично успели.“ АЈ, 14–178–658 (извештај начелника лапског среза о нападима Албанаца на
колонисте од 11. јануара 1921. године)
36
АЈ, 74–56–77 (жалба 16 колонистичких породица из села Трпеза од 4. јануара 1932. године)
качаке37 који су из Албаније упадали на територију Косова и Метохије до-

брим делом управо да би дејствовали против њих. У тим нападима, који су
посебно интензивни били у првим годинама колонизације, вршене су пљачке,
паљевине, отимачине, па чак и убиства. Документа у архивској грађи, која о
томе сведоче, има приличан број: у једном од њих, на пример, Станоје Аџић,
насељеник у Метохији, моли да добије земљу на неком другом месту будући
да је константно изложен нападима качака који су му већ убили два брата и
сестру;38 у другом, Милица Делетић моли да јој муж буде пуштен из затвора
будући да као самохрана мајка себе и своју малолетну децу не може да заштити
од опасности које их вребају на граници са Албанијом где је колонизована;39 у
трећем, извештава се о убиству насељеника и његове породице у селу Дубовик
које је починио качак40 итд.
Сукобљеност са локалним становништвом и изложеност нападима раз-
бојничких банди и качака, угроженост личне и имовинске безбедности, по
свему судећи представљали су свакодневну појаву у животу Срба и Црного-
раца колониста. Да би се заштитили, дељени су им оружје и муниција,41 а
37
Реч качак турског је порекла и означава одметника од власти, хајдука, али и разбојника,
пљачкаша. Међу Албанцима качаци се јављају у време када је трошно Турско царство већ било
на издисају. Организовани у групе, пресецали су друмове, нападали су и пљачкали трговачке
караване, отимали стоку и палили турске ханове. Иако су турске власти против њих редовно
слале војне одреде, било је случајева када је њиховом активношћу јавна безбедност била
угрожена у тој мери да је обустављан чак и поштански саобраћај на појединим местима Косова
и Метохије, али и шире. Било је чак области где се државна власт апсолутно није осећала,
толико да државне дажбине нису ни прикупљане јер се представници власти у страху од качака
нису смели ни да појаве. До нарочитог интензивирања качачких акција долази непосредно
после Првог светског рата када српска војска са Косова и Метохије протерује аустро-немачке
власти. Дејства качака тада добијају израженији политички карактер и усмеравају се директно
против новоуспостављене јужнословенске државе и против тамошњег српског становништва,
посебно против оног које је спровођењем колонизације досељавано на земљу коју је добило
аграрном реформом. Веома брзо, та дејства прерастају у прави оружани покрет, који је за циљ
имао рушење српске власти и стварање јединствене албанске државе на свим просторима
већински настањеним албанским становништвом. Качачки покрет у пуној снази трајао је све
до 1924. године, када је после дуготрајних борби, у којима су убијене његове вође, у потпуности
неутралисан од стране жандармеријских и војних формација Краљевине СХС (Маликовић
2005: 11–12, 295).
38
АЈ, 74–56–77 (захтев Канцеларије краља Главном аграрном повереништву у Скопљу, од
20. децембра 1925. године, да буде проверена молба у којој Станоје Аџић тражи да му се додели
друго земљиште за насељавање)
39
АЈ, 74–56–77 (молба Милице Делетић, од 25. августа 1930. године, да јој муж буде пуш-
тен из затвора; молба је упућена краљу Александру Карађорђевићу)
40
АЈ, 14–180–665 (извештај начелства полиције Метохијског округа о убиству Радивоја
Рашчанина и његове породице од 17. октобра 1924. године)
41
АЈ, 96–1–5 (допис од 3. септембра 1919. године којим Министарство за аграрну рефор-
му препоручује Министарству војске да колонистима подели оружје и муницију); АЈ, 96–2–9
(извештај Министарства за аграрну реформу о ангажовању војних власти у спровођењу коло-
низације на подручју Пећи од 20. августа 1921. године); АЈ, 14–182–673 (извештај Министарства
унутрашњих дела о угрожености имовинске и личне безбедности колониста од 20. октобра
1920. године) итд.
неретко су били укључивани у војне и жандармеријске одреде који су се

борили против качачких група.42 У складу са тим, али и са свим претходно
реченим, могуће је закључити да су у друштвеној средини у којој су насељавани
колонисти били слој који је од стране староседелаца, често без обзира на
њихов етнички и верски идентитет, углавном доживљаван као туђи елемент,
као елемент који је држава из својих разлога на њиховој територији инста-
лирала. Сходно томе, однос староседелаца према колонистима могао је бити
само онакав какав је најчешће и био: испуњен антагонизмом, услед чега су
колонисти најчешће остајали друштвено изопштени, или, ради сопствене
заштите, делом инкорпорирани у поједине државне структуре, у војне и
жандармеријске одреде пре свега.43
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
У проучавању свакодневице у прошлости архивска грађа несумњиво

представља важан извор информација. То најбоље показује пример проуча-
вања свакодневног живота Срба и Црногораца колонизованих на Косову
и Метохији у периоду између два светска рата. Архивска грађа која с тим у
вези савременом истраживачу стоји на располагању похрањена је у Архиву
Југославије у Београду, у неколико различитих фондова. На основу података
које садржи, сегменти свакодневице Срба и Црногораца колониста које је
могуће расветлити јесу: становање, рад и привређивање, економско-социјални
положај колониста.
Могућностима које пружа у проучавању свакодневице Срба и Црногораца
колониста, архивска грађа, заправо, афирмише своју улогу у дијахронијским
истраживањима свакодневног живота уопште. Утолико више јер је реч о извору
који према веродостојности у преношењу информација спада у изворе првог
реда. Па опет, оно о чему би у таквим истраживањима увек требало водити
рачуна јесте да архивска грађа има и својих ограничења. Као прво, увек треба
рачунати на то да она до данашњег дана можда и није остала сачувана у пуном
обиму или бар не у оном који би био задовољавајући у поступку долажења до
потребних сазнања. Друго, подаци које садржи архивска грађа пружају само
делимичан увид у свакодневицу: из примера Срба и Црногораца колониста
види се да су сегменти њихове свакодневице, које је на основу архивске гра-
42
АЈ, 14–177–652 (извештај начелства полиције Звечанског округа о формирању наору-
жаних чета колониста као подршке власти у гоњењу и хватању качака од 13. јула 1922. године);
АЈ, 14–178–658 (извештај начелства полиције Звечанског округа о сукобу између качака и чете
жандармерије и наоружаних колониста од 10. априла 1924. године) итд.
43
Колонисти ипак нису увек били друштвено маргинализовани. Тако се бар може видети
из извештаја Централног пресбироа из 1940. године, у којем се каже да су у Метохији односи
између Албанаца и колониста, досељеника из Груже, Топлице, Далмације и Лике, пријатељски
и сасвим добри. АЈ, 38–63–165 (извештај Централног пресбироа о привредним, друштвеним и
политичким приликама међу насељеницима у Метохији од 25. јула 1940. године)
ђе могуће осветлити, становање, рад и привређивање и њихов економско-

-социјални положај. Треба претпоставити, у складу са тим, да информације
које су присутне у архивској грађи и иначе осликавају углавном тек један део
свакодневног живота, на првом месту онај који је видљив и јасно уочљив, док
онај део који је скривен од јавности и који није могуће лако приметити, а у
који спадају приватност, породични живот, навике, доколица, размишљања,
схватања, идеје и слично, не приказују готово нимало.
Напослетку, једну ствар не би требало заборавити: реконструкцију сва-
кодневице на основу архивске грађе, коју је свакако неопходно употпунити
коришћењем свих осталих расположивих историјских извора, ваља посма-
трати тек као први корак у њеном сагледавању као подручја где се догађа оно
„најважније“, односно, као што то каже А. Лефевр, као подручја у којем се
налази стварна реалност и у којем се догађају збивања која леже у основи гла-
вних друштвених процеса. Другим речима, бављење свакодневицом у исто-
риографском или у етнографском маниру, где се све завршава само на при-
казивању и описивању појава из свакодневног живота, у строго научном
смислу никако не би смело да буде једини и крајњи циљ истраживања. Као
што је то већ истакнуто, свакодневицу треба гледати као својеврсни текст,
тј. као поље у којем је могуће „прочитати“ неке кључне детерминанте које
одређују људске активности. Полазећи од тога, не би била далеко од истине
замисао да је свеукупни свакодневни живот Срба и Црногораца колонизо-
ваних на Косову и Метохији у периоду између два светска рата, а који је могуће
наслутити на основу његових реконструисаних сегмената, у економском, со-
цијалном и политичком смислу, био управо она детерминанта која је у доброј
мери утицала не само на судбину колониста већ и на ток појединих дешавања
и процеса који су се на простору Косова и Метохије одиграли како у раздобљу
од 1918. до 1941. године, тако и у годинама по избијању Другог светског рата.
Лекић, Богдан, Архивистика, 1. издање, Завод за уџбенике и наставна сред-
ства, Београд, 2006.
Lefebvre, Henry, „The Everyday and Everydayness“, Yale French Studies. No. 73,
Everyday Life. 1. izdanje Yale University Press, 1987.
Маликовић, Драги, Качачки покрет на Косову и Метохији 1918–1924, 1.
издање, Институт за српску културу, Приштина–Лепосавић, 2005.
Маловић, Гојко, „Установе аграрне реформе Краљевине Југославије 1919–
1941,“ Архив, год. 7, бр. 1–2, 1. издање, Архив Србије и Црне Горе, Београд, 2006.
Petrović, Đurđica, „Dubrovački arhiv kao izvor za etnologiju“, Arhivist, br. 1–2,
– 1. izdanje, Historijski arhiv u Dubrovniku, Dubrovnik, 1979.
Petrović, Đurđica. „Dnevna štampa kao izvor za proučavanje svakodnevice“, у:

Prošić-Dvornić, Mirjana (ur.), Kulture u tranziciji, 1. izdanje, Plato, Beograd, 1994.
Прошић-Дворнић, Мирјана, „Истраживање прошлости и питање извора
у етнологији – меморијална и путописна грађа“, Етнолошке свеске, бр. 8, 1.
издање, Етнолошко друштво Србије, Београд, 1987.
Радојичић, Драгана, „Архивски извори у реконструкцији живота“, збор-
ник Етнологија и антропологија: стање и перспективе, 1. издање, Етнограф-
ски институт САНУ, Београд, 2005.
Rogers, F. Mary, „Everyday Life as Text“, Sociological Theory, Vol. 2, 1. izdanje,
American Sociological Association, 1984.
Spasić, Ivana, Sociologije svakodnevnog života, 1. izdanje, Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 2004.
Spasić, Ivana, „Предговор“, у: Marković, J. Predrag. Trajnost i promena. Dru-
štvena istorija socijalističke i postsocijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji, 1.
izdanje, Službeni glasnik, Beograd, 2007.
Sulima, Roh, Antropologija svakodnevice, 1. izdanje, XX vek, Beograd, 2005.
Heler, Agneš, Svakodnevni život, 1. izdanje, Nolit, Beograd, 1978.
ИЗВОРИ
Архив Југославије – Београд
– Фонд (14) Министарства унутрашњих послова Краљевине Југославије,
1919–1941.
– Фонд (38) Централног пресбироа Краљевине Југославије, 1929–1941.
– Фонд (67) Министарства пољопривреде Краљевине Југославије, 1919–
1941.
– Фонд (70) Министарства финансија Краљевине Југославије, 1919–1941.
– Фонд (74) Двора Краљевине Југославије, 1918–1941.
– Фонд (96) Установа аграрне реформе Краљевине Југославије, 1919–1941.
Aleksandar Pavlović
Leposavic, Serbia
EVERYDAY LIFE OF SERBS AND MONTENEGRINS COLONIZED IN

KOSOVO AND METOHIA BETWEEN 1918. AND 1941. ACCORDING
TO ARCHIVAL DOCUMENTS
Summary
Concept of everyday life is placed in the center of interest of several scientific

disciplines for a number of years. When researching it, multidisciplinary approach
is implied, especially when research is related to the past, when disciplines such as
ethnology, anthropology, or sociology, are involved in cooperation with historiog-
raphy. What the author is attending in his work is insight into the significance that
in research of everyday life in the past have those historical sources, which accord-
ing to the legitimacy of their contents fall into the group of first class evidence. It is
about archival documents. As a concrete framework of his research, through which
he tends to view how much information the archival documents contain speaks
about everyday life events, the author took the archival documents on the coloniza-
tion of Serbs and Montenegrins in Kosovo and Metohia from the period between
two world wars. In order to obtain the knowledge of what aspects of everyday life of
Serbs and Montenegrins colonists is possible to see, the author reconstructs those
aspects which information in archival documents reflects. He reveals that the archi-
val documents as a source for examining everyday life events is important but lim-
ited, and that the offered information mostly relate to those aspects that are easily
perceived: habitation, laboring, economic and social position of an individual.
Key words: everyday life, archival documents, Serbs, Montenegrins, coloniza-
tion, Kosovo and Metohia.
УДК 347.23(497.115)”1945/1948”
Саша Станојевић
КОНФИСКАЦИЈА ИМОВИНЕ НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ
19451948. ГОДИНЕ
У низу масовних експропријативних мера, примењиваних од стране нове

револуционарне власти послератне Југославије, значајно место заузима кон-
фискација. Њен значај јасно илуструје податак да је чак 80% државног сектора
послератне привреде Србије остварено управо конфискацијом имовине.
Уз стицање значајне покретне и непокретне имовине индустријског, фи-
нансијског и трговачког капитала, овим је задат и одлучујући ударац „клас-
ном непријатељу“ који је тиме у материјалном погледу коначно био сломљен.
У раду ћемо изнети податке везане за конфискацију на Косову и Метохији
који се односе на вредност покретне и непокретне имовине, број извршених
конфискација и социјалну структуру лица осуђених на ову казнену меру.
Кључне речи: конфискација, имовина, капитал, народни непријатељи, Ко-
сово и Метохија
Како се политичка историја не може проучавати без њене друштвено-

економске основе, економска компонента незаобилазан је фактор и у сагле-
давању процеса развитка Југославије, земљe која је поред огромних људских
и материјалних губитака у Другом светском рату доживела и своју социјално-
економску револуцију. Због тога ћемо овим радом ући у домен привредне, али
и правне историје, бавећи се питањем трансформације својинских односа у
периоду 1945–1948. године.
Упоредо са стварањем једнопартијског монопола у политичком животу,
поступном елиминацијом сваке врсте опозиције, текао је процес стварања
државно-социјалистичког монопола над средствима за производњу. То је под-
разумевало подржављење индустријског, финансијског и трговачког капита-
ла (Cvetković 2006: 431–436).
Идеја о промени својинских односа није дошла тек тако. Прихваћена на-
чела марксистичког учења дошла су до изражаја још у Програму КПЈ донетом
на Вуковарском конгресу 1920. године, где се каже да би по освајању поли-
тичке власти, како би се подигла производња, диктатура пролетаријата треба
да врши експропријацију над власништвом капиталиста и велепоседника, да
средства за производњу и саобраћај претвори у колективну својину раднич-
ке државе, односно заједничку државну својину. После мукотрпног проце-
са револуционарног освајања власти, војнополитичка ситуација након рата
погодовала је интензивирању економских промена. Тако је КПЈ свој програм
коначно реализовала у периоду 1944–1948. године, и то на специфичан об-
лик развлашћивања буржоазије о коме ће овде бити речи (Митровић 1988:
173–179).
У дугом низу експропријативних мера којима је извршен удар на приват-
ну својину као најважније наводимо следеће: конфискација, национализација,
аграрна реформа и колонизација, секвестрација, арондација итд. Ако имамо у
виду податак да је чак 80% државног сектора у послератној привреди Србије
остварено конфискацијом имовине „народних непријатеља“, онда је јасно ко-
лики је био њен значај (Димић 2001: 347).
Конфискација, на коју овде треба гледати као на класно мотивисану (иако
се такво њено квалификовање избегавало у условима изградње „нове демок-
ратије“), заиста је по много чему специфична експропријативна мера. Најпре,
иако закон и данас познаје меру конфискације (у случајевима када је имовина
стечена криминалом), конфискована имовина после рата није била само она
која је стечена незаконитим путем (иако је било и таквих случајева), већ се уг-
лавном радило о наслеђеној имовини, тј. оној коју је осуђено лице поседовало
и пре рата. Следеће, она правно представља „споредну казнену меру“. Наи-
ме, лица која су била осуђивана на смрт, лишење слободе, одузимање српске
националне части, углавном су била додатно осуђивана и на конфискацију
имовине. Тиме је оно што је по правној терминологији означавано „според-
ним“ заправо имало огромне последице. Па ипак, додатна специфичност код
конфискације у послератној Југославији била је и та што конфискација није
изрицана само као спорадична кривична санкција, већ је одређеним катего-
ријама лица изрицана и без вођења кривичног поступка на основу прописа
општег карактера (према лицима немачке народности, ратним злочинцима
и сл.). Уз то, одлуке су доносили не само судови него и управни органи, мада
је НКОЈ званично осуђивао праксу одузимања имовине без судских пресуда
(Petranović 1969: 236).
На тај начин су конфискацијом нове власти једним потезом задале одлу-
чујући ударац „класном непријатељу“, који је тиме у материјалном погледу ко-
начно био сломљен, а уз то су обезбедиле и огромно увећање државног секто-
ра привреде. Према томе, овде се заиста радило о неправедном и нехуманом
поступку револуционарних власти у односу на лица означена за истинске или
Саша Станојевић: Конфискација имовине након ... 401
наводне народне непријатеље и ратне злочинце. Бранко Петрановић такође

каже да првобитна сврха оваквих мера и није била економско развлашћивање,
него политичко кажњавање носилаца колаборације (Petranović 1988: 344).
Најзначајнији део конфисковане имовине чинила је управо она имовина
која је одузета због почињеног дела издаје према народу, обухватајући како
покретну, тако и непокретну имовину (Петрановић 1998: 405). У народне не-
пријатеље су иначе, по ондашњим мерилима, спадали сви који су на било који
начин, истински или наводно, сарађивали, служили или помагали окупатору,
чинили разне злочине, они који су проглашени за ратне добитнике, црнобер-
зијанце, шпекуланте и остале ратне профитере, али и сви они који су, уопште
узевши, сматрани противницима нове „народне власти“.1
Нема сумње да је нови поредак био веома темељит, организован и фана-
тично предан у испуњењу задатака који је поставио пред собом. Наиме, за-
конодавство савезних и републичких институција временом је донело читав
низ закона, уредби, упутстава и осталих правних регулатива којима је питање
конфискације имовине било регулисано. Још у првом декрету нове народне
власти у Србији, издатом 5. септембра 1941. године у Крупњу, поред осталог,
наређује се конфискација државног новца код пореске управе и полицијске
власти, док ову меру даље подробније регулишу Фочански и Крајински про-
писи из 1942. године (Митровић 1988: 176–179).
Прву правну основу за вршење масовне „експропријације експроприја-
тора“, како се тада често говорило, дала је Одлука Председништва АВНОЈ-а
од 21. новембра 1944. године, којом се конфискује и прелази у државну имо-
вину сва имовина немачког Рајха и његових држављана, која се налазила на
територији Југославије, затим сва имовина лица немачке народности (изузев
Немаца који су се борили у редовима Народноослободилачке војске и пар-
1
Овде свакако спадају лица која су била припадници разних организација као што су
Љотићеви добровољачки одреди, Љотићева организација „ЗБОР“, Недићева Српска државна
стража, Недићева Гранична стража, Недићева Пољска стража, Српска заједница рада, Позо-
риште српске заједнице рада, Обавезна служба рада, Централа за хумор, Пећанчеви четнички
одреди, четничке огранизације Драже Михаиловића: војничке и полувојничке формације,
Централни национални комитет, окружни, срески и сеоски комитети, равногорски одбори,
Југословенска равногорска омладина, ЖРОС – женска равногорска омладина, Црне шамије –
женска четничка организација на територији крагујевачког округа, Балистичка организација
на Косову, Албански национални комитет, Културбунд. На територији Војводине то су били
Мађарски стреласти крстови, Имредијева партија, Турањски ловци, ДНКС – Мађарски кул-
турни савез, ВМКС – Банатски мађарски културни савез, Астра – Румунска културно-политичка
организација, Румунска гвоздена гарда, Мађар хаз (Дом Мађара), Мађарска економско-
политичка организација, Рајфајзен, економско-политичка немачка организација (Агририја),
Хитлерјугенд, Јунгенхајм, усташке војне формације, домобранска војска, усташке организације,
Сабор НДХ, Муслиманска милиција, СС дивизија Скендербег, Организација контраударних
чета („контраши“). Списак је направљен поводом Закона о бирачким списковима и односи се
на лица која нису имала бирачко право, а објављен је у листу Борба од 1.9.1945. године.
(Наведено у: Бранко Петрановић, Југославија на размеђу (1945–1950), Подгорица, 1998, 87–88.)
тизанских одреда Југославије или су поданици неутралних држава, а нису се

држали непријатељски за време окупације), као и сва имовина ратних злочи-
наца и њихових помагача без обзира на њихово држављанство и без обзира
на држављанство имовина сваког лица које је било пресудом грађанских или
војних судова осуђено на губитак имовине у корист државе (Митровић 1988:
183–184). Од осталог треба поменути и Закон о конфискацији имовине и о
извршењу конфискације од 9. јуна 1945. године, затим Закон о потврди и из-
менама и допунама напред наведеног Закона од 5. јула 1946. године, потом
Основни закон о поступању са експроприсаним и конфискованим шумским
поседима од 23. јула 1946. године, „Уредба о ликвидацији односа насталих
конфискацијом имовине“ објављена у Службеном листу ФНРЈ бр. 23 од 19.
марта 1949. године, итд. (Crnić, Končić 1991: 92–136).
Имовина Краљевине Југославије представља први фонд државне своји-
не, стваран још током рата. Ова имовина састојала се из зграда, железнице,
индустрије дувана, великог дела речног саобраћаја, поште, телефона, телегра-
фа, дела тешке индустрије, дела општинских електричних централа, плинара,
извесног броја рудника у државној експлоатацији. Државном сектору при-
дружује се затим имовина конфискована на бази наведене Одлуке Председ-
ништва АВНОЈ-а (Petranović 1969: 235).
Под ударом конфискације нашла се и имовина чланова династије Ка-
рађорђевић, којима је уз одузимање држављанства конфискована целокупна
имовина Указом Председништва Президијума Народне скупштине ФНРЈ од
8. марта 1947. године. Указ је политички инспирисала и Одлука АВНОЈ-а о
одузимању права законите владе Југославије такозваној Југословенској влади
у иностранству и о забрани повратка у земљу краљу Петру II Карађорђевићу
донета у Јајцу 29. новембра 1943. године. Овим су подржављене бројне непок-
ретности бивше краљевске породице: дворови, куће, земља и шуме по Београ-
ду, Бледу, Бохињу, Милочеру, Сокобањи, на Цетињу итд., укупно 33 имања
у разним деловима Југославије. Осим овога, конфискована је и задужбина
краља Петра I Карађорђевића „Свети Ђорђе“ на Опленцу. Такође су одузете и
покретности, тј. новчана готовина и хартије од вредности затечене у управи
Двора у Београду и у иностранству (Митровић 1988: 220–228).
Још једна категорија нашла се под ударом конфискације, а то су били сви
активни и резервни припадници бивше Југословенске војске који су заробље-
ни или интернирани, а који су одбили да се врате у отаџбину по ослобођењу.
Уз њих су сврстани и сви остали припадници и политички руководиоци ра-
зних „противнародних“ формација. Према Закону о одузимању држављан-
ства официрима и подофицирима бивше Југословенске војске који неће да се
врате у отаџбину и припадницима војних формација који су служили окупа-
тору и одбегли у иностранство таква лица најпре су лишена југословенског
држављанства уз забрану повратка у отаџбину. Уз ову казну суд је био дужан
да обавезно изрекне и казну конфискације целокупне имовине.
Посебно питање представљала је конфискација страног капитала. Мере

конфискације имовине и национализације капитала Запад је узимао као доказ
више да унутрашњи развој Југославије почиње да тече по обрасцу совјетског
друштвеног уређења (Petranović 1988: 163). Иако је Тито августа 1944. године
обећао Черчилу да у Србији неће уводити комунизам, чим се променио од-
нос снага у прилог НОП-а дошло је до масовне конфискације имовине, како
домаћег, тако и страног капитала. Већ је до половине децембра 1945. године у
Србији покренута конфискација која је обухватила 11.381 предмет, од чега је
коначна одлука била донета у око 60% предмета. Конфискацијом и секвестра-
цијом (секвестрирана имовина је најпре стављена под надзор, да би касније и
она била углавном конфискована) био је захваћен и страни капитал у инду-
стрији и рудницима (Petranović 1992: 659–660). Иначе, иако се секвестрација
углавном односила на имовину странаца, она је коришћена и за обухватање
имовине одсутних лица и лица јачег имовног стања, чије је држање за време
рата било сумњиво, али судски још нерасправљено (Petranović 1969: 239).
Питање подржављења имовине у власништву страног капитала показало
се ипак као исувише деликатно. Нова власт није могла да обезбеди економску
самосталност земље и успостављање економског монопола државе без ликви-
дације овог капитала и његових упоришта у привреди, а са друге стране мора-
ло се наступати веома опрезно услед специфичних интереса Југославије око
међународног признавања њеног новог поретка. Позиције страног капитала
су иначе у доба Краљевине Југославије у неким гранама привреде биле доми-
нантне, као нпр. у металургији, дрвној, хемијској и текстилној индустрији, а
у целокупној индустрији његов удео износио је чак 49,51%. Значајнији капи-
тал у Југославији имале су следеће земље: Британија, Француска, Швајцар-
ска, САД, Немачка, Аустрија, Белгија, Чехословачка и Шведска. Владе ових
држава веома су рано покренуле питање заштите своје имовине у Југославији.
Страни представници у мешовитим комисијама устали су и против југосло-
венских прописа о конфискацији који су донети ретроактивно. Међународно
право, за разлику од националног права, није познавало ни кривичну одго-
ворност правних лица, према којима је у Југославији такође изрицана казнена
мера конфисковања имовине. И после дуготрајног тражења прихватљивог ре-
шења за обе стране, рад мешовитих комисија није донео нарочите резултате.
На крају се Југославија одлучила да овај проблем реши тако што ће национа-
лизовати страна предузећа, сматрајући да су унутрашњи и спољнополити-
чки услови за тако нешто сазрели. Ова алтернатива прихваћена крајем 1946.
године омогућавала је да у државно власништво пређу сва предузећа (домаћа
и инострана), независно од тога да ли постоје елементи за њихову конфиска-
цију или не, а да се надокнада регулише путем дугорочних обвезница и малих
камата (Petranović 1969: 239–245).
Конфискација имовине вршена је на основу судских пресуда и одлука
војних и цивилних органа власти. Према тадашњим званичним ставовима,
судије нису биле обавезне да имају правно образовање и да познају законе.

Уместо тога од њих се изричито тражила „безгранична оданост тековинама
народноослободилачке борбе“. Судска делатност вршила се у складу са ли-
нијом КПЈ, која је била универзални закон за све злочине. Не треба ни нагла-
шавати да су чланови суда били истакнути комунисти (Николић 2002: 221).
Поступак током конфискације имовине народних непријатеља био је сле-
дећи: ратни војни суд издавао је пресуду за извршење конфискације на осно-
ву које се формирала комисија за њено извршење. Комисију су сачињавали
интендант, политички руководилац, председник МНО и један од најближих
рођака конфискованог лица. Затим се прелазило на сам чин конфискације,
при чему се најпре утвђивало право имовно стање осуђеног, број чланова по-
родице и део потребан за њихову егзистенцију. Остатак се конфисковао, о
чему је издавана потврда (Митровић 1988: 186–187).
Конфискација над имовином народних непријатеља стрељаних, убијених,
погинулих или одбеглих током рата неретко је по Закону о конфискацији вр-
шена и ретроактивно. Иако су се власти трудиле да прикрију репресалије око
поступка конфискације имовине, формално поштујући прописану процеду-
ру, поготово је у Србији (која је и даље сматрана леглом реакције) народ с
разлогом стрепео од носилаца „нове демократије“. Ово можемо илустровати
једним заиста упечатљивим наводом: „Још 1943. године убијен је један четник,
бивши полицијски писар. Његово убиство још није расветљено, али га ми у сва-
ком случају третирамо као народног непријатеља, те његова имовина подле-
же конфискацији. Убијени четник од уже породице има стару, немоћну мајку,
жену и троје ситне деце. Ослобођењем његовог места борављења наше власти
су из његове куће избациле целу његову породицу, тако да им није остала нијед–
на соба за становање, уз то им је покупљено и целокупно покућанство, хра-
на и дрва за огрев. Колико су органи далеко ишли у ревности види се по томе
што су и последњих десет табака хартије узели од детета које иде у основну
школу.“ Овај навод има утолико већи значај што га потписује нико други до
министар унутрашњих послова ДФЈ Владо Зечевић у једном његовом осврту
уз питање конфискације. У даљем тексту он опомиње да се конфискација као
политичка мера мора обављати по пропису, али без њеног претварања у каз-
нену меру према читавој породици, већ само према осуђеном лицу „јер на тај
начин спровођена конфискација политички више штети него користи“.2
Овде је потребно рећи нешто и о установама које су биле задужене за
надзор и коришћење одузете имовине. Народноослободилачки одбори, који
су настајали још на почетку рата на ослобођеним територијама као органи
власти, нису имали само политичку, већ и економску функцију. Још од поме-
нутих Фочанских прописа из фебруара 1942. године државна имовина Краље-
2
АЈ, Ф 49, фасц. 32, бр. 44, акт 169/К од 17.3.1945. године.
вине Југославије је на ослобођеним подручјима проглашена „народном“, а

имовина „народних непријатеља“ на основу одлука војних судова конфиско-
вана је и њоме су управљали углавном НОО, а делимично и војни органи.
После образовања Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ),
прве револуционарне владе са маршалом Титом на челу (основане 30. новем-
бра 1943. године), створени су и први „виши привредно-управни“ органи –
повереништва НКОЈ-а за народну привреду, финансије, саобраћај, економску
обнову, исхрану, грађевине и за шуме и руде (Obradović 1995: 52–53).
Карактеристична установа у овом смислу била је Народноослободилачки
фонд (НОФ), изграђиван од почетка устанка, а за који се може рећи да је био
претеча државног сектора привреде. Од 1941. до 1943. године мрежа НОФ-а
прекрила је читаву земљу (Petranović 1988: 342, 347). Његова је улога најпре
била сакупљање средстава на добровољној основи за потребе НОБ-а, али је
већ од самог почетка у њега уношена и сва имовина која је на основу НОО или
прописа Врховног штаба била заплењена као непријатељска, затим сав ратни
плен, све што је по било ком основу постало општенародном имовином. Пос-
ле формирања војних и народних судова у овај фонд је уношена и сва конфис-
кована имовина осуђених лица (Nešović 1964: 29–31).
По освојењу и учвршћењу власти прелазило се на револуционарне про-
мене у области привреде и друштвених односа. Војни и политички пораз
грађанских снага утицао је на брже преношење револуције са политичког
на економско поље. Општенародна (државна) имовина заузимала је најзна-
чајније место у склопу целокупне привреде, захваљујући, између осталог, и
ширини спроведене експропријације. Руковање и надзор над општенародном
имовином припало је Државној управи народних добара (ДУНД) створеној
при Повереништву за трговину и индустрију. ДУНД је створена да обухвати
подржављену имовину и стави у погон привредна предузећа у почетној фази
експропријације, а не као трајнији тип организације и руковођења привре-
дом. Она је имала и задатак да покреће поступак код цивилних или војних
судова против сопственика чија имовина долази под удар помињане Одлуке
АВНОЈ-а. Организована је као централизовано привредно тело, по чијем су
узору створене и земаљске управе народних добара, с подручним органима
у окрузима, градовима и срезовима. За руковођење индустријским, трговач-
ким, грађевинским, банкарским и осталим предузећима ДУНД је постављала
принудне управитеље, принудне управе и делегате (Petranović 1988: 86).
ЦК КПЈ јула 1945. године доноси закључак да се апарат ДУНД-а смањи и
његове функције сведу на евиденцију добара и прихода од државне имовине.
Почетком 1946. године државне управе народних добара улазе у ликвидацију,
а ДУНД формално постоји до 16. августа 1946. године, када је основана Коми-
сија за народну имовину владе ФНРЈ. Послове управа народних добара пре-
узимају одељци општенародне имовине створени при среским и градским
народним одборима и реферати при месним одборима. Истовремено се уп-

рављање подржављеним предузећима преноси на привредне ресоре. Конфис-
кована предузећа образују јединствени државни индустријски сектор и на-
стављају рад под руководством ресорних министарстава (Petranović 1969:
250–251).
Преглед укупне вредности имовине која је конфискована, броја изврше-
них конфискација и број лица осуђених на ову меру у ФНРЈ у периоду 1945–
1948. године налазимо у рекапитулационом статистичком прегледу савезног
Министарства правосуђа из 1949. године. По њему је укупна вредност кон-
фисковане имовине износила 47.843.893.160,66 динара. Број извршених кон-
фискација износио је 267.663, а укупан број лица осуђених на конфискацију,
по свим раније наведеним основама, био је 458.110. Овој последњој бројци
додајемо и 2.783 правних лица.3
КОНФИСКАЦИЈА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 19451948. ГОДИНЕ
О конфискацији имовине после Другог светског рата на простору бивше

Југославије што због деликатности теме, што због грађе која је дуго била ван
домашаја историчара, релативно се мало писало. То посебно важи за подручје
Косова и Метохије, за које у постојећој литератури скоро и не наилазимо на
податке. Као прилог истраживању овог до сада неадекватно обрађеног пи-
тања, анализираћемо један репрезентативни статистички преглед искључиво
конфисковане имовине објављен под насловом „Образложење начела по који-
ма су прикупљани и обрађени статистички подаци о конфискованој имови-
ни“, који је сачинило Министарство правосуђа 1949. године.4
С обзиром на то да је документ сачињен по начелима поменутих одлука
АВНОЈ-а, најпре је изнет попис немачке имовине. Што се ње тиче, наилазимо
на следеће податке: од индустријских постројења 1945. године конфискован је
један рудник хрома, као и 23 пратећа објекта са постројењима. Уз ово су још
само 1948. године одузете две стамбене зграде, као и „разна роба“.
У категорији осталих „народних непријатеља“, над којима је извршена
конфискација имовине на простору Косова и Метохије 1945–1948. године, већ
наилазимо на значајније бројке. Тако су од индустријских постројења одузете
три објекта дрвне индустрије, један индустрије цемента, један за прераду сала,
три млина, један рудник магнезита, један рудник угља „Косово“, једна елек-
трична централа, једна ваљаоница, шест сувласничких делова млинова, као и
70 пратећих објеката са постројењима и инвентаром; стамбених зграда оду-
3
АЈ, Ф 49, фасц. 73, бр. 133 од 24.3.1949. године.
4
Исто.
зето је 189, као и 30 сувласничких делова земљишних поседа одузето је укупно

885, површине приближно 2710 ha са зградама, док је од осталог одузет већи
број воденица поточара, дућана, пекара, хотела, кафана, апотека, магацина,
амбара и сл.
Када је у питању покретна имовина, ситуација је следећа: новца, хартија
од вредности и стране валуте одузето је у вредности од преко четири милиона
динара; од драгоцености је одузет већи број златних сатова, прстења, минђуша,
ланчића и сл. Такође је одузета крупна и ситна стока, сточни производи,
жито, дуван, пиће, као и намештај, различит инвентар, покућство, шиваће
машине, вршалице, бурад и каце, кафански инвентар, лекови, мануфактурна и
бакалска роба, пољопривредне алатке, возила, као и роба и друге покретности
у вредности од преко 12 милиона динара.
Укупна вредност имовине конфисковане на Косову и Метохији у периоду
који обрађујемо на основу сачињеног прегледа износила је преко 96 милиона
динара, од чега непокретна имовина чини приближно 73%, покретна 17% и
немачка 10%. Структуру и вредност имовине можемо видети у следећој та-
бели.
НЕМАЧКА
НЕПОКРЕТНА ПОКРЕТНА
ИМОВИНА
врста имовине
вредности, страна
новац, хартије од
стамбене зграде
стамбене зграде
драгоцености
индустрија
индустрија
разна роба
земљиште
остало
остало
валута
20.984.661,00
20.138.153,00
20.541.684,00
12.203.980,00
8.204.801,00
4.157.112,50
9.550.000,00
140.000,00
82.300,00
4.000,00
вредност
69.869.299,00 16.443.392,50 9.694.000,00
Укупно: 96.006.691,50
Највећи број конфискација у периоду који истражујемо извршен је 1946.

године (близу 50%), а број извршења по годинама изгледа овако:
Непокретна Покретна Немачка

Година Укупно
имовина имовина имовина
1945. 201 72 2 275
1946. 445 271 1 717
1947. 36 179 – 215
1948. 53 183 2 238
Укупно: 735 705 5 1445
Анализирајући социјалну структуру лица осуђених на меру конфискације

имовине, може се приметити да се међу њима као најбројнија категорија налазе
земљорадници (преко 70%), затим приватници (преко 20%), док су остале
категорије заступљене у доста мањем проценту. Социјални статус осуђених
лица можемо видети у приказаној табели.
СОЦИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ
ЗЕМЉО- ПРИВАТНИ ДРЖАВНИ

РАДНИЦИ
РАДНИЦИ СЛУЖБЕНИЦИ СЛУЖБЕНИЦИ без посла и занимања
УКУПНО
остале слободне
пољопривредни
народни одбор
намештеници
индустријски
професије
предузеће
приватни
занатлије
државно
трговци
крупни
средњи
остали
остали
ситни
12 33 19 696 479 70 244 49 6 71 13 4 23 15

1734
64 1245 370 40 15
Вредност конфисковане имовине на Косову и Метохији у односу на оста-

так државе може на први поглед изгледати скромно, али треба узети у обзир
да је реч о релативно неразвијеном подручју чија је површина од 10.887 km2
износила свега 4,25% површине ФНРЈ (Енциклопедија Југославије 1968: 631).
Тако је однос према конфискацији извршеној на нивоу државе био следећи: 1)
удео у вредности конфисковане имовине – 0,2% ; 2) удео у броју конфискација
– 0,53% и 3) удео у броју лица осуђених на конфискацију имовине – 0,37%.
Међутим, и поред тога, било би корисно извршити детаљнија истраживања

на ову тему и обрадити још читав низ питања, а пре свега истражити нацио-
налну структуру лица осуђених на конфискацију, извршити анализу по окру-
зима и градовима, основе по којима су лица осуђивана и сл. Тиме би се добили
и одговори на питања којим су се критеријумима и мотивима и зарад каквих
коначних циљева у процесу одузимања имовине на Косову и Метохији
руководиле ондашње власти.
Уколико узмемо у обзир и догађаје, као што је нпр. усвајање резолуције
у Бујану почетком 1944. године, па затим одлуку НКОЈ-а од 6. марта 1945.
о забрани повратка колониста са Косова и Метохије, могли би се извести и
конкретни закључци о тенденциозним и насилно вршеним имовинским и
демографским променама на овим просторима, а које су свом силином дошле
до изражаја у периоду социјалистичке Југославије, што је за свој коначни циљ,
актуелан и данас, имало покушај издвајања Косова и Метохије из састава
Југославије и Србије.
1. Димић, Љ., Србија у Југославији, Историја српске државности, III, Нови
Сад, 2001.
2. Enciklopedija Jugoslavije, 7, Zagreb, 1968.
3. Митровић, М., Друштвено-економске промене и организација управ-
љања привредом у Србији 1944–52. године, Београд, 1988.
4. Nešović, S., Privredna politika i ekonomske mere u toku oslobodilačke borbe
naroda Jugoslavije, Beograd, 1964.
5. Николић, К., О црвеном терору у Србији после Другог светског рата,
Историја 20. века, 2, Београд, 2002.
6. Obradović, M., „Narodna demokratija“ u Jugoslaviji 1945–1952, Beograd, 1995.
7. Петрановић, Б., Југославија на размеђу (1945–1950), Подгорица, 1998.
8. Petranović, B., Narodnooslobodilački rat i revolucija 1941–1945, Istorija Jugo-
slavije 1918–1988, II, Beograd, 1988.
9. Petranović, B., Politička i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za
vreme obnove, Beograd, 1969.
10. Petranović, B., Socijalistička Jugoslavija 1945–1988, Istorija Jugoslavije
1918–1988, III, Beograd, 1988.
11. Petranović, B., Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945, Beograd, 1992.
12. Cvetković, S., Između srpa i čekića: represija u Srbiji 1944–1953, Beograd,
2006.
ИЗВОРИ
Необјављени извори:
Архив Југославије, Београд:
Фонд – Министарство правосуђа Владе ФНРЈ
Објављени извори:
Konfiskacija, nacionalizacija, ratna dobit, agrarna reforma, kolonizacija i
drugi oblici prisilnog prestanka vlasništva / Zakon o pretvorbi društvenog poduzeća
(priređivači: Crnić J., Končić A.), Zagreb, 1991.
Saša Stanojević
CONFISCATION OF PROPERTY AFTER THE SECOND WORLD

WAR, WITH SPECIAL EMPHASIS ON KOSOVO AND METOHIA
19451948.
Summary
In a series of mass expropriate measures applied by the new revolutionary gov-

ernment of Yugoslavia in the postwar period 1945–1948. yеаr., a confiscation takes
significant place. Its importance is clearly illustrated by the fact that even 80% of
public sector post–war economy of Serbia is achieved just through the confiscation
of property. By the acquisition of significant movable and immovable property of
industrial, financial and commercial capital, a decisive blow has been given to “class
enemies” who, in material terms, were finally broken.
Federal legislation and state institutions over time brought a series of laws, reg-
ulations, decrees, directives and other legal regulations by which this important is-
sue was being regulated. Confiscation is pronounced as “Supporting punitive mea-
sures” for persons who have been sentenced to death, deprived of liberty, devoided
of Serbian national honor, etc., who, in any way worked, served or assisted the oc-
cupier, made various crimes, and those that declared themselves war winners, black
marketers, bulls and other war profiteers, and all persons who were, generally speak-
ing, regarded as opponents of the new „people power“. It also affected the property
of the Kingdom of Yugoslavia, members of the Karadjordjevic dynasty, foreign cap-
ital in industry and mines, etc. For the Supervision and use of seized assets, special-
ized institutions were eventually formed most of which were very important, like
the National Fund (NОF) and the State Administration of Folk Goods (DUND),
with the local authorities in districts, cities and countries.
According to the statistical overview of the Federal Ministry of Justice of 1949.
yеаr total value of confiscated property to the level of the whole country was over 47
billion dinars. Number of confiscation was nearly 270,000, while the total number
of persons sentenced to confiscation of all the basics was about 450,000.
In the area of Kosovo and Metohia in the period 1945–1948. yеаr the measure
of confiscation of property, over 1,700 persons were convicted. A number of in-
dustrial plants, mines, power plants, mills and various other buildings, arable land
(about 3,000 hectares) and others have been taken from real estate. The total value
of around 70 million dinars. Movable assets (cash, securities, valuables, livestock,
inventory, vehicles, machinery and various other goods) were confiscated in the
values of over 16 million dinars, while the value of confiscated German property in
this area was about 10 million.
Key words: confiscation, property, capital, people’s enemies, Kosovo and Me-
tohia
УДК 327.7/8 (497.115)
Агоп Гарабедян
София, Болгария
НАТО И ПРОБЛЕМА КОСОВО

19981999
Развитие событий в Косово и Метохии в 1998-99 годах были периодом,

когда силы НАТО, определяя Милошевича как „элементарное зло“, приняли
одну сторону в существующем конфликте и стали заложниками своей мо-
рализаторской риторики. Этой позицией воспользовалась и извлекла из нее
выгоду экстремальная часть албанского общества, организовав Армию Спа-
сения Косово. Ситуация, возникшая после семидесятивосьмидневной бом-
бардировки (которая проводилась без одобрения со стороны ООН), бомбар-
дировки призванной предотвратить „гуманитарную катастрофу“, в результате
привела к этнической чистке региона, в которой пострадало местное сербское
население, а также привела и усиленному, со стороны албанцев, требованию
предоставления независимости.
Ключевые слова: Косово 1998–2002, Югославия, НАТО, Рамбуйе, агрессия

В марте 1999 года под кодовым названием «Союзная сила» НАТО начи-
нает военно-воздушные операции против Югославии, которые продолжают-
ся 78 дней. После того, как они были прекращены, югославские силы были
выведены из области Косово, которая, хотя формально и оставалась под су-
веренитетом Сербии, по существу была превращена в международный про-
текторат.
Стремительное развитие событий, приведшее к агрессии НАТО против
Югославии, связано главным образом с начавшимися в феврале 1998 года
террористическими действиями Армии освобождения Косово (АОК). Появ-
ление АОК приводит к существенной перемене в расположении сил среди
албанцев в Косово и к постепенной изоляции прежнего бесспорного руково-
дителя и сторонника политического решения И. Руговы. Начинается новый
этап в развитии Косовской проблемы, определяющую роль в которой берет
на себя НАТО.
В моем докладе я остановлюсь коротко на нескольких основных момен-

тах, определяющих дальнейшее развитие этого вопроса.
Вмешательство НАТО объявляется чуть ли не посреднической миссией,
имеющей целью помешать разрастанию конфликта, дестабилизирующего и
без того трудно достигнутое и искусственно поддерживаемое хрупкое рав-
новесие в пост-югославском пространстве и вообще на Балканах. Посред-
ничество же, как мы знаем, предполагает сбалансированное воздействие на
стороны конфликта и подталкивание их к компромиссному урегулированию
проблемы. Так как в конкретном случае используется и угроза применения
силы (другой вопрос, при каких обстоятельствах она соответствует закону),
сбалансированный подход требует, чтобы угроза эта была одинаковой для
обеих сторон. В действительности же она, однако – односторонняя и приме-
няется с редкими исключениями только против Белграда. Любой опыт югос-
лавских властей парировать начавшиеся в марте 1998 года террористические
действия АОК вызывают со стороны НАТО угрозы предпринять силовые
карающие действия против Югославии. И это несмотря на предупреждения
Генерального секретаря ООН К. Анана, что «односторонний международный
натиск на югославское правительство и попустительство насилий АОК» при-
ведут к тому, что она начнет активизировать свои действия, атаковать прави-
тельственные силы безопасности, терроризировать как полицейских и воен-
ных, так и албанцев, сотрудничающих с властью, и заниматься похищениями
и убийствами.
Угрозы возобновляются снова во время предпринятых силами безопас-
ности летом 1998 года действий по устранению АОК. Продолжаются они и во
время дебатов в Совете безопасности ООН, которые заканчиваются приня-
тием 24–го сентября резолюции 1199. Что приводит, в конце концов, к подпи-
санию 13–го октября соглашения Холбрука – Милошевича.
Согласно этому документу Югославия, которой удалось устранить АОК,
соглашается свести свои силы до 20 000, принять наблюдателей Организации
по безопасности и сотрудничеству (ОБСЕ), обеспечить свободный доступ к
гуманитарной помощи и начать переговоры с политическими руководителя-
ми албанцев с целью найти решение на основе автономии области.
АОК категорически отметает это соглашение и заявляет, что будет про-
должать вооруженные действия до достижения независимости. Более того,
угрожает репрессиями тем политическим деятелям, если те начнут диалог с
властями. А как реагирует НАТО на этот, в сущности, ультиматум? Не только
никак, но с поведением своих представителей, я имею в виду снимки Р. Холб-
рука с бойцами АОК, создает совсем иное впечатление.
Во-вторых. Война средств массовой информации против Югославии. В
дни, предшествующие встрече Холбрука – Милошевича и после этого до кон-
ца указанного периода авторитетные СМИ во многих странах проводят кам-
панию в пользу начала военной интервенции. Во главе этой кампании – не-
Агоп Гарабедян: НАТО и проблема Косово (1998–1999) 415
мецкие СМИ, которые доводят военную риторику до крайности, описывая

драматические картины о какой-то гуманитарной катастрофе и даже геноциде
в Косово. Эти утверждения представляют собой полный контраст с констата-
циями ООН, как например, К. Анана, что с 1-го октября 1998 года осущест-
вляются только единичные перестрелки, что нет никаких крупных столкно-
вений и что силы армии и полиции значительно уменьшены. К подобным
оценкам приходят и наблюдатели ОБСЕ.
События, разыгравшиеся с конца сентября до середины октября 1998 го-
да, вызывают ряд вопросов. Один из них таков: почему в то время, когда на-
пряжение в Косово значительно ослабевает и поражения АОК создают воз-
можность прекратить крупные вооруженные столкновения и связанные с
ними страдания гражданского населения, наступает огромная эскалация уг-
роз в адрес Югославии, а приготовления войны против нее достигают пос-
ледней фазы? Что это? Только средство оказать нажим или это действительно
подготовка к военным действиям? Продолжается ли еще борьба между двумя
линиями – военной М. Олбрайт и антивоенной – в администрации президен-
та Б. Клинтона? Кто решает послать Р. Холбрука и какова цель его миссии?
Задумано ли, что она закончится провалом и таким образом превратится в
дополнительный и последний аргумент в пользу войны, или наоборот – М.
Олбрайт оказалась в меньшинстве и военная интервенция не предусматрива-
ется?
Соглашение Холбрука – Милошевича в сочетании с пассивным поведе-
нием НАТО по отношению к АОК оказывается «спасительным поясом» для
албанских радикалов, которые под прикрытием возвращающихся в свои до-
ма беженцев начинают массово проникать в Косово и восстанавливать свои
базы и позиции. «АОК», – говорится в докладе ООН от 4 декабря – «снова
разместилась в селах, которые были под ее контролем и раньше, и снова мно-
гочисленна, хорошо вооружена и готова к новым акциям. Через албанскую
границу непрестанно приходит для нее оружие». Это под сурдинку, но без
каких либо последствий для АОК, признает и ряд представителей НАТО.
«Прекращение огня», заявляет Агим Чеку, «было для нас очень позитивно,
позволило нам организоваться, собрать силы и стать более мощными».
Так, в октябре 1998 года АОК возобновляет свои террористические дейс-
твия. «Последние атаки паравоенных формирований косовских албанцев»,
заявляет по этому поводу К. Анан, «показывают их готовность, возможность
и намерение активно воспользоваться своим превосходством, достигнутым
благодаря частичному выходу полиции и военных формирований». Разве
реалистично при таких обстоятельствах ожидать сдержанности со стороны
Белграда?
В Декларации от 8-го декабря 1998 года Совет министров иностранных
дел НАТО объявляет, что виновны в нарастающем напряжении в этой облас-
ти обе стороны. К этой констатации приходят вопреки поданной в это время

информации руководителя наблюдателей ОБСЕ У. Уокера, что АОК более ви-
новна в нарушении прекращения огня.
В-третьих. Репрессии сербов и кто их спровоцировал. Командиры АОК
в это время открыто признают, что они отдавали себе отчет в том, что их ак-
ции вызовут ответ против гражданского населения, а также, какое впечатле-
ние произведут на западных руководителей и как повлияют на общественное
мнение. Х. Тачи, один из самых важных албанских руководителей, заявляет:
«Любая военная акция, предпринятая нами, вызывала ответ на гражданские
лица. Мы знали, что угрожали жизни многим из них.» Другой представитель
АОК, Д. Горани, ссылается на не названного по фамилии западного диплома-
та, который ему сказал, что албанцы могут только мечтать о продолжитель-
ном интересе Запада к их целям, пока число жертв не превысит 5 тысяч.
В-четвертых. В соответствии с соглашением Холбрука – Милошевича,
которое подразумевает политический диалог для решения на базе автономии
до конца 1998 года, американский посол в Македонии К. Хил предлагает не-
сколько проектов решения. Ни один из них не принимается албанской сторо-
ной, так как в них не предусматривается независимость.
В начале 1999 года АОК начинает свою очередную кампанию с целью спро-
воцировать сербов. Учащаются нападения на сербских солдат и полицейских,
убийства албанцев, наказанных за сотрудничество с сербами, и вызывающее
патрулирование брошенных сербскими силами главных дорог области. Это
вызывает соответствующие ответные действия со стороны Белграда и возоб-
новление боев. Во время одной из операций, проведенной сербами в ответ,
доходит до уничтожения гражданского населения в Рачаке. Версии исполни-
телей об этом событии разные. Однако, если реально посмотреть на это со-
бытие, то резня в Рачаке была на руку АОК. Оно отвлекает внимание Запада
от албанских провокаций и вызывает отрицательное отношение западного
общественного мнения к Белграду. Вообще, это поворотный момент в конф-
ликте.
В такой обстановке осуществляется последний опыт достижения поли-
тического решения: 5-го февраля 1999 года начинаются переговоры в Рамбуйе.
Во время этих переговоров албанцы всеми силами пытаются провести
свои требования о независимости, которая должно была быть осуществлена
после трехлетнего переходного периода. Сербы не согласны с этим и наста-
ивают на подписании обеими сторонами составленной Контактной группой
»Базовой программы», в которую включено между прочим и уверение, что
и после переходного периода Косово останется частью Сербии. Но основ-
ным препятствием для подписания соглашения оказывается несогласие сер-
бов принять размещение натовских умиротворительных сил по существу не
только в Косово, но и во всей Югославии.
В этом случае обе стороны оказываются в безвыходном положении. Отказ

Слободана Милошевича принять международное военное присутствие дает
албанцам возможность отказаться сразу же подписать соглашение и наобо-
рот. Албанцы, однако, оставляют за собой возможность, объявив, что после
двухнедельных консультаций в Косово они будут готовы подписать. Сербы
со своей стороны тоже заявляют, что готовы его подписать, но после допол-
нительного обсуждения некоторых пунктов. Таким образом, окончательное
урегулирование откладывается на известное время, во время которого, одна-
ко, в Косово разыгрываются очередные кровавые события.
Подписание соглашения назначается на 15-е марта в Париже. Албанцы
объявляют, что принимают его. В этой перемене роль сыграла и непреклон-
ность сербов. Тем более что албанцы ничем не рискуют, а могут получить
больше, рассчитывая на то, что сербы не отступят. Уже тогда сценарий ста-
новится ясным: «плохими» оказываются сербы, так как, принимая документ,
албанцы дают возможность НАТО начать бомбардировки.
В таком случае возникает вопрос, целенаправленно ли соглашение, пред-
ставленное для подписи в Париже, содержит положения, унижающие Сер-
бию, которая уже объявила, что не может принять их в этом виде. Другими
словами, нарушается один из основных принципов достижения диплома-
тического компромисса, который основывается на взаимных претензиях и
уступках, даже если они существуют только для сохранения репутации и са-
мочувствия. В этом правиле бывает исключение только в обстановке безу-
словной капитуляции данной стороны, побежденной в войне.
Сербы утверждают, что в Рамбуйе ни о чем не договорились – и это вер-
но – и что обо всем можно еще вести переговоры. Кроме этого представитель
сербской делегации заявляет, что в предложенном в Париже документе име-
лось еще 50 страниц, которые в Рамбуйе вообще не обсуждались.
Албанская делегация подписывает соглашение 18-го марта. Сербы ставят
параф под собственной версией. Тот пункт, который С. Милошевич опреде-
ляет полностью провокационным и обидным, включен в приложение к со-
глашению в ту его часть, в которой определяется статут иностранных сил на
территории Сербии. В нем идет речь о гарантировании свободного передви-
жения войск НАТО на территории всей Югославии, а не только в Косово.
Каков был смысл помещения в соглашение формулировки, явно провока-
ционной с точки зрения дипломатии? Таким уж неожиданным было мнение,
высказанное президентом Сербии М. Милотиновичем, что использование
таких формулировок фактически означает оккупацию всей Сербии НАТО?
Кто, кроме албанцев, имел интерес спровоцировать сербов?
Вместе с этим пропаганда НАТО начинает демонизировать действия
сербов в самом Косово и в то же время умалчивать о деяниях АОК. Обще-
ственное мнение во всем мире, в независимости от того, какова в действи-
тельности вина одной или другой стороны, начинает воспринимать Белград

единственным виновником случившегося. Так, своими целенаправленными
или необдуманными действиями НАТО создает такую обстановку, в кото-
рой, если она не вмешается и не прекратит разрастающееся насилие, она пос-
тавит под угрозу свой авторитет.
Кроме этого нужно вспомнить и о том, что мало времени остается до
сессии НАТО в Вашингтоне, на которой предстоит обсуждать новую стра-
тегическую концепцию Союза. Американцы хотят, чтобы в ней было ясно
сформулирована возможность проводить операции, не представленные в п.
5 Вашингтонского соглашения, т.е. вне оговоренной территории. В соответс-
твии с этими намерениями быстрый и успешный удар по Сербии был бы эф-
фективным средством нажима на союзников, нежелающих принять концеп-
цию – прежде всего на Германию и Францию. Администрация Б. Клинтона
ищет повод доказать, что НАТО в состоянии выполнить роль, которую он
хочет на нее возложить. Существует риск, что риторика разойдется с дейс-
твительностью, вследствие чего американская администрация скомпромети-
рует себя и Союз.
Установленным является факт, что урегулирование, предложенное ал-
банцам, существенно отличается от представленного для одобрения сербам.
Запад желает и дает албанцам все, допустимое в разумных границах, но, ко-
нечно, не независимость. Предусмотренная широкая автономия при фор-
мальном сохранении границ – это частичное удовлетворение претензий ал-
банцев и поэтому воспринимается АОК как значительная уступка. Наоборот,
ввод в Косово войск НАТО и, прежде всего, право неограниченного передви-
жения по территории всей Югославии означает для сербской стороны поте-
рю и урон самочувствия.
В такой обстановке 24 марта 1999 года начинается операция «Союзная
сила». Ее цели, объявленные представителями Союза, таковы: прекращение
военных операций, насилий и репрессий; вывод из Косово всех военных,
паравоенных и полицейских сил и ввод международных сил; безусловное
возвращение всех беженцев и обеспечение беспрепятственного доступа к
ним гоммунитарных организаций; формулирование на основе догодоворен-
ного в Рамбуйе рамочного политического соглашения относительно Косово,
в соответствии с международным правом и Уставом ООН.
Стоит к этому списку добавить и цели, в разных случаях объявляемых
руководителями стран-членов НАТО: ослабление и прежде всего уменьше-
ние военного потенциала Сербии, ее возможности вести войну против Косо-
во в будущем (Б. Клинтон); превращение Косово в «мирное, мультиэтничес-
кое и демократическое, где все живут в безопасности и одинаково радуются
универсальным человеческим правам и свободам (точка зрения НАТО); уст-
ранение режима С. Милошевича (М. Олбрайт); помешать распространению
конфликта в других балканских странах или на более широком пространстве

(Б. Клинтон); демонстрация как НАТО противостоит агрессии и поддержи-
вает мир.
После 78-ми дневных бомбардировок правительство Югославии при-
нимает условия, предъявленные НАТО, и 10-го июня они прекращаются.
Область, которая формально остается в рамках Югославии, подпадает под
руководство администрации ООН. Сербские войска выходят, и в Косово
размещаются международные силы, составленные, прежде всего, из войск
Союза (несмотря на то, что в его состав среди других входят и российские
части). Они действуют в соответствии с мандатом Совета безопасности ООН
и с соглашением с югославскими властями, в котором уточняется, что меж-
дународные силы могут свободно передвигаться только в границах Косово,
а не всей Югославии. В конечном счете, оказывается, что „свобода передви-
жения» не является необходимым условием для их эффективного действия,
хотя теперь гораздо легче востребовать ее с позиции силы. Этот факт явля-
ется косвенным показателем того, что вопрос о доступе ко всей территории
Югославии во время переговоров в Рамбуйе имеет политическое, а не прак-
тическое значение.
В конце в заключение хочу добавить, что военная интервенция НАТО по
существу не достигла ни одной из поставленных так называемых гуманных
целей. Напротив, она привела к такому развитию, которое ни в коем случае
нельзя назвать конструктивным.
1. Резолюция № 1244 Совета безопасности ООН с 10. 6. 1999. г. и Military
Technikal Agreement between the International Security Force and the Govern-
ments of the Federal Republic Yugoslavia and the Republic of Serbia, http:/www.
nato.int/kosovo/docu/a990609a.htm.
2. Sharp,J.M.O., „Testfall Kosovo“, International Politik 1998, nr. 6, p. 30.
3. Daalder,I., NATO in the 21st Century: What Purpose, What Missions? – Brook-
ings NATO Report, February, 1999.
4. Crawford, T.W., Pivotal Deterrence and the Kosovo War: Why the Hlbrooke
Agreement Failed. Brookings Working Paper, 26 February, 2001.
5. US Enuoy Calls for Calm in Kosovo.– Radio Free Europe/Radio Liberty
(RFE/RL), http:/ /www.rferl.org/newsline/1998/02.
6. Stocholm International Peace Research Institute (SIPRI), Oxford University
Press, 1999, Appendix 1C: The Kosovo Conflict.
7. Amnesty International (AI) 1997 Report Urdates; A HUMAN Rights Crisis
in Kosovo Provinceq Unfair Trials and Abuses of Due Process.
8. A Human Rights Crisis in Kosovs Province Orahovac, July–August 1998 –

Deaths, Displacement, Detentions: AI, Many Unanswered Questions.
9. Statement by NATO Secretary General, NATO Press Release, August 13, 1998.
10. Резолюция № 1199 от 23 септември 1998. г.
11. Statement to the press by the Secretary General following the ACTORD’s,
October 13, 1998.
12. The Balkans: still at a boil.– SS 1998/1999, 120–121.
13. Press Statemet by the North Atlantic Council on Kosovo. Press Release 98,
November 19, 1998.
14. Report of the Secretary-General Prepared Pursuant to Resolutions 1160
(1998), 1199 (1998) and 1203 (1998) of the Security Council, S/1998/ 1068, Novem-
ber 12, 1998.
15. Statement on Kosovo. Meeting of the North Atlantic Council in Foreign
Ministers Session, Press Communique M-NAC-2(98)143, December 8q 1988.
Агоп Гарабедјан
Софија, Бугарска
НАТО И КОСОВСКИ ПРОБЛЕМ 19982002. ГОДИНА

Резиме
Сукоби на Косову и Метохији 1998–1999. године везани су за период када

је НАТО дефинисао Слободана Милошевића као „елементарно зло“, а Клинто-
нова администрација промовисала тезу о „глобалној улози“ овог савеза. Ову
позицију користи екстремистичка албанска ОВК. Ситуација настала после 78
дана бомбардовања НАТО-а, под изговором спречавања „хуманитарне ката-
строфе“, одликује се етничким чишћењем локалног српског становништва и
охрабрењем Албанаца да прогласе „независност“.
Кључне речи: Косово 1998–2002, Југославија, НАТО, Рамбује, агресијa.
УДК 323.1(=163.41)
327.7/8(497.1)
Марко Атлагић
БОМБАРДОВАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ 1999. ГОДИНЕ
У раду се говори о кампањи демонизације Срба у периоду од 1990. године до

данас. Демонизација је почела пре бомбардовања Србије и Савезне Републике
Југославије. Посебним методама кампању демонизације предводили су медији
западних земаља.
Кључне речи: демонизација, Срби, масакр, бомбардовање
Последњу деценију XX вијека карактеришу два главна нехумана процеса

културног расизма, и то:
1) војно и економско уништење Ирака и геноцид над ирачким народом и
2) демонизација Срба, која се наставила економским и војним уништењем
СР Југославије и Србије.
Просто је запањујуће дјеловало што је већина људи на Западу посматрала,
са великом незаинтересираношћу, прљаву политику својих лидера према
српском народу крајем деведесетих година XX вијека. Имао се утисак да су
свакодневно уживали у медијском спектаклу и прихватали лажи сервиране
на рачун српских жртава у рату 1991–1999. године. Ипак, историја ће ту за-
падну јавност окарактерисати као најмодернијег вампира, која се живећи у
интелектуалном, моралном и нељудском мраку напајала, пред својим ТВ
екранима, крвљу „културно инфериорних народа“.1 Управо су медији одиграли
главну улогу у демонизацији Срба, који су оправдали војну интервенцију
Запада против Срба на просторима бивше Југославије. То се десило зато што
су информацијски и комуникацијски системи Запада дио друштва, а нису
објективан и независан субјект у свом раду, као што су западне идеологије
1
Запад стално провоцира конфликте у неразвијеним земљама због контроле материјалних
ресурса тих земаља. Запад чини 20% свјетског становништва које конзумира 80% свјетске
производње добара. На примјер, САД са 5% свјетског становништва троши 30% свјетског про-
извода.
то приказивале.2 Кампања демонизације Срба почела је у јулу 1991. године, са

оштрим нападима њемачких медија на Србе, предвођених конзервативним
новинама Frankfuter Allgemeine Zeitung. У тим новинама свакога дана ређали
су се чланци који су оправдавали словеначко и хрватско проглашење неза-
висности, а оквалификујући Југо-Србе као бољшевике, којима нема мјеста
у европској заједници. Само деветнаест мјесеци након њемачког уједињења,
први пут након Хитлеровог пораза у 1945. години, њемачки медији су, као
некада против Јевреја, почели са кампањом против Срба.3
Највећу одговорност за крвопролиће у Југославији 1991–1995. године
имале су западне силе. Док су говориле да желе постићи мир и толеранцију,
лидери САД потпомажу најреакционарније сепаратистичке снаге од Хрватске
до Косова и Метохије.4 Осим западних сил,а за крвопролиће у Југославији
велику одговорност има и Ватикан. Папа Павле II je већ у јулу 1991. године
изјавио да су унутрашње републичке границе у Југославији историјске и међу-
народно признате, што не одговара савременом међународном праву, јер су
само Србија и Црна Гора биле у модерно доба од међународне заједнице при-
знате државе.5 У августу 1991. године папа, обраћајући се Хрватима, каже сли-
једеће: „Драги хрватски синови, ја вас још једном увјеравам да сам близак ва-
шим легитимним стремљењима. Стога обнављам апел међународној заједници
да вам помогне у овом тешком времену за вашу повјест“.6 У октобру 1991.
године папа упућује писмо загребачком кардиналу Фрањи Кухарићу, у којем
се, између осталог, каже: „...чинимо све што је могуће да међународна заједница
призна Словенију и Хрватску, као и остале републике које се хоће осамо-
сталити“.7
2
Објективност западних медија је мит. Они су структурни дио друштвене целине, која је
утјеловљење профитно оријентисане рационалности. То значи да су неодвојиво повезани са
бизнисом, политиком, војним комплексом, невладиним и шпијунским организацијама. Медији
су истовремено и подука. На примјер: у току посљедњих двадесет година што се тиче највећег
дијела Хрвата, Муслимана и Албанаца није их требало ништа питати што мисле о томе тко је
крив за све оно што се догађало у рату 1990–1995. године. Унапријед се знало шта ће рећи: Срби
(„четници“), они су криви за све, они су агресори, силоватељи, убице и слично, иако је то била
ноторна лаж.
3
Johanstone Diana, Seeing Yugoslavia through ad ark glass, Covert Action Quarterly, no. 65, Fall
1998.
4
Према писању америчке штампе стратегију офанзивног наступа према Југославији раз-
радила је CIA. План се односио на троструко усмјерену акцију:
1. контролу савезне владе и армије постављањем својих људи на одређена мјеста;
2. појачану психолошко-пропагандну дјелатност, уз пријетњу употребе силе;
3. појачане „covert actions“ преко разних фондација, хуманитарних и професионалних
организација: Смиља Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије, Бео-
град, 1997, 228; Michael Parenti, The Rational Destruction of Yugoslavia, http://www.vida.
com/parenti.yugoslavia.
5
Fournemand Jean-Francois, Le Vatican et l’ex Yugoslavia, Harmattan, p. 83, Paris, 1996.
6
Исто.
7
Исто.
Марко Атлагић: Бомбардовање Косова и Метохије 1999. ... 423
Тајна активност Ватикана ишла је још даље од тога. Тако је Ватиканска

банка обезбједила преко Института за ширење вјере 1.998.000 америчких до-
лара за куповање оружја у Бејруту, а намјењеног Хрватској.8
Прича о главној улози Њемачке у разбијању Југославије најкрупнија је
дезинформација у ових двадесет година пуних лажи. Тачно је да је Њемачка
у почетку одрадила највећи дио посла, да јој је то било у властитом интересу,
јер је она засигурно имала реваншистичких тежњи и амбиција да поново
влада Европом и свјетом. Тачно је, исто тако, да у овом часу Њемачка највише
профитира од разбијања Југославије.9 Али ништа од тога не би било да није
подршке САД. Наиме, 5.11.1990. године амерички конгрес изгласао је закон,
потписан од предсједника Busha, који је значио економску, политичку и
сваку другу смрт Југославије. Тим законом САД (а тиме и ММФ и Свјетска
банка) укинуле су пословне односе са Југославијом: помоћ, кредите, трговину.
Истим актом САД изјављују да су спремне обновити те односе, али само
оним републикама које организују „демократске изборе“. Значи, више не са
Југославијом. Из тог акта видљиво је да су САД биле ангажоване на помагању
ХДЗ-овске Хрватске, која је већ извршила „слободне изборе“ у 1990. години и
за коју су знали да се жели издвојити из Југославије.
У јануару 1991. године САД упозоравају да неће допустити ЈНА да упо-
треби силу у случају одвајања Словеније и Хрватске. Значи, САД су се на
најактивнији начин умјешале у унутрашње проблеме једне суверене земље и
практички увелико радиле на нарушавању њеног територијалног интегритета
и суверенитета.
У марту 1992. године три националне партије БиХ потписале су у Лиса-
бону споразум, сличан Дејтонском три године касније. Када је практично
тим споразумом рат био избјегнут, САД су наговориле Муслимана Алију
Изетбеговића да негира свој потпис на Лисабонском споразуму (Кутиљеров
план) и рат је отпочео у априлу у БиХ. Дакле, САД су непосредни кривац за
крвопролиће у БиХ у рату 1991–1995. године. САД су посебно водиле тајне
акције разбијања и колонизације БиХ. У ту сврху оне су:
8
I. Merlino, Les verites Yougoslaves nesand pas toutes bonnes a dire, p. 84, Paris, 1993.
9
О реваншизму Њемачке, Аустрије и Ватикана према Југославији (Србији) треба имати
у виду ове чињенице: неохитлеровске партије у Њемачкој су реалност, Аустрија је изабрала
ратног злочинца, нацисту Kurta Waldheima за предсједника. Није случајно да је за вријеме ра-
та у Југославији био папа Павле II, Пољак, на ватиканском трону, који је за вријеме Другог
свјетског рата био запослен као хемичар у њемачком мултинационалном гиганту „I.G. Farku“,
који је производио, између осталог, и гас „циклон B“, Поред цијанида и малахтаина, овај гас
послужио је нацистима за уништавање Јевреја у концентрационим логорима. Папа је био про-
давач отровних гасова Њемцима, који су у Auschwitzu служили за злогласне коморе. Пред-
сједник САД George Bush (који је почетком деведесетих прогласио нови свјетски поредак) први
је започео са рушењем Југославије и демонизацијом Срба. Породица Bush је била у блиској
пословној вези са нацистима. Види: Willhiam Cooper, Behold a Pale Horse, 1991; Robert Lederman,
A Ilwish Perspective on GW Bush, robert.lederman@world.net.att.net, January 28, 2001.
1. минирале Лисабонски споразум у марту 1992. године, што је директно

резултирало ратом у БиХ,10
2. кршиле ембарго на испоруку оружја зараћеним странама који су
наметнуле УН. Поред Њемачке и Аустрије, које су оружје испоручивале Хрва-
тима, САД су од 1994. године директно снабдјевале Муслимане и Хрвате
оружјем и давале им логистичку подршку,
3. демонизирале Србе лажима и изрежираним масовним злочинима уз
обилну подршку својих медија,
4. давале директну војну и обавјештајну подршку (CIA) муслиманским и
хрватским трупама током крупних операција против Срба.
Тајне акције на разбијању БиХ и Југославије, извођене су од самог почетка
у режији CIA, а број њихових агената у току 1995. године износио је око 2 500.11
Деструкција и демонизација Југославије и Србије вршена је десет година
пре бомбардовања 1999. године, а била је праћена невиђеном количином ла-
жи, која је претворила злочине Запада и испровоцирани геноцид у „хумани-
тарна дјела“. Главна лаж односила се на је рационално, планско и организовано
нацистичко насиље свјетских моћника.12 Хладнокрвно, научно изведено уни-
штење Југославије и Србије, као и испровоцирани геноцид, уједно су и упозо-
рење осталим непослушним земљама да би могле у сваком часу бити нападнуте
без икаквог разлога.
„Правда“ за оправдавање „хуманитарног“ бомбардовања Србије, односно
Косова и Метохије, уједно је и „правда“ за нове софистициране облике коло-
низације сиромашних земаља.
Демонизација Срба посебно је вршена преко лажи о логорима за силовање.
Када је ријеч о силовању, онда треба имати на уму податак који говори да се у
САД, без икаквог рата, свакодневно силује две хиљаде жена. У БиХ је за четири
године рата (1991–1995) документовано око две хиљаде силованих жена,
силованих од све три стране у сукобу: муслиманске, српске и хрватске. Овај
утврђени податак уопште није важан за извршиоце демонизације Срба. Онда
када је требало, лажи о великом броју силованих Муслиманки сервиране су
како би се донијеле политичке, економске и војне одлуке од стране међународне
заједнице и НАТО алијансе, погубне за српски народ, па су се цифре о
наводном силовању Муслиманки од стране Срба, кретале од 20 000 до 120 000.
10
Седам година касније, Lee Hamilton, бивши посланик САД, написао је да је Америка
постала владалац Балкана, устоличила се у свим новим државама, поставши практично у њима
проконзул. Види: Емил Влајки, Демонизција Срба, Београд, 2001, 89.
11
Elich Gregory, Briging Democracy to Bosnia-Herzegovina, http://www.org/varcime/elich.htm,
International Action Center, New York, Commsission of Inquery.
12
САД стално дијеле лекције о „хуманизму“ у неразвијеним земљама у стилу „штапа и
мркве“. Овај идеолошки напор САД подразумјева шест силом намјетнутих и заглупљујућих
принципа: слободну трговину, структуралне економске промјене, помоћ, изборну демократију,
људска права, независност и објективност медија и судства.
При томе Срби су приказани не само као силоватељи него и као нацисти
најгоре врсте, који су плански проводили политику силовања.13 Поред тога, у
логорима за силовање наводно употребљавали су високо софистициране ме-
тоде генетског инжењеринга где су заробљене жене оплођиване псећом спер-
мом.
Ипак, ове одвратне лажи мање су важне од структура, начина и механиза-
ма демонизације Срба. Сва западна братија нашла се на истом задатку: поли-
тички моћници, медији, проституирани специјалисти за Балкан, хуманитарне
организације, европске институције и НАТО прашинари.
Toronto Star од 2.2.1993. године донио је фотографију једне Муслиманке
З.Р, коју су наводно силовали Срби. У ствари, Српкињу З.Р. силовали су Му-
слимани или једна Муслиманка која је свједочила да је била силована од Срба
и при томе остала у другом стању. Родила је дете црне пути у Женеви.14
Најодвратнији документ демонизације Срба објављен је у десет година хал-
варије српског народа. Ауторка је била неуравнотежена, патолошки фрустри-
рана особа која је то радила по задатку. Постала је славна на Западу након
објављивања ове глупости којом се демонизира на најгори начин српски народ
и ту је славу стекла у домени одбране женских права. Узгред, да напоменем, да
је већина феминистичких организација у свјету учествовала у демонизацији
српског народа.
„Питање које ми је најчешће постављено након што сам се у фебруару
вратила са интервјуирања босанских Муслиманки које су биле жртве српских
злочина јесте да ли су српска злодјела, укључујући српска силовања, различита
од оног што се дешава у другим ратовима. Срби су, међутим, према писању
’Тиме’ 22. фебуара 1993. године дали силовању у ратном периоду ’једну
много дубљу злокобну димензију’. По мом мишљењу, они су употребљавали
најстрашније оружје против цивила од биолошког рата и атомске бомбе на-
овамо и уперили против најнедужнијих жртава у сваком рату: жена и дјеце.
Срби користе три врсте напада на жене и дјецу у њиховој стратегији
геноцида: прво, тиме што врше криминалне нападе, они сексуално осакаћују
дјевојчице, чак и сасвим малу дјецу. Свјетска организација ’Лијечници за мир’
документовала је случајеве Срба који су силовали трогодишње дјевојчице. Ја
сам интервјуисала једну 56-годишњу босанску жену по имену Марта. Носила
је хаљину тамносмеђе боје. Било је нешто посебно у њеној појави, унаточ
тешком раду. Тако је жестоко плакала у задњих неколико мјесеци да је имала
кругове око очију не више црвене, него љубичасте боје. Држали су је у кон-
13
Међународни Црвени крст није могао пронаћи ниједан доказ за постојање тзв. логора за
силовање. У октобру 1993. године комисија УН за ратне злочине у бившој Југославији објавила
је укупан број 330 документованих случајева силовања за све три зараћене стране у БиХ. Види:
Rape Camps, Where the incredible number of rape victims came, http://home.jps.net/fkrikoris.
14
Medit. Qly’ V5 No.3, Summe, 1994; ///hyperlink htt:www.dorai.org/vjp2/serb.txt.
центрационом логору, скупа са још 150 жена и дјеце. Рекла је да је била

силована, да су сви били силовани. Онда сам ја почела причати о сакаћењу
дјевојчица и Марта је посвједочила. ’Видјела сам како су Срби силовали дјецу
– дјевојчице које су имале свега шест до осам година’. Рекла је да она, као ни
остале, нису могле ништа учинити. Ако би се нека жена томе превише успро-
тивила, рекла је, ’пререзали би јој врат’. Разговарала сам са младом и лијепом
женом, Босанком из Сарајева. Име јој је Аида. Плавуша, витка, својих тридесет
година. Док је говорила и ја сам биљежила њене ријечи. ’Лијечник који је
пријатељ мог оца дошао је у нашу кућу једно вече изузетно узнемирен – пла-
чући, вичући, кукајући. Лијечио је осмогодишњу дјевојчицу након што је била
групно силована од Срба. Сва је била изнутра искидана. Тако је жестоко
крварила да лијечник то није могао зауставити. Била је у очајним боловима и
није јој било помоћи. Лијечник је рекао мом оцу да јој је убризгао смртоносну
инјекцију како би јој скратио муке’. У избјегличком логору слушала сам бо-
санског Муслимана, Ису, тридесетдевет година; рекао ми је да су Срби напали
његово село. Побили су више од 200 мушкараца, цивила, а остале поређали,
укључујући и Ису, и послали их у концентрациони логор. Биљежим његове
ријечи: ’Доктор из мог села био је тамо заточеник. Једног дана Срби су га по-
звали. Хтјели су од њега да зашије десетогодишњу дјевојчицу коју су силовали.
Била је сва растргана. Видјевши осакаћено дијете, доктор је заборавио да је и
он сам затвореник и да је у концентрационом логору. Почео је псовати Србе,
говорећи им ’Ви нисте људи!’ Према Исиним ријечима, чувари су онда оста-
вили то дијете да крвари на столу и напали доктора. Исо је рекао да, када је
поново видио доктора, овај је био ’једва на животу’.
Осим силовања дјевојчица, Срби имају и други метод кориштења жена
као геноцидног оружја. Држе жене одвојене од њихових мужева и вјереника.
Чине то тако што мушкарце држе у концентрационим логорима или их уби-
јају. У међувремену, Срби држе у заточеништву жене које учестало силују.
Присиљавају жене да рађају оно што они зову ’мале четнике или српске рат-
нике’.
Зиба, 26 година, која је са осталим женама била држана у логору за сило-
вање у Гацку, рекла је да су Срби довикивали Муслиманкама са малом дјецом:
’Погледајте колико дјеце можете имати. Имат ћете нашу дјецу. Рађат ћете
мале четнике.’ ’Силовања су настављана даноноћно’, додала је. Никада нећу
заборавити болан израз у великим, тамним очима младе жене коју ћу назвати
Нађа. Има 20 година, ситна је, свега нешто виша од пет стопа. Муслиманка је
по вјери, као и највећи дио силованих жена. Када сам са њом разговарала у
избјегличком логору, била сам са босанском лијечницом по имену Амра, која
је преводила. Нађа је сједила близу прозора, а био је изузетно хладан дан.
’Зар ти није хладно?’, питала је Амра. ’Како бих могла осјећати нешто тако
небитно као хладноћу? ’, одговорила је Нађа. Изнова је проживљавала своју
ноћну мору.
Када су Срби напали њено село, она је са осталим побјегла у брда. Било
је међу њима дјечака од 12 и 13 година. Срби су пронашли ову групу. ’Пред
мојим очима’, каже Нађа, ’Срби су почели пуцати на дјечаке’. ’Немојте их
убити!’, завикала је Нађа и потрчала да их заштити. Један Србин ударио ју је
тако да је пала у несвјест. Када се пробудила, обрела се у некој соби, са једном
ногом свезаном за кревет. Била је у логору за силовање. ’Држали су ме у тој
соби три мјесеца. Имала је голе зидове. Бетонски под. Слама на бетону. Било
је других жена и дјеце тамо. Нитко није смио напустити просторију’.
’Чак и на Божић’, каже Нађа, ’осам Срба је дошло, са ријечима: сада ћемо
прославити, читава банда осморице силовала је Нађу тога дана.’
Послушајмо жену, тренирану болничарку, која је била ухапшена и став-
љена у логор за силовање. ’Била сам једна од 1 800 жена држаних као затво-
реница у Брчком. У мојој соби било је 600 особа. Дали су ми број 31. Када би
позвали твој број, морала би ићи. Једна ми је жена рекла да је била силована
од групе од 50 Срба.’ Овакве се приче понављају. Превише су многобројне да
не би имале шематски карактер.
Постоји и трећи начин којим се Срби служе да би искориштавали тијело
жене као бојно поље. Истрага Европске заједнице у великом броју силовања
босанских жена показала је: ’Силовање је дио шеме злостављања, обично
почињене са свјесном намјером деморализирања и тероризирања људи, ист-
јерујући из њихових домома и демонстрирајући моћ освајачких снага’. То је
начин да се деморализира, ослаби оне мушкарце и жене који су још увек живи.
Разговарала сам са шездесетогодишњом женом која је била силована. Рекла
је да су били заточени у концентрационом логору и да су жене које су имале
више новца, као власнице бутика, као и жене које су имале професију, као
болничарке, лијечнице, адвокати и наставнице, биле најлошије третиране.
Susan Woodward, гостујући професор на Brookings Institute и експерт за
бившу Југославију изјавила је у интервјуу колумнисти Washington Posta Ju-
dy Mann да су Срби намјерно хтјели да униште оне који су били успјешни
градски професионалци. Срби су их претворили од прича о успјешним
професионалцима у трауматизоване жртве силовања и осталих злодјела –
жена које сједе у избјегличким логорима, којима су одузети домови, својина,
породице.
’У сваком су рату жене силоване. То није ништа ново’, рекла је Wood-
ward.
’Али овјде се не ради само о силовању, него се у име етничког чишћења
оне силују и присиљавају да остану у другом стању са јасним циљем да их
се натјера да рађају дјецу друге етничке групе. Настоји се уништити част
босанске популације Муслимана’.
Разговарала сам са Judy Darnell, регистрованом болничарком из Marlton-a,
New Jersy, која је пет пута посетила разрушену земљу да би помогла босанским
жртвама злочина. Причала је о томе како су Срби узастопно силовали једну
82-годишњу жену. Што се тиче жена које су затворене у логорима за силовање,

’они их тамо држе зато да или спријече популацију босанских Муслимана да
се репродуцира или да би их убили’. Колико је жена било силовано?
Прије неког времена Европска комисија за истрагу на челу са Dame Anne
Warburton направила је истраживање у бившој Југославији и утврдила да је
двадесет хиљада жена било силовано. Дописник New York Times, John Burns,
даје цифру од педесет хиљада. Професор права из Michigana, Cathrine A. Mac-
-Kinnom, која је заступала босанске жртве pro bono, подиже тотал навише
од педесет хиљада жена и дјевојака силованих и још сто хиљада жена и дјеце
убијених.
Према неким процјенама хиљаду до две хиљаде жена је тренутачно у
другом стању као резултат силовања. Од 300 до 500 међу њима родило је дјецу
од Срба који су их силовали. Босанска лијечница Амра је рекла да ниједна од
босанских жена силованих од Срба није хтјела задржати дјецу.
Није лако босанским Муслиманкама да причају о томе како су биле си-
ловане. Нађа, двадесетогодишњакиња, претходно споменута, признала је са
жаљењем у гласу ’Настојим да заборавим. Али исто тако да испричам шта ми
се дјесило – тако да би други знали.’
Већина у свијету сада зна. Не може се више порећи да су Срби, у својој
потрази за ’великом Србијом’ створили од жена ратно поприште.“15
Други облик демонизирања Срба изводи се демонизирањем Срба као
геноцидног народа. У ту сврху Запад је био иницијатор неколико догађаја због
којих су Срби били оптужени као злочинци, као што су следећи.
1. Масакр у реду за хлеб, извршен у Сарајеву у улици Васе Мискина,
27.5.1992. године. Оптужени су Срби да су извршили тај масакр. Наравно да
то није била истина. У том злочину убијено је шеснаест људи и 144 рањено.
Први извјештај УН је ослободио Србе оптужбе за злочине у реду за хлеб.
Међутим, Србе је требало оптужити за те злочине зато што би такав масакр
довео до санкције УН (трговински ембарго) против Срба у Југославији.
Тако је 30.5.1992. године донесена Резолуција Вијећа сигурности, број 757, и
Југославији (тј. Србима) су уведене без икаквог разлога санкције.16
2. Први масакр на пијаци Маркале, тзв. Маркале 1, десио се 5.2.1994. го-
дине, када је било 68 мртвих и 200 рањених. Срби су под пријетњом НАТО
бомбардовања повукли своје тешко наоружање на 20 km од Сарајева, а дио
оружја прешао је под контролу УНПРОФОР-а. Кључни извјештај УН поводом
масакра на пијаци је квалификован као тајна, али четири специјалисте: један
руски, један канадски и два америчка, сугерисали су да су мине биле испаљене
од стране босанских (муслиманских) снага, али не од Срба.17 Командант
15
Grace Halsell, Washington Report od Meddle East Affaires, April/May 1993, vol. 11, no. 9.
16
Емил Влајки, Демонизација Срба, Београд, 2001, 278.
17
Owen David, Balkan Tragedy, Harcourt Brace et Company, p. 260–261, 1995.
УНПРОФОР-а за БиХ (1994–1995) поводом тога рекао је: „Они који су били
блиски генералу Roseu никада нису крили чињеницу да је он на састанку
рекао босанско-муслиманским лидерима да је управо примио информацију
техничке нарави, која упућује на то да је минобацачка бомба дошла са подручја
од Муслимана, а не са српских подручја“.18 Дакле, истрага је показала да Срби
немају никакве везе са овим масакром, али требало је Србе оптужити.
3. Масакр на пијаци Маркале II, збио се 28.8.1995. године, када је било 37
мртвих и 90 рањених. Дакле, и за масакр на Маркалама II Срби немају никакве
везе, али су оптужени да би се испровоцирао НАТО.19 Овај масакр био је
праћен ваздушним нападима снага НАТО против босанских Срба. НАТО је
бацио у августу више бомби на насеља босанских Срба него што су Њемци
бацили на Лондон током Другог свјетског рата.
4. Штефану Шварцу, припаднику једне њемачке партије, били су, наводно,
познати случајеви да су Срби пекли дјецу у рерни и да су дијаболични љекари,
Срби, у матернице Муслиманки усађивали псеће ембрионе. Господин Шварц
постао је славан пре него што је поднео доказе за ове своје тврдње. Наравно,
никад их није поднео, јер се то није десило.
5. Случај Сребренице један је од најуспјешнијих САД–НАТО пропагандних
акција током рата у БиХ 1992–1995. године. Наводно, након пада овог града у
српске руке 15.7.1995. године седам хиљада Муслимана било је „хладнокрвно
погубљено“ од стране војника под контролом генерала Ратка Младића.
Наравно да је истина сасвим другачија. Тачно је да је побијен одређени број
Муслимана, али не више од 1 890. Сребреница је била главна тема западних
медија, а цифра од 7 000, била је потребна из следећих разлога:
а) требало је да послужи како би нашој и свјетској јавности скренула
пажњу од злочина геноцида почињених од стране Хрвата у акцијама „Бљесак“
и „Олуја“, када су само у тим акцијама хрватске власти протјерале више од
350 000 Срба (у времену од 1990. до 1995. године Хрвати су протјерали више
од 560 000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске);
б) као доказ геноцида над Муслиманима за који су требало да буду
оптужени Срби, а посебно генерал Ратко Младић и др Радован Караџић,
в) како би НАТО прашинари лакше бомбардовали Републику Српску,
г) како би Србији Америка и НАТО лакше одузели Косово и Метохију.
Сви истраживачи се слажу да број жртава није већи од две хиљаде за
четири године ратовања у Сребреници. Податак од седам хиљада жртава прва
је изрекла Соња Бисерко по задатку америчких обавештајних служби.
У 1999. години ифабрицирани „масакр“ у Рачку на Косову и Метохији
послужио је САД–НАТО коалицији као најважнији непосредни разлог за
агресију НАТО на СРЈ, а посебно на Косову и Метохији.
18
Исто.
19
Ruses That Prompt Attacks as Old a Trick as War Itself, Editorial из „Sun-Sentinel“, Nov.
23.1995, Hachworth David.
Након медијске кампање за звјерства, која су Срби наводно починили у

Рачку, што је представљало неизбјежан повод за рат, САД и НАТО су бом-
бардовали Србију, а посебно Косово и Метохију 1999. године: болнице, кли-
нике, породилишта, школе, библиотеке, позоришта, музеје, цркве, аутобусе,
мостове, водоводе, творнице и стране амбасаде. Међутим, за овакво перма-
нентно бомбардовање Срба нитко није осуђен. Што је са злочинима почињеним
од пилота који су намјерно гађали и убијали цивиле на Косову и Метохији и
по читавој Србији. Бомбардовање Косова и Метохије започето је због наводног
етничког чишћења Албанаца од стране Срба. У вези с тим потребно је знати
следеће:
1) од 1945. године српска популација на Косову и Метохији чинила је 50%,
а 1999. године свега 10%. Дакле, тешко је и помислити да су Срби ти који су
вршили етничко чишћење над Албанцима. Ситуација је обрнута;
2) од 1974. године до 1990. године у стварности, према изјавама албанских
лидера, косовски Албанци имали су најнапреднију економску, културну и по-
литичку аутономију у свијету. Унаточ томе, Албанци су од 1974. до 1999. го-
дине константно вршили провокације у Југославији (од демонстрација до те-
роризма) тражећи независност.
Истина је да је међународна заједница, предвођена САД, хтјела окупирати
Косово и Метохију ради својих властитих геополитичких разлога, војних
прохтјева и економске добити (рудна богатства и изградња нафтовода од
Каспијског до Јадранског мора) Србије.
Током 78 дана бомбардовања Србије САД су заједно са НАТО бациле
четрдесет различитих летака. Било је избачено из борбених кутија MC-130H
преко сто милиона летака изнад Србије. У бомбардовању Косова и Метохије
шпански пилоти борбених авиона признали су да је НАТО гађао цивилне
објекте. То што је НАТО гађао узастопно цивиле и цивилне објекте није ре-
зултат ратних грешака, већ дириговане намјере. То је потврдио и капетан ави-
она Martin de la Hoz: „У више наврата наш је пуковник протестовао код
команданата НАТО због тога што су гађали циљеве који нису војни. Избацили
су га напоље уз псовку... Једном смо добили наређење да треба бацати касетне
бомбе на локалитете изнад Приштине и Ниша. Пуковник је то апсолутно
одбио и неколико дана касније стигло му је наређење за премјештај... Наред-
бодавци су искључиво били сјеверноамерички генерали и нитко други... Они
уништавају земљу, бомбардују новим пројектилима, бојним отровима, повр-
шинским минама бацаним из падобрана, бомбама које садрже уранијум, црн-
им напалм, шприцају отров на усјеве и користе свакакво оружје. Сјеверно-
американци чине једно од највећих варварстава које се уопште може замислити
против човјечанства“.20
20
„Articolo 20“, No. 30, June 14, 1999.
У току посљедњих осамнаест година уништавања Србије и демонизације

Срба од стране НАТО и Запада највећи дио извештавања западних медија
била је лаж. Лагали су, исценирали и манипулисали до данас, а сада им је и те
како стало да сперу љагу са себе, па настављају уходаним стазама, а уз помоћ
домаћих слугу.
Поштована господо, обраћам се вама који нисте из Србије. Осјећате ли бар
мало стида данас овдје, пред нама, Србима, што су ваше земље бомбардовале
нашу земљу на правди Бога, а ви сте суодговорни јер нисте тада дигли глас
против ваших влада да зауставе тај гнусни чин.
Српски народ је честит, слободарски и широкогрудан. Знам да убиства
на стадионима постоје широм свјета. Једно се десило и у Београду ових дана.
На ногометној утакмици убијен је Француз Татон. Тај гнусни чин осудио је
српски народ по свим селима и градовима Србије. Изишао је на улице у знак
осуде. Али, господо, нисам видио да је француски народ осудио убице мале
Милице Ракић која је убијена на ноши у НАТО бомбардовању и још хиљаде
Милица Ракић.
1. „Articolo 20“, No. 30, June 14, 1999.
2. Аврамов, Смиља, Постхеројски рат Запада против Југославије, Београд,
1997; 228
3. Camps, Rape, Where the incredible number of rape victims came, http://home.
jps.net/fkrikoris
4. Cooper, William, Behold a Pale Horse, 1991.
5. Elich, Gregory, Briging Democracy to Bosnia-Herzegovina, http://www.org/
varcrime/elich.thm. International Action Center, New York, Commission of Inquery
6. Fournemont, J. F, Le Vatican et l’ex Yugoslavia, Hormattan, p. 83, Paris, 1996.
7. David, Hackworth, Ruses theat propt attacks asold a trick as war itself, edito-
rijal из „Sun-Sentinel“, Nov. 23, 1995.
8. Halsell, Grace , Washington Report on Middle East Affaires, April/May, 1993,
vol. 11, no. 9.
9. Diana, Johanstone, Seeing Yugoslavio through a dark glass Covert Action Qua-
rterly, no. 65, Fall, 1998.
10. Lederman, Robert, A Jewish Perspective on GW Bush, robert.lederman@
worldnet.att.net Januray, 28, 2001.
11. Merlino I, Les verites Yougoslaves ne sant pas toutes bonnes a dire, p.84,
Paris, 1996.
12. David, Owen, Balkan tragedy, Harcourt Brace et Company, 1995, p. 260–261.
13. Parenti, Michael, The Rational Destruction of Yugoslavia, htt://www.vida-

com/parenti.ugoslavia.html
14. Емил, Влајки, Демонизација Срба, Београд, 2001, 260–261.
15. Medit. Qhy’V5No3, Summe 1994: III Hyperlink, htt://www.dorsai.org/
vjp2/serb.txt
Marko Atlagić
THE BOMBING OF KOSOVO AND METOHIA 1999.

Summary
Western media started their campaign of demonizing Serbs in June 1990. The
aim was to demonize Serbs, so that they could then be accused of all the atrocities
during the civil war from 1990–1995.
Therefore, Serbs in Bosnia and Herzegovina were blamed by the western media
to have raped 120 000 Muslim women there. However, European Union authorities
conducted an investigation and found that 376 rapes were committed on women
but at all three nationalities, Muslim, Croatian and Serbian.
Similarly, Serbs were accused of the killings of 7 000 Bosnian Muslims in Sre-
brenica.
UN commission concluded in their finding that the actual number of people
killed in Srebrenica was 2 000 and these killings happened during the 4 years of the
civil war.
This was done in order to take the attention away from the exodus of Serbs
from Republic of Srpska Krajina. Moreover, this was done so it could serve as a
cause to start the bombing campaign at the Republic of Srpska.
The reason to start the bombing campaign on Serbia was the massacre in Račak.
However, it was concluded that the massacre never actually happened but it was or-
chestrated by both the Albanians and William Weber to serve as valid reason to start
the bombing of Serbia.
Key words: demonize, Serbs, massacre, bombing
УДК 342.2(497.115)
Зоран Лакић
Подгорица, Црна Гора
УЛОГА НАУКЕ У УТВРЂИВАЊУ СТАТУСА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
У раду се истиче неопходност улоге историјске науке у дефинисању бу-

дућег статуса Косова и Метохије. Научни скуп Косово и Метохија у цивили-
зацијским токовима позитиван је наговјештај којим путем треба ићи до
прихватљивог рјешења и убудуће би овакве скупове требало да организују
међународне институције УН и ЕУ.
Кључне речи: историјска наука, Косово и Метохија, статус, научни дија-
лог
Ништа се не мијења тако брзо и тако лако као историјска прошлост. Када
је у питању однос науке према прошлости, упозоравајућа је стара крилатица
да побједници пишу историју. То кварење историје изгледа као шала, па и
добар виц, ако се упореди са односом политике према прошлости. Драстичан
је примјер многих – да историја од њих почиње. Сјетићемо се и квалификацијe
попут оне: Држава–то сам ја. Сличних упозоравајућих примјера има много и
на овом нашем балканском простору. Сјећам се сугестија мога професора са
Филозофског факултета у Београду, академика Васе Чубриловића, који је уочи
Другог свјетског рата изложио начин рјешавања питања Косова и Метохије.
Није био прихваћен. Потом је један мој други професор са истог факултета
анализирао погубност тезе „Косово – република“. И он је био несхваћен. У
најновије вријеме један предсједник Српске академије наука и уметности
понудио је још конкретније рјешење статуса Косова и Метохије. Само што
га нису етикетирали као издајника и непријатеља. А питање статуса Косова
и Метохије се све више усложњавало. Можда би политика данас прихватила
бар нека од понуђених рјешења,али дипломатско искуство говори да оно што
је могло да буде рјешење за јуче, данас већ не може.
Много отвореније се о наведеном питању расправљало када је један сло-
веначки посланик у Савезној скупштини у Београду изјавио да се не може
имати европски стандард и афрички наталитет – алудирајући на живот на
Косову и Метохији.
Политика и наука се, ипак, разликују – од земље до земље. Када је у питању

наш балкански простор, заједничко им је да су много тога увезли споља – од
„мудријих“ учитеља. Поготово екстремне попут: ми и они, добри и лоши мом-
ци, слијепи научници за историјске проблеме итд.
Да бих се уклопио у предвиђено вријеме за излагање, наставићу са ода-
браним примјерима, који су у ствари тематски блокови.
Први примјер. – Осмотримо како је ово питање третирано у Платформи
за рјешавање албанског националног питања Албанске академије наука, до-
несеној 20. октобра 1988. године. Промовисан је пројекат „Велике Албаније“
и великоалбански програм етничког ширења на територији изван државних
граница Албаније. Апострофира се „цијело историјско Косово“ и истичу за-
слуге Рима и Берлина „у стварању етничке Албаније“ у Другом свјетском
рату. Прокламује се „уједињење свих албанских етничких подручја у једну са-
мосталну државу“. Сматра се „албанско национално питање неријешеним ...
јер се половина албанских етничких продручја још увијек налази под јармом
неколико страних држава – Србије, Црне Горe, Македоније и Грчке“.
На Платформу Албанске академије наука и уметности, реаговао је дебатом
Одбор за историјске науке ЦАНУ, па ћемо цитирати дио опширне изјаве:
„...Стање на Косову користи се за постављање питања ’будућности албанске
нације’ и понављање фактографски неутемељене матрице о дипломатском и
политичком несхватању Европе ’албанске националне драме...’“
„Увјереност албанске научне елите да је пут ка етничкој Албанији могућ
захваљујући догађајима на Косову и Метохији потврђује правило да Албанци
своју политичку судбину радо везују за ћудљиве интересе великих сила. Тако,
од турских времена до данас, све бјежећи од балканске реалности,они настоје
да протекторатским положајем буду у служби глобалних геостратешких ин-
тереса. Иако је етничка Албанија политички сурогат, супротан савременим
схватањима држава и нација у свијету, албанска политичка елита, екстремна и
шовинистичка према народима и државама у окружењу, упорно препоручује
’албански простор’ као стратегијско упориште.“
Завршавајући елаборацију Првог примјера, односно Платформе Албанске
академија наука и уметности из 1998. године, само узгред ћу рећи да је у
пролеће 1999. године дошло до бруталне агресије НАТО армаде на северну
Југославију, односно Србију и Црну Гору.
Други примјер. – На Цетињу је 21, 22. и 23. јуна 1990. године одржан ре-
презентативни научни скуп уз учешће преко сто научника из многих земаља
планете – са свих континената. Једино су изостали представници Албаније
који су били благовремено позвани, као и сви остали учесници. Тема скупа је
била Становништво словенског поријекла у Албанији. Радови су објављени у
репрезентативној публикацији, истог наслова, у издању Историјског инсти-
тута Црне Горе 1991. године, па их нећу потпуније коментарисати. Остали су
Зоран Лакић: Улога науке у утврђивању статуса ... 435
ми у сјећању неки занимљиви детаљи: на Косову и Метохији је живјело у XVI

вијеку – мање од 1% Албанаца. Да будем још прецизнији: према турским
дефтерима из 1455. године, како је писао Њујорк тајмс, Срби су имали огромну
већину; Албанаца је било мање од 1%. Отада се број Албанаца на Косову и
Метохији повећавао, а Срба смањивао. Зна се и зашто. Данас они чине више
од 90% укупног становништва Косова и Метохије. У истом тексту од 19.3.2006.
године амерички познавалац ових прилика пише „да Косово не треба да буде
препуштено нити додељено – ни степен аутономије, али истовремено треба
задржати суверенитет Србије и осигурати механизам међународног старатељ-
ства да заштити Албанце и Србе једне од других“. (Цитирано према Политици–
Београд, 19.3.2006.) Данас је само нешто више процената неалбанаца, прете-
жно Срба и Црногораца.
Према албанским изворима у Албанији је живјело једва неколико хиљада
Срба; према изворима наше провенијенције – њих је било више од 100.000.
Вјерујући у аутентичност оба историјска извора, поставио сам питање: шта
се десило са оних преко 90.000 становника Албаније – словенског поријекла.
У даљим мојим истраживањима дошао сам до сазнања да су присилно аси-
миловани. Наводио сам конкретне примјере – да су ђаци пошли у школу са
словенским именом и презименом, а на свједочанствима о завршеној школи
или факултету уписана су албанска презимена. Од Крста – Крстоје, од По-
повића – Попаји, од Брајовића – Феризаји. И тако око 1.000 промијењених
имена.
У склопу другог примјера рећи ћу још да сам учествовао на више научних
скупова у Београду, Приштини, Подгорици. На њима су, рекао бих, успјешно
елаборирана спорна питања, као што су Бујанска конференција и њене одлуке
из 1943/1944. године, затим положај Косова и Метохије у саставу Југославије,
југословенски федерализам и Косово и Метохија у њему итд. На тим скупо-
вима учествовале су и наше колеге Албанци са Приштинског и Скопског уни-
верзитета. Било је дисонантних тонова, али је расправа допринијела да их бу-
де мање.
Коначно, у оквиру трећег примјера покушаћу да дочарам како, тако да
кажем, „неутрална“ наука данас гледа на ово питање. Ни она није јединствена у
свом ставу. И њу је подијелила политика. Један њен дио уградио је своје ставове
у цитирану Платформу Албанске академије наука и умјетности о „рјешавању“
албанског питања данас. То могу запазити професионални историчари који
имају добар увид у степен развитка албанске историографије. При томе имамо
у виду да је албанска историографија – најдуже од свих балканских земаља –
била под снажним присмотром догматске политике. Подсећам да је познати
албански књижевник Кадаре дошао у сукоб са том политиком, иако се умјесто
научне, бавио умјетничком истином, која је као појам много флексибилнија.
Свеједно, морао је да напусти земљу. Неки „неутралци“ били су врло активни,
па су њихови „неутрални“ ставови уграђивани у врло ангажоване политичке
акције, којима је био циљ сатанизација свега што је хришћанско на овим
просторима. Наступали су и као индивидуалци са истом намјером и истим

циљем. У најновије вријеме чују се све бројнији гласови научника, који су
дисонантни од претходних „неутралаца“. Храбро износе своје објективне
ставове, разикујући да буду сатанизовани од уходане политичке машинерије.
Тако, на примјер, један њемачки историчар сматра да је рат у претходној
Југославији био интервенционистички, јер је у њему активно учествовало
преко 100.000 војника, које он квалификује овако: муслимански муџахедини,
хрватски плаћеници и српски добровољци. Мој колега по перу Бранислав
Оташевић евидентирао је читаву плејаду европске и свјетске интелектуалне
елите која је са позиција науке осудила политику Запада на Косову и Мето-
хији. Дугачак је списак тих имена, као што су добитници Нобелове награде:
Габријел Гарсија Маркес, Португалац Жозе Сарамајо, Александар Солжењицин,
Италијан Дарио Фо, затим академици – Фримбар Фикер, Александар Зи-
новјев, Жан Дитура, Владимир Војнович, као и културни посленици попут
Харолда Пинтера, Патрика Бесона, Мариа Баргаса, Петера Хандкеа, Ноама
Чомског, Јохана Галтунга и др. Упозоравали су да се насиље може оправдати
само лажима, а да се лаж може одржати само насиљем. Њима бих додао књиге
Карле дел Понте и њене претходнице Луизе Арбур. Зашто не и нашег амба-
садора у Риму – универзитетског професора Миодрага Лекића. Они настављају
истиниту причу великих претходника као што су Ла Мартин, Виктор Иго, Лав
Толстој, Достојевски, Пушкин, Тенисон и многих других – дуг је списак и њи-
хових имена. Међу њима зашто да не поменемо нобеловца Иву Андрића –
доктора историјских наука.
Пробуђена и охрабрена наука још једном је показала да се од лажи може
имати само тренутна корист и трајна штета! А истина увјек доноси трајну
корист и само тренутну штету.
Наведени примјери упозоравају да је и у науци присутна политика, њена
логика и методика. Отуда умјесто очекиване једне научне истине, могу се
појавити више њих – да замагле видике. Усудио бих се чак рећи да их има
онолико колико има и политичких мишљења. Охрабрење, међутим, доноси
увјерење да ће наука наћи своје мјесто у рјешавању актуелног статуса Косова и
Метохије. Хтио сам рећи да се враћа повјерење у науку баш зато што се све више
дистанцира од прагматичне, нетолерантне и искључиве политике, коју видим
и данас у ријечима високог државника САД „ да је признавање (државности)
Косова неповратни процес“ и да ће Косово и Метохија „бити онако како ми
одлучимо“. Све то упркос чињеници да међународни суд експерата још није
рекао своју мериторну оцјену о том, ипак, врло сложеном питању. Присјетимо
се да су својевремено САД тврдиле да Вашингтон стоји иза јединствене СФРЈ;
потом да САД подржава интегритет Србије са Косовом и Метохијом у њој;
САД су само биле забринуте за права косовско-метохијских Албанаца. Сада
видим да је тај став САД далеко од албанске бесе и нашег аманета оличеног у
синтагми тврђа ми је ријеч од камена.
Зоран Лакић: Улога науке у утврђивању статуса ... 437
Позитивна је чињеница да се данас не слави 10-годишњица побједе агре-

сије НАТО на Југославију – Србију и Црну Гору. Моћници су с разлогом оду-
стали од тога. Умјесто тога, ево нас окупљени на добро припремљеном научном
скупу – који покушава да укаже на пут могућег цивилизацијског рјешења –
прихвативог за обје стране у спору. Водимо расправу о прошлим временима
као искуство о будућем статусу као дугорочном рјешењу. Не мора бити ко-
начно. Са те стране гледано организатори овог међународног научног скупа
заслужују друштвено признање и подршку зато што су добро осмислили тему
расправе; добра одбрана тема била је услов за одазив великог броја стручњака
који имају што да понуде и што ће, надам се, резултирати разумним рјешењима,
прихватљивим за обје супротстављене политичке опције. Не заваравајмо се
да ће један научни скуп ријешити проблем. Он може бити само позитивни
наговјештај којим путем ићи до прихватљивог рјешења. Такође је наш скуп
указао да су досадашњи политички резултати најгрубље силовање историје
као науке. Заиста су ријетки овакви сусрети науке и политике. Наука нуди
знање, а политика остале неопходности потребне за успјешне резултате ова-
квих сусрета.
Предлажемо да се наставе овакви научни разговори о статусу Косова и
Метохије, с тим што би њихови будући организатори биле међународне ин-
ституције из ОУН или Европске уније. Верујемо да постоји праведно рјешење,
прихватљиво за све стране у спору. До њега треба доћи упорним дијалогом.
Знамо такође да је лакше одржати прихватљив говор, него доћи до прихват-
љивог рјешења.
На крају вас позивам да се подсјетимо ријечи за памћење једног од очева
Америке (Џеферсона) – „Надам се да ће наша мудрост расти са нашом моћи,
да ћемо бити јачи – ако моћ будемо мање користили“. Научна истина не може
умријети; мора испливати и показати се у своме сјају и честитости. Да се
послужим ријечима пјесника – „Зубља правде засијати мора“. Данас је коначно
неспорно оно што је прије десетак година било енигматично. Дијалог. И само
дијалог. Научни дијалог. То је моја порука, као аутора опсежне студије Дијалог
у историографији, коју са задовољством поклањам организаторима овог ме-
ђународног скупа.
Лакић, Зоран, Дијалог у историографији, Подгорица: Унирекс, 2008.
Лакић, Зоран, Положај југословенских мањина у Албанији од 1945. до данас,
Обележја, Год. 21, бр. 6, Приштина: Јединство, 1991.
Лакић, Зоран, Вријеме, политика, наука, Подгорица: ЦАНУ, 2005.
Лакић, Зоран, Историја и историографија, Подгорица: Историјски инсти-
тут Црне Горе, 1997.
Лакић, Зоран, Огледи из историје Југославије, Подгорица: Универзитет
Црне Горе, 1999.
Зоран Лакич
Подгорица, Црна Гора
РОЛЬ НАУКИ В УСТАНОВЛЕНИИ СТАТУСА КОСОВО И

МЕТОХИИ
Резюме
Роль историографии, когда речь идет о решении спорных вопросов, дол-

жна быть более значительной. Особенно значительное место должна занимать
историография, когда речь идет об определении статуса Косово и Метохии.
Такие исследования необходимо сделать более активными, проводя их под
эгидой ООН и ЕС. Только с помощью научного диалога возможно найти ключ
к решению этой важной проблемы и определить статус Косово и Метохии.
Ключевые слова: историография, Косово и Метохия, статус, научный ди-
алог
ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
УДК 904:687.5”652”(497.115)
Славица Крунић
РИМСКИ КОЗМЕТИЧКИ ПРИБОР ОТКРИВЕН НА ТЕРИТОРИЈИ

КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Различити инструменти су били неопходни за одржавање личне хигијене

грађана, али и код одређених занимања. Тоалетни прибор је лично власниш-
тво појединца, а такође и фризера или берберина. За улепшавање су били не-
опходни чешљеви, маказе, пинцете и игле за косу. Неговање лица, шминкање
и парфимисање изводило се уз помоћ различитих сонди, првенствено кош-
таних и бронзаних. Неопходне помаде, пудери, боје за шминкање чуване су у
различитим посудицама, међу којима су свакако биле пиксиде, цилиндричне
кутије или стаклене посуде. На територији Косова и Метохије нађен је мали
број ових предмета, а датовани су у период од средине II до прве половине IV
века.
Кључне речи: тоалетни прибор, инструменти, препарати, сонде, пиксида,
чешаљ, тоалетне бочице, кутије
Римска провинција Мезија, а касније Горња Мезија, налазила се на раз-

међи грчке и римске културне сфере. Joш прe дoлaскa Римљана локално ста-
новништво је било у додиру са грчком културом. Овакви контакти сигурно су
доносили новине и утицали на аутохтоно становништво, па и на одржавање
хигијене. Низ инструмената било је неопходно за личну хигијену у кућама,
јавним купатилима и код одређених занимања, као што су бербери или фри-
зери. Козметички инструменти показују бригу римских грађана о хигијени
тела, као и о лепом изгледу појединца. Инструменти су били њихово лично
власништво, а користили су се за чешљање, масажу, купање, чупање обрва,
општу депилацију, oдржавање хигијене уха, шишање и шминкање.
Колики значај је даван хигијени, а самим тим и здрављу, видимо из бриге
о квалитету воде и њеном чувању у цистернама (piscinae, impluvia, cisterna, im-
pluvium, piscina limaria). Одржавање хигијене и бављење спортом повезано је са
присуством јавних купатила. Kупатила, терме, са својим базенима са хладном
(frigidarium), млаком (taеpidarium) и топлом водом (caldarium), парама (sudato-

rium), палестром (palaestraе), простором за гимнастичко вежбање, за масажу,
комплекс су који јасно говори о бризи античког човека о свом здрављу. Отуд
и чувена пословица Јувенала Mens sana in corpore sano, – У здравом телу је
здрав дух (Jackson 1988: 54, 86, 107–108).
За улепшавање били су неопходни чешљеви, маказе, пинцете и многе игле
за косу. Неговање лица (ciltus), шминкање (mundus) и парфемисање изводило
се уз помоћ различитих сонди, првенствено коштаних и бронзаних. Неопходне
помаде, пудери, боје за шминкање и фарбање косе чуване су у различитим
посудицама, међу којима су свакако биле пиксиде од кости, метала и стакла,
али и у стакленим посудама. Поменути препарати припремани су на каменим
палетама, уз помоћ различитих инструмента, а да би се они из праха или чвр-
стог стања претворили у неопходну шминку (Riha 1986: 38–41, Taf. 14–17)
употребљаване су бројне стругалице и сонде.
Цицерон (Scarborough 1981: 39) нам је оставио белешке о томе како је изг-
ледало јутарње одржавање хигијене. Тако, свако ко брине о себи, своју личну
хигијену започиње употребом две супстанце – lomentum и nitrum, пудерима
кojима je чишћенo лицe. Пo Oвидију oвe и joш нeкe другe супстанцe (кao oлo-
вни пигменти) употребљаване су зa хигијену и кoзметику лица, кao и низ
пурпурних боја за шминкање и различите тинктуре, мешавине боја добијене
из биља и минерала (Besnier 1887–1919: IV/1, 769–778, Fig. 5888; Chapot 1887–
1919: V/1, 338–341, fig. 7233). Nitrum je мoждa oзначаваo и пoтaшу, кoja je и
oснова кaснијег сaпунa, који први помиње Плиније Старији, а правио се од
пепела и козјег сала (fagino et caprino; Scarborough 1981: 40).
У тоалетне инструменте спадала су: огледала, чешљеви, стригиле, тоале-
тни комплети, бријачи, стаклене стругалице, палете, коштане сонде, кутије
за чување препарата, маказе и пиксиде. Мнoги oд oвих предмета чувани су у
мањим дрвеним кутијaмa (arca).
На надгробним споменицима бербера (κoνρεύς, tonsores) очуван је приказ
њиховог прибора, инвентар неопходан за рад. Само име за берберина на над-
гробним споменицима срећемо под различитим формулама изведеним од
основне речи tonsor (tonsor, tonsori, tonsoris, tosor, tonstrix). Њихов основни
прибор за рад, поред различитих типова и форми бријача (ξuρόν, novacula,
culter tonsoris, cultellus, ferramenta tonsori, forfex), чинили су огледало (μάtoπtρov,
speculum), чешаљ (κtεvες, pecten), маказе (ψαλίς, μάχαiρα, forfex) и пинцете (vol-
sella). У прибор, односно опрему „салона“ спада и столица (θρόvoς), као и пеш-
кир (vivδώv, involucrum) и нож за нокте (όvuχitήριov, cultellus tonsorius) (Pauly-
Wissowa 1937: 3; Chapot 1887–1919: V/1, 354–357; Lafaye 1887–1919: 108, fig.
5334). Овим занимањем бавиле су се и жене (tonstrina), што је потврђено нат-
писима. Дa би се бавили овим занимањем, бербери су морали да прођу оба-
везну обуку од минимум два месеца, прописану римским законом (Крунић
2003: 225–242).
Славица Крунић: Римски козметички прибор ... 443
За прање тела коришћена су различита уља, која су се потом заједно са

прљавштином уклањала инструментом познатим под називом стригилис.
После умивања употребљаване су мале спатуле, које неки називају и „ушним
кашичицама“, и тако је започињала дневна тоалета сваког грађанина који је
бринуо о свом изгледу. Да је мазање тела одговарајућим уљима и мастима
озбиљно схваћено, показују нам очувани текстови римских лекара Келзуса
(30 године пре н.e. – 50. н.e.) и Галена (II вeк; 131–201) (Heinz 1993: 20). Због
тога је у склопу јавних купатила постојала соба за рад масера, позната као
unctorium, где је радио unctor, а можда је постојао и мали козметички салон. У
оквиру терми, на већем броју локалитета у разним провинцијама, потврђено
је и постојање лекарске собе, а присуство лекара у својству терапеута било
је значајно у давању савета за вежбање и дијете. Ови стручњаци су познати
под називом iatraliptae (Linfer–Reih 1975: 74; Heinz 1993: 17; Wissemann 1984:
87–88; Jackson 1999: 110).
У тоалетни прибор, уз стригиле, при одласку у купатило, ношени су по-
суда за уље (ampulla olearis или cista), сунђер (spongia) и бронзана кашика за
поливање (simpulum). Многобројни налази стаклених посудица сигурно су
припадали оним минијатурним судовима у којима су се чували козметички
препарати. Неке од њих су обухваћене у овом раду. Међу њима се посебно
издвајају алабастрон, амфориске, арибалоси, гуте, балсамарији и унгетаријуми
(Caphot 1887–1919: V, 591–598; Janssens 1974: 1–2, Afb. IV/1–29; Ružić 1994: 20–
22, 23–33; Künzl 2002a: Abb.121–124). У њима су чувани скупоцени парфеми,
као и уља неопходна у одржавању хигијене тела. Већина тоалетног прибора
била је израђена од бронзе, али су огледала обавезно била посребрена, а било
је и прибора који се правио од кости. Нормално је да су се сечива, па тако и
бријача (novacula), израђивала од гвожђа.
У козметичке артефакте спадају различите сонде од бронзе или кости.
Сонде су најраспрострањенији инструменти, чија је намена веома раширена,
a познате су још од хеленистичког доба, тaко да се jaвљају и у келтским опидима
(Künzl 2002a: 12). Једноставне, мале сонде (specillum), чији сe дoњи крaj зaвр-
шaвa шпицем, иглом, a глaвa мaлeнoм кaшиком, коришћене су у тоалетне св-
рхе. Коштане сонде, за разлику од аурискалпијума, бронзаних инструмената
сличног облика, служиле су у одражавању личне хигијене, како жена, тако и
мушкараца. Коштане спатуле римским дамама служиле су за припремање
шминке и њено наношење на лице или очи. Њима су се мешале креме, мириш-
љаве есенције, биљне масти, а могле су да послуже и за скидање вишка помаде
са лица. Можда су се овим инструментима, њиховим шпицастим крајем, чи-
стили чак и нокти.
Мале сонде, са дршкама различите дужине која се завршава шпицем и
горњим делом у облику мале равне или удубљене кашичице, првенствено су
коришћене за преглед уха, његово чишћење, а такође и за стављање лека (Riha
1986: 56, 58). Њима су могле да се ваде и миришљаве есенције из флашица и
кутија, а могле су да послуже и за размазивање уља по телу. Због овакве мно-

гоструке употребе било је потребно да ове сонде имају и дуге дршке. Обично
се сматра да су сонде са дугим дршкама, израђене од бронзе, лекарске, а да су
насупрот њима, оне са кратким дршкама коришћене у свакодневној тоалети.
Ове спатуле обично су мале и њихова дужина се креће између 7 и 10 cm (Ob-
man 1997: 62). Тело им је кружног или овалног
пресека, незнатно проширено у горњем делу, док
се доњи крај увек завршава шпицем. Глава инст-
румента је најчешће кружна, равна или у облику
плитког реципијента. Шпицасти, доњи крај спа-
туле служио је за наношење боје на руб ока, тре-
павице или обрве. Ова врста инструмента дели
се на две основне групе. Првој групи припадају
коштане сонде, са маленом плочицом кружног
облика, равног или калотастог реципијента који
Коштана спатула је вертикалан у односу на осу дршке. Овакве ма-
из Улпијане
ле сонде познате су и под називом oricularum
Bone specimens
from Ulpiana specillum, а служиле су за вађење и померање све-
га што може да се нађе у уху, као што је масноћа
и друга страна тела (Milne 1970: 71–72, Pl. XVI,
1). Другу групу представљају оне у облику шта-
пића са проширеним горњим делом. Два при-
мерка откривена су у Улпијани, од којих први
има спатулу у облику плитке кашичице, оштеће-
ног доњег дела (сл. 1). Други примерак има про-
ширен и плочаст горњи део, а сам шпицаст крај
недостаје (сл. 2). Ови примерци датовани су у III
– IV век (Томашевић-Цветковић 1983: 88, Т. IV,
6). Описани типови спатула јављају се од краја I
Коштани козметички
века, а трају дуго, све до IV века (Obman 1997:
штапић из Улпијане
Bone specimens 62; Riha 1986: 63–64), што показује да се њихов
from Ulpiana једноставан облик задржао током читавог рим-
ског периода.
Бронзане сонде имале су више основних типова, од којих је из Улпијане
познат само један тип. То су сонде које имају малену кашику на једном крају,
док им се други завршава у облику игле. Њен латински назив је auriscalpium
или specillum origularium или oricularium specillum како га назива Целзус, док
неки аутори ову врсту инструмента називају и unkus (Riha 1986: 56–63, Taf.
25–36; Mилошевић 1981: 36). У медицини је коришћен као скарификатор, што
значи да се оштрим врхом зарезује кожа, да би се потом плочицом уносио лек
(Крунић 1992: 17–18, са литературом), док је плочица сонде, због својих малих
димензија погодна за чишћење рана, а такође за прегледање ушију, носа, па и
грла. Сигурно су коришћене за чишћење ушију, а можда и кожица око ноктију

(Крунић 1992, T. III, 20–26). Чувале су се у цилиндричним кутијама, тубусима,
заједно са укосницама и другим женским ситницама. У козметици коришће-
не су за стругање препарата у чврстом стању, његово припремање и нано-
шење на лице. Из цивилног насеља Улпијане, потичу две једноставне сонде
типа auriscalpium. Први примерак има рав-
ну кружну плочицу на горњем делу, а други
полулоптасту кашичицу. Тело им је кружног
пресека (сл. 3, и 4), док се други крај заврша-
ва шпицем (Цветковић-Томашевић 1983: 88,
Т. IV, 4, 5). Израђене су од бронзе техникама
ливења и ковања и датоване су у II–III век.
И коштане кашике (colcheare) вероватно
су коришћене у козметици. Примерак из Ул-
пијане код Грачанице равног јајоликог реци-
пијента има богато резбарену дршку (Čerš-
kov 1969: sl. 13). Испод самог реципијента је Бронзани аурискалпијум
украшена прстеновима и јајоликим укра- из Улпијане
сима, док је сам крај посебно профилисан Bronze auriskalpium
полукружним улегнућима између којих су from Ulpiana
урезане хоризонталне линије. Мотив веома
подсећа на стилизовану увијену змију, па се
може сматрати и лекарском већом спатулом.
Кост је често коришћена у медицинске и фар-
маколошке или козметичке сврхе, јер није
подлегала различитим утицајима супстанци
од којих су се добијали лекови или козмет-
ички препарати.
За чување свих неопходних препарата Бронзани аурискалпијум
и парфема коришћене су кутије познате под из Улпијане
називом narthecium. Ове посуде, од времена Bronze auriskalpium
класичне Грчке, па све до пада Римског цар- from Ulpiana
ства, нису битније мењале свој облик. Из-
рађиване су од најразличитијег материјала, као што су глина, дрво, кост, ме-
тал, камен (мермер и алабастер), гипс и стакло (Caphot 1887–1919: V, 594).
Oсновни облик у римском периоду им је цилиндричан, потом цилиндрично
коничан (Petković 1995: 37, T. XXI, 6–14; Krunić 2000: 54–65), мада има и дру-
гих облика. За њих је, такође, карактеристично да се у горњем делу дијаметар
смањује, што указује на облик кости од које је кутија направљена. Основна
њихова намена била је чување масти, козметичких боја и пудера. Познато нам
је више примерака пиксида у којима су очувани остаци различитих супстан-
ци, пре свега масти, белог прашка или руменила, па и „зеленог ружа“ (Raknić
1968: 211–214, grob br. 3, T. III). Малих су димензија, од 4 до 7 cm. Њих је тешко
разликовати од кутија (dice box) у којима су чуване коцкице за игру.
Пиксиде израђиване од метала најчешће су прављене од танког бронза-
ног или сребрног лима, техником искуцавања и савијања, а такође и ливењем
у калупима. Затварају се једноставно, тако што се поклопац навлачи на реци-
пијент, код металних примерака, или једноставно належе на обод, што је
случај са коштаним пиксидама. Изузетни су
примерци који поседују механизам за затва-
рање на шарнир, или навој, који се јављају са-
мо на коштаним пиксидама. Пиксида из Улпи-
јане (сл. 5) израђена је од сребра и датована у
период од друге половине II до прве половине
III века (Срејовић 1986: 180, Т. II, 1; Поповић
1994: кат. 107; Фидановски 1998: кат. 268). Ци-
линдричног је облика, равног дна и вертикал-
них зидова реципијента. Поклопац је раван и
навлачио се на реципијент. Реципијент и пок-
лопац украшени су паралелним линијама. Из-
Сребрна пиксида, рађена је техником ливење и ковања, а укра-
гробни налаз, шена урезивањем. Описана пиксида потиче
Черкешко поље –Улпијана из гроба, откривеног недалеко од северне ка-
Silver pyxis,
grave discovered
пије Улпијане, у Черкешком пољу. Други при-
next to the Ulpiana мерак потиче из села Заскок, код Урошевца
(Fidanovski 1995: 103–110). Израђена је од ста-
кла и украшена утиснутим, концентричним
круговима, распоређеним у правилне зоне (сл.
6). Ова пиксида је производ рајнских стаклар-
ских радионица, а на основу других гробних
прилога из гроба II, у којем је нађена, датована
је у рани IV век (Fidanovski 1995: 104, Fig. 4/3).
Римска цивилизација познавала је и ку-
тије дугог, цилиндричног облика, у којима
Стаклена пиксида,
гробни налаз из Заскока су чувани како медицински, тако и тоалетни
Glass pyxis from инструменти, а познате су под називом theca
grave in Zaskok vulneraria и specillotheca (Riha 1986: 80; Kрунић
2005: 468). Оне су у облику витке цеви са пок-
лопцем, понекад малих димензија. Овакве кутије чест су налаз у гробовима
лекара, са комплетом хируршких или једноставних лекарских инструмена-
та (Künzl 1983: 40, Abb. 11; 45, Abb. 16; 68, Abb. 43; 74, Abb. 50; 103, Abb. 83;
105, Abb. 84; 107, Abb. 85; 118, Abb. 92; Bliquez, Jackson 1994: No. 308–315, Pl.
XXVI, fig. 1; Мichalides 1984: Fig. 1–2, Pl. LXXII–LXXIV; Милошевић 1981: 35–
39, Т. I , 2; T. II, 1–2). Друга и много чешћа намена кутија овог типа била је у
козметичке сврхе (Крунић 2005: 459–480, T. I, II, сл. 1–10). То значи, да су се у

њима могли чувати неопходни пигменти за шминкање, као и различите супс-
танце означене као пудери, што је потврђено њиховим очуваним садржајем.
Такође, у њима су се чувале украсне игле за косу, па и друге драгоцености или
накит мањих димензија. Због свог једноставног облика, понекад веома малих
димензија, сигурно је да су могле да се носе у торбицама окаченим о појас.
Цилиндричне кутије или фиоле израђиване су од бронзе, а веома ретко
од сребра. Израђивале су се на два начина: ливењем или од танког бронзаног
лима, и тад су залемљивањем добијале свој коначни облик. Састоје се из два
дела: дужег тела и краћег поклопца који се навлачио на доњи део капсуле.
Самим тим, овај тип кутија, има и свој врат, који је увек мањег пречника од
самог цилиндра. Оне могу бити неукрашене или украшене. Украс jе веома
једноставан и састоји се од урезаних, правилних концентричних прстенова.
Поред ове технике, коришћено је и пунктирање, када се украси најчешће
налазе нa дну и горњем делу поклопца, а понекад и на телу, и то испод његовог
врата. Украс је често постављен по читавој површини цилиндричног тела
и поклопца, тако да када је кутија затворена, украс га дели на идентична,
симетрична, поља. Концентрични кругови, односно прстенови, јављају се у
различитом броју. Има их са једним, два, три, па и више прстенова. Дна ових
кутија могу бити равна и неукрашена, са испупченим средишним делом у
облику купе или полулопте. Сви примерци из Горње Мезије који имају про-
филисана или украшена дна, увек на његовој средини имају утиснуту тачку
(Крунић 2005: 459–460; Ibid, 2000: Т. 114–117).
Из Горње Мезије познате су две
сребрне кутије овог типа, од којих је
једна из тумула у Черкешком пољу, у
близини Улпијане (сл. 7), израђена од
танког лима (Срејовић 1986: 180, Т. III,
2; Поповић 1994: кат. 106; Фидановски
1998: кат. 267). Тумул се простирао севе-
роисточно од северне капије Улпијане, у
непосредној близини северне градске
некрополе, и формиран је над гробом
младе женске особе, чија је кремација
извршена на самом месту сахране. Ос-
таци покојнице похрањени су у ози-
дан гроб од опеке. Тумул се приписује
богатој житељки Улпијане, сахрањеној
крајем II или почетком III века, за коју
се претпоставља да је била Трачанка Сребрна фиола, гробни налаз,
Черкешко поље –Улпијана
(Срејовић 1986: 187). На поклопцу фио- Silver phiala, grave discovered
ле налази се алка, кроз коју је провучен next to the Ulpiana
ланчић, чији је други крај провучен кроз алку која се налази на листоликом
или капљичастом украсу аплицираном за тело кутије. Алка на листоликом
украсу формирана је повијањем њеног горњег тракастог завршетка. Ланац је
чланковит, израђен од танке дупле жице, формиран у облику осмица. У фио-
ли се налазио угљени, црни прах, који је коришћен за исцртавање ока, његово
сенчење или за исцртавање обрва.
Садржај козметичких кутија могао је имати и различите пудере, па стога
није чудо што су оне део инвентара женских гробова (Matthäus 1989: 31, 36;
Bliquez, Jackson 1994: 191; Мichalides 1984: 315–321; Крунић 2005: 473). Садржај
угљеног праха за исцртавање или сенчење очних капака, у описаној сребрној
кутији из Черкешког поља, потврђује ову тврдњу. Гробни прилог чинили су
и огрлица од злата и стаклене пасте, златан прстен и две сребрне козметичке
кутије (Срејовић 1986: 179–187, Т. I–IV; Фидановски 1998: кат. 265–268).
Већ смо нагласили да ове цилиндричне кутије могу имати две функције.
У дугим кутијама, дужим од 140 mm, најчешће су ношене сонде, па и мала
клешта (Milne 1970: 168–171, Pl. LIII, fig. 1–2; Künzl 2002a: Abb. 55, 56, 60, 100),
што се и дефинише као минимални сет инструмената неопходних медикуси-
ма. Понекад, оне садрже остатке медикамената – materia medica, што значи да
се у њима чувају лекови у облику пилула (collyrium), прашкова или штапића
(Künzl 2002a: Аbb. 113, 114, 115). У њима су се могла носити и чувати и стила
(stylus), писаљке (Крунић 2005: 468). Такође се зна и за гроб који је садржао
фиолу са инструментима, који су при публиковању означени као сликарски
прибор, као и за примерке где су две фиоле спојене посебним прстеновима
(Bachmann, Czysz 1977: 85; Künzl 1992: 210 – 244, Abb. 27, 28; Ibid 2002: Taf.
39–41).
Присутне количине олова и цинка показују да су састојци поменутих
фиола могли бити коришћени у козметичке сврхе, јер је прах састављен од
ових елемената давао тако тражену белу боју за лица римских госпођа. Ана-
лизом њиховог садржаја види се да су у овим кутијама мањих димензија чува-
ни препарати за тоалету, па су стога оне смештене у козметички прибор.
Разнородним инструментима, нађеним у њима, као што су једноставни аури-
скалпијуми, шпахласте и кашичасте сонде, не само да се одржавала хигијена
већ су они коришћени како за припремање, тако и зa наношење шминке.
Чешаљ је употребљаван као део тоалетног прибора, подједнако неопхо-
дан и женама и мушкарцима за чешљање косе, па и браде. Он је и декора-
тивни и култни предмет утилитарне намене, пратилац материјалне културе
још од праисторије. За неке праисторијске примерке јасно је да су ношени и
као амулети, а за оне из античког периода сматра се да могу бити и обредни
(Шарановић-Светек 1981: 158–159). Њихов облик се током античког периода
није мењао и обично је био са једним или два реда зубаца. Koд дворедних
чешљева једна страна зубаца је служила за рашчешљавање косе, а друга за об-
ликовање фризуре. Често су приказани на надгробним споменицима заједно
са другим, основним тоалетним прибором, на пример, иглом типа acus, сваког

фризера (оrnаtоr, оrnаtrix), који брине о фризурама својих господара (Lafaye
1887–1919: IV/1, 363–365; Saglio 1887–1019: IV/1, 239–240, Fig. 5428). Израђи-
вани су најчешће од дрвета, кости, бронзе, па и сребра.
Примерак из Улпијане, који је делимично очуван, представља троделни
чешаљ са два реда зубаца, са профилисаним, симетричним краћим страна-
ма (Томашевић-Цветковић 1983: 88, Т. IV, 11). Његова оплата је правоугао-
на и украшена низом концентричних кругова, који су међусобно повезани,
односно испреплетани, па представљају, највероватније, мотив канапа. Овај
облик чешљева, због изузетног функционалног облика, био је прихваћен на
великој територији и дуго је био коришћен. Чешаљ је састављен од три пло-
чице, средишње назубљене и две спојене, које чине дршку или оплату. Делови
су међусобно спојени металним закивцима (гвозденим или бронзаним) или
коштаним клиновима. Највећи број чешљева израђен је од јелењег рога, мада
су у употреби били и од кости говечета, ређе кости коња, свиње или козјег
рога. На основу профилације краћих страна, издвојено је неколико варијаната
овог типа чешља (Petković 1995: 23 и даље; Riha 1986: 20–22, Taf. 4–5), које се
јављају од краја III и трају кроз читав IV век. Порекло овог
облика треба тражити у једноделним чешљевима са два
реда зубаца и профилисаних страна, који се јављају од I до
III века. До сада се сматрало да се ова форма чешљева на
територији Римског царства јавља тек од IV века, међутим,
налази из Сингидунума и Виминацијума померају појаву
ових чешљева већ у III век (Petković 1995: 22; Крунић 2000:
кат. 134, кат. 126, кат. 135).
Поред чешља, коришћена је и већ поменута једностав-
на игла, од кости или бронзе, типа аcus. Ове игле, познате
под називом acus discriminalis (игле за одвајање косе или
Украсна коштана
раздељка), такође су биле обавезан прибор сваког фризе- игла из Улпијане
ра. На територији Косова и Метохије до сада није нађен Bone hair
ниједан примерак игле поменутог типа, али зато је једна from Ulpiana
коштана укосница са јајоликом главом из Улпијане (сл. 8)
могла да се користи у поменуте сврхе.
Тоалетне бочице такође су биле обавезан део тоалетног прибора. Чуване
су у специјалним дрвеним ковчежићима (arca), а у њима су се налазили скупо-
цени парфеми, као и друга неопходна средства за улепшавање. На територији
Косова и Метохије, у различитим римским налазиштима, познато је неколи-
ко примерака тоалетних бочица. Тако је у Улпијани, на северној некрополи,
нађен балсамаријум од белог прозирног стакла, израђен у калупу дувањем (сл.
9). Из исте некрополе потиче и амфориска од светлозеленог, слабо прозирног
стакла, настала у калупу дувањем (сл. 10). Обе стаклене посуде датоване су у
III век или прву половину IV века (Фидановски 1998: кат. 251–250). Две то-
алетне бочице потичу са локалитета Пољанице,

у Главнику код Подујева, где је истражено мање
насеље и некропола уз римску станицу Винденис
(Vindenis), коју је забележио и Птоломеј у својој
Географији, из друге половине II века. Помен на-
сеља јавља се и на млађој карти, познатој као Пој-
тингерова карта, насталој у првој половини IV
века. Прва је нађена у гробу број 60, а израђена је
од светлозеленкастог стакла техником ливења, а
датована је у IV век (сл. 11). Друга је из гроба број
10А (сл. 12), од беличастог прозирног стакла, из
истог периода (Čerškov 1957: 68; Fidanovski 1985:
100–102; Ibid 1998: кат. 291–292). Ископавања на
локалитету Илијина глава код села Великинце у
Балсамари, северна близини Гњилана довела су до открића римске
некропола у Улпијани и средњовековне некрополе. Римску некрополу
Balsamarium, from north представљају спаљени и инхумирани гробови
necropolis of Ulpiana
из III–IV века, одакле потиче балсамаријум од
светлоплавичастог прозирног стакла (сл. 13), из-
рађен ливањем, и датован у II–III век (Фиданов-
ски 1998: кат. 297).
Не смемо заборавити ни друге локалитете,
који су сигурно постојали поред лековитих и
термалних извора, али су за сада неистражени.
Познато је да су Римљани на таквим местима
подизали своја насеља, па и мања светилишта.
За један такав локалитет за сигурно се зна да је
био у селу Врбан, а ради се о Клокот Бањи, где
је постојало римско насеље, за које се претпос-
тавља да је било и градски центар са муници-
палним формама власти, односно да је било
седиште управе civites (Чершков 1957: 79; Ibid
1969: 33). Код Вучитрна је вероватно постојала
мања бања, а извори топле воде познати су и у
Дрснику, у долини Белог Дрима, где се вероват-
но налазило и насеље. Термални извори били су
и у селу Студеници (Čerškov 1969: 39). Код села
Црни Луг, уз топле термалне изворе, постојало је
Амфориска,
и насеље. Ара посвећена Ескулапу, Хигији и Те-
гробни налаз из Улпијане лесфору потврђује карактер грађевине (Čerškov
Amforiska, 1969: 48, и напомена 136), вероватно храма пос-
grave discovered from Ulpiana већеног богу здравља, или захвалност божанству
Тоалетна бочица, Тоалетна бочица, гробни

гробни налаз, из налаз, из Пољанице Лакримаријум, из села
Пољанице Toilet bottles, from grave in Великинце
Toilet bottles, from grave Poljanice Lacrimarium from Velikince
in Poljanice
за оздрављење. Значајни насеобински објекти, који чекају археолошка истра-

живања, сигурно ће изнедрити и мноштво других инструмената неопходних
за одржавање тоалете. Потврђено присуство сенаторских породица, које су
поседовале велика имања, сигуран је знак да можемо очекивати и друге, ква-
литетне инструменте. Истраживања у Улпијани, недалеко од Приштине, Му-
ниципијума DD у Сочаници, као и других потврђених насеља, и оних неот-
кривених, највероватније ће допунити козметичке инструменте који до данас
нису пронађени. Истраживања у Неродимњу код Урошевца, где су откривени
остаци раскошне виле са мозаицима, још једном потврђују да се на простору
косовскометохијског тла скрива богато античко наслеђе.
Уредност, одржавање личне хигијене, па и леп изглед, карактеристике су,
које су Римљани преузели од Грка и ширили их на све новоосвојене терито-
рије, у све провинције. Сви до сада откривени козметички инструменти са
простора Косова и Метохије датовани су у период од друге половине II, па
до прве половине IV века. Зашто за сада нису откривени и други предмети,
који припадају овој групи инструмената, из овог или ранијег периода, тешко
је рећи. Да су поједини градови, насеља и викуси ницали и постојали и током
I и II века, потврђује нам откривен новац из времена цара Трајана, специјално
кован за експлоатацију рудног блага у залеђу Јањева, рударских ревира, због
којих прво Улпијана, а потом и Сочаница већ током II века добијају и статус
муниципијума. Рудна богатства подручја Косова и Метохије сигурно су била

услов за подизање значајнијег броја насеља у римском периоду. Оваква мес-
та, од изузетног значаја за Римљане, чувала је стално стационирана војска, а
њу су пратиле различите занатлије. Најзначајнији центар је свакако била Ул-
пијана, смештена у средишту области богате разноврсном рудом, међу којом
доминира олово и сребро.
Подручје Косова и Метохије не само да скрива многе покретне археолош-
ке налазе већ вероватно и многа друга мања насеља, која су можда имала и
статус муниципијума. На ово указује већи број епиграфских споменика, који
се налазе како на подручју Косова, тако и у области Метохије. Мрежа насеља
са статусом муниципијума била је основ за ширење римског начина живота.
Комуникација, која је повезивала ово подручје са Наисусом, Скупима и Лису-
сом, допринела је развоју овог дела Горње Мезије, а касније Дарданије.
1. Bachman, H. G., Czysz W., Das Grab eines römischen Malers aus Nida-Hed-
dernheim, Germania 55, Frankfurt a.M.
2. Besnier, M., 1887–1919, Purpura, in: Dictionarie des Antiquités Grecques et
Romaines (DAGR), ed. Ch. Daremberg, E. Saglio, tome IV/1, Paris.
3. Bliquez, L. J., Roman Surgical Instruments and Other Minor Objects in the Na-
tional Archeological Museum of Naples. With a Catalogue of the Surgical Instruments
in the „Antiquarium“ at Pompeii, by R. Jackson, Mainz.
4. Chapot V., Tinctor, tinctura, in: Ch. Daremberg – E. Saglio, Dictionarie des
Antiquités Grecques et Romaines (DAGR), tome V/1, Paris.
5. Chapot, V., Tonsor, in: DAGR, tome V/1, Paris.
6. Čerškov, Е., „Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i
Metoхiji“, Glasnik muzeja Kosova i Metohije IV–V, Priština, 1957.
7. Čerškov, E., Rimljani na Kosovu i Metohiji, Beograd, 1969.
8. Fidanovski, S., Poljanice, Glavnik, „Podujevo – rimska nekropols“, Arheološki
pregled 24, Beograd, 1985.
9. Fidanovski, S., Late Roman Graves from Zaskok, in: Thе Age of Tetrarchs,
Scientific meetings vol. XXV (edited. D. Srejović), Beograd, 1995.
10. Фидановски, С., Археолошко благо Косова и Метохијe од неолита до
раног средњег века, Београд, 1998.
11. Heinz, W., Baden, Salben und Heilen in der römischen Antike, Auguster Mu-
seumshefte 13, Augst, 1993.
12. Jackson, R., Doctors and Diseases in the Roman Empire, British Museum,
London, 1988.
13. Jackson, R., The surgical instruments, appliances and equipment in Celsus
„De medicina“, in: La médecine de Celse. Aspects historiques, scientoriques et litté-
raires, (ed. G. Sabbah, Ph. Mudry), Centre Jean Palerne, Mémoire XIII, St. Etienne,
1994.
14. Jackson, R., Spas, Waters and Hydrotherapy in the Roman World, in: Roman
Baths and Bathing, (ed. J. DeLaine and D. E. Johnston), Journal of Roman Archeology
Supplementary, No. 37, Portsmouth, 1999.
15. Janssens, P., Het Lacrymarium, Hades periodiek tijdschrift, Antwerpse Ve-
reniging voor Bodem-en Grotonderzoek v.z.w.o., 13. Jaargang, Nr. 27, Antwerpen,
1974.
16. Крунић, С., Римски медицински и фармацеутски инструменти из
Сингидунума и околине, Београд, 1992.
17. Кrunić, S., Rimski medicinski, farmaceutski i kozmetički instrumenti sа teri-
torije Gornje Mezije, Filozofski fakultet, doktorska teza, rukopis, Beograd, 2000.
18. Крунић, С., „Типологија римских бријача са територије Горње Мезије“,
рад Драгослава Срејовића на истраживању античке археологије, Зборник
радова 2, Крагујевац, 2003.
19. Крунић, С., „Theca Vulneraria – медицинска или козметичка кутија“,
Зборник Народног музеја XVIII–1, Београд, 2005.
20. Künzl, E., Medizinische Instrumente aus Sepulkralfunden aus römischen Kai-
serzeit, (Unter Mitarbeit von F. J. Hassel und S. Künzl), Köln – Bonn, 1983.
21. Künzl, E., Spätantike und byzantische medizinische Instrumente, Pact 34,
From Epidaurus to Salermo, (ed. A. Krug), Rixensart-Ravelo, 1992.
22. Künzl, E., Medizinische Instrumente der römischen Kaiserzeit im Römisch-
Germanischen Zentralmuseum, Mainz, 2002.
23. Künzl, E., Medizin in der Antike, Aus einer Welt ohne Narkose und Aspirin,
Theiss, Stuttgart, 2002.
24. Lafaye, G., Novacula, in: DAGR, tome IV/I, Paris.
25. Мichalides, D., A Roman surgeon’s tomb from Nea Paphos, Report of the
Department of Antiquites Cypros, Nicosia, 1984.
26. Linfer-Reih, I., Römisches Alltagsleben in Köln, Köln, 1975.
27. Matthäus, H., Der Arzt in römischer Zeit, Schriften des Limesmuseume Aa-
len, nr.43, Stuttgart, 1986.
28. Milne, J. S., Surgical Instruments in Greek and Roman Times, New York (re-
print), 1970.
29. Mилошевић, П., „Римски налаз у Сави код Сремске Раче“, Старинар
XXXI, Београд, 1981.
30. Obman, J., Die römischen Funde aus Bein von Nida – Hedernheim, Bonn,
1997.
31. Pauly-Wissowa, G., Barbier, Paulys Realenciclopädie der classischen Alter-
tumswissenschaft VI A, 2, Stuttgart, 1937.
32. Petković, S., Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije, Beo-
grad, 1995.
33. Поповић, И., Античко сребро у Србији, Београд, 1994.
34. Raknić, Ž., „Nekoliko novih rimskih spaljenih grobova iz Zadra“, Diadora
4, Zadar, 1968.
35. Riha, E., Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus Augst und
Kaiseraugst, Forschungen in August 6, August, 1986.
36. Ružić, M., Rimsko staklo u Srbiji, Beograd, 1994.
37. Saglio, Е., Ornator, in: DAGR, tome IV/1, Paris.
38. Scarborough, J., Roman Medicine and Public Health, in: Pablic Health,
Proceedings of the 5th Internacional Symposium on the Comparative History of
Medicine-East and West, Ed. T. Ogawa, Tokyo, 1981.
39. Срејовић, Д., „Гроб угледне Трачанке из Улпијане, Старинар XXXVII,
40. Томашевић-Цветковић Г., „Улпијана, археолошка ископавања у среди-
шту и јужном делу античког града“, Саопштења XV, Београд, 1983.
41. Шарановић-Светек, В., „Типологија коштаних предмета из Сирмијума“,
Рaд Војвођанских Музеја 27, Нови Сад, 1981.
42. Wissemann, M., Das Personal des antiken römischen Bades, Glotta 62 (Ze-
itschrift für griechische und lateinische Sprache), Göttingen, 1984.
Slavica Krunić
Belgrade, Serbia
ROMAN COSMETIC SETS DISCOVERED IN THE TERRITORY OF

KOSOVSKA MITROVICA
Summary
The cosmetic instruments show the concern of the Roman citizens for the body
hygiene as well as for the good–looking of the individual. The instruments in this
group that have been discovered so far in the territory of Kosovo and Metohija were
used for the hygiene of the ear, for storing and preparing various cosmetic prepara-
tions for combing and for putting the make up on. Many other instruments have
also been necessary for the beauty treatments and general body hygiene, but they
have not been so far discovered in this area.
As cosmetic artifacts were identified various probes made of bronze or bone.

Simple small probes (specillum) with one end shaped as tip, pin and the other as
small spoon were also parts of the cosmetic sets. Roman ladies used bone spatulas
for preparing the make up and applying it on face or eyes. These spatulas are usually
small, between 7 and 10 cm long. The head of the instrument is usually circular, flat
or shaped as shallow spoon. Two bone specimens were discovered at Ulpiana, one of
them has the head shaped as spoon (Fig. 1) and the other has expanded and flat top
side (Fig. 2). These specimens are dated in the 3rd –4th centuries. Two more speci-
mens made of bronze and identified as auriscalpia also come from this site. Both
specimens have the semispherical spoon on the shank of circular section (Fig. 3, 4),
while the other end is shaped as tip. They are dated in the 2nd – 3rd centuries.
The bone spoons (cochleare) were probably used for cosmetic purposes. The
specimen from Ulpiana near Gračanica with flat egg-shaped spoon has richly deco-
rated handle.
For storing all necessary preparations and perfumes the boxes known as narth-
ecium have been used. Their main purpose was the storing of ointments, cosmetic
pigments and powder. The pyxis from Ulpiana (Fig. 5) is made of silver and dated
in the period from the second half of the 2nd to the first half of the 3rd century. It is
of cylindrical shape with flat base and vertical container walls. The lid is flat and was
slipped onto the container. Both container and lid are decorated with parallel lines.
The described pyxis comes from the grave discovered next to the Ulpiana ram-
parts in Čerkeško polje. Second specimen originating from the village Zaskok near
Uroševac is made of glass and decorated with impressed concentric circles arranged
in symmetrical zones (Fig. 6). It is the product of the Rhenish glass workshops and
it was dated to the early 4th century on the basis of other grave offerings.
In the Roman civilization had also been known long boxes of cylindrical shape
used for keeping both medical and toilet instruments and they are known as theca
vulneraria. They are shaped as slender cylinders with a lid and are sometimes of
rather small size. One exceptional specimen of the phial type that was made of thin
sheet metal comes from the tumulus in Čerkeško polje near Ulpiana (Fig. 7). The
tumulus is ascribed to the rich lady from Ulpiana buried in the end of 2nd or the be-
ginning of the 3rd century and who is assumed to have been of the Thracian descent.
On the phial lid is a loop through which was pulled a small chain whose other end
was pulled through the loop on the leaf-like or drop–like ornament applied to the
body of the container. The loop on the leaf–like ornament is modeled by bending its
upper band–like end. The chain is of segmental type and made of thin double wire
modeled in the shape of eights. In this phial was kept the kohl used as eye make up
for darkening eyelids or for the eyebrows.
The comb had been used as part of the toilet set equally necessary for women
and for men for combing the hair and sometimes even the beard. The partially pre-
served specimen from Ulpiana is a tripartite comb with two rows of teeth, with
molded symmetrical shorter sides and with the plating decorated with the series of
the concentric circles. This type of combs appears from the end of the 3rd century
and exists throughout the entire 4th century.
Besides the comb the already mentioned simple pin (of bone or bronze) of the
acus type had also been also used. These pins, which are known as acus discriminalis
(pins for dividing hair and making the part) were also an indispensable tool of every
hairdresser. Not a single specimen of the mentioned type has been found so far in
Kosovo and Metohia but one bone hair pin with oval head found at Ulpiana (Fig. 8)
could have been used for the same purpose.
The toilet bottles used for keeping indispensable preparations, oils and per-
fumes are also the necessary elements of the toilet set. One balsamarium made of
mold–blown white translucent glass (Fig. 9) was found in the north necropolis of
Ulpiana. From the same necropolis also comes one amphoriskos made of mold-
blown light green barely translucent glass (Fig. 10). Both glass vessels are dated in
the 3rd century or the first half of the 4th century. Two toilet bottles come from the
site Poljanice by Glavnik near Podujevo where rather small settlement next to the
Roman station Vindenis was investigated. Both these bottles are grave offerings and
dated in the 4th century. One of them is made of light greenish glass (Fig. 11) and the
other of whitish translucent glass (Fig. 12). One balsamarium of light bluish trans-
lucent glass (Fig. 13) originates from the 3rd – 4th centuries necropolis excavated at
the site Ilijina glava by the village Velikince near Gnjilane and it is dated in the 2nd
–3rd centuries.
All cosmetic instruments discovered so far in the area of Kosovo and Metohia
are dated in the period between the second half of the 2nd century and the first half
of the 4th century. It is difficult to say why some other objects belonging to this group
of instruments and dating from this or earlier periods have not yet been discovered.
The territory of Kosovo and Metohia still contains many portable archaeological
findings and important habitation structures that await archaeological investiga-
tions. The confirmed presence of the senatorial families owing large estates, the epi-
graphic monuments as well as other finds are the sure signs that we may expect also
other good quality instruments belonging to this group of objects indispensable for
the maintaining daily toilet and personal hygiene.
Key words: cosmetic sets, instruments, cosmetic preparations, probes, pyxis,
comb, toilet bottles, boxes
Prevod: Mirjana Vukmanović

УДК 255(497.115)
904: [7.046.3:2-162.4”652”(47.115)
Надежда Гавриловић
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ КУЛТА ЈУПИТЕРА ДОЛИХЕНА У

ГОРЊОЈ МЕЗИЈИ: ВОТИВНА АРА ИЗ ПРИЗРЕНА
Култ Јупитера Долихена, малоазијског божанства, представљао је један од

најраспрострањенијих култова оријенталне провенијенције на територији
провинција Римског царства, превасходно услед своје теологије пријемчиве
различитим сталежима друштва. Иако сматран примарно војничким божан-
ством, Јупитер Долихен такође је привлачио различите категорије цивилног
становништва, као што су ослобођеници, робови, трговци, занатлије, рудари,
али и жене. Вотивна ара из Призрена представља веома редак споменик
Долихеновог култа посвећен Генију Долихена, Асклепију и вероватно Солу. У
раду је представљена епиграфска и иконографска анализа споменика, ра-
зматрање порекла и статуса дедиканта и аспеката под којим су богови пош-
товани. Закључна разматрања обухватају и географску распрострањеност и
врсте споменика Јупитера Долихена, као и хронолошку опредељеност вотивне
аре из Призрена.
Кључне речи: Јупитер Долихен, вотивна ара, Призрен, Асклепије, војска,
ијатрички, култ
Култ комагенског божанства, Јупитера Долихена, до сада је на територији

римске провинције Горње Мезије потврђен како на епиграфским, тако и на
археолошким споменицима који су појединачно представљали предмет ана-
лизе и тумачења различитих аутора.1 Међу свим познатим споменицима Ју-
1
Међу античким споменицима Србије и Македоније сакупљаним и објављиваним од краја
XIX века од стране Н. Вулића (најпре самостално, а потом и у коауторству са Ф. Ладеком и А. Ф.
Премерштајном), бивају публиковани и споменици посвећени Јупитеру Долихену, Вулић 1931:
133, бр. 322 и 192, бр. 510; Вулић 1941–48: 97, бр. 214; Култ Јупитера Долихена помиње се у оквиру
докторске дисертације Р. Марића из 1933. године, Марић 1933: 77–79, као и у оквиру докторске
дисертације Љ. Зотовић из 1964. године, Зотовић 1964: 1–63. Разматрајући споменике култа
Јупитера Долихена на територији Римског царства, П. Мерлат обухвата и неке од споменика
питера Долихена, вотивна ара из Призрена представља јединствен примерак

потврде култа овог бога по многим својим особинама. Управо услед те чиње-
нице и зачуђује податак да је поменута ара до сада привукла мало пажње на-
учника који су се бавили култом Јупитера Долихена.
Вотивна ара из Призрена први пут је публикована 1931. године, а учинио
је то Никола Вулић, који је поред сумарног описа споменика, пружио и сопст-
вено тумачење натписа. У даљим радовима научника који су писали о споме-
ницима Јупитера Долихена у Горњој Мезији, ара из Призрена се не помиње.2
Тек 1980. године М. П. Спајдел поново публикује споменик, са коригованим
тумачењем рељефне представе и натписа (Speidel 1980: 182–186). Захваљујући
рецентним радовима превасходно усмереним на иконографију, питање деди-
каната и теологију култа Јупитера Долихена, сматрамо да је вотивну ару из
Призрена могуће сагледати у јаснијем светлу и понудити додатна тумачења не
само овог споменика већ и могућих аспеката и улоге коју је Јупитер Долихен
имао током античког доба на тлу Горње Мезије.3
Пре него што пређемо на анализу и тумачење вотивне аре из Призрена,
описаћемо споменик у каталошкој форми.
Споменик: Вотивна ара са рељефном представом и натписом, оштећена
у горњем десном углу.
Локалитет: Призрен, сада у Археолошком музеју у Скопљу.
Материјал: Мермер беле боје.
Димензије: h=0.58 m, ширина = 0, 28 m, дужина= 0.23 m
Датовање: II век н. е.
Опис: Вотивна ара, чији је горњи десни угао знатно оштећен. Испод ош-
тећеног дела, на предњој страни споменика, представљена је мушка фигура
са штапом у десној руци, око кога је обавијена змија. У левој, спуштеној руци
мушкарац држи непрепознатљив предмет. Поред мушкарца, који се може
идентификовати као бог Асклепије, приказана је мања фигура (Телесфор?) у
са подручја Горње Мезије, Merlat P. 1954, 40, n. 42–43; 40–41, n. 44; 41–42, n. 45; 42, n. 46–47;
43, n. 48; 43–44, n. 49; 45, n. 50; 50, n. 52; 51, n. 53; 52, n. 53. Студија М. Хoриг и Е. Швертхајма
„Corpus Cultus Iovis Dolicheni“ такође обухвата неке од споменика Јупитера Долихена из Горње
Мезије, Hörig, Schwertheim 1987: 71, n.85–86; 71–72, n. 87; 74, n. 89; 76–77, n. 91–92; 77–78, n. 93;
82, n. 104–105; 83, n. 107; 84, n. 109, 110 и 111; 85, n. 112; 86–87, n. 113; 86, n. 115; 86–87, n. 116.
У публикацији А. Бошковић-Роберт из 2006. године коначно су обједињени сви епиграфски и
археолошки споменици Јупитера Долихена са територије Горње Мезије, Bošković-Robert 2006.
2
Превасходно се мисли на студије у којима су објављени и споменици Јупитера Долихена
из Горње Мезије: P. Merlat, Répertoire des inscriptions et monuments figurés du culte de Jupiter
Dolichenus, Rennes 1951; Lj. Zotović, Les cultes orientaux sur le territoire de la Mésie supérieure из
1966. године; M. P. Speidel, The religion of Iupiter Dolichenus in the Roman Army из 1978. године и
М. Hörig, Е. Schwertheim, Corpus Cultus Iovis Dolicheni из 1987. године.
3
Поред чланка R. Volkommera „Iuppiter Dolichenus“ у LIMC 1997, 471–478 и низа радова
у оквиру публикације Orientalia Sacra Urbis Romae Dolichena et Heliopolitana, треба поменути и
чланак В. П. Петровића из 2004. године, Petrović 2004: 217–224.
Надежда Гавриловић: Прилог проучавању култа ... 459
дугачком огртачу са капуљачом. Поред мање фигуре представљена је фигура

обучена у дугу хаљину, којој недостаје глава. Изнад и испод рељефне представе
стоји натпис:4
As [Teles Hy -]
clep[i- phoro giae]
o
So[- - - -]
Heracliti (filius) Su
rus et pro
Gen(io) Doliceni
paterno deo et Geni(o)
co(ho)rtis votum libies f(ecit)
As | clep[i] | o | So[- - - -] | Heracliti (filius) Su | rus et pro | Genio I(ovis) O(ptimi)
Doliceni | paterno deo et Geni(o) | cortis votum libies f(ecit).
„Асклепију [Телесфору и Хигији]. Сурус, син Хераклита, генију Јупитера
Долихена Најбољег, богу свог оца (домовине) и Генију кохорте, радо је испунио
свој завет.“
Име бога Асклепија је написано тачно изнад рељефне представе божан-
ства. С обзиром на то да су поред њега приказане још две особе, од којих мања
фигура вероватно представља дете, може се претпоставити да је у питању
приказ Асклепија са Хигијом и Телесфором, чија су се имена вероватно и на-
лазила изнад њихових представа на оштећеном делу споменика (Speidel 1980:
182; Šašel 1986: 60, n. 1438).5 Читање Genio Dolicheni по М. П. Спајделу пред-
ставља скраћени облик од Gen(io) I(ovis) O(ptimi) M(aximi) Doliceni, по ана-
логији са натписом из Норика, где формула Genio MD представља скраћени
облик од Genio M(aximi) D(olicheni) (AE 1975: 668). Међутим, како А. Бошковић
Роберт правилно примећује, на натпису из Норика присутан је епитет M(axi-
mus), али њега нема на вотивној ари из Призрена, те претходно поменуто
мишљење М. П. Спајдела не може имати аналогију са натписом из Норика,
чиме и губи на својој аргументацији (Bošković-Robert 2006: 106). После Genio
Doliceni следи израз paterno deo који би се по М. П. Спајделу могао тумачити
на два начина: или означава бога домовине дедиканта Суруса или неко не-
зависно божанство (Speidel 1980: 183). Ако се крене путем прве претпоставке
да је у питању име бога земље из које је дедикант Сурус, треба открити порекло
4
Натпис за који смо се определили у раду представља читање М. П. Спajдела, које се
разликује у односу на читање натписа Н. Вулића: As | clep[i] | o | So[li? | Heracli Ti. Su | rus et pro
| genio Dol(i)cen[i | paterno deo et geni[o | cortes votum libies (=libens) p(osuit), Вулић 1931: 133, бр.
322.
5
Н. Вулић не нуди тумачење рељефне представе, за разлику од М. П. Спајдела и А. и Ј.
Шашела који сматрају да је у питању представа Асклепија и Хигије, праћених Телесфором.
имена дедиканта које може бити сиријско,

али и келтско (Dragojević-Josifovska 1982: 96).6
У контексту такве хипотезе израз paterno deo
могао би се односити и на неко независно
божанство, јер су дедикације упућене pater-
nus deus познате и са територије западног
Илирика, а протумачене су као посвете не-
ком од богова локалног становништва.
Самом разрешењу порекла дедиканта
вотивне аре из Призрена Суруса, не помаже
ни његов когномен Heraclitus, који је у Горњој
Мезији потврђен само на споменику из
Призрена (Mocsy 1970: 245; Mirković, Dušanić
1976: 49). Једнако нејасно остаје и значење
израза genius cortis, за који М. П. Спајдел
сматра да може означавати генија помоћне
кохорте, али и бога Јупитера Кохорталиса
(Speidel 1980: 183–184).7
После генералног разматрања натписа
вотивне аре из Призрена окренули бисмо се
Слика 1. – Вотивна ара из Призрена тумачењу аре. До сада су на територији рим-
(фотографија Вулић Н., бр. 322) ских провинција констатована свега три спо-
меника посвећена генију Јупитера Долихена,
убрајајући и ару из Призрена, при чему се на споменицима из Норика и
Паноније чини самостална посвета генију Јупитера Долихена, а не у заједници
са другим божанствима као на налазу из Призрена (Šašel 1978:1438).8 Под
генијем Јупитера Долихена се заправо подразумевала божија суштина,
односно његова снага и моћ. Међутим, вотивна ара из Призрена није посвећена
само генију Јупитера Долихена, већ и ијатричким божанствима Асклепију и
Хигији, са Телесфором. Самосталне посвете Асклепију или Асклепију и Хигији
потврђене су на неколико споменика у Горњој Мезији, док су знатно чешће у
другим римским провинцијама.9 Дедикације Асклепију, Хигији и Телесфору
6
Порекло имена Сурус је разматрало више аутора, али сажету дефиницију даје Б. Драго-
јевић-Јосифовска, по којој се „име Сурус среће међу трачким, илирским и келтским станов-
ништвом, али такође може бити и семитског порекла“.
7
Када је у питању значење израза genius cortis, М. П. Спајдел разматра две могућности: по
првој би се под овим изразом крио геније помоћне кохорте која је вероватно штитила пут на
Шар-планини од пљачкашких банди. По другој могућности genius cortis заправо представља
Јупитера Корталиса, божанство поштовано у западном Илирику.
8
Натписи посвећени Генију Јупитера Долихена констатовани су на локалитетима у Но-
рику, АЕ 1975, 668, Горњој Панонији CIL III, 4401 и Горњој Мезији.
9
Посвета Асклепију и богињи Салус пронађена је на локалитету Равна, Вулић 1933: 42,
бр. 142; Статуа Асклепија са натписом из Медијане и база статуе Асклепија са натписом такође
пронађена у Медијани, Petrović 1979: 95–97, n. 59–60. За дедикације у Доњој Мезији погледати
су далеко ређе и познате су са локали-

тета у Пећи, Доњој Мезији, Тракији,
као и локалитета у Малој Азији (Boš-
ković-Robert 2006: 223). Чињеница да
је посвета из Призрена учињена генију
једног par excelence војничког божан-
ства Јупитера Долихена и боговима
превасходно ијатричког карактера, от-
вара питање у ком је својству овде Ју-
питер Долихен поштован?10 Одговор
на ово питање захтева кратку дигреси-
ју о култу овог малоазијског бога.11
Иако сматран од стране већине аутора
сиријским божанством, Јупитер Доли-
хен је заправо малоазијске провени-
јенције, бог Баал комагенског града До-
лихе (данас Дулук), одакле његов култ
прелази у Сирију, где после римског
освајања у I веку н. е. божанство бива
синкретизовано са врховним римским Јупитер Долихен из Егете
(фотографија Bošković-Robert A. Pl. 21, D. 8)
богом Јупитером (Merlat 1951: 24, 170,
241, 315).12 Пажљивом анализом ико-
нографије и теологије долихенског култа могу се уочити упливи култова и
митологија различитих народа Мале Азије – сумерског бога Ишкура, акадског
бога Адада, хуритског бога Тешуба, кананског бога Баала и арамејског бога
Хадада (Merlat 1960: 57–80).
Сва ова божанства, у оквиру своје иконографије, имала су доцније карак-
теристичне атрибуте Долихенове иконографске слике – бика (симбол снаге и
плодности), муњу и двојну секиру. Ширење култа Јупитера Долихена из Си-
АЕ 1980, 828; АЕ 1995, 1350; АЕ 1998, 1133. За посвете у Дакији погледати АЕ 1977, 679 и 680; CIL
III, 786, 951, 1560, 1561, а за Панонију видети Шашел 1978: 1079 и 1080.
10
Поред аре из Призрена, позната су још два натписа посвећена Асклепију и Јупитеру
Долихену са локалитета Cibinium у Дакији, односно Асклепију, Хигији и Јупитеру Долихену са
локалитета у Нумидији, Merlat 1951: 35, n. 37; 285, n. 290.
11
Најважнијим студијама о култу Јупитера Долихена сматрају се публикације: А. H. Kan
„Juppiter Dolichenus. Sammlung der Inschriften und Bildwerke, mit einer Einleitung“, P. Merlat „Réper-
toire des inscriptions et monuments figurés du culte de Jupiter Dolichenus” и „Jupiter Dolichenus. Essai
d’interprétation et de synthèse“, M. Hörig, E. Schwertheim „Corpus Cultus Iovis Dolicheni“.
12
Преовлађујуће мишљење да је Долихен божанство малоазијске провенијенције базира се
на формули ubi ferrum nascitur, односно ubi ferrum ehoritur, забележеној на неколико споменика
посвећених богу, а која упућује на “рођење бога из гвожђа”, односно алудира на области бо-
гате гвожђем попут анадолијског тла. Синкретизација са врховним римским божанством Ју-
питером била је сасвим природна имајући у виду да је Баал Долихе такође представљао оличење
свемогућег бога, симбол снаге и победе
рије почиње од I века н. е. највише услед чињенице да су кроз град Долиху

водили путеви из западних провинција према источним провинцијама Рим-
ског царства. Иако су кроз Долиху у највећој мери пролазиле војне јединице,
последњих година је ревидирано мишљење да је војска главни носилац Доли-
хеновог култа (иначе изузетно омиљеног међу војницима, те стога и познатог
као једног од dii militaris), те да су култ једнако ширили трговци, ослобођеници
и робови. Прва посвета Јупитеру Долихену у западним провинцијама Римс-
ког царства датира из периода Хадријанове владавине и потиче са локалитета
Kарнунтум (Merlat 1951: 110–111, n. 121; Hörig, Schwertheim 1987: 144, n. 217).13
Период на крају I века и почетка II века н. е. сматра се периодом дифузије кул-
та Јупитера Долихена, који свој врхунац доживљава током династије Севера и
полако нестаје крајем III века, најдаље почетком IV века н. e. (Merlat 1960: 17).
Писани извори врло мало говоре о митологији божанства, те у њиховом не-
достатку остају иконографска решења путем којих је Јупитер Долихен пред-
стављан (Cellini 1997: 19–57). Уобичајене представе Јупитера Долихена при-
казују бога као зрелог, брадатог мушкарца, који стоји на леђима бика, са
фригијском капом на глави, обучен у римски оклоп и држи муњу у једној руци
и двојну секиру у другој руци (Merlat 1960: 31–51).14 Веома често је са њим
приказана и његова паредра, Јунона Долихена како стоји на леђима кошуте,
обучена у дугу хаљину са велом (капуљачом, дијадемом, калатосом) на глави,
са скиптром у једној руци и огледалом у другој руци. На споменицима са
сложенијом иконографијом, као што су, на пример, троугаоне вотивне пло-
чице, поред Јупитера Долихена и Јуноне Долихене често су присутни и
Долихенови кастори (аколити бога), орао, Сол, Луна, богиња Викторија, ован,
змија итд.15 Посвете Јупитеру Долихену могу бити самосталне, али на не малом
броју споменика бог се појављује у друштву других божанстава (Hörig 1984:
2166–2169; Schwertheim 1981: 199–201). Поред споменика на којима се Јупитер
Долихен појављује са римским божанствима као што су Марс, Херкул, Аполон
и Дијана, познати су и споменици где је приказан са другим оријенталним
божанствима као што су Изида, Серапис и Митра.16 Управо садржај посвета,
епитети, као и евентуалне иконографске представе Јупитера Долихена указују
на аспекте под којима је бог могао бити поштован.
13
Дедикацију цару Хадријану чине млади чланови Долихеновог култа из Карнунтума.
14
Овај тип представа се појављује тек од I века н. е. како показују споменици бога из Мале
Азије, Turcan R. 1996, 159.
15
Комплексни симболички орнаменти на споменицима Долихеновог култа стоје у служби
теологије култа, чија је окосница потврђивање Јупитера Долихена као господара света, „вечног
чувара целог космоса“, Hörig, Schwertheim 1987: 242, n. 376. Детаљније о иконографији на брон-
заним троугаоним вотивним плочицама Vollkommer 1997: 476–477. и о улози Кастора у Доли-
хеновом култу Merlat 1951а: 229–249.
16
Speidel 1978, 12–14; посвета Јупитеру Долихену са представом Сол Инвиктуса, Speidel
1978: 15–18; Schwertheim 1981: 200; Hörig 1984: 2167–2168; Натпис посвећен Јупитеру Долихену,
Изиди и Серапису, Merlat 1951: 167–168, n. 185–186.
У складу са претходно реченим, поново бисмо се вратили мишљењу ве-

ћине проучавалаца култа Јупитера Долихена по коме је бог представљао при-
марно војничко божанство (Кан 1943: 40; Зотовић 1966: 49). Као својеврсном
deus militaris, Јупитеру Долихену су се
чиниле посвете за победу над непри-
јатељем, за заштиту од непријатеља,
укратко као свемогућем богу који оси-
гурава својом снагом и моћи победу и
успех војске. Од око 650 познатих спо-
меника Долихеновог култа са територија
свих римских провинција готово поло-
вину чине посвете војника.17 Већина
налаза је концентрисана уз линију ли-
меса у Германији, централном Балкану
и уз северну војну границу у Британи-
ји.18 Међу тим, на други поглед немогуће
је не приметити дифузију потврда До-
лихеновог култа и у унутрашњости
Норика, Горње и Доње Паноније, Дал-
мације, Горње и Доње Мезије, Тракије
(Speidel 1978: 38).
Јупитер Долихен и Јунона Долихена
То јасно указује да је и цивилно из Егете (фотографија
становништво нашло у култу Јупитера Bošković-Robert A. Pl. 21, D. 10)
Долихена одређени смисао и да је бог
имао и друге аспекте, поред војног, под којима је поштован. Као свемогуће
небеско и соларно божанство, Јупитер Долихен је гарантовао заштиту и снагу
како свом дедиканту, тако и његовој породици. Одатле је логично да су се међу
његовим поклоницима налазили чланови царске администрације, трговци,
занатлије, робови, ослобођеници и рудари, али и жене које би тражиле помоћ
за себе или своју породицу. Управо у контексту ових чињеница вотивна ара из
Призрена треба да буде тумачена. Наиме, немогуће је са сигурношћу утврдити
да ли је њен дедикант Сурус био војно лице или не, али је захваљујући
удруживању Јупитера Долихена са Асклепијем могуће претпоставити аспекат
17
Најранијим налазом који означава почетак Долихеновог култа у римској војсци сматра
се примерак званичног печата Долихе, на коме је представљен Јупитер Долихен са мачем и
двојном секиром, како се изнад жртвеника рукује са римским императором који држи скиптар.
Текст натписа је на грчком језику и у преводу гласи „Долиха, година четврта“. По М. П. Спајделу
у питању је налаз из периода чији би terminus ante quem представљао почетак Августове
владавине, те је самим тим јасно да је реч о најраније датованом споменику Долихеновог култа.
Симболика руковања бога и императора преко жртвеника могла би указивати или на склопљен
савез између њих двојице или на императорово прихватање култа Јупитера Долихена, Speidel
1978: 3.
18
Погледати карту споменика Долихеновог култа у публикацији P. Merlat „Répertoire des
inscriptions en monuments figurés du culte de Jupiter Dolichenus”.
под којим је Јупитер Долихен поштован, односно у ком контексту Сурус чини
завет божанствима. Може се претпоставити да се поменутим боговима на
ари из Призрена чини завет као ијатричким божанствима, односно да овде
и Јупитер Долихен има димензију заштитника здравља. Такву претпоставку
допушта не само карактер Асклепија као бога медицине и излечења већ и
аналогни споменици са територија других римских провинција, од којих је
на некима присутна и формула pro salute.19 Уједно, да је Јупитер Долихен и у
другим провинцијама поседовао и ијатричку димензију потврђује споменик са
античког локалитета Корстопитум у Британији, посвећен Јупитеру Долихену
и богињи здравља Салус (Nash-Williams 1952: 72–77; Merlat 1951: 266, n. 273).
Но, вотивна ара из Призрена не представља усамљену појаву Долихеновог
култа у Горњој Мезији само по ијатричком аспекту поштовања бога, већ и по
томе што се завет чини и Асклепију и вероватно Солу. У односу на укупно
32 до сада констатована споменика посвећена Долихеновом култу у Горњој
Мезији, 17 споменика представља вотивне завете који се чине само Јупитеру
Долихену. Већи део споменика концентрисан је на локалитетима дунавског
лимеса, изузимајући ару из Призрена и још два налаза пронађена на југу про-
винције.20
Оваква дифузија Долихенових споменика у Горњој Мезији одговарала би
претпоставци П. Мерлат по којој је култ Јупитера Долихена био најраспро-
страњенији по војним центрима на лимесу Рајне и Дунава (Мерлат 1960:
9–16).21 Убикацијом споменика Јупитера Долихена у суседним провинцијама,
као што су Доња Мезија, Тракија, Горња Панонија и Доња Панонија, може се
уочити да распрострањеност налаза кореспондира са ситуацијом у Горњој
Мезији, односно да већину локалитета чине војни центри (Najdenova 1989:
1364; Kadar 1962: 75–80; Selem 1980: 235–249). Хронолошки посматрано, воти-
вна ара из Призрена представља један од најстаријих споменика Долихеновог
култа на нашем подручју, с обзиром на то да је датована у II век н. е. Већина
споменика Јупитера Долихена из Горње Мезије припада периоду друге поло-
вине II века и првих деценија III века н. е.
19
Разматрајући есхатолошку и сотериолошку природу култа Јупитера Долихена, Р. Тур-
цан је закључио да формула pro salute упућена божанству на споменицима нема никакве везе са
евентуалним „спасењем“ дедиканта у животу после смрти, Turcan R. 1996: 168; Merlat 1951: 35,
n. 37; 281, n. 286; 285, n. 290; 320, n. 324.
20
Вотивна ара из Куманова, Вулић 1941–48: 97, бр. 214; вотивна ара из Грачанице, Вулић
1931: 192, бр. 510. Анализа епиграфских натписа посвећених Јупитеру Долихену из Горње Ме-
зије показује да су већину дедиканата чинила војна лица.
21
Једино до сада познато светилиште Јупитера Долихена у Горњој Мезији потврђено је на
локалитету Егета, током археолошких ископавања из 1962. године, приликом којих су откриве-
ни остаци кружне структуре, фрагменти мермерних скулптура и други предмети, Вучковић-
Тодоровић 1964–1965: 173–182. Егета је представљала један од значајнијих војних логора на
дунавском лимесу, Мирковић 1968: 115.
Слика 4. – Троугаона вотивна плочица из Егете

(фотографија Pop-Lazić P., slika 2)
С обзиром на то да и у другим провинцијама споменици култа Јупитера

Долихена нестају већ у првој половини трећег века, односно да су споменици
који су настали после периода владавине Максимина Трачанина (235–238 го-
дине н. е.) врло ретки, логично је што на територији Горње Мезије до сада није
констатован ниједан споменик млађи од прве половине III века н. е. (Bošković
Robert 2006: 236–237; Toth 1973: 109–116).22
22
Најмлађим споменицима култа Јупитера Долихена сматрају се вотивна ара из Дакије
(датована у период 238–244 године н. е.) и вотивна ара из Доње Мезије (датована такође у пе-
риод 238–244 године н. е.), Speidel 1978: 73–75.
Уместо закључка, само бисмо још једном поновили да вотивна ара из

Призрена представља веома занимљиву потврду култа Јупитера Долихена
како са епиграфског становишта јер указује на ијатрички аспекат под којим је
божанство поштовано, тако и са иконографског становишта, иако не садржи
представу бога толико омиљеног међу војском и цивилним становништвом
Горње Мезије.
1. Bošković-Robert, A., Le culte de Jupiter en Mésie supérieure, Paris, 2006.
2. Cellini, G. A., Les sources littéraires sur Iuppiter Dolichenus et Iuppiter Heo-
liopolitanus, in : Orientalia Sacra Urbis Romae : Dolichena et Heliopolitana, ed. G.
M. Belelli, U. Bianchi, Roma, 1997, 19–57.
3. Dragojević-Josifovska, B., Inscriptions de la Mésie Supérieure VI : Scupi et la
région de Kumanovo, Beograd, 1982.
4. Hörig, M., Jupiter Dolichenus, ANRW, II. 17.4, Berlin–New York 1984, 2
136–2 179. Hörig M., Schwertheim E. 1987.
5. Hörig, M., Schwertheim, E., Corpus Cultus Iovis Dolicheni, Leiden, New York,
Kobenhavn, Köln, 1987.
6. Kadar, Z., Die Kleinasiatisch-Syrischen Kulte zur Römerzeit in Ungarn, Le-
iden, 1962.
7. Kan, A. H., Juppiter Dolichenus. Sammlung der Inschriften und Bildwerke, mit
einer Einleitung, Leiden, 1943.
8. Marić, R., Antički kultovi u našoj zemlji, Beograd, 1933.
9. Merlat, P., Répertoire des inscriptions et monuments figurés du culte de Jupiter
Dolichenus, Rennes, 1951.
10. Merlat, P., Observations sur les Castores dolichéniens, Syria, Vol. 28, 3, Paris,
1951, 229–249.
11. Merlat, P., Jupiter Dolichenus. Essai d’interprétation et de synthèse, Paris, 1960.
12. Mirković, M., Dušanić, S., Inscriptions de la Mésie Supérieure I: Singidunum
et le Nord Ouest de la province, Belgrade, 1976.
13. Mirković, M., Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji, Beograd, 1968.
14. Mocsy, A., Gesellschaft und Romanisation in der römischen Provinz Moesia
Superior, Budapest, 1970.
15. Najdenova, V., Jupiter Dolichenus in Lower Moesia and Thrace, ANRW, II.
18. 2, Berlin–New York, 1989, 1362–1396.
16. Nash-Wlliams, V. E., Iuppiter Dolichenus, Greece & Rome, Vol. 21, No. 62,
Cambridge, 1952, 72–77.
17. Petrović, V. P., Sacerdos of Jupiter Dolichenus from an Inscription recent-

ly discovered in the Vicinity of Viminacium, Starinar, LIII–LIV, Beograd, 2004,
217–224.
18. Pop-Lazić, P., A votive plate of Iupiter Dolichenus, Brza Palanka-Egeta, Ar-
chaeologica Iugoslavica, 18, Beograd, 1977, 41–44.
19. Schwertheimer, E., Jupiter Dolichenus. Seine Denkmaler und seine Vereh-
rung, in: Die Orientalischen Religionen in Römerreich, ed. M. J. Vermaseren (EPRO
93), Leiden 1981, 193–213.
20. Selem, P., Les religions orientales dans la Pannonie Romaine. Partie en You-
goslavie, Leiden, 1980.
21. Speidel, M. P., Jupiter Dolichenus in the Roman Army, Leiden, 1978.
22. Speidel, M. P., An Altar to the Healer Gods and the Genius of Iuppiter Do-
lichenus, AV, XXXI, Ljubljana, 1980, 182–186.
23. Toth, I., Destruction of the sanctuaries of Iuppiter Dolichenus at the Rhine
and in the Danube region (235–238), Acta Archaeologica Academiae Scientiarum
Hungaricae, 25, Budapest, 1973, 109–116.
24. Turcan, R., The Cults of the Roman Empire, Harvard, 1996.
25. Vollkommer, R., Iuppiter Dolichenus, LIMC VIII, Band 1, Zürich, Düssel-
dorf, 1997, 471–478.
26. Vučković-Todorović, D., Svetilište Jupitera Dolihena u Brzoj Palanci, Stari-
nar XV– XVI, Beograd, 1964–1965, 173–182.
27. V ulić, N., Antički spomenici naše zemlje, Spomenik LXXI, 1931, 4–259.
28. Vulić, N., Antički spomenici naše zemlje, Spomenik XCVIII, 1941–48, 1–335.
29. Zotović, Lj., Likovne predstave orijentalnih božanstava na teritoriji Jugo-
slavije, doktorska teza odbranjena na Odeljenju arheologije Filozofskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu 1964. godine, nije publikovana.
30. Zotović, Lj., Les cultes orientaux sur le territoire de la Mésie Supérieure, Le-
iden, 1966.
Nadežda Gavrilović
Belgrade, Serbia
CONTRIBUTION TO THE RESEARCH OF THE CULT OF IUPITER

DOLICHENUS ON THE TERRITORY OF UPPER MOESIA : VOTIVE
ALTAR FROM PRIZREN
Summary
The cult of Iupiter Dolichenus represents one of the most popular cults from
Minor Asia which left numerous confirmations on the territory of Upper Moesia.
As one of the monuments belonging to the corpus of Dolichenus’ monuments, vo-
tive altar from Prizren singles out by its epigraphical and iconographical content.
Votive altar from Prizren was first published in 1931. year, but it was long neglected,
until M. P. Spiedel published revised interpretation of the inscription and icono-
graphical presentation from the altar. His conclusions confirmed earlier opinion of
N. Vulić, that a dedicant of Syrian or Celtic origin, maybe a soldier by profession,
made a dedication to Asclepius, Genius Dolicheni and probably God Sol, in the sec-
ond century A. D. Dedications to Genius Dolicheni are very rare in whole Roman
Empire and they are interpreted as made to the God’s essence. The cult of Iupiter
Dolichenus, who was mainly considered as military God, was very popular among
soldiers and civilians of Upper Moesia. Thirty two monuments and one sanctuary of
Iupiter Dolichenus have been confirmed on the territory of this province so far, and
dedicants are mostly soldiers. Still, only on votive altar from Prizren, dedication is
made not only to Iupiter Dolichenus, but to Asclepius, Genius Dolicheni and prob-
ably Sol, that is to deities whose nature implies that here Dolichenus is not venerated
as military, but iatric god. Analogue monuments dedicated to Asclepius and Iupiter
Dolichenus, that is to Asclepius, Hygia and Iupiter Dolichenus are known from Da-
cia and Numidia and there is also a monument dedicated to Iupiter Dolichenus and
goddess of health – Salus, found in Britain. Therefore, votive altar from Prizren is
most interesting monument which confirms iatric dimension of Iupiter Dolichenus,
but it is also a rare finding from the south of the province Upper Moesia, comparing
to majority of monuments concentrated in the area of Danubian limes.
Key words: Iupiter Dolichenus, votive altar, Prizren, Asclepius, army, iatric, cult
УДК 902:929 Чершков. Е.
012 Чершков Е
Данијела Тешић-Радовановић
ЕМИЛ ЧЕРШКОВ, ИСТРАЖИВАЧ АНТИЧКЕ КУЛТУРНЕ

БАШТИНЕ
Емил Чершков је личност за коју се, с правом, везује почетак систематског

проучавања античке прошлости Косова и Метохије. Оснивање Музеја Косова
и Метохије и долазак Емила Чершкова, тада младог археолога, и данас пред-
стављају кључне догађаје за формирање јасне слике о античком периоду на
овим просторима. Чершков је свој рад на Косову и Метохији започео проуча-
вањем античке топографије и рекогносцирањем терена, уз посебан акценат на
распореду римских насеља и систему комуникација које су та насеља спајале.
Упоредо с тим, већ 1954. започињу и археолошка ископавања на Улпијани, а
1959. и на римском насељу крај Сочанице. Овим истраживањима Чершков је
отворио и покренуо многа питања античке културе и историје, али га је тра-
гична смрт 1969. године онемогућила да на њих и одговори, прекинувши ње-
гов рад у фази прикупљања грађе.
Основна идеја овог рада јесте да се, у години кад се навршава 40 година од
смрти Емила Чершкова, укаже на то колики је значај његовог пионирског рада
на изучавању античког периода на Косову и Метохији. Преглед библиографије
такође покушај вредновања његовог рада и одређивање места које тај рад има
у модерној науци.
Кључне речи: Емил Чершков – Косово и Метохија – римски период – Улпи-
јана – Сочаница
Научни скуп „Косово и Метохија у цивилизацијским токовима“ чини се

као прави повод да се осврне на рад др Емила Чершкова, археолога, кустоса и
директора Музеја Косова и Метохије1 и једног од пионира научног истражи-
вања античке прошлости на простору Косова и Метохије (слика 1).
1
Данас Музеј у Приштини, од 1999. са привременим седиштем у Београду.
Емил Чершков рођен је у Далмацији, 28. 02.

1929. Породица Чершков2 се 1935. сели у Србију,
прво у Књажевац, где Емил уписује основну шко-
лу, а затим, после само две године, у Јагодину. У
Јагодини завршава основну школу, потом и кла-
сичну гимназију и већ као гимназијалац се опре-
дељује за археологију. Тада, „на домаку правих
драгуља српске средњовековне уметности – Ма-
насије, Раванице и Каленића, започиње плодна
аматерска фаза његовог будућег научно-истра-
живачког рада, када неуморно трага за неоткри-
веним и неистраженим налазиштима у Помо-
рављу, Темнићу и Левачу“ (Глишић 1965–1970: 485).
Љубав према археологији определила га је да, 1947, упише Групу за историју
уметности и археологију на Филозофском факултету у Београду, где је имао
срећу и част да учи од највећих имена наше науке, попут др Милоја М. Васића,
др Светозара Радојчића, др Георгија Острогорског, др Васе Чубриловића, др
Ђурђа Бошковића, Александра Дерока, др Фануле Папазоглуа, др Бранка Га-
веле, др Ђорђа Мано-Зисија. Године 1951. дипломирао је из предмета Кла-
сична археологија, код професора Милоја М. Васића и Бранка Гавеле3. Стицај
околности хтео је да, иако је био стипендиста Археолошког института, не буде
примљен у ову научну установу, већ на позив Василија Козарца, тадашњег
управника Музеја Косова и Метохије, одлази у Приштину.
Музеј Косова и Метохије, основан 1949, а отворен 1951. у згради Рашко-
-призренске митрополије, иако суочен с радом у неадекватном простору и у
културно недовољно развијеној средини, каква је била Приштина почетком
педесетих година, учествовао је, заједно с Археолошким институтом Српске
академије наука, Заводом за заштиту споменика културе АКМО и Народним
музејом у Београду, у неколико истраживачких пројеката, међу којима су и
ископавања на локалитетима Ново брдо и Улпијана (Козарац 1956: IX–XI).
Године 1954. Емил Чершков започиње рад у Музеју као кустос приправник,
стручњак за Археолошко одељење (Козарац 1956: IX–XI), и укључује се у све
активности музеја „са свесрдним личним ангажовањем, себи својственим
оптимизмом и проницљивим ослонцем на већи број младих сарадника“ (Гли-
шић 1965–1970: 486). Рад на терену, организовање археолошке збирке, која се
тих година стално увећавала, и покретање Гласника Музеја Косова и Метохије
обележили су прве године у Музеју.
2
Отац Лука и мајка Крунослава били су пореклом из Каштел Гомилице. Емил се родио у
месту Сиверић код Книна, где је отац Лука радио као отправник возова. Био је најстарији од
четворице синова.
3
Дипломирао је 14. 6. 1951. године са оценом девет.
Данијела Тешић-Радовановић: Емил Чершков, истраживач ... 471
Пионирски рад Емила Чершкова започео је рекогносцирањем терена,

истраживањем до тада непознатих античких насеља на Косову и Метохији и
мреже комуникација, које су ова насеља спајале међусобно, али и са остатком
римског света (слика 2). Интересовање за античку прошлост овог подручја
почело је у XIX веку, када су национални покрети балканских народа привукли
пажњу научника, интелектуалаца и уметника „романтичарске“ Европе. Овим
крајевима су тада прошли путописци Ами Буе, Хан, Гиљфердинг, Ирбијева,
Јастребов, али и млади археолози Артур Еванс и Феликс Каниц4, који су у
својим књигама оставили драгоцене, али ипак фрагментарне податке о спо-
меницима с ових простора. Истраживању античких споменика на Косову и
Метохији, њиховој анализи и сакупљању, у овој првој генерацији научника,
највише је допринео Никола Вулић5. Ипак, прво систематско рекогносцирање
читаве територије Косова и Метохије урадиће Емил Чершков са својом еки-
пом. Одлично познавање ситуације на терену, коришћење малобројних, али
драгоцених античких извора, од којих је најзначајнија Tabula Peutingeriana6
(Петровић 2007: 42), као и анализа расположивог епиграфског материјала
4
Видети: Boue Ami, La Turqie d’Europe, Paris 1840; Hahn, G., Reise von Belgrade nach Salonik,
1861; Giljferding, A. Bosnia, Gercegovina i Staraja Serbija, Petrovgrad 1859; Irby A.P., Slavonic Prov-
inces of Turkey – in – Europe, London 1865; Jastrebov J., Stara Srbija i Albanija, Spomenik SKA XLI,
Beograd 1904; Evans A. J., Antiquarien researches in Illyricum, Archeologia, London 1885; Kanitz F.,
Romische Studien in Serbien, Wien 1892.
5
Резултате свог рада објавио je у Споменику Српске краљевске академије 71, 75, 77 и Спо-
менику Српске академије наука 98.
6
Tabula Peutingeriana или Појтингерова табла је карта путева, итинераријум, настала по
угледу на Агрипину карту света. Данас доступан примерак је из XII века, који се чува у Бечкој
националној библиотеци, Петровић 2007: 42
омогућили су да за кратко време буде откривен велики број античких лока-

литета и да се добије основна представа о правцима античких путева на Ко-
сову и Метохији. Проблемима античке топографије и мрежом римских путева
Чершков се бавио у текстовима Око проблема комуникација и положаја насеља
на Косову и Метохији у римском периоду (Чершков 1957:65– 86) и Римски пут
Naissus-Scupi и станица Viciano, (Чершков 1961:123–130). У првом тексту, у
којем је дат преглед дотадашњих истраживања на простору Косова и Метохије,
закључује се да су већ ова почетна истраживања показала да је област била
густо насељена и повезана разгранатом мрежом комуникација (Чершков 1957:
82). У другом тексту је предложена могућа реконструкција трасе пута Naissus-
Scupi, а положај станице Viciano лоциран у близини Улпијане, између села
Угљаре и Чаглавица. Овај проблем Чершков је, у ширем контексту, разматрао
и у књигама Municipium D.D. код Сочанице (Чершков 1970) и Римљани на
Косову и Метохији (Чершков 1969).
Упоредо са радом на рекогносцирању терена Емил Чершков се укључио у
ископавања на Новом брду и Улпијани, која су раније започела. Његова прво-
битна интересовања била су усмерена на средњовековну археологију, али га је
привукла и неистражена антика, па се током неколико година ангажује на оба
локалитета. Значајна открића која постиже на Улпијани, „косовској ризници
векова“, дефинитивно га окрећу проблемима антике (Глишић 1965–1970: 486)
(слика 3). На Улпијани је радио од 1954. до 1961. године, заједно са др Љубишом
Поповићем из Народног музеја у Београду. Током тих седам година археоло-
шка ископавања и конзерваторски радови били су везани пре свега за северну
некрополу и северни део насеља. Сондажним ископавањима у осталим дело-
вима насеља, али и изван њега, створена је слика о распростирању насеља,
градитељској делатности и положају некропола. Прикупљен је већи број пред-
мета материјалне културе, који показују да су се становници овог насеља
бавили превасходно рударством и занатским делатностима, а један део станов-
ништва и обрадом земље и сточарством. Међу предметима нађеним на Улпи-

јани налазе се бројни примерци оружја и оруђа, керамике, драгоцених стакле-
них посуда западне провенијенције, богатог накита, као и предмети изузетне
уметничке обраде. Неки од најрепрезентативнијих налаза су бронзана стату-
ета Аполона, Меркур с Плутосом, мермерна глава жене, глава Ероса7 (Фида-
новски 1998: 266; Чершков 1969). Извештаји о ископавањима објављивани су
у Гласнику Музеја Косова и Метохије (Чершков, Поповић 1956, 1957, 1958;
Чершков 1959–1960), док је у књизи Римљани на Косову и Метохији (Чершков
1969) на примеру Улпијане размотрен широк спектар појава које су се односиле
на урбанизацију, друштво, религију, економију ових простора у римско доба.
Од самог почетка Емил Чершков се посветио и унапређењу музејског
рада. Био је један од чланова Савета Музеја Косова и Метохије и учествовао у
доношењу Статута ове установе (Козарац 1956: XI). Чершков је био и један од
покретача Гласника Музеја Косова и Метохије, који излази од 1956. године8. Као
дугогодишњи уредник, био је најзаслужнији за углед који је ова публикација
стекла у научном свету. У првом броју Гласника објавио је три текста, међу
којима је и Археолошка збирка Музеја Косова и Метохије (Чершков 1956). У
овом тексту дат је сумарни преглед експоната који се налазе у Музеју, према
типу и локалитетима са којих потичу, и указано је на чињеницу да Музеј нема
адекватан простор за излагање и чување материјала (Чершков 1956: 367–378).
Година 1956. била је пресудна у животу Емила Чершкова9, али и за будућност
научног истраживања антике на Косову и Метохији. Наиме, у октобру 1956.
преминуо је Василије Козарац, дотадашњи управник Музеја, а на његово
место, с непуних 28 година, постављен је Емил Чершков. На том месту остао
је до септембра 1968, када је, због политичких притисака, био принуђен да
напусти Приштину (слика 4). Тај период био је најплоднији у истраживању
антике на Косову и Метохији. Поред најзначајнијих радова на Улпијани и
Сочаници, вршена су и истраживања мањег обима на читавој територији
Косова и Метохије, на којима је Чершков сарађивао са великим бројем колега.
Неки од резултата тих истраживања публиковани су у Гласнику Музеја Косова
7
Део збирке Музеја у Приштини, међу којима и наведени предмети, коришћен је за реа-
лизацију изложбе Археолошко благо Косова и Метохије, постављене фебруара 1999. у галерији
САНУ, а већ у марту прекинуте због НАТО бомбардовања. Данас су ови експонати предмет
спора, иако су у Београд донети због изложбе, да би након бомбардовања и новонастале поли-
тичке ситуације поделили судбину Музеја у Приштини.
8
Гласник Музеја Косова и Метохије покренут је као редовна музејска публикација у којој
се третирају научни проблеми који се односе на област Косова и Метохије, Козарац 1956.
9
Те године у јуну добио је сина Тонија, чијом љубазношћу смо добили биографске податке
и драгоцене фотографије. Тони Чершков је археолог у Заводу за Заштиту споменика културе
у Нишу. Тренутно припрема документарни филм о раду свог оца у коме ће бити приказани
оригинални снимци које је Емил урадио током ископавања. Године 1956. почиње и Емилово
интересовање за Сочаницу, којом се бавио све до 1965. и која је била предмет његове докторске
дисертације.
и Метохије10. О овом периоду Бранко Гавела је рекао: „На археолошким иско-

павањима Емил Чершков је окупљао читаве плејаде најбољих стручњака.
Захваљујући њему Музеј Косова је издао цео низ студиозно урађених моно-
графија, зборника, расправа. Прва археолошка рекогносцирања овог про-
страног подручја извршио је и у научну грађу претворио Емил Чершков са
својим сарадницима.“11 Отуда не чуди чињеница што су након одласка доктора
Чершкова из Музеја Косова и Метохије истраживања потпуно прекинута
настављена су тек у другој половини седамдесетих година, али никад с оним
почетним ентузијазмом и интензитетом12 (Фидановски 1998: 272).
Научна интересовања за Сочаницу почела су још током радова на Улпи-
јани. Римско насеље на ушћу Сочанице у Ибар, Municipium D.D., био је један
од најзначајнијих рударских центара у Горњој Мезији, чије је постојање прет-
10
Античка биста жене из Клокота, Чершков 1958; Касноантичка остава из Добротина на
Косову, Чершков 1962–1963.
11
Гавела Бранко, [предговор], у књизи Municipium D.D. код Сочанице (Чершков 1970: 7)
12
Политичка нестабилност и грађански немири, који су кулминирали деведестих година
прошлог века, већ четири деценије део су косовске свакодневице. Та чињеница битно је ути-
цала на научноистраживачки рад на простору Косова и Метохије. Истраживања су била знатно
мањег обима, углавном заштитног карактера, често на подручјима која су угрожена изградњом
привредних објеката. Изузетак је Улпијана, на којој су вршена бројна истраживања која су
допунила, па и надмашила раније радове. На Улпијани су након Чершкова радили Д. Срејовић,
С. Фидановски, М. Паровић-Пешикан, Г. Цветковић-Томашевић, С. Фидановски 1998: 270–276.
поставио још Артур Еванс (Чершков 1970: 9). Емил Чершков је већ 1956.
извео неке радове на овом локалитету (Чершков 1957: 74), али свеобухватно
истраживање започело је 1959. Дугогодишњи рад у Сочаници резултирао је
израдом докторског рада, који је Чершков с успехом одбранио код професора
Бранка Гавеле13. „Докторска дисертација Емила Чершкова је прва значајнија
научна синтеза, заснована на археолошким, епиграфским и античким исто-
риографским изворима, у којој је обухваћена, савесно обрађена, зналачки и
оригинално интерпретирана античка прошлост не само једног муниципијума
него целог једног подручја провинције Дарданије“, написао је др Гавела о овом
запаженом раду14 (слика 5).
У периоду од 1959. до 1965. детаљно је истражено градско језгро, откри-
вени су форум, хорее, храм Антиноја, остаци терми, базилика, четири градске
некрополе, а лоцирани су и делови мањих грађевина у ширем ареалу насеља
(Чершков 1970). Откривен је и велики број епиграфских споменика, као и
археолошког материјала, који по бројности, квалитету и разноврсности зао-
стаје за оним са Улпијане, али је особен због присуства већег броја предмета
који указују на рударство као основну делатност становника овог насеља
(Фидановски 1998: 270; Чершков 1970: 25–33). Монографија Municipium D.D.
код Сочанице (Чершков 1970), произашла из докторског рада, одговорила је
13
Докторска дисертација Municipium D. D. код Сочанице, 241 стр., XLVIII листова, одбра-
њена је у Београду 1965. године.
14
Гавела Бранко, [предговор], у књизи Municipium D.D. код Сочанице, Чершков 1970: 7.
на многе недоумице античке историје Косова, али и отворила простор за нова

истраживања15. Највећи део рада посвећен је грађевинским објектима и њихо-
вим карактеристикама, и то пре свега форуму и објектима који га окружују.
Дат је потом кратак преглед ситуације на градским некрополама, за којим сле-
ди драгоцени преглед свих епиграфских споменика откривених, до тада, у
ширем ареалу Сочанице.16 У завршним разматрањима аутор разрађује низ
комплексних питања, од положаја и услова за настанак овог насеља, преко
урбанистичке схеме, имена и статуса насеља, демографских карактеристика и
специфичних економских односа, до узрока који су довели до пропасти Muni-
cipiumа D.D., у другој половини IV века. Посебност насеља у Сочаници огледа
се у чињеници да је становништво муниципијума у већини било немезијског
порекла, а највише је било ослобођеника грчког порекла. Појава Антинојевог
култа, што је још једна специфичност Сочанице, у директној је вези с етничком
структуром становника римске Сочанице (Чершков 1970: 82–83).
У уводном делу свог докторског рада Чершков је скицирао обрисе књиге
Римљани на Косову и Метохији (Чершков 1969). То је синтетички преглед
његових истраживања, али и знања о античком периоду ове области уопште.17
Прерана смрт спречила га је да у потпуности оствари своју замисао и одговори
на комплексна питања о романизацији дарданског простора и прожимању
римске и аутохтоне културе. Књига је објављена постхумно, у облику у ком је
аутор оставио, јер је већ и у тој почетној фази пружала обиље драгоцених
података. У уводном делу дат је осврт на географски положај области, почетке
насељавања и прве додире становника Косова и Метохије с грчким и римским
светом. Након кратког историјата истраживања, прелази се на форме проди-
рања Римљана у ове области, процесе романизације и урбанизације, затим
следи разматрање најважнијих комуникација, економске и социјалне прилике,
као и анализа етничке структуре становништва Косова и Метохије у римско
доба. На крају, аутор се осврнуо на проблеме религије и култа и основне обли-
ке материјалне културе и уметности.
Након што је напустио Музеј Косова и Метохије и Приштину, Емил Чер-
шков отишао је у Народни музеј у Нишу18. Само осам месеци касније, у ап-
рилу 1969., доживео је тешку саобраћајну несрећу, од чијих последица је пре-
минуо. 19
15
Познија истраживања била су знатно мањег обима, углавном заштитног карактера. Во-
дио их је С. Фидановски (Фидановски 1998: 272).
16
Supplementum Epigraphicum, Чершков 1970: 61–68.
17
Гарашанин Милутин, [предговор], у књизи Римљани на Косову и Метохији, Чершков
1969:7–8.
18
Током месеци проведених у нишком Музеју радио је само на заштитним истраживањима
испред улаза у нишку тврђаву. Како је тема овог рада истраживање антике на Косову и Мето-
хији, нису обрађене археолошке активности изван ове територије у којима је др Чершков уче-
ствовао.
19
Преминуо је 13. 05. 1969. на Војномедицинској академији у Београду.
Животно дело Емила Чершкова остало је недовршено. Истраживања у

Сочаници донекле су заокружена, али највећи део археолошког материјала
остао је расут на локалитету, а неки од споменика су изгубљени. Монографија
Римљани на Косову и Метохији, амбициозно замишљена, није завршена и,
као што је већ речено, публикована је постхумно. Упркос томе, као и упркос
чињеници да се, у деценијама које су уследиле након смрти овог неуморног
истраживача, дошло до нових научних сазнања, резултати истраживања и
рада Емила Чершкова још увек су актуелни20. Нарочито сада, кад је простор
Косова и Метохије насилно одвојен од остатка наше земље, стављен изван
утицаја наших закона и институција, и у највећој мери недоступан за научна
истраживања, долази до изражаја значај систематичног и свеобухватног
истраживачког рада доктора Емила Чершкова и његових сарадника.
БИБЛИОГРАФИЈА
А) ПОСЕБНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ
Римљани на Косову и Метохији, Археолошко друштво Југославије,
Municipium D.D. код Сочанице, Археолошко друштво Југославије, Београд,
Музеј Косова, Приштина, 1970.
Б) ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ И ПРИЛОЗИ У КЊИГАМА И ПЕРИОДИЦИ

„Беласица и Врхлаб – материјал за историјску географију Средњег века“,
Гласник Музеја Косова и Метохије I, 1956: 367–379.
„Археолошка збирка Музеја Косова и Метохије“, Гласник Музеја Косова и
Метохије I, 1956, 367–378.
Ulpianа – претходни извештај о археолошким истраживањима од 1954–
1956. год.,“ Гласник Музеја Косова и Метохије I, 1956, 319–326. (коаутор: По-
повић, Љ.)
„Око проблема комуникација и положаја насеља на Косову и Метохији у
римском периоду“, Гласник Музеја Косова и Метохије II, 1957, 65–86.
„Пећина под црквом светог Николе у селу Грнчар“, Гласник Музеја Косова
и Метохије II, 1957.
„Ulpianа – кратак извештај о археолошким истраживањима у 1957. год.,“
Гласник Музеја Косова и Метохије II, 1957, 321–326 (коаутор: Поповић, Љ.)
„Античка биста жене из Клокота“, Гласник Музеја Косова и Метохије III,
1958.
20
Када је реч о античком периоду, на Косову и Метохији велики број аутора и даље се по-
зива на резултате овог поузданог истраживача.

Гласник Музеја Косова и Метохије III, 1958, 275–280.
„Сашка црква код Новог брда, Старинар, VI–VII, 1956–57, 1958, 339–340.
„Ulpianа, Грачаница – Приштина, Археографски прилози, 1958, 133–136.
Гласник Музеја Косова и Метохије IV–V, 1959–1960, 370–374.
„Римски пут Naissus-Scupi и станица Viciano“, Гласник Музеја Косова и
Метохије VI, 1961, 123–130.
„Касноантичка остава из Добротина на Косову“, Гласник Музеја Косова и
Метохије VII–VIII, 1962–1963, 317– 338.
Municipium D.D. код Сочанице – кратак извештај о истраживањима
1956–1965, 1965.
„Хајдучка Воденица, Ћетаће – касноантички castellum“, Археолошки пре-
глед 9, 1967.
„Хајдучка Воденица – римско и паловизантијско утврђење“, Археолошки
преглед 10, 1968.
„Хајдучка Воденица – римско и рановизантијско утврђење IV–VI в.,“
Старе културе у Ђердапу, Српска академија наука и уметности, Београд, 1969.
„Kosovo and Metohia in the Antique Period“, Гласник Музеја Косова и Мето-
хије X, 1969, 11–24.
Тabula Imperii Romani, Naissus – Dyrrachion – Scupi – Serdica – Thessalonice,
Љубљана 1976 (коаутор)
В) ПРИКАЗИ
Filip, J., „Keltove ve Stredni Evrope“, Праг 1956, Гласник Музеја Косова и
Метохије II, 1957.
Ondrouch, Voitech, „Bohate hroby z doby rimskej na Slovensku“, Братислава
1957, Гласник Музеја Косова и Метохије II, 1957.
Глишић 1965–1970: Глишић, Јован, „In memoriam Др Емил Чершков, 1929–
1969,“ Гласник Музеја Косова и Метохије X, 1965–1970, 485– 487.
Козарац 1956: Козарац, Василије, „Музеј Косова и Метохије – Рад од
оснивања до данас“, Гласник Музеја Косова и Метохије 1, 1956, IX–XI
Петровић 2007: Петровић, Владимир, Дарданија у римским итинерарима:
градови и насеља, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2007.
Фидановски 1998: Фидановски, Слободан, „Римски и рановизантијски

период“, у: Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег
века, I, II, Српска академија наука и уметности, Београд, Музеј у Приштини,
1998.
Чершков 1956: Чершков, Емил, „Археолошка збирка Музеја Косова и Ме-
тохије“, Гласник Музеја Косова и Метохије I, 1956, 367–378.
Чершков 1957: Чершков, Емил, „Око проблема комуникација и положаја
насеља на Косову и Метохији у римском периоду“, Гласник Музеја Косова и
Метохије II, 1957, 65–86.
Чершков 1958: Чершков, Емил, „Античка биста жене из Клокота“, Гласник
Музеја Косова и Метохије III, 1958.
Чершков 1959–1960: Чершков, Емил, „Ulpianа – кратак извештај о архео-
лошким истраживањима у 1959. год., Гласник Музеја Косова и Метохије IV–V,
1959–1960, 370–374.
Чершков 1961: Чершков, Емил, „Римски пут Naissus-Scupi и станица Vi-
ciano“, Гласник Музеја Косова и Метохије VI, 1961, 123–130.
Чершков 1962–1963: Чершков, Емил, Касноантичка остава из Добротина
на Косову“, Гласник Музеја Косова и Метохије VII–VIII, 1962–1963, 317–338.
Чершков 1969: Чершков, Емил, Римљани на Косову и Метохији, Архео-
лошко друштво Југославије, Београд, 1969.
Чершков 1970: Чершков, Емил, Municipium D.D. код Сочанице, Археолошко
друштво Југославије, Београд, Музеј Косова, Приштина, 1970.
Чершков, Поповић 1956: Чершков, Емил, Поповић, Љубиша. Ulpianа –
претходни извештај о археолошким истраживањима од 1954–1956. год., Гла-
сник Музеја Косова и Метохије I, 1956, 319–326.
Чершков, Поповић 1957: Чершков, Емил, Поповић, Љубиша, „Ulpianа –
кратак извештај о археолошким истраживањима у 1957. год.,“ Гласник Музеја
Косова и Метохије II, 1957, 321–326.
Чершков, Поповић 1958: Чершков, Емил, Поповић, Љубиша, „Ulpianа –
кратак извештај о археолошким истраживањима у 1958. год.,“ Гласник Музеја
Косова и Метохије III, 1958, 275–280.
Danijela Tešić-Radovanović
EMIL ČERŠKOV, RESEARCHER OF ANCIENT HERITAGE

Summary
The young archaeologist Emil Cerskov started working as a curator in 1954,

and quite unexpectedly became a director of the Museum of Kosovo and Metohia
in 1956. The following decade was remembered as the time of extremely fertile re-
search, especially researches related to the ancient period. Emil Cerskov was the first
researcher who used systematically and scientifically founded methods of research
in order to examine more thoroughly the antique of Kosovo and Metohia.
In the first phase of work, Cerskov and his team started surveying the terrain
and drawing a network of ancient settlements and communications between them.
In addition to the things mentioned, in the period between 1954 and 1961, in coop-
eration with the National Museum in Belgrade, extensive work was undertaken in
Ulpiana, the most important regional centre, and in the period between 1959 and
1965, the mining centre, now called Socanica was thoroughly explored. Municip-
ium DD near Socanica was the theme of Emile Cerskov’s PhD paper.
Along with the field engagement, Emil Cerskov dedicated himself to the pro-
motion of the museum activities. He was a member of the Council of the Museum
of Kosovo and participated in realization of the statute of this institution. Also, he
was one of the initiators of the museum publication „Glasnik Kosova i Metohije“,
and as a long–time editor, was certainly the most responsible person for the reputa-
tion this publication gained in the scientific world.
Due to political reasons Emil Cerskov left Pristina in 1968. He tragically lost
his life in 1969. The research was stopped in the period following his death and
continued to be inactive till the mid–seventies. The antique research in Kosovo once
again started from Ulpian, but it was never done with the initial intensity and en-
thusiasm.
Keywords: Emil Cerskov, Kosovo and Metohia, the Roman period, Ulpiana, So-
canica.
УДК 726(497.115)”04/14”
Војислав Кораћ
ВИСОКЕ ВРЕДНОСТИ СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ

АРХИТЕКТУРЕ У ОБЛАСТИМА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
У токовима старе српске архитектуре водећа градитељска остварења на-

стала су на посебно одабраним местима. Међу најистакнутијим делима ви-
дљиви су домети мерени византијском и западноевропском архитектуром. У
фигуративном смислу, могло би се рећи –Западна Европа у Србији и Византија
у Западној Европи или Византија и Западна Европа у Србији. У областима
Косова и Mетохије остварена су дела највиших градитељских и уметничких
вредности.
У овом раду су у сажетом виду представљени споменици: Студеница Хво-
станска, Пећка патријаршија, Св. Арханђели – Призрен, Дечани, Богородица
Љевишка, Бањска и Грачаница. Истакнуте су њихове особености у поређењу
са истовременом српском и византијском архитектуром наглашене су такође
посебне вредности тих дела великих ктитора, краља Милутина, Стефана Де-
чанског и цара Душана.
Кључне речи: манастир, ктитор, храм, архитектура, рељефни украс у ка-
мену, сликарство.
Студеница Хвостанска, позната је и као Богородица Хвостанска или

Мала Студеница. Остаци Студенице Хвостанске налазе се на великој падини
испод Мокре горе. Непосредно испод манастира је село Студеница, а источно
од њега Врело и на западној страни Каличане. У нашој новијој историографији
објављено је више написа о овом манастиру. Неки од аутора су обишли његове
остатке. Остварено је и ограничено ископавање. На основу објављених ре-
зултата и писмених извештаја, на Филозофском факултету је донета одлука
о археолошком истраживању Богородице Хвостанске, које је остварено у
годинама 1966, 1967, 1968 и 1970. На основу сабраних података објављена је
(Кораћ 1976: 128) монографија под насловом Студеница Хвостанска. У првом
делу монографије (3–8. стр.) дат је преглед претходних истраживања. На крају

монографије (137–143. стр.) саопштени су подаци за историју Студенице Хво-
станске.
Земљиште на којем су се налазили остаци цркве било је покривено ко-
ровом, шутом и каменом. Манастир је највероватније напуштен у XVII веку.
Зидове манастира развлачили су становници суседних села, посебно три се-
ла испод манастира. Забележено је и да су Турци немилосрдно развлачили
остатке манастира. У зидовима исламских храмова испод манастира опажене
су камене плоче узете из манастирских зидова.
Откривањем остатака зидова могли су се препознати остаци храма и
других грађевина. Црква се могла у идеалном смислу реконструисати. Основа
цркве је издужена правоугаона грађевина, постављена дужом страном у пра-
вцу запад–исток, са апсидом на источној страни. Поље испред апсиде наме-
њено је поткуполној конструкцији, што је закључено по његовим мерама. На
северној и јужној страни су се очували правоугаони анекси, очигледно функ-
ционално намењени певницама. Западни део, наос цркве, има краћи део, наос
у ужем смислу речи, одвојен зидом од дужег западног, са вратима у средини.
Претпоставља се да је тај део имао функцију нартекса. На бочним странама
нартекса су се очували остаци двеју грађевина правоугаоне основе са полу-
кружним апсидама на источној страни. Према познатим обичајима у нашој
архитектури, две правоугаоне просторије са апсидама на источниј страни
вероватно су били параклиси. На основу пажљивог испитивања установљено
је да су храму прикључени параклиси заједно са великим правоугаоним про-
стором, који је вероватно имао намену ексонартекса. У идеалној, студијској
реконструкцији допуштена је могућност да су изнад бочних просторија ста-
јале куле звоници. На такву претпоставку упућују изузетно снажни зидови.
Основа храма, према којој се лако препознаје горња структура, недвосми-
слено одговара решењима која налазимо у цркви Св. Спаса у Жичи, а детаљи,
као што је правоугаоно завршена апсида и пиластри на спољним странама
зидова, имају одговарајуће паралеле у раним споменицима рашке архитек-
туре.
О изузетном положају и изузетном значају Богородице, односно Студе-
нице Хвостанске уверљиво говоре остаци старијих грађевина, на којима је
она саграђена. На таквим остацима подигнута је Богородична црква. Изду-
жена правоугаона основа са великим полукружним завршетком на источној
страни говори да су у питању остаци базилике. Богородичина црква је са-
грађена у њеном средњем броду. У целини се може закључити да је реч о оста-
цима базилике – рановизантијске грађевине, базилике у суштини. Северно од
базилике откривени су остаци грађевине која се лако реконструише као
издужена једнобродна црква са полукружном апсидом на источној страни.
Северозападно од базилике откривени су остаци још једног храма. Откривени
Војислав Кораћ: Високе вредности Српске ... 483
су остаци и других грађевина, али нису могли да буду поуздано идентифико-

вани по изворној намени. Једино се може закључити да је реч о деловима не-
кадашњег манастира.
Откривени остаци говоре да место за изградњу Богородице Хвостанске
није случајно изабрано. Током истраживања нађено је више ситних налаза
из превизантијског времена, што упућује на могућност да је и византијска
базилика саграђена на остацима старије грађевине. Проверавање ове могу-
ћности, међутим, није могло да се оствари због ограничених средстава и ра-
сположивог времена.
Пећка патријаршија, као црквено средиште највишег угледа и градитељ-
ска и уметничка целина највиших вредности, сачињена је од више грађевина.
Патријаршију чине црква Св. Апостола, црква Св. Димитрија, (Ћирковић, Ко-
раћ, Ђурић, 1990, 1–359), Богородичина црква, припрата, капела Св. Николе и
трем.
Црква Св. Апостола, као средишњи храм Патријаршије, подигнута је на
ранијем култном месту. Затеченој грађевини, издужене правоугаоне основе,
додат је олтарски простор са куполом и трансептом. На источној страни и
главни и бочни делови – проскомидија и ђаконикон – завршавају се зидовима
полукружне основе, покривеним куполастим сводовима. Средњи део има
испред апсиде простор покривен полукружним сводом, по чему је сличан
решењу у цркви Св. Спаса у Жичи. По укупној замисли Св. Апостоли су нај-
ближи Жичи, у чијем је решењу заокружена архитектура раних рашких спо-
меника. Хронолошки би то биле прве деценије XIII века.
У наосу цркве отвори нису јасни. Разумљиво, уобичајено место за отвор
јесте западни зид наоса. Оба дела цркве слично су зидана, од притесаног камена
и кречног малтера. Цркву су градили искусни мајстори, што се нарочито ви-
ди у горњој конструкцији, у поуздано изведеним луковима и сводовима. У
структури и у схватању облика виде се особености рашке монументалне архи-
тектуре првих деценија XIII века. Делови простора и облици у међусобним
односима ближи су византијским него романским схватањима. У целини,
црква је скромнија него што би се могло очекивати. Нема скупоцених детаља,
портала, прозора. Вероватно је посреди строг монашки однос према грађењу.
Нема посебних писаних извора о грађењу. Пажњу привлачи једино Увод у
превод Јерусалимског типика који је написао архиепископ Никодим 1318–19.
године. У њему се каже да је Пећ саградио први српски архиепископ Сава, по
узору на велика хришћанска светилишта у Палестини, на јерусалимски храм
на Сиону и на храм Св. Саве Освећеног, недалеко од Јерусалима.
Зидови цркве су осликани. Најстарији слој фресака очувао се само дели-
мично. По себи, фреске говоре о свечаној обради архитектуре.
Црква Св. Димитрија саграђена је уз северну страну Св. Апостола. Поди-
гао ју је предузимљиви архиепископ Никодим између 1316. и 1324. Црква је
једнобродна грађевина, са куполом на средини, олтарским простором на источ-
ној страни и правоугаоним делом на западној страни. Олтарски простор има

кратку површину, покривену полуобличастим сводом, а испод њега у зидовима
су изграђене нише које замењују проскомидију и ђаконикон. Апсида је изнутра
полукружна, а споља тространа. У цркви су се очували рељефни украс на
оквиру улазних врата и на парапетној плочи олтарске преграде. По стилским
обележјима, рељефни украс је у оквирима византијске пластике тога времена.
Зидови нису малтерисани на спољним странама. На фасадним странама вид-
љиви су блокови тесаника, уз местимичну употребу опеке. Облик и обрада
тамбура куполе укључују се у токове тадашње византијске архитектуре. Там-
бур је осмостран. На угловима су колонете кружног пресека. На свакој страни
је прозор, уоквирен двама усецима истог облика, од којих је спољни усек у
равни фасаде. Равна северна фасада као целина стоји у оквирима византијске
архитектуре свога времена. На фасади западног травеја је пажљиво урађена
бифора, са колонетом на средини, а површина стране обележена је плитким
пиластрима и украсним луком. Површина која одговара поткуполном про-
стору обрађена је на сличан начин. На украсним пиластрима на ивицама по-
вршине, а у средини испод украсног лука, налази се једнострук прозор завршен
луком. Црква Св. Димитрија у целини је пажљиво прикључена Св. Апостолима.
Богородичина црква, дело архиепископа Данила II, саграђена је 1328. уз
јужну страну цркве Св. Апостола. Пажљиво је прислоњена уза зид Св. Апо-
стола. Њен западни зид је постављен у продужетку западног зида Св. Апостола,
што значи да западне стране све три цркве стоје у једној равни, па је било
олакшано грађење велике припрате у виду јединственог простора. По замисли
простора црква има основу у облику правоугаоника. Црква је саграђена као
уписани крст са куполом на средини. У то време у српској архитектури та
врста грађевине све више се уважава. Горњу конструкцију носе, поред обимних
зидова, четири зидана ступца на средини. Средњи део цркве чине три једнака
поља. Изнад средњег поља је купола положена на сводове и пандантифе на
угловима. Горња конструкција је рационално смишљена. Све су просторије
покривене полуобличастим сводовима, што се односи и на делове уских боч-
них бродова. У источном делу, на крају бочних бродова су проскомидија и
ђаконикон, у западним деловима су настале извесне промене, а у североза-
падном простору је саркофаг архиепископа Данила. Зидови цркве су грађени
од камена и кречњака. Јужни портал је обичан улаз, док је западни репре-
зентативно грађен, попут портала на Св. Апостолима. Репрезентативно су
урађени и прозори на јужној страни, један широк и једна бифора. У зиду
ђаконикона је мањи прозор, луком завршен, уоквирен профилом урезаним у
камени оквир. Бифора особеног оквира је у зиду апсиде. Рељефни украс на-
лази се и на капителима олтарске преграде. Осмострани тамбур куполе је са
прозорима лучно завршеним, са урезаним оквиром. Међу странама при врху
обележени су кратким колонетама.
Припрата репрезентативне архитектуре – западна грађевина испред

укупне архитектонске целине храма, положајем и размерама у прилазу пред-
ставља целину католикона. Њен источни зид је раван коју образују западни
зидови трију храмова, западни зид припрате чини ритам кружно завршених
отвора постављених на ступце. Улаз у припрату је наспрам улаза у цркву Св.
Апостола. У остaлим отворима су двојне украсне аркаде које на средини носе
стубови. Правоугаони издужени простор припрате има на средини низ
стубаца постављених наспрам стубаца западног зида. Намена им је да носе
горњу зидану конструкцију, изнад које је према досадашњим налазима по-
стојала просторија. С разлогом се претпоставља да је спрат припрате служио
као катихумена. Врло је вероватно да је изнад припрате постојао звоник. На
то упућује модел цркве Св. Богородице у ктиторској композицији архиепи-
скопа Данила II.
О припрати као изузетном делу говори непознати београдски путописац
почетком XV века – по њему, Пећка патријаршија је једно од највреднијих
градитељских и уметничких споменика у српским земљама.
Капела Св. Николе храм је мањих размера, подигнут уз источни део јужног
зида Богородичине цркве. У храму је поновљена слика великих храмова –
једнобродан простор правоугаоне основе, са апсидом на источној страни,
полукружном споља тространом, улазом на западној страни и преградним
зидом којим је одвојен олтарски простор. На прилазу од припрате до Св.
Николе постојао је скроман трем.
Саркофази и осликане фасаде у низу су изузетних вредности и привлаче
пажњу посетилаца Патријаршије. Неколико саркофага представљају уметни-
чка дела. Посебно се уважавају и због личности које су у њима сахрањене.
Нарочито се помињу саркофази архиепископа Данила II, архиепископа Нико-
дима, архиепископа Саве III и Саве IV, патријарха Максима.
Сликани украс на фасадама или осликане фасаде уметнички јесу поду-
хват вредан пажње историчара уметности. Украс, који је феномен по себи,
гради се према начину зидања на фасади, али се појављује и у намери да илу-
струје одређене површине по узору на фреске у унутрашњости храма. За при-
мер се може навести осликан украс на апсиди Св. Богородице, низ стилизо-
ваних цветних украса у низу једнаких кружних отвора.
Католикон Патријаршије пример је лепог и хармоничног у архитектури.
Поуздан однос према вредностима у архитектури био је основ у изради про-
грама и пројекта грађења. Мере нових волумена и слагање нове целине вођени
су схватањем одређених хармонија. Мерила о просторним односима нису до-
звољавала прејаке акценте, који би пореметили равнотежу целине. Осовина
симетричне композиције у смеру је главног прилаза, али су ритмови волумена
дозвољавали да се целина представи једнако из свих углова посматрања. У
простору се смењују облици куполе, тремова, оквири фасада, детаљи. На
главном прилазу је отмени трем припрате са елегантним отвореним зво-
ником. Померање у страну открива куполе у простору. Следећи мотив је по-
ново хоризонтала, иза њeга купола па волумен. Панораме пећких цркава под-
сећају на сликану архитектуру тога времена. Тумачењем програма сликар је
настојао да сачува сваки важан детаљ. На сличан начин је успостављен однос
између схеме функције и композиције облика. Хармонија на фресци и хар-
монија у градитељској композицији имале су исте вредности. Та хармонија је
била једна од особености византијске архитектуре коју нам открива католикон
Патријаршије.
Страдање призренске цркве Св. Арханђела, задужбине и гробне цркве
Стефана Душана, царског маузолеја, трагичан је догађај у културној историји
овог тла. Највредније градитељско и уметничко дело средине XIV века у
византијском свету претворено је, у не сасвим јасним околностима, у извор
грађевинског материјала за грађење Синан-пашине џамије у Призрену. Оста-
ци велике и мале цркве, трпезарије и других манастирских зграда дочекали
су ослобођење земље од Турака као археолошки локалитет. Познати су по-
духвати Радослава Грујића на откривању остатака цркве. Тада откопани фраг-
менти каменог украса смештени су у Куршумли хану у Скопљу. Године 1961.
предузети су радови на заштити и откривању остатака манастира. Радове је
изводио Покрајински завод за заштиту споменика културе, са седиштем у
Приштини. Трајали су четири године. Извођени су под руководством Дра-
гољуба Пајкића, сарадника завода. На основу налаза Радослава Грујића и но-
вих открића у току радова од 1961. до 1965. године Слободан Ненадовић је
(Ненадовић, 1966) написао књигу о Св. Арханђелима.
Црква Св. Арханђела је настала 1347–1348. Манастир је саграђен на уоби-
чајен начин, у средини је главна црква, наспрам њеног улаза је трпезарија, а по
рубу су зграде за становање и економске зграде. На јужној страни је подигнута
капела посвећена Св. Николи.
У својој монографији С. Ненадовић реконструише Св. Арханђеле као пе-
токуполну цркву, додајући решења од преосталих фрагмената украсног ма-
теријала. У прегледу старе српске архитектуре А. Дероко налази да је црква
Св. Арханђела нашла место на крају периода рашке архитектуре.
С разлогом се може закључити да су замисао простора, програм про-
стора и пројекат призренских Арханђела настали по узору на јужну цркву
цариградског манастира Христа Пантократора. Уметнички програм, за обра-
ду ентеријера и спољних површина грађевине, спој је онога што називамо
рашком традицијом и цариградским узором. Душанова призренска црква, као
радитељско и уметничко остварење, наставља оба уметничка тока у српској
архитектури и уметности – старији, познат као рашки, и савремени, обележен
као српско-византијски. Међутим, великих размера, репрезентативно грађена,
она представља јединствено остварење и у српској уметности и у византијском
свету у целини. У ктиторовој намери да узор буде цариградски Пантократор
треба видети идеолошки мотив. Сличан смисао има и онај део уметничке
обраде који се заснива на памћењу Богородичине цркве у Студеници.
Цариградски манастир Христа Пантократора дело је чланова комнинске

династије. Јужну цркву је подигла императорка Ирена (1118–1124), а северну
Јован II (пре 1136). У северном периметралном простору јужне цркве изграђена
је капела посвећена арханђелу Михаилу, намењена за сахрањивање чланова
династије. У Пантократору су сахрањивани и Палеолози. Пантократор је био
значајан манастир на старању двеју династија. У њему су се налазили болница
и уточиште за старе. У манастиру су, као заточеници, боравили Стефан Де-
чански и његов син Душан.
Поређење јужне цркве манастира Пантократора и призренских Арханђела
показује у простору и структури тако велику сличност двеју грађевина да се
може закључити да је Душанов архитект непосредно упознао цариградску
цркву и путем скице и мера њену замисао пренео у Призрен. У концепцији
простора разлика је само у мери у којој престонички тип задржава издвојен
травеј за олтарски део, а призренска црква понавља (Кораћ, 1998, 213–220)
такозвану провинцијску варијанту.1
Дечани црква и манастир Светог Спаса (Вазнесења Христовог), гробна
задужбина краља Стефана Дечанског, зидана је од 1327. до 1355, а сликана од
1348. до 1350. Главни мајстор је био фрањевац, фра Вита (Вид) из Котора, а
сарадник, назван протомајстором, Ђорђе са браћом Добросавом и Николом.
Најпотпуније податке о Дечанима садржи монографија (Бошковић, Петковић,
1941) под насловом Дечани I и Дечани II.2
Конструкција, облик волумена и систем каменог и рељефног украса на-
стали су под утицајем романско-готске архитектуре у Приморју. Био је то
логичан плод рада главног архитекте, фратра Вита из Котора. У општем спољ-
нем изгледу Дечани су саздани тако да изгледају као три тробродне цркве по
дужини сложене у једном реду. Западну чини велика припрата, средња је
наос са куполом на средини, источна – олтарски простор. У тако замишљеној
архитектури остварен је простор који у потпуности одговара концепцијама
рашке архитектуре. Као околност, истичу се велике размере, у којима до тада
није изграђена ниједна рашка црква. Увећање у програму простора пред-
стављају додаци наосу храма. На северној и јужној страни су изграђена два
параклиса, у структуралном и функционалном смислу укључена у храм. У
њиховим западним деловима просторно су повезани са средњим делом наоса.
Олтарски простор је такође организован према познатим рашким решењима.
Средњи део, којим се наставља поткуполни простор, има велику полукружну
апсиду, а парапетном преградом је одвојен од наоса. Једнаких простора су
1
За поређење исказаних сличности упореди цртеже на странама 197 и 199 у чланку В. Ко-
раћа из књиге Глас CCCLXXXIV, Одељење историјских наука, књига 10, Београд 1998.
2
Манастир Дечани I садржи историју В. Р. Петковића и архитектуру Ђ. Бошковића. Ма-
настир Дечани II садржи живопис В. Петковића. У целини је монографија штампана у Београду
1941. Значајне податке о Дечанима садржи такође Зборник радова са научног скупа Дечани и
уметност XIV века у византијском свету, Београд, 1989.
проскомидија и ђаконикон са полукружним апсидама на источној страни.

Ђаконикон је спојен с олтарским простором уским вратима. Треба истаћи
да је познати простор рашке архитектуре успешно остварен у решењу једне
романско-готске грађевине. Волумени грађевине у потпуности личе на запад-
не тробродне базилике, с куполом на кубичном постољу и кружним тамбуром
који подражава осмостране тамбуре помоћу плитких пиластера.
У спољној обради Дечана истичу се репрезентативни портали, главни
портал у западном зиду и по један бочни у северном и јужном зиду припра-
те. Богат рељефни украс налази се на порталима и на прозорима, великим
тролучним у осовини апсиде и у западном зиду изнад портала и двојни про-
зори који су изграђени и у тамбуру куполе и у бочним зидовима, потпуно
подређеним унутрашњем простору и структури. Рељефни украс у камену,
иако грађен у време романско-готског стила, близак је остварењима у Сту-
деници. Унутрашња структура, која носи горњу конструкцију, у складу са
решењем простора, и спољна обрада, која одговара простору, говоре о веома
поузданој геометријској обради простора и фасада. Дело је обавештеног про-
јектанта. Особеност дечанских фасада је зидање у камену у две боје, белој и
мркоружичастој, које се смењују у водоравним редовима исте ширине.
Катедрални храм у Призрену, познат као Богородица Љевишка, једна је од
три петокуполне цркве саграђене вољом и трудом краља Милутина. Подигнута
је 1307. године. О Богородици Љевишкој постоји обимна монографија др С.
Ненадовића (Ненадовић, 1963). Особене је градитељске концепције, свакако
због тога што је подигнута на остацима тробродне базилике. Богородичина
црква је уграђена у средњи брод затечене базилике, па су стога њена бочна
одељења веома сужена. На средини је главна купола, док су на четири крајња
угла мале куполе. Апсида цркве је полукружна изнутра, а споља петострана.
Изнад простора главне апсиде је куполасти свод, у осталим деловима гра-
ђевине су полукружни сводови. Ритам главног простора чине четири дела
структуре поред поткуполног простора. На бочним странама су на остацима
бочних бродова базилике изложене просторије у функцији параклиса. Изнад
западног дела је посебна просторија у функцији нартекса, а уз западни зид
храма је додато још једно одељење са полуотвореним звоником. Посебно об-
разована просторија на првом спрату звоника и делу изнад нартекса вероватно
је саграђена у намени катихумене.
У спољним облицима у Богородици Љевишкој је рађено у складу са схва-
тањима позновизантијске архитектуре. Тамбур главне куполе је осмостран,
изнад малих купола су шестострани тамбури, а прозори на апсиди цркве су
репрезентативни, један је тролучан, док су остали једноделни или дводелни.
Црква је зидана у камену и малтеру. Украсни лукови су полукружни, осим оних
на централној куполи, који су у врху преломљени. Међу очуваним натписима
у Богородици Љевишкој истиче се онај у коме се помињу мајстори Астрапа
и Никола. Треба поменути и натпис о краљу Стефану Урошу I, који је тек у
новије време откривен. Облици храма изграђени су на позновизантијским
схватањима по начину зидања, украсу и изгледу отвора. Богородица Љевишка

је репрезентативно дело старе српске и византијске архитектуре. И по начину
рада и по облицима Богородица Љевишка је слична осталим познатим дели-
ма тадашњег великог ктитора краља Милутина.
Црква и манастир Бањска саграђени су по жељи краља Милутина, између
1312. и 1316. године. Основна намена цркве Св. Стефана била је да послужи као
гробни храм ктитора. О Бањској је веома много писано а за основне податке о
цркви и преглед литературе видети монографију (Шупут, 1989).
У току дуге историје и манастир и црква су прошли кроз велике промене
у намени, под турском влашћу, и у каснијим преправкама. На основу очу-
ваних делова могу се реконструисати у идеалном смислу црква Св. Стефана,
обимни зидови првобитног манастира, и високи пирг на улазу у манастир.
Црква Св. Стефана је саграђена као једнобродна црква са куполом на среди-
ни, са пространим нартексом и двема кулама на северозападном и југоза-
падном углу храма. Према сведочењу епископа Данила II, основни узор била
је Немањина гробна задужбина цркве свете Богородице у Студеници. У орга-
низацији простора настале су извесне измене. На средини наоса су испади
који подсећају на трансепт, чији су простори били намењени певницама, а у
наставку према западној страни подигнути су издужени параклиси. У једном
од њих је био сахрањен краљ Милутин. Велика западна просторија у ствари је
проширени ексонартекс. Према могућим реконструкцијама истичу се за-
падни портал цркве у коме је била постављена добро позната фигура Бого-
родице с Христом у наручју, а поред портала очували су се трагови каменог
престола. О споредним отворима на наосу може се само условно говорити.
Истиче се трифора у средњем делу апсиде. Веома је уочљив начин обраде
фасада цркве, делимично очуван. Грађене су у хоризонталним редовима добро
обрађеног камена, између којих ред опеке представља цртеж за раздвајање
камених блокова у три боје. По укупном изгледу црква Св. Стефана је, у свом
првобитном стању, била једно од најрепрезентативнијих дела старе српске
архитектуре. Њен свечани изглед је настао трудом ктитора, настојањем да се
изрази посебно поштовање према Богородичином храму у Студеници.
Црква Св. Стефана је саграђена, по сведочењу архиепископа Данила II, на
остацима старије грађевине, али ти остаци нису поуздано идентификовани.
Манастир је био пространа целина окружена бедемима. Његов програм
је заснован на добро познатим концепцијама великих манастира тога вре-
мена. Из оквира некадашњег манастира треба издвојити и истаћи остатке
простране и репрезентативне манастирске трпезарије, са подом, столовима и
седиштима у добро обрађеном камену.
Грачаница, црква посвећена Успењу Богородице, једина је грађевина која
је преостала од некадашњег манастира. Очуван је њен првобитни изглед. На-
лази се у близини Приштине. Дело је краља Милутина, саграђено у другој де-
ценији XIV века.
Као дело изузетне градитељске и уметничке вредности привлачила је

велику пажњу иностраних и наших истраживача, историчара и историчара
уметности. Угледни француски историчари уметности Луј Бреје и Габријел
Мије били су дубоко импресионирани Грачаницом. Наши историчари умет-
ности су такође поклањали пажњу Грачаници, почевши од првих написа о
старој српској уметности. Тако су настали први написи о овој цркви. Текст о
Грачаници укључио је В. Петковић у свој познати Преглед. По жељи стручњака
који су се старали о Грачаници објављена је посебно обрађена монографија
у две књиге Ћурчића и Тодића (Ћурчић, 1988, Тодић, 1988). У обе књиге су
прегледи претходних написа. С. Ћурчић је настојао да пружи најисцрпнија
могућа обавештења о споменику и његовој историји, о приликама у којима се
градила Грачаница и њеном месту у касновизантијској архитектури. У књизи
су одговарајући цртежи и фотографије.
Замисао простора и структуре изграђени су на искуству претходних пе-
токуполних цркава. Заснована на незнатно издуженом правоугаонику, црква
има на средини главну куполу, а на угловима четири мале куполе. Сложена
горња структура лакше се схвата у прегледу основе по висини. У основи је за-
држана традиција уписаног крста. Источни део је простран олтарски простор
с апсидом, изнутра полукружном, споља тространом, а бочна одељења, про-
скомидија и ђаконикон су обрађени као параклиси, са улазима у западном
зиду. Сразмерно узак простор на западној страни је очигледно скромних мера,
па је вероватно због тога дозидана пространа спољна припрата. У западном
делу простора, изнад нартекса, изграђен је посебан простор, вероватно као
катихумена. За разумевање укупне горње структуре пажњу заслужује простор
образован на пресеку подужног и попречног свода горње конструкције. Обра-
зована је крстообразна основа на којој је главна купола. Својеврсно понављање
поткуполне структуре омогућило је образовање у облицима крстообразне
поткуполне конструкције главне куполе, што је омогућило да се мање куполе
на угловима постављене на кубична постоља поставе на мању висину. Тиме је
остварено јединствено решење горњег дела храма.
Фасаде храма озидане су према пракси позновизантијских решења. Зида-
не су од камених квадера, приближно исте величине. Камен је уоквирен тан-
ком опеком, по систему клоазоне. У складу с унутрашњом структуром, завр-
шене су луковима, образованим од два реда танке опеке слично сложене. На
равним фасадним површинама плитки пиластри обележавају основну органи-
зацију простора храма. Прозори су завршени луковима. Оквири су саграђени
од опеке. Троделне прозоре имају главна апсида и фронтони поткуполног
простора главне куполе. Дволучни су прозори на оба чела попречног свода
храма. Опека је коришћена као украс, у виду нарочитог дијагоналног слагања,
и то на површини изнад прозорских отвора.
У декоративној обради фасада основни материјал је опека. Венци су опе-

ком завршени, а прозорски оквири изнад отвора наткривени су украсом од
нарочито сложене опеке.
Особеност и висока вредност архитектуре Грачанице јесте изузетан однос
према облицима сложене целине. Ово се најбоље опажа у горњем делу, „петој
фасади“. Смела је била идеја да се у схеми петокуполне цркве нагласе и све
куполе са својим носећим организмима и облици средњег дела конструкције.
Сви делови те целине, фасаде, куполе, постоља купола, бочне фасаде и чела
кракова уписаних крстова урађени су пажљиво, иако су међусобна растојања
волумена сасвим мала. Градитељ се према зидању и обради спољних површи-
на горњих делова Грачанице поставио као сликар који најпажљивије слика
инкарнат и делове тела и одеће, као и подлогу слике у куполи или неком дру-
гом делу горње конструкције, у суштини недоступном оку посматрача. У
основи таквог односа стоји тежња ка савршеној изради архитектонске форме,
ка савршеној лепоти намењеној највишој духовној сфери.
Нарочито обележје Грачанице представљају њени горњи облици, њена
пета фасада. Мале куполе на кубичним постољима, рашког порекла, стоје на
угаоним деловима грађевине, који су цртежом издвојени у посебне целине.
Високо уздигнути подужни и попречни свод уписаног крста носе на пресеку
поновљену просторну схему, умањену до површине поменутог пресека, изнад
кога стоји главна купола, на четири ослонца горње конструкције. Таквом
структуром у Грачаници је омогућена изградња нижег и вишег уписаног крста.
Овај склоп волумена увек је привлачио пажњу као јединствена композиција
у византијској архитектури. Чврсте фасадне површине ослањају се на рашко
схватање фасаде. Горња конструкција грађевине наговештена је у завршним
венцима лучног облика, који одговарају идеално замишљеној византијској
горњој структури која носи куполу.
Висока вредност архитектуре Грачанице јесте изузетан однос према свим
облицима сложене целине.
Бошковић, Петковић, 1941: Бошковић, Ђурђе, Петковић, Владимир, Деча-
ни, I и II, Београд, 1941.
Кораћ, 1976: Кораћ, Војислав, Студеница Хвостанска, Филозофски фа-
култет, Београд, 1976.
Кораћ, 1998: Кораћ, Војислав, Свети Арханђели, „Душанов царски мау-
золеј“, Глас САНУ CCCLXXXIV, Oдељење историјских наука 10, Београд 1998.
Ненадовић, 1963: Ненадовић, Слободан, Богородица Љевишка, њен поста-
нак и њено место у архитектури Милутиновог времена, Београд, 1963.
Ненадовић, 1966: Ненадовић, Слободан, Душанова задужбина манастир

Св. Арханђела код Призрена, САНУ, Београд, 1966.
Тодић, 1988: Тодић, Бранислав, Грачаница сликарство, Београд, 1988.
Ћирковић, Кораћ, Ђурић, 1990: Ћирковић, Сима, Кораћ, Војислав, Ђурић,
Војислав, Пећка патријаршија, Југословенска ревија, Београд, 1990.
Ћурчић, 1988: Ћурчић, Слободан, „Грачаница“, Историја и архитектура,
Шупут, 1989: Шупут, Марица, Манастир Бањска, Републички завод за
заштиту споменика културе, Београд, 1989.
Vojislav Korać
Belgrade, Serbia
HIGH VALUES OF SERBIAN MEDIEVAL ARCHITECTURE IN THE

AREAS OF KOSOVO AND METOHIA
Summary
This paper is dedicated to the well–known monuments of old Serbian architec-

tuture in Kosovo and Metohia founded by the following patrons: king Milutin, king
Stefan Decanski and Emperor Dusan. The building of Patriarchate of Pec lasted for
a long time, a result of involvement of prominent bishops or influences on patrons
outside the Patriarchy.
In the long and difficult history, the majority of medieval monuments in Koso-
vo and Metohia were more or less damaged. Several churches were preserved, while
destroyed and damaged structures were used as building material for mosques or
for private needs of local population. The original appearances of important church-
es and monasteries were ideally reconstructed based on extensive archaeological
research. A rather good example is the Church of Virgin of Hvostanje whose build-
ing material was used by residents of nearby villages. The Church was erected in
the first half of the thirteenth century and modeled upon Zica. The Church of Holy
Archangels in Prizren, founded by Emperor Dusan, has been completely destroyed.
Based on careful research, the Church was later reconstructed and turned out to be
one of the most important examples of the fourteenth century, modeled upon the
south Church of the Monastery of Christ Pantocrator in Istanbul, the burial place
of the prominent Byzantine individuals. Selected monuments, such as the Church

of St. Stephen in Banjska, were preserved, altered to serve as mosques, and were
consequently heavily damaged.
Modest archaeological findings, written sources, and partially preserved (oral)
tradition are documents use to determine that a large number of medieval monu-
ments were erected in Kosovo and Metohia.
The monuments from the first half of the thirteenth century are essentially
continuation of the Raska building conception. During the next century, the ar-
chitectural conceptions were within the framework of Byzantine culture and art.
It is important to note that correlation between the Byzantine and Western Euro-
pean monumental architecture did exist as demonstrated in important examples
in Metohia, Decani and Prizren. Two great dynastic works, Decani and the Holy
Archangels, symbolically demonstrate this relationship. The Church in Prizren was
modeled upon Constantinopolitan examples and it is located near Decani, the mon-
ument which according to its dimensions and overall exterior, may be classified as
part of the contemporary Romanesque–Gothic architecture.
Key words: monastery, patron, church, architecture, relief decoration in stone,
painting
УДК 75.052(497.115)”04/14”
Светлана Пејић
ФРЕСКОСЛИКАРСТВО НА ПЕЋКИМ ФАСАДАМА  ПРОТОТИП

ИЛИ ПРАКСА ПОЗНОГ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДОБА?
Да напише овај текст ауторка је подстакнута недавно изведеним радо-
вима на фасадама цркава Пећке патријаршије. Показано је да омалтерисане
и фреско-орнаментом украшене пећке фасаде нису јединствене у српској
средњовековној архитектури и да им претходи слична декорација фасада цр-
кава Светог Николе Дабарског и Жиче. Отуда и закључак да се идеја о споља
сликаној декорацији изродила у врху српске цркве у првим деценијама XIV
века. Размотрено је и питање презентације споменика данас.
Кључне речи: позновизантијска архитектура, фасаде, малтер, Пећка пат-
ријаршија, Сопоћани, Жича, Свети Никола Дабарски, Бањска
Потреба за повратком назначеној теми, односно потреба да се преиспи-
та појава аниконичних фреско-сликаних мотива на фасадама цркава пећког
комплекса, чини нам се двојако оправданом. Тему су, с једне стране, актуе-
лизовали недавно окончани конзерваторско-рестаураторски радови у Пећ-
кој патријаршији, који су изазвали поларизацију стручњака и буру опречних
оцена у широј јавности (слика 1). С друге стране, премда је о феномену фаса-
да украшених фреско-орнаментом створена читава мала библиотека од 1965.
године, када је питање покренуо Војислав Ђурић (1965: 35–64), постојећој,
увреженој слици могу се придодати неке важне чињенице, а оне ту слику уне-
колико мењају.
Да подсетимо. Конзерваторски налази отклањају сваку сумњу да су фа-
саде пећких цркава биле покривене црвено обојеним малтером и орнамен-
тима ликаним на местима условљеним елементима архитектуре. Такав изглед
целина је могла добити једино у време интензивне ктиторске делатности ар-
хиепископа Данила Другог, дакле до 1337. године (Ђурић 1965: 35–64; Ђурић
1975: 12 и нап. 26; Радојчић 1975: 195–210; Чанак-Медић 1995: 46).1 Маштовити
1
Јединог опонента изнесеним тезама Ђурић има у Бошковићу (1968: 91–100), који сматра
да пећки фасадни живопис треба датовати позније, у доба моравских декоративних схватања,
односно крајем XIV или почетком XV века.
Пећка патријаршија, југоисточни изглед (фото: Републички завод за заштиту споменика

културе Београд)
вишебојни орнаментални мотиви насликани су као фризови у подстрешјима,

уоквирили су отворе прозора, испунили нише, али су, као украс, пласирани и
на појединим равним фасадним површинама. Откриће пећких орнаментиса-
них фасада и смело тумачење њиховог значаја деловали су шездесетих година
протеклог столећа готово револуционарно. С временом се, међутим, показало
да сликани фасадни орнаментални украс у траговима чувају и нека друга, зна-
чајна српска здања позног средњег века и то она која претходе малтерисаним
и орнаментисаним фасадама у Пећи.
Основне потешкоће у проучавању, праћењу и целовитом сагледавању
појаве осликаних малтерних фасада јесу следеће:
• Недовољна истраженост. – На црквама чије су фасаде покривене мал-
тером тек гдегде се током конзерваторских радова појави потреба да се
затечени малтер у целини уклони, будући да тај посао захтева изузетно
брижљив приступ, опрезност и спорост у раду.
• Непотпуна документованост. – Појаву ћемо пропратити на примеру
Сопоћана, на цркви Свете Тројице, о чијим је уметничким својствима
и значају збиља излишно говорити.2 Фотографија начињена 1926. го-
2
Са широм околином Старог Раса Сопоћани су уписани 1979. године у Листу светске кул-
турне и природне баштине Унеска. Елементарне податке са одабраном литературом видети у:
Споменичко наслеђе Србије: 372.
Светлана Пејић: Фреско-сликарство на Пећким ... 497
дине документује југозападни изглед цркве без крова, са срушеном ку-

полом, али са фрагментима малтера јасно видљивог како на фасади тако
и на готово читавом кубичном постољу (Кандић, Милошевић 1985:
слика 7). Када су, после Другог светског рата, започети истраживачки
и конзерваторски радови на архитектури католикона, на појединим
зидним партијама затечен је фасадни малтер у једном слоју окер тона,
који је до данас сачуван. У литератури о њему постоји буквално само
једна реченица, а она региструје налаз сликане бордуре уз прозоре там-
бура. За ову тему драгоцена, та реченица гласи: „Прозоре на тамбуру
уоквиравао је бојени украс, од кога су преостали сасвим мали делови
тамне црвене траке“ (Кандић, Милошевић 1985: 15).3 Сопоћанска црква
презентована је тако да су сачуване старе омалтерисане површине, док
су остали делови неомалтерисани, па се види правилан слог зидања
квадерима сиге с дерсованим малтерним спојницама.
• Најчешћа потешкоћа је немогућност поузданог датовања откривених
сликаних фасадних малтера. Ваљана илустрација ове констатације јесте
управо наведен пример сопоћанске цркве, где је остављено отвореним
питање коме би добу могли припадати поменути сликани малтерни
фрагменти.
За нашу тему изузетно су важни остаци декорисаног малтера, откривени на
фасадама цркве Светог Николе у Бањи код Прибоја и Спасове цркве у Жичи.
На зидовима католикона дабарског манастира, у склопу ширих истра-
живачких и конзерваторских радова, 1968. године откривене су релативно
велике површине са остацима осликаног старог фасадног малтера (Костић
1969: 133–135). Основни мотив било је опонашање камене оплате сликањем
квадратних поља димензија 32–34 cm у циноберцрвеној, црној и белој боји,
која су распоређена дијагонално. Запажа се, даље, појава опонашања зидања
опеком и малтером као перваз прозорских отвора, чиме је поновљена струк-
тура зидања које малтер покрива. Овај имититавни зидарски слог допуњавају
орнаментални мотиви који подражавају клесање и који су прилагођени архи-
тектоници фасада. Појављују се уз прозорске отворе и подно кордон-венаца
или као сликана замена за њих. Добра презентација старих фрагмената омо-
гућила је не само предочену систематизацију сликаних мотива него и идеалну
реконструкцију изгледа Бање после обнове изведене у доба краља Стефана
Уроша Трећег, крајем треће деценије XIV века, коју прилажемо (слика 2) (Пе-
јић 2009: 54; 65–67 и сл. 31–32). Хронолошки, што је од изузетног значаја, ово
решење претходи декорацији која је изведена у Пећи.
3
У Републичком заводу чува се целовитија документација (цртежи и фотографије) о
резултатима истраживачког рада на фасадама, па и о поменутим црвеним бордурама уз допро-
зорнике на тамбуру.
Црква Светог Николе Дабарског, идеална реконструкција источног

изгледа крајем треће деценије XIV века (арх. Благота Пешић)
Веома сличну појаву представљају фрагменти једног слоја фасадног мал-

тера на католикону Жиче. Зидање храма у почетним деценијама XIII века – који
је изворно замишљен као гробна црква Стефана, потоњег првовенчаног краља,
а потом постао прво седиште српске аутокефалне цркве – није подразумевало
спољну репрезентативност која би била изражена употребом племенитих
материјала, попут католикона Студенице, већ је од саме замисли требало
да фасаде цркве, као њени светогорски узори, буду покривене малтером. У
обнови у доба краља Милутина или недуго потом, после постављања нових
поткровних венаца и поправке кровног покривача, првобитни малтер тамно-
црвене боје замењен је малтером са сликаним фреско-украсом. Појављују се
неколики мотиви: квадрати од око 40 cm у дијагоналном распореду, и то жуте,
зелене и црвене боје (откривени на јужном краку трансепта), односно – жуте,
плаве и црвене боје (на прочељу припрате), као и сликани мотиви медаљона
и розета (слика 3) (Кашанин, Бошковић и др. 1969: 88 и слика 1 на стр. 97; Ча-
нак-Медић 2006: 561–578, слике 3 и 4).
Нема сумње да је појави малтерисаних полихромних фасада и на като-
ликону дабарске епископске столице и на цркви која је била прво седиште
самосталне српске цркве подстрек дао спољни изглед цркве Светог Стефана у
Црква Светог Спаса у Жичи, цртежи фрагмената декорисаног фасадног малтера

(преузето од Чанак-Медић, 2006, сл. 3 и 4)
Презентација данас: а) црква Светог Спаса, Жича; б) црква Светог Николе Дабарског,
Бања код Прибоја; в) Пећка патријаршија (фото: Републички завод за заштиту
споменика културе Београд)
Бањској. Када је – да подсетимо – по налогу краља Милутина, игуман Данило

започео градњу краљеве гробне цркве „на слику св. Богородице Студеничке“
(Данило Други 1988: 142), одабрао је мајсторе (сва је вероватноћа – из По-
морја) који су вешто и сасвим особено извели оплату лица зидова полираним
мермером. Квадери у три основне димензије и три боје распоређени су у дија-
гоналом слогу, са веома уским малтерним спојницама. Посао је завршен 1316.
године, а задивљујућа прецизност клесања и готово мозаички систем слагања
камена никада више нису поновљени у нас (Шупут 2003: 25–28). Нешто кас-
није, када су обнављане црква Светог Николе у Бањи код Прибоја (Чанак-
-Медић 1978: 9; Ђурић 1985: 41 и нап. 145; Ђурић, Ћирковић и др. 1990: 106;
Ристић 1996: 89, 108; Кораћ, Шупут 1998: 344–345; Пејић 2009: 67, 99) и црква
Светог Спаса у Жичи (Чанак-Медић 2006: 561–578), осликавањем дијагонал-
но распоређених тробојних поља остварен је на фасадама – у коначном ис-
ходу – утисак сличан Бањској, истина значајно брже, у извођачком смислу, и
неупоредиво скромнијим средствима. Дечанска црква, чије су фасаде решене
у хоризонталној ритмичној смени камена у две боје (Чанак-Медић 2007: 47),
оставља другачији утисак од овде разматраног и, премда је такође подиза-
на у Данилово доба, није била директан узор сликаној фасадној декорацији у
Бањи и Жичи.
Са фасадама у Пећи изгледа да је било унеколико другачије: црвена боја
фасадног малтера очито је требало да, попут старе Жиче, готово идеолошки
покаже да је у питању црквено седиште државе у успону, док је аниконична
декорација, која је своја логична места пронашла нешто раније (на фасадама
Светог Николе Дабарског и жичког католикона), овде заступљена с већим бо-
гатством, с већом маштовитошћу и на већим површинама, притом обједиње-
на основним тамноцрвеним тоном, а не у квадратној мрежи.
Полихромија омалтерисаних фасада, уз сведеност орнаменталних мотива
у броју, врсти и колориту и уз структуралност њиховог распореда, каква се
појављује на изузетно значајним грађевинама у устројству српске средњове-
ковне цркве и државе, показује да је реч о интенцијама и укусу једног вре-
мена, изнедреним у првим деценијама XIV века у самом врху српског клира.
Наиме, Жича је уживала углед првог седишта аутокефалне цркве чак и пош-
то је катедра из ње премештена, а ктитор њене обнове био је владар (Тодић
1998: 306–310); црква Светог Николе је била седиште Дабарске епископије и,
после похаре, обнављају је владар са сином–савладаром и помесни епископ
(Пејић 2009: 42–54); пећки комплекс, као актуелно архиепископско седиште, у
то је доба уобличен према замисли предводника цркве Данила Другог (Ђурић
1965: 35–64). Фасадна декорација Пећке патријаршије – како се показује – није
јединствена, није чак ни прва у хронолошком низу који смо пропратили.
Ако постоје несумњиви докази – материјална сведочанства као извори
првога реда – о променама изгледа здања током историје, веома је важно пи-
тање презентације наших дуговеких споменика. Три, за српску историју изу-
зетно значајне сакралне грађевине којима се бавимо показују и три различита

конзерваторска приступа (слика 4). Обнављајући католикон Жиче конзерва-
тори су му, сасвим оправдано, вратили изворне форме и фасадне боје какве
је по свему судећи имао у време изградње почетком XIII века. Данас видљива
доминантна историјска фаза Спасове цркве, коју репрезентују како гради-
тељски додаци тако и највећи део сачуваних фресака, ишчитава се и на фаса-
дама и у унутрашњости, али ваља нагласити да су, отприлике у време када је
црква поново осликана, њене фасаде изгледале другачије но што су сада пре-
зентоване. На фасадама цркве Светог Николе у Бањи код Прибоја површине
декорисаног старог малтера (који без сумње представља значајну, али ипак
једну од фаза обнављања цркве) окружује малтер који су конзерватори нане-
ли до исте равни и лако га тонирали како би истакли избледеле боје старијег
малтера. У случају Пећке патријаршије, премда одлука изазива контроверзе,
фасадама су враћени и колорит и сликани орнаментални украс какав су имале
у доба архиепископа Данила Другог, чијим је ктиторским подухватима пећка
целина добила своју коначну форму.
Пећко искуство налаже неопходност дефинисања проблема из читавог
спектра аспеката, мултидисциплинарно, не би ли се пронашло оптимално ре-
шење. Са становишта историје уметности, мишљења смо, полазиште би мора-
ла бити константа коју представља суштинска, жива култна функција цркве,
док су промене и прилагођавања неминовност у процесу њеног историјског
трајања. Осетљиво је питање, при том с различитим одговором за сваки поје-
диначни споменик, која се историјска фаза презентује. Стога би за сваки од
следећих сакралних споменика на којима би се изводиле сличне интервенције
стручњаци морали да потраже и пронађу оптималну презентацију, да без об-
зира на напоре најпре темељито и аргументовано усагласе своје ставове и да,
потом, пред недовољно информисану јавност иступе са доследно образложе-
ним заједничким ставом. Да ли је овако предочено очекивање појединца који
је истовремено истраживач старина и посленик службе заштите утопистичко?
Бошковић 1968: Бошковић, Ђурђе, „О сликаној декорацији на фасадама
Пећке патријаршије“, Старинар XVIII, Археолошки институт, Београд, 1968,
91–100.
Ђурић 1965: Ђурић, Војислав, „Настанак градитељског стила Моравске
школе – фасаде, систем декорација, пластика“, Зборник за ликовне уметности
1, Матица српска, Нови Сад, 1965, 35–64.
Ђурић 1975: Ђурић, Војислав, „Српски државни сабори у Пећи и црквено
градитељство“, О кнезу Лазару – научни скуп у Крушевцу, Филозофски факултет
– Одељење за историју уметности, Београд и Народни музеј, Крушевац 1975,

105–123.
Ђурић, Ћирковић и др. 1990: Ђурић, Војислав, Ћирковић, Сима, Кораћ, Во-
јислав, Пећка патријаршија, Југословенска ревија, Београд, 1990.
Ђурић 1985: Ђурић, Срђан, Љубостиња – црква Успења Богородице, Репу-
блички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1985.
Кандић, Милошевић 1985: Кандић, Оливера, Милошевић, Десанка, Мана-
стир Сопоћани, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1985.
Кашанин, Бошковић и др. 1969: Кашанин, Милан, Бошковић, Ђурђе, Ми-
јовић, Павле. Жича – историја, архитектура, сликарство, Књижевне новине,
Кораћ, Шупут 1998: Кораћ, Војислав, Шупут, Марица, Архитектура ви-
зантијског света, Народна књига, Београд, 1998.
Костић 1969: Костић, Иван, „Испитивачки радови на цркви Св. Николе
манастира Бање код Прибоја“, Саопштења VIII, Републички завод за заштиту
споменика културе, Београд, 1969, 133–135.
Пејић 2009: Пејић, Светлана, Манастир Светог Николе Дабарског, Репуб-
лички завод за заштиту споменика културе, Београд, 2009.
Радојчић 1975: Радојчић, Светозар, „Архиепископ Данило II и српска архи-
тектура XIV века.“ Узори и дела старих српских уметника, Српска књижевна
задруга, Београд, 1975, 195–210.
Ристић 1996: Ристић, Владислав, Моравска архитектура,Народни музеј,
Крушевац, 1996.
Споменичко наслеђе Србије 2007: Споменичко наслеђе Србије – непокретна
културна добра од изузетног и од великог значаја, Републички завод за заштиту
споменика културе, Београд, 2007.
Тодић 1998: Тодић, Бранислав, Српско сликарство у доба краља Милутина,
Драганић, Београд, 1998.
Чанак-Медић 1978: Чанак-Медић, Милка, „Сликани украс на цркви св.
Ахилија у Ариљу“, Зограф 9, Институт за историју уметности, Београд, 1978,
5–11.
Чанак-Медић 1995: Чанак-Медић, Милка, „Архитектура прве половине
XIII века II – цркве у Рашкој“, Споменици српске архитектуре средњег века.
Корпус сакралних грађевина, Републички завод за заштиту споменика културе,
Чанак-Медић 2006: Чанак-Медић, Милка, „Полихромија и апотропејске
представе на прочељу Спасовог дома у Жичи“, Зборник радова Византолош-
ког института 43, Византолошки институт САНУ, Београд, 2006, 561–578.
Чанак-Медић 2007: Чанак-Медић, Милка, „Манастир Дечани – Саборна

црква, архитектура“, Споменици српске архитектуре средњег века. Корпус са-
кралних грађевина. Републички завод за заштиту споменика културе, Београд,
2007.
Шупут 2003: Шупут, Марица, Манастир Бањска, Републички завод за
заштиту споменика културе, Београд, 2003.
ИЗВОРИ
Данило Други 1988: Данило Други, архиепископ, Животи краљева и ар-
хиепископа српских; Службе, Данашња језичка редакција Мирковић, Лазар,
Богдановић, Димитрије, Петровић, Дамњан, Приредили Мак Данијел, Гордон,
Петровић, Дамњан, Српска књижевна задруга, Београд 1988.
Svetlana Pejić
Belgrade, Serbia
FRESCOPAINTINGS ON PEĆ’S FAÇADES  PROTOTYPE OR

PRACTICE OF LATE MEDIEVAL PERIOD?
Summary
Recently mortared façades of the churches of the Pećka Patrijaršija and opposite
comments, have caused another speculation of this appearance (fig. 1). It is firstly
pointed at problems which are imposed by the remains of the façade mortar and
which are here defined as: insufficient exploration, incomplete documentary and
impossibility of confidentional dating of the uncovered painted façades’ mortars (which
is shown in the example of Sopoćani). After this, the remains of the decorated
façades mortars and theirs motives on the churches of St. Nicholas Dabarski (fig. 2)
and Žiča (fig. 3) are examined. Both examples, as appearance, caused by buildings
performed on Banjska, chronologicaly precede the decoration of façades of Pećka
Patrijaršija. As this text is about very important buildings in hierarchy of Serbian
medieval church and state, we can conclude that this generates intentions and taste
of one time, born in the fist decades of 14th century in the top of Serbian church.
Conservators practice (fig. 4) and the newest Peć’s experience load experts to
radically and argumentatively give attitudes, find optimal presentations and then
blunt to the insufficiently informed public, with consistently explained communal
attitude.
Key words: Late Byzantine architecture, façade, mortar, Pećka Patrijaršija, So-
poćani, Žiča, St. Nicholas Dabarski, Banjska
УДК 726(497.115)”04/14”
Бранка Гугољ
АРХИТЕКТУРА ЗАДУЖБИНА СРПСКЕ ВЛАСТЕЛЕ У ДОБА

НЕМАЊИЋА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Спорадична истраживања уметности српске властеле у доба Немањића

започета су половином XIX века. Наредне деценије истог столећа, као и ист-
раживања вршена током двадесетог века резултирала су низом података и
закључака о овој теми. Нарочито су у том погледу значајна синтетичка истра-
живања о зидном сликарству, као и о костиму српске властеле. Озбиљнија
проучавања властеоске архитектуре су изостала, па тако још увек није на-
писана синтеза о властеоским црквама из времена Немањића. Управо стога
жеља нам је да овим радом скренемо пажњу на типове властеоских цркава,
њихов унутрашњи простор, богатство, укус и друштвени положај ктитора.
Рад је територијално ограничен на области Косова и Метохије, простор на
коме су неке од ових задужбина страдале или сасвим уништене у последњој
деценији претходног столећа.
Кључне речи: архитектура, властела, Косово и Метохија
Током средњег века на Косову и Метохији изграђен је низ изузетних

архитектонских здања. Српски владари и црквени великодостојници били су
носиоци градитељских подухвата. За њима није заостајала ни српска властела,
која се уз успон моћи и богатства и духовно уздигла – зидањем и украшавањем
цркава и тиме оправдала општи морални захтев друштвеног слоја коме припада.
Тако су се показали као добри ученици Византинаца, упијајући вишевековну
традицију света који је предводио источно хришћанство. И оно најважније –
градећи они су се непрекидно сећали сопственог порекла и традиције српске
архитектуре XIII века (Ђорђевић 1994: 1). Ова појава започета је као процес
у доба краља Милутина. Тада је српска елита, угледајући се на свог суверена,
почела да гради задужбине. У историографији је посебно истакнуто да избор
узора није имао везе са квалитетом и величином властеоских задужбина,
већ је представљао опонашање осведоченог Милутиновог богољубља, које
је било изражено његовим задужбинским подухватима, односно моралним
начелом у коме је, као и у другим деловима хришћанског света, предњачио

суверен (Ђорђевић 1994: 14–15). Из времена краља Милутина позната је само
једна властеоска задужбина – црква Богородице Одигитрије у Мушутишту. У
време краљевања Стефана Душана ситуација се променила – властела постаје
главни поручилац задужбина. Тада је саграђено 17 цркава од којих се сачувало
12. Две од њих налазе се у Призрену: црква Св. Николе Тутићева и црква Св.
Спаса (Ђорђевић 1994: 18–19).
Ктитори ових цркава заузимали су различит друштвени положај у држави.
За неке од њих познати су нам титуле и имена, за друге или само титула или
име. На основу одређених карактеристика може се претпоставити да нека од
сакралних здања на простору Косова и Метохије представљају задужбине
српске властеле. Управо друштвени положај ктитора и његове материјалне
могућности утицали су на архитектуру задужбине. Угледна, на положају, моћ-
на и богата властела гради веће и раскошније храмове, док нижа властела гра-
ди скромније цркве.
Излагање које следи има за циљ да покаже у којим појединостима се вла-
стела подижући своје ктиторије угледала на задужбине владара.
Први пример представља црква Богородице Одигитрије саграђена 1315.
године у селу Мушутишту као задужбина великог казнаца Јована Драгослава
са женом Јеленом, сином Станишом и ћерком Аном. Храм је основе у облику
уписаног крста са куполом коју носе четири слободна ступца. Црква је зидана
Бранка Гугољ: Архитектура задужбина Српске ... 507
наизменичним редовима камена и опеке постављеним у два до три реда, док

је апсида декорисана и косо ређаним опекама. Проскомидију и ђаконикон
образују две полукружне нише које нису изражене споља (Ненадовић 1952:
168–171; Ђорђевић 1994: 131). Структура је на фасадама обележена плитким
пиластрима у осовинама поткуполних стубаца спојених луковима (Кораћ,
Шупут 2005: 343).
Мушутиште у општим цртама води порекло од Св. Никите у Чучеру,
задужбине краља Милутина, као уосталом и Св. Арханђео Михаило у Штипу,
лесновски храм Арханђела Михаила, црква Св. Николе у Љуботену и храм
Ваведења у Кучевишту. Може се претпоставити да је ктитор Мушутишта знао
за цркву Св. Никите, пошто је по дужности требало да буде добро упућен
у трошкове њене изградње и осликавања (Ђорђевић 1994: 35, 212, напомена
133).
Црква посвећена Ваведењу у Липљану подигнута је вероватно током два-
десетих или тридесетих година XIV века (Ђорђевић 1994: 152) над централним
простором олтара велике тробродне базилике (Љубинковић 1959: 70, напо-
мена 5). Поклоњена је Спасовом пиргу у Хиландару 1336/1337. године, што је
terminus ante quem за изградњу (Илиевска, Мошин 1975: 351–358). Једнобродна
грађевина засведена је полуобличастим сводом. Апсида је изнутра полукружна,
а споља тространа. Зидана је од камена и опеке, а фасаде су украшене плитким
лезенама и слепим аркадама. Рустично зидање изнад темена фасадних лукова
млађег је порекла (Вученовић 1959: 107). Зидани иконостас надзидан је у

време обнове храма у XVI веку. Тада су обновљени порушени горњи делови,
док је у западном делу храма подигнута преграда чиме је унутрашњост раш-
члањена на олтарски простор, наос и припрату (Ćurčić 1977: 48; Споменичко
наслеђе 1998: 245). Подаци из Хиландарске повеље, као и опште карактеристике
архитектуре упућују на то да се ради о властеоској задужбини.1 На северној и
јужној фасади изведена су три лука ослоњена на пиластре, а под сваким луком
налази се прозорски отвор. Узор су могле бити слично решене фасаде цркве
Успења Богородичиног у оближњој Грачаници. Разлика је у томе што је овај
ритам у Грачаници нарушен елевацијом централне архиволте. Једноделни
прозори обе цркве су релативно уски и високи, и уоквирени каменим окви-
рима. Под архиволтама и једне и друге цркве појављује се мотив рибље кости,
с тим што је у Грачаници овим мотивом испуњена цела ниша над прозорским
отвором. Обе цркве су зидане масивним тесаницима кречњака и пешчара
који се смењују са редовима опеке, с тим што су код Грачанице између редова
тесаника свуда постављене по две опеке, док код липљанске цркве број опека
варира од једне до четири (Ćurčić 1977: 49–50).
1
Краљ Душан у повељи не помиње њеног ктитора. Два су разлога могла постојати за то:
или је сам био ктитор или је желео да пренебрегне нечије ктиторско право. Ипак, скромна
липљанска црква тешко да је могла бити владарска задужбина. Могуће је да је ктитор био уз
Дечанског када се водила борба за престо између Дечанског и Душана, што се збило свега не-
колико година раније (Љубинковић 1959: 71, напомена 9, 72, напомена 10).
Црква Св. Спаса у Призрену, из четврте деценије XIV века, задужбина је

властелина Младена Владојевића. По архитектонском склопу црква је мала
грађевина основе сажетог уписаног крста. Апсида је споља тространа, а изну-
тра полукружна. Кубе, споља осмострано, почива на сводовима и присло-
њеним луковима које на зидовима прихватају конзоле. У кровној конструкцији
има две врсте свода: полуобличасти свод испред олтарске конхе, и крстасти
изнад припрате. Истовремено са наосом грађена је припрата која је засведена
крстастим сводом. Фасаде су зидане наизменичним редовима тесаника и опе-
ке који се смењују хоризонтално и вертикално. Фасаде су рашчлањене пре-
ломљеним луковима и украшене керамопластиком (Тимотијевић 1972/1973: 68;
Ивановић 1987: 505–506). По виткој силуети, складним пропорцијама и деко-
ративним фасадама Св. Спас у Призрену представља једну од најинтересант-
нијих средњовековних властеоских цркава. Најближе паралеле налазе се у
катедралном призренском храму Богородице Љевишке, задужбини краља
Милутина.2 На северној и јужној фасади изведена су у највишој зони по три
украсна лука ослоњена на пиластре. Централни лук је виши од осталих. Уну-
трашњи лукови су полукружни, те не одговарају спољним преломљеним. Иден-
тично решење налази се код Богородице Љевишке. Разлика је у томе што се
код Љевишке фасаде јужног и северног крака крста завршавају тимпанонима
са преломљеним луковима, који су као и у Св. Спасу ослоњени на пиластре. У
оба случаја ради се о удвојеним луковима, при чему је спољни сачињен од
2
На сличности у обради фасада поменутих цркава пажњу је скренула Р. Тимотијевић
(1972/1973: 67–68) али је ову везу детаљније истражио Ћурчић (1977: 45–48).
радијално постављених опека, док је унутрашњи од камена. Лукови су и код

једне и код друге цркве у истој равни са спољним зидом са којим се граниче,
као и са спољним зидним пиластрима, али су од њих одвојени профилисаним
венцем. Под луком Св. Спаса је једноделни прозорски отвор, а код Љевишке
троделни. Код обе цркве прозори су уоквирени удвојеним луковима и кера-
мичким тракама. Велики крстови на фасадама, код Св. Спаса два, а код Љеви-
шке један, испуњени су керамичким лончићима. Октогонални тамбури купола
имају на свакој страни по један уски отвор уоквирен удвојеним луком начи-
њеним од радијално постављених опека оперважених керамопластичном тра-
ком. То наводи на претпоставку да су градитељи цркве Св. Спаса савладавали
занат помажући протомајстору Николи у изградњи храма Богородице Љев-
ишке (Ćurčić 1977: 45–48).
У селу Кметовце налазе се остаци некадашњег манастира са црквом Св.
Димитрија, односно Св. Варваре. Манастир се не помиње у писаним извори-
ма, али усмена традиција везује његов настанак за време цара Душана. Сти-
лска обележја архитектуре и сликарства упућују на закључак да се ради о
властеоској задужбини, највероватније из шесте деценије XIV века. Црква је
страдала после Косовске битке, а порушена је у XVIII веку. Тесаници са њених
зидова употребљени су за грађење мостова на речицама Бањи и Добруши.
Рушевине храма указују на прелазни тип грађевине између развијеног и
сажетог уписаног крста, одакле и произлазе сличности са храмом Св. Николе
у манастиру Св. Арханђела код Призрена. Једнобродна грађевина, са куполом
над централним травејем, на западној страни била је ослоњена на зид између

припрате и наоса, док је на источној страни почивала на два ступца издужене
правоугаоне основе. Од олтарског простора очувала се споља тространа апси-
да, као и ниша која је означавала проскомидију. На фасади су се налазили
широки плитки пиластри. Црква је зидана каменом и опеком. Зидови су на
уну трашњој страни рађени од притесаног камена, а споља од крупнијих,
прилично добро тесаних камених квадера, који су сложени у хоризонталне
редове. Понегде су између квадера уграђене опеке. У комбиновању камена и
опеке није постојао одређен систем (Кораћ 1963: 91–97).
Св. Варвара је архитектонским решењем најближа цркви Св. Николе у
манастиру Св. Арханђела у Призрену. Основе двеју грађевина су сличне: по-
делом по дужини, куполом на средини и карактеристичним поткуполним си-
стемом, који чине пиластри или зид на западној и слободни ступци на источној
страни. Св. Варвара представља скромније решење од Св. Николе према упо-
треби материјала за зидање, начину зидања, свакако и по угледу, те је могуће
претпоставити да је млађа, односно да је изведена по узору на Св. Николу.
Свакако да је било и других споменика сличног архитектонског решења, али
ако би требало тражити општи образац, морало би се поћи од цркве Св.
Николе. Уписани крст са два слободна ослонца на источној страни неуобичајен
је за српску архитектуру тога времена. Највероватније је потекао од неког ре-
презентативнијег споменика, као што је једна од двеју монументалних цркава
Душанове задужбине. Св. Николи код Призрена и Св. Варвари најближа је
црква Св. Спаса у Призрену. У архитектонском решењу храма Св. Спаса по-
новљена је идеја градитеља цркве Св. Николе. Замисао простора са издво-
јеном полуотвореном припратом, положај куполе, кратким травејем испред
апсиде готово су исти. У зидању цркве Св. Спаса примењен је византијски на-
чин смењивања камена и опеке, док облик њеног поткуполног простора
подсећа на рашка решења. У спољној обради Св. Николе задржала се традиција
грађења каменом као код репрезентативних рашких споменика. Ова традиција
пренета је на храм Св. Варваре, између чијих камених блокова на фасади су
врло стидљиво утискиване опеке као једини знак технике која је тада у
архитектури већ била систем (Кораћ 1963: 95–97).
Црква Св. Ђорђа у селу Речане код Суве Реке задужбина је непознатог
војводе, који је ту сахрањен. Према натпису на надгробној плочи непознати
војвода је преминуо 23. децембра 1370. године: [v lt(o) §]Σ o d m(|se)ca
de(kembra) kªgªè pr|stavi se rab b(o)ì voevo[da...], што је горња граница за
изградњу храма (Ђорђевић 1994: 179). Војводу је помињала и друга плоча
са натписом voevoda a uºe b[...] +ro[...]vik veËna m+ pamet( ) (Ђорђевић 1994:
179)3. О војводи као ктитору говори посвета храма светом ратнику. Наиме,
3
Јастребов је (1995: 78–79) покушао да ишчита име војводе са ове данас нестале плоче као
Лузе (?) Урошевић (?).
широм православног света припадници војног племства имали су такав

обичај (Ђорђевић 1994: 179). Грађевина скромних димензија има основу у
облику сажетог уписаног крста. Oсмострано кубе које се ослања на пиластре
на угловима са спољне стране има прислоњене колонете једноставног, пра-
воугаоног пресека. Aпсидa је изнутра полукружна, а споља тространа. На ју-
жној страни олтарског простора налази се ниша правоугаоног облика, а на
североисточном ниша полукружне основе и засведена. У доњим деловима
црква је зидана каменом неправилног облика, а у горњим деловима и сводовима
правилним тесаницима сиге. Купола је грађена од наизменичних редова сиге
и опеке. Скроман керамопластични украс заступљен је углавном на јужној
фасади (Vučenović 1956: 347–353; Ивановић 1987: 518). Црква је горела и била
делимично срушена. Први заштитни радови предузети су 1926. године, док
је потпуна конзервација изведена у периоду од 1956. до 1960. године. (Спо-
меничка баштина 2002: 102). Архитектонским решењем основе блиска је црк-
ви Св. Варваре, односно Св. Димитрија у селу Кметовце, што је доводи у везу
и са црквом Св. Николе у манастиру Св. Арханђела код Призрена.
Проучавање уметности српске средњовековне властеле резултирало
је протеклих деценија синтезама о зидном сликарству и властеоском костиму.
Истраживање властеоске архитектуре било је сведено на рекогносцирање
терена одређеног подручја или локалитета. У појединим случајевима стајало
је у непосредној вези са предстојећим конзерваторско-рестаураторским ра-
довима. Посебан допринос овом сегметну културног наслеђа српског народа
дали су појединци монографском обрадом неколицине цркава. Насилно од-
вајање простора Косова и Метохије од матице 1999. године скоро да је зауста-
вило даља истраживања. Убрзо по доласку војника УН миниране су и до теме-
ља срушене црква Богородице Одигитрије у Мушутишту и црква Св. Ђорђа у
Речану.
Ненадовић 1952: Ненадовић, Слободан, „Белешке са пута по Космету“,
Музеји 7, 168–171.
Љубинковић 1959, Вученовић 1959: Љубинковић, Радивоје и др., Истра-
живачки и конзерваторски радови на цркви Ваведења у Липљану, Зборник
заштите споменика културе, књига 10, 69–136.
Кораћ 1963: Кораћ, Војислав, „Црква Св. Варваре (Св. Димитрија) у селу
Кметовци код Гњилана“, Старине Косова и Метохије II–III,: 91–97.
Тимотијевић 1972/1973: Тимотијевић, Роксанда, „Црква Св. Спаса у При-
зрену“, Старине Косова и Метохије VI–VII, 65–79 .
Илиевска, Мошин 1975: Илиевска, Красимира, Владимир, Мошин, „Спо-
меници за средновековната и поновата историја на Македонија“, том 1, Гра-
моти, записи и друга документарна грáга за манастирите и црквите во скоп-

ската област, Архив на Македонија, Скопје, 1975.
Ćurčić 1977: Ćurčić, Slobodan, „Two Examples of Local Building Workshops in
Fourteenth-Century Serbia“, Зограф 7, 45–51.
Ивановић 1987: Ивановић, Милан, Задужбине Косова: споменици и зна-
мења српског народа, Епархија рашко-призренска, Призрен, Богословски фа-
култет, Београд, 1987.
Ђорђевић 1994: Ђорђевић, Иван М. Зидно сликарство српске властеле у
доба Немањића, Филозофски факултет, Београд, 1994.
Јастребов 1995: Јастребов, Иван Степанович, Стара Србија, Нови свет:
Народна и универзитетска библиотека, Приштина, 1995.
Споменичко наслеђе 1998: Споменичко наслеђе Србије: непокретна кул-
турна добра од изузетног и великог значаја, Републички завод за заштиту спо-
меника културе, Београд, 1998.
Споменичка баштина 2002: Споменичка баштина Косова и Метохије,
Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 2002.
Кораћ, Шупут 2005: Кораћ, Војислав, Шупут, Марица, Архитектура ви-
зантијског света, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
Branka Gugolj
ARCHITECTURE OF SERBIAN NOBILITY FOUNDATIONS AT THE

TIME OF NEMANIC IN KOSOVO AND METOHIA
Summary
During the Middle Ages in Kosovo and Metohia many outstanding architec-
tural monuments were erected. Serbian rulers and church authorities were behind
these constructions. In addition, Serbian nobility was involved as well. It seems that
building activities constantly reminded them of their origin and tradition. This
started during the reign of king Milutin when the Serbian elite wanted to imitate its
ruler. There is only one such known monument from king’s Milutin rule and that
is the Church of Virgin Hodegetria in Musutiste. The situation had changed during
the reign of king and Emperor Stefan Dusan when nobility became the most impor-
tant patron of architectural endowments. Analysis of selected architectural elements
of five churches which, according to the historical sources and stylistic analysis were
founded by Serbian aristocrats, demonstrates how nobility used architectural ex-
amples of their rulers as models to erect their predominately modest structures.
Key words: architecture, nobility, Kosovo and Metohia
УДК 75.052.046.3:27(497.115)
Сања Пајић
Крагујевац, Србија
ЈЕДНА ИКОНОГРАФСКА ОСОБЕНОСТ НА ПРЕДСТАВИ САБОР

СВ. САВЕ У ЦРКВИ СВ. ДИМИТРИЈА У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ
На представи Сабор св. Саве на јужном делу свода западног травеја цркве
Св. Димитрија у Пећкој патријаршији иза Св. Саве насликана су два цркве-
нослужитеља. Један носи свећу, док други држи у рукама оштећен предмет,
који су научници до сада идентификовали на различите начине. Сликар Јован
је вештим компоновањем детаља узетих из савремених обичаја и церемонија-
ла показао своју изузетну обавештеност.
Кључне речи: архијерејски штап, архијерејско жезло, диканикион, жезло-
носац
Сцена Сабора Св. Саве првог архиепископа све српске земље, како се може
реконструисати делимично сачуван натпис [Sborß sòtgo Save p]r vago arh«êppa
vseö sr bskx« [ĥemle], насликана је на јужном сегменту свода западног травеја
цркве Св. Димитрија у Пећкој патријаршији (пр. I, сл. 1). Уз Сaбор Св. Симео-
на Немање и Св. краља Милутина, приказан на северном делу истог свода, и
портрете на јужном зиду западног травеја цркве, ова сцена припада по много
чему особеним „српским темама“, како је ове представе, бавећи се њиховом
семантиком, назвао Б. Тодић, датујући их пред крај живота ктитора цркве,
архиепископа Никодима, 1322–24 (Тодић 2004–05: 123–140).
О литерарним изворима, иконографији, укључујући и ређе сликане поје-
диности, и значењу сцене Сабор Св. Саве, већ је дискутовано у науци (Тодић
2004–05: 131–132, сл. 4).1 Оснивање Српске цркве после добијања аутокефал-
1
Из најважније литературе о представама српских сабора издвајамо: Ђурић 1967: 145–
147, сл. 13; Walter 1970: 115, fig. 62, иако осуђене јеретике који припадају Другом васељенском
сабору грешком припаја опису сцене Сабор Св. Саве; Ђурић, Ћирковић и др. 1990: 190, 192,
204–205, сл. 129; Цветковић 2000: 3, сл. 1.
ности 1219 – дело Св. Саве (Ђурић 1967: 146–147)2 зограф Јован и његов атеље
уобличили су препознатљивим језиком византијске иконографије, независно
од историјске документарности (Цветковић 2000: 3). Окружен епископима,
обученим у стихaре и полиставрионе, који живо дискутују између себе, Св.
Сава председава сабором. Истакнут је не само местом већ и свечаношћу
инсигнија – скупоценим сакосом, који за живота није носио, богато украшеним
крстом са три пречаге у десној руци, док се левом ослања на кодекс (Тодић
1998: 234, 237–239, 241–244, 246), и раскошним престолом са супедионом
(Милошевић 1979: 304, н. 180).
2
У науци је прихваћено мишљење да је фреска настала по Доментијановом опису сабора
на коме је Св. Сава пронео чувени Чин обнављања свете истините вере православне, за који се
сматра да је одржан у Жичи 1220, в. Ђурић 1967: 146–147; Ђурић, Ћирковић и др. 1990: 190; То-
дић 2004–05: 132; за нешто другачију интерпретацију, в. Цветковић 2000: 3. У Жичи су, међутим,
одржана два сабора. На првом, одржаном 1220, Св. Сава је рукоположио епископе и, поучивши
их дужностима, послао их у њихова владичанства, в. Доментијан 1988: 146; своју беседу о исти-
нској вери пронео је на другом, сазваном 1221, в. Доментијан 1988: 147. Да је било два сабора, в.
ИСН 1 1994: 317, 323. Који сабор је представљен у Пећи, тешко је рећи – поклапају се место,
учесници, и што је још важније, суштина догађаја; проповед о правој вери је била наставак у
напорима Св. Саве да организује српску цркву, задатка који је започео избором и хиротонијом
епископа. Описујући други сабор Доментијан говори о скупоценом Савином руху и црквеној
пратњи, што је навело Ђурића да овај текст сматра предлошком за представу, иако се сабор није
одиграо 1220, како је уврежено мишљење у српској науци, већ 1221.
Сања Пајић: Једна иконографска особеност ... 517
Догађај увеличава пратња састављена од припадника нижег свештенства,

у богатим одеждама, предвођена двојицом црквенослужитеља (Цветковић
2000: 3). Са леве стране Св. Саве је свећоносац, који се, како сведоче писани
извори и ликовне представе, налазио у пратњи највиших световних и црквених
поглавара (PG 1866: t. 155, col. 258; PK 1966: 190–191, 198, 202–203, 214, 225–
226, 308, 356; Голубцов 1905: 560–569; Ђурић 1967: 146; Милошевић 1970: 168;
Милошевић 1979: 304, н. 181, пр. II, сл. 1).3 Што се тиче предмета у рукама
младића са десне стране Св. Саве, по средњовековним схватањима почасне
стране, јасно се види дугачак дрвени штап, у доњој половини у правилним
размацима украшен златним сегментима посутим бисерима, док је горња
половина, веома оштећена, делимично златна. Будући да је фреска највише
страдала у делу где се предмет завршавао, изнете су различите претпоставке
шта је могло бити представљено (пр. II, сл. 2).
Најзаступљеније мишљење у српској науци јесте да је у питању високо
подигнут мач (Ђурић 1967: 146; Милошевић 1970: 172; Милошевић 1979: 304;
3
У српској уметности, лампада је представљена иза Св. Саве на портрету на западном зиду
припрате у Богородици Љевишкој, в. Панић, Бабић 1975: црт. на стр. 129; испред архиепископа
Саве III на сцени са представом Божићне химне у Жичи, в. Кашанин, Бошковић и др. 1969:
сл. на стр. 39; иза Св. Саве који полаже Арсенија II за архиепископа, у протезису пећке цркве
Богородице Одигитрије, в. Ђурић, Ћирковић и др. 1990: сл. 105, црт. XXVI.
Марјановић-Душанић 1994: 55, н. 58). Мачоносац је описан у историјским

изворима као део пратње византијског василевса у посебним приликама,
како се и представља (PK 1966: 168, 171, 176, 190–191, 202–203, 234).4 Аналогно
овоме, претпостављено је да је и иза Св. Саве насликана иста инсигнија,
јер „као што мач симболизује моћ цара, на исти начин симболизује и моћ
црквеног поглавара“ (Милошевић 1970: 304), односно оличава „духовну снагу
која уништава телесне похоте“ (Милошевић 1979: 172, н. 114). Но, ни писани
извори ни сачувани ликовни материјал не потврђују да је мачоносац припадао
пратњи највиших црквених прелата. Ни у формалном смислу насликани
предмет не одговара мачу. Наиме, насликавши два пута мачоносца у цркви
Св. Димитрија живописци нису изоставили један врло карактеристичан
детаљ – каиш са копчом којом се мач припасивао за појас, омотан око корица
(пр. II, сл. 3).5 Јасно се види да на Сабору Св. Саве каиш није насликан, као што
ни, иако оштећен, завршни део предмета не одговара балчаку мача.
Изнета су и мишљења да је у питању још једна свећа (Velmans 1971: 116)
или репрезентативни архијерејски крст (Војводић 2006–07: 150, н. 127). По-
ређењем изгледа и начина држања овог предмета са лампадом насликаном на
истој сцени не уочавају се никакве сличности, као што не постоје трагови који
би упућивали на бочне кракове крста. Предмет на фресци у цркви Св. Димит-
рија завршава се златним сегментом у облику четворолиста, на коме се налазио
украс, крстолики или у облику розете, боје рубина. По својим формалним
одликама, овај предмет најпре одговара некој врсти штапа или палице.
Штап, као симбол власти и ауторитета и у световној и у сакралној сфери,
може се пратити у цивилизацијама и културама много старијим од хриш-
ћанства (Овчинников 1999: 68–80). Важну улогу има у јеврејској и античкој,
поготову римској традицији (Dulaey 1973: 13–16). Мојсијев штап и Ароново
расцветало жезло појављују се у Старом завету као инструменти божанске
манифестације (Dulaey 1973: 9–13; Овчинников 1999: 80–81). У патристичкој
литератури штап је симбол божанске моћи, а жезло које носе анђели означава
краљевски ауторитет (Dulaey 1973: 16–19, 24–25; Овчинников 1999: 90–98). У
4
Мачоносац је представљен нпр. на сценама као што су Васељенски сабори, в. Walter 1970:
fig. 33, 37, и на сценама где владар председава неком скупу, суђењу и сл., чак и када је тема
подразумевала представљање нехришћанских владара, нпр. Spatharakis 1976: fig. 164; такође,
насликан је иза владара коме патријарха, враћа жезло напуштајући функцију, в. Piltz 1994: fig.
64. У српској уметности, у самој цркви Св. Димитрија у Пећи мачоносац је представљен два
пута, иза краља Милутина на сцени Сабор Св. Симеона Немање и краља Милутина, на своду
западног травеја цркве, в. Ђурић 1967: 142, н. 104а, добра фотографија у Ђурић, Ћирковић и
др. 1990: сл. 129, и на сцени Довођења Св. Димитрија пред цара Максимилијана, на северном
зиду наоса цркве (личне белешке са терена). Такође, нпр. у проскомидији у пећкој Богородици
Одигитрији мачоносац, у пратњи владара, има јасно истакнут каиш, в. Ђурић, Ћирковић и др.
1990: сл. 105, црт. XXVI; исто у припрати Дечана, на сценама Осуда и смрт Св. Георгија и на
представама Васељенских сабора, в. Тодић, Чанак-Медић 2005: сл. 322, 351, 411–412.
5
В. претходну нап. Такође, у истој цркви и код појединачних представа светитеља или
арханђела који држе мач са корицама у рукама, в. Ђурић, Ћирковић и др. 1990: сл. 124–125.
хришћанску уметност штап је уведен од самог почетка и то на сценама које се

односе на Мојсија, одакле је, сходно успостављеној паралели Христа као новог
Мојсија у оновременој богословској литератури, преузет при представљању
Христових чуда (Dulaey 1973: 5, 9–10, 21). Већ у IV веку носе га одређени све-
титељи, посебно Св. Петар, као ознаку духовног ауторитета и моћи поверене
му од Бога (Dulaey 1973: 34–36; Овчинников 1999: 81–84). Престаје да се
представља на сценама са библијском тематиком током VI–VII века, када га
замењују крст или скиптар (Dulaey 1973: 31–33). Будући да се већ у канонским
текстовима користи неколико термина, у ранохришћанској уметности се пре-
дставља у различитим формама, најчешће као кратка палица virga, закрив-
љени пастирски штап pedum, итд. (Dulaey 1973: 10–13).
Почеци употребе штапа као ознаке достојанства црквених прелата још
увек нису расветљени (Голубцов 1909: 262–264).6 Писани извори пружају
мало података, вероватно и због тога што архијерејски штап или патeрица
(патарица) припада инсигнијама које немају непосредну литургијску функцију
(LCI 1972: t. 4, 194–197; Walter 1982: 26–29).7 Најстарији помен епископског
штапа потиче из прве половине VI века и тиче се Цезарија, митрополита Арла
(Vita Caesarii 1896: 494),8 док се у смислу клерикалне инсигније у западној
цркви може пратити од VII века (Dabrowska 2007: 341). Архијерејски штап као
обележје православних епископа први пут је забележен у IX веку (Mansi 1902:
t. 16, 97, 357), да би потом у византијским текстовима готово искључиво био
довођен у везу са церемонијом избора игумана (BMFD 2000: XXX–XXXI, 185,
484, 587, 675, 752, 790, 816, 957, 967, 996, 1053, 1211, 1219, 1259, 1267, 1411, 1412,
1417, 1427, 1521, 1550, 1584, 1585, 1607) односно архиепископа и патријарха
(Laurent 1947: 218–232). 9
6
Насупрот овоме, значај штапа као репрезентативне инсигније у световној хијерархији
боље је познат, поготову у позновизантијском друштву, захваљујући спису Псеудо-Кодина, на
основу којег је настала студија Piltz 1994.
7
Од грчке речи ή πατερίτσα – патерица или патариса. Иако нема литургијску функцију,
архијерејски штап представља важну инсигнију коју архијереј носи при свим јавним појав-
љивањима. У случајевима када штап не држи архијереј, носи га подигнутог, држећи га обема
рукама, припадник нижег свештенства, најчешће чтец односно жезлоносац, в. Голубцов 1909:
260, што се задржало до данас у православној цркви. У одређеним приликама уз жезло се
носила и лампада, в. Голубцов 1905: 560–562. Вероватно би се у том смислу могле разумети и
речи Св. Симеона Солунског – да жезлу претходи лампада (PG 1866: t. 155, col. 258).
8
В. и DACL 1914: III/2, col. 3144–47. У западној култури, где се назива baculus pastoralis или
baculum pastorale, захваљујући представама и сачуваним примерцима могу се пратити његова
употреба и морфолошке карактеристике, у коначном облику (са закривљеним врхом) стандар-
дизованом од XIII века. Из литературе о овом проблему издвајамо текст о архаичној форми
штапа у католичкој цркви, блиској облику жезла православних архијереја, в. Dabrowska 2007:
341–366.
9
Свечаном предајом жезла завршавала се инвеститура. За представе у ликовној уметно-
сти игумана са штапом в. Walter 1982: 28.
Са изузетком напомене Св. Симеона Солунског да је у горњем делу архи-

јерејски штап сличан котви (PG 1866: t. 155, col. 258), извори не пружају бли-
жи опис. Сачувани примери, иако познији, сведоче да жезло може бити од
углачаног дрвета кипариса, ебоновине или слоноваче, па чак и од племенитог
метала, са богатим украсима, посебно на врху.10 Док је игумански штап, скро-
мног украса и најчешће од дрвета, до данас задржао једноставан облик какав је
имао и у средњем веку, садашњи вид архијерејског жезла, раскошног изгледа,
са завршетком у облику две афронтиране змије између којих је крст, усталио
се током XVI–XVII века (Голубцов 1909: 270–274).11 Старијом, уобичајеном у
средњем веку али коришћеном и касније, мада у мањој мери, сматра се форма
у облику грчког слова тау (Τ), са крстом на врху или без њега (Bernardakis
1901–02: 135). Иако имају исти облик, архијерејско жезло надмашује игуман-
ски штап по богатству украса, као и штаку (штакачу), која нема инсигнолошку
вредност, а завршава се јабуком или куполастим проширењем на врху, неретко
од скупоценог материјала. Симболику архијерејског штапа објашњава Св.
Симеон Солунски, по коме „жезло које држи архијереј означава власт Св. Духа,
укрепљење људи, пастирску службу, снагу путеводитеља, али и да непокорне
кажњава а оне који су далеко да сабира себи... На крају, оно означава крст
Христов којим побеђујемо... и који нас чува у свему“ (PG 1866: t. 155, col. 258;
Голубцов 1909: 262–266).
Сачуване ликовне представе архијереја са жезлом у средњовековној умет-
ности су ретке и не показују једнообразност (Walter 1982: 28). Вероватно је
најпознатија минијатура са представом сабора којим председава цар Јован VI
Кантакузин, окружен црквеним оцима, међу којима једино васељенски пат-
ријарх има жезло, приказано као кратак штап у облику слова Т, украшен ин-
тарзијом (Piltz 1994: fig. 42a и 42b, пр. III , сл. 1).12 Дугачко жезло истог облика,
украшено плитким дуборезом, приказано је на икони Христа Великог Архи-
јереја и Цара царева (Пуцко 1969: сл. 1, пр. III, сл. 2).13 Но, на минијатури са
представом напуштања патријаршијске столице, Григорије Назијанзин враћа
10
Део архијерејских штапова сачуваних у Музеју српске православне цркве у Београду
репродукован је у: Mилеуснић 2001: 62–63, док су штаке (штакаче) изложене у просторијама
Музеја, али нису репродуковане у поменутом каталогу.
11
Змије су симбол мудрости, а извор је Мат. 10, 16. Током XVII века у Русији је уведен
тзв. сулок, платно или марамица, често с богатим везом, којом се омотава рукохват штапа, в.
Голубцов 1909: 275–279.
12
Минијатура је сачувана у рукопису Ms. Gr. 1242, fol. 5v, Bibliothèque Nationale, Paris.
13
За ову икону, датовану у крај XIV века, можда српског порекла, такође в. Παπαμαστο-
ρακης 1993−1994: 75–76, εικ. 5–8. И на познијој српској икони Праведног Лазара са сестрама
Мартом и Маријом, рад Остоје Мркојевића из 1694, насликано је једноставно украшено жезло
које придржава Марта, док је Лазар обучен у епископски орнат, в. Грујић 1939: 38–39, сл. 20,
добра репродукција у Милеуснић 2001: сл. на стр. 31.
цару Теодосију I своје инсигније, тачније архијерејско жезло, приказано као

једноставан дрвени штап са јабуком на врху (Piltz 1994: fig. 64, пр. III , сл. 3).14
С обзиром на недостатак описа у писаним изворима и мали број сачува-
них представа, тешко се може донети поуздан закључак да ли је током сре-
дњег века постојао јединствен облик архијерејског штапа и да ли се и како
његова форма развијала, тим пре што су архијереји, аналогно инсигнијама
цара, могли имати различита жезла за одређене церемоније (Голубцов 1909:
270, н. 3). Разрешењу овог проблема мало могу да допринесу термини који се
у византијским писаним изворима користе за архијерејско жезло. Називи ή
βακτήρια, ή ράβδος (ή ποιμαντορική ράβδος) као најчешћи, и τό δικανίκιον (τό
δεκανίκιον) наводе се паралелно, нпр. при опису хиротоније патријарха (Wal-
ter 1982: 26, n. 123).15 Псеудо-Кодин у свом чувеном спису, писаном извору
временски најближем настанку сликарства у пећкој цркви Св. Димитрија,
користи термин диканикион за све штапове које, као део орната, одређени
дворски службеници носе приликом церемонија (PK 1966: 140–166, 174, 177,
182, 190), укључујући и владарско жезло (PK 1966: 174–175, 177, 191–192) и
жезло које црквена лица добијају приликом рукоположења (PK 1966: 279–280,
283). Могуће је да Псеудо-Кодино употребљава један термин уз изостављање
дескрипције осим по изузетку, због типолошке сличности штапова које
наводи. Диканикион је био масивни, дугачки штап намењен појављивањима
цара у посебним приликама, при секуларним церемонијама (Kämpfer 1978: 11–
13, fig. 3–5; Piltz 1994: 61–62, 78–79, fig. 18–19, 20–22, 34–36). По узору на њега
настали су диканикиони које су одређени архонти носили на византијском
двору (Голубцов 1909: 268–270; Kämpfer 1978: 12, 14; Piltz 1994: 78, fig. 23), а
вероватно је послужио као модел и за патријархов диканикион (Голубцов
1909: 270). Штап насликан на сцени Сабор Св. Саве својим завршним делом
искључује могућност ослонца, што значи да се морао носити подигнут, са обе
руке, без обзира на то да ли га држи архијереј или, као на овој представи,
црквенослужитељ, имао је превасходно репрезентативну функцију, а сво-
јом формом и масивношћу веома личи на диканикионе са каквима су пред-
стављани владари и други великодостојници (Kämpfer 1978: fig. 3–5; Piltz 1994:
fig. 18–19, 20–22, 34–36, пр. IV).
14
Минијатура је сачувана у рукопису Ms. Gr. 543, fol. 288v, Bibliothèque Nationale, Paris.
Исто на минијатури са представом инаугурације патријарха, Grabar, Мanoussakas 1979: 102, no.
480, fol. 196v. За још неке представе архијереја насликаних са жезлом на сценама са различитом
тематиком, на којима се уочава иста разноликост, в. Walter 1982: 28.
15
Занимљив је пример из типика манастира Арханђела Михаила на Авксентијевој гори
који је обновио Михајло VIII Палеолог, где је при хиротонији игуман добијао од цара по свом
избору „ράβδον και βακτηρίαν,“ први да кажњава и заблуделе враћа на прави пут, други да буде
потпора остарелима и слабима и онима који су напорно радили на укрепљењу. Игуман води
и напаса своје стадо, држећи га подаље од вукова (Дмитриевский 1895: 775; BMFD 2000: 1219;
Голубцов 1909: 270–271, н. 3).
Посебно је питање шта се дешавало са архијерејским инсигнијама при-

ликом присуствовања високих црквених достојанственика различитим све-
чаностима. За овај проблем драгоцено је сведочанство Сиропула, учесника
Ферарско-фирентинског сабора (Syropoulos 1971: 238–241; Walter 1982: 27).
Описујући церемонијални одлазак патријарха код папе, Сиропул сведочи да
је патријарх наредио да се испред њега, као ознаке достојанства, носе дикани-
кион и дивамвулон.16 По упозорењу великог хартофилакса да то није одго-
варајуће и на питање да ли је папа обавештен, патријарх је одговорио да је
папа дозволио да се поштује грчки церемонијал, али је ипак дивамвулон
оставио на крају свите. Када је величанствена поворка стигла, патријарх је
ушао код папе носећи диканикион у руци. Но, одлазећи, затражио је од слу-
жбеника задуженог за ношење штапа да га прекрије огртачем и чува у својим
одајама до краја сабора. Упитан касније о овој одлуци, патријарх је објаснио
да, као што су неки Византинци бранили папиним посланицима у Цариграду
да се придржавају својих обичаја, исто се поновило и сада.17 Упадљива је
сличност овог јединственог сведочанства, које не само да говори о важности
диканикиона као репрезентативне инсигније већ и о обичају његовог ношења
у поворци при најважнијим церемонијама, са сценом Сабора Св. Саве у пећкој
цркви на којој су представљени управо свећоносац и жезлоносац. Будући да
писани извор од ликовне представе дели нешто више од једног века, ова са-
гласност би упућивала на њихово заједничко порекло, и то у позновизантијском
црквеном церемонијалу. Илустрацију обичаја ношења архијерејског жезла у
одређеним приликама иза највиших црквених прелата пружају руске иконе и
минијатуре XV–XVI века на којима је жезлоносац представљен иза архије-
реја.18
Скупоцени предмет приказан на сцени Сабор Св. Саве у пећкој цркви
Св. Димитрија, и поред великих оштећења у завршном делу, може се иденти-
фиковати као архијерејско жезло намењено ношењу у специјалним приликама
или диканикион (пр. V, сл. 1). Сликајући ову, тематски јединствену представу
у српском сликарству, сликар се послужио општим језиком византијске ико-
нографије (Цветковић 2000: 3). Међутим, обиље детаља и њихова раскош,
узети, сва је прилика, из оновременог церемонијала, указују на смишљену
представу важног и свечаног догађаја – а за Српску цркву ништа се по значају
16
Термин τό διβάμβουλον се објашњава као двоструки свећњак, в. Syropoulos 1971: 239.
Такође, Голубцов 1905: 566–567, уп. Larin 2008: 423–425.
17
У патријарховој служби су постојали остиариоси, који су, као и лампадариоси, припа-
дали нижем свештенству, а били су задужени за ношење крста и архијерејског штапа, в. Dar-
rouzes 1970: 238–239, уп. Голубцов 1905: 562–563.
18
Нпр. на житејној икони Св. Алексеја Чудотворца, раду сликара Дионисија из око
1480 (http://rusarch.ru/zagraevsky1.htm, рис. С-15), или на минијатури из XVI века у рукопису
Лицевой Летописный Свод, Синодальный том, f. 167, Историјски музеј, Москва (http://rusarch.
ru/zagraevsky1.files/image035.jpg), у оба случаја са штапом једноставног Т облика.
није могло мерити са добијањем аутокефалности и организацијом националне

цркве. Проглашењем за архиепископа самосталне цркве, и сам Св. Сава је, по
Доментијановом и Теодосијевом сведочењу, као симбол новостеченог статуса
али и дужности, добио „жезло светитељства“ из руку васељенског патријарха
(Доментијан 1988: 136; Теодосије 1988: 198).19 Отуда се управо у седишту Срп-
ске цркве, на представи њеног оснивања, могао појавити и један овакав мотив,
особен у српској средњовековној али и у византијској уметности.
ИЗВОРИ
BMFD 2000: Byzantine Monastic Foundation Documents: A Complete Transla-
tion of the Surviving Founders’ Typika and Testaments, ed. by John Thomas and
Angela Constantinides Hero with the assistance of Giles Constable, Dumbarton
Oaks Studies 35, Dumbarton Oaks Trustees for Harvard University, Washington
D.C. 2000.
Доментијан 1988: Доментијан, Живот Светога Саве и Живот Светога
Симеона, приредила Р. Маринковић, Библиотека Стара српска књижевност у
24 књиге, књ. 4, Просвета – СКЗ, Београд 1988.
Mansi 1902: Mansi, J. D. Sacrorum Conciliorum Nova Amplissima Collectio, re-
printed in facsimile, t. 16, Leipzig 1902.
PG 1866: Migne, P. Patrologiae cursus completus, Series Graeca, vol. 155, Paris
1866.
PK 1966: Pseudo–Kodinus, Traite des offices, ed. J. Verpeaux, Paris 1966.
Syropoulos 1971: Syropoulos, Sylvester Les «Mémoires» du Grand Ecclésiarque
de l’Eglise de Constantinople Sylvestre Syropoulos sur le concile de Florence (1438-39),
ed. et trans. V. Laurent, Paris 1971.
Теодосије 1988:Теодосије, Житија, приредио Д. Богдановић, Библиотека
Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 5, св. 1, Просвета – СКЗ, Београд
1988.
Vita Caesarii 1896: Vita Caesarii Episcopi Arelatensis, éd. B. Krusch, Monu-
menta Germaniae Historica (Scriptores rerum Merovingicarum), III, Berlin 1896.
19
Веома поштована реликвија, позната као штап Св. Саве, данас је изложена у ризници
манастира Милешеве. Штап, пренет из манастира Св. Тројице код Пљеваља, завршен криста-
лом, добио је 1608. преко старог нови оков од сребра, са искуцаном похвалном песмом Св. Сави
(Петковић 1974: 45). Сама реликвија још увек није поуздано датована.
Bernardakis 1901–02: Bernardakis, P., Les ornements liturgiques chez les Grecs,
EO 5 (1901–02) 129–139.
Velmans 1971: Velmans, T. „Le portrait dans l’art des Paléologues“, у: Art et
société à Byzance sous les Paléologues, Venice 1971, 93–148.
Војводић 2006–07: Војводић, Д., „О живопису Беле цркве каранске и о
сувременом сликарству Рашке“, Зограф 31 (2006–07), 135–152.
Голубцов 1905: Голубцов А. П., „О предносной архиерейской лампаде“,
Богословский вестник т. 2, бр. 7–8 (1905) 560–569.
Голубцов 1909: Голубцов А. П., „О происхождении, символическом зна-
чении и устройстве архиерейского посоха, Реферат в заседании XIV Археоло-
гич. съезда в Чернигове“, Богословский вестник т. 2, бр. 6 (1909) 260–279.
Грујић 1939: Грујић, Р., Старине манастира Ораховице у Славонији, Бео-
град 1939.
Grabar, Manoussakas 1979: Grabar, А., Manoussakas, М., L’illumination du
manuscrit de Skylitzès de la Bibliothèque Nationale de Madrid, Venise 1979.
Dabrowska 2007: Dabrowska, E., „Le Tau – un attribut ou un insigne litur-
gique?“, Acta Archaelogica Academiae Scientiarum Hungaricae 58 (2007) 341–366.
Dacl 1914: Cabrol, F., Leclercq, H., Dictionnaire d’archéologie chrétienne et de
liturgie, Paris 1914, III/2.
Darrouzes 1970: Darrouzès, J., „Recherches sur les οφφίκια de l’eglise byzan-
tine“, Archives de l’Orient chretien 11, Paris 1970.
Дмитриевский 1895: Дмитриевский, А. А, Описание литургических ру-
кописей, хранящихся в библиотеках Православного Востока, Вып. 1–3. Киев
1895–1917.
Dulaey 1973: Dulaey, M., „Le symbole de la baguette dans l’art paléochrétien“,
Revues des Etudes Augustiniennes XIX /1–2 (1973) 13–16.
Ђурић 1967: Ђурић, В. Ј., „Историјске композиције у српском сликарству
средњега века и њихове књижевне паралеле“, ЗРВИ X (1967) 141–147.
Ђурић, Ћирковић и др. 1990: Ђурић, В. Ј., Ћирковић, С., Кораћ, В, Пећка
патријаршија, Београд 1990.
ИСН 1 1994: Историја српског народа I, Београд 1994.
Кашанин, Бошковић и др. 1969: Кашанин, М., Бошковић, Ђ., Мијовић, П.,
Жича, Београд 1969.
Kämpfer 1978: Kämpfer, F., „Dikanikion – Posox; Some Considerations on
the Royal Staff in Muscovy“, Forschungen zur Osteuropäischen Geschichte 24 (1978)
9–19.
Larin 2008: Larin, V., „The Dikerion and Trikerion of the Byzantine Pontifical
Rite“, Origins and Significance, OCP 74 (2008) 417–430.
Laurent 1947: Laurent, V., „Le rituel de l’investiture du patriarche byzantin au

debut du XV-è siècle“, Bulletin de la section historique Académie roumaine, XXVIII/2
(1947) 218–232.
LCI 1972: Lexikon der christlichen Ikonographie, IV, Begr. von Engelbert Kirsch-
baum. Hrsg. von Wolfgang Braunfels, Freiburg im Breisgau – Roma, 1972, 193–198.
Марјановић-Душанић 1994: Марјановић-Душанић, С., Владарске инсиг-
није и државна симболика у Србији од XIII до XV века, Београд 1994.
Милеуснић 2001: Милеуснић С., Музеј Српске православне цркве, Београд
2001.
Милошевић 1970: Милошевић, Д., „Срби светитељи y старом српском
сликарству“, у: О Србљаку. Студије, Београд 1970, 141–268.
Милошевић 1979: Милошевић, Д., „Иконографија Св. Саве у средњем
веку“, у: Растко Немањић – Свети Сава, Београд 1979, 245–261.
Овчинников 1999: Овчинников, А. Н., Символика христианского искусст-
ва, Москва 1999.
Панић, Бабић 1975: Панић, Д., Бабић, Г., Богородица Љевишка, Београд
1975.
Παπαμασρορακης 1993−1994: Παπαμαστορακης, Τ., Η μορφη του Χριστου –
Μεγαλου Αρχιερεα, ΔΧΑΕ, περ. Δ', τομ. ΙΖ' (1993−1994), 67–78.
Петковић 1974: Петковић, С., Манастир Св. Тројица код Пљеваља, Бео-
град 1974.
Piltz 1994: Piltz, E., Le costume officiel des dignitaires byzantins à l’époque Pa-
léologue, Uppsala 1994.
Пуцко 1969: Пуцко, В., Икона „Предста царица в Московском Кремле“,
ЗЛУ 5 (1969) 57–74.
Spatharakis 1976: Spatharakis, J., The Portrait in Byzantine Illuminated Manu-
scripts, Leiden 1976.
Тодић 1998: Тодић, Б., „Репрезентативни портрети Светога Саве у сред-
њовековном сликарству“, у: Свети Сава у српској историји и традицији, Бео-
град 1998, 225–249.
Тодић 2004–05: Тодић, Б., „Српске теме на фрескама XIV века у цркви
Светог Димитрија у Пећи“, Зограф 30 (2004–05) 123–140.
Тодић, Чанак-Медић 2005: Тодић, Б., Чанак-Медић, М., Манастир Деча-
ни, Београд 2005.
Цветковић 2000: Цветковић, Б., Фреске у западном травеју цркве Св. Ди-
митрија у Пећкој патријаршији и култ краља Милутина, Проблеми на из-
куството 4 (2000) 3–9.
Walter 1970: Walter, Ch., L'iconographie des conciles dans la tradition byzantine,
Paris 1970.
Walter 1982: Walter, Ch., Art and ritual of the Byzantine Church, London 1982.
ПРИЛОЗИ
Пр. I, сл. 1. – Сабор Св. Саве, јужни сегмент свода западног травеја цркве
Св. Димитрија у Пећкој патријаршији, Фототека Завода за заштиту спомени-
ка културе Београд
Пр. II – сл. 1. – Сабор Св. Саве, детаљ, црквенослужитељ са оштећеним
предметом у рукама; сл. 2. – Сабор Св. Саве, детаљ, свећоносац; сл. 3. – Сабор
Св. Симеона Немање и Св. краља Милутина, детаљ, мачоносац, преузето из
Ђурић, Ћирковић и др. 1990: сл. 129.
Пр. III – сл. 1. – Сабор коме председава цар Јован VI Кантакузин, Ms. Gr.
1242, fol. 5v, Bibliothèque Nationale, Paris, преузето из Piltz 1994: fig. 42a; сл. 2.
– икона Предста царица, Кремљ, Москва, преузето из Пуцко 1969: сл. 1; сл.
3. – Враћања инсигнија од стране Григорија Назијанзина, Ms. Gr. 543, fol. 288v,
Bibliothèque Nationale, Paris, преузето из Piltz 1994: fig. 64.
Пр. IV – Архијерејски штап: сл. 1. – детаљ сцене Сабор коме председава
цар Јован VI Кантакузин; сл. 2. – детаљ сцене Враћања инсигнија од стране
Григорија Назијанзина; сл. 3. – са сцене Сабор Св. Саве у цркви Св. Димитрија
у Пећкој патријаршији (делимична реконструкција); сл. 4. – представа царице
Ирине са диканикионом у рукама и сл. 5. – представа венецијанског дужда са
диканикионом у рукама, Пала доро, Венеција
Пр. V, сл. 1. – Сабор Св. Саве, детаљ, делимична реконструкција архи-
епископског штапа – диканикиона у рукама жезлоносца (црт. Предраг Рмуш)
Sanja Pajić
Kragujevac, Serbia
AN ICONOGRAPHIC PECULIARITY IN THE COUNCIL OF ST. SAVA

OF SERBIA DEPICTION AT St. DEMETRIOS CHURCH IN PEĆKA
PATRIJARŠIJA
Summary
In the depiction of the Council of St. Sava of Serbia at the the south section
of the west bay vault of St Demetrios Church in Pećka Patrijaršija (1322–24), two
members of the so-called lower clergy are thus portrayed, one holding a candle, the
other holding an acutely damaged object identified as a sword, candle, or archbish-
op cross. The swordbearer, according to written records and preserved illustrations,
is always the posture standing behind the ruler, while the elements preserved do not
allow for the object to be indentified as a candle or as an archbishop cross.
The precious object, depicted behind St Sava, notwithstanding the acute dam-
age at its terminal section, judging by its formal characteristics, could be indentified
as the archbishop staff or dekanikion. According to the unique testimony of Syro-
poulos, an attendant of the Council of Ferrara-Florence, the dekanikion was carried
before the patriarch on exceptional festive occasions. While painting the Council
of St. Sava of Serbia, a thematically unique depiction in the Serbian painting, Ioan-
nis, the zografos, adopted the widely acquired language of Byzantine iconography.
Howerer, the plethora of details, as well as their affluent splendour, dating from the
period of the ceremonial acts of the time, are evidently to indicate the delineation
of the well designed depiction of such a paramount and festive occasion – for the
Serbian Church there existed nothing to be set, as such, so as to to be correspondent
to obtaining autocephality and national church organizational hierarchy. Hence, it
is of no surprise whatsoever, that at the very seat of the Serbian Church, along with
the depiction of it being established as such, a suchlike motif could arise, an idio-
syncratic motif, typical not only of the Medieval Serbian art, but that of Byzantine,
as well.
Key words: the archbishop staff, the pastoral staff, the dekanikion, the scepter-
bearer
Plates
Pl I, fig. 1 – The Council of St. Sava of Serbia, the south section of the west bay
vault of St. Demetrois Church in Pećka Patrijaršija, Photography Library, Republic
Institute for the Protection of Cultural Monuments in Serbia
Pl II, 2 fig. 2 – The Council of St. Sava of Serbia, a detail selected, officer of the
church, holding the damaged object; fig. 2 The Council od St. Sava of Serbia, a detail
selected, candlebearer; fig. 3 The Council of St. Simeon Nemanja and St. King Milutin,
a detail selected, the swordbearer, taken from ĐURIĆ, ĆIRKOVIĆ, et al.; fig. 129
Pl III, fig.1 The Council chaired by John VI Kantakouzenos, Ms. Gr. 1242, fol.
5v, Bibliothèque Nationale, Paris, taken from PILTZ 1994: fig., 42a, fig. 2, Christ as
Arch-priest and King of Kings, Kremlin, Moscow, taken from ПУЦКО 1969: fig. 3,
Resignation of Gregory of Nazianzus, Ms. Gr. 543, fol. 288v, Bibliothèque Nationale,
Paris, taken from PILTZ 1994: fig. 64.
Pl IV – archbishop staff: fig. 1, a detail selected from the scene of The Council
chaired by John VI Kantakouzenos, fig. 2, a detail selected from the scene of Resigna-
tion of Gregory of Nazianzus, fig. 3, a detail selected from the scene of The Council
of St. Sava of Serbia (partial reconstruction); fig. 4, the depiction of the Empress
Eirenе holding the dekanikion and fig. 5 the depiction of Venetian doge holding the
dekanikion, Pala d’oro, Venetia
Pl V, fig. 1 – Partial reconstruction of the archbishop staff – the dekanikion held
by the scepter-bearer in the depiction of The Council of St. Sava of Serbia (drawing
by Predrag Rmuš)
УДК 069.51:904(497.11)
739.2”653”(497.115)
Бранка Иванић
О НАТПИСУ НА ЗЛАТНОМ ПРСТЕНУ ИЗ ЛЕПОСАВИЋА У

ЗБИРЦИ БЕОГРАДСКОГ НАРОДНОГ МУЗЕЈА
У тексту се предлаже ново читање натписа на златном прстену из Лепо-

савића код Косовске Митровице. Уместо ранијег мишљења да су на прстену
исписане речи „печат великог челебије“, предлаже се да натпис буде прочитан
као „печат великог коноставла“. Титула заповедника западњачке војске у
Србији позната је из извора XIV века, па је то и ново датовање прстена које се
у овом тексту предлаже.
Кључне речи: златан прстен, Лепосавић, натпис, печат, велики челебија,
велики коноставл
Скупоцени печатни прстен откупљен за збирку Народног музеја у Бео-

граду 1974. године по исказу продавца нађен је у Лепосавићу (сл. Iа и Iб).1 Био
је изложен у Загребу 1985 (Skovran 1985: kat. br. 204) и објављен у каталогу
збирке накита од XII до XV века Народног музеја (Милошевић 1990: кат. бр.
235). Тада је и први пут објављен натпис урезан на глави овог прстена, око
медаљона са представом орла. Излаган је и на ревијалној годишњој изложби
Народног музеја 1998 (Иванић 1998: 11, 49, сл. 6). Натпис са овог прстена,
ортографски уређен, без промена у читању, објављен је, са још 11 натписа са
прстења из збирке Народног музеја, у корисном прилогу у којем су разјашњене
многе недоумице у читањима натписа на прстењу Музејске збирке (Трифуновић
2004: 422, бр. 11).
По типу овај прстен припада невеликој групи луксузних печатњака, као
што су прстен краљевића Радослава из треће деценије XIII века и прстен че-
лника Градислава датован у средину XIV века – од злата, или прстен Николаоса
Опикроладиса из друге половине XIV века, од сребра (Милошевић 1990: кат.
1
Без ближих података о месту. Инвентарисан је под бројем 5698, изливен од злата, украшен
урезивањем, висине 1,6 см, главе пречника око 3 см, тежине 26,39 г.
Печатни прстен из Лепосавића
бр. 41, кат. бр. 161, кат. бр. 99). Упадљиво је одсуство у средњем веку у Србији,
овог типа печатњака у класи бронзаног прстења у поређењу са било којим
другим типом прстена реплицираним у неплеменитом металу. Прстен је
деформисан на унутрашњој страни карике и на једној страни главе, као да је
био изложен високој температури или дуготрајном притиску. На унутрашњој
страни карике има и један дубљи зарез, који лако може бити од неког оруђа
па се не може искључити могућност да је био под земљом и да је оштећен
приликом налаза. На површини целог прстена приметна су ситна оштећења,
убоји и огреботине.
На глави прстена урезан је натпис без размака међу словима, који је
прочитан на следећи начин: + PEÂT\VELIEGO ABN\ÊVLA. Тумаче натписа
је реч абн асоцирала на турски патрином ибн. То је водило тумачењу да је
реч чевла изведена од турске, односно арапске речи челебија, господин. Та
појединост имала је кључну улогу и у датовању овог прстена у другу половину
XV или у XVI век (Милошевић 1990: исто). Приликом другог публиковања
натписа са овог прстена задржано је исто датовање (Трифуновић 2004: исто,
не помиње наведено тумачење). У раду посвећеном развоју хералдике код
Срба тумачење текста овог натписа прихваћено је, па се овај прстен назива
прстеном великог челебије XV–XVI века (Иванишевић 2004: 227, сл. 4.10).
Понуђено тумачење не задовољава. Да је у питању турски великаш (уко-
лико се и прихвати да је употребљена ћирилица), не би било могуће да се на
почетку натписа, како је обичај у хришћанском свету, уреже знак крста. Такође,
није познато да је неки турски великаш за свој амблем употребио симболичну
представу орла.2 Зато је нужно преиспитати оно што пружа натпис.
2
Истина, познато је да је Станиша Црнојевић, од 1513. Скендербег Црнојевић, стављао
печат са двоглавим орлом, грбом Црнојевића, као и његов отац господин Иван, Благојевић,
Спремић 1993: 430; на прстену Кулина-бана у XII веку је била представа орла, Радојковић 1977,
26, не наводи извор
Бранка Иванић: О натпису на Златном прстену ... 531
Натпис са прстена: а) калк натписа, б) калк отиска
Прва реч, након симболичне инвокације изражене урезаном представом

крста, јесте PEÂTX, реч веома честа у старим српским писаним споменицима.3
Интересантно је да се на већини сачуваних примера прстена печатњака не
уписује реч печат него прстен.4 Прстен из Лепосавића је редак пример испи-
сане речи печат на прстену. Реч VELIEGO упозорава да је у питању титула.
Има доста звања која су била означавана са велики – војвода, слуга, челник и
други.
Тек је други део натписа нејасан. Иза речи велиего чита се несумњиво
слово а, после чега следи слово које су Г. Томовић и Ђ. Трифуновић видели као
б. Пажљивим посматрањем прстена као и калка израђеног на основу увећане
фотографије5 (сл. IIа и IIб) и поређењем са предметом, види се да друго слово
ове речи, прочитано као б нема стабло већ се формира кривина која изгледа
као трбух слова б. Оно што је истраживачима изгледало као стабло слова б
јесте накнадни урез за који се не би чак ни рекло да је настао у покушају да
се постојеће слово претвори у б, него случајно. Изглед овог слова наликује
на з окренуто на десну страну, или на ѕ, такође окренуто на супротну страну,
као и на грчку сигму. У богатој грађи коју пружа албум ћирилских натписа на
Балкану, наилази се на један пример обрнутог з,6 као и на једном типу новца
кованог у Призрену (Марић 1956: Т. XXIII⁄15). Слово ѕ које у натписима готово
искључиво има бројчану вредност, у једном натпису има словну вредност
3
II Мојс. 28, 11; Песма над песмама 8, 6; Рим. 4, 11; Кор. 9, 2 и др.; Шуица 2000: 148, пример
употребе печата у свакодневном животу
4
Као изузетак може се навести натпис Илијин печат на прстену Музеја града Београда,
Бајаловић-Хаџи Пешић 1984: 48, кат. 365, Т VIII⁄3, XLI⁄1.
5
Калк је израдила историчар уметности и сликар госпођа Драгана Полети.
6
Томовић 1974: бр. 68, надгробни натпис Ђураша Остоуша Пекпала из 1377. године
Део надгробног натписа великог челника Димитрија из 1349. године
у речи.7 У два примера словни знак налик овоме на прстену из Лепосавића

употребљен је да означи слово к. Знак сличан посматраном слову са прстена
из Лепосавића на првом примеру, плочи нађеној на скопској тврђави, написан
је иза слова а чије је стабло послужило и као стабло слова к. На другом месту,
к без стабла, слично обликоване криве линије, налази се иза слова с, које је
истовремено послужило као стабло слова к (сл. III). 8 На основу ових примера,
словни знак на прстену би могао бити прочитан као слово к. Иза к је слово н
урезано тако да се коса средња линија спушта са десног стабла на дно левог,
уместо обратно. Примери изокренутог н нису чести, али их има (Томовић
1974: 21). Након слова н, урезан је полуглас ъ. Почетни део натписа могао би
да гласи – AZN\, AzN\, или AKN\.
Последњи део натписа састоји се од већ поменуте речи – чевла. Ову реч
није било могуће наћи у речницима средњовековног или савременог српског
језика. Зато се мора помислити да је у питању страна реч која је на овом
натпису измењена до непрепознатљивости, што је било полазиште и старијих
истраживача. Интересантан пример се нуди у појави једног имена, сличног
речи са прстена, а које турске историје бележе као Чавлу-оглу. У питању је један
од славних банова угарске земље, крајишни заповедник над 3 000 оклопника,
Егервари Лацлав (Ладислав), бан хрватски, славонски и Далмације (Bojanić
1969: 41–42, n. 33). Био је противник Али-бега, легендарног Ђерђелез Алије
(Бутуровић 1975, 178; Новаковић 1886: 109–112). Наравно, овај Чавлу-оглу
нема везе са речју чевла са прстена. Мађарско име Егервари у турском језику
се претворило у Чавлу.
Поставља се питање која реч и из ког језика је у измењеном облику испи-
сана на прстену из Лепосавића. Како у натпису нема лакуне, он не мора нужно
бити прекинут. Зато се овај део натписа може читати AZN\ÊVLA, AzN\ÊVLA,
или AKN\ÊVLA. Како је напоменуто, речју велики означена је хијерархијски
високо позиционирана титула.
Појављује се нејасна и, можда недовољно утемељена аналогија, између
речи чевла и последњег дела византијске титуле ό έ ύ, ве-
лики коноставл, на једанaeстом месту у хијерархији византијског двора у XIV
веку, чији је носилац заповедник „франачких“, односно западних најамника–
7
Томовић 1974: бр. 55, сигма у грчком делу двојезичног текста надгробног натписа Јерине
из 1362, за слово ѕ, исто, бр. 35, ктиторски натпис Хреље из 1335.
8
Томовић 1974: бр. 26, надгробни натпис Стефана Порће, 1317. година; бр. 42, надгробни
натпис великог челника Димитрија из 1349. године
коњаника (Баришић 1968: 229, н. 42). Да је титула била прихваћена на српском

двору у XIV веку види се из извора из Дубровачког архива. Забележена је у
Дубровнику, како је познато, неколико група и појединаца шпанских најамника
и пре, а нарочито у време краља Стефана Дечанског, позваних, вероватно у
вези са битком код Велбужда 1330. године (Динић 1960: 15–28;. 42; Фејић 1988:
12, 105–109). Они се означавају речју conestabilis или connestabilis, конетабл, а
њихов заповедник властелин connestabilis regis Servie et Maritime regionis (Фе-
јић 1988: 105–109, 268–269). Примећује се да део ове титуле понавља форму-
лацију српске владарске титуле – краљ Србије и Поморју. У свом грчком обли-
ку ова титула, односећи се на грчког властелина који је своју титулу добио од
византијског цара, појављује се у једној исправи цара Душана из 1346. године
(Баришић 1968: 230).9 Није примећена у споменицима писаним старословен-
ским језиком.
Уколико се реч AZN\ÊVLA, AzN\ÊVLA, или AKN\ÊVLA из натписа упо-
реди са грчким и латинским облицима назива титуле велик+ог коноставла,
односно конетабла, види се да би постојала могућност оваквог читања: + PEÂT\
VELIEGO AKON\OÊVLA, односно: + печат великог аконочевла (коностав-
ла). Слово а које се јавља на почетку реконструисаног српског натписа може
се посматрати као помоћно слово, названо протеза, најчешће самогласник
који се умеће да би се олакшао изговор, како унутар једног тако и у случајевима
мешања два језика (Скок 1954–1955: 28).
Предложено читање се мора проверити у историјским и филолошким ра-
довима. Ипак, како по типу, материјалу, ликовном украсу и натпису овај пе-
чатњак не излази ван оквира XIV века, у доцнијим радовима требало би овај
прстен посматрати као део српског накита XIV века. Било би интересантно
када би мало позната фигура заповедника западњачке војске српске средњо-
вековне државе нашла свог протагонисту у овом златном печатном прстену.
Бајаловић-Хаџи Пешић 1984: Бајаловић-Хаџи Пешић, Марија, Накит од
VIII-XVIII века у Музеју града Београда, Музеј града Београда, Београд 1984.
Баришић 1968: Баришић, Фрања, „Михаило Мономах, епарх и велики
коноставл“, Зборник радова Византолошког института 11, Византолошки
институт САНУ, Београд 1968, 215–234
Благојевић 1994: Благојевић, Милош, Спремић, Момчило, „Слом Црно-
јевића“, Историја српског народа II, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
9
Видети о носиоцима ове титуле у исправама других српских владара: Соловјев, Мошин
1936: 463–464.
Бутуровић 1975: Бутуровић, Ђенана, „Гера-Иљас, Ђерђелез Алија према

хисторијским изворима из 15, 16 и 17 вијека“, Прилози за књижевност, језик и
фолклор 41 (3-4) Филолошки факултет, Београд 1975, 172–186.
Динић 1960: Динић, Михајло, „Шпански најамници у српској служби“,
Зборник радова Византолошког института 6, Византолошки институт СА-
НУ, Београд 1960, 15–28.
Иванић 1998: Иванић, Бранка, Прстење српске средњовековне властеле,
Народни музеј Београд, Београд 1998.
Иванишевић 2004: Иванишевић, Вујадин, „Развој хералдике у средњове-
ковној Србији“, Зборник радова Византолошког института 41, Византоло-
шки институт САНУ, Београд 2004, 213–234.
Марић 1990: Марић, Растислав, Студије из српске нумизматике, Научна
књига, Београд 1956.
Милошевић: Милошевић, Десанка, Накит од XII до XV века из збирке
Народног музеја, Народни музеј Београд, Београд 1990.
Новаковић 1886: Новаковић, Стојан, Последњи Бранковићи у историји и
народном предању, 1456–1502, Српска штампарија др Светозара Милетића,
Нови Сад, 1886.
Радојковић 1977: Радојковић, Бојана, Ситна пластика у старој српској
уметности, Музеј примењене уметности, Београд, 1977.
Соловјев, Мошин 1936: Соловјев, Александар, Мошин, Владимир, Грчке
повеље српских владара: издање текстова, превод, коментар, Српска краљев-
ска академија, Београд 1936.
Томовић 1974: Томовић, Гордана, Морфологија ћириличких натписа на
Балкану, Историјски институт САНУ, Београд 1974.
Трифуновић 2004: Трифуновић, Ђорђе, „Српски натписи на средњове-
ковном прстењу Народног музеја у Београду“, Образ и слово: juбилеен сборник
по случай 60 годишнината на проф. Аксиния Джурова, Универзитетско изд.
„Св. Климент Охридски“ 2004, София 417–423.
Фејић 1988: Фејић, Ненад, Шпанци у Дубровнику у средњем веку, Историјски
институт САНУ, Београд 1988.
Шуица 2000: Шуица, Марко, Немирно доба српског средњег века. Властела
српских обласних господара, Службени лист СРЈ, Београд 2000.
Bojanić 1969: Bojanić, Dušica, „Dve godine istorije bosanskog krajišta (1479. i
1480. – prema ibn Kemalu“, Prilozi za orijentalnu filologiju 14–15, 1964–65, Orijen-
talni institut 1969, Sarajevo 33–50.
Скок 1954: Скок, Петар, „Топономастички проблеми: поглавље VI При-
штина“, Историјски часопис 5, Историјски институт САНУ, Београд 1954–1955,
27–29.
Skovran 1985: Skovran, Anika, Srednjovekovna umјetnost Srba: iz muzeja,
riznica, manastira i crkava, MTM Zagreb, 1985.
Branka Ivanić
Belgrade, Serbia
THE LEPOSAVIC GOLDEN RING INSCRIPTION

Summary
The Leposavic golden ring inscription has been published twice. It was pro-
posed that this inscription can be read as “a sign of the great celebee“. The inscrip-
tion has been analyzed again because its formal elements seems to belong to the
14th Century. New analysis led to the conclusion that some of the letters has to
be read in different way so the inscription could be read as “a sign of the great
constables“. The obavementioned title, commander of the Western Calvary in the
Byzantine Empire was used in the 14th Century Serbia, so this golden ring could be
added to the Serbian artistic metal work heritage of the same time.
Key words: gold ring, Leposavic, inscription, seal, megas celebi, megas conos-
tavlos
УДК 75.057(497.115)”16/17”
Бодин Вуксан
ФИГУРАЛНЕ ПРЕДСТАВЕ НА ОПРОСНИМ ПИСМИМА ПЕЋКИХ

ПАТРИЈАРХА: ИКОНОГРАФСКА БЕЛЕШКА
Тема овог прилога су фигуралне представе на опросним писмима пећких

патријарха. Изабране сцене из јеванђељске историје (Васкрсење или Вазне-
сење Христово), те фигуре одређених светитеља (св. Саве, св. Симеона Миро-
точивог, св. Арсенија I) визуелним су језиком потврђивале убеђење – иска-
зано непосредно и у самом тексту опросница – да су пећки патријарси, на
престолу Св. Саве, легитимни носиоци од самог Христа установљеног, а, преко
апостола, на њихове пријемнике епископе пренесеног права да везују и отпу-
штају грехове.
Кључне речи: тајна покајања, опросна писма, покајна тематика, Пећка па-
тријаршија
Предмет овог прилога је анализа фигуралних представа на опросним пи-

смима пећких патријарха. Пре него што приђемо том задатку, корисно ће би-
ти, да се, макар у најопштијим цртама, осврнемо на садржину и намену доку-
мената о којима је реч. Називана у прошлости „проштеним“ или „благословеним
књигама“, опросна писма – опроснице представљале су нарочиту форму
писменог опроста грехова, датог једној одређеној, живој особи, у функцији
сведочанства да се она, по сили и милости патријарха, а применом његовог
права да везује и отпушта грехове, ослобађа свих својих сагрешења, како оних
почињених речју или делом, тако и оних почињених у мислима. Реч је, дакле,
о документима текстуалне садржине, обично пропраћене једном, две ликовне
представе или више, у форми бакрорезног отиска на листу хартије средњег
формата, који се појављују током друге половине XVII и прве XVIII столећа.
Носећи, као гарант валидности, печат Патријаршије и лични потпис самог
патријарха, они су имали функцију официјелног ослобађања од било какве
канонске казне или неке друге црквене санкције. Садржински посматрано,
дакле, радило се о тексту – на свим опросницама, уз мања одступања, поду-
дарном – супликативно-пенитенцијалног, односно молитвено-покајног кара-
ктера, апсолуционе, тј. разрешавајуће функције, са нарочито остављеним

празним местом на којем се накнадно руком уписивало име одговарајуће осо-
бе којој је тај унапред припремљени опросни формулар у конкретном случају
био намењен. Иако непосредно везана за праксу тајне покајања, појава је, по
свему судећи, представљала један особен вид вансакраменталног разрешења
од грехова. Како се, колико можемо да закључимо на основу изгледа невеликог
броја сачуваних примерака, ради о бакрорезним отисцима на листу хартије,
смели бисмо да закључимо, с обзиром да је реч о средству масовне продукције,
да их је било прилично, јер је и потражња за њима била таква знатног обима.
Најстарији нама познати документ ове врсте представља писмени опрост
грехова пећког патријарха Максима из 1669. године (Тирић 1898: 69–70; Ма-
Бодин Вуксан: Фигуралне представе на опросним ... 539
тић 1952: 187). Из времена око 1700. године датира опросница патријарха
Арсенија III Црнојевића, сачувана у два примерка, а на име две различите
особе (Руварац 1905: 54; Грујић 1941: 415; Давидов 1978: 72), а из 1716. она
патријарха Мојсија Рајовића (Руварац 1905: 55). Опросно писмо патријарха
Арсенија IV Јовановића Шакабенте потиче из 1732. године (Красић 1886: 158;
Руварац 1913: 162). Коначно, сачувао се и један примерак писменог опроста
патријарха Атанасија II из 1747. године, који је, како изгледа, био отиснут са
старије, претходно већ кориштене, а за ову прилику преправљене бакрорезне
плоче (Давидов 1983: 72).
Одмах, међутим, треба да се каже следеће – појава ни на који начин није
била изузетна, везана искључиво за српску средину. Слична, по садржају
готово истоветна документа издавана су и у осталим деловима источнохриш-
ћанског света, а од стране највиших црквених великодостојника других пра-
вославних цркава. Обичаја су се, пре него други, држали источни патријарси,
а посебно они јерусалимске цркве („В.Б.“ 1894: 162; Кобеко 1896: 270–279;
Лебедевъ 1903: 714; Jugie 1930: 374–375, 384). На хришћанском Истоку је пракса
издавања писмених опроста за живе, како изгледа, била установљена прилично
рано. У литератури је, тако, указано на једно опросно писмо које је већ у XV
веку, на име руског великог кнеза Василија II Василијевича († 1462), издао
јерусалимски патријарх Јоаким (1431–49) (Кобеко 1896: 270–279). Обичај се
нарочито распространио у току XVII столећа, када су поједини источни пат-
ријарси – константинопољски Атанасије III, или антиохијски Макарије, на
пример – походили друге православне земље скупљајући при том прилоге у
виду милостиње за своје цркве (Лебедевъ 1903: 714–717). Поводећи се, веро-
ватно, за праксом источних патријарха, право на издавање оваквих документа
су за себе присвојили и поглавари других православних цркава. Украјини је,
на пример, овакво давање опроста било нарочито раширено, о чему сведоче
опроснице самих кијевских митрополита (Senyk 1981: 435, 439–440), као и
једно оновремено сведочанство према којем је, приликом своје посете Кијев-
ској митрополији, опросна писма издавао и охридски патријарх Гаврило („В.
Б.“ 1894: 162).
Оно што је од посебне важности јесте чињеница да су опросна писма
јерусалимских патријарха евидентирана и у српској средини. Из година 1744
(Јавор XVII, 1890, 16) и 1756 (Руварац 1913: 162) потичу опросна писма је-
русалимског патријарха Партенија. Из 1783. године је опросница патријарха
Аврама (Остојић 1922: 80–82), а с почетка XIX века она патријарха Поликарпа
(Веселиновић 1958: 139–140). Присуство тих докумената код нас може да се
објасни блискошћу веза српске цркве са Светом земљом и Јерусалимском
патријаршијом; издавали су их путујући калуђери који су по православним
областима Балкана сакупљали милостињу за Свети гроб, или су их поједини
Срби сами доносили прибавивши их током својих ходочасничких путовања
на Исток. Текст тих докумената, исписан пером у калиграфском маниру, на
грчком језику, садржински је у основним цртама подударан с текстом опро-

сних писама пећких патријарха. Ова подударност, као и, пре свега, чињеница
на коју смо указали – да је обичај издавања опросних писама био знатно
раније распрострањен на православном Истоку, наводе нас на уверење да су
пећки патријарси, приликом издавања оваквих документа непосредно били
руковођени претходно већ установљеном праксом источних патријарха,
посебно оних Јерусалимске цркве. Разлике које постоје међу њима, а састоје се
тек у детаљима, доводе нас, коначно, до суштине питања којим се бавимо.
Позивајући се – како стоји у тексту, оном словенском, као и оном грчком
– на право да везује и отпушта грехове људи, на право које је, остављено
у завет од самог Христа његовим ученицима и апостолима, а са ових било
пренето на њихове „другоприматељне“ наследнике, епископе, који су и сами
били баштиници те божанске благодати, патријарх (чији је рукописни потпис
стајао у дну) праштао је покајнику (чије се име, такође, руком уписивало на
за то предвиђено празно место) све грехове које је овај починио. Ослобађао
га је и разрешавао свих свеза и кривица: влашћу Светога Духа, молитвама
Богородице и Приснодеве Марије, те, како стоји у опросницама јерусалимских
патријарха – посредовањем светог апостола Јакова Брата Божијег, и свих
светих. Исто је, и истим редоследом, по свему судећи преведено са грчког,
стајало у опросним писмима пећке Велике цркве, с тим што је у њиховом
закључном делу, који непосредно претходи изрицању патријарховог благо-
слова, поред силе и власти Светог духа, молитава пресвете Богородице и
свих светих, наместо св. Јакова, била истакнута заступничка улога српских
националних светитеља – св. Саве, св. Симеона Мироточивог и св. Арсенија,
другог архиепископа српског.1
Иако је, дакле, реч о документима примарно текстуалне садржине, опро-
сна писма су обично имала и једну фигуралну представу две или више њих.
Јерусалимска писма – колико можемо да закључимо према примерима чији
нам је изглед познат – била су медаљони са приказом цркве Светог гроба,
изабраним епизодама из историје Христових страдања и смрти, сценама
његовог васкрсења и вазнесења, те издвојеном представом св. Јакова. Кренемо
ли у тумачењу ових композиција од краја, а у складу с оним што смо претходно
рекли, извесно је да је истакнуто присуство лика св. Јакова овде било моти-
1
У свом првом делу овај се рад, уз неке мање измене, ослања на нашу ранију студију напи-
сану пре готово две деценије. У њој су на крају били приложени текстови опросница, у целини
и у изворном облику. С обзиром на готово потпуну садржинску подударност, немали број
штампарских грешака ипак не представља озбиљнију препреку за њихово разумевање. Видети:
Вуксан 1991: 259–270, текстове самих опросних писама у прилогу, 267–269. Својеврсну ревизију,
можда боље речено ripensamento, додуше без битних фактографских допуна, али са намером да
се поједина битна, а на поменутом месту само наговештена питања детаљније расветле, те тиме
пружи једна вишедимензионална представа о овој свакако комплексној историјској појави,
представља наш скорашњи рад, Вуксан 2010.
висано намером да се и визуелно нагласи идеја да је привилегована власт кљу-

ча, коју је Христос поверио својим ученицима, од њих другонаследно била
предата њиховим пријемницима на епископским катедрама: у овом случају,
дакле, апостолу Јакову, по традицији првом јерусалимском епископу, а потом
даље наследницима на његовој столици, јерусалимским патријарсима. А све у
сагласју са Христовим речима: И даћу ти кључеве Царства небеског: и што
свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће
раздријешено на небесима (Мт 16, 19), и оним: Заиста вам кажем: Што год
свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће
раздријешено на небу (Мт 18, 18).2 И опште значење сцене Христовог вазнесења
могло је, такође, у овом специфичном контексту, да буде инструментализовано
– приликом завршног чина свог телесног пребивања на земљи, непосредно
пре свог вазнесења, Исус је наложио присутним ученицима: И да се у његово
име проповиједа покајање и опроштење гријехова по свим народима, почевши
од Јерусалима (Лк 24, 47). Коначно, и композиција Христовог васкрсења може
природно да се доведе у везу са самим установљењем тајне покајања. Наиме,
оне вечери кад је устао из мртвих, Христос се обратио апостолима речима:
Примите Дух Свети! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима
задржите, задржани су (Јн 20, 22–23). Будући да немамо увид у садржину и
форму ранијих опросних писама јерусалимске провенијенције, чије нам је
постојање познато само по помену у старијој литератури, нисмо у могућности
да утврдимо са извесношћу њихову изворну старину, нити происхођење.3
Ипак, намеће се утисак да је поглаварима јерусалимске цркве било особито
стало до тога да истакну сопствено привилеговано право на издавање доку-
мената ове врсте; пре свега, рекли бисмо, у односу на поглаваре других право-
славних цркава, а тек потом у односу на римске понтифексе, наследнике кате-
дре св. Петра.
Ако се, сада, окренемо ликовним представама на опросним писмима пећких
патријарха, упадљива је њихова редукција у броју, али и измена појединих
битих детаља, у поређењу са оним јерусалимским. Представа цркве Светог
гроба, места смрти, сахране и васкрсења Христовог, као и епизоде јеванђељске
историје са овим непосредно повезане, овде су изостављене. Јавља се, међутим,
композиција Христовог вазнесења, те представе првих српских светитеља.
Док је композиција Христовог вазнесења, својом керигматском димензијом,
непосредно указивала на божанско порекло, од Христа установљене тајне
покајања и саме власти кључа, ликови српских светитеља су, недвосмислено
2 Сви јеванђељски наводи дати су према издању: Свето Писмо: Нови Завјет Господа на-
шег Исуса Христа, превод Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве,
Београд 1998.
3 Упутна, са тим у вези, може да буде хронологија молитвено-опросних формула право-
славне цркве, систематски истражена и изложена у студији Arranz 1991: 87–143, 309–329; 1992:
23–82.
– по аналогији са ликом св. Јакова на јерусалимским опросницама – стајали

у функцији ликовним језиком исказаног убеђења да су законити баштиници
Христовог права да везује и отпушта грехове, када је у питању Српска црква,
равноапостолни првосветитељи српски, те њихови потоњи пријемници на
пећком престолу св. Саве – пећки патријарси.
Ликовне представе о којима је реч, потребно је да се нагласи, не поседују
примарно или експлицитно пенитенцијално значење. Оно, међутим, што им
недвосмислено даје такав смисао јесте дати, специфичан контекст, као и кон-
кретна намена докумената на којима се налазе. Форма једне визуелне поруке
и њен „стил“, зависни су, дакле, у битној мери од изабране „теме“, а обе суш-
тински одређене наменом, односно функцијом самог дела. Да бисмо то, у кон-
кретном случају, и непосредно показали, осврнимо се, у закључку, и на ли-
ковна својства, односно уметничко-естетске одлике анализираних представа.
Сматрамо да нећемо да погрешимо ако и без детаљне анализе закључимо да
се оне ни по чему особито не разликују од највећег дела ликовне продукције
свога жанра, настале у истом раздобљу. Реч је, на шта треба указати, о има-
жеријама скромних уметничких вредности, елементарног ликовног језика,
симплификованог речника. Одсуство изражених уметничких карактеристика
или стилских особености, те лишеност индивидуалног и препознатљивог
израза – сматрани у постромантичарском добу условом sine qua non аутен-
тичног уметничког дела – сврставају ову појаву пре у област занатског, него
уметничког стваралаштва. У складу са основном наменом сваког медијума
масовне продукције – а то је дивулгација одређених идеја, схватања или по-
рука – и сам ликовни језик, у овом случају, био је прилагођен захтевима једне
средине елементарних социјални, често тек егзистенцијалних потреба, те
генерално узевши, рудиментараног културног и образовног нивоа.
Улога графике, као медијума који је на пресудан и далекосежан начин
трансформисао популарну културу, али и културу елите, те на особен начин
утицао на њихов међусобни однос, детаљно је истражена и добро позната у
новијој стручној литератури. Графичко умножавање слике није само њена
проста механичка и квантитативна мултипликација. Она уздиже ликовну
представу на један битно различит, виши функционални ниво, пре свега у
социолошко-феноменолошком смислу. Графички отисак, по својој природи
аперсоналан, намењен је, потенцијално, свима; атемпоралног карактера, он је,
могло би да се каже, свевремен. Анонимност, недефинисаност, индиферентност
– када се ради о сфери механичког умножавања визуелне поруке – могу да
имају за исход управо инверзан ефекат. Графика је средство универзалне
примењивости, али и универзалне пријемчивости, средство неограниченог
капацитета за инструментализацију и манипулацију најразличитијим садр-
жајима, те отуд енормног идеолошко-пропагандног потенцијала. Идеалан је
медијум за артикулацију различитих потреба, хтења и надања, за исказивање
реалних интереса и нереалних амбиција, како појединца, групе или сталежа
тако и целе нације или конфесије. Она је par excellence средство обраћања,
утицаја, деловања ... дакле, комуникације. У графици, на сваком нивоу и у сва-
кој фази њеног постојања – од замисли, преко реализације, до пријема – мало
је тога, или ништа, што би било случајно, ненамерно или спонтано. Производ
графичке уметности је социјално, конфесионално, политички, а често, пре
свега тога, економски мотивисан, тенденциозан и изкалкулисан. Наизглед
контрадикторне, ове особености графичког ликовног поступка заправо на
убедљив начин демонстрирају унутрашњу дијалектику односа на релацији
приватно – јавно, појединац – институција, личност – друштво, те упућују на
саму графику као феномен у којем се на парадигматски начин одсликава
комплексна природа ових односа, типична за рано модерно доба европске
историје.
P. S.
После нашег усменог излагања уследила је краћа неформална дикусија. Том
приликом нам је колега Сашо Цветковски саопштио драгоцену информацију,
нама непознату, да се у музеју у Прилепу чува око две стотине графичких
листова који су тамо на обради и конзервацији. Већи део примерака потиче
из XVIII и XIX века, а колега Цветковски је у тој групи, по садржају иначе
диспаратног материјала, успео да препозна неколико опросних писама. Уз
захвалност колеги Цветковском на овом обавештењу, надамо се да ћемо, с
обзиром на то да се већ дуже бавимо овом проблематиком, у догледно време
бити у прилици да прегледамо тај материјал и, ако буде могуће, обрадимо
и анализирамо бар неке од споменутих примерака те да их публикујемо, по
могућности, у неком од македонских стручних часописа.
Arranz 1991: Arranz, Miguel, „Les prières pénitentielles de la tradition byzan-
tine“, Orientalia Christiana Periodica No. 57, 1991, 87–143, 309–329; No. 58, 1992:
23–82.
„В. Б.“ 1894: „В. Б.“, „О разрешител. грамотахъ восточ. патр. Н. П. Лихачева,
1893, Кiевская старина XLVII, Москва, 1894, 162.
Веселиновић 1958: Веселиновић, Рајко Л., „Опростно писмо јерусалимског
патријарха Поликарпа Стојку Обрадовићу из Панчева“, Рад војвођанских му-
зеја 7, 1958, 139–140.
Вуксан 1991: Вуксан, Бодин, „Опросна писма пећких патријарха“, Balcanica
XXII, 1991, 259–270.
Вуксан 2010: Вуксан, Бодин, „О једној особености покајне дисциплине
на подручју Пећке патријаршије у последњем периоду њеног канонског пос-
тојања, Уметност, Косово и Метохија III, 2010 (у штампи).
Грујић 1941: Грујић, Радослав, „Духовни живот“, Зборник Војводина II,

Нови Сад 1941.
Давидов 1978: Давидов, Динко, Српска графика XVIII века, Матица српска,
Давидов 1983: Давидов, Динко, Српски бакрорези 18. века, Матица српска,
Jugie 1930: Јugie Martin, Theologia dogmatica Christianorum orientalium, to-
mus III, Parisiis: 1930.
Кобеко 1896: Кобеко, Д., „Разрешительныя грамотиы герусалимскихъ
патрiарховъ“, Журналъ Министерства народного просвещенiя, 1896: 270–279.
Красић 1886: Красић, В., „Српске старине: Две старе синђелије“, Глас
истине III, 1886, 158.
Лебедевъ 1903: Лебедевъ, Алексей Петровичъ, Исторiя Греко-восточной
церкви подъ властiю Турокъ, Петербургъ 1903.
Матић 1952: Матић, Светозар, Опис рукописа Народне библиотеке,
Научна књига, Београд, 1952.
Остојић 1922: Остојић, Тихомир, „Опростно писмо“, Прилози за књи-
жевност, језик, историју и фолклор II, 1922, 80–82.
Руварац 1905: Руварац, Димитрије, Писмени опрост грехова (Indulgentia)
у православној цркви, Српски Сион XV, 1905: 54-55.
Руварац 1913: Руварац, Димитрије, „Две старе синђелије“, Архив за исто-
рију Српске православне карловачке митрополије III, 1913, 162.
Senyk 1981: Senyk, Sofia, „Rites and Charters of Remission. Evidence of a Sev-
enteenth Century Source“, Orientalia Christiana Periodica 47, 1981, 426–440.
Тирић 1898: Тирић, Б., „Прилози српској историји“, Споменик Српске кра-
љевске академије XXXIV, други разред 31, 1898, 69–70.
Bodin Vuksan
Belgrade, Serbia
FIGURAL REPRESENTATIONS ON CHARTERS OF REMISSION

ISSUED BY PATRIARCHS OF PEĆ
Summary
This article is concerned with the custom adopted by patriarchs of Peć during
last period of existence of Patriarchate, prеceded its canonical suppression in 1766.
That is the practice of issuing of charters of remission of sins for a purpose of living
persons. Usually these documents are consisted of text, supplicatory-penitential in
character, absolutiv, i.e. remissive by function, and selected visual images. Let alone,
on this occasion, other equally or even more important aspects of related phenom-
enon - such as, theological, doctrinal, canonical, pastoral, or economic (which, in
greater od lesser extent were treated in author’s previous writtings) - attention is
here focused on figural representations which charters themselves contained. Se-
lected episodes from evangelical history (Resurrection or Ascension of Christ), and
figures of saints (st Sava, st Simeon, st Arsenij I), retaining its general, kerygmatic
character, assumed now, in specific context and with particular purpose, distinc-
tively penitential meaning.
Key words: sacrament of penance, charters of remission, penitential iconogra-
phy, Patriarchate of Peć
УДК 75.052(497.115)”18”
Сашо Цветковски
Струга, Македонија
Гордана Келић
СЛИКАРСТВО XIX ВЕКА У ЦРКВАМА ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ
У овом раду презентовани су резултати истраживања зидног сликарства

XIX века у црквама Пећке патријаршије, који су добијени како на основу in
situ сачуваних фресака у цркви Светих Апостола и припрати архиепископа
Данила II, тако и на основу фотографија сада непостојећих зидних слика
на јужној фасади цркве Богородице Одигитрије и западној фасади црквице
Светог Николе.
Сада незнатни, остаци живописа из олтара и наоса цркве Светих Апостола
дело су зографа Аврама Дичова и његових помоћника. Ктиторски натпис из
1875. године у наосу цркве, који потписују македонски зографи, сведочи о
бројним личностима значајним за историју манастира у другој половини XIX
века.
Изнета су запажања о хронологији великог броја споменика за које се
везује делатност зографа Аврама Дичова и његове радионице. Рад представља
покушај да се формира потпунија слика о уметничким токовима у XIX веку на
подручју Косова и Метохије и јужне Србије.
Кључне речи: Пећка патријаршија, зидно сликарство, XIX век, Аврам Ди-
чов, иконе, Косово и Метохија, Македонија
Комплекс цркава патријаршије у Пећи несумњиво представља једну од

најзначајнијих градитељских и уметничних целина како српске средњовековне
уметности тако и уметности византијског културног круга.
Протеклих седам столећа, од оснивања манастира у XIII веку, многи зна-
менити црквени поглавари обележили су његову историју својим залагањем
и ктиторским подухватима.
Уобличен као јединствена градитељска целина још средином XIV века,
ктиторским делима архиепископа Никодима и Данила II, овај комплекс се
није много мењао током наредних векова. Насупрот томе, зидно сликарство
сачувано у црквама Патријаршије настајaло је постепено, од средине XIII до
последње четвртине XIX века.
Скоро сви слојеви зидног сликарства, почевши од најстаријег из цркве
Светих апостола из средине XIII века, преко најобимнијег и најсложенијег
сликаног програма из XIV века, до најмлађег у црквици Светог Николе из
треће четвртине XVII века, проучени су и презентовани научној јавности.
Међутим, сликарство XIX века остало је скоро потпуно непознато. То су не-
знатни остаци некадашњих фрескоцелина у цркви Светих апостола, делу
Данилове припрате, цркви Светог Димитрија, као и данас непостојеће фре-
ске изнад јужних улазних врата цркве Богородице Одигитрије и Данилове
припрате, као и западне фасаде црквице Светог Николе.
Стога ће сликарство XIX века бити предмет наших разматрања у овом
раду.
ЖИВОПИС АВРАМА ДИЧОВА У ЦРКВИ СВЕТИХ АПОСТОЛА У

ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ
На постојање велике фреско-целине из друге половине XIX века која је

покривала првобитни живопис у цркви Светих апостола у Пећи први је ука-
зао Ђ. Бошковић (1933–1934: 100–104) у својим извештајима непосредно пре
њиховог скидања 1931–32. године.
За време обимних конзерваторско-рестаураторских радова на манастир-
ском комплексу скоро све фреске из XIX века биле су скинуте са зидова цркве
Светих Апостола, као готово безначајне и без нарочите историјско-уметничке
вредности (Бошковић 1933–1934: 100). Исти аутор у извештају наводи да је
приликом ових захвата са зидова цркве било скинуто око 850 m2 живописа
из XIX века, који је обухватао куполу, поткуполни простор и приземне зоне
јужног и северног зида наоса као и цео олтарски простор, наводећи при том и
1875. као годину њиховог настанка али не и зографе који су га сликали.1
Касније се у стручној литератури тамо где се говори о живопису цркава
Пећке патријаршије, готово и не помињу скромни остаци сликарства из друге
половине XIX века. Изузетно, и то у новије време, Сретен Петковић у својој
књизи научно-популарног карактера о црквама и комплексу патријаршије у
Пећи, помиње неколико фресака као дело дебарског зографа Аврама Дичова
из 1875. године (Петковић 1989: 16; Томашевић 1964: 127).2
1
Поред овога, Бошковић наводи да је целукопан живопис из XIX века био израђен на со-
лидној малтерној подлози која је у себи садржавала и велику количину свињске длаке и креч-
ног млека, које је дубоко продрло у старији слој живописа. Пре наношења слоја из XIX века
првобитне фреске су на више места биле обијене чекићем. Бошковић 1933–1934: 100.
2
А. Томашевић само помиње рад дебарских зографа у манастиру 1875. г., али не наводи
њихова имена.
Сашо Цветковски, Гордана Келић: Сликарство XIX века ... 549
Новија истраживања уметности XIX века на подручју некадашње Охридске

архиепископије, посебно југозападних делова Македоније, препознају Аврама
Дичова као једног од најплоднијих и најзначајнијих зографа, који је током
свог вишедеценијског рада остварио значајно дело – приближно двадесет
фреско-ансамбала и неколико стотина икона, и на тај начин се приближио
задивљујућем опусу свог оца Дича Зографа.
Иако Аврам није поседовао очев таленат и умешност, верујемо да је ко-
ристећи његов углед и репутацију, која је прелазила границе западне Македо-
није, добијао велик број поруџбина и оставио за собом обиман опус (Василиев
1965: 188–189, Грозданов 1989: 239–249, 1990: 119–133, 1991: 217–233, 1996а:
253–270, 1996б: 29–38, 2000: 101–125, 2001: 7–14, Прентоска 2000: 117–129).3
Његова дела су највише заступљена у струшком, дебарском, кичевском
и гостиварском крају, а налазимо их и у Пелагонији, северној Македонији,
јужној Србији и на Косову и Метохији.
Од некадашњег живописа Аврама Дичова у цркви Светих Апостола сачу-
вана је фреска са представом Христа Доброг пастира и ктиторским натписом
изнад ње на северозападном поткуполном ступцу, композиција Гостољубље
Аврамово, на источној страни североисточног поткуполног ступца у олтару
цркве, такође пропраћена ктиторским натписом, као и представе св. Ангелине
и арханђела Михаила – око западних врата припрате архиепископа Данила II
(Петковић 1989: 31). Неколико старих фотографија које смо имали прилике
да пронађемо у заоставштини Ђурђа Бошковића у Археолошком институту
САНУ у Београду, снимљених непосредно пре скидања живописа са куполе
Светих Апостола, откривају део некадашњег иконографског програма са неко-
лико фигура пророка у тамбуру куполе и делове Небеске литургије у калоти.
Најинтересантнија од сачуваних фресака свакако је представа Исуса Хри-
ста Доброг пастира, који на својим раменима носи изгубљену овцу (сл. 1).
Ова тема се релативно често среће у сликарству Аврама Дичова, али ретко у
уметности XIX века, не само у Македонији него и на ширем балканском про-
стору.
Као текстуални предложак за иконографско уобличавање теме несумњиво
су послужили текстови Јеванђеља по Матеју (Мат. 15, 24), Луки (Лука 15,
4–6), а највише текст Јовановог јеванђеља (Јов. 10, 11–12), где се говори о
изгубљеној овци која је пронађена и враћена у стадо Доброг пастира, док се
стихови 10–12 из Јеванђеља по Јовану (Јов. 10, 11–12) веома често исписују на
свитку који носи Христос Добри пастир. Та тема је била нарочито популарна
у ранохришћанској уметности, у сепулкралном сликарству катакомби, где је
носилац наглашене алегоричне симболике и интерпретације: изгубљена па
3
За утицај Христофора Жефаровића на сликарство Дича Зографа и Аврама Дичова ви-
дети: Грозданов 1996а: 253–270. За портрете св. Георгија Јанинског у уметности Македоније ви-
дети: Грозданов 2000: 101–125.
Исус Христос Добри пастир, црква Светих Апостола, 1875, зограф Аврам Дичев
(фотографија Фонд БЛАГО)
пронађена овца је симбол душе верника коју Христос Добри Пастир проналази
и спасава од греха и смрти и води у своје стадо, односно Рај, где пребивају
душе праведника (Мирковић 1974: 52–54; Grabar 1994: 17–18, 26–27; Ognjević
2008: 139–147, fig. 8–11).
Ова симболично-алегоријска представа постепено се напушта и крајем
VII века замењује се историјским ликом Христа Спаситеља. Одредбама Петог
– шестог сабора у Трулу 692. године, у његовом 82 канону, изричито се забра-
њује сликање симболичних типова Христа, међу којима су и представе Доброг
пастира и Христа јагњета са нимбом око главе, и налаже се њихово замењивање
сликама оваплоћеног човечијег лика Христовог (Острогорски 1970: 185).
У византијској уметности из времена постиконоборства, као и у постви-
зантијској уметности, изузев неколико ретких представа, симболичне слике
Христа Агнеца и Христа Доброг пастира, уопште се не сликају (Тричковска
1990: 70).
На представи у Пећи Христос Добри пастир, осим изгубљеног јагњета на
раменима, у левој руци држи отворен свитак са исписаним текстом: a”z¢ é‘sm¢
pastir¢ do‘br¥”i‘ past¥”r¢ dobr¥”i d${$ svoü‘ polaga‘et¢ za ĭ”vc¥” ana‘e’mnik¢ i’è
nħ’st¢ past¥”r¢ m$è nes$t¢ o”vc¥” svoã viƍdit¢ ko˚lka grad${a i’ ĭstavlã‘ét¢ o”vc¥”
˚
i’ bħgaet¢. То је текст из Јеванђеља по Јовану (Јов. 10, 11–12), где је алузија на
Христа Доброг пастира најексплицитнија. Занимљиво је да сликарски при-
ручници Ерминија Дионисија из Фурне и каснија Ерминија Дича Зографа не
садрже одреднице и упутства за сликање ове Христове симболичне представе.
Но, обе Ерминије препоручују да се текст из Јовановог јеванђеља (Јов. 10,
11–12) испише на јеванђеље које носи Христос Велики Архијереј (Медић 553,
Василиев 1976: 90), а чија се симболика темељи на учењу о Христовој жртви.
Требало би истаћи да се у Ерминији Дича Зографа препоручује сликање једне
друге симболичне представе, Жртва Христа Агнеца у виду јагњета вођеног
анђелом Божијим (Василиев 1976: 141), коју ће неколико пута сликати и Дичо
Зограф и Аврам Дичов (Тричковска 1990: 85, Прентоска 2000: 121, сл. 3).4
Када су у питању представе Доброг пастира које је сликао Аврам Дичов,
до сада су истраживачима биле познате само две – једна у цркви Светог Ни-
коле у селу Присовјани, у малесијско-струшком крају, а друга у цркви Свете
Богородице, у селу, Драслајца у околини Струге (Прентоска 2000: 120). Наша
скорашња истраживања открила су још неколико, до сада непознатих пред-
става Доброг пастира које је сликао Аврам Дичов, и то у цркви Светог Николе
у селу Тресонче из 1873. године и у цркви Светог Ђорђа у селу Кунову, у гости-
варском крају, из 1877. године (сл. 2).
4
Дичо Зограф је слика у протезису Свете Пречисте Кичевске, Тричковска 85, а Аврам у
ђаконикону цркве Светог Николе у селу Присовјани, в. Прентоска 121.
Исус Христос Добри пастир, црква Светог Ђорђа у Кунову, 1877, зограф Аврам Дичов
Ове представе, заједно са сликом из Пећке патријаршије, издвајају се као

значајна тематска целина у раду Аврама Дичова, која је по хронологији сли-
каних споменика карактеристична за један кратак период његовог стварала-
штва – између 1873. и 1877. године. Све наведене представе, осим оне у Пећи,
сликане су у олтарском простору у ниши ђаконикона, са наглашеном евхари-
стичном симболиком и значењем које бележи одређену еволуцију што кулми-
нира са последњом представом у цркви Светог Ђорђа у Кунову, где је Христос
Добри пастир представљен у литургијској архијерејској одежди, у сакосу и
омофору. Композиција у Пећи сликана је у северном делу наоса, данас издво-
јена и ван контекста околног живописа, који би приближније указивао на ње-
но првобитно значење и симболику. Но, и поред тога сматрамо да је ова пред-
става Христа имала велико значење за ктиторе, будући да је дуг и свечани
ктиторски натпис исписан изнад ње.
Питање иконографских предложака које је Аврам користио за сликање ове
симболичне представе, а које се намеће од наших првих сазнања о постојању
представе Христа Доброг пастира у Пећи, добило је потпуни одговор током
наших скорашњих теренских истраживања, када смо у цркви Арханђела Ми-
хаила у селу Битуше код Дебра открили икону на којој је представљен Христос
Добри пастир, а коју је потписао Дичо Зограф 1848. године.
Ктиторски натпис изнад Христа Доброг пастира, црква Светих Апостола, 1875
То је идентична представа Христа који на рамену носи изгубљену овцу и

у руци држи отворен свитак на коме је такође исписан текст из Јеванђеља по
Јовану (Јов. 10, 11).5
Ово откриће посебно је значајно будући да проширује наша сазнања о
тематским новинама које је у уметност XIX века увео Дичо Зограф (Грозданов
2002: 6–9). Иако у Дичовој првој Ерминији нема података о сликању Христа
Доброг пастира, ипак га је упечатљиво и сигурно представио на икони у
Битуши, и при том обогатио њено значење исписивањем додатног богословског
текста десно од Христове фигуре (Василиев 1976). Дичо мотив Доброг пастира
слика и као декорацију на неким деловима архијерејских одежди, што се може
видети на неколико сачуваних представа Доброг пастира на надбедренику
св. Николе на иконама у Врању (Давидов 2001: 45, 2003: 36)6 и Вевчанима (Цвет-
ковски 2007: 110, сл. 15), а и један пример налази се и на заглављу отвореног
јеванђеља које држи св. Никола на истоименој икони у цркви Светог Ахилија
у Требишту из 1849. године.7 На отвореном јеванђељу је исписан текст за До-
5
У горњем десном делу иконе исписан је дужи текст сложенијег садржаја.
6
Репродукција на насловној страни истог каталога
7
На основу сопствених теренских забелешки
брог пастира из Јовановог јеванђеља (Јов. 10, 10–11). Сликање иконе из Битуше
временски се поклапа са периодом када је Дичо радио на састављању своје
друге Ерминије, коју је, како је сам записао, завршио 1851. године. За сада
можемо само да претпоставимо да је Дичо унео одреднице – упутства за
сликање ове представе, као што је био случај са неколико важних тематских
проширења, везаних за словенске светитеље, северномакедонске пустино-
житеље, новомученике св. Ђорђа Кратовског, Ђорђа Јанинског и велике групе
српских светитеља, средњовековних владара, архијереја и монаха, преузетих
из Стематографије Христофора Жефаровића (Мутафов 2001: 275–277). Ова
питања као и компаративна истраживања остаће отворена до објављивања
потпуне друге Ерминије Дича Зографа из 1851. године.
Током XIX века представу Христа Доброг пастира сликали су и други
зографи у Македонији. Тако је, на пример, ова тема представљена на икони
коју смо недавно идентификовали у цркви Успења Богородице у селу Гари у
мијачком крају, а коју је сликао анонимни зограф 1859. године.8 Христа Доброг
пастира је сликао и зограф Григориј Пецанов у цркви Светог Атанасија у селу
Пржеву у неготинском крају (Николовски 1984: 30), као и Дичови ученици
Јосиф и Јаков Радев, који су ову представу насликали у ниши ђаконикона у
цркви Светог Николе у селу Радожди у околини Струге.9 Нешто раније, на
самом крају XVIII века, 1798, представа Христа Доброг пастира слика се
као илустрација за 10. кондак у оквиру циклуса Богородичиног Акатиста у
испосници Светог Луке у близини Рилског манастира (Гергова и др. 2006: 234,
241, 244).
Изнад представе у цркви Светих Апостола у Пећи исписан је подужи
ктиторски натпис: Proizvoleniem¢ Oca I∞ pospħ{enîm¢ Sna i˘ sovr{enîem Ses-
vetago D¢ha Obnovi‘se ot¢ K(ube) IΣba Dve Pevnice za vremenwmß Bl+ãgoslovenago
PreΣsvħe{enago ArÙiepi˘skopa i˘ mitropolita Pe}kago: Gnƍ¢: Meletiã Pri a”rhîman-
drîta: Gnƍ¢: ˚ H: Rafai˘la TopîÊa: i˘ proegumena: H. G. Maksima Stamenkovî}¢ Inasto-
ãtelã: Er: G : Sofronia Si˘miÊa Sbrastvom¢: Er Ki˘rîlom¢: Er: Danîlom¢: Er: Ma-
karîem¢: Atro{kom¢ Po~i˘v{eg¢: Gn: a”rhimandrita Hrîsantiã Ånkovî}a: Zavħ~nîi
Svoi˘ Spomen¢: M:S:S: Patrîar{i˘ã Arsenîã: I Savi˘: PeÊ 1875: MÊq¢ Noevri˘ã: a:
d{n¢: ìvopiseq¢ avram di~ov¢ † kaía deborska † selo treson~e sdruì˘na e”go blaò
damãnvi~¢ i˘ petre pa~arov¢ martinovi~¢ imihail¢ blaèvi~¢.
Ктиторски натпис обилује важним подацима који указују на више лич-
ности повезаних са историјом манастира у другој половини XIX века (сл. 3).
Из садржине натписа се сазнаје да је повод за његово исписивање била обнова
две певнице 1875, у време Пећког архиепископа и митрополита Мелетија,
архимандрита хаџи Рафаила Топића, проигумана хаџи Максима Стаменко-
8
Икона је монументалних димензија и сликана је на целој површини врата која воде у
ђаконикон.
9
На основу сопствених теренских истраживања
вића, настојатеља јеромонаха Софронија Симића и братства – јеромонаха

Кирила, Данила и Макарија, а све о трошку почившег архимандрита Хрисан-
тија Јанковића за његов вечни помен.
Натпис је 10. новембра 1875. завршио живописац Аврам Дичов од Дебар-
ска каза, село Тресонче и његови помоћници Блажо Дамјанов (ич), Петре
Пачаров Мартинович и Михаил Блажев (ич).
Архиепископ и митрополит Мелетије био је припадник грчке фанариотске
јерархије, која је по укидању Пећке патријаршије преузела управу над пећком
црквом. По Јастребову (1879: 75), руском конзулу у Призрену који је показивао
велики интерес за изучавање старина у Србији и Македонији, Мелетије је за
владику у Пећи постављен 1854. године (Јастребов 1879: 79).10 За архимандрита
хаџи Рафаила Топића Јастребов у својој књизи даје податке на неколико места,
и посебно истиче његову ученост и добро познавање старије историје Пећке
цркве (Јастребов 1879: 58).
Велике моралне и људске вредности архимандрита хаџи Рафаила истиче
и М. Милојевић (1872–1998: 96), који је пећку цркву посетио током летњих
месеци 1870. године.11 Архимандрит Рафаило помиње се и много раније, у јед-
ном писму које је света манастирска обитељ заједно с братством манастира
Дечана послала митрополиту Петру Јовановићу у прекодунавске земље као
молбу за помоћ тим манастирима. Писмо су потписали представници та два
манастира 14. фебруара 1854. год., међу којима је и јеромонах Рафаило, пот-
писан као епитроп. У писму се помиње и већи број личности из манастирског
братства које су наведене и у натпису из 1875, јеромонаси Кирил, Данило,
Игњатије као и покојни архимандрит Хрисантије, који је наведен као проигу-
ман и настојатељ (Задужбине Косова 1987: 616). У једном другом писму из
1859/60, упућеном новоустоличеном београдском митрополиту Михаилу,
Рафаило се по други пут помиње у својству епитропа цркве у Пећи (Задужбине
Косова 1987: 619).
M. Милојевић (1872–1998: 96) у својој књизи помиње и проигумана хаџи
Максима (Стаменковића), који је по својој благородности и честитости био
раван игуману, хаџи Рафаилу.
Имена двојице првих људи манастира – хаџи Рафаила и хаџи Максима
помињу се и десетак година пре исписивања ктиторског натписа из 1875. год.
Име проигумана хаџи Максима повезано је са једном веома вредном поруџ-
бином за манастир, изузетним резбареним проскинитаром на коме је стајала
чудотворна икона Богородице.
10
Јастребов наводи и неколико фанариотских митрополита, Мелетијевих претходника:
хаџи Захарије (1819–1830), Герман (1836/7), Синаксије (1837–1840), Игњатије (1840–1849),
Партеније (1849–1854).
11
Током ове посете хаџи Рафаило је испричао М. Милојевићу како је Гиљфердинг, који је
претходно био у манастиру, понео са собом већи број старих књига.
С унутрашње стране престола исписан је натпис из кога се сазнаје да га је

1863. године израдио познати мијачки резбар Димитар – Митар Станишев,
средствима јеромонаха Максима Тетовца и Јеротеја Пазарца, за време архи-
мандрита Хрисантија (који се у нашем натпису помиње као већ покојни), ду-
ховника Кирила (који се такође помиње у натпису из 1875) и јеромонаха Рафа-
ила (који је 1875. већ архимандрит и игуман манастира) (Милојевић 1872–1998:
146; Ћорнаков 1986: 153–154).
На посебном пољу у доњем делу Богородичиног престола, у склопу фло-
ралне декорације, изрезбарени су и портрети ктитора овог трона, јеромонаси
Максим и Јеротеј, у монашким одеждама и са бројаницама у рукама, а до њих
је изрезбарена и фигура мајстора резбара Димитра Станишева који у рукама
држи резбарско длето и мали чекић – токму (Ћорнаков 1986: 154, Грујић 1929:
191–192).
Натпис су исписали зографи Константин и Игњат из Велеса, који су осли-
кали неке делове трона, исте 1863. године (Радојчић 1941: 81–82; Ћорнаков 1986:
154; Поповска-Коробар 2002: 87–102).12
Хаџи Рафаило се по први пут као игуман манастира помиње у једном пи-
сму од 21. августа 1870, упућеном намесништву Кнежевине Србије са молбом
за отварање богословије унутар комплекса патријаршије у Пећи (Задужбине
Косова 1987: 621–622).
У овом писму се хаџи Максим Стаменковић први пут помиње као про-
игуман, за кога М. Милојевић (1872–1998: 146), исте 1870. године, пише да је
пре свог доласка у Пећ дуго времена боравио у манастирима Драчи и Враћев-
шници, те да је и тамо остао у добром сећању.13
Јеромонах Јеротеј, који се у натпису на резбареном трону помиње као је-
дан од ктитора, у натпису из 1875. се не помиње. Духовник Кирил, који се та-
кође помиње у натпису на трону из 1863, помиње се као епитроп 1870. у писму
у коме се тражи оснивање богословије у манастиру (Задужбине Косова 1987:
622).
Јеромонах Софроније Симић, у натпису из 1875. наведен као настојатељ
манастира, појављује се и у другим, каснијим изворима, али у својству игумана.
Тако у једном запису из 1887. за себе каже да потиче из Зворника у Босни, те да
је исте године, месеца јула путовао у Цариград да од Порте тражи одобрење да
се у манастиру изврше поправке, а том приликом је посетио и српског конзула
у Цариграду Стојана Новаковића (Вуксан 1936: No. 307).
12
У науци се дуго сматрало да је зограф Константин (Косте) из Велеса био син зографа
Крсте Поп-Трајановића из Велеса, који је радио у првој половини XIX века. Ову забуну и по-
грешну идентификацију зографа Крсте Поп-Трајановића уз аргументовану расправу разрешила
је В. Поповска-Коробар.
13
Тиме може да се објасни што није помињан у наведеним изворима у којима се срећу име-
на монаха исписана у ктиторском натпису из 1875.
У ризници манастира чува се и крст од сребра и злата који је лично изра-

дио пећки игуман Софроније 1889. (Василић и Тодоровић-Шакота 1957: 19).
Ктитор, архимандрит Хрисантије, који је платио обнову певница и живо-
пис из 1875. године, а у ктиторском натпису се помиње као већ покојни, у нама
најстаријем доступном извору, писму митрополиту Петру Јовановићу из 1854.
наведен је у звању проигумана манастира, а две године касније, у писму 5/17.
јула 1856, такође упућеном митрополиту Петру, потписан је као „препокорни“
игуман манастира (Задужбине Косова 1987: 616–619). Као игуман наводи се и
1859/60, у писму београдском митрополиту Михаилу (Задужбине Косова 619),
а последњи пут је у својству архимандрита и игумана манастира његово име
исписано у натпису изрезбареног Богородичиног трона из 1863. (Милојевић
1872–1998: 144; Грујић 1929: 191–192; Ћорнаков 1986: 154).
У овој фази истраживања не располажемо податком до када је Хрисантије
вршио дужност игумана, али већ 1870. Милојевић и Јастребов као игумана
помињу хаџи Рафаила, што потврђује и писмо од 21. августа 1870. године (Ја-
стребов 1879: 58; Милојевић 1872–1998: 145; Задужбине Косова 1987: 622).
По смислу натписа из 1875. године дâ се закључити да је у тренутку запо-
чињања радова на певницама Хрисантије још увек био жив, али да је преминуо
током радова у цркви и њеног живописања.
Осим личности које су најдиректније повезане с историјом манастира у
Пећи, на крају натписа су наведена и имена зографа који су осликали цркву.
Међу њима, као што смо већ видели, посебно је издвојен Аврам Дичов као
предводник веће групе зографа, међу којима су и неки знатно старији од Авра-
ма, као Блажо Дамјанов(ич), који је по А. Василијеву (1965: 197) био вршњак
Аврамовог оца Дича Зографа. Сви су пореклом из села Тресонче из породица
(рода) Дамјанов(ич) и Пачаров(ич).
Блажо Дамјанов (ич) био је савременик Дича Зографа, али је радио мало и
рано напустио зографски занат. Његов син Михаил Блажев(ич), који се такође
помиње у овом натпису, са својим братом Христом наставио је да се бави
зографским послом и у последњој четвртини XIX века у Бугарској, нарочито
у околини Софије, развио плодну делатност, сликајући иконе и фреске за
тамошње цркве (Василиев 1965: 197–201).14
По мишљењу истраживача, зограф Петре Пачаров (Василиев 1965: 201–
203, Николовски 1984: 18–19; Балабанов 1988: 35; Алексиев 1995: 29; Грозданов
2001: 87–88) био је најбољи Дичов ученик и један од његових највернијих
сарадника. Његово дело је обимно и тек предстоје истраживања за сагледавање
његовог опуса, који је оставио на широком простору југозападне Македоније,
области Мариова и Пелагоније, Егејске Македоније и Бугарске. Зографском
занату подучио је и свог сина Григора, са којим је заједно радио.
14
О породицама Дамјановци из села Тресонче, зографу Блажу Дамјанову и његовим
синовима Михаилу и Христу Блажеву, А. Василијев 1965: 197–201.
Гостољубље Аврамово, црква Светих Апостола, 1875, зограф Аврам Дичов

У олтару цркве Светих Апостола од живописа Аврама Дичова преостала

је само композиција Гостољубље Аврамово (I Мој. 18, 5–10), на источној
страни североисточног олтарског ступца (сл. 4). На фресци је насликана
трпеза на којој се налазе хлебови, чиније, кашике, виљушке, чаше и једна већа
чинија с храном. Око трпезе седе три анђела који десном руком благосиљају а
у левој држе велике крстове, док у првом плану, испред трпезе, клечи праотац
Аврам (avra‘m¢) са прекрштеним рукама на грудима. У позадини су смештене
две куће са тремом, а из једне од њих излази Сара (sa˙rrÁ) са чинијом у рукама.
Иза кућа је висок зид и разгранато дрво с цветовима, вероватно Мамвријски
храст. Композиција је сигнирана као strano lü‘bîe a˛vra’amovo.
Неки делови композиције сликани су доследно по Ерминији Дича Зог-
рафа, посебно архитектура и дрво у позадини, као и сто са прибором за јело,
хлебови, чаше, анђели и дуги крстови у њиховим рукама (Василиев 1976: 47).
Међутим, приметна су и одређена одступања у односу на препоручена упут-
ства. И Ерминија Дионисија из Фурне и Дичове Ерминије препоручују да се у
чинији за храну слика глава телета, а да око трпезе јело послужују и Аврам и
Сара, чега се у овом случају Аврам Дичов није доследно придржавао (Медић
2005: 187; Василиев 1976: 47).
Ова композиција је једна од најчешће сликаних старозаветних тема у
уметности XIX века. Њеној популарности је у великој мери допринело упут-
ство за украшавање цркава у Ерминији Дионисија из Фурне, сликарском при-
ручнику, где се поред општих сликарских схема за украшавање једне црквене
грађевине, у овом случају олтарског простора, као обавезна старозаветна
тема препоручује управо ова композиција (Медић 2005: 529). Сликање ове
теме у XIX веку не ограничава се искључиво на делове олтарског простора где
се Гостољубље Аврамово тумачи као префигурација Тајне вечере и саме Евха-
ристије, него се ова композиција веома често представља и на дрвеним сли-
каним и резбареним парапетним плочама иконостаса, а понекад и на резба-
реним балдахинима изнад Часне трпезе у олтару (Ћорнаков 1986).
Традиција сликања ове старозаветне теме у олтарском простору је дуга
и може да се прати од равенских мозаика (Сан Витале) VI века, а у периоду
постиконоборства познати су примери неколико кападокијских цркава из X
и XI века, као и у Светој Софији у Охриду из средине XI века и Богородичиној
цркви на Патмосу из друге половине XI века. Бројни су примери и из позног
XIII и XIV века (Мирковић 1974: 141–144, Тодић 1988: 143–145).
У уметности поствизантијског периода ова старозаветна композиција
слика се веома ретко и то у олтарском простору (Петковић 1965: 102–103), а
иста тенденција се следи и у сликарству позног средњег века, не само у кругу
охридско-москопољских споменика (Rouseva 2007: 97)15 него и шире (ΤΣΙΓΑ-

ΡΑΣ 2003: 83, πίν. 23, Гергова и др. 2006: 242)16.
На посебно издвојеном пољу изнад композиције, у форми издуженог
отвореног свитка, по други пут је исписан ктиторски натпис, који, нажалост,
пошто је јако избледео, тешко може да се ишчита. Видљиво је само неколико
речи у последњем реду где се чита име архимандрита Хрисантија, месец
децембар и датум 10. као и година 1875. Сам натпис у садашњем стању не даје
могућност за потпуну реконструкцију текста, но по свој прилици садржи и
један део натписа из наоса. У натпису у олтару Хрисантије се поново наводи
као ктитор који је финансирао живописање и овог дела цркве, које је, по
исписаном месецу и датуму, било окончано 10. децембра 1875. године.17
Већ смо истакли да је неколико фотографија куполне декорације из XIX
века снимљено непосредно пре њеног скидања. Од сликарства друге зоне ка-
лоте препознатљиви су само доњи делови фигура анђела ђакона, херувими,
серафими, тетраморфи и престоли. Све ово указује на то да је својевремено у
калоти куполе била насликана Небеска литургија у свом препознатљивом
иконографском типу уобличеном у зидном сликарству XVIII века, под изу-
зетним утицајем светогорског сликарског приручника – Ерминије Дионисија
из Фурне (Медић 337). Овај иконографски образац ће бити широко прихваћен
и у уметности XIX века, а текст за његово сликање у Дичовoj Ерминији само
се незнатно разликује (Василиев 1976: 112).
Ову композицију Аврам је сликао сваки пут када је архитектонска и
просторна концепција храма то дозвољавала. Нама су познате представе у
куполама цркве Светог Николе у селу Тресонче (1873),18 Светог Николe у селу
Присовјани у струшком крају (1874) (Прентоска 2000: 128–129), Свете Недеље
у селу Слатино у Охридском Дебарцу,19 Светог Николe у Вевчанима (1879)20,
Свете Пречистe Кичевскe (1880) (Тричковска 1990: 93), у цркви Светог Илије,
у селу Мелници у мариовском крају (1881). У тробродној базиликалној грађе-
вини – цркви Светог Илије у селу Стенче у тетовском крају, коју су живописали
15
У олтару цркве Светих Арханђела у Москопољу (1720–1725), Rouseva 97.
16
Браћа Константин и Атанас, зографи из Корче, сликали су ову старозаветну композицију
у скиту Свете Ане на Светој Гори ΤΣΙΓΑΡΑΣ 83, πίν. 23. Један од ретких примера у Бугарској у
уметности XVIII века налази се у олтару испоснице Светог Луке у близини Рилског манастира,
видети. Гергова и др. 242
17
У олтарском простору цркве Светих Апостола, изнад прозорског отвора насликан је
Анђео Господњи са отвореним свицима у рукама, на којима су исписана имена патријарха,
архиепископа, епископа, игумана, архимандрита, јеромонаха и монаха свете обитељи патри-
јаршијске цркве. Препис поменика доноси Петковић В. Р. 1925: 17–18
18
По сопственим теренским забелешкама
19
20
Пророци и делови Небеске литургије, црква Светих Апостола, 1875, зограф Аврам Дичов
(фотографије из легата Ђ. Бошковића, Археолошки институт САНУ)
Аврам Дичов и Петре Новачев Печаров (Грозданов 2001: 87–88), Небеска ли-
тургија је насликана на јужном и северном зиду средњег брода.21
У тамбуру куполе цркве Светих Апостола у Пећи, испод Небеске литур-
гије, између прозора били су насликани старозаветни пророци, од којих се на
старим фотографијама могу видети само тројица (сл. 5). Међу њима се са си-
гурношћу може идентификовати само пророк Јеремија (Ieremîi), чија сигна-
тура је до тренутка скидања фресака једина у целости сачувана. Сигнатуре
поред друга два пророка нису сачуване, те смо се одлучили да их идентифи-
кујемо на основу неколико специфичних иконографских детаља, или пак иш-
читавањем текстова са свитака које носе у рукама.
Један од пророка је био насликан са троделном лепезасто проширеном
капом на глави и у свештеничкој одежди, са развијеним свитком у рукама на
коме је исписан текст blagoslove‘nß gdÑß bo‘g. Овај опис у потпуности одговара
препорукама из сликарских приручника за сликање пророка Захарије, оца
Јована Претече. Текст на свитку, Благословен Господ Бог Израиљев, Ерминије
Дионисија из Фурне и Дича Зографа препоручују да се исписује на свитку
који носи баш свештеник Захарије (Медић 2005: 245; Василиев 1976: 66).
Трећи пророк је био насликан као старац седе косе и дуге браде, са от-
вореним свитком у рукама на коме је исписан текст Vo den¢ o”n¢ gl±¢t G‹d¢ pog$blü
premÁdrîã † Û‘Ádei.
Његова идентификација не може да се изврши са сигурношћу, иако текст
Тога дана говораше Господ да ће мудраци Јудејски бити погубљени Ерминије
21
Дионисија из Фурне и Дича Зографа препоручују да се испише на свитку про-

рока Авдије (Медић 2005: 243; Василиев 1976: 66). На одређене сумње око
идентификације пророка Авдије наводе нас типолошке особености његовог
лика.22
Изузев тих неколико фресака у олтару, наосу и куполи Светих Апостола,
у припрати архиепископа Данила II, лево и десно од западног улаза сачуване
су још две светитељске фигуре које стилски припадају целини из 1875. године.
Прва је фигура арханђела Михаила (a”rhngge‘l¢ mihaîl¢), који је насликан у
краткој туници, са оклопом и црвеним огртачем; у десној руци држи мач а у
левој сферу. С друге стране насликана је св. преподобна мати Ангелина (stüaã˚
prepo’dobnaã ma’ti a”ggelîna), у дугој светлосмеђој монашкој одежди, са црвеним
огртачем и аналавом преко груди. Мученички крст и бројаницу носи у десној,
а затворену књигу у левој руци (сл. 6).
Не можемо са сигурношћу да тврдимо да је ове две фигуре сликао Аврам
Дичов, пошто показују одређене типолошке и иконографске особености које
не налазимо у Аврамовом раду. Вероватно су дело неког од његових помоћника
који су наведени у ктиторском натпису у наосу цркве Светих Апостола.
Нарочито је занимљива представа Преподобне мати Ангелине чији култ је
неговала српска црква, а пример у Пећи је један од ретких у зидном сликарству
XIX века.23
Св. Ангелина припада породици светих сремских деспота Бранковића.
Ангелина је била супруга слепог деспота Стефана, сина српског деспота Ђурђа
Бранковића (1427–1456). Имали су два сина Ђорђа – у монаштву Максим и
Јована. Ангелина потиче из угледне племићке породице, а њен отац Аријанит
Комнин је био виђени велможа и близак рођак и саборац Ђурђа Кастриота
(Скендербега). После смрти мужа Стефана замонашила се и задржала своје
световно име Ангелина. Умрла је између 1516. и 1520. године (Милеуснић
1989: 161; Тимотијевић 1991–1992: 127–149).24 Због своје честитости, племе-
нитости и достојанства, као и због животних тешкоћа и породичних трагедија,
канонизована је убрзо после смрти и добија свој култ. Осим мати Ангелине,
сви чланови породице Бранковић проглашени су за светитеље, а убрзо су
добили и своја житија и службе (Тимотијевић 1991–1992: 128–129; Радовановић
1971; 1991–1992: 151–167). Служба преподобној мати Ангелини састављена је
око 1530 (Тимотијевић 1991–1992: 128; Радовановић 1991–1992: 159–164).
22
У куполи цркве Светог Николе у селу Тресонче пророк Авдија је насликан са кратком
тамном косом и дугом тамном брадом (на основу наших теренских истраживања).
23
Велики број представа мати Ангелине у српском сликарству наводи Томин 26–31.
24
Опширно о породици сремских деспота и њиховој улози у политичким и црквеним
дешавањима с краја XV и у првој половини XVI века, са наведеном релевантном литературом,
в. Тимотијевић 1991–1992: 127–149.
Св. мајка Ангелина и арханђео Михаило, припрата Пећке патријаршије, 1875.

Успостављање култа и служби посвећених личностима из породице Бран-

ковић утицало је на појаву њихових представа у уметности. Најранија сачувана
представа мати Ангелине налази се на икони коју је зограф Андрија Раичевић
1644. сликао за манастир Крушедол. На њој су поред мати Ангелине насликани
сви чланови породице сремских деспота – Стефан и Јован су представљени
као владари, Максим у сакосу и омофору, а мајка Ангелина у монашкој одежди
са крстом у руци (Радовановић 1991–1992: 161–162; Петковић 1992: 115–120).
Из XVIII века сачувано је неколико представа, од којих је једна такође из
манастира Крушедола из 1750 (Тимотијевић 1987: 116, сл. 2). Неколико година
пре тога, 1746, Христифор Жефаровић је израдио бакрорез са представом
сремских деспота, Стефаном, Јованом, Максимом и мати Ангелином (Микић
и др. 1961: 108; Давидов 1978: 113–114, 256, сл. 50). У његовој Стематографији
(1972: фт. 52) света мати Ангелина представљена је са св. Ђорђем Кратовцем и
св. Параскевом.
Из друге половине XVIII века познате су и две графике Захарија Орфелина
на којима је представљена мати Ангелина (Давидов 1978: 305, 318, сл. 132, 157).
Као што из сачуваних представа мати Ангелине видимо, она се готово
увек представља заједно са осталим светитељима из породице сремских дес-
пота, те су примери из Стематографије Х. Жефаровића и пећке припрате
заиста јединствени. Можемо да претпоставимо да је њено сликање у припрати
патријаршијске цркве вероватно наложило само братство, пошто се то укла-
пало у идејну концепцију која доминира у сликаном програму припрате током
таласа обнове српске црквене организације у XVI и XVII веку, када се сликају
светитељи, владари и црквени поглавари чији култ је неговала српска црква и
на основу чега се изражавао одређен црквено-политички програм. Ово уто-
лико пре што слављење мати Ангелине почетком XIX века добија нови импулс
и издваја се у одвојени култ који се шири из манастира Крушедола са посебно
наглашеним националним обележјима (Тимотијевић 2002: 123–129). Запажа
се да управо у овом периоду портрети мати Ангелине почињу да се сликају у
црквама јужно од Саве и Дунава (Милеуснић 1989: 164; Радовановић 2008а: 155).
У раду Аврама Дичова се 1875. година издваја као једна од најпродукти-
внијих, у којој је зачуђујућим ритмом рада остварио невероватан опус, који
чини неколико осликаних цркава и велики број икона. Наша истраживања
су показала да је Аврам током 1875. године, заједно са млађим братом Спи-
ридоном (Спире), прво осликао цркву Свете Богородице у селу Дрслајца у
струшком крају, одакле је – пошто је радио у летњим месецима – наставио да
живопише цркву Свете Недеље у селу Слатино, у Охридском Дебарцу, коју је
такође сликао са братом Спиром. Одатле је отишао у Пећку патријаршију где са
својим помоћницима живопише велику површину у цркви Светих Апостола,
коју највероватније завршава децембра исте године. За иконостас цркве Све-
тих Апостола Аврам слика и икону Арханђела Михаила која затвара улаз у
протезис цркве. Током 1875. Аврам Дичов слика и десет икона за иконостас
цркве Светог Николе у селу Тресонче (Евидентирани икони 1987: 161–164).
Рад Аврама Дичова и његових помоћника, зографа из села Тресонче, у

најстаријој цркви у Пећкој патријаршији отвара питање улоге македонских
зографа у живописању цркава и сликању икона на Косову и деловима јужне
Србије у другој половини XIX века.
До сада је у науци показиван посебан интерес за присуство и рад
македонских резбара и њихово ангажовање за израду резбарених иконостаса,
владичанских тронова и проскинитара у црквама на Косову (Грујић 1929:
191–192; Ћорнаков 1986: 153–159). Међутим, подаци и сазнања о присуству
македонских зографа још увек су скромни и недовољни за уобличавање
целовитије слике, а што је последица оскудно публикованог материјала о
црквама на Косову и Метохији.
Ангажман Аврама Дичова и његових сарадника у Пећкој патријаршији, а
пре тога и рад велеских зографа Константина и Игњата, који су такође радили
поруџбине за Пећку патријаршију 1864. г., као и зографа Јосифа Радева из
Лазаропоља, који је осликао цркву Светог Стефана у Великој Хочи 1864 (Пет-
ровић 1987: 115–119; Ивановић 2004: 178–179) и сликао иконе за иконостас
цркве Светог Краља Уроша у Урошевцу (Задужбине Косова 1987: 538; Ивановић
2004: 178), те зографа Василија Крстев(ић)а из рода Гиновских са Галичника,
који је живописао цркву Светог Николе у селу Убижда у околини Призрена
1867 (Задужбине Косова 1987: 475; Ивановић 2004: 177) упућују на закључак да
су зографи из Македоније имали значајну улогу на подручју Косова и Метохије
у овом периоду.
Сликарству XIX века у комплексу цркава патријаршије у Пећи припадају
и представе трију архијереја из цркве Светог Димитрија.
На јужном зиду западног травеја, до ктиторске композиције из XIV века,
насликани су св. Никодим (sħi˘ Niko’dimß arhîepiskop sr’.), св. Арсеније (sħi˘
Arse’nîe arhîepiskop sr: vtori’) и св. Максим (sħi˘ Ma’ksîmß arhîepiskop srb (ski)).
Сва тројица су представљени у свечаним сакосима и архијерејским митрама
на глави. Св. Никодим и св. Максим у рукама носе јеванђеље, а св. Арсеније
архиепископску палицу.
Сликање ових архијереја српске цркве представља пажљив избор – одго-
варао је духу времена и обнови црквеног живота у овим крајевима и некада-
шњем седишту српске цркве, а, осим тога, двојица од представљених архије-
реја, Арсеније и Никодим, били су ктитори манастира. Арсеније је половином
XIII столећа изградио цркву Светих Апостола, а Никодим је био ктитор из-
градње и живописа цркве Светог Димитрија. Максим није имао ктиторске
подухвате у Пећкој патријаршији, али га је каснија традиција уврстила у нај-
значајније светитеље српске цркве.
Као непосредан иконографски узор за сликање ових архијереја, поред
идејног и формалног, несумњиво је послужило богато графичко наслеђе XVIII
века и бакрорези Христофора Жефаровића, пре свега његова Стематогра-
фија.
На једном листу Стематографије св. Арсеније и св. Никодим представље-
ни су идентично као на фресци у цркви Светог Димитрија, у раскошно извезе-
ним сакосима, са архијерејским митрама на глави, Арсеније са архијерејском

палицом а Никодим са затвореним јеванђељем (Стематографија 1741/1972:
24, t. 6 (I. 4a)). И сигнатуре крај њихових представа су идентичне онима на
фрескама у Пећи. Представа архиепископа Максима је такође уобличена по
узорима из Стематографије (1741/1972: t. 53), где је насликан поред краља
Уроша I Немањића. Заједнички портрет Арсенија и Никодима представљали
су и каснији мајстори бакроресци, попут Захарија Орфелина (Давидов 1978:
257, 318–319, 391–392, сл. 30, 157, 334, 337). Исто важи и за портрет архиепископа
Максима, који је идентичан његовим бројним представама на иконама, фрес-
кама и графикама где се представља са осталим светитељима из породице
сремских деспота Бранковића.
До тридесетих година XX столећа на западној фасади црквице Светог
Николе постојало је фреско-сликарство настало почетком седамдесетих го-
дина XIX века. У заоставштини Ђурђа Бошковића пронашли смо фотографије
на којима су снимљене те фреске. Нажалост, оне су скинуте за време великих
санационих и конзерваторских радова 1932. године.
Лунета цркве Светог Николе, Пећка патријаршија, 1865

(фотографија из легата Ђ. Бошковића, Археолошки институт САНУ)
На фотографији се јасно види добро очуван живопис у лунети и на

зидним површинама око ње (сл. 7). У лунети је био насликан патрон храма,
св. Никола (stÚÐ Nikolae) у епископском орнату са фелоном, омофором и
затвореним јеванђељем у левој руци, док десном благосиља. С једне стране
му прилази Христос ношен на облаку и светитељу пружа јеванђеље, а с друге
стране Богородица (M: B%:), такође на облаку, која му предаје омофор. Испод
представе Христа и Богородице био је исписан ктиторски натпис: Seî: Σbras¢:
stªago: nikole obnovî: anîca: traîkovica za pomen¢: vħ~nîi za svome: sînÁ : `îvkΣ: 1865.
Из натписа сазнајемо да су фреске настале 1865. године, заслугом Анице Трај-
кове, а у спомен њеном преминулом сину. Зограф који је сликао фреске и
исписао ктиторски натпис није оставио свој потпис.
Стилски и ликовни израз тог зографа је на прилично ниском нивоу и
много наликује раду зографа Јосифа Радевича из Лазаропоља. Ово посебно
наглашавамо, пошто је он баш тих година радио на Косову, где је осликао
цркву Светог Стефана у Великој Хочи 1864. године.
Фреске из XIX века су поновиле оштећене првобитне, највероватније из
XVII века, што је јасно истакнуто и у натпису. Представа св. Николе како од
Христа добија јеванђеље и омофор била је омиљена међу зографима XVIII и
XIX века (Радовановић 1986: 211; 2008б: 31).
На старим фотографијама из заоставштине Ђурђа Бошковића може се
видети још неколико фресака из XIX века. У лунети изнад јужних врата цркве
Богородице Одигитрије била је насликана композиција Ваведење Богороди-
це, а око лунете је био исписан натпис чији садржај се не може са сигурношћу
ишчитати.
Такође на јужној фасади, али изнад улаза у припрату, био је насликан и
Деизис коме су са леве и десне стране биле додате фигуре арханђела Гаврила
и Михаила (сл. 8). И ова композиција је уклоњена током радова тридесетих
година, али је извесно да је понављала старију композицију Деизиса, која је
још увек видљива.
Јужна фасада Пећке патријаршије, Деизис, XIX век

(фотографија из легата Ђ. Бошковића, Археолошки институт САНУ)
Досадашња систематска истраживања средњовековних споменика уг-

лавном су била оријентисана на историјско-уметнички садржај који се од-
носи готово искључиво на период средњег века. Неретко, што сматрамо да
смо овим радом и показали, уметност из познијих периода остајала је запо-
стављена, или чак потпуно непозната и незабележена. Из потребе да се пре-
зентују првобитни или најстарији очувани слојеви сликарства уклањане су
без трага огромне сликане површине, као што је учињено у Пећкој патријар-
шији. Срећом, сачувана документација, иако често веома оскудна, омoгућава
да се шире сагледају уметнички токови, успостави хронологија делатности
сликара и, што је најважније, у потпуности расветли живот споменика у свим
периодима његовог трајања и на крају омогући и његов интегрални приказ.
Алексиев 1995: Алексиев, Емил, Православен храм Свети апостоли Петар
и Павле село Тресонче, Музеј на град Скопје, Скопје, 1995.
Балабанов 1988: Балабанов, Коста, Галерија на икони. Завод за заштита на
споменици на културата, Штип, 1988.
Бошковић 1933 – 1934: Бошковић, Ђурђе, „Осигурање и рестаурација ма-
настира Патријаршије у Пећи“. Старинар III сер. VIII – IX (1933–1934), 90–165.
Василиев 1965: Василиев, Асен, Български възрожденски майстори, Наука
изкуство, София 1965.
Василиев 1976: Василиев, Асен, Ерминии, технология и иконография, Из-
дателство „Септември“, София 1976.
Василић, Тодоровић-Шакота 1957: Василић, Ангелина, Тодоровић-Шако-
та, Мирјана, Каталог ризнице манастира Пећке патријаршије, Завод за за-
штиту споменика културе АКМО, Приштина, 1957.
Вуксан 1936: Вуксан, Душан, „Рукописи манастира Пећке патријаршије“,
у: Зборник за историју јужне Србије и суседних области, I, уредник Р. Грујић,
Скопско научно друштво, Скопље, 1936.
Гергова и др. 2006: Гергова, Иванка, Попова, Елена, Генова, Елена, Клисаров,
Николай, Корпус на стенописите в България од XVIII век, АИ „Проф. Марин
Дринов“, София, 2006.
Grabar 19942: Grabar, André, Les voiles de la creation en iconographie chrétien-
ne, Аntiquité et Moyen-âge, Flammarion, Paris, 19942.
Грозданов 1989: Грозданов, Цветан, „Непознати и малку познати словен-
ските учители во уметноста на XIX век“, у: Климент Охридски и улогата на
Охридската книжевна школа во развојот на словенската писменост, уредник
Димче Коцо, 239–249.МАНУ, Скопје, 1989.
Грозданов 1990: Грозданов, Цветан, „Словенските учители во живописот
на Пречиста Кичевска и развојот на композицијата на Седмочислениците
во втората половина на XIX век“, у: Манастир Света Пречиста Кичевска,

уредник Цветан Грозданов, Епархија дебарско – кичевска, Дебар, Републички
завод за заштита на спомениците на културата, Скопје, 1990, 119–133.
Грозданов 1991: Грозданов, Цветан, „Утицај Христифора Жефаровића на
стварање македонских мајстора XIX века“, у: Западноевропски барок и визан-
тијски свет, уредник Дејан Медаковић, САНУ, Београд, 1991, 217–223.
Грозданов 1996а: Грозданов, Цветан, „Утицај Христофора Жефаровића на
сликарство Дича Зографа и Аврама Дичова“, Годишен зборник на Филозофскиот
факултет 23 (49), 1996а, 253–270.
Грозданов 1996б: Грозданов, Цветан, „Фрескоживописот на Аврам Дичов
во олтарот на црквата Свети Никола во село Вранетица кај Кичево“, у: Крни-
нски посланија I, уредници митрополит Тимотеј и Илија Китаноски, Епархија
дебарско – кичевска, Охрид 1996б.
Грозданов 2000: Грозданов, Цветан, „За портретите на св. Георгија Јанински
во уметноста на Македонија“, Прилози МАНУ, Оделение за општествени
науки XXXI (1), 2000, 102–105.
Грозданов 2001: Грозданов, Цветан, Дичо Зограф и неговите ученици во
црквата Свети Илија во Стенче, Гостиварско. Културно наследство 26/27, 2001,
7–14.
Грозданов 2002: Грозданов, Цветан. „Белешки за Дичо Зограф по повод сто
и триесет години од неговата смрт“. Прилози МАНУ, Оделение за опшествени
науки, XXXIII (1), 2002, 5–23.
Грозданов 2005: Грозданов, Цветан, „Нови прилози за културата и умет-
носта од XIX век во западна Македонија“, Прилози МАНУ, Оделение за опше-
ствени науки XXXVI (2), 2005, 39–63.
Грујић 1929: Грујић, Радослав, М., „Дуборез Св. Спаса и Св. Богородице у
Скопљу“, Гласник Скопског научног друштва IX, 1929, 165–201.
Давидов 1978: Давидов, Динко, Српска графика XVIII века, Матица српска,
Давидов 2001: Давидов, Динко, Иконе саборне цркве у Врању: Дмитар
Крстевич Дичо – Зограф, Православна епархија врањска, Врање, САНУ, Бео-
град, 2001.
Davidov-Temerinski 2002: Davidov-Temerinski, Aleksandra. Byzance еncore
vivante, La pallete d’or de Dičo Zograf, Републички завод за заштиту споменика
културе, Београд, 2002.
Ђурић, 1974: Ђурић, Војислав Ј., Византијске фреске у Југославији, Југо-
славија, Београд, 1974.
Ђурић 1990: Ђурић, Војислав Ј., Ћирковић, Сима, Кораћ, Војислав, Пећка
патријаршија, Југословенска ревија, Београд, Јединство, Приштина, 1990.
Евидентирани икони 1987: Евидентирани икони во СР Македонија, том
5, Скопје, 1987.
Стематографија 1741/1972 Стематографија (или) изображеније оружиј

илирических. У бакру изрезали Христофор Жефаровић и Тома Месмер 1741,
уредник Динко Давидов, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1972.
Задужбине Косова 1987: Задужбине Косова: споменици и знамења српског
народа, уредник Атанасије Јефтић, Епархија рашко-призренска, Призрен, Бого-
словски факултет, Београд, 1987.
Ивановић 2004: Ивановић, Милан, „Прилози о познавању делатности сли-
кара (зографа), дуборезаца, градитеља и донатора из Македоније на српским
црквеним споменицима Косова и Метохије“, Вардарски зборник 3, 2004, 169–
185.
Јастребов 1879: Јастребов, Иван С., Подаци за историју српске цркве: из
путничког записника И. С. Јастребова, Београд, 1879.
Медић 2005: Медић, Милорад, Стари сликарски приручници III, Ерминија
о сликарским вештинама Дионисија из Фурне, Републички завод за заштиту
споменика културе, Београд, 2005.
Микић и др. 1961: Микић, Олга, Давидов, Динко, Стојановић, Добрила,
Дело Христофора Жефаровића, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1961.
Милеуснић 1989: Милеуснић, Слободан, Свети Срби, Каленић, Крагује-
вац, 1989.
Милојевић 1872/1998: Милојевић, Милош С., Путопис дела праве (Старе)
Србије, II свеска, „Никола Пашић“, Београд, 1998. Прво издање Државна штам-
парија Београд, 1872.
Мирковић 1974: Мирковић, Лазар, „Мозаици маузолеја Гале Плацидије“,
у: Иконографске студије, приредио В. Ј. Ђурић, Матица српска, Нови Сад, 1974,
45–67.
Мутафов 2001: Мутафов, Емануел, „Преглед врз двете ерминии на Дичо
Зограф“, Зборник Средновековна уметност, 2001, 268–279.
Николовски 1984: Николовски, Антоние, „Уметноста на XIX век во Маке-
донија“, Културно наследство IX (за 1982), 1984, 5–37.
Огњевић 2008: Ognjević, Tamara, „The Shepherd the personification of Ruler
and Priest, An iconographical analysis of a scene from an early – Byzantine floor
mosaic in the southern basilica of Caričin Grad“, Ниш и Византија VI, 2008,
137–148.
Острогорски 1970: Острогорски, Георгије, „Одлуке Стоглава о сликању
икона и принципи византијске иконографије“, у: О веровањима и схватањима
Византинаца. Сабрана дела књ. 5, Просвета, Београд 1970, 182–202.
Петковић 1925: Петковић, Владимир Р., „Натписи и записи у старим срп-
ским црквама“. Старинар сер. III., књ. II (за 1924–1925), 1925, 17–27.
Петковић 1965: Петковић, Сретен, Зидно сликарство на подручју Пећке
патријаршије 1557–1614, Матица српска, Нови Сад 1965.
Петковић 1989: Петковић, Сретен, Пећка патријаршија, Српска Патри-

јаршија, Београд 1989.
Петковић, Сретен, „Сликар Андрија Раичевић у манастиру Крушедолу
1664. године“, Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе
XXIV, 1992, 113–124.
Петровић 1987: Петровић, Радомир Д, „Прилог кон проучување на
творештвото од македонски зографи на Косово“, Културно наследство X – XI
(за 1983–1984), 1987, 115–122.
Поповска-Коробар, Викторија, „Зографите Крсте од Велес и Крсте поп
Трајановић“, Прилози МАНУ, Оделение за опшествени науки XXXII (1), 2002,
87–102.
Прентоска 2000: Прентоска, Билјана, „Фреско – живописот на црквата
Свети Никола во село Присовјани – Малесија“, Пелагонитиса 9–10, 2000, 117–
129.
Радовановић 1971: Радовановић, Јанко, „Прилог иконографији светих сре-
мских деспота Бранковића“, Зборник радова Матице српске за ликовне умет-
ности 7, 1971, 295–314.
Радовановић 1986: Радовановић, Јанко, „Свети Никола са житијем и чу-
дима на српским бакрорезима XVIII века: кратак преглед култа св. Николе“, у:
Српска графика XVIII века, приредио Динко Давидов, Београд: Балканолошки
институт САНУ, Београд 1986, 199–222.
Радовановић 1991–1992: Радовановић, Јанко, „Нови култови Срба свети-
теља и њихова иконографија у првој половини XVI века“, Зборник радова Ма-
тице српске за ликовне уметности 27–28, 1991–1992, 151–174.
Радовановић 2008а: Радовановић, Јанко, Радови из иконографије, Акаде-
мија Српске православне цркве за уметности и консервацију, Београд 2008а.
Радовановић 2008б: Радовановић, Јанко, Свети Никола, житије и чуда у
српској уметности (друго издање), Академија Српске православне цркве за
уметности и консервацију, Београд, 2008б.
Радојчић 1941: Радојчић, Светозар, Старине црквеног музеја у Скопљу,
Црквени музеј, Скопље, 1941.
Rouseva 2007: Rouseva, Ralica. „Iconographic characteristics of the churches
in Moscopolis and Vithuqui (Albania)“, MAKEDONIKA 37, 2007, 94–106.
Тимотијевић 1987: Тимотијевић, Мирослав, „Идејни програм зидног сли-
карства у припрати манастира Крушедола“. Саопштења Републичког завода
за заштиту споменика културе XIX 1987, 119–126.
Тимотијевић 1991–1992: Тимотијевић, Мирослав, „Сремски деспоти Бран-
ковићи и оснивање манастира Крушедола“, Зборник радова Матице српске за
ликовне уметности 27–28, 1991–1992, 127–150.
Тимотијевић 2002: Тимотијевић, Мирослав, „Од светитеља до историјских

хероја. Култ светих деспота Бранковића у XIX веку“. Култ светих на Балкану
II, Лицеум 7, 2002, 113–144.
Тодић 1988: Тодић, Бранислав, Грачаница: сликарство, Просвета, Београд,
Јединство, Приштина, 1988.
Томашевић 1964: Томашевић, Александар, „Проблеми конзервације и пре-
зентације средњовековног живописа у цркви Св. Апостола у Пећкој пат-
ријаршији“, Зборник заштите споменика културе XV, 1964, 127–143.
Томин 2009: Томин, Светлана, Деспотица и монахиња Ангелина Бранковић
– Света мајка Ангелина, Платонеум, Нови Сад, 2009.
Тричковска 1990: Тричковска, Јулија, „Живописот на манастирската црква
Богородица Пречиста Кичевска“, у: Манастир Света Пречиста Кичевска,
уредник Цветан Грозданов, Епархија дебарско – кичевска, Дебар: Републички
завод за заштита на спомениците на културата, Скопје, 1990, 67–94.
ΤΣΙΓΑΡΑΣ 2003: ΤΣΙΓΑΡΑΣ, ΓΟΡΓΥΟΣ. ΧΡ. ΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΚΩΝΣΤΙΝΟΣ
ΚΑΙ ΑΘΑΝΑΣΙΟΣ ΑΠΟ ΤΝΗ ΚΟΡΥΤΣΑ ΤΟ ΕΡΓΟ ΤΟΥΣ ΣΤΟ ΑΓΙΟΝ ΟΡΟΣ
(1752 – 1783), ΑΘΗΝΑ 2003.
Цветковски 2007: Цветковски, Сашо, „Иконописот на Дичо Зограф во
Струга и Струшко“, Прилози МАНУ, Оделение за општествени науки XXXVII
(1–2), 2007, 123–154.
Ћорнаков 1986: Ћорнаков, Димитрије, Творештвото на Мијачките рез-
бари на Балканот од крајот на XVIII и XIX век, Прилеп, 1986.
Sašo Cvetkovski
Struga, Macedonia
Gordana Kelić
Belgrade, Serbia
19TH CENTURY FRESCO PAINTING IN THE CHURCHES OF THE

PATRIARCHAT OF PEĆ
Summary
During the 14th century hаving been completed as an integral architectural

complex of four churches and a vast narthex, Patriarchat of Peć hasn’t been changed
for several centuries. On the contrary, fresco painting in the churches of Peć de-
velops gradually, from the middle of 13th to the last quarter of 19th century. Unlike
the frescoеs from medieval period (13th, 14th, 16th and 17th century) which are well
studied and presented to the scientific circles, wall paintings from the 19th century
remained almost unknown. These are now remains of once immense ensemble of
fresco paintings in st Apostle’s Church, several frescoеs in the narthex of archbish-
op Danilo II, fresco in the st Demetrios Church, as well as nowdays non-existing
frescoеs above the south entrance of Virgin Hodegetria church, above the south
portal of the narthex and on the western facade of st. Nicholas Church.
When the conservation and restoration works in the Patriarchate of Peć
took part in 1931/32, over 850 m2 of 19th century frescoеs from st Apostle’s Church
were torn down and destroyed, considered as insignificant and without any aes-
thetic values. Fresco of The Jesus Christ the Good Shepherd on the north-western
supporting pillar in the nave and the composition of The Hospitality of Abraham
painted on the east side of the north eastern supporting pillar in the altar area, are
the only surviving ones. Each fresco is accompanied with an extended inscription,
which contains names of church prelates and monks of the Patriarchat, as well as,
what is very significant for us, names of the painters and the exact date of complet-
ing their work in the church. A few authors have mentioned just the existence of the
first one, 1875 as the year of its execution, as well as its painter Avram Dičov from
Debar, Macedonia.
Avram Dičov, as one the most productive and most important fresco-painters
in the second half of 19th century, worked in west Macedonia (Struga, Debar, Kičevo
and Gostivar region), as well as in Pelagonija, north Macedonia, south Serbia, and
old Serbian countries Kosovo and Metohia. During our research, besides the icono-
graphic analyses concerning frescoеs in St. Apostle’s Church, we have discovered
Avram’s unknown icons with the same Old Testament motif – The Jesus Christ the
Good Shepherd in st Nicholas Church in the village Tresonče and st George Church
in village Kunovo, Macedonia and managed to establish the chronology in work of
Avram Dičov and his workshop in the last quarter of 19th century.
Due to photographs found in the legacy of Djurdje Bosković which is archived

in the Archeological Institute of Serbian Academy of Sciences and Arts, we man-
aged to identify a few frescoes that once formed the painted decoration of the dome
of the st Apostle’s Church, with figures of prophets and the part of The Heavenly
Liturgy, painted as well by Avram Dičov and his collaborators in 1875.
One of the Avram’s associates is probably the author of the preserved frescoes
in the narthex, where are depicted st Mother Angelina (Branković) and Archangel
Michael.
On the south wall of the western bay in the st Demetrios Church are depicted
three Serbian archbishops in their liturgical vestments. Portraits of st. Nikodim,
st Arsenije and st Maksim undoubtedly find their iconographic source in the
Stematografija of Hristofor Žefarović.
Until now unpublished photographs from Bošković’s legacy enabled identifi-
cation of fresco from the lunette above the entrance of St Nicholas Church, which
represented once the patron of the church, St Nicholas with Christ and Theotokos.
Inscription on the fresco reveals the donor and the year 1865 when the fresco was
completed. In this group of unknown 19th century frescos belongs as well The Pre-
sentation of the Virgin which was placed on the façade above the south portal of
the Virgin Hodegetria Church and the Deesis with two archangels above the south
entrance of the narthex which undoubtedly repeated older composition from the
medieval period.
Previous researches of medieval monuments were oriented mostly on the his-
torical-artistic content related to the medieval period. Artistic achievements from
the later period which took place within medieval churches remained neglected,
and very often, anonymous and unnoticed. Eagerness to present the original or
the oldest layers of fresco painting sometimes led to complete destruction of later
painted decoration which was the case in the Patriarchate of Peć. Fortunately, pre-
cious but incomplete documentation helps us to understand artistic movements, to
establish chronology and, most importantly, to reveal the life of a monument in all
periods of its existence which will provide its integral presentation.
Keywords: Patriarchate of Peć, wall painting, 19th century, Avram Dičov, icons,
Kosovo and Metohia, Macedonia
УДК 72:929 Добровић Н.
711.2(497.115)”19”
Марта Вукотић-Лазар
Београд, Србија.
ДЕЛАТНОСТ АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА НА КОСОВУ И

МЕТОХИЈИ ШЕЗДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА
Архитекта Никола Добровић истакнута је личност српске културне исто-

рије XX века. Као главни архитекта Београда, управљао је обновом и изградњом
земље после Другог светског рата. Оснивање Урбанистичког института НР
Србије, одакле потичу главне смернице за урбанизацију градова у Србији,
такође је везано за име архитекте Добровића, првим руководиоцем те слу-
жбе.
У време када је архитекта Добровић дошао у Приштину више није био
директор београдског Урбанистичког завода, нити је имао званична орга-
низаторска овлашћења када је урбанистичка делатност Југославије била у
питању. Међутим, његов професионализам, компетентност, њему својствена
ауторитативност, као и бескомпромисна припадност струци водили су га по
свим градовима бивше Југославије, где се увек осећала потреба за њим. У исто
време су Приштина, Штип, Скопље, Загреб, Славонски Брод, Кокин Брод, као
и многи други градови очекивали његову професионалну помоћ.
Са пројектима за станичну зграду у Косову Пољу код Приштине, Бело-
брдски проспект у Штипу и сопствени летњиковац на Лопуду завршава се
целокупни градитељски опус Николе Добровића.
Кључне речи: културна баштина, историја архитектуре, урбанизам, обно-
ва, регенерација
Увод
Никола Добровић (Печуј, 1897 – Београд, 1967) доајен је српске архитек-

тонске модерне (сл. 1). Са Браниславом Којићем, Јаном Дубовијем, Душаном
Бабићем, Момчилом Белобрком, Бранчетом Маринковићем и другима инау-
гурисао је модернизам у Србији, и то не

само посредством пројеката већ и инс-
титуционално преко „Групе архитека-
та модерног правца“ (ГАМП – Београд,
1928. године). Са становишта његовог
стваралаштва могуће је спознати све
кључне вредности модерне архитектуре
у Србији: функционалност, дефинисана
изражајна средстава, осмишљени избор
материјала, интегрисаност унутрашњих
и спољњих простора итд., као и још јед-
ну сложену тему, са аспекта урбанизма
и културе, а то је амбијент као јавни ин-
терес.
Никола Добровић (Печуј, 1897 –
Модерна архитектура Србије саста-
Београд, 1967), лична фотографија вни је део целокупног културно-исто-
ријског наслеђа региона и Европе. У пе-
риоду између два светска рата у Србији су реализована врхунска остварења
модерног покрета. Нажалост, само мали број је обухваћен званичним регист-
ром у постојећем систему заштите. Разлози за то су многи, али на првом мес-
ту је непостојање јасно дефинисаних мерила вредновања и недовољно анга-
жовање на идентификацији и проучавању, али и на промовисању вредности
градитељског наслеђа XX века у Србији. Последица бројних „превида“ особа
на одговорним положајима јесте свакодневно немилосрдно „брисање са лица
места“ јединствених примера овог архитектонског наслеђа. Ово, ипак, није
проблем са којим се сусреће само Србија, већ је он заједнички именитељ свих
земаља у транзицији. Зато је за све земље у окружењу и шире веома важно да
дође до отвореног дијалога, базираног на подсећању да је култура универзално
људско право и да она прерасте у активну, јасну и делотворну комуникацију.
То је уједно и један од разлога за настанак овог рада.
Стручна јавност једногласна је у оцени да је целокупни опус архитекте
Николе Добровића од изузетног значаја за град Београд и Србију, што је и
потврђено у објављеној историографској и теоријској грађи о томе. Нажалост,
Добровићево дело не само да није добило адекватну заштиту већ чак и у слу-
чају када има статус утврђеног непокретног културног добра, а пример за то
је Комплекс бившег ДСНО (1953–64) у Београду, свакако највиши домет срп-
ског модернизма (са Универзитетском дечјом клиником арх. М. Злоковића и
Државном штампаријом арх. Д. Брашована, у Београду), трпи бројне насилне
девастације и прети му „нестанак“ у целости.
Циљ овог рада јесте да промовише мање експонирано деловање архитек-
те Николе Добровића на примерима идејних урбанистичких концепата и не-
реализованих дела. Скретањем пажње научне јавности на ова Добровићева
Марта Вукотић-Лазар: Делатност архитекте Николе ... 577
дела промовише се идеја о потреби за бољим разумевањем идеје модерног

покрета и указује се на важност схватања мерљивих и немерљивих културних
вредности тог покрета како би се остварио систематски, отворени, а не селек-
тивни регистар архитектуре модерног покрета у Србији, чији би задатак био
да обухвати све битне елементе за објективну валоризацију: валидне податке
о грађевини, оригиналне планове и фотографије, анализу просторног концеп-
та, техника, материјала и технологије градње, окружења и др. Посредством, на
први поглед, минорних примера из опуса доајена српске модерне архитектуре
жели се указати на чињеницу да активно суделовање и увођење Србије у сав-
ремени међународни историјско-теоријски дискурс о модернизму мора бити
приоритет савремене политике заштите.
ЗНАЧАЈ АРХИТЕКТЕ ДОБРОВИЋА ЗА УРБАНИ И АРХИТЕКТОНСКИ

РАЗВОЈ БЕОГРАДА И ДРУГИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ГРАДОВА НАКОН
ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Основна вокација архитекте Николе Добровића била је архитектура, а

из љубави према њој развила се и страст према урбанизму. До краја живота
био је занесен жељом да му се повери да Београд, Штип, Херцег Нови или
Приштина буду обликовани по његовим визијама, у којима би предео по-
стао доживљај филмског одвијања просторних утисака на урбанистичком
синемаскопском платну (Добровић 1961: 16–17, 26). По његовом мишљењу
стварање у духу времена значило је – препознавање и очување карактера
амбијента. Град, објекти јавне намене и куће предуслов су једног целовитог
амбијента, о чему је Добровић строго водио рачуна. Његова искључивост, када
је професионализам био у питању, као и вера у сопствене замисли, доводиле
су га често у сукобе са инвеститорима, којима његово визионарство на пољу
архитектуре и урбанизма није било јасно. То је и довело до тога да је већина
његових пројеката била разрађивана у пројектантским бироима са којима
архитекта није ни желео да сарађује.
Као што је позив поморског капетана Сесана био пресудан за Добровићев
долазак у Дубровник, као и за „дубровачки период“ у целини, тако је Други
светски рат био пресудан за прекид тог периода. Своје основне професионалне
тежње, архитекта Добровић продужиће у Београду, где ће остати до краја
живота. Најзначајнији период у целокупном Добровићевом стваралаштву
везује се за град Београд. У историји урбанистичког уређења града архитекти
Николи Добровићу припада посебно место, међу именима као што су Франц
Јанке, Емилијан Јосимовић, Албан Шамбон, Георгиј Павлович Коваљевски и
др. Он постаје аниматор дискусија, заступник савременог схватања у архи-
тектури и урбанизму, организатор и руководилац Урбанистичког института
и главни архитекта Београда. У својству главног архитекте Београда његов
утицај је био велики, али се косио са тадашњом политиком. То ће и условити

његов одлазак са тог положаја и позив на место професора Архитектонског
факултета. Као први декан Архитектонског одсека, тадашње Техничке велике
школе, као и током двадесетогодишње наставничке праксе, борио се за ре-
ализацију успешног програма наставе. Увео је нови предмет „Савремена
архитектура“ и залагао се за развој предмета о савременом урбанизму. На-
писао је пет књига из области савремене архитектуре и шест књига из области
урбанизма, на којима су се одшколовале генерације његових студената, ка-
снијих градитеља, као и оних много година после његове смрти (Вукотић-Лазар
2002: 159–166).
Радећи на претварању рушевина Београда у градилиште, опчињен рас-
пламсаном политиком „oбнове и изградње“, Добровић је од самог почетка
знао да је једини успешан пут за дугорочни развој Београда израда Генерал-
ног урбанистичког плана. Формирање Урбанистичког института при Ми-
нистарству грађевина НР Србије, на чијем је челу био, значило је, бар је он
тако тада мислио, да се просторном уређењу града, од тог времена, приступа
плански, по савременим принципима. Када је Урбанистички институт био
трансформисан у друге организационе јединице, које ће и саме пролазити
кроз многе организационе облике, и када је Добровић смењен са руководећих
послова, тек тада је увидео „замку младалачких заблуда“ (Добровић 1960: 11),
како је сам после говорио. Међутим, и много година после Добровићеве смрти
смернице за припрему Урбанистичког плана Београда и Новог Београда, наста-
ле у најтежим временима за целу земљу, Београд и урбанистичко-архитектон-
ску струку уопште, остаће као трајна и исправна мисаона и професионална
путања (Минић 1967: 52).
После „Дубровачког саветовања“, једног од битних међаша у југословенској
архитектури, усвајања новог Генералног плана Београда, а потом и окончања
Првог петогодишњег плана, наилази доба снажних струјања у београдској
архитектури, а и период који смо назвали „друга фаза београдског раздобља“
(Вукотић-Лазар 2002:86) архитекте Николе Добровића, која ће трајати до
1967. године, односно до године његове смрти. У овом периоду реализовано је
шест објеката, од којих је један изведен у Београду, а преко двадесет конкурсних
радова остало је нереализовано.
У овој фази „београдског раздобља“ Добровић ће обновити контакт са При-
морјем преко градова Херцег Новог и Игала. Ту ће, од поменутих шест, бити
реализовано пет објеката. Од њих је један у Игалу срушен, а три реализована
у Херцег Новом изведена су са извесним одступањима, тако да Никола До-
бровић није желео да их прихвати као своје. Једино изведено дело са тог под-
ручја, које му се може приписати у потпуности, јесте Дечја клиника у Игалу.
Године 1954. на конкурсу за комплекс ДСНО, данас познат као тзв. До-
бровићев Генералштаб (сл. 2), инвеститор се одлучио за пројекат Николе До-
бровића. Када се 1956. године приступило реализацији овог комплекса, он
Бранислав Стругар, „Добровићев Генералштаб“, после НАТО бомбардовања 1999. године,

разгледница
није ни слутио да ће то остати његов једини реализовани објекат у Београду, у

граду којем је посветио читав свој радни и стваралачки век. У бомбардовању
НАТО Београда 1999. године комплекс је урушен. Његова функционална
улога више не постоји, али симболички карактер места истрајава и у руше-
винама, опомињући да је ово уједно и једино реализовано дело архитекте
Добровића у Београду (Вукотић-Лазар 2002: 164).
ДОБРОВИЋЕВИ ПРОЈЕКТИ ЗА ПРИШТИНУ И КОСОВО ПОЉЕ
У време када је архитекта Добровић дошао у Приштину више није био

директор београдског Урбанистичког завода, нити је имао званична органи-
заторска овлашћења када је урбанистичка делатност Југославије била у пи-
тању. Међутим, његов професионализам, компетентност, њему својствена
ауторитативност, као и бескомпромисна припадност струци, водили су га по
свим градовима бивше Југославије, где се увек осећала потреба за њим. У исто
време су Приштина, Штип, Скопље, Загреб, Славонски Брод, Кокин Брод, као
и многи други градови очекивали његову професионалну помоћ.
Целовиту слику урбаног амбијента Приштине могуће је формирати на

основу два извора: један је општег карактера и обликују га путописи и мемоари
историчара, политичара, књижевника итд., док други води ка егзактним са-
знањима из области археологије, историје уметности, архитектуре и урба-
низма.
Модерно планирање је шездесетих година XX века довело до мешања
планиране и непланиране градње, а самим тим и до експанзије такозване бес-
правне изградње, што се одразило и на Приштину. Незаобилазан корак у са-
гледавању данашњег амбијента Приштине и њеног окружења јесте управо тај
период. С једне стране, обележиле су га урбанистичке смернице ка стварању
нове урбане структуре, на темељима старе вароши, а, са друге, то је период
слабљења урбанистичке закономерности, бесправне и неконтролисане из-
градње, углавном под притиском демографске експанзије и продора државног
капитала путем „Фонда за развој Косова и Метохије“ (Маневић 1996 : 133–
134; Стојков 1996 : 27–29; Стојков 1990 : 73–101). То је уједно и период у коме
је архитекта Никола Добровић оставио стваралачког трага у решавању урба-
нистичких проблема Приштине и њеног окружења.
Трансформација центра Приштине из матрице оријенталне махале у европ-
ску варош настајала је спонтано између два светска рата, углавном замирањем
урбаног ткива, а не како би се очекивало радикалним трансформација. У
периоду од 1960. до 1964. године, када је настајао пројекат за станичну зграду
Косово Поље, Добровић је у више наврата боравио у Приштини (Добровић
1950: н.н). Директор Урбанистичког завода Приштине у том периоду био је
архитекта Башким Фехмију, некадашњи Добровићев студент. По његовим
речима Добровић је хвалио рад Урбанистичког завода Приштине и прихватио
је да прво предузме кораке у раду на Генералном плану Приштине, а потом и
на реализацији станичне зграде Косово Поље. Косово и Метохију обишао је
са својом сарадницом арх. Љиљаном Бабић, која ће касније, по његовим
смерницама, и урадити пројекат центра Приштине (Бабић 1967: 26–27). 1
Добровић је првобитно био позван да узме учешће у дискусијама поводом
припрема, а касније и као консултант на изради Генералног урбанистичког
плана Приштине. Тада је и урадио скице плана, које су касније послужиле као
смернице у његовој даљој разради. Методолошки поступак којем је прибегао
био је оријентисан ка поштовању културно-историјског контекста, урбане
матрице у историјском и савременом смислу, као и свих материјалних, кул-
турних и еколошких вредности као доминантних културних образаца. Овако
1
Непосредни разговор са архитектом Башкимом Фехмијуом (12. 7. 1999. године у библио-
теци Урбанистичког завода града Београда) био је веома значајан јер је том приликом он указао
на тачан датум Добровићевог доласка у Приштину, поводом наведених задатака. То је био
9. 7. 1964. године, два дана пошто је Добровић награђен Седмојулском наградом, о чему се тада
говорило и писало широм Србије. По сећањима господина Фехмијуа сазнајемо да је Добровић
боравио у Приштини са сарадницом арх. Љ. Бабић.
постављена методологија била је темељ будућем планирању града на савремен

начин, уз сагледавање свих специфичних услова развоја. На основу досада-
шњих сазнања те „Добровићеве скице“ чувале су се у тадашњем Урбанистичком
заводу у Приштини, али није познато да ли су и сачуване. Оно што се ипак
може закључити јесте да су послератном развоју града основни печат дале две
чињенице: његов геополитички положај и присуство савремених урбанисти-
чко-архитектонских идеја Николе Добровића (Вукотић-Лазар 2002: 120–124).
Изградња Приштине после Другог светског рата, без обзира на скице но-
ве регулације које је начинио архитекта Драгутин Партоњић 1949–1951. го-
дине, у оквиру Урбанистичког завода НР Србије (Митровић 1953: 165–168), и
касније Добровићево урбанистичко решење из 1964. године, континуално је
усмеравана ка стварању потпуно нове савремене урбане структуре на темељу
старе вароши, али уз одступања од старе матрице. Добровићеве смернице,
које су афирмисале однос становништва према мултикултурној средини как-
ва је била Приштина, нажалост нису на то битније утицале, судећи по каснијим
генералним урбанистичким плановима Приштине из 1967, 1976. и 1988. годи-
не (Маневић 1996 :134). Осим у случају појединачних споменика, није се во-
дило рачуна о физиономији и идентитету Приштине, традиционалном начину
грађења, коришћењу земљишта и урбаној стуктури, која је наставила да се
развија мимо планских смерница, на различите начине, под утицајем разно-
родних културних и политичких струјања (сл. 3). План новог центра Приштине
касније је урадила Добровићева сарадница, архитекта Љиљана Бабић (Бабић
1970 : 26–27).
Скица регулације Приштине Драгутина Партоњића (1946–1951) предви-
ђала је решење железничког саобраћаја уз извесну корекцију задржавања
трасе постојеће железничке пруге и резервата за потребе проширења станице
и железничких постројења. Железничка станица била је предвиђена за потребе
путничког и теретног саобраћаја, с тим да се користи и техничка станица Ко-
Љиљана Бабић, макета новопројектованог центра Приштине

Станична зграда Косово Поље, прочеље : лево и десно крило
Станична зграда Косово Поље, пресек : Ц – Д и Е – Ф
сово Поље, крај Приштине (Митровић 1953: 165–168). Један од последњих

Добровићевих пројеката је управо овај за железничку станицу Косово Поље.
Стваралачки набој уткан у наведени, нажалост нереализовани, пројекат имао је
за њега посебну важност, јер је тешко а не приметити, да су његове ретке шансе
да пројектује и гради углавном биле спутаване неразумевањем наручиоца,
којима нису биле јасне Добровићеве визионарске замисли.
На првом месту овде је реч о објекту специфичног карактера, бројних
и разнородних функција, који је постао за самог архитекту много више од
тога: извор могућности које су се као последња и драгоцена шанса створиле
пред њим после бројних и неправичних професионалних пораза и чињенице
да му се здравље све више урушавало. Поверавање пројектовања железничке
станице за Косово Поље архитекта Добровић је дочекао као посебну шансу,
што се може препознати и у тексту на страницама Техничког извештаја, који
је својствено њему написан на личан и емотиван начин у поглављу Приступ
раду (Добровић 1967: Технички извештај)2. Други не мање битан разлог због
кога се он посебно радовао реализацији својих идеја постављених у станици
Косово Поље било је уверење да је напокон нашао инвеститора који ће
омогућити да реализује ово необично дело.
Згради саобраћајно-административног карактера дао је органски сажету
функционалну целину. Замишљена је као својеврсни урбанистички оријентир
и активни учесник у обликовању, или како је Добровић говорио „вајању“
2
Технички извештај налази се у заоставштини архитекте Николе Добровића, која се чува
у Музеју науке и технике, Одељење за архитектуру у Београду.
(Добровић 1960: 11), ширег простора. Истражујући, он долази до основног

конструктивног елемента који својом силуетом подсећа на изврнути кишобран
(сл. 4 и 4а). Утицај Феликса Канделе, шпанског емигранта, инжењера и кон-
структора лаких бетонских кровова у Мексику, осећао се тих година и у тео-
ријском и у практичном раду Николе Добровића3 (Митровић 1967 : 35).
Закључак
Свака мисао, предавање, књига, пројекат или, тако ретка, изведена дела
Николе Добровића плод су архитекте практичара и архитекте мислиоца, а
суштина овог „двојства“, била мисаоно утемељење нове уметности грађења
(Мацура 1984 : 164).
Из општих поука савременог градитељства, у исто време развијајући дав-
нашњу страст према урбанизму, Добровић је издвојио оно најбитније за нашу
средину. Његово стваралаштво је, са једне стране, имало моћ прилагођавања
различитим географским, политичким, економским, социјалним и другим
условима, што га је заувек учинило „припадником“ тог простора, а, са друге
стране, било је камен темељац онога што се данас назива одрживи развој целог
подручја и квалитетног начина живота.
Као подстрек будућем креативном
и отвореном дијалогу и делотворној ко-
муникацији са струком и међу нама са-
мима, намера овог рада била је и да се
размотри једна, пре више од тридесет
година (после Добровићеве смрти) из-
нета замисао (Митровић 1967 : 34–35):
да се на основу сачуваног идејног про-
јекта изради савремени главни пројекат,
на основу којега би Добровићево дело
„Станична зграда Косово Поље“ било
реализовано и тиме се на ОВОМ месту
и у ОВО време указала пошта знамени-
том градитељу, професору савремене
архитектуре и урбанизма светскога ре-
номеа, који нам свима и подједнако Вава Станковић, биста Николе
припада по својим визијама без граница Добровића, постављена 1996. године на
(сл. 5). другом спрату ауле Техничког факултета
у Београду
3
Радови Феликса Канделе који су направили видан утицај на Добровићев рад јесу: фаб-
рика „High life“ (1954–1955.) и капела Мисионара Св. духа (1956) у Coyoacan-у, као и црква
Св. Хосеа Обрера у Монтереју (1959–1960).
Бабић, Љиљана, „Архитект Никола Добровић“, у: Архитектура, урба-
низам 43, Београдски графички завод, Београд, 1967, 22-34.
Бабић, Љиљана, „Приштина“, у: Архитектура, урбанизам 63, Београдски
графички завод, Београд, 1970, 26–27.
Вукотић-Лазар, Марта, Београдско раздобље архитекте Николе Добровића
(1945–1967), Плато, Београд, 2002.
Добровић, Никола, Урбанизам кроз векове 1 – Југославија, Научна књига,
Добровић, Никола, Покренутост простора : Бергсонове динамичке шеме
–нова ликовна средина, ЧИП, Загреб, 1960, 10–11.
Добровић, Никола, Други разговори о архитектури: Израз у нашој савре-
меној архитектури, Привредни преглед, Београд, 1964.
Добровић, Никола, Савремена архитектура 5, Завод за издавање уџбе-
ника, Београд, 1971.
Мацура, Милорад, „Маргиналије уз четрдесетогодишњицу“, у: Изградња
11, Завод за издавачку и графичку делатност, Београд, 1984, 163–167.
Маневић, Зоран, „Вредновање непокретних културних добара Приштине“,
у: Обнова Приштине у условима одрживог развоја, Институт за архитектуру и
урбанизам Србије, Београд, 1996, 129–143.
Минић, Оливер, Преглед анализа и оцена урбанистичке активности у СР
Србији 1945–1965, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, необјављен
рад, Београд, 1967.
Митровић, Михаило, Градови и насеља у Србији, Народна књига, Београд,
1953.
Митровић, Михаило, „Станична зграда Косово Поље“, Архитектура
урбанизам 43, Београдски графички завод, Београд, 1967, 34–35.
Стојков, Борислав, План и судбина града, Грађевинска књига, Београд, 1990.
Стојков, Борислав, „Одреднице одрживог урбаног развоја Приштине“, у:
Обнова Приштине у условима одрживог развоја, Институт за архитектуру и
урбанизам Србије, Београд, 1996, 9–49.
ИЗВОРИ
Заоставштина архитекте Николе Добровића у Музеју науке и технике,
Одељење за архитектуру, Београд
Заоставштина Николе Добровића, Историјска збирка бр. 14878, Архив
САНУ, Београд
Marta Vukotić Lazar

Belgrade, Serbia
THE ACTIVITIES OF ARCHITECT NIKOLA DOBROVIĆ

IN KOSOVO I METOHIA IN 1960’S
Summary
The creative opus of Nikola Dobrović, an intellectual and considerable culture,

as well as his life dedicated to architecture, has always been an object of interest of
both his students and followers and his opponents. One is interested in Dobrović’s
work today as well, and not due to mere remembrance but because of repeated and
always essential researching of the true values of this architect and thinker. Archi-
tect Nikola Dobrović (1897–1967) is an outstanding figure of Serbian culture his-
tory of 20th century. Important sources for researching the creative opus of architect
Nikola Dobrović have been: the realized projects, his legacy, archive, periodical and
photographic materials, lectures, historiographic works, interviews and other data
collection during many years of the processing of written and oral sources.
After the “Dubrovnik conference“ one of the important landmarks of Yugoslav
architecture, after the adoption of Belgrade’s new General Plan, and after the finish-
ing of the “First-Five-Year-Plan“, there came the time of great activities in Beograde
architecture, and the period that we colled “the second phase of the Belgrade pe-
riod” of Nikola Dobrović, which lasted till 1967, the year of his death. In that pe-
riod one realized six projects, one of which was done in Belgrade, while more than
twenty competitive ones remained unrealized. In the phase of the Belgrade period,
he renewed his contact with the Coast through Herceg Novi and Igalo. Five of the
mentioned six projects were realized there.
At the time Dobrović appeared in Priština he was not Director of Institute for
Urban Planning anymore; he was not supposed to do any organizing work either,
concerning the urbanistic avtivity of Yugoslavia. However, his professionalism,
competence, his characteristic authoritativeness, as wll as his uncompromising be-
longing to the profession, led him throughout the cities of Yugoslavia, where one
always needed him. At the same time Skolje, Štip, Zagreb, Kokin Brod, Priština,
Igalo, as well as many other cities expected his professional help.
With the projects for the Railway Station od Kosovo Polje near Priština, for
the „Belo Brdo Prospect“ in Štip, and his own summer house on Lopud, ended his
entire architectural opus, and the Belgrade period.
Each thought, book, each plan and so rearly realized project, were the fruit of
Nikola Dobrović the architect-practician and Nikola Dobrović the architect-thinker,
the essence of that duality being, according to him, the abstract foundation of the
new art of building. From the lessons of modern architecture, he managed to select
that which was essential to us and, which is even more important, to develop his
old passion for urban planning. He believed in significance of poetic intuition and
taught his students that. He directed them towards thinking about modern architec-
ture and discovering its substance.
In the whole creative opus of architect Nikola Dobrović one will always recog-
niye his particular expression of a true supporter of modern architecture, but also of
a man who considered an architect to be a creator and thinker, an uncompromising
one on the road of professionalism.
Key words: heritage, history, architecture, development, renewal, regeneration.
УДК 726.54(497.115)”20”
Зоран М. Јовановић
ИЗМЕЂУ КРИЗЕ КРИТЕРИЈУМА И НОВИХ ВИЗИЈА У

САКРАЛНОМ ГРАДИТЕЉСТВУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
НА ПРИМЕРУ ЦРКВЕ У ЛЕПОСАВИЋУ АРХ. Љ. ФОЛИЋА
Рад је посвећен недавно саграђеној цркви Светог Василија Острошког у

Лепосавићу, према пројекту архитекте Љубише Фолића. Реч је o здању које
због своје ликовне поетике заслужује достојнију афирмацију, будући да при-
пада малом броју култних објеката Српске православне цркве у којима је на
креативан начин успостављен однос с њеним древним наслеђем. Поједине
тежње остварене у поменутом храму могуће је схватити и као могућ пут ка
превазилажењу дугопостојеће кризе критеријума у градитељству намењеном
Српској православној цркви током последњих деценија обележеног пре свега
некреативним парафразама (српске) средњовековне баштине, као последице
не само некритичког односа према прошлости, односно наслеђа из доба тзв.
златне прошлости Српства. Посебно је инспиративно то што је храм са таквим
специфичностима подигнут на, по много чему, јединственом подручју – Ко-
сову и Метохији, на коме су прошлост, садашњост и будућност у разноликој
колизији. У лепосавићкој цркви они су на посебан начин помирени, чиме Фо-
лићево остварење добија и дидактички карактер.
Кључне речи: сакрална архитектура, архитектура Православне цркве, са-
времена архитектура, Србија, Косово и Метохија, Лепосавић, Љубиша Фо-
лић
Недавно саопштење да се у склопу подухвата да „врати људе на Месец“, са

циљем припреме за одлазак на Марс, „Насин [NASA] тим за лунарну архитек-
туру одлучио за базе“, покренуло је разнолика размишљања. Све остварљивија
хтења за насељавањем ванземаљских простора биће, не треба сумњати, у фо-
кусу пажње и креатора сакралног градитељства. Произишла размишљања
довешће у питање и поимање архитектуре намењене хришћанском култу, без
обзира на то да ли су у питању верски објекти усечени у камен, на пример, или
пак донети с неба, попут капеле од лима, која је недавно постављена на једном,
Космету не тако далеком вису.1 Поједини закључци, ма колико у овом тренутку

припадали (и) футурологији, подразумеваће и афирмацију става да је сасвим
неприлична често истицана тврдња да је највредније у уметности Православне
цркве већ досегнуто, на коју се у традиционалистичко-комформистичком ду-
ху позивају они који се користе непостојећим канонима или пак злоупотреб-
љавајући установљене, прилагођавајући их разноликим интересима. Чини се
да су управо такви поступци, као и запостављање чињенице да је Црква живи
организам, довели до тога да током последњих деценија широм Србије буде
подигнут непрегледан број реплика древних источнохришћанских, српских
храмова, који при томе нити оживљавају прошлост, тобож златну (Радић 2003:
91–110; Диби 2007: 9–10; уп. Ж. ле Гоф 1999: 75–126; Le Gof 2007), на коју се
креатори таквих тенденција позивају, нити представљају осигуран било коме
пут ка Богу (уосталом, на известан начин ликовну поетику појединих здања
тог типа могуће је довести у везу и са такозваном турбо-фолк архитектуром2
[уп. Драгићевић-Шешић 1991: 47; Наумовић 1995: 39–62]). При томе у гло-
рификовању прошлости, у нашем случају уметности византијског духовног
круга, посебну улогу има заблуда да је патина естетичка категорија и да је
покушајем оживљавања старости и њених бразда могуће, између осталог,
досећи некадашње „златно доба“ нације, у овом случају српске (ма колико оно
било спорно по много чему). Одраз таквих настојања видљив је и у доданашњем
некритичком реплицирању наслеђа црквеног градитељства враћањем на
старо, окончано, уз једновремено фаворизовање форме наместо непролазне
суштине, Невидљивог (јер, „осећа човек да ли је за њега нешто спремљено или
је од јуче“, како би рекао Марко Илић, протођакон Српске православне цркве,
у јавности неправедно запостављен можда и због својих универзалистичких
ставова, у којима су додирнута нека од крунских питања савремене црквене
уметности, и не само ње [Илић 1986: 13; уп. Склирис 1998: 30, 32, 34); уп. Catao
1968: 43; Zovkić 1969: 72, 73]).
Последица таквих предубеђења, као и неких других предрасуда, па и схва-
тања (човекове) слободе (Шмеман 2003: 77–89), јесу многа здања која својим
изгледом бивају проблематична не само у односу на „дух места“ и амбијент у
којем су подигнута. На такав закључак упућују и недавни догађаји који под-
стичу утисак да перцепција многих не само у Србији, како закључује Гордана
1
Реч је о „лименој цркви“, како је у медијима прозвана, која је на врх Румије донета хели-
коптером. Због разноликих околности постоји могућност да поменут објекат буде однет са ло-
кације на начин како је и пренет.
2
Реч је о здањима која због њихове морфолошко-семантичко-ликовне поетике Слободан
Богуновић (2005: 1443–1445) сврстава у „’турбо’-архитектуру“, насталу крајем прошлог века,
када су се особености новостворене „турбо-фолк“ културе и новог читања традиције стопиле
с реинтерпретацијом и политизацијом (псеудо)фоклора, у циљу популаризовања националних
стереотипа, односно са наглашеном скоројевићко-патриотском естетиком, од које и прошлост
са свим њеним наслеђем није поштеђена, ни српска, нити, када је реч о архитектури, историјски
стилови својствени другим поднебљима.
Зоран М. Јовановић: Између кризе критеријума ... 589
Бабић (М. Јевтић 1995: 293), него и у окружењу још није спремна за модерне
градитељске изазове, те су им потребни облици црквених здања који би их
подсећали на „златну прошлост“, па и када су они у супротности с градитељским
наслеђем поднебља на којем су подигнути (један од последњих таквих примера
поделио је јавност у Хрватској на оне који су подржали или пак оспорили
градитељски концепт цркве на Удбини [Хрватска], сматрајући га, у односу на
нека друга решења, и стилски неадекватним амбијенту у којем је објекат по-
дигнут).
Отуда и питање, а у складу с поменутом најавом НАСЕ, да ли би Срби
православне вере, у случају да постану становници небеских тела надомак
Земље или у њеном даљем окружењу, подигли храмове који би својом формом
асоцирали на храмове који, као и до сада, најчешће представљају усиљене
парафразе и евокације градитељства византијског света и његовог духовног
круга, односно такозваног златног доба Српства (без обзира на то што од
времена постмодерне и малигне варијанте [псеудо]еклектицизма имају од-
ређену вредност, док се под религијом обично подразумева „спољашња фор-
ма“ [Đurčik 2008: 110; уп. Склирис 1988: 38]).
Стога у повесници градитељства намењеног Српској православној цркви
још истакнутије место заслужују поједине особености цркве Светог Василија
Острошког у Лепосавићу, саграђене почетком трећег миленијума према про-
јекту архитекте Љубише Фолића. Имајући у виду да је у историографији с
правом напоменуто да архитектура, за разлику од других визуелних уметности,
остварује најнепосреднији утицај на културну перцепцију ширих маса и по-
свећених појединаца (Kadijević 2008, 93), те да се ствараоци у екстремно поли-
тизованим и идеологизованим уметничким и другим подухватима свесно
прилагођавају духу времена и духу простора, односно конзументима њиховог
стваралаштва, треба истаћи да је реч о здању које због своје ликовне поетике
заслужује достојнију афирмацију. Јер оно припада малом броју култних обје-
ката Српске православне цркве подигнутих у последње време у којима је на
креативан начин успостављен однос с њеним древним наслеђем, на посебан
начин доприносећи развоју сакралне уметности хришћанског света (уп. Euro-
pean Church Architecture 1950–2000 1985: 231–242; Badurina 1987: 66–74, 191–
243; Premerl 1987: 352–360; Premerl 1988: 315–322; Premerl 2005: 21; Penezić
2005: 12; Križić Roban 2005: 24–27; Kusin 2006; Magaš 1996: 85–95; Premerl 1996:
97–110; уп. Oštrić, 2006: 9–16; Cobián, 2005; Arquitecturas de lo Sagrado: 2009).
Оно што цркву у Лепосавићу чини посебном у односу на већину објеката
тог карактера подигнутих током последњих деценија на подручју Србије јесте
у томе што је у појединим њеним сегментима, прецизније у звоницима, као
својеврсној доминанти тог здања, примењен минимализам, тј. структурализам,
са истицањем лука као основног (и јединог) елемента од кога је сачињен. По-
менута вредност лепосавићког храма, међутим, пречесто није препозната или
Црква Светог Василија Острошког у Лепосавићу

(према пројекту архитекте Љубише Фолића)
је услед различитих предрасуда занемарена, неадекватно оцењена или пак

погрешно протумачена. Неретко се могло чути да је реч о здању које се управо
због својих звоника не уклапа у општеприхваћене оквире, уз коментар да је
„српском оку купола најмилија“.3 У исто време заборавља се да је и купола по
настанку лук који ротира око вертикалне осе која пролази кроз теме, казали би
сачинитељи лексикона градитељских елемената, чиме таква критика постаје
не само излишна (уп. Фолић Р., Куртовић-Фолић 1995: 141–179; уп. Кемиџис
1999: 41). Друкчије речено, концепт звоника лепосавићког храма је начињен
од једног од основних кодова сакралног градитељства византијског света и
његовог духовног круга.
Цркву Светог Василија Острошког са својим звоницима треба прихватити
не само као (нов) симбол места у коме је подигнут, као и регије у којој се
налази, већ и као подстицај на многа размишљања. Међу њима су и она која
се односе на стварну природу хришћанског храма, његову форму и садржај,
будући да поједина својства (и) цркве о којој је реч на посебно инспиративан
начин задиру у најсложеније проблеме богословља, црквене уметности и
литургике.
Својом концепцијом пројектант храма у Лепосавићу истовремено, свесно
или не, подстиче и на размишљање о сталности и променама у градитељству
намењеном Православној цркви. Заправо, архитекта Фолић намеће питање,
ма колико оно било иницирано само формом звоника, да ли богомољу треба
одевати у злато, с масивним, богато украшеним фасадама као у средњем
веку (уп. Кораћ 2006; 209–213) и стубовима од скупоценог камена, односно
њиховом имитацијом, на пример, како се то често догађа, или њоме треба
истаћи једноставност, скромност, подстицану и од оног на кога се хришћани
позивају, у чије васкрсење верују (уп. 1. Кораћ 15, 17).
Концепција лепосавићких звоника упућује и на често заборављану чиње-
ницу да верујући свет око себе треба да посматра духовним очима, на чему
инсистира управо византијска естетика црквене уметности, на коју се многи
позивају, али пречесто само када треба да укажу на посебност цркве којој
припадају, а тиме и на властиту особеност, светост, с једновременим занема-
ривањем историчности (човекове) природе, као и стварних порука и поука
Оног на коме је црква утемељена. (Уосталом, када је реч о тумачењу црквене
архитектуре нису ретки примери када су тумачи више тежили да сакрализују
властиту реч него да учине стручан осврт о теми, о здању којим су се бавили
[Јовановић 2008, 133], што је можда могуће схватити и као вид својеврсног
3
У стручној литератури Фолићево остварење у Лепосавићу добило је запажено (афирма-
тивно) место једино у књизи Миодрага Јовановића (2007: 220), као и у склопу ауторске изложбе
М. Јанакове Аутори, дела, методи у српској архитектури на прелому векова (2006), са пратећим
каталогом, те у књизи Зорана М. Јовановића Кроз двери ка светлости. Лексикон литургике,
симболике, иконографије и градитељства Православне цркве (2009а: 278).
дистанцирања од појава [и] у архитектонској историографији, како би то рекао

Александар Кадијевић [Кадијевић 2009; 235–252; уп. Kolešnik 2005: 353–400]).
Концепт лепосавићких звоника пружа и један од могућих одговора на
питање да ли је сакрална архитектура искључиво „питање духовности“, од-
носно како опросторити сакрални догађај као кључни моменат интимног
веровања (у заједништву). У том смислу замисао Љубише Фолића, додуше,
поновимо, материјализована само у звоницима, истовремено може бити схва-
ћена и као својеврсни раскид (ма колико он, истине ради, био само делимичан)
са оним тенденцијама у српском црквеном градитељству произишлим из
схватања да је форма култног објекта важнија од његовог садржаја, односно
да је морфологија (опна богомоље, заједно са звоницима) значајнија од не-
видљивог, метафизичког, због кога црквено здање и постоји, и којим Невид-
љиво треба упросторити (и када архитектонску форму треба схватити „као
довршај чулних осећања“ [Љ. Фолић 2005: 491]).
Уједно, замисао материјализовану у лепосавићким звоницима могуће је
схватити и као пут ка проналажењу решења за изглед будућих храмова право-
славних како на Земљи, тако и на Месецу и планетама попут Марса, којим,
према учењу цркве, такође влада Бог, Космократор.
Фолићево позивање на традицију је специфично, дубоко промишљено и
теоретски утемељено. У његовим ставовима о архитектонској форми, њеним
обележјима и својствима (Фолић 2005) могуће је препознати и стремљење да
гледаоца лепосавићке цркве упути на поље невидљивог, у свет метафизике. У
форми лепосавићких звоника истовремено се појављује јединствен одјек про-
шлости, источнохришћанске традиције, с тим што њихов пројектант не реин-
терпретира, већ у визионарском и иновативном смислу настоји да савременим
језиком прочита древни код. Понуђеном замисли звоника, као једног од нај-
уочљивијих симбола лепосавићког храма, његовог јарбола и сигнума наде и
спасења, како би рекли алегоричари, истовремено се руши незаписана догма
о грађевини која својом импозантношћу делотворније приближава човека
Богу.
Управо у том смислу треба прихватити и прозирну опну, мембрану, којом
су обавијени, од које су сачињени звоници лепосавићког храма, најављујући
да је граница између онога Споља и онога Унутра (скоро) фиктивна, прокла-
мујући духовност на нивоу апстрактног. Управо такво виђење подстиче на
размишљање како би изгледао храм, ослобођен оптерећујуће форме, зидова
који, ма колико схваћени и као украс, раздвајају видљиво од невидљивог, тело
од духа.
Последње поменуто је и повод за подсећање на Платонов став да је архи-
тектура оно што остаје од здања када јој се одузме камен (у овом случају зид),
чиме се враћамо и на почетак нашег излагања о могућем путу сакралног
градитељства, у овом случају Православне цркве, и то у времену које све више
иницира помисао да више неће бити потребно, између осталог, блештавилом
мермера нити висином и пречником купола, на пример, указивати на значај

светог коме је посвећена, или пак на снагу и (привидно) богатство чланова
једне помесне цркве. При томе одуховљена празнина лепосавићких звоника,
као јединствен подстрек и могућа водиља у развоју сакралног градитељства,
на најдитректнији начин указује да су у Лепосавићу превазиђени и страхови
од празног простора (horor vacui), те да условну празнину од којих су сачињени
зидови лепосавићких звоника треба схватити и као израз тежње да се са-
кралност простора доживи боравком човека у њему. Истовремено, треба има-
ти на уму да црквена звона данас више немају она значења и функције по
којима је обележен (и мерен) средњи век (уп. Хојзинга 1991: 8).
Међу питањима која се намећу при анализи особености здања у Лепосавићу
(у коме можда и није учињен најсрећији спој традиције и иновације, рекли би
неки, и то пре свега због традиционализма примењеног у концепту црквеног
здања на који као да су „накалемљени“ модернистички звоници) треба истаћи
да је реч о објекту који благодарећи управо концепту (структури) његових
звоника доводи у питање и мишљење да храм мора бити здање скупоцено, а
при томе, додајмо, у свом сјају на различите начине обмањујуће, лажно (уп.
Škunca 1987: 362). Да се не би догодило да је поменутим иницирано нешто
страно Православној цркви и њеном учењу, потражимо подршку у речима
светог Јована Хризостома, који је у виду својеврсне епистоле казао: „Почнимо,
дакле, живети мудро и славити Христа како он то жели: најбоља част некоме
јесте она какву он сам жели, а не она коју му ми замишљамо [...] Зар је важно
да Христов сто блиста златним путирима, ако он сам умире од глади?“
Такав став афирмисан је управо и здањем коме смо се посветили, не
губећи из вида ни то да је његов пројектант истовремено, можда и несвесно,
афирмисао и питање у коликој мери је сложен задатак пројектовати храм. Јер,
цркву–грађевину, па тако и звонике, треба „видети изнутра“, што је супротно
честој пракси обележеној својеврсним идолопоклонством, ходочашћем спо-
љашности, привиду.
При томе, да замерка критичара како звоници лепосавићког храма нису
у складу са источнохришћанском традицијом није оправдана говори и то
да је данашњем човеку довољно само да склопи очи, па да, богословском
терминологијом речено, буде и на тај начин у додиру са Богом, као што су у
древним временима људи са склопљеним очима, сневајући, прижељкивали
да побегну са Земље, из свог окружења, да постану житељи других небеских
тела, и самим тим, према веровању, ближи Богу, Небу.
Ако би замисао остварена у звоницима била преточена и на целокупно
здање (цркве–грађевине), тиме би, заправо њеном посетиоцу на најнепосред-
нији начин било омогућено да и дословце пронађе Творца не само у бесконач-
ности (око њега), на коју у овом случају упућују прозирни зидови лепосавић-
ких звоника, него и да Исто(г) препозна у себи. И због тога је отелотворену
неимарску визију Љубише Фолића могуће схватити као провокативну, али и
као морално-дидактичку у свим видовима које она може да иницира (сличан

концепт препознат је и у особеностима капеле на Бубњу код Ниша, такође
недавно подигнутој [З. М. Јовановић, 2007: 187–208; Jovanović 2009б).
Коначно, оно што је посебно инспиративно јесте и то што је храм с таквим
специфичностима подигнут на, по много чему, јединственом подручју, на којем
су прошлост, садашњост и будућност у разноликој колизији. У лепосавићкој
цркви, са њеним звоницима, они су на посебан начин помирени.
Badurina, Anđelko, „Kršćanski sakralni prostori“, у: F. Škunca, A. Badurina,
B. Škunca, Sakralna arhitektura tijekom povijesti i danas, Zagreb, 1987.
Benedetti, S., Problemi današnjeg sakralnog graditeljstva, Služba Božja 3 (1985),
231–242.
Bogunović, Slobodan, Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka: ar-
hitektura, arhitekti, pojmovi, III, Beogradska knjiga, Beograd, 2005.
Диби, Жорж, Време катедрала: уметност и друштво 980–1420, Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2007, 9–10.
Ле Гоф, Жак, Средњовековно имагинарно. Огледи, Izdavačka knjižarnica
Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1999, 75–126.
Ле Гоф, Жак, Човек средњег века, Clio, Београд, 2007.
Драгићевић-Шешић, Милена, Очување културног идентитета и колек-
тивног сећања као услов интегралног развоја, Зборник МС за друштвене на-
уке 90 (1991), 47;
European Church Architecture 1950–2000 (ed. W. J. Stock), Munich – Berlin –
London – New York, 2002.
Đurčik, I., „Značaj transcedentnosti u postmodernizmu“, Religija i tolerancija :
časopis Centra za empirijska istraživanja religije 9 (2008), 109–115.
Zovkić, M., „Tradicija promjena u crkvi“, Svesci Kršćanske sadašnjosti 15
(1969), 72–75.
Илић, М., „Црквено сликарство у Српcкој цркви данас“, Православље 458
(15. 4. 1986), 13.
Јевтић, М., „Историчари уметности (Колекција Одговори; књ. 27), Чигоја
штампа, Београд, 1995.
European Church Architecture 1950–2000 (ed. W. J. Stock), Munich – Berlin –
London – New York, 2002.
Јанакова, М., Аутори, дела, методи у српској архитектури на прелому
векова (2006), каталог наведене изложбе на CD-у.
Јовановић, М. Зоран, Између кризе критеријума и нових визија у сакралном

градитељству Српске православне цркве на примеру капеле на Бубњу код
Ниша (арх. С. Буђевац), Лесковачки зборник XLVII, 2007, 187–208.
Јовановић, Зоран, Идеја прошлости у српској уметности XX века, рукопис
докторског рада одбрањеног на Одељењу за историју уметности Филозофског
факултета у Београду 2008. године
Јовановић М. Зоран, Кроз двери ка светлости. Лексикон литургике, сим-
болике, иконографије и градитељства Православне цркве, Београд, 2009.
Jovanović M. Zoran, Between Criteria Crisis and Possible New Visual Identi-
ties of Christian Sacral Architecture on the Example of Contemporary Tendencies in
Construction Engineering of the Serbian Orthodox Church, in: II Congress of Con-
temporary Religious Architecture (2009, Španija). Рад ће бити објављен у склопу
тематског зборника радова учесника поменутог конгреса.
Јовановић, Миодраг, Српско црквено сликарство и градитељство новијег
доба, Београд, 2007.
Kadijević, А. Arhitektonska avangarda u službi levice: Misov spomenik Roze
Luksemburg i Karla Lipknehta (1926), Zbornik Seminara za studije moderne umet-
nosti Filozofskog fakulteta u Beogradu III/IV, 2008, 93–100.
Кадијевић, Александар, „Видови дистанцирања од појава током њиховог
тумачења у архитектонској историографији“, Наслеђе 10, 2009, 235–252.
Кемиџис, Крајст Џон, „Ка једној истинској православној архитектури“,
Искон 6, Фонд Свети Прохор Пчињски православне епархије врањске, Врање,
38–41.
Kolešnik, Ljiljana, „Kritička povijest umjetnosti. Polazišta, dometi i perspektive“,
u: Umjetničko djelo kao društvena činjenica. Perspektive kritičke povijesti umjetnosti
(prir. Lj. Kolešnik), Institut za povijest umjetnosti, Zagreb, 2005, 353–400.
Кораћ, Војислав, „Монументална архитектура у Византији и Србији у по-
следњем веку Византије“, Зборник радова Византолошког института XLIII,
2006, 209–213.
S. Križić Roban, „Čeznemo za crkvama koje nismo uspjeli izgraditi“, Čovjek i
prostor 11–12, 2005, 24–27;.
Kusin, V. „Sukreatori duhovnoga“, u: Novija sakralna umjetnost, katalog izložbe
u galeriji „Klovićevi dvori“, Zagreb, 2006.
Magaš, B., „Suvremena arhitektura pred zadatkom projektiranja sakralnih pro-
stora“, u: Crkva u svjetlu teologije, arhitekture i umjetnosti, Zadar, 1996, 85–95.
Наумовић, С., „Устај сељо, устај роде: симболика сељаштва и политичка
комуникација у новијој историји Србије“, Годишњак за друштвену историју
II, 1995, 39–62.
Oštrić, I., „Od kriznih ishodišta do krize identiteta“, u: Novija sakralna umjet-
nost, katalog izložbe u galeriji „Klovićevi dvori“, Zagreb, 2006, 9–16.
Penezić, V., „Sakralna arhitektura u Njemačkoj“, Čovjek i prostor, 11–12, 2005, 12.
Premerl, T., „Novi život povijesnoga sakralnog prostora“, Služba Božja, 4, 1987,
352–360;
Premerl, T., „Korijeni i persperktive: Zapažanja o arhitekturi novih sakralnih
prostora“, Služba Božja 4, 1988, 315–322.
Premerl, T., „Bogoslužbeni prostor u svjetlu povijesno-umjetničkih zakonito-
sti“, u: Crkva u svjetlu teologije, arhitekture i umjetnosti, Zadar, 1996, 97–110.
Premerl, T., „Nužna prisutnost umjetnosti u funkcioniranju sakralnog pros-
tora“, Čovjek i prostor 11–12, 2005, 21.
Радић, Радивој, „Глад у српским земљама XIII–XV века“, у: исти, Из Ца-
риграда у српске земље. Студије из византијске и српске историје, Завод за
уџбенике и наставна средства, Библиотека Јазон, књ. 5, Београд, 2003, 91–110.
„Стварати по слободи Христовој, али са страхом Божијим. Разговор са
свештеником Стаматисом Склирисом“ (разговор водио Дејан Црнчевић), Са-
борност 1–2,1998, 29–41.
Catao, B., „Današnja vjera traži svoj rječnik“, Svesci Kršćanske sadašnjosti 9,
1968, 43, 44.
Cobián, Esteban Fernández, El espacio sagrado en la arquitectura española con-
temporáne, Satiago de Campostela, 2005.
Arquitecturas de lo Sagrado. Memoria y proyecto (ed. A. F. Cobián), Coruña,
2009.
Фолић, Љубиша, Анализа архитектонске форме, Београд, 2005.
Фолић Радомир, Куртовић-Фолић Нађа, „Конструкције зиданих лукова,
сводова и купола – поуке прошлости“, у: Традиција и савремено српско црквено
градитељство (ур. Б. Стојков, З. Маневић), Институт за архитектуру и урба-
низам Србије, Београд, 1995 (Посебна издања / Институт за архитектуру и
урбанизам Србије; бр. 24), 141–179.
Хојзинга, Јохан, Јесен средњег века, Матица српска, Нови Сад, 1991.
Škunca, Florijan, „Evanđeosko siromaštvo sakralnih objekata“, Služba Božja, 4,
1987, 361–365.
Шмеман, А., Ауторитет и слобода у Цркви, Логос, 2003, 77–89.
Zoran M. Jovanović
BETWEEN THE CRISIS OF CRITERIA AND NEW VISIONS IN THE

SACRAL CONSTRUCTION ENGINEERING OF THE SERBIAN
ORTHODOX CHURCH, BASED ON THE EXAMPLE OF THE
CHURCH IN LEPOSAVIĆ ARCH. LJ. FOLIĆ
Summary
The study is dedicated to the recently built church of st Basil (Sveti Vasilije) in
Leposavić, according to the project of architect Ljubiša Folić, an edifice which due
to its visual poetics deserves more honourable recognition, given that it belongs to
the small number of structures of the Serbian Orthodox Church in which relation-
ship with its ancient legacy has been established in a creative manner. Therefore,
it is possible to valuate Folić’s project as a benevolent break up (although, to tell
the truth it was only partial) with the tendencies in the Serbian sacral construction
engineering that stem from the apprehension that the form of a sacral structure is
more important than its contents, i.e. that morphology (membrane of the preach-
ing house) is given immeasurably higher importance than the invisible, the meta-
physical, for the purpose of which the church edifice actually exists. What makes the
church in Leposavić special as compared to the majority of similar structures built
in the course of the past decades in the territory of Serbia is that in its individual
segments, precisely in bell-towers, was applied minimalism, i.e. structuralism, ac-
centuating arch as one of the main codes of sacral art of the Byzantine world and
its spiritual circle. This characteristic was mainly not recognized or, due to differ-
ent prejudices, neglected, or it was inadequately interpreted among interpreters of
sacral art. The temple in Leposavić should also be understood as a possible path
towards overcoming the long-existing crisis of criteria in the construction engineer-
ing dedicated to the Serbian Orthodox Church, during the past decades marked
primarily by non-creative paraphrases of the Serbian mediaeval heritage, resulting
not only from non-critical attitude towards the past but also from specific type of
sacralization of the “Serbian style“ (“Serbian-Byzantine style“), i.e. heritage from the
so-called golden era of the Serbian past. It is particularly inspirational that a temple
with such specificities was constructed in an area unique in many ways – Kosovo
and Metohia, where the past, present and future are in manifold collision. In the
church of Leposavić they have been reconciled in a special manner, which gives the
Folić’s work a didactic attribute as well.
Key words: sacral architecture, architecture of the Orthodox Church, modern
architecture, Serbia, Kosovo and Metohia, Leposavić, Ljubiša Folić.
УДК 75(497.115)”198/199”
Срђан Марковић
Ниш, Србија
ОДЈЕЦИ ПРОШЛОСТИ У СЛИКАРСТВУ КОСОВСКОГ

СТВАРАОЦА ПЕТРА ЂУЗЕ ТОКОМ ОСАМДЕСЕТИХ И
ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВЕКА
ХВОСТАНСКИ ЦИКЛУС
Окосницу написа чини највећим делом уништен, Хвостански циклус,

савременог српског ствараоца са Косова, Петра Ђузе. У Ђузином сликарском
тумачењу циклус је попримио обележје велике метафоре о злу и вековном
страдању аутохтоног српског народа на тлу Косова и Метохије.
Испровоциран догађајима из осамдесетих и деведесетих година прошло-
га века Ђуза је у овом циклусу, користећи се „цитатношћу“, сачинио убедљиву
визуелну спрегу од фрагмената српског средњовековног фреско-наслеђа, ра-
них ренесансних композиција и кубистичке ликовне синтаксе, претварајући
своје визуелне исказе у изузетно узбудљиву целину која је постајала универ-
зална метафора о злу и страдању. Сажимајући догађај у времену и простору,
превазишавши њиме ниво историјске хронике, он је додирнуо суштину тра-
гедије људских бића сагледане изблиза.
Кључне речи: Хвостански циклус, уметност као последња одбрана једнога
народа, цитатност, средњовековно ликовно наслеђе, рана ренесанса, кубис-
тичка ликовна апаратура, Петар Ђуза
Хвостански циклус Петра Ђузе1 представља еклатантан пример реагова-

ња на дух времена крајем осамдесетих и почетком деведесетих година про-
1
Петар Ђуза припада данас већ средњој генерацији српских уметника на Косову. То је
стваралац који је веома рано својим делима привукао пажњу српске ликовне јавности.
Рођен је 15. јануара 1952. године у Невесињу. Академију ликовних уметности завршио је у
Приштини 1977, а последипломске студије, у класи проф. Раденка Мишевића, у Београду 1981.
године. По протеривању српскога живља са Косова настанио се у Београду.
Ради на Факултету уметности у Звечану у звању редовног професора за предмет сликар-
ство.
шлога века. Чини га низ сликарских елегија којима је стваралац први, или
међу првима, у ондашњој југословенској актуелној уметности неувијено про-
говорио узбудљивим сликарским језиком о злом удесу српскога народа у ње-
говом повесном простору.
Разуме се није само Ђуза у том тренутку проговорио о жалосној историји
српскога народа на тлу Косова и у Метохији. Читав је низ стваралаца у врло
кратком временском раздобљу осетио потребу да проговори о злу што се
наднело над једним народом на измаку двадесетога века.
Реаговање на време несигурно код косовских стваралаца може да се, на-
челно посматрано, дефинише у два основна вида. Један вид елаборације исказа
подразумева: дефинисање завичајне вертикале као основе око које се гради
исказ којим се, у крајњој линији, изражава отпор и непристајање на суровост
времена и патњу сопственог народа. Такав вид елаборације налазимо у
стваралаштву Зорана Јовановића Добротина, Зорана Фуруновића и Томисла-
ва Трифића.2 Други, пак, као облик директног реаговања на догађаје у елабора-
цији исказа користи историјски предложак као основу теме и читав низ сло-
бодно повезаних узора и цитата из фундуса историје уметности у контексту
интерпретације. Такав облик елаборације исказа налазимо у скулптурама
Светомира Арсића Басаре и сликама Петра Ђузе.3
Управо је крај седамдесетих и почетак осамдесетих година ствараоце на
Косову4 поново подстакао да свој став спрам времена у којем живе искажу
ангажованим делом у којем се кроз модерну уметничку елаборацију прогова-
ра о суровости косовске стварности што се одигравала пред њиховим очима.
Призори страдања, сеоба и свирепих злочина над српским народом на
које наилазимо у хроникама дуге историје „љутих и прискрбних времена“
понављали су се пред очима стваралаца са ужасавајућом сличношћу. Готово
да осим хронолошке нема никакве друге разлике између погрома над Србима,
разарања манастира и њиховог претварања у коњушнице, спаљивања моштију
2
Ваља поменути да је и један број младих стваралаца са Косова крајем деведесетих година
прошлога века и првих година овога у своме делу елаборирао страхоте које су се одигравале
пред њиховим очима. Када помињем младе ствараоце са Косова, мислим најпре на графичара
Бранка Јовановића и сликарку Јелену Бојанић.
3
Иако Басару и Ђузу повезује оно што одређујемо директним реаговањем на време, си-
гурно је да међу њима постоје и знатне разлике. Басара, осим историјског предлошка око кога
гради тему своје скулптуре, не преузима ништа више, у смислу цитата, из историје уметности.
За разлику од њега, Ђуза се у елаборацији исказа служи могућношћу преузимања евокативних
детаља у распону од ране ренесансе до међуратне модерне.
4
Нису само ствараоци на Косову реаговали на трагедију српскога народа. Чинио је то и
један број сликара ван Косова. Пре свих Мића Поповић делом: 1. мај 1985 (1986), насталим као
непосредна реакција над злочином учињеним Урошу Мартиновићу. Елаборирајући свој исказ,
Поповић је намерно посегао за цитатима из шпанског барокног сликарства. Намерно јер је
одлика сликарства шпанских барокних мајстора инсистирање на призорима свирепости и му-
чења. А злочин шиптарских екстремиста је по суровости био раван ономе што у шпанском
барокном сликартву може да се види.
Срђан Марковић: Одјеци прошлости у сликарству ... 601
светитеља, крајем шеснаестога века, покоља Срба у Митровици, Призрену и

Пећи из 1899 (Косово и Метохија у српској историји, 1989) и убистава у Са-
модрежи, у селу Мећа код Ђаковице, у Вучитрну, у околини Урошевца, у При-
зрену, силовања деце и старица, паљења кућа, скрнављења гробова и дечијих
лешева, скрнављења и оштећивања цркава у Самодрежи, Штимљу, Доњем
Неродимљу, Соколици, спаљивања конака Пећке патријаршије, „преџамљи-
вања цркава“ (Јевтић 1989: 793)5 скраја седамдесетих и током осамдесетих
година XX века. Сва та трагична преламања кроз која су пролазили српски
народ и ствараоци на Косову нужно су изазвала потребу у уметнику (Жарић
1989: Марковић 2004: 77–129)6 да неправду која се наноси човеку и национу
преведе у дело као облик немирења, отпор према репресији којој су он и његов
народ изложени.
Ђузино сликарство тих година испровоцирано је његовом унутрашњом
потребом да искаже свој критички став спрам времена у којем живи. У том
опором сликарству насталом у тренутку огољених политичких, социјалних,
моралних и егзистенцијалних истина када је реч потпуно немоћна и обе-
звређена, истина виђена критичким оком сликара има снагу крика. Идејна
вертикала Хвостанскога циклуса дефинисана је у дугим дијалозима између
Ђузе и песникиње Даринке Јеврић, у њиховим путовањима по Косову и
Метохији и суочавањима са бруталним уништавањем културно-историјске
баштине српскога народа, са настојањем да се затру материјални докази о
старости и постојању једнога народа. На њих је, као удар грома, деловала
судбина Хвосна, средњовековног града Петрича и судбина манастира Светога
Јована Крститеља на брегу између села Горњи и доњи Петрич (општина Клина).
На брегу који наткриљује Горњи и Доњи Петрич међу столетним дубовима,
које су, у то време, посекли Албанци, наишли су на остатке цркве. Црквено
земљиште око црквишта и гробља насилно су отели Албанци из села. Све
жалбе сељака и Црквеног одбора остале су без одговора и од Окружног суда у
Пећи (1979) и од Скупштине Југославије (1986).
5
Јеромонах Атанасије Јевтић, један од аутора дела Косово и Метохија у српској историји,
цитира писмо епископа призренског, потоњег патријарха Павла, Верској комисији САП Косова
из 1978, у којем он наводи да је прегледајући катастарске књиге случајно открио да је у Му-
шутишту једна црква уписана као џамија. Трагајући даље, открио је да су тако уписане и цркве
у Сувој Реци, Речану, Дворану, Витомирици, док су црквена имања уписивана као „вакуфи“ –
својина муслиманске заједнице.
6
У том процесу није било поштеђено ни стваралаштво савремених косовских уметника.
Можда најдрастичнији пример представља афера избацивања Басариних скулптура са изложбе
„Документа“ у Сарајеву 1989. године. Наиме, супротно избору селектора са Косова Зорана Фу-
руновића, који се определио да на изложби представи дела Светомира Арсића Басаре, Зорана
Јовановића Добротина, Петра Ђузе, Нусрета Салихамиџића и Џевдета Џафе, одлуком натко-
мисије ове ликовне манифестације уместо Басариних скулптура биле су изложене графике Фан
Ферија.
Остатке, пак, средњовековног града Петрича налазили су уграђене у зи-

дове албанских кула у селу Горњи Петрич и у сам пут који води ка Пећи (Ива-
новић 1989: 387).
Свуда на путу ка Пећи наилазили су на остатке девастираних археолош-
ких локалитета.
Из додира са суровом реалношћу природно је произашла потреба да
се уметношћу о њој проговори – Даринка Јеврић је објавила збирку песама
Хвостанска земља, а Петар Ђуза је насликао циклус слика великог формата
истога назива.7 За њих је, и за нас, једноставно Хвосно постало велика метафора
о злу и вековном страдању српскога народа на тлу Косова и Метохије.
Није случајно да се у елаборацији својих хвостанских елегија Ђуза опре-
делио за принцип цитатности у исказу. У том контексту цитатност, односно
заснивање визуелног исказа на искуству прошлости има своју логику у на-
стојању да се дефинише поље сопственог уметничког наслеђа и да се, исто-
времено, оствари спрега између онога што припада националном ликовном
наслеђу са оним што чини део европске ликовне традиције.
На тај начин се Ђузино сведочење о времену претворило у особен спој
секвенци што, са једне стране, припадају дугој историји зла, патње и страдања
српског народа, актуелним догађајима на Косову и у Метохији осамдесетих
и деведесетих година минулога века, а, са друге, визуелно упориште налазе у
српском средњовековном сликарству, са сликарским фрагментима ране рене-
сансе који за тему имају „Оплакивање Христово“ или са секвенцама цитира-
ним из Пикасових припремних студија за „Гернику“ и саме „Гернике“.
Смисао спреге цитата што припадају различитим временима европске
историје уметности не лежи у пуком ређању визуелних података који творе
занимљиву композициону целину.
Смисао Ђузиног сликарског поступка рекао бих лежи у нечем другом, у
значењској и експресивној спрези визуелних симбола који за тему имају ве-
7
Циклус је чинило тринаест слика великог формата. Самом циклусу претходио је велик
број припремних студија, цртежа, слика малог формата инспирисаних Хвосном, али и свим
оним трагичним догађајима од почетка осамдесетих година.
Нажалост, циклус слика Хвостанска земља Петра Ђузе је нестао. Основано се претпос-
тавља да је страдао у дивљањима екстремиста по Приштини и по атељеима професора Факул-
тета уметности после повлачења војске и полиције. Један мали број припремних студија и цр-
тежа је спасен.
До дана данашњег сликар не зна судбину својих дела. Не само циклуса Хвостанска земља
већ и великог дела свог опуса будући да се мноштво слика налазило у његовом атељу у згради
Факултета уметности.
Ваља рећи и то да су том приликом уништена дела и других стваралаца, професора Фа-
култета уметности: вајара Зорана Каралејића, сликара Зорана Фуруновића, Зорице Фуруно-
вић, Зорана Јовановића Добротина, Хилмије Ћатовића. Ти ствараоци остали су готово без це-
локупног опуса.
ковни бол, патњу и страдање једног народа (Деспотовић 1988; Јеврић 1988;
Тишма), које се приближавало кулминацији милошћу „Милосрднога анђела“.
У том контексту се Хвостански циклус поставио као катализатор Ђузи-
ног стваралачког порива у коме је акценат стављен не на слику о Хвосну или
слику појединачног злочина над српским народом – микрофрагмент је у овом
циклусу уздигнут до макронивоа у коме се сагледава сама историја и суштина
злочина који ће своје дивљачко финале имати марта 1999. године у налетима
Алијансине авијације, колатералним штетама8 и дивљањима шиптарских те-
рориста после Кумановског споразума.
Ђуза је Хвостанским циклусом, као универзалном метафором о злу и
страдању, сажео догађај у времену и простору, превазишавши њиме ниво ис-
торијске хронике и досегавши суштину трагедије људских бића сагледане из-
близа.
На његовим сликама нема непријатеља. Они су високо на небу у челич-
ним птицама што сеју смрт или дубоко у земуницама и гудурама чекајући свој
тренутак. Нема у композицији судара антагонистичких сила. За њен ствара-
лачки опстанак довољно је насликати дивљаштво које долази „ниоткуд“, на-
сликати жртве, патњу и наду.
Да ли је могуће да једна цивилизација која своје темељне основе гради на
култу Христовог страдања и жртве зарад искупљења греха људскога рода у
додиру са модерним временима потпуно порекне прокламована етичка наче-
ла и читав један аутохтони народ доведе готово до уништења?
Рекао бих да је то једно од кључних питања на које својим сликарством
– својим Хвостанским циклусом, који је, нажалост, највећим делом уништен
(Аноним 1999:) Петар Ђуза настоји да пронађе одговор.
Претварајући се у сведока времена и сабласног хроничара, стваралац,
себи примереним начином казивања, прибегава сликарском сведочењу ко-
совске свакодневице током осамдесетих и деведесетих година прошлога ве-
ка. Велик број дела из тога периода попут: Плача хвостанске деце, Прекалске
апокалипсе, Ћивоте попљуваше, нејач обешчастише, Страдање игуманије
Иларије – кад останеш без части шта ће ти огњиште?... прераста у потресан
уметнички документ о времену смрти – добија форму уметничкога сведочења
као последњег облика одбране једнога народа.
То је за Ђузу једини начин да делом исприча своју историју. Историју ар-
хајског човека, историју патње свога народа којом се укључују у свету тради-
цију, што подразумева спознање свог духовног положаја у космосу – сазнање
смисла и узрока. Кроз грч, кидање, шапат, јаук, далеки звекет метала и крик
претварају се његови искази у својеврсну Нојеву барку у којој је похрањена
8
Просто човек мора да се запита: да ли су пилоти били свесни шта чине једном народу
или су били „убеђени“ да је то још једна од многобројних видео-игрица после које увек могу да
се врате на почетак.
живоносна снага и драматика древнога мита. У крхкој корабљи, какво је и

уметничко дело, Ђуза своје исказе претвара у симболе бола и драме сажете
и преобличене у универзалне метафоре што припадају увек отвореној „риз-
ници свеопште људске патње“ (Медаковић 1990). У његовом стваралаштву
доживљавамо драму што је преживљава један народ. Читаво то стваралаштво
огромне енергије усмерено је према исказивању судбине као опште категорије
у којој сагледавамо све наше сеобе и деобе, коренове, стратишта и слободу
што као дрхтави пламен воштанице трепери негде далеко на дну лавиринта.
Јевтић, Атанaсије, Косово и Метохија у српској историји, зборник радова,
Српска књижевна задруга, Београд, 1989.
Жарић, Мирко, „Академик неподобан“, Јединство, Приштина, 16. VII 1989.
Марковић, Срђан, Светомир Арсић Басара или скулптура као судбина,
Београд: САНУ, Универзитетска библиотека Иво Андрић, Приштина, Београд,
2004; 77–129.
Ивановић, Милан, „Црквени споменици XXIII – XX века“, Косово и Ме-
тохија у српској историји, зборник радова, Српска књижевна задруга, Бео-
град, 1989, 427.
Медаковић, Дејан, Косовски бој у ликовним уметностима, Београд, 1990.
Аноним, „Опљачкани атељеи“, Вечерње новости, Београд, 17. 7. 1999.
Јеврић, Даринка, Сведочење Петра Ђузе, Политика, Београд, 9. јул 1988.
Деспотовић, Јован, Хвостанске сликарске елегије Петра Ђузе, предговор
каталогу изложбе слика, Галерија савремене ликовне уметности Нови Сад,
новембар 1988.
Тишма, Андреј, Признање традицији , Дневник, Нови Сад, 1. новембар 1988.
Srđan Marković
Nis, Serbia
ECHOES OF THE PAST IN PAINTING OF KOSOVO PAINTER PETAR

DJUZA IN 80’S AND 90’S OF THE LAST CENTURY
Summary
The paper Hvosno cycle or echoes of the past in painting Kosovo creator Peter
Đuza during the eighties and nineties of the last century, the author discusses the
part, unfortunately mostly destroyed opus, a prominent Serbian artist Peter Đuza
one of the key actors artistic life in Kosovo and Metohija during the eighties and
nineties the last century.
Relevant characteristics of opus known as Hvosno country or Hvosno cycle is
the author’s creative involvement in terms of attention to the suffering Serbian peo-
ple in Kosovo and Metohija. It is no coincidence that in the elaboration of its
hvostanskih elegy Đuza opted for the principle of citatnost in evidence. In this con-
text citatnost and found a visual testimony to the experience of the past has its logic
in an effort to define the field of their own artistic heritage and, simultaneously,
achieve an interface between what belongs to the national artistic heritage with what
is part of the European art tradition. In this way, Đuza’s testimony of time into a
specific combination of sequences that belong to one of the long history of evil, the
suffering of the Serbian people, current events in Kosovo and Metohija, eighties and
nineties of the last century, and, on the other hand, visually stronghold located in
the Serbian mediaeval painting, painting fragments from the early Renaissance to
discuss “Lamentation of Christ“ or sequences quoted from Picasso studies for
“Guernica“ and “Guernica“ itself. Pretending to witness time and evil chronicler
writer of the creator, own appropriate way of saying, resorting to painting the testi-
mony of Kosovo every day in the eighties and nineties of the last century. A great
number of works from this period such as: The cry of Hvosno’s children, Prekalske
apocalypse, Passion Abbess Ilarije-you stay without honor what you fireplace ...
transformed into a universal artistic startling document about the time of death and
given a form of artistic testimony as the last form of defense of a nation.
Key words: Hvostno cycle, art as a last defense of a nation, legacy of medieval
art, early Renaissance, Cubist art apparatus, Petar Đuza
МЕЂУНАРОДНИ ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК
1. издање, 2010. година
Издавач
Косовска Митровица, Филипа Вишњића бб
Лектура
Завода за уџбенике
Графички уредник,
дизајн и корице
Борис Поповић
Кутија
Александар Радовановић
Борис Поповић
Коректор
Ирена Мрвош
Прелом
Зоран Девић
Обим: 38 штампарских табака

Формат: 16,5 × 23,5 cm
Рукопис предат у штампу децембра 2010. године.

Штампање завршено децембра 2010. године.
Штампа
„Службени гласник“, Београд
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
94(497.115)(082)
930.85(497.115)(082)
КОСОВО и Метохија у цивилизацијским токовима
: међународни тематски зборник. Књ. 3, Историја ;
Историја уметности / [главни и одговорни уредник
Драги Маликовић ; уредник треће књиге Марко
Атлагић]. - 1. изд. - Косовска Митровица : Филозофски
факултет, 2010 (Београд : Службени гласник). - 605 стр.
: илустр. ; 24 cm
На врху насл. стр. : Универзитет у Приштини. - Тираж
400. - Напомене и библиографске референце уз текст. -
Библиографија уз сваки рад. - Summaries ; Резюме.
ISBN 978-86-80273-52-5
ISBN 978-86-80273-49-5 (за издавачку целину)
a) Косово и Метохија - Историја - Зборници b) Косово и
Метохија - Културна историја - Зборници
COBISS.SR-ID 180550668

K M

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

K M

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

КОСОВО И МЕТОХИЈА

NOTES ON THE DARDANIANS, THE SCORDISCI AND ROMAN

I. The Dardanians were seriously disturbed by the invasion of the Bastarnae

БЕЛЕШКЕ О ДАРДАНЦИМА, СКОРДИСЦИМА И РИМСКОЈ

У раду се жели показати да је напад Бастарна (у савезу са Скордисцима и

ДОМОРОДАЧКО СТАНОВНИШТВО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У

Апстракт: Разматра се нелатинска и негрчка антропонимија римских

Укратко, на основу наших садашњих знања, у јужном делу Горње Мезије

дударају у следећем. Од дарданске ономастике из предримског доба позната

колико је то могуће, сав расположив епиграфски материјал, укључујући, ра-

Именска група Andius / Andia / Andio није, дакле, ограничена на Дарданију,

и Cinna, било илирско. Такво тумачење прихвата и Катичић (1964: 22), и на

разрешење PASADES са Pasade(n)s(is) уп. NEMORES: Dianae Nemore(n)s(i) CIL

се јавља код домаћег становништва и на делматско-панонском именском под-

Габричевић, 62. Призрен.6

на – Делматима, Јаподима и Панонцима – уз изражене келтске примесе, што је

Repertorium = H. Solin et O. Salomies, Repertorium nominum gentilium et co-

Papazoglu, F., Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo 1969.

Вулић, Н., Антички споменици наше земље, Споменик Српске краљевске

Душанић, С., Нови Антинојев натпис и metalla municipii Dardanorum,

NATIVE POPULATION OF TODAY’S KOSOVOMETOHIA DURING

КОСОВО И МЕТОХИЈА КРОЗ НУМИЗМАТИЧКЕ НАЛАЗЕ У

У раду су наведени подаци из историје владавине римских царева у првој

Косово и Метохија чине дио централне области Балканског полуострва.

натурални, односно робни облик. Даљим развојем људског друштва у процесу

номинал од 3 милиаренса тежине 13,50 грама и селикву тежине 2,24 грама

Констанцијем II (337–361) и Констансом I (337–350), припала и сјеверозападна

сестром Константином. Пошто га је братић изневјерио, погубио га је у Пули

а у трећем попрсје владара Констанција II у оклопу на десно са дијадемом на

Добротину и његовој околини, до сада, коване су 347/348. године н. е. Са

Ковачевић 2005. Ковачевић, Душан, Антички системи тегова и мера, Ну-

KOSOVO AND METOHIA THROUGH THE NUMISMATICS

КОСОВО И МЕТОХИЈА У ВИЗАНТОЛОГИЈИ

У Византијском царству је простор данашњег Косова и Метохије пред-

Простор данашњег Косова и Метохије у време постојања Византије пред-

Тако, византијски историчар XI века Јован Скилица помиње Липљан када

рачун византијских поседа. Свој долазак у Приштину и преговоре са српским

Када је реч о Косовској бици, страни византолози су се најчешће задо-

аутора. Реч је о Џону Џулијусу Норичу, интелектуалцу који се налази негде

И, напослетку, у византологији се у појединим освртима на последње

KOSOVO AND METOHIJA IN BYZANTOLOGY

СРПСКОВИЗАНТИЈСКА ПРОЖИМАЊА НА ПРОСТОРУ

Срби и Византинци су током више векова суживота били упућени једни

Српско-византијски односи и међусобни утицаји били су предмет многих

због чега су и у историографији знатно сиромашније заступљени. Њима су се

Немањина тежња да се повеже са византијском царском породицом и

византијски утицај који је у доба Стефана Немање најснажније закорачио у

У ово доба територија Косова и Метохије је коначно укључена у састав

године. Мада писац то не наглашава, паралела је више него очигледна. У обе

Остављамо по страни мање догађаје који су се ређали нарочито после смрти

Пириватрић 1991. Пириватрић, Срђан, Прилог хронологији почетка Нема-

Првовенчани 1999. Стефан Првовенчани, Сабрана дела, предговор, превод

SERBIANBYZANTINE PERVASIONS IN THE AREA OF KOSOVO

ЛЕСТВИЦА ВЛАДАРСКОГ ПОДВИГА: СВЕТИ СИМЕОН  СВЕТИ

Сагледавајући повест свог доба на плану провиденцијалног тока историје,

Сагледавајући повест свог доба на плану провиденцијалног тока историје,

Хиландарске повеље, како је Бог који је установио све земаљске власти, по

Уз хришћанске врлине смерности и кротости, управо је врлина правед-

разумно“, испуњујући врлином побожности највишу дужност хришћанског

Немањино одрицање од власти и примање монашког чина, схваћено као

Као утемељитељ српске државе, свети Симеон и у монаштву наставља и

изабрани народ. Остварење те етичке сврхе државе лежи у васпитном позиву.

Мошти светитеља, који су по учењу светог Јована Дамаскина у заједници