ПРЕДАЈА КОЛОКВИЈУМА ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ 1.

16. МИКЕНСКА УМЕТНОСТ

12. 12. 2020. године

Агамемнонова Микена

Све оно што су митови и легенде испредали о најстаријем граду на европском

континенту Микени, преко тридесетпет векова, то су историјски и археолошки извори
потврдили. Овај град пун лепоте и сјаја добио је име по лаконској нимфи Микени.
По легенди Микену је основао Персеј, један од највећих хероја грчке
митологије, син Зевса и аргивске принцезе Данаје.
У Микени велики краљ Агамемнон, освајач Троје, пада као
жртва своје неверне жене Клитемнестре и уљеза Егиста. Читаву једну деценију микенски
ратници борили су се против Тројанаца и краља Пријама. О микенских ратницима Хомер
је испевао хиљаде стихова. Највеће драме тога доба настале су по мотивима узетим из
трагичних сукоба и догађаја којима је био испуњен живот микенских краљева, краљица,
принчева и њихових неславних потомака. Микена је била град богате ахајске
аристократије, префињеног укуса и високих мерила за уметничке вредности.
Распрострањени на великом егејском
пространству Микенци су наследили елементе трију старих култура: Хеладске, Кикладске
и Критско-Миноске цивилизације. Ова култура траје око хиљаду година, од 2000 године
п.н.е. до инвазије Дораца крајем другог миленијума.
Везе Крита и Микене показује велики део садржаја
Микенске културе, керамике, палате, монументална гробница-Толос, предмети култа-
рогови и фигура „Мајке богиње“. Иако има пуно сличности између Крита и Микене, у
систему насеља постоји битна разлика. Критска насеља су отворена без одбрамбених
зидова, док су Микенска насеља густо насељена, подигнута на готово неприступачном
терену, обично узбрдица, опасана дебелим киклопским зидинама на којима су биле
подигнуте веома високе одбрамбене куле.

Гробнице и њихов садржај

До 1600 г.п.н.е. Микенци живе мирним пастирским животом, у њиховим гробницама

пронађена је само једноставна грнчарија и бронзано оружје, након овог периода изненада
сахрањују мртве у дубоко ископане гробове изграђене од пажљиво тесаних камених
блокова, слаганих у концентричним слојевима, који се сужавају до највише тачке на врху.
Атрејева ризница је опљачкана, али су друге гробнице откривене нетакнуте, у њима су
пронађени: краљевски посмртни остаци, златне и сребрне маске (веома сличне посмртним
маскама из фараонских гробница Средњег и Новог царства), посуде за пиће и накит. Оно
што су оставили за собом, било је злато у великим количинама и одличног квалитета.

АРХИТЕКТУРА
Киклопски зидови и Лавља капија

Архитектура Микене препознатљива је по Киклопским зидовима (чија је основна

функција била обезбеђивање безбедности грађанима), палатама и округлим, куполастим и
четвртастим гробовима.
Киклопски зодови у облику неправилног троугла, дебљине 6 m, дужине 220 m, 170
m, 170 m. Град се делио на три нивоа:
- Лавља капија – гробнице, житнице,
- На средини града главне грађевине са мегароном,
- Мање зграде за становање.

Лавља капија у Микени најупечатљивији је остатак масивних бедема којима су се

Грци из каснијих времена толико дивили да су их сматрали за дела киклопа, једнооких
дивова митске расе. До Лавље капије је водио Дромос (пут), окружен киклопским
зидовима, изнад надвратника капије дубоки рељеф висине 3 m, широк 3,6 m, дебљине 0,70
m. На рељефу су приказане две лавице, усправљене на задње ноге, предњим ногама се
ослањају на стилобат стуба који представља аниконично божанство, а можда и Велику
Мајку. Лав је био симбол Микене, поседује поред религијског и хералдички значај.

Краљевска гробница

Јужно од Гранарија (житнице) налази се круг гробница. „Краљевска гробница“ има

пречник 26 m, то је округла грађевина укопана у земљу, под јој се налази на 3,6 m испод
земље, простор гробнице је био опасан зидом високим 1,50 m. Уметничку вредност дају
јој камене стелеукрашене плитким рељефом, на коме су приказане сцене из живота
(ратници, коњаници, лов и друго).
У гробницама је откривено поред посмртних маски које су рањене у
облику портрета и привилегију да их добију имали су само мушкарци, женама су
припадале круне и дијадеме од танког златног лима, украшене цветним орнаментима,
украси за косу, шнале, дугмад, копче, наушнице, привесци, прстење, пехари, појасеви,
посуђе и животињске фигуре, сви ови предмети су од метала или минерала. Ова гробница
је права уметничка ризница. Микенци као поморци познавали су културу и уметност
других медитеранских земаља и из њих узимали оно што су сматрали привлачним и
корисним.

Палата у Микени

Централни део микенског града заузимају палате, главним зградама припада и

мегарон. Облик мегарона се први пут јавља у архитектури хеленске културе. Овде се
мегарон састоји од предворја и сале са Огњиштем- окруженим са четри стуба. Грађевине
које су окруживале велико двориште биле су двоспратне врло сличне критским
грађевинама, простор око и унутар палате поплочан. Зидови кућа су били украшени
фрескама, на фрескама приказ групе ратника на коњима који се припремају за одлазак у
рат, ратници наоружани дугачким копљима и заштићени шлемовима и оклопима. Свакако
да су микенски ратници били најбогатије и најбоље опремљена војска.

Палата у Тиринту

Остаци палата у Тиринту представљају најбољи пример архитектонског и

урбанистичког споменика микенске епохе. Опасана киклопским зидинама 10 м ширине,
град је смештен на брежуљку удаљеном од мора због заштите од гусарских пљачки. Град
се састојао од палате, мегарона, дромос, капије и бунара (који је био изузетно битан за
опстанак грађана током опсада града) који је био изван зидина тврђаве, једини део града
који није био заштићен киклопским зидом је део ка бунару. Палата је поседовала два
дворишта, унутрашње и спољашње, мегарон и остале зграде за становање украшене
изузетним фрескама, употреба врло живих боја одаје раскош и богатство тадашњег
становништва. На фрескама су приказане сцене из свакодневног живота.

Микенско зидно и вазно сликарство

На зидовима палата у Микени и Тиринту откривене су богате сликарске

декорације. Све слике су рађене у ал фреско техници, боје су стављане у свеж малтер.
Микенски сликари познавали су полихромију чистих тонова, која је стварала снажне
ефекте. Мотиви су из свакодневног живота, пејзажу нису посвећивали посебну пажњу, од
животињских мотива најчешће су сликали фигуре коња и бикова.
Значајну уметничку вредност микенског доба представља сликарство на
вазама. То су кљунасте вазе, амфоре и хидрије, сличне критским вазама. Као новина
јављају се пехари на високој нози.

Мотиви на вазама: линеарни, вегетабилни мотиви, у тамним тоновима на светлој основи,

чести су мотиви фигура људи, животиња, птица. Поред керамичких ваза било је и
металних од злата и сребра, богато украшених што показује врхунско умеће у обради
метала. На једном сребрном пехару, након тројанског рата, представљена је богата
фигурална композиција опсада Троје, онако како је Хомер описао.

Микенски храмови били су скромно грађени, са статуама, увек одвојени од палата које су
имале своја мала светилишта. У микенској религији проналазимо елементе Минојске па
чак и утицаје Мале Азије и божанства грчког наслеђа од предака. Микенци су били
многобожци.
Микенска кулура се развијала паралелно са Критском културом и претежно
независно. Она је тековина грчког подневља, и као таква припада грчком наслеђу. Грци
преузимају за облик свог храма микенски мегарон, грчка архајска уметност, скулптура и
сликарство прожети су елементима својственим Микенском стилу. Грци су од микенаца
преузели и врховне богове за грчки пантеон: Зевс, Хера, Посејдон и други. Археолошким
ископавањима остатке Микене је открио немачки трговац Хајнрих Шлиман.

Литература:

Бранко Гавела, Историја уметности античке грчке, (Београд: Научна КМД, 2007).

Larousse, Нова историја уметности, приредио Клод Флонтизи, (Београд: Плато, 2005).

Х. В. Јансон, Ентони Ф. Јансон, Историја уметности, допуњено издање, 1997.

Слика 1. Лавља капија улаз у Микену око 1250. године пре н.е. Преузето са:
https://d1yboe6750e2cu.cloudfront.net/i/4a6ac27fa023bee8a508e512b990b000f73aff3f (приступљено:
11. 12. 2020)
Слика 2. Агамемнонова посмртна маска, Микенска уметност (1600 - 1500. г. пре н.е.)
Преузето са:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/MaskOfAgamemnon.jpg/1024px-
MaskOfAgamemnon.jpg (приступљено 11. 12. 2020)

Слика 3. Ваза микенског раздобља, Кратер, на вази су приказани микенски ратници у

пуној ратној опреми (1300 - 1200. г. пре н.е.) Преузето са:
https://degradacijaznanja.files.wordpress.com/2013/05/warrior_vase_mediummycenae_c-
1200bce.jpg (Приступљено: 11.12. 2020)