Одсек КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО - АТССБ

Машински елементи 1

2.1.3 Утврђивање стварне мере израђених делова

Машински делови морају се контролисати током производње. Контролом се

утврђује да ли се њихова стварна (измерена) мера налази између граничних мера.
Стварна мера машинског дела добија се мерењем истог помоћу мерних инструмената:
кљунасто помично мерило, микрометарски завртањ и слично.
Приликом контроле спољашње мере мора бити испуњен следећи услов (услов за
исправан машински део), односно да се стварна мера налази у прописаним границама:
dd  ds  d g .

У случају да је ds  dg тада машински део није исправан, али је могућа његова дорада.

У случају да је контролом установљено да је ds  dg , тада машински део није исправан

и не може се дорадити, и одбацује се (такозвани шкарт).
Да би унутрашња стварна мера била тачна, мора бити испуњен следећи услов:
Dd  Ds  Dg .

Ако је Ds  Dg , тада део није исптаван, могућа његова дорада и одбацује се.

Ако је Ds  Dd тада део није исптаван, али је могућа његова дорада.

Приликом масовне производње појединачно мерење машинских делова је

неекономично и тада се контрола спроводи контролним граничним мерилима, као што
су рачве за контролу спољашњих дужинских мера и чепови за контролу унутрашњих
дужинских мера. На слици 2.8 дата је скица граничног мерила (чеп). Машински део је
исправан ако се стварна мера налази између граничних мера и на контролном мерилу
се та страна означава са „иде“. Део није исправан када је стварна мера изван
граничних мера и на контролном мерилу се означава са „не иде“.

не иде 50 H7 иде

Слика 2.8 Гранично мерило „чеп“

1
 Одсек КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО - АТССБ

Машински елементи 1

2.2 Налегања дужинских мера

Налегање је однос машинских делова истих називних мера од којих једна је

спољашња, а друга унутрашња мера. Постоје: лабава, чврста и неизвесна налегања.

2.2.1 Лабаво налегање

Лабаво налегање остварује се између делова истих називних пречника (нпр.

осовине и отвора) код којих је стварна мера отвора већа од стварне мере осовине
(слика 2.9). Разлика између стварних пречника отвора и осовине је позитивна и назива
се стварни зазор. Делови у склопу су међусобно покретљиви, склапају се без примене
силе, преносе само радијална оптерећења и користе се за покретне везе машинских
делова.
E Z
e

Tn
Zg
ES

Zs
T

0
Zd
es

zg
Dg

Zd
ei
t
Ds
Dd
D=d

ds
dg

Слика 2.9 Лабаво налегање: а) дијаграм толеранцијских поља и

б) дијаграм толеранције налегања

Толеранцијско поље за спољашњу меру код лабавог налегања је испод

толеранцијског поља за унутрашњу меру, а Tn је изнад апцисе.
Ако се отвор са највећим пречником склопи са осовином најмањег пречника
добија се највећи зазор:
Zg  Dg  dd .

Склапањем отвора најмањег пречника и осовине највећег пречника добија се

најмањи зазор:
Zd  Dd  dg .

Толеранција налегања представља област допуштене варијације зазора од Zg

до Zd и у њој се налази стварни зазор.

Tn  Zg  Zd  T  t
Zd  Zs  Zg .

2
 Одсек КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО - АТССБ

Машински елементи 1

2.2.2 Чврсто налегање

Чврсто налегање остварује се између делова (нпр. осовине и отвора) код којих је
стварна мера отвора мања од стварне мере осовине ( Ds  ds , слика 2.10). Разлика
између ова два пречника је негативне вредности, назива се стварни преклоп, а
означава се као Ps . Осовина се или насилно утискује у отвот или се загревањем
прошири отвор. Није могуће релативно кретање делова у склопу и склоп може да
преноси све видове оптерећења: аксијално, радијално, инерцијалне силе и обртне
моменте. После склапања, стварни пречници осовине и отвора су једнаки.

E Z
e
t

Pd
es
Pg
ES

ei
T

0
Dg

dd

Pd
ds

Ps
dg
Ds
Dd
D=d

Pg
Tn
P

Слика 2.10 Чврсто налегање - дијаграми: толеранцијских поља осовине и отвора,

толеранције налегања и преклопа

Код чврстог налегања толеранцијско поље спољашње мере је изнад

толеранцијског поља унутрашње мере, а толеранција налегања Tn је испод апцисе.
Највећа вредност преклопа добија се када се склопи отвор са најмањим печником
Dd и осовина са највећим пречником d g , а израчунава се према следећем изразу:

Pg  Dd  dg .

Најмања вредност преклопа настаје склапањем највећег пречника отвора Dg и

најмањег могућег пречника осовине d d , а израчунава се према следећем изразу:

Pd  Dg  dd .

Вредност стварног преклопа налази се између апсолутних вредности горњег ( Pg )

и доњег ( Pd ), а толеранција налегања је област ограничена са Pg и Pd .

Tn  Pg  Pd  T  t
Pd  Ps  Pg .

3
 Одсек КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО - АТССБ

Машински елементи 1

2.2.3 Неизвесно налегање

Неизвесно налегање је склоп два машинска дела истих називних мера (нпр.
осовине и отвора) чија се толеранцијска поља међусобно преклапају. Ово налегање
заправо је неопредељено између лабавог и чврстог пре израде отвора и осовине. Када
се делови израде, у зависности да ли је већи стварни пречник отвора ( Ds ) или осовине
( d s ), јавиће се зазор или преклоп. Графички приказ неизвесног налегања приказан је
на слици 2.11. Најчешћа примена оваквог типа налегања је за центрирање делова
приликом монтаже, а склопови могу да преносе само радијално оптерећење.

E Z
e
Zg

Pg
t

Zg
es
ES
T

ei

Tn
Dg

Pg
Ds
Dd

dd
D=d

ds

dg

Слика 2.11 Неизвесно налегање - дијаграми: толеранцијских поља осовине и отвора,

толеранције налегања, преклопа и зазора

Највећи, тзв. горњи преклоп настаје склапањем отвора најмањег пречника и

осовине највећег пречника, а рачуна се на основу израза:
Pg  Dd  dg  0 .

Највећи, тзв. горњи зазор јавља се када се пречник отвора изради на највећу
(горњу граничну) меру, а осовина на најмању (доњу граничну) меру.
Zg  Dg  dd  0 .

Поље толеранције налегања пресеца апцису и представља област у којој се

налази стварни зазор или преклоп. Израз за израчунавање толеранције налегања је:
Tn  Pg  Zg  T  t
0  Zs  Z g
0  Ps  Pg .

4
 Одсек КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО - АТССБ

Машински елементи 1

2.2.4 Системи и фамилије налегања

Системи налегања ограничававају број могућих комбинација положаја

толеранцијских поља спољашњих и унутрашњих мера машинских делова. Постоји две
врсте система налегања које су наведене и описане у даљем тексту.
1. Систем налегања заједничке толеранције унутрашње мере (скраћено СЗУМ) –
све унутрашње мере су са толеранцијским пољем Н. Избором толеранцијског поља за
спољашњу меру од a до z добија се лабаво, чврсто или неизвесно налегање, што је
приказано на слици 2.12 a).

Слика 2.12 Упрошћен приказ система налегања а) заједничке толеранције

унутрашње мере, б) заједничке толеранције спољашње мере

2. Систем налегања заједничке толеранције унутрашње мере (скраћено СЗУМ) –

свака спољашња мера је са толеранцијским пољем h, a варијацијом толеранцијских
поља за унутрашњу меру од A до Z добија се лабаво, чврсто или неизвесно
налегање, што је и приказано на слици 2.12 б).
Већу примену има СЗУМ из разлога што је прецизна израда, а потом и контрола
унутрашње мере тежа него спољашње мере. Зато се за спољашње мере прописује
квалитет тилеранције (IT) већи за један или два од квалитета толеранције унутрашње
мере (нпр. 50H 7 / s6 , 30H 7 / f 7 , 100H8 / j 6 ).
Ознака једног налегања састоји се од заједничке називне мере, словне ознаке
положаја толеранцијског поља и бројчане ознаке квалитета толеранције за унутрашњу
меру, и словне ознаке положаја толеранцијског поља и бројчане ознаке квалитета
толеранције за спољашњу меру. Подаци о унутрашњој и спољашњој мери су одвојени
P7
косом или хоризонталном цртом (нпр. 80P 7 / h6 или 80 ).
h6
Избор налегања зависи од функције склопа, а постоје и таблице са препорученим
налегањима.
Фамилију налегања код СЗУМ чине: Н6, Н7, Н8, Н9, Н11, Н12 и Н13, а код СЗСМ:
h5, h6, h8, h9, h11, h12 и h13. Дакле, фамилије налегања сужавају избор могућих
налегања.

5
 Одсек КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО - АТССБ

Машински елементи 1

2.3 Толеранције облика и положаја

Након израде, код машинског дела могу се јавити одступања од жељеног облика
и положаја.

Слика 2.13 Одступања и толеранције облика

Код толеранција облика дефинише се толеранцијски простор који је ограничен

горњим и доњим граничним мерама. Контура исправно израђеног дела ограничена је
овим простором, као што је приказано на слици 2.14.

стварна контура

dd
dg
t/2

Слика 2.14 Толеранција облика- толеранцијски простор

Толеранцијски простор одређен је ширином t. Што је мањи толеранцијски

простор, то је тачност облика већа. Тачност облика уписује се у посебном
правоугаонику на радионичком цетежу. На слици 2.15 приказан је правоугаоник који је
стрелицом усмерен на површину чије се одступање прописује. У табели 2.1 дате су
врсте одступања облика.

6
 Одсек КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО - АТССБ

Машински елементи 1

ознака толеранције
ширина толеранцијског простора t
0,1

Слика 2.15 Толеранција облика: одступање од круга (кружност)

Табела 2.1 Одступање облика

Ознака Назив Опис

правост одступање од праве линије

равност одступање од равне површине

кружност одступање од облика кружнице

цилиндричност одступање од облика цилиндра

облик површине одступање облика било које површине

облик линије одступање облика било ког профила

Толеранције положаја дају се такође на радионичком цртежу у посебном

правоугаонику подељеном на три дела. Правоугаоник је стрелицом усмерен на
одређену површину у односу на коју се дефинише положај толеранцијског простора.
Толеранције положаја су следеће:

 одступање од паралелности,
 одступање од управности,
 одступање угла нагиба,
 одступање локација појединих оса и површина,

7
 Одсек КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО - АТССБ

Машински елементи 1

 одступање центричности и аксијалности,

 одступање симетричности и
 одступање по положају обртних површина (толеранције: радијалног и
аксијалног бацања.
Пример радијалног и аксијалног бацања дат је на слици 2.16.

A 0,15 AB

0,1 A

Слика 2.16 Толеранција положаја - радијално и аксијално бацање

2.4. Толеранције храпавости површина

Машински делови након израде изгледају као да имају глатку површину, али ако
би се посматрали под микроскопом приметило би се да је њихова површина храпава.
На слици 2.17 дат је профил храпавости површине израђеног машинског дела.

y
x

Слика 2.17 Микропрофил храпавости површине машинског дела

Храпавост површине машинског дела утиче на подмазивање, хабање, отпорност

према корозији и динамичку чврстоћу. Жељени квалитет површинске храпавости
прописује се класом површинске храпавости. Класа површинске храпавости (тзв.
степен храпавости површина) означава се латиничним словом N, односно: N1, N2,...,
N12. Класа површинске храпавости у функцији је од називне мере и тачности израде,
као што је дато следећим изразом: N  f  d , IT  .