Badnji dan

Dan uoči Božića, 6. januar zove se Badnji dan.

Naziv je dobio po tome što se tog dana seče
badnjak. Sa ovim danom već počinje Božićno
slavlje. Rano ujutru se kreće u šumu po badnjak (u
gradovima se uglavnom kupuje), loži se vatra i peče
pečenica. Žene u kući mese kolače i torte i
pripremaju trpezu za Božić.         

Badnjak

Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo

koje se na Badnji dan seče i donosi pred kuću,
pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Badnje veče

Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić.

Zato se u našem narodu za osobe koje su
prijateljski bliske kaže da su "kao Božić i Badnji
dan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima
unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Večera je
posna, najčešće se sprema prebranac, sveža ili
sušena riba, kao i druga posna jela.

Danas se svi ovi običaji prilagođavaju gradskoj

sredini gde nema ni vatre, ni ognjišta, ni šume...
Umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica
i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja
ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i
kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se
okadi tamjanom.

Božić

Božić je najradosniji praznik kod Srba. Prvi dan je

uvek 7. januara i praznuje se tri dana. Ljudi se
pozdravljaju: "Hristos se rodi!", a otpozdravljaju:
"Vaistinu se rodi!"

Na Božić, rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost

(to se obično dogovori sa domaćinom). On se zove
položajnik ili polažajnik. Smatra se da će ta osoba
cele naredne godine donositi sreću u kuću.     

Česnica

Rano ujutru na Božić domaćica mesi testo od kojeg

peče pogaču česnicu. U nju se stavlja metalni
novčić (zlatni, srebrni, ili običan). Kada je pečena,
iznosi se na sto na koji je postavljen Božićni ručak.
Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom,
i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana.
Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome
je novčić - biće srećan cele godine.