УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ

Тест речника
(Семинарски рад из Методологије педагошких истраживања)

Ментор: Студент:
Доц. др Синиша Стојановић Сања Анђелковић

бр.индекса 126/09

Врање, 2011.
Садржај:

Увод.............................................................................................................................................................3
1. Теоријски приступ проблему.............................................................................................................4
1.1. Појам речника.............................................................................................................................4
2. Методологија истраживања.................................................................................................................5
2.1. Предмет истраживања....................................................................................................................5
2.2. Циљ и задаци истраживања............................................................................................................5
2.3. Хипотезе...........................................................................................................................................5
2.4. Методе,технике и инструменти......................................................................................................5
2.5. Узорак истраживања.......................................................................................................................6
2.6. Обрада података..............................................................................................................................6
3.Резултати истраживања и дискусија......................................................................................................7
4. Закључна разматрања......................................................................................................................11
Литература................................................................................................................................................12
Прилози.....................................................................................................................................................13

2
Увод

У данашњем времену чини се да је читање књига запостављено те је неопходно у већој

мери посветити пажњу говорном развоју деце у школи. Осим породице најпресуднији
утицај на развој језичких способности има основна школа јер су тада деца у сензитивном
периоду погодном за обогаћивање речника,укапање нових значења у старе термине и
учење правила језика.

Поласком у школу деца се сусрећу са потпуно новим чиниоцима који утичу на њихов
језички развој јер се уче новом типу комуникације који јасно раздваја нивое формалног и
неформалног говора, наглашавајући стандардне исправности говора. Искуство настваника
говори да се читањем одабраних текстова, који су адекватни за одређени узраст, смањује
појављивање семантичких и синтаксичких грешака, повећава способност правилног
формирања реченица, обогаћује речник,развија разумевање значаја и поруке текста, а
разумевање текста утичр на њихово успешно интерпретирање.

Језичка писменост представља један од најзначајних циљева васпитно-образовног процеса.

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског
књижевног језика на којима ће се усмено и писмено изражавати. У самом језгру
програмских захтева налазе се описмењавање ученика на темељима ортопедских и
ортографских стандарда српског књижевнох језика,овладавање граматиком и стилским
могућностима српског језика.

Искуства из школске праксе и резултати истраживања указују на константно

незадовољавајући ниво језичке писмености младих у протекле две деценије. Штавише,
стиче се утисак да су значајне друштвене промене, које су се у међувремену догодиле,
биле праћене погоршањем ситуације и у овој области. Почетком деведесетих година
прошлога века спроведено је испитивање основне језичке писмености, у оквиру
образовних и развојних постигнућа ученика на крају основног школовања. Према
резултатима овог испитивања половина испитаника решава између 50% и 70% захтева
којима је мерена функционална језичка писменост у области српског језика. Најбоље
резултате ученици постижу у правопису, у граматици, потом у књижевности, а најлошије
уречнику. Девојчице су боље од дечака: мало девојчица има изразито ниско, а мало дечака
изразито високо постигнуће. Ученику је довољан добар школски успех да би успешно
решио око 50% задатака или више од тога. Ако ученик има бољи школски успех то му не
гарантује и виша постигнућа на тесту из српског језика (Pavlović, u: Havelka i sar., 1990).

3
 1. Теоријски приступ проблему

1.1. Појам речника

Кад је реч o лексици, познато је, свакако, да и у тој области има доста занимљивих
питања и значајних дидактичких задатака. Лексички фонд детета зависи од средине у којој
оно одраста и васпитава се. Касније, дете богати свој речник из различитих извора и
животних ситуација. Свој речник (активни и пасивни) дете богати и читањем различитих
књижевних дела. Књижевна дела домаће и школске лектире, предвиђена наставним
програмима, припадају различитим књижевно-историјским епохама, које, поред осталог
имају и своја језичко-стилска обележја.
Језик народне књижевности лексички је богат и метафоричан.
На богатство дечјег активног речника, осим породице, утиче и  социјално окружење,
вршњачка група, медији, затим настава из свих предмета а, на самом крају, и настава
разавоја говора, тј. богаћење активног речника уз обраду књижевних текстова. Ово је
веома важно јер знање речи одсликава општу писменост сваког детета.
Неразумевање лексике претежно се јавља у ова три вида:
а) реч је непозната и по облику и по значењу;
б) позната је реч, али је непознат појам који је њоме означен;
в) познати су облик и основно значење речи, али је непознат њен смисао у
контексту (отежано је схватање због, вишезначне и фигуративне употребе).
„Наставниково припремање за обраду текста подразумева детаљно и успешно
предвиђање ученичког језичког пројектовања на подручју отежаног схватања лексике,
фразеологије и семантике. При томе ваља имати у виду све сметње у рецепцији текста и
могуће изворе неспоразума. Обично се лако предвиђају непознате речи које спадају у
категорију изузетних и мање познатих речи, било да су оне стилски обележене или се
појављују као огрешења о језичку чистоту. Тако се посебна пажња обраћа на тумачење
архаизама, варваризама, провинцијализама, неологизама и термина. Но све те категорије
речи, скупно узете, представљају само мањи део од оне лексике која је ученицима
непозната и тешко разумљива“ (Николић, 1998: 214).
Непознате речи могу се, дакле, тумачити пре, за време и после изражајног читања, а
понајвише током интерпретирања одговарајућих исказа у тексту. Ово истичемо из простог
разлога што поједини васпитачи желе и траже један једини, упрошћен и квантитативан
поступак, помоћу кога би се у једно време, на исти начин и на једном месту у структури
часа „ослободили“ свих непознатих речи. Принцип условности не дозвољава ту врсту
унифицирања, већ захтева разложно комбиновање поступака и стваралачки приступ
непознатој лексици.

2. Методологија истраживања

4
 2.1. Предмет истраживања

Предмет овог истраживања је испитивање богатства речника ученика на основу броја речи
које познају (знају њихово значење).

2.2. Циљ и задаци истраживања

Испитати познавање речи ученика и сагледати резултате испитивања у односу на пол и

школски успех.

Задаци:

1. Испитати ниво разумевања речи код ученика

2. У односу на пол сагледати резултате истраживања
3. У односу на школски успех сагледати резултате истраживања

2.3. Хипотезе

Резултати на тесту речника дистрибуирани су у виду негативне асиметрије и

повезани су са школским успехом и полом испитаника.
Подхипотезе

1. Већина ученика познаје значење лакших речи

2. Резултати теста показују да постоји повезаност изнеђу њих и пола ученика
3. Повезан однос резултата на тесту и школског успеха испитаника

2.4. Методе,технике и инструменти

У истраживању је примењена дескриптивна метода и метода теоријске анализе.

Техника која је коришћена у овом истраживању јестњ техника анкетирања. Инструмент
који је коришћен за прикупљање података је тест речника (састављен низ појмова-речи
одабраних за потребе овог истраживања). Тест речника састоји се од педесет речи
(појмова) које су примерене ученицима четвртог разреда основне школе. Поред тих
педесет (основних) речи, свака реч садржи још четири других речи, од којих само једна
има исто значење као и основна реч. Овај тест проверава познавање речи (богатство) код
испитаника.

2.5. Узорак истраживања

5
 Истраживањем је обухваћено 50 ученика четвртог разреда основне школе. Од
укупног броја испитаника 25 је одличних, врлодобрих 18, добрих 5 и довољан је 1 ученик.
Узорак се по својим карактеристикама може сматрати као пригодни. Структура узорака
приказана је у следећој табели.

Табела 1. Структура узорка према полу и школском успеху

Пол Школски успех

5 4 3 2 1
Дечаци 12 9 2 1 /

Девојчиц
14 10 2 / /
е

∑ 26 18 5 1 /

2.6. Обрада података

У истраживању је примењен поступак израчунавања средње вредности и

(аритметичке средине) и варијабилности (стандардне девијације). За испитивање
значајностги разлика коришћен је Фи – коефицијенат корелације и Хи-квадрат тест (Х2).

6
3.Резултати истраживања и дискусија

Након квантификовања и обраде резултати су приказани у складу са полазним

претпоставкама.
Подаци добијени на тестовима (20, 22, 24, 25, 25, 25, 27, 28, 29, 29, 30, 30, 30, 31, 31,
32, 33, 34, 34, 34, 35, 35, 36, 36, 36, 36, 37, 38, 38, 39, 39, 40, 40, 40, 40, 40, 40, 41, 41, 41, 41,
41, 42, 42, 43, 44, 45) су груписани у интервале и приказани у следећој табели.

Табела 2. Интервална серија добијених података

R F Xi
20 -24 3 6.28
25 - 29 7 11.28
30 -34 12 16.28
35 -39 12 21.28
40 - 44 15 26.28
45 - 49 1 31.28
i=5 N=50

Слика бр. 1 Графички приказ интервалне серије

1
3
20-24
7
25-29
15 30-34
35-39
40-44
45-49
12

12

Аритметичка средина (средња вредност)

М= 1748 : 50 = 34,96

7
Стандардна девијација

Пошто су добијени подаци на тесту груписани можемо израчунати стандардну девијацију

за груписане податке.

∑ fxi 2
δ=√ f – фреквенција
N
fxi= Xi – M

δ= 7,02

δ= = 8,8

δ= 9,1

δ= = 6,7

δ= = 4,75

δ= 0,51

Да би испитали повезаност пола и успеха на тесту користичемо Фи – коефицијенат

корелације. Успех ученика је одређен двема категоријам и то: исподпросека и изнад
просека. Варијабла је пол по природи сврстан у две основне категорије: мушки и женски.
Распоред фреквенција успеха у односу на пол дат је у следећој табели.

Табела 3. Табела за Фи – коефицијенат корелације

Успех на тесту
Варијабле
Испод просека Изнад просека Укупно

Мушки 11(а) 13(b) 24

Пол
Женски 9(c) 17(d) 26
ученика
Укупно 20 30 50

ad  bc

(a  b)((a  c)(b  d)(c  d )

11 x 17−13 x 9

√(11+13¿) x ( 11+ 9 ) x ( 13+17 ) x(9+17)¿

8
0,74

Значајност Фи - коефицијента одређује се помоћу Хи – квадрата (Х 2). Да би испитали да ли

постоји повезанот пола и успеха на тесту полаћићемо од нулте хипотезе која гласи: Не
постоји повезаност пола ученика и успеха на тесту.

Х2= х N

Х2= (0,73)2 х 50

Х2= 27

df = (к-1) *(r-1) df -степен слободе; k –број колона; r – број редова

df = 1

Гранична вредност Хи квадрата на нивоу 0,05 износи 3,841, а за 0,01 та вредност је 6,635.
С обзиром на то да је Х 2=27 (већи од обе ове вредности) можемо да одбацимо нулту
хипотезу и да закључимо са вероватноћом од 99% : постоји повезаност између пола
ученика и резултата на тесту. Можемо рећи да су боље резултате постигле девојчице од
дечака.

А да би испитали да ли постоји повезаност успеха ученика постигнутог у школи и

постигнутих резултата на тесту, узели смо повезаност између најбољих (одличних) и
слабијих (добрих) ученика. Успех ученика одређен је двема категоријама: добри и
одлични. Варијабла је пол по природи сврстан у две основне категорије: мушки и женски.
Распоред фреквенција успеха у школи у односу на пол дат је у следећој табели.

Табела 4. Повезаност успеха ученика у школи и постигнутих резултата на тесту

Успех ученика у школи

Варијабле
Добри Одлични Укупно

Мушки 2(а) 12(b) 14

Пол
Женски 2(c) 14(d) 16
ученика
Укупно 4 26 30

ad −bc

√(a+ b)∗( a+ c )∗( b+ d )∗( c+ d)
2∗14−12∗2

√(2+2¿)∗( 2+12 )∗(2+14 )∗(12+14)¿
9
 3,18

Пошто смо одредили Фи – коефицијенат корелације можемо одредити и Хи квадрат. Да би

испитали повезаност поставићемо нулту хипотезу, која гласи: не постоји постоји
повезаност између учениковог постигнутог успеха у школи и постигнутих резултата на
тесту.

Х2= х N

Х2= (3,18)2 х 30

Х2= 10,1

На основу значајности Хи – квадрата можемо одредити и значајност Фи – коефицијента

корелације.Познато је да df у табели 2х2 износи 1. Гранична вредност Хи квадрата на
нивоу 0,05 износи 3,841, а за 0,01 та вредност је 6,635. А Х 2= 10, 1(већи од обе ове
вредности) на основу тога можемо донети закључак да се нулта хипотеза одбацује и да
постоји повезаност између постигнутог успеха у школи и резултата на тесту.

10
 4. Закључна разматрања

Језичка писменост представља базичну вештину за целокупно образовање, а усмено

и писмено изражавање јесу претпоставке за успешно овладавање школским садржајем. На
језичку културу утичу различити и постоји више чинилаца задужених за ширење добре
говорне и писане речи. Први и најзначајнији чиниоци су наставници и професо ри у
основној школи, али битан утицај имају и општа култура, посебно језички ниво средине,
затим наставни план и програм, уџбеници и приручници који се користе у наставном
процесу, породица и уже друштво у којем се ученик креће (Šefer, Lazarević i Stevanović,
2008).
Након спроведеног истраживања и обраде података можемо закључити да постоји
повезаност између пола ученика и резултата постигнутих на тесту, резултати показују да
девојчице боље познају разумевање значења речи а самим тим њихов речник је богатији од
речника дечака. Такође резултати показују да боље резултате постижу ученици чији је је
успех у школи бољи што значи да постоји повезаност постигнутог успеха у школи и
успеха постигнутог на тесту.

Како би учеников речник био богатији потребно је доста да читају књиге и на тај
начин богате речи, упознавајући значења нових речи. Поставља се питање како
побољшати писмено изражавање ученика и како постићи виши ниво језичке писмености
на крају основног образовања, имајући у виду његов значај за лични развој појединца и за
његово даље школовање. На који начин би се могло помоћи ученицима који нису усвојили
предвиђено градиво, односно који не владају потребним знањем и вештинама говорног и
писаног језика? У оквиру школе неопходни су индивидуални програми подучавања, јер се
базична писменост стиче управо током основног образовања.

11
Литература

1. Брборић, В. (2004): Правопис српског језика у наставној пракси. Београд:

Филолошки факултет.
2. Бугарски, Р. (1986): Језик у друштву. Београд: Просвета.

3. Јовановић, Б. (2005): Школа и васпитање. Београд: Едука.

4. Круљ, С. Р., Стојановић, С., Круљ-Драшковић, Ј. (2007): Увод у методологију

педагошких истраживања са статистиком. Врање: Учитељски факултет у
Врању.

5. Максић, С. и М. Ђуришић-Бојановић (2004): Креативност, знање и школски

успех, Зборник Института за педагошка истраживања, Год. 36 (85–105).
Београд: Институт за педагошка истраживања
6. Правилник о наставном плану и програму за четврти разред основног
образовања и васпитања (2011). Просветни преглед, специјални број

12
ПРИЛОЗИ

13
Име и презиме:_______________________________________________

Тест речника
Упутство
Овај рад не утиче на твоју оцену. Радићеш извесне вежбе за познавање речи. На
страницама које си добио, после сваког редног броја, налазе се у почетку сваког реда
НАГЛАШЕНЕ РЕЧИ. Поред сваке речи налазе и четири друге речи. На пример:

Зором- журно – рано изјутра- узрујано – врло весело – смело

Твој задатак је да прво прочиташ НАГЛАШЕНЕ РЕЧИ и да у продужетку између осталих

речи нађеш ону која је по свом значењу најближа наглашеној речи. Када нађеш ту реч
подвуци је.

РАДИ БРЗО. АЛИ ПАЖЉИВО! НЕ НАГАЂАЈ! УВЕК НАЈПРЕ ПРОЧИТАЈ СВЕ

ЧЕТИРИ РЕЧИ ПРЕ НЕГО ШТО ОДГОВОРИШ! ПАЗИ ДА ПОДВУЧЕШ САМО ЈЕДНУ
РЕЧ, ЈЕР АКО ПОДВУЧЕШ ВИШЕ РЕЧИ, ОДГОВОР СЕ СМАТРА ПОГРЕШНИМ. РЕЧ
КОЈУ НЕ ПОЗНАЈЕШ ПРЕСКОЧИ!

1. Авлија : ливада – башта- двориште – кућа

2. Астал: стакло – сто – столица – стално
3. Аутобиографија: опис живота познате личности – опис властитог живота –
историјски документ – књижевна врста
4. Боквица: врста дрвета – лековита биљка – буквар – бадем
5. Брвно: шумска кућица – шумска стаза – стабло преко потока – печурка
6. Буздован: необуздан – дивљак – средњовековно оружје – оклоп
7. Ваистину: заиста – нипошто – заувек . никада
8. Варош: виршла – векна – село – град
9. Воденица: јело од воде и брашна – кишница – млин – водена бразда
10. Вранац: бели коњ – шарени коњ – смеђи коњ – црни коњ
11. Врткати се: гајити врт – вртети се у круг – немирно се покретати – кајати се
12. Галопирати: гунђати – поздрављати – јахати - трчати најбржим коњским трком
13. Горостан: огроман – природни – онај који је растао у гори – пастир
14. Генерал: морнар – официр у морнарици – официр у пешадији - пешадинац
15. Грозота: виноград – врста вина – дуван - страхота
16. Девер: мужевљев отац – младин отац – мужевљев брат - младин брат
17. Делија: онај ко дели улоге – онај ко је лепо грађен и развијен – фудбалски навијач
– дилер
18. Доза: дрога – количина нечега – сахароза – енергија

14
19. Дембелисати: дебљати се – не радити ништа – вредно радити – читати
20. Ђерђеф: дрвени оквир за вез –врста цвећа – врста ограде –црквењак
21. Жети: косити жито – желети – жутети се – копати
22. Животарити: скромно живети – товарити терет –продужити живот – очекивати
23. Збег: бекство – пребег – уточиште – заклон
24. Земљопис: попис земљишта –земљорез – географија – рељеф
25. Зет: ћеркин муж – мужевљев брат – младин брат – сестрин брат
26. Исткати: истући – изискивати – исплести – ткајући израдити
27. Јава: стварност – машта – јавити – вест
28. Карактер: поштење – караоке – кликери . карактеристика
29. Kaвга: кафана – двобој – свађа - логор
30. Колац: колица - танка мотка – шерпа – мала кола
31. Лањски: лењави – ласкави – прошлогодишњи – неважни
32. Модар: изубијан – изуједан – тамноплав – тамнобраон
33. Нарав: наравно – природа – њива – шума
34. Обрецнити се: љутито рећи – обријати се – ошишати се - окренути се
35. Педаљ: прстохват – размак за дужину – педала - скок удаљ
36. Перуника: перика – цвет – праља- першун
37. Пирнути: вирнути – надахнути – лагано дунути – динстати
38. Предвечерје: сумрак – освит – подне – вече
39. Рујан: бујан - зрав –црвен – богат
40. Разбојник: онај ко ради на разбоју – онај ко пљачка – онај ко се боји – онај који се
бори
41. Реферат: коверат – извештај - молба – захтев
42. Самоћа: кад си сам – кад си моћан – кад си слаб – кад си тужан
43. Свиреп: немилосрдан – репати – добар – паметан
44. Свитац: светац – лампа – инсект – папир
45. Стаклар: онај који се клати – онај који прави предмете од дрвета – онај који прави
предмете од стакла – онај који свира кларинет
46. Сукати: прати – ткати – увијати – купати
47. Ћилим: простирка – кревет – качкет – кишобран
48. Хајдук: мачак – борац против Турака - џудо борац – медвед
49. Чардак: шатор – кућерак – дворац – град
50. Шмугнути: стићи- побећи –добити шугу – шмирглати

15
 Кључ теста
1. Авлија : ливада – башта- двориште – кућа
2. Астал: стакло – сто – столица – стално
3. Аутобиографија: опис живота познате личности – опис властитог живота –
историјски документ – књижевна врста
4. Боквица: врста дрвета – лековита биљка – буквар – бадем
5. Брвно: шумска кућица – шумска стаза – стабло преко потока – печурка
6. Буздован: необуздан – дивљак – средњовековно оружје – оклоп
7. Ваистину: заиста – нипошто – заувек . никада
8. Варош: виршла – векна – село – град
9. Воденица: јело од воде и брашна – кишница – млин – водена бразда
10. Вранац: бели коњ – шарени коњ – смеђи коњ – црни коњ
11. Врткати се: гајити врт – вртети се у круг – немирно се покретати – кајати се
12. Галопирати: гунђати – поздрављати – јахати - трчати најбржим коњским трком
13. Горостан: огроман – природни – онај који је растао у гори – пастир
14. Генерал: морнар – официр у морнарици – официр у пешадији - пешадинац
15. Грозота: виноград – врста вина – дуван - страхота
16. Девер: мужевљев отац – младин отац – мужевљев брат - младин брат
17. Делија: онај ко дели улоге – онај ко је лепо грађен и развијен – фудбалски навијач
– дилер
18. Доза: дрога – количина нечега – сахароза – енергија
19. Дембелисати: дебљати се – не радити ништа – вредно -читати
20. Ђерђеф: дрвени оквир за вез –врста цвећа – врста ограде –црквењак
21. Жети: косити жито – желети – жутети се – копати
22. Животарити: скромно живети – товарити терет –продужити живот – очекивати
23. Збег: бекство – пребег – уточиште – заклон
24. Земљопис: попис земљишта –земљорез – географија – рељеф
25. Зет: ћеркин муж – мужевљев брат – младин брат – сестрин брат
26. Исткати: истући – изискивати – исплести – ткајући израдити
27. Јава: стварност – машта – јавити – вест
28. Карактер: поштење – караоке – кликери . карактеристика
29. Kaвга: кафана – двобој – свађа - логор
30. Колац: колица - танка мотка – шерпа – мала кола
31. Лањски: лењави – ласкави – прошлогодишњи – неважни
32. Модар: изубијан – изуједан – тамноплав – тамнобраон
33. Нарав: наравно – природа – њива – шума
34. Обрецнити се: љутито рећи – обријати се – ошишати се - окренути се
35. Педаљ: прстохват – размак за дужину – педала - скок удаљ
36. Перуника: перика – цвет – праља- першун
37. Пирнути: вирнути – надахнути – лагано дунути – динстати

16
38. Предвечерје: сумрак – освит – подне – вече
39. Рујан: бујан - зрав –црвен – богат
40. Разбојник: онај ко ради на разбоју – онај ко пљачка – онај ко се боји – онај који се
бори
41. Реферат: коверат – извештај - молба – захтев
42. Самоћа: кад си сам – кад си моћан – кад си слаб – кад си тужан
43. Свиреп: немилосрдан – репати – добар – паметан
44. Свитац: светац – лампа – инсект – папир
45. Стаклар: онај који се клати – онај који прави предмете од дрвета – онај који прави
предмете од стакла – онај који свира кларинет
46. Сукати: прати – ткати – увијати – купати
47. Ћилим: простирка – кревет – качкет – кишобран
48. Хајдук: мачак – борац против Турака - џудо борац – медвед
49. Чардак: шатор – кућерак – дворац – град
50. Шмугнути: стићи- побећи –добити шугу – шмирглати

17