Za dane sreće živim

Vremena, periodi, godine, samo prolaze, ali uspomene i sećanja nikada. Naš
ljudski rod je preživeo dosta toga, evoluciju, ratove, pandemije, zemljotrese i
mnogo toga, ali nikada nisu gubili nadu u bolje sutra i uvek su se borili za lepšu i
svetliju budućnost. To su bili njihovi snovi i njihova sreća.

Nekada, ali i danas, život ostaje ogroman izazov i prepreka za čoveka. Koliko god
želimo unapredimo i poboljšamo naš svet i našu budućnost, uvek nam se, nažalost,
svaraju novi problemi, u današnje vreme pandemija korona virusa, a nekada crna
kuga, koja je u XIV veku uništila Evropu, ali i ostale kontinente ,,starog sveta”.
Ljudi su zatvoreni, ne izlaze iz svojih domova, uplašeni su, boje se za svoje
zdravlje i svoj život, ali i život ostalih ljudi, pitaju se kako će preživeti, kako će se
izboriti i pobedi nevidljivog neprijatelja. Slična razmišljanja su bila i u prošlosti,
kako preževiti takozvano mračno doba, srednji vek, pored toliko ratova, bolesti,
umiranja. Mnogo toga je nestalo, ali je i mnogo toga uvedeno, napravljeno.
Oduvek smo mi, naši preci, razmišljali kako će svet izgledati sutra, u budućnosti.
Ljudi su nekada bili srećni kada su imali parče hleba, kada su stvarali svoje
potomke, naslednike svojih porodica, a danas, baš i nije tako, važno je da si bogat,
popularan, a ne dobar i human čovek, ne kažem da nije bilo tako i u prošlosti, ali
danas to, nažalost, važi za većinu našeg društva. Svakog dana se trudim i nadam da
ću biti samo srećan, raspoložan, veseo. Tako su razmišljali i naši preci, uvek se
borili za slobodu i bolje sutra.

Svaki zapis, sastav, pismo, esej, ostaće u sećanju novih pokolenja, koje će čitati,
istraživati, proučavati kako je bilo u prošlosti, a kako je sada. Nadam se da će oni
nastaviti da unapređuju, poboljšaju i ulepšaju naš, odnosno njihov svet, u kome
neće biti sukoba, ratova, već samo smeh, igra, veselje, radost.