Садржај

Увод...............................................................................................................2
Географски положај Венеције.......................................................................
Природно-географске одлике........................................................................3
2.1 Положај и рељеф......................................................................................3
2.2 Климатске карактеристике........................................................................4
2.3 Хидрографске одлике................................................................................4
Друштвене одлике........................................................................................6
3.1 Историјски развој......................................................................................6
3.2 Демографске карактеристике....................................................................7
3.3 Привреда..................................................................................................8
Туризам........................................................................................................9
4.1 Туризам и привреда..................................................................................9
4.2 Туристичке знаменитости..........................................................................9
Базилика Светог Марка..................................................................................10
Дуждева палата............................................................................................10
Канал Гранде................................................................................................11
Трг Светог Марка...........................................................................................12
Звоник Светог Марка.....................................................................................13
Мост Риалто..................................................................................................14
Палата Ка д'Оро............................................................................................14
Црква Санта Марија дела Салуте...................................................................15
Мост уздаха...................................................................................................16
Позориште Ла Фениче...................................................................................17
4.3 Венецијанске манифестације...................................................................18
Занимљивости............................................................................................20
Закључак.....................................................................................................
Литература.................................................................................................

1
 Увод
Венеција (итал. Venezia) је јединствени град изграђен на острвима између којих
се налазе канали уместо улица. У средњем веку је била најважнији економски и
трговински центар Европе. Позната је и по томе што је била престоница
дугогодишње Млетачке републике. Због њеног посебног изгледа и великог броја
знаменитости, УНЕСКО ју је прогласио спомеником Светске баштине.

Сл.1 Застава града Сл.2 Грб града

Поред великих италијанских, туристички познатих градова, Венеција ми је
привукла пажњу због њене специфичности. Грађани је зову ”умирућим градом”,
што је још више пробудило моје интересовање за овај град, још пре него што
сам имала прилику да је први пут посетим.

2
 Географски положај Венеције
45° 26′ 20″ СГШ; 12° 19′ 10″ ИГД

Венеција се развила у северо-источном делу Италије, на обали Јадрана, као

главни град истоимене покрајине Венеција, у регији Венето. Јужно и источно од
града се налази Јадранско море, а северно и западно је копно и копнени део
града – Местре. Распрострањена је на 417 km2 и налази се на 0 метара надморске
висине. Од престонице Рима је удаљена 550 km а од најближег већег града,
Падове, само 50 km. Венеција је спојена са копненим делом 3600 m дугачким
мостом.

Сл. 3 Положај Венеције у Италији. Сл. 4 Копнени и острвски део града

3
 Природно-географске одлике
2.1. Рељеф
Смештена је у Венецијанској лагуни на 118 острва између којих се налазе
многобројни канали, са 430 мостова који спајају острва. Транспорт се обавља
чамцима, бродовима и гондолама, док се на острвима не користе аутомобили.
Средином града пролази највећи канал, то јест Канал Гранде.

Сл. 5 и 6 Положај и изглед Венеције

2.2 Климатске карактеристике

Клима у Венецији је измењено средоземна, под великим утицајем ваздушних
маса са континенталног севера.
Зиме су хладне и влажне са ретком појавом снега и температуром до -5 °C, а
лета топла и спарна када температура у сунчаним данима прелази 35 °C.

4
 Сл. 7 Клима дијаграм просечних температура и падавина
Град је под великим утицајем Јадранског мора. Климатске разлике у 4 доба
године су врло велике, а близина мора и висока влага додатно појачавају
атмосферске прилике. Тако су зиме у Венецији нешто хладније од других градова
са сличном просечном годишњом температуром. Лети је изразито вруће, а уз
авине су најзаступљеније током јесени и лета.
Поплаве нису новост за грађане Венеције, познате под именом Аква алта (итал.
Acqua alta). Посебно су честе током јесени и зиме. Становништво је добро
припремњено и спремно да реагује у случају поплава. Аква алта обично траје по
неколико сати, а зими обавезно полави трг Св. Марка пошто је то најнижа тачка
у Венецији.

2.3 Хидрографске одлике

Јадранско море је у овом делу најхладније и нема плаву боју као и у јужним
деловима. Положај града у Венецијанској лагуни додатно мења својства морске
воде. Због севернијег положаја и затворености било је уобичајено да се
појединих година лагуна заледи. Вода је мочварног карактера, мутна и прљава,
али је и због претеране урбанизације лагуне она данас веома загађена (мада се
активно труде да поправе стање воде).
Због саме чињенице да је изграђена на острвима, Венецију зову Плутајућим
градом. Ипак, грађевине нису директно грађене на острвима, већ су постављане
на дрвене платформе које се придржавају на дрвеним стубовима забоденим у
песак. Тајна издржљивости дрвета јесте у томе што се налазе под водом. Тако је
оно заштићено од свих микроорганизама који би могли да га униште, а
константни проток соли је још један фактор који је очврснуо дрво.

Сл. 8 Носећа конструкција грађевина

5
 Друштвене одлике
3.1 Историјски развој града
Не постоје докази о томе кад је тачно Венеција као град настала. Шире подручје
града је насељено још у време праисторије а први познати становници били су
племе Венети. Нама позната историја Венеције почиње упадима варвара
(германских племена, Хуна...) на простор римске империје, када је становништво
са суседног копна било приморано да бежи на острва Венецијанске лагуне, као
изолованија и безбеднија места. То насумично насељавање се сматра зачетком
града.
У периоду од 9. до 12. века наступа развојни период града, када он постаје једно
од средишта тадашње цивилизације, ако не и најважнији град света. Повољан
положај условио је процват града, као центар између истока и запада Европе
који повезује Средоземље и копнени Север, постаје највећи трговачки центар.
Тада су подигнуте најважније грађевине града, Црква светог Марка, стара
дуждева палата, градски арсенал, а почели су и да се трасирају канали и
утврђују острва. Опадање византијске моћи отворило је врата за ширење утицаја
Млетачке републике. У то време не само што је град био економско-трговински
центар, већ постаје и средиште науке и уметности.
У 15. веку наступа стагнација а затим и опадање значаја и моћи Венеције и
Млетачке републике. Пропаст Византије и појава Османског царства је знатно
утицала на опадање трговине. Поред тога, проналазак морских путева преко
Атлантика и око Африке, је одузео првенство Венеције на тржишту са Далеким
истоком, а удаљеност од Атлантског океана условила је немогућност
колонизације на прекоморским подручјима. Но, и након свега тога, Венеција је
остала снажан трговински цетар и занатско средиште све до 18. века, а уметност
и култура су доживеле свој врхунац у периоду ренесансе и барока.
Следећи велики догађај за Венецију јесте укидање 1000-годишње владавине
Млетачке републике, коју је окупирао Наполеон 1797. године. У том периоду,
током Наполеонових ратова, припадала је Краљевини Италији да би се потом
припојила Ломбардо-Венецији као део вазалне Хабзбуршке монархије. 1866.
године Венеција и њена околина придружене су новонасталој Краљевини
Италији. Тада је Венеција доживела благо „пропадање“ и смањење броја
становника, али се повећало интересовање за град међу европском
аристократијом и тако град постаје један од првих туристичких одредишта.

6
 Сл. 9 Мапа некадашње Венеције

Сл. 10 Венеција некад

3.2 Демографске карактеристике

Венеција је 11. по величини град у Италији и, иако има значајну туристичку
популацију, у граду има 270.884 сталних становника. Укупна популација је
подељена на 47,4% мушкараца и 52,6% жена, са 14,36% становништва млађе од
18 година. Они који примају пензију чине 19,94% становништва, али је просечна
старост становника Венеције 46 година, што је четири године старије од
просечне старости становника целе Италије. Присутно је опште опадање броја
становника. 2018. године је установљено да је 86% становништва италијанско.
Веће имигранстке групе чине: 5,936 (2.3%) Бангладешанци; 5,578 (2.1%)
Румуни; 4,460 (1.7%) Молдавијанци; 3,351 (1.3%) Кинези; 2,511 (1%) Украјинци.
Венецијанско становништво претежно живи на копненом делу, у Местреу који
има 176.000 становника. Што се острвског дела тиче, стари град насељава
62.000 становника од којих су већина мигранти и студенти а остала острва
(Мурано, Бурано, Лидо) имају укупан број становника од 31.000 грађана.
Интересатно је да при посети града може да се примети велики број људи, али у
ствари, то су већином туристи. Данашњи живот у острвском делу значи живот

7
без аутомобила и аутобуса, и спремност на дуго пешачење, поплаве, магле и
влажност.

3.3 Привреда
Традицију Венеције представљају специфични и високоцењени занати, који су и
данас присутни, мада доста осавремењени.
Занатска производња се заснива на изради предмета од стакла (препознатљиво
обојено стакло са острва Мурано), чипке (са острва Бурано), сребра, злата, коже.
Савремена производња се налази на копненом делу у граду и индустријској зони
Местре. Поред тога, Венеција има и приход од бродоградње.
Међутим, највећу привредну зараду Венеција има од туризма. Велики број
посетиоца дневно, посете ресторанима, вожње гондолама, куповина сувенира и
чувених венецијанских маски су основа зараде радника на бројним острвима
Венеције.

Сл. 11 и 12 Муранско стакло

8
 Туризам
Туризам је данас најважнија делатност Венеције и њен покретач. По неким
проценама, сваког дана је посети 50.000 туриста. Град је пун прелепе
архитектуре и амбијената, многобројних места пуних емоција и романтике,
бројних цркви, музеја и галерија. Не само што се могу посетити такве
знаменитости, већ постоје и годишње манифестације које привлаче многе
туристе као што су венецијански филмски фестивал, карневал маски и
венецијански бијенале. Поред тога, постоје многе плаже на којима се посетиоци
могу одморити, а најпознатије су оне на острву Лидо ди Јесоло.
Што се саобраћаја тиче, унутарградски је углавном водени. Пошто Венеција има
велики број канала, људи се превозе гондолама, чамцима, бродовима и
вапоретом. То је главни градски превоз. Главна „улица“ то јест, канал, јесте
управо Канал Гранде који је спојен са свим другим мањим каналима. Занимљиво
је да је град успео да сачува типографску нумерацију улица (кале, попречне су
рамо) која датира још из 1171. године. Тада је цео град подељен у 6 зона: три са
једне стране Канала Гранде и три са друге. С копном, Венеција је повезана
железничком пругом и ауто-путем преко великог „лагунског моста“. На острву
Лидо налази се аеродром Венеција-Лидо, док се нови, модерни Аеродром „Марко
Поло“ налази на копну.

Сл. 14 Туристи у Венецији

3.2 Туристичке знаменитости

Венецијанску историју обогаћују њена култура, наука, уметност и прелепа
архитектура. Највећа атракција су грађевине - велики број цркава, музеја,
уметничких галерија и друге научно-кутурне установе. Туристе привлачи вожња
гондолама или вапоретом, шетња уским улицама, чувена италијанска храна и
још много тога.
9
Базилика светог Марка
Базилика Светог Марка (итал. Basilica di San Marco a Venezia) је
најпознатија црква у Венецији. Базилика је фасадом окренута ка Тргу Светог
Марка, док се остатак грађевине налази у склопу комплекса Дуждове палате.

Сл. 15 Црква светог Марка

Првобитна изградња базилике започета је у 9. веку када су млетачки трговци
украли мошти Светог Марка (по којем је базилика и добила име) из Александрије
у Египту. Више пута је била уништавана и поновно грађена, али је верзија коју
данас можемо да видимо саграђена 1063. године. Подигнута је по узору на
цариградску цркву Светих апостола која данас не постоји. Прелепе фреске и
скулптуре у почетку нису постојале, већ су нешто касније донете из Цариграда и
Аје Софије након четвртог крсташког рата.
Дужд Енрико Дандоло је уз крсташе донео многе трофеје: Цариградску квадригу,
четири коња са цариградског Хиподрома, многа друга уметничка дела и
скулптуре и Тетрархију (Pala d’Orro).
Дуждева палата
Дуждева палата (итал. Palazzo Ducale) је палата у готско-венецијанском стилу,
која се налази тачно уз Базилику Сан Марка на главном тргу града. Некада је у
њој живео изабрани дужд и представљала је моћ Млетачке републике. Ту су се
налазиле најваће институције у Републици: Велико веће, Веће умољених
Млетачке републике...
Средиште венецијанских поглавара је повезано са Базиликом Сан Марка која је
служила као дуждева капела, у њој су крунисани краљеви, одржавали се
погреби и процесије. Грађена је у 14. и 15. веку а име архитекте се не може
утврдити јер је често много других грађевинара рушило и изнова градило

10
сегменте палате. Као што је речено, знаменитост је готско-венецијанског стила
али источна страна је грађена у ренесансном стилу.

Сл. 16 Дуждева палата Сл. 17 Унутрашњост палате

Канал Гранде
Канал Гранде (итал. Canal Grande, велики канал) је најважнији коридор за
транспорт на води у граду. Дуг је око 3,8 километара а ширина му варира између
30 и 90 метара. Просечна дубина је 5 метара. Пролази кроз централне делове
Венеције у облику изврнутог слова S. Један његов крај води од железничке
станице Санта Лучија до трга Сан Марка.
Грађевине на обалама канала су многобројне и потичу из периода између 13. и
18. века. Архитектура је светски позната и јединствена и чини културу Млетачке
републике. Тадашње аристократске породице су желеле да живе у што
раскошнијим и лепшим грађевинама па су тако настале најлепше грађевине
Венеције: Палаци Барбриго, Ка Рецонико, Ка д'Оро, Ка Фоскари...
Саобраћај у граду се најчешће одвија преко овог канала, тако да је до 19. века
једини мост на овом каналу био Мост Риалто, а данас постоји још три моста.
Грађани могу прећи канал гондолама које се називају трагето, а већина

грађевина нема приступ тротоаром па се њима мора прићи чамцима.

Сл. 18 Канал Гранде
11
Трг светог Марка
Трг Светог Марка (итал. Piazza San Marco) је главни трг у Венецији. Према
локалним сматрањима, то је и једини трг јер остали нису довољно велики стога
се зову кампу (campi – поља). Простор је трапезоидног облика и дуг је 170
метара, налик на позоришну сцену које окружују разне грађевине (Базилика или
црква Светог Марка, Звоник цркве светог Марка, Археолошки музеј, Дуждева
палата, Торањ са сатом...). Овај трг се сматра једним од најлепших на свету и ту
титулу носи још од раног средњег века. Настао је у 9. веку , тада је био мањи трг
испред цркве Светог Марка. Наиме, 1177. године због важног састанка папе
Александра III и цара Фридрика I, овај трг је знатно повећан. Тада је добио
данашњи изглед.

Сл. 19 Трг Светог Марка

Базилика Светог Марка је централно место окупљања у Венецији и врло
популарна знаменитост међу туристима, фотографима и венецијанским
голубовима. Ту су се налазили сви важни уреди млетачке државе, а од 19. века
ту је и седиште надбискупије. Трг је центар многих венецијанских свечаности и
дешавања (Regata Storica, Festa della Sensa, Sposalizio del Mare, Festa di San
Marco).
Звоник Светог Марка
Звоник Базилике Светог Марка је уједно и највиша грађевина у Венецији са
својих 98,6 метара. Садашњи звоник је реконтрукција из 1912. пошто се 1902.
године оригиналан звоник срушио. Венецијанци га називају „господаром кућа“ и
слободно се може рећи да је то један од најпрепознатљивијих симбола града.

12
Његова локација на тргу је у прошлости имала велику улогу као осматрачница, а
и као оријентир за сигурно вођење венецијанских бродова. Изградња је започета

још у 10. веку, у 14. веку је торањ позлаћен што га је чинило видљивим за све
морнаре, а 1514. године је звоник достигао своју пуну висину. Звона торња су
служила за регулисање грађанског и верског живота, означавајући почетак,
паузе и крај радног дана; сазив владиних скупштина, јавна погубљења...
Сл. 20 Звоник Светог Марка (на којој се може видети и трг и базилика)
Мост Риалто
Мост Риалто (итал. Ponte di Rialto) један је од 4 моста који су изграђени на
каналу Гранде. Изграђен је у периоду између 1588. године и 1591. године.
Највећи мост Венеције је њен симбол и као такав представља омиљену
туристичку атракцију. На мосту је мноштво малих продавница галантерије и
бижутерије. Ту се налазе и многобројне сувенирнице, радње са производима
направљеним од мурано стакла. На једној страни моста налази се рибља пијаца,
али ту може да се купи и свеже воће и поврће, као и мед.

Сл. 21 Мост Риалто

Првобитни изглед овог моста пројектовао је Николо Бартијери, међутим након
једног века, замењен је дрвеном конструкцијом. То издање је имало два

13
симетрична дела која су представњала рампу, она је могла да пропусти веће
бродове. Ипак, током пожара у устанку, делимично је уништен и нешто касније у
потпуности срушен. Његова дрвена конструкција послужила је као узор за
изградњу Моста Риалто. Нацрт камене конструкције урадио је Антоније де Понте,
и коначно је изграђен 1591. године.
Палата Ка д'Оро
Ка д'Оро (итал. Ca’ d’Orro, Galleria Giorgio Franchetti) је готичка палата на Каналу
Гранде. Њено име значи „златна кућа“, а то се односи на полихромну и
позлаћену декорацију која је некад украшавала њене зидове. Изграђена је
између 1428. и 1430. године за аристократску породицу Контарини. Након тога,
барон Ђорђо Франкети, постао је власник палате у којој је чувао велику
колекцију уметности и заслужан је за рестаурацију грађевине. 1916. године
предао је палату држави, па се данас она користи као седиште „Галерије Ђорђо
Франкети“.

Сл. 22 Палата Ка д'Оро

Црква Санта Марија дела Салуте
Санта Марија дела Салуте (итал. Santa Maria della Salute) је славна венецијанска
црква која лежи на самом улазу у Канал Гранде, преко пута трга Светог Марка.
На лето 1629. године, талас епидемије куге завладао је Венецијом и у наредном
периоду, одузео скоро трећину становништва скупа острва. Како је
становништво често одлазило у цркве да се моли за здравље вољених, донета је
одлука да се подигне црква коју неће посветити ни једном свецу заштитнику од
куге, већ Блаженој девици Марији, коју су сматрали заштитницом Републике.
Отуда потиче и име цркве, преведено госпа од здравља. Феста је велики догађај
за становнике Венеције, који се дешава сваке године 21. новембра. Он служи као
догађај којим се захваљују за ослобођење од куге.
Архитекта који је извео овај пројекат је Балдасаре Лонген, који је у такмичењу
са неколико других, тада познатих архитеката, победио својом конструкцијом за

14
ову грађевину. Годину дана пре његове смрти, 1681. године ова базилика је
завршена.

Сл. 23 Црква Санта Марија дела Салуте

Занимљива чињеница јесте да је један од најпознатијих српских песника, Лаза
Костић, написао песму, која дели име са овом чудесном црквом. Он говори о
својој неоствареној и трагичној љубави на један посебан и необичан начин.
Песму пише током своје посете Венецији а након смрти драге Ленке.

Мост уздаха
Мост уздаха (итал. Ponte dei Sospiri) мост је
у Венецији који повезује Дуждеву палату са
затвором преко канала Rio di Palazzo. Грађен је у
периоду између 1600. године и 1603. године по
налогу млетачког дужда Марина Гриманија.
Затвореник, осуђен на смрт, спровођен је дуж
галерије све до друге стране, а онда би га водили
назад до ћелије у самом мосту где би била
извршена смртна казна дављењем. Галерија је
сада зазидана, али је пролаз и даље отворен и
познат под именом Мост уздаха. Популаризована
прича је да затвореници, проласком преко моста,
бацају поглед последњи пут на слободу, јер их се
већина њих никад не би ни вратила из
венецијанских затвора. Постоји и романтична прича да би заљубљени, који би
прошли гондолом испод моста, остали заувек заједно.
Сл. 24 Мост уздаха

Позориште Ла Фениче
Театар Ла Фениче, често само Ла Фениче (итал. Gran Teatro La Fenice) је оперска
кућа у Венецији, једна од најзнаменитијих у историји опере. Њено име

15
значи феникс, што се повезује са честим пожарима и обновама кроз које је
прошла. У овом театру има места за око 1000 гледалаца.

Сл. 25 Театар Ла Фениче изнутра

4.3 Венецијанске манифестације

Поред великог броја предивних знаменитости, Венеција има и мноштво
дешавања годишње. Несумњиво највеће догађање јесте Карневал у Венецији и
дешава се једном годишње у зависности од тога када пада католички

Сл. 26 Карневал у Венецији

Ускрс. 40 дана након Ускрса, односно на празник Martedi Grasso, слави се
долазак пролећа у целој Венецији. На овај дан, туристе и становнике забављају
акробате, мађионичари, свирачи... Након отварања следи низ церемонија као
што су поворка Марија, чекање и лет анђела, чекање и лет орла. Затварање се
дешава на тргу Светог Марка када се крунише Марија, то јест девојка која је
победница у такмичењу за најлепшу Марију тог карневала. Том приликом
учесници Карневала носе шарене и веома добро препознатљиве венецијанске
маске. Оне су велики део историје и културе грађана Венеције, јер је њихово
ношење омогућавало сакривање и слободније понашање, као и бег од

16
стварности. Постоји велики број различитих маски које се могу приметити на
улицама Венеције током карневала.
Венецијански фестивал бијенале је интердисциплинарна изложба савремене
уметности. Традиција је започета још у 19. веку када су се излагале ликовне
уметности и бирали најбољи сликари, вајари и графичари, а данас овај фестивал
чине и бијенале архитектуре и филмски фестивал у Венецији.
Филмски фестивал у Венецији или МОСТРА, који се одржава на острву Лидо ди
Јесоло, сматра се једним од најпрестижнијих фестивала филмске уметности.
Обично се награде додељују крајем августа или почетком септембра и то
најбољим филмовима (награда: Златни лав), глумцима и глумицама (Волпи лав),
редитељима (Golden Osella)... Могуће је добити још награде Сребрни лав (други
најбољи филм у једној категорији) и Квир лав (филмови са LGBTQ темама).

Сл. 27 Филмски фестивал у Венецији

17
 Сл. 28 Могућа награда на филмском фестивалу

Занимљивости
Гондолијери су део дуге италијанске културе. Одлично познавање градских
каналa преноси се са оца на сина (још увек углавном мушко занимање).
Традиционалну „униформу“ чине сламнати шешир, пругаста морнарска мајица и
црне панталоне. Гондолијер стоји усправно гурајући весло и тако управља
бродом у смеру према ком је окренут лицем. То је кроз историју био важан вид

18
транспорта робе, али се данас користи више као разонода и разгледање града из
другачије перспективе. Сл. 29 Гондолијер на гондоли

19
Више пута спомињане кроз овај рад, венецијанске маске су још једна велика
важност за Италијане. Разлози ношења маски су били разни, често
полукриминални. Због религијских ставова није их било могуће носити свуда и у
свако време, али када то јесте било могуће, могле су бити виђене на улицама, на
дворским забавама, у коцкарницама, на службеним банкетима и тако даље.
Дешавало се да су људи сакривали идентитет од других којима су дуговали
новац или од супруга или супружница својих љубавника или љубавница.
Годинама су се маске користиле за разне неморалности док једном једноставно
нису биле забрањене свуда сем на
Сл. 30 Маске колумбина, морето и баута, маска са кљуном и волта тим редом с
лева на десно
карневалима. Разликује се неколико врста маски: баута (носе је мушкарци са
црним огртачима, оне су такође црне и прекривају горњи део лица), морета
(носиле су их жене, обле маске од баршуна, прекривене веом), колумбина

(женска маска која прекрива само горњу половину лица), маска са белим
кљуном, волта (опонаша црте људског лица). Људи који су израђивали маске су
у то улагали много времена и труда, све су радили и осликавали својом руком,
стога су високо цењени у венецијанском друштву.

20
 Закључак
Изабрала сам да радим рад о Венецији из разлога што сам имала прилику да је
посетим не једном, већ два пута, и оба путовања су ме фасцинирала. Један од
најпопуларнијих Европских градова захтева да се туристи врате још једном у ту
чудесну Венецију, не би ли открили све оне уске уличице и мостове које нису
пронашли први пут. Заиста незаборавна, увек ће ми бити омиљена дестинација
на којој сам била. Овим радом сам се подсетила какве су њене чари и пробудила
у себи жељу да и трећи пут отпутујем у једно од најважнијих културних центара
Италије.

21
 Литература
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B5%D0%BD
%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0
https://galegeograf.wordpress.com/2013/03/16/venecija/
https://www.meteoblue.com/sr/vreme/historyclimate/climatemodelled/
%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_
%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_3164603
https://kasadoo.com/sr/Italija/Venecija/Istorija
https://toposiguranje.rs/sta-videti-u-veneciji-top-14-mesta-i-simbola-koje-treba-
iskusiti/
https://geohack.toolforge.org

https://www.scientificpsychic.com/alpha/travel/italy/venice.html

https://worldpopulationreview.com/world-cities/venice-population

22
последња страна

23