Мудрост цара Давида

Доба царева 1029–978 г.

Након периода у коме су судије биле вође народа услиједио је период успона за Јеврејску државу. Пошто
је пророк Самуило који је био последњи судија остарио, изабрао за наследнике своје синове који нису
били побожни тј. нису били морални као њихов отац, народ се побунио против њих те су зажељели
промјену власти. Јевреји су тражили да имају вођу као остали околни народи, тражили су да Самуило
међу њима изабере првог цара.
Цар Давид (1000-961. п. Х)
Цар Давид био је један од најбољих царева израиљевих. Створио је велику и моћну државу и био је
прилично дуговјечан владар. Родио у Витлејему, а његов отац се звао Јесеј. Давид је био пастир код
свога оца, али је од малих ногу био по ,,Божијем срцу“. Господ наређује пророку Самуилу да оде дому
Давидову у Витлејем те да га помаже за новог цара. Изливајући уље на главу Давидову, Самуило ником
не рече, да га Господ најмењује за цара
Израиљскога. Прекретница у Давидовом
животу била је борба са Филистејсцима.
Библија нас извјештава да је у то доба
израиљско царство је ратовало са
Филистејсцима међу којима је био један
војник високога раста који се звао Голијат.
Овом човјеку ниједан од војника није се
усудио стати на мегдан јер су били свјесни
да ће погинути. Давид је дошао да обиђе
своју браћу на ратишту и када је чуо
колико Голијат хули на Бога одлучио је да изађе у борбу против њега и покаже му силу Господњу.
Давид је непоколебљиво вјеровао у Бога и ни једног тренутка није сумњао да ће га Бог оставити. И
заиста Давид је изашао у борбу без оклопа и без штита на много јачег непријатеља. Вјером у Бога, Давид
праћком и каменом убија Голијата најмоћнијег војника онога времена тиме показујући да је вјера у Бога
изнад свега. Давид је постао симбол отпора мањег народа према већем. Због своје храбрости Давид
постаде омиљен међу народом и сваким даном све више би вољен. Цар бива постављен Давид који са
30. година ступа на власт. Овај цар покори под своју власт Моавце, Сирце, Идумејце, Аморићане и оте
неколико градова Филистимцима.
И тако, царство јудејско за владе његове постаде велико и силно; оно се простирало од Средоземнога
мора до Еуфрата, од Дамаска до Мисира. Кључ за стварање једне добре и моћне државе лежао је у
реформи правосуђа и организацији војске коју је он учинио. Он је ујединио сва племена, а освојивши
Јерусалим поставља га за престоницу царства умјесто Хеврона. Утврдио је зидове града и одредио
мјесто за градњу храма, а затим је почео да зида и своју палату. Али се догађало Давиду да упада и у
велике гријехе. И поред своје велике побожности, осјетивши велику власт и моћ Давиду је полако почела
слабити вјера у њему су се пробудила осјећања самопуздања и самовлашћа те поче морално падати.
Своју слабост показао је тако што је узео за жену себи Витсавеју жену свога најоданијег војника Урије
Хетејина. Давид наређује да се Урија пошаље на прву борбену линију како не би могао избјећи смрт,
што се на крају и десило са њим. Након што је оплакала мужа Витсавеја постаде Давидова супруга и
добише дијете. Због овога учињеног гријеха Господ је преко пророка Натана пренио своју поруку
Давиду. Чувши прекор и поруку од пророка Давид је спознао да је погјешио пред Господом и горко
плакаше кајући се за свој гријех. Господ га је казнио за гријех тако што му је узео сина који се родио из
гријеха.
 Тада се он из дубине срца кајао за њих, ноћима је сузама квасио свој
лежај, и после тога постајао је још бољи и још више је љубио Бога.
У своме искреном покајању Давид пише чувени покајни 50. псалам.
Поред овог псалма Давид је написао још много псалама у којима
исказује стање своје душе. У њима се Давид обраћа Богу када је у
невољи, каје се за своја сагрешења , велича Божанску славу,
предсказао је долазак Спаситеља и Његово Страдање и славно
Васкрсење.
У држави настају побуне и немири на Давида устаје и његов син
Авесалом који га је био истјерао из Јерусалима. Давид је успјео да
угуши побуну и да се врати на престо своје државе. Давид је царовао
40. година. Искрено се кајао Богу за своје гријехе, а своје покајање
исказивао је у псалмима које је писао. У њима можемо видјети
дубоко кајање Давидово за све што је зло учинио, и да свој живот
предаје Господу Једином Праведном. Давид је има жељу да направи
зидани храм, али је Господ рекао: "Ти нећеш направити храм, јер си
много ратовао и пролио си много крви; направиће га син твој, који ће бити цар после тебе".
Али у то вријеме Господ је јавио Давиду: "Престо твој остаће до вијека". То је значило, да ће од његовог
потомства произићи Спаситељ свијета - Христос, Који ће царствовати у вијекове. И ми знамо, да су
Исуса Христа често називали сином Давидовим. Пред смрт Давид је дао завет Соломону, да он обавезно
направи храм Божији.

ПРОЧИТАТИ ОБАВЕЗНО 50. ПСАЛАМ

ВИДЕО О ЛЕКЦИЈИ : https://www.youtube.com/watch?v=tEqvEGJZ0fM

http://biblijskifilmovi.com/david-prvi-deo/

Уколико имате времена погледајте филм о цару Давиду

Питања:
1. Како се звао Давидов отац и чиме се Давид бавио док није постао цар?
2. Која је била прекретница у животу?
3. Са колико година је Давид постављен за цара?
4. Који гријех је учино Давид и који псалам је написао због покојања?
5. Шта је Давид писао у псалмима?
 Псалам 50:

Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обиљу милосрђа свога

очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од гријеха
мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и гријех је мој стално преда
мном. Теби јединоме сагрјеших, и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш
у ријечима својим и да побједиш кад ти суде. Гле, у безакоњима се зачех, и
у грјесима роди ме мати моја. Јер гле, истину љубиш, и јављаш ми незнано
и тајно све премудрости своје. Покропи ме исопом, и очистићу се; опери
ме, и бићу бјељи од снијега. Дај ми да чујем радост и весеље, да се прену
кости потрвене. Одврати лице своје од гријехова мојих, и сва безакоња
моја очисти. Срце ми чисто саздај, Боже, и дух прав обнови у мени.
Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене.
Дај ми радост спасења Твога, и духом владалачким учврсти ме.
Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожни ће се обратити Теби.
Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој
правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу
Твоју. Јер да си хтјео жртве, принио бих; за жртве паљенице не мариш.
Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће презрети.
По благости својој, Господе, чини добро Сиону, нека се подигну зидови
јерусалимски. Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве
паљенице; тада ће стављати на жртвеник Твој теоце .