СТВАРАЊЕ СВИЈЕТА

Хришћанска вјера се заснива на истинитости Светог Откровења, а оно нам недвосмислено

свједочи о томе да је Бог створио свијет. Стога је Црква своју вјеру у Бога увијек
исповиједала као вјеру у Створитеља, Оног који је свијет створио и одржава га у постојању.
Никео-цариградски Символ вјере због тога и почиње ријечима: „Вјерујем у једног Бога Оца,
Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог“. Богоотркривена
свједочанства о томе да је Бог створио свијет налазимо у цијелом Светоме Писму, које и
почиње ријечима о стварању: „У почетку створи Бог небо и земљу“ (Пост. 1,1). Прије
стварања ништа, осим Бога, није постојало. Бог је Створитељ, управо зато што је све
створио, а не само украсио или уобличио, уредио претходно постојећу материју. Бог ствара
свијет „ни из чега“. Бог је све што постоји (бивствујуће) привео из небића (непостојања) у
биће (постојање). Свијет је постао зато што је то Бог тако хтио, захваљујући вољи Божијој.
Баш зато што је настао из небића, над свијетом константно виори опасност од повратка у
првобитно стање- непостојање. Свијет постоји и живи док је у заједици са својим Творцем
и Сведржитељем. Можемо рећи да Бог не само да је створио свијет, него свијет и своје даље
постојање црпи из благовољења Божијег. Када се говори
ос стварању свијета за шет дана не мисли се на ове
дане у којима ми живимо, а то знамо из тога што
је Бог тек четврти дан створио сунце и мјесец
који су мјерило наших дана. Свијет не
може постојати независно од Бога.
Због тога да би постојао свијет мора
непрестано бити у непрекидном
односу и вези са Богом. Свијет је дјело
креаторства не само једне Личности
Свете Тројице, него Света Тројица, као
и у свему, тако и у стварању свијета
дјелује заједно. Доброта Божија са
безграничном Љубављу узрок је
стварања свијета, коме је циљ –
учествовање твари у тој безграничној
доброти и благодати Божијој.