Хришћанска вјера се заснива на истинитости Светог Откровења, а оно нам недвосмислено
свједочи о томе да је Бог створио свијет. Стога је Црква своју вјеру у Бога увијек исповиједала као вјеру у Створитеља, Оног који је свијет створио и одржава га у постојању. Никео-цариградски Символ вјере због тога и почиње ријечима: „Вјерујем у једног Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог“. Богоотркривена свједочанства о томе да је Бог створио свијет налазимо у цијелом Светоме Писму, које и почиње ријечима о стварању: „У почетку створи Бог небо и земљу“ (Пост. 1,1). Прије стварања ништа, осим Бога, није постојало. Бог је Створитељ, управо зато што је све створио, а не само украсио или уобличио, уредио претходно постојећу материју. Бог ствара свијет „ни из чега“. Бог је све што постоји (бивствујуће) привео из небића (непостојања) у биће (постојање). Свијет је постао зато што је то Бог тако хтио, захваљујући вољи Божијој. Баш зато што је настао из небића, над свијетом константно виори опасност од повратка у првобитно стање- непостојање. Свијет постоји и живи док је у заједици са својим Творцем и Сведржитељем. Можемо рећи да Бог не само да је створио свијет, него свијет и своје даље постојање црпи из благовољења Божијег. Када се говори ос стварању свијета за шет дана не мисли се на ове дане у којима ми живимо, а то знамо из тога што је Бог тек четврти дан створио сунце и мјесец који су мјерило наших дана. Свијет не може постојати независно од Бога. Због тога да би постојао свијет мора непрестано бити у непрекидном односу и вези са Богом. Свијет је дјело креаторства не само једне Личности Свете Тројице, него Света Тројица, као и у свему, тако и у стварању свијета дјелује заједно. Доброта Божија са безграничном Љубављу узрок је стварања свијета, коме је циљ – учествовање твари у тој безграничној доброти и благодати Божијој.