UNIVERZITET U NIŠU

Pravni fakultet u Nišu

Predmet:Medjunarodno javno pravo

SAVET EVROPE

Seminarski rad

Mentor: Student:

Dragan Spasić red.prof. Sofija Savić

br.ind.222/17

Niš, 10.maj, 2019

 SADRŽAJ

Uvod............................................................................................................................................3

1.Savet Evrope.............................................................................................................................4

2.Sastav Saveta...........................................................................................................................5

3.Nadležnost Saveta....................................................................................................................7

3.1.Donošenje odluka u Savetu...............................................................................................8

Zaključak...................................................................................................................................10

Litetatura...................................................................................................................................11
 Uvod

Evropska unija je nastala kao Zajednica za ugalj i čelik 1951. godine, koja je ubrajala
Francusku, Nemačku, Italiju i zemlje Beneluksa. Nakon ugovora kojim je stvorena ova
zajednica doneti su još i Ugovor o osnivanju evropske ekonomske zajednice (1958), Ugovor o
osnivanju ekonomske zajednice za atomsku energiju (1958), Jedinstveni evropski akt (1987) i
Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta, stupa na snagu 1993. godine). Ugovorima iz
Amsterdama (1999) i Nice (2003) donekle je izmenjen prethodni Ugovor iz Mastrihta. 2004.
godine potpisan je Ugovor o Ustavu za Evropu, koji još nije ratifikovan. Poslednji, Lisabonski
ugovor, stupio je na snagu 2009. godine.

Danas, ova zajednica broji skoro 500 miliona stanovnika i ima 31 % udela u svetskom
nominalnom bruto nacionalnom proizvodu. Definisana je kao medjunarodna organizacija u
spoljnoj politici, konfederacija u socijalnoj i unutrašnjoj politici i kao federacija u monetarnim
odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine. Ona stvara jedinstveno tržište preko
sistema zakona koji se primenjuju u svim državama članicama, što ujedno i garantije slobodan
protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Evropska unija je 1999. godine usvojila zajedničku valutu
– evro, koju je do sada prihvatilo trinaest držaca članica.
 1.Savet Evrope
“Savet Evrope je ragionalna organizacija osnovana 1949.godine.Cilj mu je unparedjenje inegracije
Evrope kroz zastitu I ostvarivanje zajednicke bastine drzava clanica, I to pre svega slobode
pojedinca , politicke slobode I vladavine prava. “ 1

Najvažniji akti:

1.Evropska konvencija o osnovnim ljudskim pravima i slobodama

Evropski sud za ljudska prava je osnovan radi pružanja pravne zaštite u primeni navedene
konvencije. (Protokol br. 11 Evropske konvencije o osnovnim ljudskim pravimai slobodama).

2.Revidirana evropska socijalne povelja – najvažniji dokument Saveta Evrope u oblasti zaštite
radnih i socijalnih prava.

Savet Evrope ima 47 članica i 5 zemalja posmatrača.

Savet Evrope funkcioniše kroz svoje organe:

 Komitet ministara
 Parlamentarna skupština
 Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope
 Sekreterijat u okviru koga se nalazi veliki broj direktorata za određene oblasti.

1
Vojin Dimitrijevic,Obrad Racic I ostali,Osnovi medjunarodnoj javnog prava, trece izdanje , 2012, Beograd, str
118

11
 2.Sastav Saveta

Osnivačkim ugovorima je najpre predviđeno da ,,svaka vlada delegira (u Savet)

jednog od svojih članova ''.2 Kasnije je, Ugovorom iz Mastrihta, navedeno da Savet čine
,,predstavnici svih država članica na ministarskom nivou koji imaju ovlašćenje da preuzmu
obaveze u ime vlade te države članice'' (član 203 UEC). Do ove promene je došlo zbog
federacija kakve su Nemačka i Belgija, kako bi članovi regionalnih vlada bili zastupljeni kada
se rešava o pitanjima iz regionalne nadležnosti.

U Savetu postoje različite formacije koje se organizuju po horizontalnom i sektorskom

principu. Prve podrazumevaju spoljne poslove, finansije, a druge poljoprivredu,
konkurentnost...Pod pretpostavkom da će se povećati efikasnost uvećanjem formacija Saveta,
njihov broj je dostigao preko devedeset, krajem devedesetih godina. Ova pretpostavka se
zasnivala na mišljenju da će ministri u vladi tako odlučivati o pitanjima za koja su
kompetentni. Ipak, desilo se upravo suprotno, smanjena je efikasnost Saveta, a na osnovu
Trumpf – Piris izveštaja Evropski savet je odlučio da smanji broj formacija i unapredi
pripremni rad na svim nivoima. Novi broj formacija je bio devet, uključujući i preimenovani
Savet za opšte i spoljne poslove. Uglavnom se Saveti sastaju jednom mesečno, kako bi
razmatrali o najvažnijim pitanjima i ispunili svoju dužnost donosilaca odluka. Savet
potvrdjuje svaku tačku sa dnevnog reda koja je obeležena kao A – to su detalji koji su
dogovoreni na prethodnim instancama Saveta a koje Komitet stalnih predstavnika (Koreper)
stavlja na dnevni red Saveta, kako bi oni doneli zvanične odluke. Bez glasanja se mogu
potvrditi detelji obeleženi kao B, a o kojima prethodne instance nisu postigle saglasnost. Oni
se mogu ponovo poslati Koreperu na razmatranje.Iako naizgled postoji jednakost, u praksi je
u pitanju hijerarhija, gde se na vrhu nalazi Savet za opšte i spoljne poslove (čine ga ministri
spoljnih poslova). Ministri Ekofina2 su zahtevali veći značaj širom EU i nekih država članica,
optužujući ministre spoljnih poslova za nadmoć. Monetarna unija je zato uspela da uveća
značaj Ekofina u Briselu.

2
Sajmon Hiks, ,,Politički sistem Evropske unije'', Službeni glasnik, Beograd 2007str 56

11
 Savet za opšte i spoljne poslove predstavlja dva Saveta u jednom, a u okviru njih se
pripremaju samiti EU, koordiniše rad drugih Saveta i donose odluke koje se tiču javnih
politika. Pitanja koja treba rešiti na nižim nivoima, prenose se na više nivoe. Ministri spoljnih
poslova često su odsutni sa sastanaka ovog Saveta, zbog čestih putovanja, ali zajedno
učestvuju u sastancima NATO-a, OEBS-a (Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi) i
Ujedinjenih nacija. Tako uspevaju da razviju i nezanemarljive lične odnose, odnosno da se
bolje upoznaju. Ovaj Savet podrazumeva veliki broj zvaničnika, tj. svaka delegacija ima tri
mesta za stolom, i šest mesta iza. Predsedavajući Saveta, medjutim, može proglasiti sednicu
zatvorenog tipa i tako smanjiti broj zvaničnika uglavnom samo na one za stolom. Savet je
često kritikovan zbog svoje brojnosti pa se tako govorilo da ima atmosferu sličnu fudbalskom
stadionu, zbog čega je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Oven pokušao da umanji
broj zvaničnika tokom britanskog presedavanja 1977. godine. Uglavnom se dva puta godišnje
organizuju neformalni sastanci koji uključiju dobru kuhinju i druženje, gde se raspravlja o
spoljnoj i bezbednosnoj politici. Ekofin, Savet za poljoprivredu i Savet za konkurentnost su za
lestvicu niže od Saveta za opšte i spoljne poslove. Savet za konkurentnost je nakon donošenja
Lisabonske strategije promenio naziv u Savet za ekonomsku modernizaciju i reformu.

Postoji devet različitih resora Saveta:

 Savet ministara za opšte i spoljne poslove

 Savet ministara ekonomije i finansija

 Savet ministara pravde i unutrašnjih poslova (JHA)

 Savet ministara za zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i zaštitu potrošača

Savet za konkurentnost (Savet za ekonomsku modernizaciju i reformu)

 Savet ministara za transport, telekomunikaciju i energrtiku

 Savet ministara poljoprivrede i vodoprivrede

 Savet ministara za zaštitu životne sredine

 Savet ministara obrazovanja, omladne i kulture

11
 Svaki ministar je opunomoćen da predstavlja svoju vladu, odnosno, njegov potpis je potpis
cele vlade jedne članice. Svaki ministar je takodje odgovoran svojoj nacionalnoj skupštini, i
njenim gradjanima. Na ovaj način se garantuje demokratski legitimitet odluka

3.Nadležnost Saveta

Savet je glavni organ za donošenje odluka, odnosno on je centar odlučivanja

obzirom da u sebi ima dve vlasti: izvršnu i zakonodavnu. Izvršnu vlast deli sa Komisijom,
što nekad može da dovede do zastoja. Ipak, postoji podela nadležnosti, gde Savet upravlja
dugoročnim pitanjima, a Komisija kratkoročnim. Koncenzus i stabilnost su obezbedjeni i
kroz praksu komitologije.

Najvažnije nadležnosti Saveta su:

-On je zakonodavni organ Unije, koji deli ovu vlast sa Evropskim

parlamentom Koordinira ekonomskim smerovima zemalja članica

-Zaključuje medjunarodne dogovore sa jednom ili više država ili medjunarodnih

organizacija Rukovodi budžetom; ovu nadležnost deli sa Parlamentom

-Donosi odluke potrebne za sprovodjenje zajedničke medjunarodne i bezbednosne

politike, na osnovu opštih regulacija koje je doneo Savet Evrope u Strazburu

11
 -Koordinira aktivnostima zemalja članica i usvaja merila u policijskoj i pravosudnoj
sardanji u pitanjima kriminala

Savet EU je zakonodavno telo koje zastupa nacionalne interese, za razliku od Evropske

komisije koja reprezentuje interese Evropske unije. Da bi došlo do kompromisa, neophodna je
saradnja ova dva tela. Savet kao zakonodavno telo deluje na osnovu predloga Komisije. U
slučaju da predlog ne postoji, rad Saveta i Evropske unije je onemogućen.

Izvršnu vlast Savet obavlja na osnovu četiri načela:

 Prlikom reformi ugovora, Savet postavlja dugoročne ciljeve javnih politika EU

i prenosi nadležnosti Komisiji da bi ovi ciljevi bili ostvareni

 Evropski savet postavlja srednjoročne prioritete javnih politika EU i preko

,,otvorenog metoda koordinacije'' nadgleda nacionalnu makroekonomsku
politiku država članica Države

 članice su odgovorne za sprovodjenje zakonodavstva EU kroz svoju sopstvenu

birokratiju

 Vlade država članica u saradnji sa Komisijom upravljaju svakodnevnim

administriranjem javnih politika EU putem sistema komitologije

3.1.Donošenje odluka u Savetu

Postoji dva načina glasanja u Savetu:

• Jednoglasnost, gde svaka država ima jedan glas, i predlog se ne može usvojiti ako
je neka članica protiv
• Glasanje kvalifikovanom većinom, gde se broj glasova zemlje meri u odnosu na
njenu veličinu i broj stanovnika

11
 Neobičnost je u ovoj praksi to da neprisustvo znači saglasnost sa odlukom u slučaju
glasanja putem jednoglasnosti, a u drugom slučaju je neprisustvo jednako glasanju protiv
predloga. U prvom slučaju svaka zemlja može da bude ključna, a u drugom iako velike
države imaju više glasova, sistem ponderacije glasova predstavlja natproporcionalan broj
glasača u manjim državama.

S obzirom da su države članice imale mogućnost da, pozivanjem na nacionalne

interese, blokiraju glasanje u Savetu, dolazi do usporavanja odlučivanja, jer je svako naredno
predstavništvo oklevalo da stavi predlog na glasanje. Problem postaje još veći sa novim
proširivanjem sedamdesetih godina kao i za vreme recesije kada su države tragale za
nacionalnim, a ne za evropskim rešenjima ekonomskih problema. Naredne decenije,
odnosno osamdesetih godina, postepeno se popravlja zakonodavna situacija, pod pritiskom
da se oživi evropska integracija. Trebalo je da države ubrzaju odlučivanje u Savetu.

U Jedinstvenom evropskom aktu, vlade država članica su se obavezale da u velikom broju

oblasti odlučuju kvalifikovanom većinom. Kao rezultat ovog dogovora, dolazi do kraja
Luksemburškog kompromisa. Ispostavilo se da su države bile voljne da se vladaju po novim
pravilima, čak i da rizikuju da budu preglasane u velikom broju pitanja. Naredne promene
ugovora iz Mastrihta i Amsterdama, proširile su broj oblasti u kojima se glasa kvalifikovanom
većinom. U Ugovoru iz Amsterdama se govori o mogućem korižćenju klauzule o
fleksibilnosti gde države članice mogu da ,,usled nekog važnog razloga iz domena nacionalne
politike koji će obrazložiti – da spreče glasanje u Savetu koje ima za cilj primenu odredbi o
fleksibilnosti'' (član 11.2 UEC). Tada Savet može da donese odluku kvalifikovanom većinom
da to pitanje uputi šefovima vlada na jednoglasno odlučivanje.

11
 Zaključak

Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuju u
svim državama članicama, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala.Kao
važne institucije evropske unije ističu se: Evropska komisija, Evropski parlament, Savet
Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka.Građani
Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju na svakih pet godina.

Najnovija CESID – ova istraživanja pokazuju da gradjani Srbije nisu dovoljno upoznati sa
radom Evropske unije i da u stvari ne znaju šta ona predstavlja. Čak i stanovnici EU ne
poznaju dovoljno rad njenih institucija. Da bismo razumeli kako EU funkcioniše, neophodno
je da o njoj razmišljamo na strukturisan, sistematičan i naučno utemeljen način. Rad i
funkcionisanje njenih institucija, njihovo medjusobno usaglašavanje, suprotni stavovi,
različiti interesi dovodi do naizgled mirnog stanja gde se sve postiže konsenzusom. Problem
transparentnosti Saveta, način donošenja odluka, komitologija, sve su to večita pitanja, na
koja se u različito vreme daju različiti odgovori.

11
 Litetatura

1. Sajmon Hiks, ,,Politički sistem Evropske unije'', Službeni glasnik, Beograd 2007.
2. Vojin Dimitrijevic,Obrad Racic I ostali,Osnovi medjunarodnoj javnog prava, trece
izdanje , 2012, Beograd
3. www.europa.eu.inf
4. http://www.bgcentar.org.rs/2168-2/
5. http://hub.coe.int/

11