Professional Documents
Culture Documents
Iniciranje Kaznenih Postupaka I Prekrsaji
Iniciranje Kaznenih Postupaka I Prekrsaji
Iniciranje Kaznenih Postupaka I Prekrsaji
УВОД
1
привредни преступ или захтев за покретање прекршајног поступка, односно издаје
прекршајни налог. Одредбе о овлашћењу и дужности инспектора да иницира казнене
поступке, односно изда прекршајни налог садржане су и у законима којима се уређују
казнени поступци и посебним законима, као и у одређеним посебним прописима донетим
на основу закона.
1
Видети: члан 88. Закона о прекршајима, „Оптужно начело“.
2
Видети: члан 167. Закона о прекршајима.
3
Видети: члан 179. Закона о прекршајима, члан 42. став 1. Закона о инспекцијском надзору и
одговарајуће одредбе посебног закона.
4
Распони новчаних казни прописани су чланом 39. Закона о прекршајима.
5
Видети: чл. 168. и 169. Закона о прекршајима, члан 42. став 1. Закона о инспекцијском надзору и
одговарајуће одредбе посебног закона.
2
покретање прекршајног поступка, будући да је захтев поднео неовлашћени орган, односно
неовлашћено лице.
Када је за подношење захтева за покретање прекршајног поступка надлежан други
орган, он има сва права која има и јавни тужилац као странка у поступку, осим оних
која припадају јавном тужиоцу, као државном органу. Надлежни орган писаним путем ће
обавестити оштећеног да ли је поднео захтев за покретање прекршајног поступка. Ако
надлежни орган поднесе захтев за покретање прекршајног поступка за прекршај за који је
прописана казна затвора, дужан је о томе да обавести надлежног јавног тужиоца који ће
одлучити о преузимању гоњења и о томе обавестити надлежни орган.6
Оштећени је овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка
увек, осим ако законом није одређено да је за покретање прекршајног поступка
искључиво овлашћен орган. Оштећени који је поднео захтев за покретање прекршајног
поступка има положај странке у поступку. Ако у случају када је законом одређено да је за
покретање прекршајног поступка искључиво овлашћен орган, где спада и инспекција, тај
овлашћени орган (овде: инспекција) не поднесе захтев за покретање прекршајног
поступка, оштећени може у складу са одредбама овог закона поднети такав захтев. Ако је
захтев за покретање поступка поднео овлашћени орган пре него што је по захтеву
оштећеног отпочео поступак, поступаће се по захтеву за покретање поступка надлежног
органа.
Неопходно је разликовати прекршајну пријаву од захтева за покретање
прекршајног поступка, иако се неретко у службеној комуникацији, па и стручној
литератури, а чак и у одређеним посебним законима, ова два појма изједначавају.
Прекршајна пријава није исто што и захтев за покретање прекршајног поступка – јер,
прекршајна пријава је иницијатива ка надлежном органу који је искључиво надлежан за
подношење захтева за покретање прекршајног поступка да тај захтев поднесе
прекршајном суду (слично као што је представка у инспекцијском надзору иницијатива ка
инспекцији да покрене поступак инспекцијског надзора). Међутим, прекршајна пријава
оштећеног поднета надлежном органу под условима из овог закона сматраће се захтевом
за покретање прекршајног поступка ако овлашћени орган сам не иницира покретање
прекршајног поступка. У том случају, овлашћени орган је дужан да у року од осам дана од
дана поднете прекршајне пријаве, писмено обавести оштећеног како је поступио са
прекршајном пријавом.
Садржина захтева за покретање прекршајног поступка уређена
је Законом о прекршајима.7
Неопходно је да захтев, између осталог, садржи:
чињенични опис радње из које произлази правно обележје
прекршаја, време и место извршења прекршаја и друге околности
потребне да се прекршај што тачније одреди;
6
Видети: члан 128. Закона о прекршајима.
7
Видети: члан 181. Закона о прекршајима.
3
пропис о прекршају који треба применити;
предлог о доказима које треба извести, уз означење личних имена и адреса сведока,
списе које треба прочитати и предмете који служе као доказ;
податке о томе да ли је покренут кривични поступак или поступак за привредни
преступ за дело које обухвата обележја прекршаја који је предмет захтева. Модел
захтева за покретање прекршајног поступка даје се у прилогу овог текста.
Подносилац захтева је дужан, да одмах по сазнању, а до правноснажног окончања
поступка обавести прекршајни суд да се против окривљеног поводом истог догађаја води
кривични поступак или поступак за привредни преступ.
Захтев за покретање прекршајног поступка подноси се у онолико примерака колико
има окривљених и један примерак за суд. Свакако, ако се захтев поднесе у електронском
облику, он испуњава ове услове, јер се електронски документ може у неограниченом броју
примерака умножавати. Ако захтев не садржи све наведене податке (непотпун захтев),
затражиће се од подносиоца захтева да га допуни у одређеном року, који не може бити
дужи од 15 дана. У случају да подносилац захтева не отклони недостатке у одређеном
року, сматраће се да је одустао од захтева и захтев се решењем одбацује.
Кад надлежни суд прими захтев за покретање прекршајног поступка, испитаће да
ли постоје услови за покретање прекршајног поступка и одлучити о даљем току
поступка. Уколико захтев садржи податке о томе да је поводом истог догађаја покренут
кривични поступак или поступак за привредни преступ, прекршајни суд ће списе
предмета доставити надлежном суду на даље поступање и о томе обавестити подносиоца
захтева. На исти начин ће суд поступити и када у току поступка сазна да се поводом истог
догађаја води кривични поступак или поступак за привредни преступ.
Када инспекција, односно овлашћени орган поднесе захтев за покретање
прекршајног поступка и покрене тај поступак, а суд утврди да не постоје услови за
покретање прекршајног поступка, захтев за покретање поступка одбациће решењем.
Услови за покретање прекршајног поступка не постоје када:
- радња описана у захтеву није прекршај;
- суд није стварно надлежан за вођење прекршајног поступка;
- постоје основи који искључују одговорност за прекршај окривљеног;
- је наступила застарелост за покретање прекршајног поступка;
- је захтев поднео неовлашћени орган, односно неовлашћено лице;
- постоје други законски разлози због којих се поступак не може покренути.8
Ако суд не одбаци захтев за покретање прекршајног поступка, доноси решење о
покретању прекршајног поступка. Ово решење садржи означење лица против кога се
покреће прекршајни поступак и правну квалификацију прекршаја. Решење о покретању
прекршајног поступка не доставља се подносиоцу захтева ни окривљеном. Против
решења о покретању прекршајног поступка није дозвољена жалба. Поступак се води само
у погледу оног прекршаја и против оног окривљеног на који се односи решење о
8
Видети: члан 184. Закона о прекршајима.
4
покретању прекршајног поступка, осим ако након покретања прекршајног поступка
правно лице против кога се води поступак, престане да постоји, подносилац захтева за
покретање поступка може усмерити захтев против његовог правног следбеника. Суд није
везан за правну квалификацију дату у захтеву за покретање прекршајног поступка,
односно у решењу о покретању прекршајног поступка.
Будући да се решење о покретању прекршајног поступка не доставља подносиоцу
захтева ни окривљеном, податак да ли је прекршајни поступак покренут доступан је
инспекцији преко Портала судова Србије, коме се приступа преко
линка: https://tpps.sipres.sud.rs/ У питању је податак који је увезен из информационог
система прекршајних судова – СИПРЕС.
5
Пример податка о донетом решењу о покретању прекршајног поступка на Порталу
судова Србије
9
Видети: члан 169. Закона о прекршајима.
10
Видети: чл. 170. и 171. Закона о прекршајима.
7
да ће лице против кога је издат прекршајни налог бити дужно да поред плаћања
новчане казне утврђене прекршајним налогом надокнади судске трошкове у
случају да затражи судско одлучивање, а суд утврди да је одговоран за прекршај;
да ће прекршајни налог постати коначан и извршан по протеку рока од осам дана
од дана пријема ако лице против кога је издат прекршајни налог у том року не
плати новчану казну или не захтева судско одлучивање;
да ће лице против кога је издат прекршајни налог у случају принудног извршења
изречене новчане казне, бити дужно да надокнади трошкове извршења одређене
решењем о принудној наплати;
да ће се физичком лицу, предузетнику и одговорном лицу у правном лицу против
кога је издат прекршајни налог неплаћена новчана казна заменити казном затвора
или радом у јавном интересу.
Министар надлежан за послове правосуђа прописао је правилником образац
прекршајног налога, који се даје у прилогу овог текста.
Лице против кога је издат прекршајни налог прихвата одговорност за прекршај
плаћањем половине изречене казне у року од осам дана од дана пријема прекршајног
налога, чиме се ослобађа плаћања друге половине изречене казне. Ако лице против
кога је издат прекршајни налог у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога
не плати изречену казну или не поднесе захтев за судско одлучивање о издатом
прекршајном налогу, сматраће се да је прихватило одговорност пропуштањем, а
прекршајни налог ће постати коначан и извршан. Прекршајни налог са констатацијом
коначности и забелешком да новчана казна није плаћена овлашћени орган доставља
надлежном прекршајном суду да изречену новчану казну унесе у регистар и спроведе
поступак извршења у складу са Законом о прекршајима. Лице против кога је издат
прекршајни налог може прихватити одговорност за прекршај и након истека рока од
осам дана од пријема прекршајног налога ако пре поступка извршења добровољно плати
целокупан износ изречене новчане казне. Лице против кога је издат прекршајни налог
уколико не прихвата своју одговорност може надлежном суду у року од осам дана од
пријема прекршајног налога, лично или путем поште, да достави потписан прекршајни
налог, који под овим условима представља захтев за судско одлучивање о прекршајном
налогу. Лице против кога је издат прекршајни налог достављањем захтева за судско
одлучивање надлежном суду стиче својство окривљеног у прекршајном поступку.
Закон о прекршајима у члану 167. прописује да се прекршајни поступак покреће
решењем суда на основу захтева за покретање прекршајног поступка или издатог
прекршајног налога поводом кога је поднет захтев за судско одлучивање. Следствено,
разумевања смо да само издавање прекршајног налога, односно поступак у коме се то
чини представља предпрекршајни поступак (поступак који претходни прекршајном
поступку). На овај поступак би се супсидијарно и сходно примењивала правила управног
поступка која уређују управни акт - решење, а у складу са чланом 3. став 1. Закона о
општем управном поступку, којим је прописано да се овај закон примењује на поступање
8
у свим управним стварима. У прилог томе говоре и одредбе Закона о прекршајима, којима
се уређује када прекршајни налог постаје коначан и извршан, што су својства управног
акта - решења, сагласно одредбама Закона о општем управном поступку. Закон о
прекршајима садржи и одређено упућивање на Закон о општем управном поступку,
прописивањем да ако је лице за кога се сматра да је учинило прекршај одсутно и када
околности откривања или природа прекршаја то захтевају, достављање прекршајног
налога ће се извршити путем поште или доставне службе овлашћеног органа, у складу са
одредбама о достављању из закона који уређује општи управни поступак.
Закон о прекршајима не уређује ситуацију када је дошло до погрешног издавања
прекршајног налога, што је неспорно за обе стране – за лице против кога се издаје
прекршајни налог и за овлашћено службено лице (инспектора). Закон о прекршајима
уређује, поред осталог, прихватање одговорности, а од правних средстава против
прекршајног налога предвиђа само захтев за судско одлучивање. Налазимо да примена
захтева за судско одлучивање, као правног средства против прекршајног налога,
подразумева да постоји спор међу странама око чињеничног стања, односно око тога да ли
је учињен прекршај, односно око прекршајне одговорности. Када нема спора, односно
постоји сагласност странке и овлашћеног инспектора око чињеничног стања, мишљења
смо да је потребно да инспекција издати прекршајни налог уклони из правног промета, а
сматрамо да се основ за то налази у одредбама Закона о општем управном поступку.
Чланом 141. став 5. Закона о општем управном поступку предвиђено је да жалба
може да се изјави усмено на записник код органа против чијег решења се изјављује, па
налазимо да би се изјава овог лица против којег је издат прекршајни налог, сходном и
супсидијарном применом Закона о општем управном поступку на предпрекршајни
поступак издавања прекршајног налога, имала уподобити жалби изјављеној на овај начин.
Првостепени орган поништава побијано решење ако оно садржи неки од разлога за
поништавање из члана 183. став (1) тач. 1)-6) овог закона. С тим у вези, члан 183. у ставу
1. тач. 3) и 6) прописује ће се у целини или делимично поништити коначно решење ако
његово извршење уопште није могуће или ако садржи неправилност која је по изричитој
законској одредби предвиђена као разлог ништавости. Следом, у складу са чланом 171.
Закона о општем управном поступку, погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање
представља разлог за поништавање решења.
9
Прекршајни налог се издаје када је за прекршај законом или другим прописом
од прекршајних санкција предвиђена само новчана казна у фиксном износу. За ове
прекршаје не може се поднети захтев за покретање прекршајног поступка.
Овлашћено службено лице (инспектор) издаје прекршајни налог ако је
прекршај из његове надлежности открио приликом инспекцијског надзора.
Закон о прекршајима уређује садржину прекршајног налога, као и поуке и
упозорења у прекршајном налогу.
Лице против кога је издат прекршајни налог прихвата одговорност за прекршај
плаћањем половине изречене казне у року од осам дана од дана пријема прекршајног
налога, чиме се ослобађа плаћања друге половине изречене казне.
Пошто се прекршајни поступак покреће решењем суда на основу издатог
прекршајног налога поводом кога је поднет захтев за судско одлучивање, само
издавање прекршајног налога, односно поступак у коме се то чини представља
предпрекршајни поступак, на који се сходно примењују правила управног поступка.
10
подразумева нецелисходност вођења казненог поступка. Тада постоје законски услови
за вођење казненог поступка, али вођење поступка није целисходно – не остварује се сврха
поступка. У Закону о прекршајима, према томе, нема начела опортунитета у правом
смислу речи (непредузимање прекршајног гоњења), осим у односу на малолетнике, иако у
поступку може доћи до сличних последица, јер Закон о прекршајима предвиђа сличне
институте: опомена, ослобађање од казне, ублажавање казне, споразум о признању
прекршаја и ослобађање од плаћања половине новчане казне изречене прекршајним
налогом.
С друге стране, у кривичном законодавству прописано је начело опортунитета,
које се састоји у нецелисходности вођења кривичног поступка. Начело опортунитета је
прописано у Законику о кривичном поступку. 12 Јавни тужилац има дискреционо право и
могућност да не покрене поступак за кривично дело за које се гони по службеној
дужности, иако су испуњени потребни законски услови. Примењује се одлагање
кривичног гоњења за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора
до пет година. Јавни тужилац доноси наредбу о одлагању кривичног гоњења, са обавезом
окривљеног да испуни једну или више обавеза (отклањање штетне последице настале
извршењем кривичног дела, накнада причињене штете, уплата новчаног износа у
хуманитарне сврхе, хуманитарни рад и др). Ако окривљени то учини, јавни тужилац
доноси решење о одбацивању кривичне пријаве, на које оштећени нема право приговора.
Поред тога, прописан је и институт стварног кајања за кривична дела за која је прописана
казна затвора до три године. Наиме, јавни тужилац може одбацити кривичну пријаву ако
је осумњичени, услед стварног кајања, спречио наступање штете или је штету у
потпуности већ надокнадио, а јавни тужилац, према околностима случаја, оцени да
изрицање кривичне санкције не би било правично; оштећени ни овде нема право
приговора.
Начело опортунитета у области прекршаја, иако није предвиђено општим
Законом о прекршајима, предвиђено је у извесном облику Закону о инспекцијском
надзору, којим се уређује поступање инспектора у односу на прекршај откривен у оквиру
инспекцијског надзора, и у одређеним посебним законима. Ради се о законски уређеном и
конкретизованом начелу, са законски постављеним условима када инспекција не иницира
покретање прекршајног поступка, односно не издаје прекршајни налог.
Наиме, у поступку инспекцијског надзора у општем смислу изузеци од
иницирања покретања прекршајног поступка и издавања прекршајног налога
прописани су чланом 42. ст. 3. и 4. Закона о инспекцијском надзору. Тим одредбама
прописано је да, изузетно од става 1. овог члана, када је надзирани субјекат у остављеном
року поступио према налогу, односно предлогу инспектора за отклањање незаконитости
из члана 27. став 1. овог закона, ако се сматра да та незаконитост представља прекршај у
складу са законом и другим прописом, инспектор против тог надзираног субјекта неће
поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно неће му издати прекршајни
12
Видети: чл. 283 и 284. Законика о кривичном поступку.
11
налог када највиши износ запрећене казне за прекршај не прелази 200.000 динара и није
прописана заштитна мера, под условом да штетне последице нису наступиле, као и када су
такве последице наступиле, али их је надзирани субјекат отклонио или је штету
надокнадио пре почињања поступка инспекцијског надзора, у току надзора пре изрицања
мера на записник или у року из члана 27. став 1. овог закона.
Такође, ако надзирани субјекат, пре покретања поступка инспекцијског надзора,
односно обавештавања о предстојећем инспекцијском надзору, самоиницијативно пријави
незаконитост, а за незаконитости код којих је могуће отклонити последицу, поред
самопријаве и отклони последице повреде прописа, односно употреби сва средства која су
му на располагању да се те последице отклоне, против тог надзираног субјекта неће се
поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно неће се издати прекршајни
налог, ако се сматра да та незаконитост представља прекршај у складу са законом и
другим прописом. Неподношење захтева за покретање прекршајног поступка, односно
неиздавање прекршајног налога инспектор уноси у записник о инспекцијском надзору са
одговарајућим образложењем. Ове одредбе не примењују се када се ради о поновљеном
прекршају надзираног субјекта, без обзира да ли је први пут поднет захтев за покретање
прекршајног поступка, односно издат прекршајни налог или не, нити на нерегистрованог
субјекта.
У члану 13. ст. 7. и 9. Закона о инспекцијском надзору, којим се уређују службене
саветодавне посете, као поступак који води инспекција, а који није поступак
инспекцијског надзора, него је посебан поступак који спроводи инспекција, прописано је
да ако у службеној саветодавној посети уочи пропуст, недостатак или неправилност у
пословању и поступању субјекта код кога се посета врши, инспекција у року од осам дана
након посете сачињава и доставља овом субјекту допис који садржи препоруке овом
субјекту о томе како да тај пропуст, односно недостатак или неправилност исправи и
обезбеди законито и безбедно пословање и поступање, и у ком року то треба да учини, да
у том случају инспекција не изриче мере управљене према надзираном субјекту (управне
мере) и, ако се за пропуст, недостатак или неправилност сматра да у складу са законом
или другим прописом представља прекршај, не подноси захтев за покретање прекршајног
поступка, односно не издаје прекршајни налог.
У одређеним законима и законодавству у настанку прописују се и други,
комплеметарни или - за одређену област - конкретизовани основи за непокретање
прекршајног поступка. Тако, на пример, Закон о пореском поступку и пореској
администрацији прописује13 да се против лица које учини радњу, односно пропуст, у вези
са порезом чије утврђивање обавља сам порески обвезник који се сматрају одређеним
пореским прекршајима неће се подносити захтев за покретање прекршајног поступка, ако
то лице, пре предузимања било које радње пореског органа у вези учињене радње или
пропуста, односно пре отпочињања пореске контроле или подношења захтева за
покретање прекршајног поступка, самоиницијативно пријави учињену радњу, односно
13
Видети: члан 182б Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
12
пропуст и истовремено плати дуговани износ пореза увећан за обрачунату камату.
Образац за самоиницијативно пријављивање ових пореских прекршаја је у прилогу овог
текста.
Закон о безбедности саобраћаја на путевима прописује 14 да надлежна
организациона јединица Министарства унутрашњих послова може одустати од
процесуирања прекршаја - ако је прекршај учињен због тога што је учесник у саобраћају
чинећи радњу прекршаја поступао у циљу заштите безбедности, односно заштите и
спасавања живота, здравља или имовине. Ове одредбе стоје у вези са одредбама члана 14.
Закона о прекршајима, којима је прописано да нема прекршаја ако је радња прописана као
прекршај учињена у крајњој нужди, те да крајња нужда постоји ако је прекршај учињен да
учинилац отклони од свог добра или добра другог истовремено нескривљену опасност
која се на други начин није могла отклонити, и ако при томе учињено зло није веће од зла
које је претило, при чему се учинилац који је прекорачио границе крајње нужде може
казнити блаже казнити, а ако је то прекорачење учињено под посебно олакшавајућим
околностима, учинилац се може ослободити од казне. Такође, примера ради, Предлог
закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености предвиђа 15 да
надлежни инспектор неће поднети захтев за покретање прекршајног поступка против
испоручиоца за кога је утврђено да је први пут испоручио на тржиште формално
неусаглашен производ, под условом да је неусаглашеност отклоњена у року који је
одредио надлежни инспектор.
Ако би се у случајевима када је законом прописано да се неће подносити захтев за
покретање прекршајног поступка, тј. да се неће иницирати покретање прекршајног
поступка, такав захтев поднео прекршајном суду, налазимо да би суд имао одбацити тај
захтев,16 јер не постоје услови за покретање прекршајног поступка, односно постоје
законски разлози због којих се поступак не може покренути, а ако је прекршајни поступак,
ипак, покренут, да би суд имао обуставити поступак.17
Посматрајући упоредно законодавство, утврђује се да оно прописује начело
опортунитета прекршајног гоњења и да постоји шири круг законских основа за
непокретање прекршајног поступка, уређених у иностраном прекршајном и
инспекцијском законодавству. Тако, Прекршајни закон Републике Хрватске уређује
широк круг разлога на основу којих овлашћени подносилац захтева (овлашћени тужилац)
може да не покрене прекршајни поступак, иако постоји сумња да је учињен прекршај,
поред осталог, када окривљени није раније учинио исти прекршај и ако преузме да у
одређеном року испуни једну од следећих обавеза: отклони последицу прекршаја,
надокнади штету проузроковану прекршајем и плати прописане обавезе. Ради тога,
овлашћени подносилац сачињава писану наредбу, којом одређује преузету обавезу и рок
за њено испуњење, па у случају да окривљени не испуни прописану обавезу у остављеном
14
Видети: члан 314а Закона о безбедности саобраћаја.
15
Видети: члан 48. овог предлога закона.
16
Видети: члан 184. Закона о прекршајима.
17
Видети: члан 248. Закона о прекршајима.
13
року, овлашћени тужилац ће покренути прекршајни поступак. Такође, Закон о Државном
инспекторату Републике Хрватске предвиђа да, изузетно, инспекција неће покренути
прекршајни поступак ако јој је то допуштено посебним законом или ако: надзирано
правно или физичко лице у току инспекцијског надзора, односно до доношења решења
отклони неправилности и недостатке утврђене у инспекцијском надзору; је за утврђене
неправилности донето решење и надзирани субјекат је поступио по извршном решењу
инспектора или је поступило по решењу пре него је постало извршно; надзирани субјекат
изјашњењем на записник преузме обавезу да у одређеном року отклони неправилности и
недостатке утврђене у инспекцијском надзору за које није прописана управна мера, а
инспектор утврди да је почињен прекршај, зарад чега инспектор надзираном субјекту
издаје писану наредбу у којој ће тачно одредити преузету обавезу и рок за извршење
зависно о природи преузете обавезе. Ако надзирани субјекат не поступи на описани
начин, односно не испуни обавезу у одређеном року из поменуте наредбе, инспектор је
дужан без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана завршетка надзора, односно у
року од 15 дана од истека рока за испуњење обавезе из наредбе да поднесе оптужни
предлог за покретање прекршајног поступка, односно изда прекршајни налог. Изузетно,
ако инспектор утврди да је почињен прекршај којим се угрожава живот, безбедност и
здравље људи, имовина веће вредности или животна средина, у свим случајевима када је
прописана управна мера забране, као и код поновног утврђивања истог прекршаја у року
од годину дана, дужан је без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана завршетка
надзора, поднесе оптужни предлог за покретање прекршајног поступка, односно изда
прекршајни налог.
Што се тиче прекршаја са лаким и незнатним последицама или код којих
последице ни не постоје, у нашем правном систему не постоји правни институт који
постоји у неким другим системима, а то је безначајан прекршај (прекршај малог значаја),
када заправо ни нема прекршаја. Формалноправно посматрано, за сваки прекршај
овлашћени инспекцијски орган подноси захтев за покретање прекршајног поступка,
односно издаје прекршајни налог за прекршаје за које је од санкција прописана само
новчана казна у фиксном износу, осим прекршаја који су обухваћени изузецима када се не
иницира покретање прекршајног поступка, како је то наведено у претходним излагањима.
Безначај прекршај постоји, примера ради, у хрватском прекршајном законодавству.
Прекршајни закон Републике Хрватске прописује следеће: „Нема прекршаја, иако су
остварена његова битна обележја, ако је ступањ угрожавања или повреде јавног поретка,
друштвене дисциплине и друштвених вриједности незнатан и не постоји потреба да
починитељ буде кажњен.“ У правном систему Републике Србије, према томе, постоји: 1)
незнатан ризик, када се не покреће и не спроводи поступак инспекцијског надзора; 2)
незнатан привредни преступ, који није привредни преступ, иако формално садржи његова
обележја, јер друштвену штетност незнетна због малог значаја и због незнатности или
одсутности штетних последица и 3) дело малог значаја, када није кривично дело оно дело
15
у складу са посебним законом, гласила на плаћање одређеног новчаног износа који има
карактер новчаног кажњавања (новчано кажњавање због одређеног поступања или
пропуштања; плаћање увећаног износа, поврх припадајуће камате на основни износ;
плаћање законом прописаних пенала и слично) надзираног субјекта због повреде закона, а
за коју се покреће и прекршајни поступак за прекршај за који је запрећена новчана казна,
па буде изречена ова управна мера и инициран пкрекршајни поступак, тада би се
поставило питање да ли се ради о забрани двоструког вођења поступка казнене природе за
исту ствар (начело Ne bis in idem). Суд би ценио природу управне мере, тежину прекршаја,
увећане износа изречено кроз управну меру, запрећену казну и друге релевантне
околности, на основу којих би донео одлуку.
16
преступа, да се обезбеде трагови привредног преступа и предмети који могу послужити
као доказ, као и да прикупе сва обавештења која би могла бити од користи за успешно
вођење поступка за привредни преступ. У ту сврху органи инспекције могу тражити
потребна обавештења и од државног органа и друге организације у којој је откривен
привредни преступ или од појединаца, али не могу никога да саслушавају у својству
окривљеног, сведока или вештака. Приликом прикупљања обавештења органи инспекције
могу предузимати одговарајуће управне мере и вршити друга инспекцијска овлашћења
која имају по важећим прописима. На основу прикупљених обавештења, органи
инспекције састављају пријаву за привредни преступ, а ако су пријаву раније доставили
надлежном јавном тужиоцу - посебан извештај као допуну пријаве.
Ако треба да се предузме истражна радња која се доцније не би могла са успехом
извршити, органи инспекције могу и сами да изврше привремено одузимање предмета,
претресање пословних просторија и увиђај. Кад орган инспекције предузима поједине
истражне радње, те радње могу да врше само његови инспектори. Истражне радње врше
се по прописима који важе за истражне радње које предузима суд, односно – у складу са
новим концептом кривичног поступка - истражне радње које спроводи јавни тужилац, као
централни орган истраге. Записници о извршеним истражним радњама достављају се
јавном тужиоцу, са образложењем о потреби њиховог предузимања.
Ако јавни тужилац сматра да пријава не пружа довољно основа да може одлучити
да ли ће покренути поступак за привредни преступ пред привредним судом, или ако је
јавни тужилац сазнао само то да је извршен привредни преступ, може од надлежног
органа инспекције захтевати да прикупи потребна обавештења и да предузме друге мере
ради откривања учиниоца привредног преступа и обезбеђења доказа. Јавни тужилац може
увек тражити од органа инспекције да га обавести о мерама које је предузео.
Странке могу, по правилу, присуствовати свим истражним радњама које предузима
одређени судија, односно орган инспекције. Орган инспекције који предузима истражну
радњу дужан је да на погодан начин обавести тужиоца, оштећеног, окривљеног и
браниоца о времену и месту извршења истражне радње којој они могу да присуствују,
осим ако постоји опасност од одлагања.
Предмети који се по овом закону или по пропису о привредном преступу имају
одузети или који могу послужити као доказ у поступку за привредне преступе,
привремено ће се одузети и предати на чување суду или ће се на други начин одредити
њихово чување. Ко држи ове предмете, дужан је, на захтев овлашћеног органа инспекције
да их преда. Приликом одузимања предмета назначиће се где су пронађени и описаће се, а
по потреби ће се и на други начин обезбедити утврђивање њихове истоветности. За
одузете предмете издаће се потврда.
17
Сви државни органи, укључујући инспекције, дужни су да пријаве привредне
преступе.
Инспекција пријаву за привредни преступ подноси надлежном јавном
тужиоцу.
Органи инспекције, поводом пријаве или при вршењу своје дужности, ако
сазнају да је извршен привредни преступ, дужни су да предузму мере потребне да се
открије учинилац привредног преступа, да се обезбеде трагови привредног преступа и
18
поднесена електронском поштом сачуваће се на одговарајућем носиоцу података и
одштампати. Ако је кривична пријава поднесена полицији, ненадлежном јавном тужиоцу
или суду, они ће пријаву примити и одмах доставити надлежном јавном тужиоцу.
Ако јавни тужилац из саме кривичне пријаве не може оценити да ли су вероватни
наводи пријаве или ако подаци у пријави не пружају довољно основа да може одлучити да
ли ће спровести истрагу или ако је на други начин сазнао да је
извршено кривично дело, јавни тужилац може:
- сам прикупити потребне податке;
- позивати грађане, под условима из члана 288. ст. 1. до 6.
овог законика;
- поднети захтев државним и другим органима и правним
лицима да му пруже потребна обавештења.
Ако није у могућности да сам предузме наведене радње на
које је овлашћен, јавни тужилац ће захтевати од полиције да прикупи потребна
обавештења и да предузме друге мере и радње у циљу откривања кривичног дела и
учиниоца (чл. 286. до 288.). За непоступање по овом захтеву јавног тужиоца одговорно
лице се може новчано казнити до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да да потребне
податке, може се још једном казнити истом казном. Одлуку о новчаном кажњавању
доноси јавни тужилац. О жалби против решења којим је изречена новчана казна, одлучује
судија за претходни поступак, при чему жалба не задржава извршење решења. Такође,
чланом 44. Законика о кривичном законику прописана је дужност поступања по захтеву
јавног тужиоца, тако да су сви органи који учествују у предистражном поступку дужни да
о свакој радњи предузетој у циљу откривања кривичног дела или проналажења
осумњиченог обавесте надлежног јавног тужиоца.
Полиција и други државни органи надлежни за откривање кривичних дела, што
укључује и инспекцију, дужни су да поступе по сваком захтеву надлежног јавног
тужиоца. Ако полиција или други државни орган не поступи по захтеву јавног тужиоца,
јавни тужилац ће одмах обавестити старешину који руководи органом, а по потреби може
обавестити надлежног министра, Владу или надлежно радно тело Народне скупштине.
Ако у року од 24 часа од када је примљено обавештење, полиција и други државни орган
не поступи по захтеву јавног тужиоца, јавни тужилац може затражити покретање
дисциплинског поступка против лица за које сматра да је одговорно за непоступање по
његовом захтеву, што може да резултира и изрицањем дисциплинске мере престанка
радног односа. Јавни тужилац, државни и други органи, односно правна лица дужни су
приликом прикупљања обавештења, односно давања података да поступају обазриво,
водећи рачуна да се не нашкоди части и угледу лица на које се ови подаци односе.
Јавни тужилац може одложити кривично гоњење за кривична дела за која је
предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година, ако осумњичени прихвати
једну или више од следећих обавеза:
19
-да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да
накнади причињену штету;
- да на рачун прописан за уплату јавних прихода уплати одређени новчани износ,
који се користи за хуманитарне или друге јавне сврхе;
- да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад;
- да испуни доспеле обавезе издржавања;
- да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога;
- да се подвргне психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког
понашања;
- да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно поштује
ограничење утврђено правноснажном судском одлуком.18
У питању је начело опортунитета кривичног гоњења.
У наредби о одлагању кривичног гоњења јавни тужилац ће одредити рок у којем
осумњичени мора извршити преузете обавезе, с тим да рок не може бити дужи од годину
дана. Ако осумњичени у року изврши обавезу, јавни тужилац ће решењем одбацити
кривичну пријаву и о томе обавестити оштећеног, а оштећени нема право да поднесе
приговор на то решење.
Јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву ако из саме пријаве
проистиче да:
пријављено дело није кривично дело за које се гони по службеној дужности;
је наступила застарелост или је дело обухваћено амнестијом или помиловањем или
постоје друге околности које трајно искључују гоњење;
не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној
дужности.19
О одбацивању пријаве, као и о разлозима за то, јавни тужилац ће обавестити оштећеног у
року од осам дана и поучити га о његовим правима (члан 51. став 1.), а ако је кривичну
пријаву поднео орган полиције, обавестиће и тај орган. У случају кривичних дела за која је
прописана казна затвора до три године, јавни тужилац може одбацити кривичну пријаву
ако је осумњичени, услед стварног кајања, спречио наступање штете или је штету у
потпуности већ надокнадио, а јавни тужилац, према околностима случаја, оцени да
изрицање кривичне санкције не би било правично. У овом случају одредба члана 51. став
2. овог законика неће се примењивати.
18
Видети: члан 283. Законика о кривичном поступку.
19
Видети: члан 284. Законика о кривичном поступку.
20
Сви државни органи, укључујући инспекције, дужни су да пријаве кривична
дела за која се гони по службеној дужности.
Инспекција кривичну пријаву подноси надлежном јавном тужиоцу.
Ако јавни тужилац из саме кривичне пријаве не може оценити да ли су
вероватни наводи пријаве или ако подаци у пријави не пружају довољно основа да
може одлучити да ли ће спровести истрагу или ако је на други начин сазнао да је
извршено кривично дело, јавни тужилац може поднети захтев инспекцији да му пружи
потребна обавештења.
Инспекција је дужна да поступи по сваком захтеву надлежног јавног тужиоца.
Јавни тужилац може одложити кривично гоњење за кривична дела за која је
предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година, ако осумњичени прихвати
једну или више од Закоником о кривичном поступку прописаних обавеза, и ако
осумњичени то учини, јавни тужилац ће одбацити кривичну пријаву.
21
ПРИМЕР:
22
Прекршаји надзираних субјеката и трећих лица
прописани Законом о инспекцијском надзору
Закон о инспекцијском надзору у казненим одредбама прописује прекршаје
надзираних субјеката.
Надзирани субјекат (у општем смислу) је правно лице, предузетник и физичко
лице, организациони облик преко кога физичко или правно лице обавља делатност или
врши активност за кога не постоји обавеза регистрације, као и субјекат са јавним
овлашћењима у складу са законом, чије пословање и поступање се надзире, док је
нерегистровани субјекат - надзирани субјекат који обавља делатност или врши активност,
а није уписан у одговарајући регистар који води Агенција за привредне регистре или
други орган или организација надлежна за упис оснивања правног лица и другог субјекта
(основни регистар), када је упис у овај регистар прописан као услов за обављање
делатности или вршење активности
С обзиром на то да је Закон о инспекцијском надзору - општи, системски закон, и
прекршаји прописани овим законом су општег типа (општи прекршаји).
Чланом 56. Закона о инспекцијском надзору прописани су прекршаји надзираног
субјекта – правног лица, предузетника, физичког лица и одговорног лица у правном лицу
за онемогућавање вршења инспекцијског надзора, одсуство са места вршења
инспекцијског надзора и неизвршење извршног инспекцијског решења.
Разматрањем бића овог прекршаја установљава се да постоји битна сличност, па и
известан идентитет бића овог прекршаја и кривичног дела Онемогућавање вршења
контроле из члана 241. Кривичног законика. Тим чланом прописано је да ко онемогући
органу вршења контроле да изврши увид у пословне књиге или другу документацију или
онемогући преглед предмета, просторија или других објеката, казниће се новчаном казном
или затвором до једне године. Ове одредбе Кривичног законика у делу којим одређују
дужност омогућавања увида органу вршења контроле (нпр. инспекцији, односно
инспектору) у документацију, имају правну природу бланкетне норме, будући да се
посматрају у вези са правима и обавезама прописаним законима којима се уређује
поступак инспекцијског надзора.
Овде указујемо на то да надзирани субјекат нема обавезу да инспектору предочи
ону документацију и податке које инспектор може да прибави по службеној дужности, и
не може бити кажњен зато што то није учинио.
Као додатно принудно средство да би се извршило решење инспектора, Законом о
инспекцијском надзору прописано је да инспектор подноси захтев за покретање
прекршајног поступка ако субјекат не изврши, односно не обезбеди спровођење извршења
извршног решења. У опису прекршаја наводи се да се ради о неизвршавању извршног
решења инспектора. На овај начин обезбеђује се правна сигурност и прецизност законских
одредаба, као и усклађеност са другим законским одредбама, јер надзирани субјекат који
23
је незадовољан решењем инспектора има право жалбе на решење, која задржава његово
извршење, тј. решење није извршно, осим ако је самим решењем, у складу са законом,
одређено другачије, тј. да жалба на решење не задржава извршење решења. Закон о
општем управном поступку у члану 190. ст. 1. и 2. прописује да се решење које је донето у
управном поступку извршава кад постане извршно, те да решење првостепеног органа
постаје извршно: истеком рока за жалбу, ако жалба није изјављена; обавештавањем
странке, ако жалба није дозвољена; обавештавањем странке, ако жалба не одлаже
извршење решења; кад се све странке одрекну права на жалбу; обавештавањем странке о
решењу, којим се жалба одбацује или одбија. Чланом 39. ст. 3. и 4. Закона о
инспекцијском надзору прописано је да жалба против решења донетог у општем поступку
инспекцијског надзора одлаже извршење решења, а да, изузетно од тих одредаба, жалба не
одлаже извршење решења када је, сагласно делокругу инспекције, неопходно
предузимање хитних мера ради спречавања или отклањања опасности по живот или
здравље људи, имовину, права и интересе запослених и радно ангажованих лица,
привреду, животну средину, биљни или животињски свет, јавне приходе, несметан рад
органа и организација, комунални ред или безбедност, што се посебно образлаже у
решењу. На овој линији, Закон о општем управном поступку у члану 154. прописује да
решење не може да се изврши док не истекне рок за жалбу (одложно дејство жалбе), ако
законом није друкчије прописано. Жалба одлаже извршење решења и док жалилац не буде
обавештен о решењу којим је одлучено о жалби, ако законом није друкчије прописано.
Чланом 155. истог закона уређено је одступање од одложног дејства жалбе. Овим чланом
у ставу 2. прописано је да се решење, изузетно, извршава пре истека рока за жалбу, као и
после подношења жалбе, ако би одлагање извршења странци нанело ненадокнадиву штету
или теже угрозило јавни интерес.
Чланом 58. Закона о инспекцијском надзору прописани су прекршаји трећих
лица. Прописано је да ће се казнити за прекршај треће лице – правно лице, предузетник,
физичко лице и одговорно лице у правном лицу које: 1) инспектору не дозволи приступ
пословном и другом нестамбеном простору, земљишту или објекту чији је власник или
корисник, односно држалац када је вероватно да надзирани субјекат у или на њему обавља
делатност или врши активност или да се ту налазе предмети од значаја за инспекцијски
надзор, као и прелазак преко земљишта или простора у ту сврху (супротно обавези из
члана 23. став 1. овог закона) или 2) располаже доказима и другим подацима потребним за
инспекцијски надзор, а не пружи их инспектору и не омогући му саслушање сведока, у
року прописаном овим законом (супротно обавези из члана 23. став 2. овог закона).
Република Србија
МИНИСТАРСТВО ___________________
____________________________________
(назив управе / сектора)
____________________________________
(назив управног округа)
Одељење/Одсек/Група ________________
____________________ (седиште)
____________________ (адреса)
Број: _______________________________
Датум: ______________________. године
На основу члана 179. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13,
13/16 и 98/16 - одлука УС), члана 42. став 1. Закона о инспекцијском надзору („Службени
гласник РС“, број 36/15) и члана __ став __ Закона о ____________________ (навођење
посебног законског основа), инспектор ___________________ Министарства
________________________, _________________, подноси
против:
25
___________________________________________________, место и адреса
становања: _________________________________________________________,
место и адреса запослења: ________________________________________________,
држављанин/ка Републике Србије, ____________________________________
(други идентификациони подаци од значаја), као одговорног лица у правном лицу;
(Алтернатива 2 – предузетник)
Чиме постоји основана сумња да су/је извршили/о прекршај из члана ___ став
___ тачка ___ и став ___ у вези са чланом ___ став ___ Закона о
_____________________.
Стога,
предлажем
26
- да се у току прекршајног поступка изведе доказ читањем записника о
инспекцијском надзору број: _________________________ од __________ године,
као и изврши увид у доказе који су прилози овом записнику и чине његов саставни
део;
- да се саслушају у својству окривљених правно лице и одговорно лице у правном
лицу против којих је поднет овај захтев за покретање прекршајног поступка, које је
потребно позвати са назначених адреса;
- да се у својству сведока саслушају:
1) ___________________________________________________________ (име и
презиме и адреса);
2) ___________________________________________________________ (име и
презиме и адреса);
3) _____________________________________________ (име и презиме и адреса);
- да се ________________________________________________________________
(означење списа које треба прочитати и предмета који служе као доказ, као и
других доказа, зависно од конкретних околности);
- да се изведу други докази које је неопходно и потребно извести у складу са чланом
89. Закона о прекршајима;
- да се за окривљене/ог прибаве/и извештај/и из казнених евиденција;
- да Суд, након спроведеног поступка, утврђеног постојања прекршаја и утврђене
одговорности окривљених/ог за овај прекршај, огласи окривљене/ог одговорним/а
за прекршај и изрекне им/му законом прописане/у прекршајне/у санкције/у.
Образложење
27
(чињенични опис радње из које произлази правно обележје прекршаја, начин извршења,
штетне последице, држање пријављеног после учињеног дела и друге релевантне
чињенице и околности).
Докази:
- Записник о инспекцијском надзору број: _________________________ од
__________ године, са доказима који су прилози овом записнику и чине његов
саставни део
- изјаве именованих сведока
- ________________________________________________________________________
_________________________ (означење списа које треба прочитати и предмета
који служе као доказ, као и других доказа, зависно од конкретних околности)
- други докази које је неопходно и потребно извести у складу са чланом 89. Закона о
прекршајима
Доказ:
- увид у извод из Регистра ____________, који води Агенција за привредне регистре
(АПР)
- увид у извод из Правилника о систематизацији послова и радних места
______________, са описом радног места другоокривљеног, који су прилози
записнику о инспекцијском надзору и чине његов саставни део
Инспектор
______________________
28
Прилози:
- докази наведени у овом захтеву
- обавештење окривљеном/има о законској могућности закључења споразума о признању
прекршаја
Достављено:
- наслову
- у списе предмета- архиви
Прилог 2
Образац прекршајног налога
29
Прилог 3
Образац за самоинцијативно пријавиљивање пореског прекршаја
30
31
32
Прилог 4
Република Србија
МИНИСТАРСТВО ___________________
____________________________________
(назив управе / сектора)
____________________________________
(назив управног округа)
Одељење/Одсек/Група ________________
____________________ (седиште)
____________________ (адреса)
Број: _______________________________
Датум: ______________________. године
против:
33
одговорног лица у правном лицу;
Стога,
предлажем
34
- да се, након спроведеног поступка, утврђеног постојања привредног преступа
и утврђене одговорности окривљених за овај привредни преступ, окривљени
огласе одговорнима за привредни преступ и осуде по закону.
Образложење
Докази:
- Записник о инспекцијском надзору број: _________________________ од __________
године, са доказима који су прилози овом записнику и чине његов саставни
део
- изјаве именованих сведока
- _________________________________________________________________________________________________
(означење списа које треба прочитати и предмета који служе као доказ, као и
других доказа, зависно од конкретних околности)
- други докази које је неопходно и потребно извести у складу са законом
Доказ:
- увид у извод из Регистра ____________, који води Агенција за привредне регистре
35
(АПР)
- увид у извод из Правилника о систематизацији послова и радних места
______________, са описом радног места другопријављеног, који су прилози
записнику о инспекцијском надзору и чине његов саставни део
Инспектор ______________________
____________________________________
Прилози:
- докази наведени у овој пријави
36
Прилог 5
Кривична пријава
Република Србија
МИНИСТАРСТВО ___________________
____________________________________
(назив управе / сектора)
____________________________________
(назив управног округа)
Одељење/Одсек/Група ________________
____________________ (седиште)
____________________ (адреса)
Број: _______________________________
Датум: ______________________. године
КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ
против:
37
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
(чињенични опис радње из које произлази извршење кривичног дела, начин извршења,
штетне последице и друге релевантне чињенице и околности. Чињенично стање
треба изложити језгровито и концизно, али потпуно, тако да се наведу све битне
чињенице и околности, користећи се језиком закона).
2. Дана _____________ године у __________________ _______________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
(чињенични опис радње из које произлази извршење кривичног дела, начин извршења,
штетне последице и друге релевантне чињенице и околности. Чињенично стање
треба изложити језгровито и концизно, али потпуно, тако да се наведу све битне
чињенице и околности, користећи се језиком закона).
Чиме постоји основана сумња да је извршио продужено кривично дело
_____________________ из члана ___ став ___ у вези са ставом ___ у вези а у вези са чланом
61. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05 - испр., 107/05 -
испр., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16).
Стога,
предлажем
38
- да се, након спроведеног поступка, утврђеног постојања кривичног дела и
утврђене кривице пријављеног за ово кривично дело, пријављени огласи
кривим и осуди на казну по закону.
Против пријављеног није покренут поступак за привредни преступ или
прекршајни поступак за дело које обухвата обележја кривичног дела за које се
подноси ова кривична пријава.
Образложење
39
пријављеног, побуде из које је дело учињено, штету која је нанета и држање
пријављеног после учињеног дела, основано се изводи закључак о знатној опасности
противзаконитог понашања пријављеног.
При оваквом стању ствари, постоји основана сумња да су се у радњама
пријављеног стекла сва објективна и субјективна обележја бића продуженог
кривичног дела _____________________ из члана ___ став ___ у вези са ставом ___ у вези а у
вези са чланом 61. Кривичног законика.
У време извршења кривичног дела и вршења инспекцијског надзора
пријављени је имао својство одговорног лица у правном лицу.
Доказ:
- увид у извод из Регистра ____________, који води Агенција за привредне регистре
(АПР)
- увид у извод из Правилника о систематизацији послова и радних места
______________, са описом радног места пријављеног, који су прилози записнику о
инспекцијском надзору и чине његов саставни део
Против пријављеног није покренут поступак за привредни преступ или
прекршајни поступак за дело које обухвата обележја кривичног дела за које се
подноси ова кривична пријава.
Имајући све наведено у виду, инспектор ________________, као овлашћени орган,
подноси Основном јавном тужилаштву ову кривичну пријаву и предлаже покретање
кривичног поступка против пријављеног пред надлежним судом, прилаже
материјалне доказе и предлаже извођење тих и других доказа у циљу расветљавања
и процесуирања дела за које постоји основана сумња да га је пријављени извршио, те
предлаже да суд, по спроведеном поступку, прогласи пријављеног кривим и изрекне
му кривичну санкцију по Кривичном законику, а у сврху генералне и специјалне
превенције у смислу члана 42. у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4.
став 2. Кривичног законика
Молимо да нас, у складу са чланом 42. став 6. Закона о инспекцијском надзору
и одредбама Законика о кривичном поступку, обавестите о исходу поступања по овој
пријави.
Инспектор ______________________
____________________________________
Прилози:
- докази наведени у овој пријави
40