Državni Univerzitet u Novom Pazaru

Naziv predmeta:

GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2
Nastavnik: Ljudmila Kudrjavceva

LOGO
LEKCIJA 8: BETON-5
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Osnovni zakoni čvrstoće betona

4 OSNOVNIH ZAKONA ZAVISNOSTI ĈVRSTOĆE BETONA

I zakon: zavisnost ĉvrstoće betona fp

od konzistencije (količine vode)

II zakon: zavisnost ĉvrstoće betona fp

od nacina ugradjivanja (vodocementnog
faktora i od stepena zbijenosti)

III zakon: zavisnost ĉvrstoće betona fp

od vremena

IV zakon: zavisnost ĉvrstoće betona fp

od režima oĉvršćavanja

GM2 2 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Osnovni zakoni čvrstoće betona

I zakon: zavisnost ĉvrstoće betona na pritisak fp od koliĉine vode

plastiĉna Podruĉje a: mala koliĉina vode u

odnosu na primenjeni
postupak
ugrađivanja betona suviše
Kruta Slabo teĉna krute konzistencije
smesa plastiĉna
Podruĉje b: optimalna koliĉina vode za
primenjen naĉin ugrađivanja slabo
plastiĉnog betona – bolja ugradljivost,
MAKSIMALNA ĈVRSTOĆA
Ĉvrstoća betona u funkciji koliĉine vode pri istom
sadržaju komponenata i postupku ugrađivanja

Podruĉje c: dalje povećanje vode daje plastiĉnije mešavine za efikasno ugrađivanje, ali
ukupna poroznost raste i
ĉvrstoća betona opada

Podruĉje d: pri vrlo teĉnim mešavinama svežeg betona

ĉvrstoća se još više smanjuje usled
POJAVE SEGREGACIJE betona.
GM2 3 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Osnovni zakoni čvrstoće betona

II zakon : zavisnost ĉvrstoće betona na pritisak fp od

vodocementnog faktora 
Čvrstoća betona zavisi od vodocementnog faktora i stepena zbijenosti
ako se količina cementa usvoji za konstantu

Punom linijom prikazana tipična Formule za definisanje zavisnosti

kriva koja izražava zavisnost fp( ) čvrstoće betona od 
m c =const

Empirijska formula Beljajeva (1):

Uzorak: kocka sa ivicama 20cm
Starost betona:
28 dana
f pc - čvrstoća (klasa) primenjenog
f pc cementa
f k , 28  (1)
k w 1.5

k - parametar zavisan od vrste

agregata(rečni:k=4,0; drobljeni: k=3,5)

Primer: w=0.4, agregat recni, cement 32.5

32.5
f k , 28   32.12MPa (ili 36.7MPa za
4  0.41.5
drobljeni agregat}

GM2 4 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Osnovni zakoni čvrstoće betona

II zakon(produžetak) : zavisnost ĉvrstoće betona na pritisak f p od vodocementnog faktora 

Empirijske formule FERE-a, BOLOMEJ-a, SKRAMTAJEVA:
Uzorak: kocka sa ivicama 20cm
Starost betona: 28 dana ● k = 250, za cement PC 32,5
● k = 320, za cement PC 42,5
● k = 390, za cement PC 52,5

sc , sv – specificna zapreminska masa cementa i vode

(2)
■ f pc - klasa primenjenog cementa
■ A = 0,55-0,65 (u zavisnosti od
- formula Bolomej-a: zahtevane marke betona MB i
(3) granulometrijskog sastava agregata)

- formula Skramtajeva: za slučaj  ≥ 0,40 (visak vode) za slučaj  ≤ 0,40 (manjak vode)

(4)

Kvalitet komponenata
А1 А2 Formula Skramtajev-a za slučaj  ≥ 0,40 je
betona ista kao i formula Bolomej-a;
Visok 0,65 0,43
Skramtajev je samo proširio formulu
Normalan 0,60 0,40
Nizak 0,55 0,37 Bolomej-a i za slučaj kada je  ≤ 0,40

GM2 5 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Osnovni zakoni čvrstoće betona

III zakon: zavisnost ĉvrstoće betona na pritisak fp od vremena

Ĉvrstoća betona starog 28 dana

obiĉno iznosi 70-80% ĉvrstoće
pri
t

Na primer:
● Beton sa ĉistim portland
cementom - CEM I (puna
linija) ima brz priraštaj fp
prvih dana

● Beton sa portland cementom sa dodacima - CEM II (isprekidana linija) ima veću ĉvrstoću
posle 28 dana. (Npr. metalurški ili pucolanski cement)

KAKO UBRZATI PROCES ?

Brži porast čvrstoće betona u toku vremena dobijamo:
primenom specialnih cementa i sl.– tehnoloske metode
primenom aditiva – hemijske metode
termiĉkom obradom – toplotne metode
GM2 6 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Osnovni zakoni čvrstoće betona

IV zakon: zavisnost ĉvrstoće betona na pritisak fp od režima

oĉvršćavanja
Brži porast čvrstoće betona u toku vremena dobijamo:
termiĉkom obradom

175o C Kriva "1" : oĉvrsćavanje betona u

normalnim uslovima (20 o C)
NAPOMENA: normalni uslovi očvršćavanja
su pri vlažnom vazduhu i temperaturi oko
20 o C
85o C
Kriva "2“ : oĉvrsćavanje betona
zaparivanjem pod
20o C atmosferskim pritiskom na
temperaturi oko 85 o C

Kriva "3“ : autoklavno oĉvršćavanje pod pritiskom zasićene vodene pare od 0,8 MPa pri
temperaturi od 175 o C

GM2 7 DUNP
 IV zakon: zavisnost ĉvrstoće betona na pritisak fp od režima
oĉvršćavanja

Savremene metode termiĉke obrade za brži porast čvrstoće betona :

1. KORISTENJE TERMOOPLATA

2. INDUKCIONO GREJANJE na principu

elektromagnetske indukcije

3. PRETHODNO MAGNETISANJE VODE (za armirani beton) i sl.

4. INFRACRVENO ZRACENJE BETONA

Infracrvene grejalice za ravnomerno
progrejavanje betona na dubinu do 25 cm:

FILM

GM2 8 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Mehanizam loma betona

STRUKTURA BETONA je GRUBO NEHOMOGENA zbog

1.velike razlike svojstava komponenata
2.nehomogenosti samih komponenata
3. defekata ugrađivanja (neistisnuti vazduh)
4. segregacije (npr. vodeni “džepovi” krupnog agregata
nastali od viška vode, raslojavanje itd.)
faktori uticaja na ponašanje betona pri
opterećenju

Do loma betonske prizme opterećene na pritisak dolazi usled

napona zatezanja !
Uz pretpostavku slobodnog deformisanja u svim pravcima,
uzorak se lomi usled cepanja betona u popreĉnom pravcu

napon zatezanja napon zatezanja

pukotine

GM2 9 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Mehanizam loma betona

MEHANIZAM LOMA BETONA

PRETPOSTAVKA:  0 - veliĉina pritiska odgovorna za pojavu prvih mikroprslina

1. Do graniĉnog napona  0 raste koncentracija

napona  u zonama "defektnih" mesta (krupan
agregat, pore), ali bez rasta mikropukotina (a).

2. Od 0 nadalje mikroprsline rastu i zatim se spajaju

u magistralnu prslinu koja dovodi do loma (b).

3. Naponi zatezanja se javljaju upravno na spoljašnje

opterećenje.

GM2 10 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Mehanizam loma betona

MEHANIZAM LOMA BETONA

 ĈVRSTOĆA NA ZATEZANJE cementnog kamena (fck) i agregata (fag) nije ista :

(fagregata fck ).
 zbog toga se javlja koncentracija napona u betonu
 Takvi naponi se zovu ZAOSTALI NAPONI i mnogo brže izazivaju lom.

Kod homogenih materijala nema zaostalih napona !

U PRAKSI : lom nastaje kao kombinacija kidanja i smicanja pod uglom .

Usled trenja dolazi do ograniĉavanja boĉnih deformacija.
Uticaj trenja imamo u uskim zonama kontakta sa ploĉama prese

Rezultat: betonskа PRIZMА IMA OSETNO NIŢU ĈVRSTOĆU NEGO KOCKA

od istog betona istih dimenzija u osnovi!
(jer uticaj trenja kod kocke je izražen duž cele njene visine)

GM2 11 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Čvrstoća betona pri pritisku

uticaj trenja u zoni

kontakta na lom
kocke

Standardna Premazivanje
metoda površine kontakta
ispitivanja ploĉe i uzorka

OBLIK LOMA KOCKE OPTEREĆENE NA PRITISAK

a) b) c)

a), b) . kocka od betona sa kamenim agregatom; c) . kocka od betona sa agregatom od reciklirane opeke
(laboratorija GM, GF u Beogradu)
GM2 12 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Čvrstoća betona pri pritisku

DVA OSNOVNA TIPA LOMA USLED NAPONA ZATEZANJA

I tip (a): LOM IZMEĐU ZRNA AGREGATA

fagregata> fck
f ck Lom ide po cementnom kamenu bez loma zrna agregata
f ag

II tip (б): LOM PO SREDINI

fagregata< fck
Linija loma će ići
kroz cementni kamen sa lomom zrna
f ag
f ck agregata

(в) MEŠOVITI LOM

(kombinacija dva prethodna tipa loma ako su cvrstoce
komponenata skoro iste )
f ck fagregata fck
f ag

GM2 13 DUNP
Fižiĉko-mehaniĉka svojstva oĉvrslog betona: Čvrstoća betona pri pritisku

ĈVRSTOĆA BETONA na pritisak: najvažnija karakteristika oĉvrslog betona

koja zavisi od niza meĊusobno povezanih faktora (može da bude i do 50 faktora)

Npr. na rezultate ispitivanja ĉvrstoće betona pri pritisku utiĉu:

oblik i dimenzije uzoraka

brzina nanošenja opterećenja
postupak ugraĊivanja betona u uzorak
Ĉvrstoća
betona nominalno najkrupnije zrno smeše
na pritisak ĉvrstoća agregata
koliĉina i klasa cementa
temperatura
Uporedimo ponasanje razlicitih betona pri ispitivanju cvrstoce:

• BETONA VISOKE CVRSTOCE I DUKTILNOSTI

• BETONA ULTRA VISOKE ĈVRSTOĆE

GM2 14 DUNP
 Ĉvrstoća betona pri pritisku

OBLIK I DIMENZIJE ISPITNIH UZORAKA

 Ispituje se na betonskim telima starosti 28 dana oblika: KOCKE, CILINDRA
ili PRIZME

 Do dana ispitivanja betonska tela se ĉuvaju u kalupu 24 sata,

a zatim još 27 dana u vodi
 ĉvrstoća se može ispitati i pri starosti razliĉitoj od 28 dana
 Beton posle 23 dana postigne 50% ĉvrstoće koju će imati posle 28
dana

GM2 17 DUNP
 Ĉvrstoća betona pri pritisku
 Za preraĉunavanja rezultata sa jedne vrste uzoraka na vrednosti druge
vrste primenjuju se odgovarajući koeficijenti konverzije

U tabeli je dat odnos čvrstoća nestandardnih tela i kocke ivice 20 cm prema BAB-87.

Oblik ispitnog tela Dimenzija ispitnog tela Odnos ĉvrstoće pri pritisku
(cm) kocke sa ivicom 20 cm i ispitnog
tela
Kocka (a) 10 0.90
15 0.95
20 1.00
30 1.08
Cilindar (D/h) 10/20 1.17
15/30 1.20
20/40 1.26
10/10 1.02
15/15 1.05
20/20 1.10

GM2 18 DUNP
 Ĉvrstoća betona pri pritisku
 KOCKA SA IVICAMA 20cm USVOJENA KAO NORMNI UZORAK ZA
DEFINISANJE
MARKE BETONA

MARKA BETONA (prema PBAB-87) je normirana karakteristiĉna ĉvrstoća pri

pritisku u MPa koja se zasniva na ĉvrstoći betona u starosti od 28 dana,

- dobija se ispitivanjem betonskih kocki ivica 20 cm koje se ĉuvaju u vodi

Karakteristiĉna ĉvrstoća pri pritisku je vrednost ispod koje se može oĉekivati

najviše 10% svih ĉvrstoća pri pritisku ispitanog betona

Ĉvrstoća pri pritisku svakog pojedinaĉnog uzorka se dobija kao sila loma podeljena
na jedinicu površine uzorka (20cmx20cm)

Pgr
Pgr – graniĉna (maksimalna) vrednost sile pritiska, (Ν ili kN), fp 
Ao – pocetna površina popreĉnog preseka (mm2). A0

GM2 19 DUNP
 Ĉvrstoća betona pri pritisku

Za betonske i armiranobetonske konstrukcije koriste se marke(prema PBAB-87 ):

MB 10, MB 15, MB 20, MB 25, MB 30, MB 35, MB 40, MB 45, MB 50, MB 55, MB 60

Za armiranobetonske elemente i konstrukcije najniža marka betona je MB 15

Za konstrukcije od prednapregnutog betona najniža marka betona je MB 30

SPECIJALNI BETONI : betoni marki viših od MB 60

PBAB-87 SRPS U.M1.021:1997 SRPS EN 206-1:2011

(Pravilnik o tehniĉkim (Beton - klasifikacija na (Beton - Deo 1: Specifikacija,
normativima za beton i armirani osnovu ĉvrstoće pri pritisku) performanse, proizvodnja i
beton i opšte odredbe) usaglašenost)
GM2 20 DUNP
 Ĉvrstoća betona pri pritisku
Klasifikacija betona prema PBAB-87 i SRPS U.M1.021:1997
Postoje neslaganja u klasifikaciji betona izmeĊu Pravilnika za beton i armirani beton
BAB-87 i standarda iz 1997/2011 godine koji se poziva na EUROCODE 2 i EN 206-1.

Razlike: za ocenu čvrstoće PBAB-87 koristi kocku ivice 20 cm

dok se u EUROCODE 2 i EN 206-1 koristi kocka ivice 15 cm ili cilindar 15/30 cm
Marka betona prema Klasa betona prema
Ĉvrstoća pri pritisku nakon 28 dana [MPa]
PBAB 87 EUROCODE 2 i EN 206-1
Cilindar 15 cm/30 cm Kocka ivice 15 cm
MB 15 C 12/15 12 15
MB 20 C 16/20 16 20
MB 25 C 20/25 20 25
MB 30 C 25/30 25 30
MB 35 C 30/37 30 37
MB 40 C 30/37 30 37
MB 45 C 35/45 35 45
MB 50 C 40/50 40 50
MB 55 C 45/55 45 55
MB 60 C 50/60 50 60

Npr.: Oznaka C 25/30 oznaĉava

klasu betona 25 ako se ispituje na cilindrima R/H = 15/30 cm, odnosno
klasu betona 30 ako se ispituje na betonskim kockama ivice 15 cm,
što je u skladu i sa našim standardom SRPS U.M1.021:1997
GM2 21 DUNP
 Ĉvrstoća betona pri pritisku
OCENA MARKE BETONA “MB” prema PBAB-87
PARTIJA BETONA: količina betona, koja se priprema i ugraĊuje pod istim uslovima
- odnosi se na betone ugraĎene u konstrukcijske elemente
u istom vremenskom periodu

OCENA MARKE BETONA se vrši po partijama prema jednom od tri kriterijuma,

koji zavise
1. od broja ispitanih betonskih tela i
2. od toga da li je predmetna vrsta betona ranije ispitivana ili ne

Kriterijum 1 : za definisanje marke malih partija betona. Broj uzoraka je n ≤ 15.

Partije ĉine grupe od po tri uzastopna rezultata ispitivanja

Svaki skup od po 3 rezultata (uzorka) 1. m3  MB + k1

mora da ispuni sledeća dva uslova: 2. x1  MB - k2

m3 - aritmetička sredina od 3 uzastopna rezultata ispitivanja, x1 - najmanji od rezultata ispitivanja

Za uhodanu proizvodnju: k1=k2=3 MPa,

Za vreme uhodavanja proizvodnje: k1=4 MPa, k2=2 MPa

GM2 25 DUNP
 Ĉvrstoća betona pri pritisku
OCENA MARKE BETONA “MB” prema BAB-87

Kriterijum 2 : za definisanje marke srednjih partija betona. Broj uzoraka je 10 ≤ n ≤ 30

Za slucaj kada je predmetna vrsta betona ranije ispitivana i

standardna devijacija Sn0 je poznata iz najmanje 30 prethodnih rezultata ispitivanja (n030).

Onda n – rezultata sadašnjih ispitivanja mora da ispuni sledeća dva uslova:
n0 xi - pojedinačni rezultati prethodnih
mn  MB + 1.2 Sn0  (m n0  xi ) 2 ispitivanja
x1 - najmanji od rezultata sadašnjeg
S n0  i 1
x1  MB - 4 n0
ispitivanja
mn0 - srednja vrednost rezultata prethodnog
ispitivanja

Kriterijum 3 : za definisanje marke velikih partija betona. Broj uzoraka je 10 ≤ n ≤ 30

Za slucaj kada fabrika betona ne raspolaţe rezultatima ranijih ispitivanja date vrste betona i
standardna devijacija Sn nije poznata.
Onda “n” rezultata ispitivanja mora da ispuni sledeća dva uslova:
n
mn  MB + 1.3 Sn
 (m n  xi ) 2 Primedba: u sva tri
x1  MB - 4 Sn  i 1
kriterijuma sve
n 1 velićine su u MPa
GM2 26 DUNP
 Ĉvrstoća betona pri pritisku
OCENA MARKE BETONA “MB” prema BAB-87
Standardna devijacija je u statistici apsolutna mera rasipanja u osnovnom skupu.
Ona nam govori, koliko u proseku elementi skupa odstupaju od aritmetiĉke sredine skupa.

PRIMER: za n=20 rezultata ispitivanja ĉvrstoće,

data u priloženoj tablici. Oceniti da li je ostvarena
projektovana marka betona MB 40 za poznatu
standardnu devijaciju Sn0=4.0 MPa,

x1 41 42 45 46 48

Sno 41 43 45 46 49
42 43 45 47 50
42 43 45 47 50

Proverimo kriterijum 2.
m20  MB + 1.2 Sn0 mn  40 + 1.2 4  44.8

x1  MB - 4 x1  40 - 4  36
n - koliĉina rezultata ispitivanja
1 20
mn - aritmetiĉka sredina od n rezultata ispitivanja
m20   xi
20 i 1
m20  45
Odgovor: MB 40 je ostvarena jer su ispunjena oba uslova
x1 - najmanji od rezultata sadašnjeg ispitivanja
Kriterijuma 2. (sve velicine su u MPa)

GM2 27 DUNP
 Ĉvrstoća betona pri zatezanju
Ĉvrstoća betona PRI ZATEZANJU je skoro 10 puta manja od ĉvrstoće pri pritisku
(a) Direct tensile
■ Ĉvrstoća ARMIRANOG BETONA: strength
- beton ne trpi zatezanje i preuzima samo pritisna naprezanja,
- Ĉeliĉna armatura preuzima zatezna naprezanja.

■ ZAVISVOST ĉvrstoće od tipa AGREGATA: linijski pritisak

- Betoni sa drobljenim agregatom imaju veće
ĉvrstoće pri zatezanju (b) Splitting
test
■ NAĈIN ISPITIVANJA ĈVRSTOĆE Ĉvrstoća pri zatezanju
tension cepanjem veća za 15-
na zatezanje: 20% nego direktnim
direktnim zatezanjem (a) zatezanjem
zatezanje cepanjem uzoraka (b)
zatezanje putem savijanjem (c) c) Flexural
Test

■ VREMENSKI PORAST ĈVRSTOĆE pri zatezanju

savijanjem
na zatezanje : ĉvrstoće znatno
- u prvih 28 dana postiže se oko 80% konaĉne veće nego
ĉvrstoće pri zatezanju direktnim
www.concretecentre.com zatezanjem

GM2 28 DUNP
 Vodonepropustljivost betona
OSNOVNI FAKTORI UTICAJA
na vodonepropustljivost betona
3.Struktura
1.Stepen hidratacije 2. Poroznost kapilarnih 4.Svojstva
5.Mikroprsline
cementa cementnog kamena pora komponenata

Makrokapilari Mikrokapilari

> 10-7mm < 10-7mm

Nastaju u cem. kamenu pri

mv/mc > 0,40 (višak vode)
gelske pore,
nepropustljive za
vodu
imaju moć upijanja i propuštanja vode,
usled pritiska, kapilarnog penjanja..

Drugo glavno svojstvo betona: VODONEPROPUSTLJIVOST

zavisi od -zapremine i rasporeda kapilarnih pora i
- karaktera poroznosti (otvorena ili zatvorena)
GM2 30 DUNP
 Vodonepropustljivost betona

Na vodonepropustljivost moţe se uticati

1. smanjivanjem vodocementnog faktora,

2. povećanjem stepena hidratacije (smanjenjem dimenzija pora),

3. efikasnošću ugraĊivanja (bez mehuriĉa vazduha)

4. aditivom-zaptivaćem (kapilarnih pora)

5. aditivom-plastifikatorom (za zgušnjavanje strukture)

GM2 31 DUNP
 Vodonepropustljivost betona
Koeficijent filtracije: -služi za ocenu vodonepropustljivosti betona
-koliĉina vode Vv koja proĊe kroz element debljine a i površine S pri razlici
hidrostatiĉkog pritiska na dvema graniĉnim površima p za vreme t.
Vv - zapremina vode koja prolazi kroz element, p=p1-p2
Vv  a [m3]
p1
kf  , [ m / h] a - debljina elementa, [m]
S  p  t GM a
S - površina kroz koju voda prolazi [m2]
t - vreme, [h]
p2
p - razlika hidrostatičkog pritiska na graničnim Šema ispitivanja
površima, [m] vodonepropustljivosti

Ocena vodonepropustljivosti se daje ispitivanjem

pod povećanim pritiscima
Kriterijum vodonepropustljivosti - pritisak pri
kojima uzorci još uvek ne propuštaju vodu

Betoni velike kompaktnosti (0.4) retko upijaju vodu

Orijentacijona zavisnost izmeĊu
kapilarnim putem
koeficijenta filtracije i odnosa mv/mc

GM2 32 DUNP
 Vodonepropustljivost betona
Vodonepropustljivost betona 1.Stepena hidratacije 2.Poroznosti
zavisi od: cementa cementnog kamena

vremenski
proces
za ispitivanje se koriste
standardni uzorci izvaĊeni iz Zavisnost vodopropustljivost od
konstrukcije (kernovi): STAROSTI BETONA
(ako usvajamo 100% vodopropustljivost betona pri
starosti od 30 dana)
kocke ivica 15 ili 20 cm,

cilindri 15x15 cm

Kvalitetan beton
tokom vremena
postaje
vodonepropusniji
u dodiru sa vodom ili
drugim teĉnostima
GM2 33 DUNP
 Vodonepropustljivost betona
Metode ispitivanja vodonepropustljivosti betona:
1. pod pritiscima vode (4 dana):

48 h - 1 bar (0.1 MPa), zatim

24 h - 3 bar-a i još
24 h - 8 bar-i. (0.8 MPa)

■ Starost uzoraka na poĉetku

ispitivanja treba da iznosi najmanje Prostor izmeĊu suda i uzorka
28 dana . popunjen zaptivnom masom na
bazi voska, bitumena i sl.

■ Standardni uzorci se nakon izlaganja pritiscima (u trajanju 4 dana) cepaju po

sredini i na obe polovine meri se visina penjanja vode - rezultat se zaokruţuje na
bliţih 5 mm. Kao kriterijum uzima se projektom propisana visina penjanja vode.

■ Beton se smatra trajnijim ako prodor vode prema SRPS U.M1.015 nije veći od
5cm, odnosno 3cm ako je izloţen agresivnom uticaju sredine

GM2 34 DUNP
 Vodonepropustljivost betona
ispitivanja vodonepropustljivosti betona:

U pogledu sposobnosti da se suprotstavi prodiranju

vode pod pritiskom, betonu se pripisuje marka
vodonepropustljivosti definisana pritiskom
teĉnosti na probno telo i dubinom njenog
prodiranja u propisanom vremenu (gl. Tabelu).

GM2 35 DUNP
 Vodonepropustljivost betona
2. Ispitivanje potpuno zasićenih uzoraka (upijanje vode je funkcija
poroznosti betona):

Laki betoni
Srednja vrednost visine
kapilarnog penjanja vode kod
Simprolit® blokova iznosila je
manje 4cm (visina bloka –
20cm)

GM2 36 DUNP
 Vodonepropustljivost betona
Upijanje vode je funkcija poroznosti betona:
primer iz prakse – YTONG blokovi posle 4 dana kise (laki gas-betoni)

Blokovi su kapilarno popili vode do visine od 19cm!!!

GM2 37 DUNP
 Otpornost prema dejstvu mraza
Otpornost prema dejstvu mraza: sposobnost betona da u stanju zasićenosti
vodom podnese višekratno smrzavanje i odmrzavanje

U – upijanje vode pre zamrzavanja (pri atmosferskom pritisku)

Up– upijanje vode pod povećanim pritiskom,
ΔU=0.09U – povećanje zapremine za 9% (led)
ΔV - prazan prostor ΔV
ΔU

U Up

Širenje vode u kapilarnoj pori

materijala

Razlog destrukcije betona su

unutrašnji naponi u
Dejstvo mraza na oštećenje železniĉkog mosta (Freeze-thaw
kapilarima usled širenja leda
damage of a railroad bridge, by Paul Stutzman, NIST)

GM2 38 DUNP
 Otpornost prema dejstvu mraza
Uticaj kapilarnih pora na otpornost betona prema dejstvu mraza

Mikrokapilari Makrokapilari

< 10-7mm > 10-7mm

KAPILARNE PORE
GELSKE PORE
Nastaju u cem. kamenu pri
Voda ne mrzne ni do -780C
mv/mc > 0,40

PRVI razlog neotpornosti

betona na mraz

Različitost koeficijenata
DRUGI razlog neotpornosti termičke dilatacije
betona na mraz agregata i cementnog
kamena (pojava pukotina)

ZAKLJUĈAK: visoka otpornost betona na mraz postiţe se primenom dovoljno niskih

vodocementnih faktora (primena superplastifikatora), kao i dodavanjem aeranata betonu
za sprecavanje rasta pukotina i kao delimicna zamena sitnog agregata
GM2 39 DUNP
 Otpornost prema dejstvu mraza

KLASE OTPORNOSTI BETONA NA DEJSTVO MRAZA

M-50, M-100, M-150, M-200, M-250, M-300

Brojevi označavaju broj ciklusa smrzavanje-odmrzavanje

koji je beton
izdržao bez većih oštećenja

METODE ISPITIVANJA
(na uzorcima potpuno zasićenim vodom )

DESTRUKTIVNI POSTUPAK: NEDESTRUKTIVNI POSTUPAK:

ispitivanje čvrstoće pri pritisku ispitivanje dinamičkog modula
elastičnosti putem rezonantne
frekvencije

GM2 40 DUNP
 Otpornost prema dejstvu mraza
DESTRUKTIVNI POSTUPAK:
ispitivanje čvrstoće pri pritisku

UZORCI (izvaĊeni iz konstrukcije): kocke ivica 15 ili 20 cm,

cilindri (kernovi) diametra 15 i visine 15 cm

POTREBNO: za klasu M-50 - 9 uzoraka

(6 etalonskih i 3 koja se izlaţu mrţnjenju i kravljenju),
za ostale klase - 15 uzoraka
(9 etalonskih i 6 koji se izlaţu mrţnjenju i kravljenju)

KRITERIJUM: ĉvrstoća uzoraka izlaganih opitu mrţnjenje-kravljenje, nakon broja

ciklusa za datu klasu, treba da iznosi najmanje 75% ĉvrstoće etalonskih
uzoraka

Ĉvrstoća etalonskih uzoraka, koji celo vreme oĉvršćavaju u vodi temperature

200C, raste brţe nego ĉvrstoća uzoraka koji se naizmeniĉno izlaţu mrţnjenju na
-200C i kravljenju u vodi, na 200C

Razlog za odreĊivanje “ekvivalentne starosti” te etalonskih uzoraka

GM2 41 DUNP
 Otpornost prema dejstvu mraza
DESTRUKTIVNI POSTUPAK: ispitivanje čvrstoće pri pritisku

“ekvivalentna starost” te etalonskih uzoraka: te  ta  c  n

gde je n - broj ciklusa smrzavanja i odmrzavanja u toku 24 časa,
ta - starost uzoraka na početku ispitivanja
vrednost koeficijenta „c‟ u zavisnosti
od broja ciklusa n u toku 24 časa: Klima-komora
Tri ciklusa Dva ciklusa Jedan ciklus
dnevno dnevno dnevno
0.20 0.35 0.80

PRIMER: Klasa M 150; ta = 28 dana; n = 2.

● Prvo ispitivanje – posle 100 ciklusa:

-Ekvivalentna starost: te=28+0,35·100=28+35=63 dana.

● Drugo ispitivanje - posle svih 150 ciklusa:

- Ekvivalentna starost: te=28+0,35·150=28+52,5=80,5 d.
GM2 42 DUNP
 Otpornost prema dejstvu mraza
ISPITIVANJA BETONA NA DEJSTVO MRAZA I UTICAJ SOLI (NaCl) ZA
ODMRZAVANJE

Postupak se sastoji u procesu smrzavanja i

odmrzavanja uzoraka čija je gornja površina podvrgnuta
delovanju 3% rastvora NaCl (saglasno SRPS U.M1.055 )

• posle delovanja takvog rastvora, uzorci se izlažu tokom 25 ciklusa naizmeniĉnom mržnjenju u
trajanju 16-18h na temperaturi -200C i kravljenju na sobnoj temperaturi 6-8h

KRITERIJUMI DEGRADACIJE:
gubitak mase i dubina ljuštenja površine betona koja je bila pod uticajem rastvora soli

GM2 43 DUNP
 Otpornost na habanje

OTPORNOST NA HABANJE karakteriše čvrstoća i tvrdoća betona

u površinskom sloju, koji je neposredno izložen delovanju habanja

UZORCI ZA ISPITIVANJE :
 kocke ivica 7,07 cm, izrezani iz većeg komada betona ili
kocke ivica 10 cm od sveţeg betona

ZA POVEĆANJE OTPORNOSTI NA HABANJE :

1. Potrebno je primenjivati cemente visokih klasa i niske vodo-cementne faktore

2. Treba teţiti optimalnom uĉešĉu krupnih frakcija, uz minimalno potrebno

uĉešće sitnih. Prednost ima drobljeni agregat

3. Radi smanjenja koliĉine vode mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori -

ne sme se dozvoliti izdvajanje cementne paste na površini (segregacija)

NAPOMENA: Kriterijumi se koriste po analogiji sa prirodnim kamenom

GM2 44 DUNP
 Otpornost na hemijske agense
OTPORNOST BETONA NA HEMIJSKE UTICAJE zavisi od
hemijske otpornosti cementa i
kompaktnosti betona (cementni kamen mora imati minimalnu poroznost,
što se može postići primenom niskih vodocementnih faktora)

Dam structure age

1957-1962
(from:
www.partner.eu.com/images/val
%20de%
20mare%20dam_A.jpg).

Bridge support (built in 1965)

From: http://www.ce.berkeley.edu/~paulmont/
CE60New/durability.pdf

Picture from:
http://nw-ialad.uibk.ac.at/Wp1/Tg1/Img/img5.jpg

GM2 45 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
METODE ISPITIVANJA BEZ RAZARANJA služe za definisanje pouzdanih
zavisnosti izmeĎu

- FIZIĈKIH VELIĈINA merenih odabranom metodom i

- SVOJSTVA MATERIJALA koje se ţeli ispitati

ZAVISNOSTI se dobijaju PARALELNIM ISPITIVANJEM ţeljenog svojstva betona

- metodom BEZ RAZARANJA (najčešće na gotovim konstrukcijama) i

- metodom SA RAZARANJEM na posebnim uzorcima

UZORCI („etalonski uzorci”) ili se posebno za tu svrhu

- izraĊuju od sveţeg betona ili, što je češći slučaj,

- vade se iz ispitivane konstrukcije po okončanju nedestruktivnog ispitivanja i
odgovarajuće statističke obrade dobijenih rezultata

GM2 46 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
METODA ULTRAZVUKA: zajedno sa METODOM SKLEROMETRA, spada u dve
najviše primenjivane metode i služi
1. za definisanje ĈVRSTOĆE PRI PRITISKU BETONA
(naknadno dokazivanje marke betona);
2. za definisanje DINAMIĈKOG MODULA ELASTIĈNOSTI i
3. u DEFEKTOSKOPIJI BETONA

Danas najšire primenjivana

ultrazvučna aparatura je
engleska aparatura “PUNDIT”
ili bazirana na istom principu
savremena aparatura
(ultrazvučni tester)

Za ispitivanje ĉvrstoće se koriste predajnici ultrazvuĉnih impulsa frekvencije

50-150 kHz.

Brzina ultrazvuka v kod betona: 2000-5000 m/s

(donja granica za kvalitetne betone: brzina v=3500 m/s )
GM2 47 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
NEDOSTACI METODE ULTRAZVUKA

U ovom slucaju brzina ultrazvuka Npr. cvrstoća betona biti veća pri većoj
Uticaj slabe
daje pogrešan prikaz ĉvrstoće kompaktnosti samo uz uslov dobre
adhezije
betona adhezije izmeĊu komponenata

Npr. da li ĉvrstoća – rezultat prevelike

Uticaj kolicine i Metoda nije u stanju na adekvatan koliĉine cementa u betonu ili
vrste cementa naĉin da proceni ĉvrstoću ĉvrstoća – rezultat primene cementa
visokih klasa ?

Uticaj vlage Vlažan beton ima nešto veće brzine Kod betona nižih kvaliteta
razlika je veća
nego suv beton (1%) nego kod betona
viših kvaliteta

Uticaj armature Za odreĊivanje položaja armature Merna mesta za brzine v moraju biti
treba primenjivati specijalni ureĊaji dovoljno
udaljena od armature

ZAKLJUĈAK: za definisanje zavisnosti brzina-ĉvrstoća: fp= fp(v) – ako se ne zna

pouzdano koji je cement primenjen, bolje je uzimati uzorke vaĊenjem
iz konstrukcije (kernovi), a ne unapred utvrĎene kalibracione krive,
dobijene od posebno izraĎenih uzoraka
GM2 48 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
Metoda ultrazvuka
ULTRAZVUĈNI TESTER UK1401M

 Procena ĉvrstoće betona

 Procena nosivosti betonskih

stubova i kolona

 Procena stepena sazrevanja

betona u toku izgradnje

 Procena poroznosti i naprslina u

betona

GM2 50 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
Metoda ultrazvuka
TRAGAĈ ZA ARMATUROM

(Laboratorija Hrvatskog Zavoda za materijale)

Merni ureĊaj za procenu

stanja armature u betonu
GM2 51 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
Metoda rezonantne frekvencije (laboratorijska)
PRIMENA METODE (do debljine uzoraka<60cm):

1. za odreĊivanje dinamiĉkog modula elastiĉnosti betona ED

- meri se frekvencija longitudinalnih (uzduznih) oscilacija prizmatiĉnih ili
cilindriĉnih uzoraka
- vrednost ED se izraĉunava iz izraza:

ED = 4 f2 l2  ∙10-6 , [MPa] (1)

gde je f - izmerena rezonantna frekvencija,

l – duţina prizme ili visina cilindra,
 - zapreminska masa betona izmerena na uzorku
2. za odreĊivanje statiĉkog modula elastiĉnosti betona E
(manje za 20-30% od ED)

E=1,25 ED - 19 [MPa] (2)

GM2 52 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
Metode merenja površinske tvrdoće
I. Brinelova (HPS) metoda za ispitivanje čelika,
modifikovana za potrebe ispitivanja površinske
tvrdoće kompaktnog betona
 Postupak se bazira na merenju
preĉnika otiska kuglice (10 mm),
aplicirane odreĊenim udarnim radom
aparature

 Ĉvrstoća ispitivanog betona dobija se

na bazi unapred utvrĊene funkcionalne
zavisnosti preĉnik otiska - ĉvrstoća.

 U praksi se reĊe primenjuje, zbog

teškoće taĉnog merenja preĉnika otiska
na površini betona (krunjenje po obodu)

GM2 54 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
Metode merenja površinske tvrdoće
II. Metoda Šmitovog čekića (sklerometar): sastoji se u merenju
veličine elastičnog otskoka udarne mase, koja se nalazi u
sastavu primenjene aparature

METODA SE ZASNIVA:
- na korelaciji
izmeĊu površinske
tvrdoće i ĉvrstoće,

- na odreĊivanju orijentacione vrednosti

ĉvrstoće pri pritisku na velikom broju
mernih mesta u konstrukciji

GLAVNA PREDNOST METODE:

Ispitivanje ĉvrstoće pri pritisku betona

na licu mesta, u konstrukciji
GM2 55 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
Metode merenja površinske tvrdoće
GLAVNI NEDOSTACI METODE:
merenja
se vrše na površinama elemenata, gde beton nema iste
svojstva kao masa u unutrašnjosti zbog sledećih razloga:

- usled neizbežnog efekta zida,

- usled nemogućnosti dobrog vibriranja svežeg betona u slojevima

izmeĊu armature i oplate (kod jako armiranih elemenata)

- usled slabije nege kvašenjem koja dovodi do velikih razlika u

kvalitetu površinskog
sloja betona i mase u unutrašnjosti

Standardom SRPS U.M1.048:

METODA MERENJA POVRŠINSKE TVRDOĆE i METODA ULTRAZVUKA
usvojene su kao zvaniĉne metode za naknadno definisanje ĉvrstoće betona,
tj. za ocenu marke betona MB, u gotovim konstrukcijama (u kombinaciji sa
destruktivnim ispitivanjem kocki -primenom kalibracione krive)

GM2 56 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
Metode merenja površinske tvrdoće
PRINCIP RADA UREĐAJA: zasniva se na merenju veliĉine
elastiĉnog odskoka udarne mase, koja se
1 . udarni valjak, nalazi u sastavu primenjene aparature
2 . udarna opruga,
3 . udarna masa Namena:
procena mehaničkih svojstava betona,
čvrstoće, modula elastičnosti, otkrivanje
prslina i šupljina bez razaranja objekata

GM2 57 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja

Metode lokalne destrukcije : sluţe za ocenu ĉvrstoće betona merenjem sile,

potrebne da se sa površine betonskog elementa
otkine komad betona odreĊene veliĉine

1. Pulaut-metoda (pullout): PRINCIP RADA UREĐAJA:

 Ankeri mogu biti ubetonirani u element (a) ili kasnije
ubaĉeni u izbušenu rupu na površini elementa (b)
 Zatim ovakav anker se ĉupa, zajedno sa delom
betona specijalnim ureĊajem uz oĉitavanje opterećenja
 Definiše se zavisnost izmeĊu sile ĉupanja Z ĉeliĉnog
ankera i ĉvrstoće pri pritisku betonske kocke fk :

fk = fk (Z)

Specijalni ureĊaj za apliciranje i

Princip
oĉitavanje opterećenja
pulaut-metode

GM2 58 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
Metode lokalne destrukcije
Elektriĉna bušeća garnitura za vaĊenje izbušenog cilindra (kerna) iz
betonske ploĉe

GM2 59 DUNP
 Ispitivanje betona metodama bez razaranja
Metode lokalne destrukcije

Kombinovano ispitivanje betona (destruktivno i nedestruktivno)

GF Beograd

GM2 60 DUNP