Висока здравствена школа

струковних студија у Београду

Специјалистичке студије сестринства

област јавно здравље

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: РАД У МАЛОЈ ГРУПИ –

ТЕМА: ПРЕВЕНЦИЈА ПУШЕЊА

Област: ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТНЕ МЕТОДЕ У

ПРИМРНОЈ ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ

Ментор: Студент:
Проф. др сц. мед. Дивна Кекуш Ђурђица Шљапић

Садржај

4
1. Увод ...................................................................................................... 3
2. Разрада .................................................................................................. 5
2.1. Медицински аспекти проблема ................................................. 5
2.2. Здравствено васпитни рад
у превенцији пушења ................................................................. 11
3. Закључак ............................................................................................... 23

Литература ........................................................................................... 25
Биографија аутора ............................................................................... 26

1. УВОД

4
 Дуван је зељаста биљка чије осушено лишће у организам најчешће уноси
пушењем. Потиче из Северне Америке, одакле су га у Европу донели шпански
морепловци. Са открићем Америке 1492. год., почиње историја дувана и његове
употребе, која данас има епидемијске размере. Назив тобако је настао по острву
Tobago одакле су дуван увозили први трговци. Сматра се да су за овај назив заслужни
шпански војници који су почели да саде дуван на острву San Domingo 1550. године.
Десет година касније, 1560, француски велепоседник Jean Nicot у Португалији донео је
семе дувана краљици Катарини Медичи као чудотворну и лековиту биљку. По његовом
презимену настао је назив никотин. Око 1828. изолован је чист главни алкалоид
дувана, назван никотин. Након завршетка Кримског рата 1856, индустријски
произведене цигарете брзо су се прошириле по целој Европи. Након тога, пушење
цигарета постаје све масовнија појава која достиже врхунац у времену између два
светска рата.У прошлости су рађена истраживања која су показала да се пушење може
смањити, ако не и прекинути. После Другог светског рата бележи се статистички
значајан пораст укупног броја пушача, што се објашњава све чешћом употребом
дувана код жена. Пад броја пушача у 1953. резултат је објављених статистичких
података из 1950, који упозоравају да пушење може да се повеже са настанком разних
тумора. Укупна потрошња цигарета у Америци пала је са 75,2 милиона паковања на
дан 1967, на 74,5 милиона паковања 1969, упркос порасту популације за три милиона
становника. Прва истраживања на животињама објављена су 1936. и показују да се
удисањем дуванског дима повећава вероватноћа за настанак рака плућа. Убрзо након
тога, 1953, доказана је канцерогеност катранских супстанци из дувана. Због подизања
друштвене свести у Америци, донесен је закон да на свакој кутији цигарета мора бити
видљиво написано да пушење цигарета шкоди здрављу. Америчка здравствена служба
је 1964. објавила извештај (Surgeon Generals Report on Smoking and Health) на којем су
радили директор Америчке здравствене службе Luther Террy са 150 колега различитог
профила, у којем је цигаретни дим означен као главни узрочник низа болести и смрти.
У свету је тај извештај назван „Terryevom bombom“, јер је изненадио свет осудом
пушења дувана и дувански дим прогласио узрочником бројних болести и раније
смртности. Прва светска конференција о пушењу и здрављу одржана је 1967. године.
Светска здравствена организација одлучује да треба да почне борбу против пушења
дувана као болести зависности .
1952. године енглески лекар Doll и Hill доказали су на узорку од 40.000 лекара
директну повезаност између пушења и и карцинома бронха и плућа, инфаркта
миокарда и хроничне опструктивне болести плућа. Од тада су бројне клиничке,
лабораторијске и епидемиолошке студије у свету испитивале утицај пушења на
здарвље и потврдиле да конзумирање дувана и дуванских производа, посебно пушење
цигарета, али и изложеност дуванском диму, тј. пасивно пушење, знатно доприносе
оболевању и превременом умирању од низа болести које могу бити и на удаљенм
органима. Сваких осам секунди по једна особа умре од неке болести изазване димом
дувана.
Подаци Светске здравствене организације кажу да у свету тренутно има 1,3
милијарде пушача, иако је све више држава у којима је ова навика проглашена за
друштвено неприхватљиву.
Као што је и речено пушење дувана спаде у болести зависности које представљају
велики проблем појединца, породице и друштва. У XX веку имале су епидемијске
размере, а хиљаде различитих штетних супстанци, природних и синтетичких, нападале
су и уништавале младе широм света. Тако је и на почетку овог века. Једна од
најстаријих навика, порока и болести јесте пушење. Истраживања показују да су
милиони људи умрли због пушења, а прогнозе за будућност су поразне. Свако друштво

4
се залаже за превенцију и лечење болести зависности. Постоје бројни програми,
смернице, упутства и стратегије. У том правцу добре су смернице Светске здравствене
организације као и искуства многих институција и програма који указују на значај
континуиране едукације целокупне популације. Можда се може почети од пушења
које треба описати реално – као узрочника многих болести често са смртним исходом.

2. РАЗРАДА

4
2.1. Медицински аспекти проблема

Новија истраживања показују да сваки трећи одрасли, тј. 1,2 милијарде људи, користи
дуван, а да ће до 2025. тај број порасти на 1,6 милијарди. Утврђено је да је у свету
дуван био директан узрок четири милиона смртних случајева током 1998. године.
Претпоставља се да ће број смртних случајева узрокованих дуваном до 2020. порасти
на 8,4 милиона. Сматра се да 25% одраслог становништва у САД пуши. Од 46 милиона
који стално пуше, 24 милона су мушкарци
а 22 милиона жене.У Србији је вршено истраживање 2002. године на подручју
Јабланичког, Пиротског, Зајечарског, Поморавског, Мачванског и Затиборског округа.
Студија је обухватила 1.459 деце 24 основне и 26 средњих школа просечне старости 16
година. Резултати студије су показали да је 47,7% девојчица и 48,5% дечака пробало
цигарете бар једном у животу, 7,3% деце своју прву цигарету попушило је са 11
година. Просечан број година при првом контакту са цигаретама износио је 13,7
година. Истраживање је показало да се само 5–10% испитаника јако противи пушењу
цигарета, док се од 51–62% младих не противи пушењу.
Широм света се сваког минута купи око 10 милиона цигарета, 15 милијарди сваког
дана, а 5 трилиона годишње. У Кини се налази око 300 милиона пушача који просечно
попуше 1,7 трилиона цигара годишње, тј. 3 милиона цигарета сваког минута. Пет
трилиона филтера од цигарета тежи отприлике милијарду килограма, а процењено је да
годишње трилиони филтера од цигарета који садрже токсичне материјебивају бачени у
природу. Због специфичног састава филтера од цигарета, потребно је око 10 година да
се он разгради. У Америци сваки дан почне да пуши 3.000 деце,
а у свету 80–100.000 деце. На нивоу целе планете један од пет тинејџера узраста од 13
до 15 година пуши цигарете.
Саверемена истраживања потврдила су претспоставку да пушење заједно са
наркоманијом и алкохолизмом спада у болести зависности, обзиром на развој психичке
и физичке зависности.Статистички подаци говоре да у свету пуши око 50% мушкараца
и преко 25% жена. Свака попушена цигарета скраћује живот за 15 минута, па особа
која пуши 20 цигарета дневно годишње, себи скрати живот за 72 дана. У просеку,
животни век пушача је краћи за 10 до 15 година у односу на непушаче. Пушење дневно
убије око 8.000 особа широм света, а половина умрлих услед пушења је млађа од 65
година,тј.раднојеактивна.
Подаци СЗО указују на велики проблем пасивних пушача и њихове велике смртности.
У свету годишње од последица пасивног излагања дуванском диму умре 200 000
радника. У 25 земаља Европске Уније је у 2002. години од последица пасивног пушења
умрло око 80 000 људи. У УСА годишње умре око 3000 људи са раком плућа, као
последицом пасивног пушења, а око 1 000 000 деце годишње има погоршање астме
збогпасивногизлагањадуванскомдиму.
Дувански дим садржи око 4.000 штетних супстанци, од којих је преко 60
карциногених.
Никотин је фармаколошки најснажнија компонента дуванског дима и хемијско
једињење због ког људи пуше, па је Америчко психијатријско удружење 1986. године
термин "зависност од пушења", заменило термином "зависност од никотина". Подаци
говоре да једна цигарета у просеку садржи око 20мг никотина, а да се приликом
пушења инхалира око 2 мг никотина по попушеној цигарети. Леталана доза никотина
је 1 мг на килограм телесне тежине. Инхалирани никотин мањим делом се ресорбује
већ у букалној и слузокожи горњих дисајних путева, а комплетна ресорпција обавља се
у плућима. Путем крви ресорбовани никотин се брзо дистрибуира по читавом

4
организму изазивајући разне ефекте. Практично не постоји ткиво или орган на које
дувански дим не испољава своје токсично дејство. Ипак, у односу на поремећај
здравља до ког доводи, најзначајнији штетни ефекат пушења је на развој малигних
обољења, посебно карцинома плућа и развој кардиоваскуларних и хроничних
респираторних обољења.
Типична цигарета садржи око 9 милиграма никотина, док цигара садржи 100 до 200
милиграма, а у неким врстама достиже и 400 мг. У четири или пет цигарета има
довољно никотина да убије одраслог човека када би био унет у организам одједном.
Већина пушача уноси у просеку један или два милиграма никотина по цигарети, док
остатак сагори током пушења. Познато је да бензен изазива мијелоидну леукемију, а
управо је дим од цигарета главни извор излагања бензену код људи. Хидроген цијанид
је један од токсичних продуката присутних у дуванском
диму, а коришћен је као геноцидни хемијски агенс током Другог светског рата.
Дувански дим садржи и катран који се користи и при асфалтирању путева, арсен који
је јак смртоносни отров, кадмијум и никл који се користе и у батеријама, винил-хлорид
који и при кратком излагању изазива
вртоглавицу, главобољу и осећај умора. Дуготрајно излагање винил-хлориду доводи до
развоја тумора и оштећења јетре. Дувански дим садржи и креозот који је компонента
катрана, а када се удахне, надражује дисајне путеве. У његовом саставу је и
формалдехид – супстанца за очу вање органских материја која се користи у
лабораторијамаи изазива рак код људи и животиња, затим полонијум 210 –
радиоактивна супстанца која изазива рак јетре и мокраћне бешике, чиреве у стомаку,
леукемију и друге болести. Посредно пушење, односно дим који удишу особе које се
налазе у простору у коме бораве и пуше пушачи садржи више од 50 супстанци које
могу изазвати рак, од којих је 11 увршћено у прву групу канцерогена. Никотин је
главни састојак дуванског дима који негативно делује на кардиоваскуларни систем,
при чему може довести до
повећаног васкуларног тонуса и артеријског спазма као и повишеног нивоа
катехоламина. Он успорава метаболизам липида и снижава ниво ХДЛ холестерола.
Дејство никотина на кардиоваскуларни систем директно зависи од дозе инхалираног
никотина. У дуванском диму се налази и угљен-моноксид у 30.000 пута већој
концентрацији него у спољашњем ваздуху. Он ремети метаболизам ћелија зидова
крвних судова. Кисеонични слободни радикали оштећују ендотел, смањују
антиоксидантно дејство витамина и редукују ниво антиоксиданата у плазми, што може
у случају хиперхолестеролемије да убрза настајање атероматозних промена.

Фактори који утичу на пушење:

 Биолошки фактори
 Психолошки фактори.
 Социјални фактори

Последице пушења
Последице пушења по здравље испољавају се штетним дејством на бројне органске
системе и органе, са посебно тешким ефектима на кардиоваскуларни и респираторни
систем.

4
У табели 1 дате су последице пушења на неке системе.

Табела 1.

Систем Последице пушења

Кардиоваскуларни Коронарне и артеријске болести / ангина
пекторис / инфаркт миокарда
Периферне васкуларне болести
Анеуризма аорте
Cardiac arest
Цереброваскуларне болести
Стања хиперкоагулације
Респираторни Хронични бронхитис
Емфизем
Пнеумониа
Малигне болести Плућа
Ларинкс и усна дупља
Једњак
Мокраћна бешика
Утерус
Панкреас
Гастроинтестинални Акутни гастритис
Пептички улкус
Други ризици по здравље Запаљења, Остеопороза
Пушење као контраиндикација за
употребу
оралних контрацептива

Извор: Friedman L, Roberts D, Hyman S. [et al.] eds. Source book of substance
abuse and addiction.
Baltimore: Williams and Wilkins, 1996.

Неке од главних пушачких тегоба које пушачи с временом почињу да осећају јесу:
јутарњи кашаљ, кратак дах, замор, продукција пљувачке, промуклост, убрзан пулс,
пребојени зуби и кожа, учесталост, дужина и тежина прехлада. Пушење постаје део
живота пушача, тако да пушач
осети потребу да запали цигарету сваки пут када је под стресом, беспослен, нервозан,
када пије кафу, пиво, прича телефоном, вози или када је у друштву пушача.
Оријентационо једна четвртина младих који данас живе у Западнопацифичком региону
(Источна Азија и Пацифик), умреће од последица пушења, што ће се десити и са
половином хроничних пушача. Сваких осам секунди, негде у свету, људски живот се
губи због последица пушења. Посматрано на годишњем нивоу то значи да се као
последица пушења годишње изгуби око 5 милиона живота. Пушење ће однети током
овог века укупно око милијарду живота уколико се не начине на глобалном нивоу
озбиљни напори усмерени против пушења. Вероватноћа добијања канцера плућа је
десет пута

4
већа код пушача него код непушача, а 15–25 пута већа код оних који дневно попуше 2
или више пакли. Кад је у питању коронарна болест срца, код оболелих који пуше 2–4
пута је већи ризик да ће умрети, а 90% тешких респираторних обољења као што су
хроничан бронхитис и емфизем последица су пушења. Пушење утиче и на здравље
репродуктивног система. Ако жена пуши више од 20 цигарета дневно, постоји већи
ризик од неплодности и ванматеричне трудноће. Жене које пуше имају и чешће
менструалне поремећаје, нпр. евентуалне болне и неравномерне менструације као и
раније наступање менопаузе, што штети њиховом репродуктивном систему и има
штетне последице по друге органске системе. Код трудница које пуше, угљен
моноксид смањује снабдевање плода кисеоником, што носи ризик за настанак
поремећаја условљених хипосатурацијом кисеоника. Стога мајке пушачи често рађају
децу мале тежине уз повећање
броја изненадне смрти одојчета изложеног пасивном пушењу. Ако одојчад и мала деца
удишу дувански дим, то доводи до учесталијег бронхитиса, упале плућа, астме,
смањене плућне функције, акутне и хроничне упале средњег уха.

Слика 1:

Тумор као последица пушења (2)

Слика 2:

4
Тумор као последица пушења (2)

Слика 3:

Зуби пушача (2)

Слика 4:

4
Зуби пушача (2)

Слика 5:

Плућа непушача и пушача (2)

2.2. Здравствено васпитни рад у превенцији пушења

4
Најсавременија класификација здравствено васпитних стратегија које обухватају све
методе и средства у здравствено васпитном процесу и на најбољи начин задовољава
све све образовно васпитне и дидактичке захтеве, је класификација који је дао Грин
( Green, L.W.1982). Све здравствено васпитне стратегије подељене су у три основне
групе:

1. Комуникационе стратегије (методе)-које су засноване на свим постојечим

типовима комуникације. То су:
 Предавања
 Дискусије
 Индивидуалне методе: интервју ( формални и планирани), саветовање
 Медијске технике-масовни медији, аудиовизуелна средства, програмско учење
(компјутерски програми и игре), едукативна ТВ.

2. Стратегије стицања вештина-методе тренинга, за које је карактеристично стицање

искуства:
 Групни рад
 Креативне радионице
 Стицање вештина-демонстрације, вежбе
 Симулације-игре, драматизирање, социодраме, играње улоге, студије случаја,
компјутеризовани модели, креативне радионице
 Едукативна истраживања
 Моделовање
 Модификација понашања.

3. Организационе методе-које излазе из оквира наставних метода и односе се на

организовање људи мењања понашања у циљу побољшања здравља. То су:
 Развој заједнице
 Друштвене акције, кампање, рад са удружењима и групама за самопомоћ
 Друштвено планирање и организациони развој.

Комбиновање више метода здравствено васпитног рада представља виши квалитет

здравственог васпитања.

ГРУПНИ РАД
Општи појмови о групном раду и обележјима групе:
 Група је мањи или већи број људи повезан одређеним односима,
 Група представља значајан облик организовања,
 У групи владају одређене социолошке законитости,
 Група је хетерогена по искуству и хомогена по циљевима.

Величина групе:
 Максимум инеракције са 6-8 особа,
 Веће групе ( 20-30) могу се поделити на мање делове,
 Кружни или полукружни распоред столица,
 Обезбедити особу која која олакшава-подстиче комуникацију унутар групе.
У социолошком погледу-услови за рад мале групе:
 Заједнички циљ је најважнији елемент,

4
  Постојање групних норми, писана и неписана правила која обавезују чланове
групе,
 Свест о међузависности чланова групе и осећај групне припадности чиме се
лични интереси подређују интересима групе,
 Постојање функција и улога у групи са природним вођом,
 Добра организација рада групе,
 Развијање емоционалних односа-пријатељство, симпатија, љубав и др. између
чланова групе.

Рад у малој групи је усавршена сократска метода рада, најсавршенија метода

здравствено васпитног рада. Основна правила:
 Свако доприноси,
 Нико никог не прекида док говори,
 Активно слушање,
 Свако и увек може поставити било какво питање-не постоје "глупа" питања,
 Поштовање туђих гледишта-нема снисходљивости/понижавања,
 Управљање према времену.

Рад у малиј групи захтева од здравственог васпитача добру припремљеност, знање и

способност у раду са људима. Потребно је предходно извршити добру припрему која
убухвата:
 Избор адекватне просторије,
 Амбијент који ствара пријатну атмосферу-комфор,
 Регулисање вентилације, температуре просторије,
 Одредити сатницу и време за паузу.

У току реализације рада у малој групи пожељно је да васпитач правично третира све
учеснике, да остварује и развија кохезију групе, развија ентузијазам, даје подршку,
храбри учеснике, улива оптимизам, развија позитивне емоције, поштује и чува
поверљиве информације.
Величина групе и распоред у групи су веома важни чиниоци за успешан рад групе.
Сматра се да је оптималан број чланова између 6 и 8 чланова. Већи број учесника не
омогућава свим учесницима да се укључе у групну дискусију, постају пасивни те се
доводи у питање активност и интеракција групе и групне динамике. Исти проблем
постоји и ако група броји мање чланова.

Циљеви рада у малој групи:

 Подстицање да разговарају и размишљају сви чланови групе,
 Активно учествовање,
 Савладавање вештина комуникације: слушање, објашњавање, постављање
питања, одговарање,
 Развијање интелектуалне и професионалне компетенције,
 Допринос развоју личности.

Ефекти рада у малој групи су многоструки, а најзначајни су:

 Сваки учесник је главни чинилац сопственог учења,
 Динамика групе проширује и обогаћује учење,
 Потребе учесника лакше се идентификују,
 Учесници уче један са другим и један од другог,
 Једни другима могу бити од веће користи него стручњаци,

4
  Васпитаници једни другом пружају подршку,
 Процес развија поверење, одговорност и интерперсоналне вештине,
 Користе се стечена искуства,
 Производи сазнања која су дубока и дуго се задржавају.

Група понекад може имати тешкоће у отпочињању рада. У томе помаже примена
одређених техника:
 "Окидач разговора"
 "Вртлог идеја"
 "У круг редом"

Оно што остаје водитељу активности је да ствара пријатељску и сарадничку

атмосферу, да похвали учеснике за активно учешће, тачне одговоре, побољшање и
напредак у раду. Он ради на обучавању пружањем информација неопходних за
извођење вежби, подстиче учеснике да постављају питања, појашњава све информације
које забуњују учеснике, подстиче пасивније учеснике да се укључе у рад, подстиче на
размишљање...
Треба припремити материјал неопходан за извођење вежби и рад учесника. Важно је да
се демократски руководи и води групни рад.

Посебно се истиче утицај пушења на децу чији родитељи пуше и то се назива пасивно
пушење. Најчешће се пушењем почиње из радозналосзи, на наговор друштва, или да
би се био "велик и важан". Пушење је прва дрога коју млади масовно прихватају.
Почетак пушења код младих пролази кроз пет фаза:
 Експеримент пушења,
 Веровање да то није штетно,
 Покушај пушења,
 Формирање става о пушењу,
 Стварање навике.

Тренутно, између 14000 и 15000 младих у развијеним земљама и између 68000-84000 у

средње и нискоразвијеним земљама свакодневно постају пушачи. Другим речима, у
свету се свакодневно региструје 100000 нових зависника од дувана. Према проценама
Светске здравствене организације, према садашњим трендовима, 50 милиона деце у
Кини и 330 милиона деце и адолесцената у Европи у одраслом добу доживеће смрт
услед болести проузрокованих пушењем дувана. Пушење узрокује један смртни случај
од шест у адултној популацији. Сматра се да би ефикасни програми превенције
пушења дувана међу адолесцентима у знатној мери смањили морбидитет и морталитет
у одраслом добу од болести изазваних пушењем дувана. Поред тога што је пушење
цигарета данас достигло пандемијске размере, треба имати на уму да у исто време
представља једну од најпревентабилнијих болести зависности и најпревентабилнији
фактор ризика, инвалидности и превремене смрти.
Због свега напред наведеног ја сам изабрала пример рада у малој групи са
адолесцентима на превенцији пушења. Носиоци активности су струковне медицинске
сестре специјалисти јавног здравља и патронажне сестре.
1. РАДИОНИЦА: "ПРЕДРАСУДЕ О ЗАШТИТИ СТАНОВНИШТВА ОД
ИЗЛОЖЕНОСТИ ДУВАНСКОМ ДИМУ"

Трајање радионице 45 минута.

4
Носиоци активности: Струковне медицинске сестре специјалисти јавног здравља и
патронажне сестре.
Циљна група: Адолесценти.
Циљ: Упознавање младих са најчешћеим предрасудама о изложености дуванском диму
("пасивном пушењу") и противаргументима.
Материјал: Радни лист са две врсте картица.

Начин извођења:

Време/дужина Назив Кључне тачке Методе Аудио-

трајања сегмента учења визуелна
сегмента средства
35 минута Дискусија о Упознавање са Прилози за 1.
предрасудама раширеним * радионицу:
предрасудама и - Нумерисане
противаргументима картице од 1
у вези са пасивним до 7
удисањем -
дуванског дима Ненумерисане
("пасивним картице са
пушењем") одговорима
10 минута Питања и Разматрање Водитељ Прилог 1
одговори значајних питања подстиче
која се јављају у ученике да
вези са "Пасивним сами наведу
пушењем" још неке
констатације
које су чули о
пасивном
пушењу, за
које не знају
да ли су
тачне.

* Водитељ подели 7 одговора и 7 питања насумице ученицима у разреду.

Ученик који има картицу означену бројем 1, чита тврдњу-предрасуду написану
на њој: "Нема доказа о повезаности пасивног пушења и обољења". Ученик који
сматра да у својој руци држи ненумерисану картицу са одговором на ову
предрасуду устаје и чита на глас. Водитељ може подстаћи дискусију и додатно
је водити у циљу потврде пружене аргументације. На тај начин се дискутује и о
наредним предрасудама.
2. РАДИОНИЦА: "НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ МЕРЕ КОЈЕ ДОВОДЕ ДО СМАЊЕЊА
УПОТРЕБЕ ДУВАНСКИХ ПРОИЗВОДА"

Трајање радионице 45 минута.

4
Носиоци активности: Струковне медицинске сестре специјалисти јавног здравља и
патронажне сестре.
Циљна група: Адолесценти.
Циљ: Упознавање младих са најважнијим мерама контроле дувана које доводе до
смањења раширености употребе дуванских производа.
Материјал: Радни лист са картицама за "дијамантску деветку"

Начин извођења:

Време/дужина Назив сегмента Кључне тачке Методе Аудио-

трајања учења визуелна
сегмента средства
35 минута Дијамантска Упознавање са - Нумерисане
деветка најзначајнијим * картице од 1 до
мерама 7
контроле - Ненумерисане
дувана и картице са
рангирањем по одговорима
значајности - Прилог 2, 3
10 минута Дискусија Разматрање Водитељ Прилог 1
важности поставља
појединих мера питања којима
контроле подстиче групе
дувана да образложе
своје мишљење
и пружа
додатна
објашњења на
основу датог
прилога.

* Поделе се ученици у групе по 9 или мање. У свакој групи се подели 9 картица

тако да сваки ученик добије једну картицу или више (Прилог 2). Група има
задатак да у форми ромба (1-2-3-2-1) распореди 9 картица, тако да на врх
поставе картицу на којој је наведена мера највеће важности за смањење
употребе дуванских производа а на дно ону која има најмање важности. Постоје
две картице на које могу да се допишу мере које нису наведене а за које
ученици сматрају да би довеле до промене. Водитељ на крају прокоментарише
ранг мера користећи прилог 3.

ПРИЛОЗИ ЗА 1. РАДИОНИЦУ:

Свака угледна медицинска и научна организација на свету, укључујући Светску

здравствену организацију, се слаже да пасивно излагање дуванском диму проузрокује

4
озбиљна обољења и смрт код непушача. У САД 53.000 непушача умре сваке године од
болести срца, а 3000 умре од карцинома плућа проузрокованих пасивним пушењем.
Превођењем ових статистичких података на прилике у једној десетомилионској земљи,
може се закључити да се међу непушачима, захваљујући пасивном удисању дуванског
дима, бележи око 2000 смрти од карцинома плућа и болести срца годишње. Пасивно
пушење проузрокује обољења и код деце: упала плућа, бронхитис, астма, инфекције
уха. Једине организације које ово још поричу су дуванска индустрија и њихови
заступници.

_______________________________________________________________

Многе супстанце загађују наш ваздух и ми треба да радимо на одстрањивању свих

здравствених ризика у нашој животној средини. Али дувански дим је најзначајнији
узрок загађења ваздуха у затвореним просторима и то је облик загађења који је лако
одстранити: забранити пушење у затвореним просторијама.

________________________________________________________________

Ово је попут постојања делова у базену где је дозвољено мокрење и делова где је то
забрањено. Да ли бисте ускочили у такав базен? Уколико је простор неодељен и
загађење димом се шири. Пушење у делу за пушаче проузрокује обољења у одељку за
непушаче уколико нису одвојени.

________________________________________________________________

Боља вентилација може смањити мирис дима, али не може одстранити штетне
хемикалије. Само 8% од сада већ близу 8000 хемијских суспстанци у дуванском диму
има мирис или ствара видљив део дима. Да би се из просечне пушачке канцеларије
елиминисале ове хемикалије ваздух би морао да се мења брзином слабијег оркана. И
уосталом, зашто присиљавати послодавце да инвестирају у скупу опрему за
вентилацију када могу једноставно да елиминишу узрок загађења? Најјефтиније,
најефикасније и најувиђавније решење је забрана пушења у затвореним просторијама

________________________________________________________________

Управо супротно. Радна места без дуванског дима имају мање трошкове одржавања и
трошкове осигурања (здрасвтвено и осигурање од пожара) и њихови радници су
продуктивнији. Пушачи и непушачи изложени диму се чешће разбољевају од
непушача, док с друге стране, радна места без дуванског дима помажу пушачима у
одвикавању.
Резултати забране пушења у кафеима и ресторанима су проучавани на стотинама
примера. Подаци о продаји показују да се она повећава или остаје иста у кафеима и

4
ресторанима у којима је забрањено пушење. Истраживања која показују супротне
резултате су обично финансирана од стране дуванске индустрије и заснивају се пре на
предвиђањима власника, него актуелним подацима о продаји.

________________________________________________________________

Начин обављања посла нема право да доводи у опасност здравље и животе запослених
нити ангажованих клијената. Влада је обавезна да штити здравље и сигурност људи и
она то ради када уређује однос између конзумирања алкохола и управљања возилима у
саобраћају, обавезује на употребу сигурносних појасева у вожњи, сачињава листу
обавезних вакцинација или установљава стандарде за загађење животне средине.

________________________________________________________________

Као што то неко рече: "Моје право да замашем својом руком престаје на месту на ком
почиње твој нос." Пушачи немају право да штете другима својим димом. Средина без
дуванског дима не повређује "право на пушење", она штити права непушача да удишу
чист ваздух.

_______________________________________________________________

1. Нема доказа о повезаности пасивног пушења и обољења.

___________________________________________________________________

2. Постоје много важнији извори загађења ваздуха.

4
 ___________________________________________________________________

3. Заједнички простори за пушаче и непушаче ће решити проблем.

___________________________________________________________________

4. Пасивно удисање дуванског дима се може решити добром вентилацијом.

___________________________________________________________________

5. Средина без дуванског дима је политика која штети бизнису, нарочито кафеима,
ресторанима и туризму.

___________________________________________________________________

6. Влада нема право да уређује на који начин ћу водити сопствени посао.

___________________________________________________________________

7. Забране пушења директно угрожавају људска права пушача.

___________________________________________________________________

ПРИЛОГ 1:

О ПУШЕЊУ И ПАСИВНОМ ПУШЕЊУ

Дуван и дувански дим садрже готово исте материје, само у различитим
односима. Дувански дим је комплексни загађивач ваздуха, односно хетерогени аеросол
који се састоји од скоро 8.000 различитих хемијских састојака у форми честица и
гасова. Он садржи, између осталог, и надражљивце и системске отрове као што су

4
никотин, водоник-цијанид, сумпор-диоксид, угљен-моноксид, амонијак, формалдехид,
итд. Такође садржи на десетине канцерогена и неке мутагене (арсен, хром,
нитрозамини, бензопирен). Поједине супстанце, као што су, на пример, никотин,
кадмијум и угљен-моноксид, оштећују репродуктивне процесе. Неке врсте дувана
садрже и радиоактивне материје попут полонијума210.
Никотин је супстанца која је одговорна за стварање зависности. Зависност коју
ствара пушење дувана је и физичка и психичка. Та чињеница се може поткрепити
податком да пушачи обично имају два, три или више покушаја одвикавања пре него
што дефинитивно оставе пушење, а ову навику у току живота покушава да остави
готово сваки зависник. Светска здравствена организација је у X Ревизији Међународне
класификације болести синдром зависности од дувана сврстала под шифру Ф17.2
(ментални и поремећаји понашања услед употребе дувана).
Већини пушача су блиске следеће чињенице:
1. снажна жеља за пушењем,
2. потешкоће у контролисању броја попушених цигарета,
3. упорност у пушењу упркос штетним последицама,
4. давање већег приоритета пушењу него осталим активностима и обавезама,
5. понекад и присуство физичких симптома приликом недостатка никотина.
Фармаколошки процеси и понашање које карактеришу дуванску зависност су
слични онима код појединих дрога попут хероина и кокаина. Никотин утиче на
повратне допаминске системе у мозгу на сличан начин као хероин, амфетамин или
кокаин. Сматра се да он ствара и већи степен зависности од њих. У току пушења врло
се брзо апсорбује у организму и долази до мозга за 7 секунди. Никотин изазива јаку
зависност, због чега се особе које се навикну на пушење тешко одвикавају. Никотин је
стимулативно средство. Доводи до убрзаног рада срца и пораста крвног притиска.
Може да изазове сужавање крвних судова.
Цигарете са ниским садржајем никотина (low tar; light) нису мање штетне.
Многи пушачи који су прешли на цигарете са мањим садржајем никотина, увлаче дим
много дубље да би задовољили своју жудњу за никотином. Такве цигарете често
садрже амонијак због поправљања укуса, због чега оне постају привлачније, а
амонијак, уствари, омогућава да се та мања количина никотина за само 7 секунди
доведе до рецептора у мозгу. Ако се томе дода и стратегија дуванске индустрије да
јефтиније продају ове врсте цигарета, у рекламама углавном приказују жене и младе -
мамац је сасвим видљив.

4
Мада просечна цигарета гори 12 минута, пушач је само мали део времена непосредно
користи. Приликом пушења цигарете постоје две врсте дуванског дима: дим који
пушач увлачи у плућа и, са друге стране, издахнути дим, који се заједно са тзв. бочним
димом од сагорелог дувана шири у околини и у њој остаје веома дуго. Тај дим садржи
исте супстанце као и дим који се удише, само у различитим пропорцијама. Дим који
лелуја у околини пушача такође садржи више десетина канцерогена. Загађење ваздуха
настало пушењем вентилација не може одстранити, већ га само распршује у још шири
простор. То значи да штетне супстанце које су узрочници обољења удишу и непушачи
који се налазе у истој просторији са пушачима.
Пушење је водећи појединачни фактор ризика за настанак најчешћих хроничних
незаразних обољења (кардиоваскуларних, респираторних и бројних малигних болести -
карцинома плућа, дојке, усана, језика, гласних жица, желуца, бешике, грлића материце
итд.), одговоран за лоше исходе по здравље новорођенчади и деце мајки пушача и
пасивних пушача, као и за повреде, смртне исходе и загађење животне средине.
Учесталост акутних и хроничних запаљења горњих и доњих дисајних путева, упале уха
као и астма је већа у кућама пушача. Најчешће последице пушења по људски
организам су болести срца и крвних судова, рак плућа и хроничне плућне болести.
У нашој земљи пуши:
1 39,7% ОДРАСЛИХ МУШКАРАЦА*
2 30,5% ОДРАСЛИХ ЖЕНА*
3 9,3% МЛАДИХ СТАРОСТИ 13-15 ГОДИНА**

* Министарство здравља РС. Истраживање здравља становника Републике Србије:

2006. година. Министарство здравља РС, 2007. ISBN 978-86-83607-34-1.
** Глобално истраживање употребе дувана код младих, 2008. година, CDC, WHO,
Удружење за јавно здравље Србије, Министарство здравља РС

ПРИЛОГ 2:

4
Стални пораст цена цигарета усклађен са
инфлацијом

Свеобухватна забрана рекламирања

и промоције дуванских производа

Строге забране пушења

на радним и јавним местима

Забрана продаје дуванских

производа малолетним особама

Едукација јавности
и медијске кампање

Упозоравајуће ознаке
на дуванским производима

Повећана доступност третманима

за одвикавање од пушења

ПРИЛОГ 3:

4
 НАЈВАЖНИЈЕ МЕРЕ КОЈЕ ДОВОДЕ ДО
СМАЊЕЊА УПОТРЕБЕ ДУВАНСКИХ
ПРОИЗВОДА СУ:

 Стални пораст цена цигарета усклађен са

инфлацијом
 Свеобухватна забрана рекламирања и
промоције дуванских производа
 Строге забране пушења на радним и јавним
местима
 Забрана продаје дуванских производа
малолетним особама
 Едукација јавности и медијске кампање
 Упозоравајуће ознаке на дуванским
производима
 Повећана доступност третманима за
одвикавање од пушења

3. ЗАКЉУЧАК

4
Пошто су рекламне и промотивне кампање сведене на минимум забранама
рекламирања дувана, ту улогу сада преузимају на одређен начин медији. На младе
утиче пушачки статус јавних личности и позитивне поруке о пушењу које они емитују
кроз понашање и медије. Дуванска индустрија се данас рекламира кроз филмску
индустрију. Типичан адолесцент који гледа 150 филмова годишње изложен је око
800 пута приказима пушења. Пушење у филмовима не изгледа као у стварном животу.
Личности у филмовима не пале цигарету јер су зависне, већ је пале у контексту
романтичне ситуације, да би смањиле стрес, показале оштрину и сл. Дуванска
индустрија ангажује тимове стручњака који проучавају навике и жеље младих па се
дувану додају различите супстанце које га чине прихватљивијим за младе (арома
чоколаде, ваниле и сл.) а дизајн кутија се прилагођава њиховом укусу. У превенцији
пушења морају се примењивати непопуларне рестриктивне мере као што су
рестрикција приступа дуванске индустрије младима и рестрикција приступа младих
дувану. Ове мере подразумевају рестрикцију промоције дуванских производа, забрана
продаје дувана адолесцентима, а чак се као и код илегалних дрога предлаже и
кажњавање поседовања цигарета. У ове мере спаде и повећање цена цигарета кроз
различите таксе. Свако повећање цене за 10%, доводи до смањења броја пушача међу
младима. Забране типа забране пушења на јавним местима, у школама, у кући (за
адолесценте али и за родитеље) као и забрана приказивања пушења у филмовима могу
да допринесу мењању социјалних норми и формирању ставова да је пушење
неприхватљиво и непожељно.
Превенцију пушења у школама треба спроводити најкасније 12. и 15. године.
Потербно је одржати бар шест до осам сесија током 2-3 године. Носиоци програма
могу да буду и наставници и разредни лидери тј. вршњачки едукатори. Обавезан је
интерактивни приступ, рад у малим дискусионим групама, вршњачка едукација,
организовање изложби, квизова и спортских такмичења (мале групе су ефикасан
облик учења и подучавања; сватање процеса рада у малој групи и релевантних
метода учења и наставе у малој групи може да појача њихову ефикасност).
Фокусира се на утицаје средине, нормативе, вештине одупирања утицајима вршњака,
едукацију о негативним консеквенцама пушења уз развој критичности према
посредном рекламирању дувана, денормализација и дегламурализација пушења (пушач
као негативни узор, промовисање непушења). Треба посебно радити са младима под
ризиком и онима који су већ имали искуства са дуваном.
Резултат ових превентивних мера је редукција пушења током следеће 2-3 године, па
програме треба изводити континуирано или са боостер сесијама сваке 2 године. Два до
три пута годишње треба спроводити превентивне кампање.
Пожељне теме у превентивним кампањама масовних медија су:

Информације о консеквенцама пушења:

 Краткорочним
 Дугорочним
 Породичним

Пушење као зависност

Промена социјалних норми везаних за пушење:

 Дегламуризација пушења
 Денормализација пушења

4
Антирекламе:
 Пушач је негативни узор
 Промовисање непушења

Демаскирање дуванске индустрије и њених производа:

 Документа дуванске индустрије
 Састав цигарета
 Повећање свесности и знања о пасивном пушењу.

Превентивне активности треба да воде рачуна о родној сензитивности и

вулнерабилним, односно групама под посебним ризиком!
Увиђа се неопходност агресивнијег спровеђења здравствено-васпитних програма већ у
нижим разредима основне школе. Програми морају бити усклађени са узрастом
ученика и требало би да осим пружања информација о штетности дувана развијају
одређене вештине и технике које ће им помоћи да се одупру понудама старијих или
вршњака да почну да конзумирају дуван или неке друге психоактивне супстанце.
Неопходно је веће ангажовање здравствених радника, пре свега из области
превентивне медицине, на едуковању адолесцената о штетности дувана, као и
мотивисању и помоћи актуелним младим пушачима да оставе цигарете. Неопходно је и
веће ангажовање саме државе која би требало да својом здравственом политиком,
ефикаснијом применом постојећег законодавства у Србији, посебно оног који се
односи на забрану пушења на јавим местима, забрану продаје цигарета малолетницима
и забрану рекламирања дуванских производа, већим буџетским издвајањима, подржи
превентивни рад здравствених радника и створи у школама здраво окружење за децу и
омладину.

ЛИТЕРАТУРА

4
1. Димитријевић, И.: Болести зависности, дијагностика, лечење, превенција, уџбеник,
КИЗ "Центар", Београд, 2004.

2. Димитријевић, И.: Болести зависности-оставите пушење, Демократска

странка/истраживачко издавачки центар, Београд, 2009.

3. Кекуш, Д., Здравствено васпитање, уџбеник, друго издање, Digital Art Co., Beograd,
2009.

4. Кекуш, Д., Комуникације у професионалној пракси здравствених радника, уџбеник,

друго издање, Digital Art Co., Beograd, 2010.

5. Комуникације и тимски рад, Радна свеска за учеснике курса, Центар-школа јавног

здравља Медицински факултет универзитет у Београду, Београд, 2007.

6. Kyrlesi A, Sotoriades ES, Warren CW, Kremastinou J, Papastergion P, Jares NR,

Hadjichristodoulou C.Tobacco use among students aged 13-15 years in Greece: the GYTS
project. BMC Public Health 2007; 7:3 doi 10.1186/1471-2458-7-3.

7. Мугоша Б, Ђуришић Т, Голубовић Љ.: Европско истраживање о употреби дувана,

алкохола и дрога међу ученицима. Извештај за Црну Гору. Институт за јавно здравље
Црне Горе; 2008;178.

7. Зарић, Д., Косић-Бибић,Н., Малешевић, С.: Заступљеност пушачке навике у

популацији новосадских адолесцената, Глас Инст Зашт Здр Срб 2007;1-2:25-8.

8. WHO European Centre for Environment and Health. Exposure to environmental tobacco
smoce in Europe, a review. Copenhagen, WHO regional office for Europe, 2003 (tehnical
report).

9. Yonah, Y.: Подучавање у малој групи, Блед курс, 2008.

10. www.kutak.forumotion.com

11. www.cardionet.hr

12. www.who.int

БИОГРАФИЈА АУТОРА

Ђурђица Шљапић је рођена 1972. године у Зрењанину. Средњу медицинску

школу у Зрењанину завршава 1991. године. 1993. године се запошљава у Служби

4
опште медицине Дома здравља "Др Бошко Вребалов" у Зрењанину, 2000. године
постављена је за главну сестру једне од 34 амбуланте које постоје у Дому здравља.
2008. године прелази за главну сестру Службе опште медицине са центром за
превентивне услуге и кућног лећења. 2009.године постављена је за координатора КМЕ
Дома здравља, где ради и данас. Члан је комисије за акредитацију и реакредитацију
Дома здравља, као и члан комисије за праћење квалитета рада Дома здравља.
Вишу медицинску школу у Београду уписује 2004. године као стипендиста Дома
здравља и завршава у року 2007. године, а 2010. добија и звање струковне медицинске
сестре, а потом уписује Специјалистичке студије сестринства област јавно здравље на
Високој здравственој школи струковних струдија у Београду, школска 2010/2011.
Активан члан струковне организације Савез здравствених радника Зрењанин која
покрива цео Средњебанатски округ (Град Зрењанин и Општине Житиште, Српска
Црња, Нови Бечеј и Сечањ). Председник Научно-стручног одбора, члан Управног
одбора, члан статутарне комисије Савеза здравствених радника Зрењанин.
Носилац је десетак програма КМЕ акредитованих код Здравственог савета Србије, а
аутор преко десет стручних саопштења излаганих на Конгресу СУЗР Србије на
мајским и октобарским сусретима.